Principi Ekonomije Udzbenik

Univerzitetski udbenici

Miroslava Filipovi Uvod u ekonomiju

UVOD U EKONOMIJUMiroslava Filipovi

2008.

IzdavaUniverzitet Singidunum, Beograd

Fakultet za evropske pravno-politike studije FEPPSCentar za nauni rad, transfer znanja i izdavaku delatnost

Sremska Kamenica, Dvor 2

Za izdavaaProf. dr Momilo Vukievi, urednik

RecenzentProf. dr Momilo Vukievi

tampaAlfa-graf NS, Novi Sad

Tira

300 primeraka

ISBN 978-86-8713-02-9

U V O D U E K O N O M I J U

SaDraJ

UVOD ..............................................................................................................................................11

I EKONOMIjA KAO NAUKA ...............................................................................................1

1.1. Priroda ekonomije ................................................................................................11.2. Metod prouavanja ..............................................................................................171.3. Principi ekonomije.................................................................................................20

1.3.1. Individualno odluivanje ...................................................................211.3.2. Uzajamna ekonomska dejstva ...........................................................221.3.3. Funkcionisanje celine privrede ......................................................2

II MIKROEKONOMSKI DEO ..............................................................................................27

2. TRINI ODNOSI ................................................................................................................27

2.1. Funkcije trita .....................................................................................................272.2. Preferencije potroaa .....................................................................................292.3. Princip oportunitetnog troka ..................................................................292.. Proizvodna funkcija ............................................................................................312.. Konkurencija i konkurentna trita .......................................................32.6. Tranja .........................................................................................................................382.7. Ponuda .........................................................................................................................02.8. Ponuda i tranja ....................................................................................................22.9. Elastinost ponude i tranje ........................................................................

2.9.1. Elastinost tranje ...............................................................................2.9.2. Elastinost ponude ................................................................................7

2.10. Efikasnost trita ..............................................................................................9

3. VRSTE TRITA ....................................................................................................................1

3.1. Trite roba i usluga ..........................................................................................23.2. Trite faktora proizvodnje .........................................................................3

3.2.1. Trite kapitalnih dobara .................................................................3.2.2. Trite rada ................................................................................................3.2.3 Nezaposlenost ............................................................................................7

3.3. Finansijska trita ...............................................................................................603.3.1. Nastanak i razvoj novca .....................................................................61


6

3.3.2. Funkcije novca ...........................................................................................633.3.3. Savremena finansijska trita .........................................................63.3.. Banke ...............................................................................................................69

. KONCEPT SlOBODNOg TRITA I EKONOMSKE SlOBODE ................7

III MAKROEKONOMSKI DEO...........................................................................................79

. MAKROEKONONOMSKE POlITIKE .......................................................................79

.1. Makroekonomski ciljevi i instrumenti....................................................79.2. Fiskalna politika ...................................................................................................81.3. Monetarna politika .............................................................................................87

.3.1. Monetarni sistem .....................................................................................89.3.2. Centralna banka ......................................................................................91.3.3. Monetarni agregati ...............................................................................9.3.. Kreiranje novca ........................................................................................96.3.. Inflacija .........................................................................................................97

.. Politika rasta .......................................................................................................106.. Politika spoljontrgovinske razmene .....................................................107

..1. Platni bilans .............................................................................................109..2. Devizni kurs ..............................................................................................110

.6. Politika dohodaka .............................................................................................113

6. DRUTVENI RAUNI .....................................................................................................11

6.1. Sistem nacionalnih rauna ...........................................................................116.2. Bruto domai proizvod ...................................................................................1176.3. Merenje trokova ivota ................................................................................12

7. KRATKORONE EKONOMSKE FlUKTUACIjE ...............................................130

7.1. Agregatna tranja i agregatna ponuda ...............................................1317.2. Agregatna tranja .............................................................................................1327.3. Agregatna ponuda ..............................................................................................133

8. EKONOMSKI RAST ...........................................................................................................13

8.1. Ekonomski rast .....................................................................................................138.2. Izvori ekonomskog rasta ................................................................................1378.3. Ekonomski rast u svetu ...................................................................................10


7

III EVROPSKE INTEgRACIjE ..........................................................................................1

9. gENEZA EVROPSKE PRIVREDNE INTEgRACIjE ...........................................16

10. EKONOMSKA POlITIKA EU ....................................................................................12

10.1. Carinska unija ....................................................................................................110.2. Zajedniko trite ...........................................................................................1710.3. Monetarna unija ................................................................................................16010.. Fiskalni sistemi ...................................................................................................16

IV NACIONAlNA EKONOMIjA .....................................................................................169

11. OPTA EKONOMSKA POlITIKA ............................................................................169

11.1. odlike ekonomske politike ..........................................................................17011.2. Karakteristike ekonomske politike .....................................................173

11.2.1 Karakteristike ciljeva ekonomske politike ........................1711.2.2. Nosioci ekonomske politike .........................................................17611.2.3. Sredstva ekonomske politike .......................................................17911.2.. Vrste instrumenata i mera ekonomske politike ...............181

12. PRIVREDNI SISTEM I EKONOMSKA POlITIKA ...........................................183

12.1. karakteristike privrednog sistema ......................................................18312.2. Nunost dravne intervencije .................................................................187

13. SEKTORSKE EKONOMSKE POlITIKE ................................................................192

13.1. Energetska politika ........................................................................................19313.2. Ekoloka politika .............................................................................................1913.3. Industrijska politika ......................................................................................19813.. Agrarna politika ..............................................................................................201

lITERATURA ............................................................................................................................20


8

LISta SLIKa

Dijagram krunog toka privrede ........................................................................17Kriva tranje ...................................................................................................................18granica proizvodnih mogunosti privrede .................................................18Kriva proizvodnih mogunosti ............................................................................30Proizvodna funkcija ....................................................................................................3Kriva tranje ...................................................................................................................38Kriva ponude ....................................................................................................................0Ponuda i tranja ............................................................................................................1Prekomerna ponuda / tranja ...............................................................................2jedinino elastina tranja ...................................................................................jedinino elastina ponuda ....................................................................................7Savreno neelastina tranja / savreno elastina ponuda .............7Ukupan viak pri ravnotei trita ...................................................................9Trite zajmovnog kapitala ...................................................................................72Kretanje bruto domaeg proizvoda Republike Srbije .........................123Kretanje indeksa cena na malo u SAD ............................................................127Subjekti i tokovi ukupnih ekonomskih aktivnosti ................................130Agregatna ponuda i agregatna tranja .......................................................131Stope privrednog rasta po regionima ............................................................11Vrednost ukupnog outputa i trend rasta po regionima .................12EU i svetska privreda ...............................................................................................18


9

LISta tabELa

Princip komparativne prednosti ..........................................................................23Oportunitetni troak ...............................................................................................30globalno trite rada i ekonomski indikatori, u periodu 19932003. .....................................................................................................9Svetsko trite akcija ................................................................................................67Svetska finansijska sredstva ..................................................................................67Budet Republike Srbije za 2008. godinu ...........................................................8Budet SAD ........................................................................................................................87Struktura primarnog novca u privredi Srbije ............................................9Monetarni agregati ...................................................................................................96Monetarni agregati i tekui raun platnog bilansa Srbije .............10Najvanije kamatne stope Narodne banke Srbije.....................................106Platni bilans Republike Srbije za 200. godinu ..........................................110Kretanje deviznog kursa EUR u Srbiji 20002006. ...................................112Meunarodna razmena ............................................................................................113Bruto domai proizvod Republike Srbije ......................................................12Indeks cena na malo u Republici Srbiji u 2006. ...........................................127Pokazatelji rasta cena u Republici Srbiji .....................................................128Makroekonomski profil Srbije ............................................................................130Budet Evropske unije 2007 ...................................................................................13


10

11

UVOD

Priprema osnovnog materijala za predmet Osnovi ekonomije, koji je studijskim programom predvien za prvu, zajedniku godinu studija na Fakultetu za evropske pravno-politike studije, imala je za cilj da predstavi osnovne odrednice iz nekoliko oblasti mikroekonomije i makroekonomije (to se inae izuava pod osnovnim na-zivom predmeta), ali i opte ekonomske politike i privrednog sistema, kao i da objasni kljune aspekte makroekonomske politike Evropske unije i odabrane sektorske po-litike nacionalne ekonomije. Proirenje tradicionalnog programa predmeta Osnovi ekonomije bilo je neophodno s obzirom na specifian studijski program Fakulteta za evropske pravno-politike studije, naroito u domenu pravnih studija.

Projektne teme koje studenti Fakulteta izrauju u okviru predmeta Osnovi eko-nomije ine komplementaran deo izuavanja ovog predmeta i imaju za cilj da dopu-ne znanja iz odabranih oblasti koje, zbog vremenskog ogranienja, ne mogu da budu detaljnije predstavljene u okviru nastave.

Iako se studentima moe uiniti da je predmet Osnovi ekonomije, pa samim time i sam udbenik, iroko postavljen i da pred njima stoji veliki broj pojmova, ka-tegorija i koncepata iz, u osnovi, tri oblasti izuavanja, bilo je neophodno primeni-ti ovakvu strukturu materijala. Odavno je utvreno da demarkacione linije izmeu razliitih naunih oblasti polako nestaju, to posebno vai za drutvene nauke kao to su pravo, politikologija i ekonomija. U skladu sa najboljom evropskom praksom, savremeni koncept evropskih studija mora da omogui sticanje i integraciju znanja iz razliitih oblasti prouavanja s jedne strane evropskog prostora i s druge strane naci-onalnog okruenja, to se smatra posebno vanim imajui u vidu aktuelni politiki i ekonomski trenutak u kojem se nalazi Srbija. U tom smislu, nephodno je da se budui pravnici i politikolozi upoznaju sa osnovnim principima ekonomije i sredstvima ma-kroekonomske politike koje stoje na raspolaganju dravama, ali i da izue delovanje ovih principa i primenu koncepata u evropskom ekonomskom prostoru i u nacional-noj privedi.

Osnovna literatura i izvori koji su korieni u pripremi ovog materijala obuhvataju:

gregori Mankju: Principi ekonomije, tree izdanje (Ekonomski fakultet, Beograd, 2006)Kosta josifidis: Makroekonomija, drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje (Futura publikacije, Novi Sad, 2006)


12

Dr Momilo . Vukievi: Osnovi ekonomije II, peto izdanje (Slubeni glasnik, Beograd, 2004)Miroslav Prokopijevi: Evropska unija Uvod (Slubeni glasnik, Beograd, 2005), kao iZvanine publikacije Evropske unije, dostupne na www.europa.euPublikacije Svetske banke, dostupne na adresi www.worldbank.org


13

T Civilna vlada je stvorena da titi imovinu ali u stvarnosti ona funkcionie tako da titi imovinu bogatih od siromanih, ili prava onih koji imaju od onih koji nemaju nita od imovine. ~ Adam Smith, filozof (17231790)

T injenica da neki treba da su bogati znai da i drugi mogu da postanu bogati, a to je podsticaj za zalaganje i preduzetnitvo ~ Predsednik SAD Abraham lincoln (18091865)

T Ekonomija je u sutini izuavanje podsticaja: kako ljudi dobiju to ele ili to im je potrebno, posebno kada i drugi ljudi ele to isto ~ Steven Dubner i Stephen levitt, Freakonomics, 2005.

T Najvanija vrlina sistema slobodnog trita je da ne mari koje su ljudi boje; nije vano ni koje su vere; jedino to je vano jeste da li mogu da proizvedu neto to vi elite da kupite. To je najefektniji sistem do sada otkriven koji omogu-ava da ljudi koji mrze jedni druge, rade jedni sa drugima i pomau jedni dru-ge. ~ Milton Friedman, ekonomista, dobitnik Nobelove nagrede za ekonomiju (19122006)

T U kapitalizmu, ovek eksploatie oveka. U komunizmu je upravo suprotno. ~ john Kenneth galbraith, ekonomista (19082006)

T Stanovite Vlade u vezi sa privredom moe se sumirati u nekoliko kratkih fraza: uko-liko privreda radi, oporezujte je. Ukoliko nastavlja da radi, reguliite je. A ukoliko se zaustavi, subvencioniite je. ~ Predsednik SAD Ronald Reagan (19112004).


1

1

I EKONOMIJa KaO NaUKa

1. Priroda ekonomije

Posmatrajui celinu ljudskog drutva, ukupnost drutvenih odnosa, institucija i struktura, posebno se izdvaja sfera pod nazivom ekonomija ili privreda kao oblast drutvenog delovanja gde su drutvene veze intenzivne i esto veoma direktne, pro-mene veoma razliitog tipa i smera, efekti promena uoljivi u kratkom roku ali ipak razliito vrednovani od strane razliitih lanova drutva, i konano sfera u kojoj i po-vodom koje se vode najee borbe za drutvenu mo. Ako se drutvo definie kao istorijski strukturisana celina drutvenog delovanja i drutvenih odnosa, koji poveza-ni ine razliite drutvene tvorevine i omoguavaju ostvarivanje razliitih dimenzija drutvenog ivota, svrha drutvenog povezivanja jeste realizacija zajednikih napora da se deluje na prirodu i okolinu uopte. S obzirom da je ljudski drutveni rad najva-nije socijalno delovanje, jasno je da ekonomska sfera predstavja jednu od najvanijih determinanti svakog drutva u toj sferi se kristaliu osnovi i priroda drutvenog po-vezivanja, ali u isto vreme i rezultati zajednikog delovanja.

Re ekonomija potie od grkih rei oikos i nomos i moe se interpretirati kao upravljanje domainstvom, tj. donoenje odluka u vezi sa poslovima koji e se obav-ljati, nosiocima tih poslova, nainom na koji e se poslovi obavljati, odnosima izmeu nosilaca poslova, resursima koji stoje na raspolaganju, itd. Resursi kojima raspolae svaka zajednica su razliite prirode i obuhvataju pored materijalne osnove (u smislu rada, sirovina, okruenja, tehnologije, sredstava, novca) i informacije, vreme, itd. Ana-logija sa upravljanjem u drutvu je oigledna, posebno sa aspekta upravljanja resursi-ma, s obzirom da su resursi i domainstva i drutva retki.

retkost resursa znai da zajednica (drutvo, domainstvo) ima ograniene resurse, a da su potrebe lanova zajednice neograniene, a svakako vee od mogunosti za-jednice u proizvodnji dobara i usluga.

Shodno tome, i ekonomija kao nauka moe se opisati na sledei nain:

Ekonomija je drutvena nauka koja prouava nain upravljanja retkim resursima koji stoje na raspolaganju drutvu, radi proizvodnje i raspodele dobara i usluga u svrhu zadovoljavanja potreba pojedinanih lanova drutva i drutva kao celine.


16

Ekonomska prouavanja se odnose na oblast celokupne privrede, koju ine razli-iti ekonoski subjekti, odnosi i tokovi. Ekonomisti analiziraju kako pojedinci, grupe, preduzea i drave (vlade) organizuju svoje ekonomske aktivnosti da efikasno (uz naj-manji napor i/ili ulaganje) i efektivno (realizacija eljenog ishoda) ostvare ekonom-ski cilj koji su odabrali. Ekonomija, kao i sve druge savremene nauka, ima znaajnih dodirnih taaka sa drugim naunim disciplinama, kao to su istorija, pravo, politi-ke nauke, sociologija, psihologija i druge discipline koje prouavaju razliite aspekte drutva u celini ili njegove delove.

Pored brojnih oblasti ekonomije koje se granie sa drugim naukama i gde se sa-znanja i metodi drugih disciplina direktno koriste u ekonomskim analizama (i vice versa), ekonomski problemi i pitanja sve vie zahtevaju multidisciplinarni pristup u prouavanju i simultanu primenu razliitih znanja. Najbolji primer za to je fenomen digitalne privrede na svetskom nivou, a posebno nastanak i razvoj virtuelnog novca iza kojeg ne stoji ni jedna nacionalna emisiona banka, koji podlee drugaijim pravi-lima regulacije, ije agregatne veliine (na primer, ukupna koliina novca u opticaju) je teko planirati, ali koji u isto vreme obezbeuje podrku raznovrsnim ekonomskim aktivnostima.

Iako postoje brojne podele i razvrstavanja ekonomije kao nauke, uz vie desetina posebnih ili primenjenih disciplina, ekonomija se uobiajeno deli na dva glavna po-druja prouavanja:

mikroekonomiju, koja se bavi ekonomskim rezonovanjem i ponaanjem pojedinanih preduzea, domainstava ili drugih ekonomskih agenata (privrednih subjekata), kao i njihovim meusobnim delovanjem na tritima; makroekonomiju, koja izuava ekonomiju kao celinu, radi objaanjavanja ekonomskih promena koje utiu na veliki broj ekonomskih agenata, a prvenstveno se fokusira na probleme opteg nivoa proizvodnje, zaposlenosti, cena, monetarne stabilnosti i ekonomskog rasta.

Dva osnovna podruja ekonomije kao nauke su blisko povezana. S obzirom da do promena u celini ekonomije dolazi na osnovu veoma brojnih odluka pojedina-nih privrednih subjekata, celina privrede (makroekonomska slika) se ne moe shvatiti ukoliko se ne uzme u obzir ponaanje subjekata na mikroekonomskom nivou. I obr-nuto, ponaanje i odluke koje donose individualni subjekti pod znaajnim su uticajem faktora i trendova koji se uobliavaju na nivou celine ekonomije, a koji su predmet ne samo prouavanja makroekonomije, ve (na bazi makroekonomskih podataka i anali-za) i manje ili vee intervencije drave.


17

U ekonomskoj teoriji, kao i u teoriji drugih drutvenih nauka, postoji takoe i po-dela na ekonomiju kao pozitivnu i kao normativnu ekonomiju. Pozitivna ekonomija, koja je najvie prisutna u udbenicima ekonomije, bavi se prikazivanjem ekonomskih kategorija kao injenicama, onakvim kakve jesu, dok se normativna ekonomija bavi praktinim savetima u domenu ekonomske politike a kategorije i procese opisuje uz ko-rienje vrednosnih sudova tj. daje predloge kakvi bi trebalo da budu a ne kakvi jesu.

1.1 Metod prouavanja

Svaka nauna disciplina ima sopstveni nain razmiljanja, analize problema, pri-kupljanja podataka i izvoenja zakljuaka, kao i razliite nivoe posmatranja problema. Savremena ekonomska nauka se u velikoj meri koristi posebnom kombinacijom na-unih alata, koju ine naune pretpostavke, ekonomski modeli i matematike alatke. S obzirom na kompleksnost drutvene sfere koja se prouava, ekonomija svoja pro-uavanja bazira na korienju razliitih pretpostavki o uzrono-posledinim vezama izmeu ekonomskih pojava radi pojednostavljenja sloenog ekonomskog sveta. Pored toga, ekonomija se nuno oslanja na korienje modela, koji omoguavaju da se kroz stilizovane, apstraktne slike ekonomskog ivota prouavaju veze i zakonitosti, to bi takorei bilo nemogue ako bi se koristili primeri ili okviri realnog sveta. Stvaranje ra-zliitih modela, na osnovi paljivo odabranih pretpostvaki, omoguava da se u fokus prouavanja postave, na primer, samo najvanije grupe ili vrste privrednih subjekata, najznaajniji tokovi ili trini odnosi, ili drugi bitni elementi i procesi u ekonomiji.

Ekonomski modeli predstavljaju teorijske sisteme u kojima se na uproen nain izlae celina posmatranih ekonomskih pojava, odnosa i procesa u njihovom meu-delovanju i zajednikom delovanju.

Model moe da bude izraen (konstruisan) opisno, upotrebom odgovarajuih simbola, ili kvantitativno (brojanim iznosima). U savremenoj ekonomskoj analizi preovlauju modeli na bazi simbola, matematiki i ekonometrijski modeli. S obzirom da je ekonomska nauka, po svojoj prirodi, upuena na kvantitativnu analizu i da se savremeni koncepti ekonomske politike upravo i baziraju na takvim analizama, sve e-e se posmatrane pojave postavljaju u modelima, kao zamiljene ekonomske veliine. Na primer, analiza krunog toka privrede se ne bi mogla pravilno postaviti, a posebno ne analizirati, ako bi se u obzir uzele sve vrste privrednih subjekata (domainstva, organizacije, institucije, preduzea, preduzetnici, drava, fondovi, itd), ukupnost svih njihovih meusobnih odnosa (kupovine i prodaje razliitih roba i usluga na tritima rada, sredstava, itd), kao i svi oblici rezultata njihovih meusobnih odnosa (plata,


18

profit, dividenda, kamata, renta, porez, tednja, investicije, itd). Slika 1 predstavlja pri-mer modela krunog toka resursa u privredi.

Prema tome ta se eli modelom pokazati i kakav se rezultat njegovom anali-zom eli postii, model se postavlja na razliite naine. Modeli najee imaju za cilj predstavljanje sastavnih elemenata sistema, funkcionisanje sistema, uspostavljanje ili naruavanje ravnotee. Ako se model se postavlja kao jedna ili niz jednaina u pitanju je matematiki model ija se valjanost proverava logikim smislom i konzistentnou sistema jednaina. Ukoliko se valjanost modela proverava sistematskim korienjem empirijskih statistikih podataka, govori se o ekonometrijskom modelu.

Slika 1: Dijagram krunog toka privrede

PRIHOD IZDACI

PrEDUZEaProizvode i prodaju dobra i usluge

Zapoljavaju i koriste faktore proizvodnje

DOMaINStVaKupuju i konzumiraju dobra i usluge

Poseduju i prodaju faktore proizvodnje

trItE DObara I USLUGa

Preduzea prodajuDomainstva kupuju

trItE FaKtOra PrOIZVODNJE

Domainstva prodajuPreduzea kupuju

Modeli se najee oblikuju na statiki nain, to znai da se ne uzima u obzir vreme, kao promenljiva veliina, i ne razmatra se funkcionalni odnos varijabli u razli-itim vremenskim momentima. U novije vreme pridaje se sve vei znaaj oblikovanju dinamikih modela, kod kojih se uzima u obzir vremenski period u kojem se realizuju funkcionalni odnosi izmeu varijabli. Pored toga, u zavisnosti od prirode odnosa vari-jabli, razlikuju se linearni modeli (odnos varijabli je pravolinijski) i nelinearni modeli (odnos varijabli je krivolinijski).


19

Slika 2: Kriva tranje

04 5 6 7 8 9

100

200

300

400

500

600

700

800

Cen

a kn

jiga

Koliina kupljenih knjiga

Slika 3: Granica proizvodnih mogunosti privrede

0

5

10

15

20

Kol

iin

a pr

oizv

eden

ih k

ompj

uter

a

Koliina proizvedenih automobila

Imajui u vidu znaaj posmatranja i analize ekonomskih kategorija na nivou ita-ve privrede, naroito posle Velike ekonomske krize (19291933. godine), agregatni mo-deli su postali osnovno orue makroekonomskih razmatranja. Metodologija modela znatno je pridonela povezivanju ekonomske teorije i prakse, ali se ne sme zanemariti injenica da modeli ipak predstavljaju samo teorijski odraz drutvenih pojava i dru-tvenih odnosa koji imaju izuzetno kompleksnu i promenljivu prirodu, te se korisnost


20

modela neprestano podvrgava testu povezanosti sa ekonomskom realnou, naroito sa aspekta izbora polaznih pretpostavki.

1.2 Principi ekonomije

Kao to je ve objanjeno u uvodnom delu matrijala, ekonomija prouava kako drutvo upravlja svojim retkim resursima ali se to upravljanje ne realizuje aktivnosti-ma centralnog planera, ve se alokacija i upotreba resursa pojavljuje kao rezultat ogro-mnog broja odluka koje donose pojedinci/domainstva i preduzea. Ekonomija stoga prouava kako i zato se donose odluke o razliitim aspektima ivota i rada, na primer, o tome koliko e pojedinci/preduzea raditi, ta e i kada kupovati, koliko e tedeti a koliko investirati shodno svojim eljama i planovima, itd. Iz tog razloga, u centru prouavanja ekonomije nalazi se individualno odluivanje, zatim odnosi koji proistiu iz ovih brojnih i razliitih odluka, na primer, kako mnotvo prodavaca deluje na cenu nnjihovog proizvoda, kako odnosi izmeu mnotva kupaca i mnotva prodavaca utiu na formiranje cene proizvoda i koliine koja e se kupiti/prodati, i slino. Konano, ekonomija prouava i sile i trendove koji se javljaju u privredi i na taj nain analizira funkcionisanje privrede kao celine.

Deset principa ekonomije ukljuuju sledee: 1. Neophodnost izbora 2. Troak odricanja 3. granini sluajevi 4. Delovanje podsticaja 5. Trgovina donosi korist 6. Trite je najee efikasan mehanizam 7. Dravna intervencija moe da pobolja trini ishod 8. ivotni standard zavisi od produktivnosti 9. Porast koliine novca dovodi do porasta cena10. Neophodno je izvriti izbor izmeu inflacije i nezaposlenosti

Poznati ameriki ekonomista i profesor, gregory Mankiw (gregori Mankju), da bi svojim studentima olakao razumevanje makroekonomije, grupisao je deset princi-pa ekonomije prema nivou pruavanja na principe koji se odnose na pojedince, uzaja-mna ekonomska dejstva i funkcionisanje celine privrede1.

1 Prema Mankju, gregori: Principi ekonomije tree izdanje (Ekonomski fakultet, Beograd, 2006), str. 414.


21

1.2.1 Individualno odluivanje

Odnosi i trendovi koji se upostavljaju na nivou celine privrede u velikoj meri odslikavaju ekonomsko ponaanje pojedinaca, i uprkos razlikama koje mogu da pro-isteknu iz psiholoko-socijalnih osobina pojedinca, kao i iz konkretnog istorijskog konteksta, individualno odluivanje sa oslanja na etiri osnovna principa:

Neophodnost izbora pri svakom odluivanju, ljudi se suoavaju sa izborom izmeu razliitih opcija, ciljeva, predmeta, koji svi mogu da na naki nain ili u nekom stepenu zadovolje njegove potrebe. Da bi realizovao neki cilj ili kupio neki predmet, pojedinac najee mora de se odrekne neeg drugog, na primer da se odrekne slobodnog vremena da bi radio, ili da odustane od kupovine jednog do-bra da bi kupio neko drugo dobro. Zbog toga, odluivanje zahteva odmeravanje vrednosti jednog cilja/predmeta u odnosu na drugi. Na slian nain drutva ine izbor izmeu alternativnih ciljeva, pravaca, dinamike rasta, razvoja, itd. Na nivou drutva, osim izbora izmeu konkretnith alternativa upotrebe faktora proizvod-nje (na primer, izbor izmeu proizvodnje novih faktora proizvodnje ili potro-nih dobara), pojavljuje se neophodnost izbora izmeu efikasnosti i pravinosti. Efikasnost oznaava osobinu drutva da proizvede maksimum rezultata iz svojih oskudnih/retkih resursa, a pravinost je osobina drutvenog sistema da obezbe-di pravednu raspodelu ekonomskog prosperiteta izmeu lanova drutva. Realno okruenje u voenju ekonomske politike najee dovodi do sukobljavanja ova dva principa: na primer, socijalna davanja ugroenim lanovima drutva, kojima je pomo neophodna, finansiraju se iz poreza koji plaaju uspeni pojedinci i pre-duzea, i to praktino znai smanjivanje motivacije i zalaganja za ostavrenje eko-nomskog uspeha. troak odricanja predstavlja stvarni troak izabrane alternative (u procesu izbora) a koji odgovara troku alternative koja nije izabrana. Poto se prilikom odluivanja neophodno javlja izbor, posledica toga je i uporeivanje trokova i koristi (cost-benefit) alternativnih pravaca delovanja. Granini sluajevi racionalnost odluivanja se zasniva na razmiljanju u grani-nim (marginalnim) okvirima: izbor izmeu alternativa najee ne znai odlui-vanje o potpunom prihvatanju jedne varijante i potpunom odbijanju druge. Izbor se uobiajeno svodi na nijanse u prihvatanju ili odbijanju varijante, na primer, izmeu dokolice i uenja za studije, student se ne suoava sa pitanjem da li e ili ne uopte uiti, ve kolike su koristi (dobijanje vie ocene ili vea izvesnost pola-ganja ispita) i trokovi (na primer, nemogunost honorarnog rada) jednog sata dodatnog uenja. Marginalne promene prema tome predstavljaju stalna, dodatna prilagoavanja u delovanju, prilikom izbora jedne varijante. Podsticaji utiu na odluke s obzirom da se odluke donose poreenjem tro-kova i koristi, odluke tj. ponaanje ekonomskih subjekata se moe menjati kako


22

se menjaju trokovi i koristi. Na primer, u sluaju roba supstituta, rast cena jed-nog dobra rezultira promenom odluka u pravcu smanjenja kupovine tog dobra ili porastom kupovine drugog dobra koje moe na slina ili isti nain da zadovo-lji potrebu kupca. Na primer, rast cene putera moe da izazove veu tranju za margarinom. Ista je situacija i kod komplementarnih roba, kao i kod ostalih vrsta proizvoda. Shodno tome, kreatori javne politike u veoj ili manjoj meri uzimaju u obzir nain i intenzitet delovanja podsticaja na ekonomsko ponaanje i odlui-vanje. Ponekad, meutim, nije mogue u celini sagledati dejstvo (i trokove i kori-sti) podsticaja usled kompleksnosti i povezanosti razliitih odluka koje pojedinci i preduzea donose. Klasian primer je uvoenje obaveze vezivanja sigurnosnih pojaseva u vonji, koja je doneta radi smanjivanja opasnosti od ozbiljnih ili fatal-nih povreda u sluaju saobraajne nesree, tj. radi smanjivanja ukupnog troka (gubitka ivota, trokova leenja, odsustvovanja sa posla, itd.) . Istraivanje koje je uraeno u SAD nakon uvoenja ove obaveze pokazalo je da je broj smrtnih sluajeva usled saobraajnih nesrea smanjen ali da je broj nesrea porastao, usled manje oprezne vonje, kao i da je porastao broj stradalih peaka. Prema tome, analiza politike koja generie podsticaje svakako mora du uzme u obzir i direktne ali i posredne, indirektne posledice koje izabrani podsticaji mogu da izazovu.

1.2.2 Uzajamna ekonomska dejstva

Raznovrsnost i povezanost odluka individualnog ekonomskog subjekta rezultira da pojedinano donete odluke utiu i na druge subjekte, pa se uzajamnost ekonom-skih dejstava oslanja na sledee principe:

trgovina moe da obezbedi korist za svakog ekonomskog subjekta uspostav-ljanje odnosa razmene, bilo na nivou pojedinaca ili na nivou drava, moe da re-zultira poveanjem koristi za svakog subjekta. Na primer, ni jedno domainstvo/drutvo nije u situaciji da proizvodi sve proizvode i usluge koje su neophodne za zadovoljavanje potreba lanova pa se razmena javlja kao neophodnost. Pri analizi koristi od trgovine, potrebno je razlikovati apsolutnu (konkurentsku) prednost i komparativnu prednost jednog proizvoaa nad drugim. Konkurentska pred-nost proizilazi iz vieg nivoa produktivnosti, tj. vee efikasnosti faktora proizvod-nje. Komparativna prednost se zasniva na niim oportunitetnim trokovima. U tom sluaju, da bi proizveo jedno dobro, komparativnu prednost ima proizvoa koji se odrie manje drugih proizvoda da bi proizveo izabrano dobro, to je rezul-tat specijalizacije proizvoaa. Radi ilustracije principa komparativne prednosti, predstavimo najjednostavniji model privreivanja, sa samo dva privrednika je-dan zemljoradnik i jedan stoar, a u poetnom periodu i jedan i druge se bave i


23

proizvodnjom mesa i krompira2. Razmenski odnos utvren je na nivou 5kg mesa odgovara 15 kg krompira. Iako je donekle specijalizovan za proizvodnju krompira, zemljoradnik ipak ostvaruje manje prinose od stoara u proizvodnji krpompira, a svakako manju proizvodnju mesa u istom vremenu.

tabela 1: Princip komparativne prednosti

Radno vreme: 8 h Zemljoradnik Stoar

5 kg mesa = 15 kg krompira Meso Krompir Meso Krompir

bez trgovineProizvodnja i potronja kg 16 kg 12 kg 2 kg

Sa trgovinomProizvodnja

TrgovinaPotronja

0 kg+ kg kg

32 kg 1 kg 17 kg

18 kg kg 13 kg

12 kg+ 1 kg 27 kg

Dobitak od trgovine: Porast potronje + 1 kg + 1 kg + 1 kg + 3 kg

Kao to se iz gornjeg primera vidi, kada se proizvoai specijalizuju samo ili pre-teno za jedan proizvod, i kada meusobno trguju, svi su dobitku (a posebno proi-zvoa koji ima vii nivo produktivnosti, u ovom sluaju stiar). Drugim reima, sve dok proizvoai imaju razliite komparativne prednosti, svi imaju koristi od trgovine. U velikom broju sluajeva, jeftinije je uvesti odreen proizvod nego ga proizvoditi u domaoj privredi, zbog razliitih oportunitetnih trokova proizvoaa u zemlji i inostranstvu.

trite je najee efikasan mehanizam trini mehanizam obino predstav-lja dobar nain alokacije retkih resursa drutva i pojedinaca. Uprkos injenici da nijedan pojedinani ekonomski subjekt ne tei dobrobiti drutva u celini i da se ekonomske odluke donose na decentralizovan nain od strane mnogobrojnih subjekata, trina privreda je istorijski posmatrano pokazala svoju ekonomsku prednost na ostalim oblicima organizovanja privrednih aktivnosti. Poslednje de-cenije XX veka, meutim, uticale su na promenu shvatanja automatizma delo-vanja trinih sila i svrsishodnosti ishoda takvog delovanja (u smislu dugorone opte dobrobiti drutva i pojedinaca), pa se kontradiktorno dravne intervencije pojavljuju kao uslov adekvatnog delovanja trinog automatizma.

2 Prema: Mankju, op. cit, str. 50.


2

Dravna intervencija moe da pobolja trini ishod nevidljiva ruka trita ne moe da funkcionie bez svojevrsne zatite javne ruke, tj. odgovarajueg upli-tanja drave u trine tokove. Trite funkcionie ukoliko je sistemski obezbeen odgovarajui stepen ekonomske slobode (vidi poglavje 4), koji ukljuuje na pri-mer zatitu privatne svojine, odgovarajuu ponudu novca, slobodu u sklapanju i zatitu u realizaciji ugovora, itd. Situacija kad automatski mehanizam, preputen sam sebi, nije u stanju da vri efikasnu alokaciju resursa naziva se trini neuspeh. Brojni razlozi mogu da dovedu do trinog neuspeha a meu najvanije spadaju: eksternalije uticaj postupaka jednog subjekta na dobrobit drugog subjekta (na primer, zagaenje okoline), nesrazmerna trina mo jednog subjekta, u odnosu na ostale, da utie na funkcionisanje mehanizma, odreivanje cena, koliina i sli-no (na primer, monopoli), i uslovi kada postoji razliita ekonomska mo pojedi-nih subjekata i nepravedan ishod raspodele ekonomskog prosperiteta (na primer, socijalna zatita u funkciji obezbeenja minimuma standarda ivota).

1.2.3 Funkcionisanje celine privrede

Pojedinane odluke ekonomskih subjekata i njihovo meusobno delovanje ine privrednu celinu, koja poiva na sledeim najvanijim principima:

ivotni standard zemlje zavisi od produktivnosti produktivnost predstavlja sposobnost da se u jedinici vremena proizvede odreena koliina dobara i usluga (detaljnije u poglavlju 9). Vii nivo produktivnosti rezultira veim outputom i dohotkom u istom vremenu, pa time i viim nivoom ivotnog standarda ljudi. Prema tome, ukoliko je cilj dravne politike da podigne ivotni standard graana, mere intervencije bi prevashodno trebalo da podstiu faktore koji utiu na pro-duktivnost, na primer kroz unapreenje kvaliteta i dostupnosti obrazovanja, rast investiranja, podrku veim ulaganjima u istraivanje i razvoj, itd. Porast koliine novca rezultira rastom cena neuravnoteeno stanje robnih i novanih fondova, kada koliina novca raste bre od porasta koliine roba do-vodi do inflacije, koja se smatra osnovnim problemom savremenih privreda (vidi poglavlje 6). Prema kvantitativnoj teoriji novca, raspoloiva koliina novca u eko-nomiji odreuje vrednost novca, a rast koliine novca predstavlja osnovni uzrok inflacije. S obzirom da ozbiljne posledice rasta opteg nivoa cena u privredi, dr-avna politika u velikom broju zemalja primarno se bavi kontrolom inflacije. Neophodan izbor: inflacija ili nezaposlenost na kratak rok od jedne ili dve godine, dravna politika se suoava sa izborom izmeu dva cilja svoje intervenci-je, smanjivanjem inflacije ili smanjivanjem nezaposlenosti. Uticanjem na ukupnu tranju (npr. veom ponudom novca, koja obara kamatnu stopu na nivo prihvat-ljiviji za investicije), ekonomska politika smanjuje nezaposlenost za izvesno vre-me usled rasta tranje i za radnom snagom, ali se kao rezultat javlja rast cena. U


2

suprotnom sluaju, delovanjem na pad ukupne tranje, smanjuju se cene ali raste nezaposlenost. Model koji pokazuje negativnu korelaciju (rast jedne varijable od-govara padu druge) izmeu inflacije i nezaposlenosti naziva se Filipsova kriva, a njen znaaj se ogleda u tome da kreatorima politike pokazuje razliite kombina-cije nezaposlenosti i inflacije, tj. razliite mogunosti trinih ishoda. Osnovne politike kojima se drava slui pri uticaju na ukupnu tranju jesu monetarna i fi-skalna politika. Filipsova kriva je predmet kontroverzi kada se dimenzija produi i kada se privreda posmatra na dugi rok. U duem vremenskom periodu inflacija i nezaposlenost predstavljaju probleme koji su slabo povezani prvi zavisi od po-nude novca a drugi od funkcionisanja trita rada. Drugaije reeno, monetarna politika moe da deluje na nominalne (novano izraene) kategorije, ali ne i na realne kategorije, kao to je na primer prirodna stopa nezaposlenosti oko koje du-gorono ocilira stopa nezaposlenosti u drutvu. Na primer, promena ponude nov-ca nije u korelaciji sa jaanjem moi sindikata koji deluje u pravcu rasta najamni-na. U tom smislu, dugorona politika smanjenja nezaposlenosti zahteva dravne intervencije koje poboljavaju funkcionisanje trita rada (npr. obuka radnika, adekvatno regulisanje organizovanja radnika, preispitivanje potrebe postojanja i nivoa minimalnih plata). Pored toga, u duem periodu, ponaanje individualnih ekonomskih subjekata a time i na priveda kao celina pod dejstvom je i inflatornih oekivanja. Oekivana inflacija pokazuje u kojoj meri subjekti oekuju rast op-teg nivoa cena u budunosti, koje e ugraditi u cene svojih proizvoda ili zarade koje se ugovaraju, to e uzrokovati dalji rast cena ali bez poveanja realnog out-puta i smanjivanja nezaposlenosti.


26

27

II MIKrOEKONOMSKI DEO

Kao to je ve objanjeno, mikroekonomija izuava odluke koje se donose na ni-vou pojedinanih subjekata, i iz tog razloga je neophodno razmotriti mehanizam unu-tar kojeg se one donose trite, motive koji stoje iza pojedinanih odluka, osnovno ekonomsko rezonovanje pojedinanih aktera prilikom izbora jedne od varijanti koje pred njim stoje, kao i ponaanje i odnose dve komplementarne strane mehanizma do-noenja ponudu i tranju. Meutim, nije dovoljno samo predstaviti apstraktni mo-del delovanja trita, ve je potrebno razluiti razliite vrste ovog mehanizma prema prirodi trinog materijala i specifinim zakonitostima koje shodno tome upravljaju razliitim vrstama trita. Imajui u vidu strukturu savremenih privreda, posebno je potrebno prikazati dve kljune kategorije trite rada i nezaposlenost, kao i novac i finansijska trita.

2. trINI ODNOSI

Osnovni elementi svakog trita su ponuda i tranja, a njihovi odnosi predstav-ljaju bazinu polugu putem koje se odreuju cene, koliine i vrste proizvoda koje se na trite iznose, tj. obezbeuju alociranje resursa drutva.

Trite je najznaajniji elemenat robne proizvodnje i razvija se uporedo sa irenjem robne razmene. Istorijski posmatrano, mesta susreta prodavaca i kupaca bila su strogo vezivana za odreena geografska podruja, sela i gradove, na koja se iznosila sva roba i na kojima se vrila direktna prodaja tj. kupovina. Razvojem drutva, proizvodnje, saobraaja i trgovine, trite postaje sve sloenije i prerasta u mehanizam koji u sve manjoj meri zahteva fiziku prisutnost ljudi i roba. Savremeni tehnoloki razvoj, naro-ito u oblasti telekomunikacija, obezbeuje skoro potpuno dematerijalizaciju tritta, ali njegova osnovna uloga i funkcije ipak ostaju nepromenjeni.

2.1 Funkcije trita

Za savremene privrede najee kaemo da su to trine ekonomije, podrazume-vajui pod time da se najvei broj ekonomskih problema reava preko trita, odnosno delovanjem ekonomskih zakona. Pojedinci i privredna preduzea su nosioci glavnih od-luka o proizvodnji i potronji, ali uz bitnu ulogu drave u kreiranju privrednog sistema


28

i voenju ekonomske politike. trina privreda je privreda koja alocira resurse putem decentralizovanih odluka mnogih preduzea i domainstava, prilikom meusobnog de-lovanja na tritu dobara i usluga. Ovaj proces meusobnog delovanja subjekata, koji su svakako zainteresovani za sopstvenu dobrobit i voeni su linim interesima, pokazao se veoma uspenim u organizovanju ekonomske aktivnosti. Po reima Adama Smita, i domainstva i preduzea kao da su voena nevidljivom rukom koja ih dovodi do eljenih ishoda. Instrument pomou kojeg se usmeravaju ekonomske aktivnosti svih subjekata su cene koje se formiraju na tritu i koje vode i domainstva i preduzea ka ishodima koji, u mnogim sluajevima, maksimiziraju blagostanje drutva u celini.

trite je ukupnost odnosa ponude i tranje koji na odreenom mestu i u odreeno vreme utiu na prodaju pojedinih roba, kao i ukupnost ustanova, organizacija i pra-vila koji omoguavaju organizovan i stalni kontakt izmeu prodavaca i kupaca.

Trite je oblik razmene proizvoda i usluga posredstvom novca, kroz redovan odnos ponude i tranje, kojom priliko se odreuje cena i koliina proizvoda. Trini meha-nizam, kao jedna od najvanijih drutvenih ustanova, se razvija paralelno sa razvojem podele rada koja podrazumeva specijalizaciju proizvoaa u proizvodnji samo odre-enih roba ili vrenju odreenih usluga. Na tom stepenu razvoja podele rada, konti-nuirana razmena dobija bitnu ulogu u celini ekonomskih aktivnosti, obezbeujui da proizvoai dolaze do neophodnih informacija o dimenzijama i poeljnoj proizvod-noj strukturi a kupci da saznaju koje i koliko robe mogu da kupe sa raspoloivom koliinom novca.

trini mehanizam je celokupnost odnosa ponude i tranje, i delovanja ekonom-skih zakona u odreenoj privredi.

Uspostavljanje i trita pretpostavlja ekonomsku slobodu proizvoaa i kupaca, ali u okviru odgovarajueg privrednog ambijenta i regulatornog okvira. Na razvoj trita deluju brojni faktori, pre svega oni koji se tiu razvoja proizvodnje, zatim razvoja fi-nansijskih instrumenata, strukturnih odnosa u privredi, meunarodnih odnosa i tren-dova u proizvodnji i potronji, unutranjih i spoljnih politikih odnosa, nadnacional-ne regulative, itd.

Osnovne funkcije trita se mogu klasifikovati na sledei nain: 1. Trite omoguava razmenu roba i usluga, tj. robnu realizaciju proizvodnje.2. Trite obezbeuje najefikasniji nain utvrivanja ukupnih potreba drutva,

i to kako njihove veliine, tako i strukture prema razliitim nivoima potreba (pojedinane ili grupne) i vrstama potronje (finalna, investiciona).


29

3. Informativna funkcija trita ogleda se u formiranju i disperziji (irenju) in-formacija o ponudi i tranji roba, njihovim cenama, kvalitetu, inovacijama i drugim aspektima od znaaja za prodavce i kupce.

4. Trini mehanizam obezbeuje efikasnu alokaciju faktora proizvodnje, prema dobijenim informacijama i oekivanjima, kao i stalno unapreenje proizvodnje u tehnikom i organizacionom smislu u cilju poboljanja kon-kurentke pozicije na tritu.

5. Trite vri funkciji selekcije privrednih subjekata na ekonomski uspene i neuspene subjekte, kroz ispravljanje pogrenih odluka i uravnoteenje ra-znovrsnih elja, planova i postupaka.

2.2 Preferencije potroaa

Ponaanje potroaa na tritu roba i usluga uslovljeno je brojnim faktorima, od kojih se kao najvaniji smatraju budetsko organienje i preferencije potroaa. budetsko ogranienje je funkcija koja pokazuje razliite kombinacije dobara (kor-pe proizvoda razliitih cena i razliite upotrebe) koje potroa moe sebi da priuti sa dohotkom kojim raspolae i po datim (trinim) cenama odabranih proizvoda. Preferencije (sklonost) potroaa u izboru kombinacije proizvoda su sledei faktor koji opredeljuje konanu odluku o troenju dohotka koji je raspodelom alociran po-troau. Prema datim cenama i uz raspoloivi dohodak potroa moe da kupi, u jed-noj korpi, na primer, X kilograma jedne robe, Y litara druge robe i Z metara treeg proizvoda. Meutim, potroaeve potrebe mogu da budu zadovoljene i drugaijom kombinacijom ova tri proizvoda, na primer X metara tree robe, Z litara druge robe i Y kilograma prve robe, kao i svakom drugom kombinacijom koja mu omoguava da dodatnu koliinu jedne robe zameni (supstituie) dodatnom koliinom druge robe. Prikazano u okviru modela, ovaj odnos se naziva kriva indiferencije. Ukupne prefe-rencije potroaa predstavlju skup kriva indiferencije i ilustruju rangiranje potroae-vih preferencija. Konano, optimalni izbor potroaa se realizuje u sadejstvu budet-skog ogranienja i samo jedne krive preferencije, tj. vrednost koju dobrima pripisuje potroa jednaka je vrednosti koju dobrima pripisuje trite.

2.3 Princip oportunitetnog troka

Kako je ve istaknuto, oportunitetni troak je izraz osnovnog odnosa izmeu retkosti i izbora, tj. svaka mogunost upotrebe faktora proizvodnje (npr. angaovanja kapitala) mora da bude uporeena sa najbliom alternativom, u cilju donoenja raci-onalne odluke.


30

Oportunitetni trokovi su trokovi koji nastaju usled izbora jedne od moguno-sti i predstavljaju najvredniju mogunost ili alternativni gubitak kada je izbor ve uinjen.

Na primer, oportunitetni troak studiranja jeste izgubljena zarada da se pojedinac bio odluio da radi, umesto da studira. Troak, prema tome, ne predstavlja samo izdatke za kolarinu i ivot tokom studija (koji bi i inae nastali, bez obzira na izabranu mo-gunost), ve se u troak uraunava i plata / zarada koje je mogla da bude ostvarena da nije izabrana alternativa studiranja. Svakako da na ovakvu odluku utie i rezonovanje da je troka studiranja isplativ poto poveava verovatnou da e se ostvariri vea bu-dua zarada, nakon zavretka studija. Na ovaj nain, ekonomsko ponaanje ili donoe-nje ekonomskih odluka podrazumeva kalkulaciju alternativnog troka i izbor alterna-tive koja nudi najveu korist ili najmanje odricanje subjekta koji donosi odluku. Na osnovu primera iz poglavlja 1.3.2, u vezi sa principom komparativne prednosti i do-bitaka od trgovine, dajemo ilustraciju oportunitetnog troka zemljoradnika i stoara:

tabela 2: Oportunitetni troak

Zemljoradnik Stoar

radno vreme: 1h Meso Krompir Meso Krompir

Produktivnost1 kg 60 min 1 min 20 min 10 min

alternative: 4 kg krompira kg mesa 2 kg krompira kg mesa

Oportunitetni troak1 kg krompira 1 kg krompira = kg mesa 1 kg krompira = mesa

Oportunitetni troak1 kg mesa 1 kg mesa = 4 kg krompira 1 kg mesa = 2 kg krompira

Kada se odluuje da proizvodi krompir, zemljoradnik gubi kg mesa a stoar pri istom izboru gubi kg mesa. Suprotno, izborom da proizvodi meso, stoar gubi 2kg krompira a zemljoradnik ak 4 kg krompira. Prema tome, celishodno je da zemljo-

3 Prema: josifidis, K: Makroekonomija (Futura publikacije, Novi Sad, 2006), str. 21.


31

radnik proizvodi krompir a stoar meso, jer su u takvoj varijanti manji oportunitetni trokovi za oba proizvoaa.

Primena ovog principa moe se posmatrati na nivou pojedinca ili pojedinanog preduzea (mikroekonomski aspekt: izbor najbolje mogue strukture potronje prema raspoloivom dohotku, uporeivanjem sa drugom najboljom varijantom potronje) i na nivou celine privrede (makroekonomski aspekt: izbor najbolje alokacije resursa, uporeujui je sa drugom najboljom alokacijom resursa). Koncept oportunitetnog troka, koji se zasniva na oskudnosti i izboru, moe se ilustrovati i kroz uporeiva-nje razliitih alternativnih mogunosti proizvodnje potronih i proizvodnih dobara u jednoj ekonomiji.

Odnos izmeu razliitih mogunosti kombinovanja ukupne proizvodnje, pod da-tim tehnolokim uslovima, naziva se kriva proizvodnih mogunosti.

Slika 4: Kriva proizvodnih mogunosti

010 20 30 40 50

20

40

60

80

100

120

140

160

Proi

zvod

nja

ma

ina

Proizvodnja hrane

2.4 Proizvodna funkcija

Funkcija proizvodnje predstavlja jedan od stoera ekonomske analize, stalno imajui u vidu da se drutva suoava istovremeno sa problemom retkosti resursa, s jedne strane, i tenjom da se maksimizira blagostanje, s druge strane. Pre nego to se predstavi funkcija proizvodnje, ukratko emo opisati samu kategoriju proizvodnje i vrste resursa, tj. faktora proizvodnje.


32

Proizvodnja je osnovni prirodni uslov opstanka i razvoja drutva u celini i sva-kog lana pojedinano.

Proizvodnja predstavlja svesno i organizovano, neprekidno delovanje oveka na prirodu radi izdvajanja i menjanja materije, kao i njenog prilagoavanja ljudskim potrebama.

Proizvodnja se uvek odvija u okviru odreenog drutvenog oblika, tj. posred-stvom sistema drutvenih odnosa, pa se najee i govori o drutvenom karakteru proizvodnje. Osnovni elementi ili faktori proizvodnje uopte, znai proizvodnje bez obzira na konkretno drutvo u kojem se odvija, su rad, kapital ili kapitalna dobra (predmeti rada i sredstva za rad) i zemlja. Konkretni stepen razvoja i ureenost dru-tva odreuju nain kombinacije ova tri osnovna elementa proizvodnje, to najbitnije utie na stepen efektivnosti i efikasnosti proizvodnje.

Pretpostavka obavljanja proizvodnje (kao i svake privredne delatnosti) jeste da se u odreenom prostoru i datom momentu kombinuju raspoloivi prirodni, drutve-ni i ljudski resursi.

Prirodni resursi predstavljaju ukupnost prirodnih elemenata koncentrisanih u nekom podruju. Radi se o spletu raznovrsnih prirodnih rezervi, koje ine:

obnovljivi prirodni resursiljudska snagafaunaflorasolarna snagasnaga vetrovasnaga talasa i mora,

neobnovljivi prirodni resursimineralno bogatstvoenergetsko bogatstvo (fosilna goriva)ugaljnaftagas ivoda.

Prirodni resursi imaju tri osnovne funkcije u privredi svake zemlje: a) obezbeuju predmete rada za proizvodne delatnosti, b) formiraju energetsku osnovu za obavljanje

oooooo

oooooo


33

privrednih delatnosti, i c) stvaraju biosferu, kao prirodno okruenje u okviru kojeg se kombinuju faktori proizvodnje.

Drutveni resursi predstavljaju ukupnost materijalnih dobara i duhovnih tvo-revina, esto pod nazivom civilizacijske tekovine koje nastaju socijalnim delovanjem vie generacija, a ija je funkcija da obezbede odgovarajua sredstva za rad za delovanje na predmete rada. U savremenoj privredi, primat meu drutvenim resursima pripada tehniko-tehnolokim dobrima i fondovima naunih dostignua, kao specifinim i najkvalitetnijim dobrima svake zemlje. Smatra se da su epohalna tehniko-tehnoloka reenja (na primer, pronalazak i uvoenje u proizvodnju parne maine, automatskih maina i kompjutera, itd.) oznaavala kljune prekretnice u nainu razvoja i kombino-vanja faktora proizvodnje. esto se periodizacija novije drutvene istorije vri upravo prema ovim kriterijumima, pa se period I industrijske revolucije (17461946.) vezuje za bitne promene samih sredstava za rad, u periodu II industrijske revolucije (19461993.) dolo je do probraaja svih faktora proizvodnje i uslova ivota i rada ljudi, dok se pod pojmom III industrijska revolucija (1993. do danas) smatra vreme revolucio-narnog konstituisanja novih proizvodnih snaga, na osnovi robotike, vetake inteli-gencije, novih sirovina i visokoobrazovanog oveka. Ono to je uoljivo kroz razliite periode razvoja drutvenih resursa jeste da se stalno podie nivo na kojem se odvija interakcija i usaglaavanje tehniko-tehnoloke razvijenosti i ljudskog znanja4.

Ljudski resursi, kao jedini ivi elemenat proizvodnje, objedinjavaju fondove raspoloive fizike i umne snage kojom se svrsishodno deluje na prirodu materiju. Osnovni aspekti ljudskih resursa, tj. ukupnog stanovnitva jedne zemlje su bioloka dimenzija (starost, pol, stanje zdravlja), stratifikaciona dimenzija (grupe, klase, slo-jevi), intelektualna struktura (kvalifikaciona, obrazovna) i etniko-verska struktura. Svaki od navedenih atributa stanovnitva zasebno utie na veliinu i strukturu ljud-skih resursa zemlje, a smatra se da su specifine kombinacije pojedinanih karakteristi-ka, u odreenom istorijskom kontekstu, imale presudnu teinu u razvoju nacionalnih privreda i zemalja najee citiran primer je Veberova analiza uticaja protestanstke vere na razvoj kapitalizma.

Danas je opte prihvaen stav da intelektualno-obrazovni potencijal znanje, u naj-irem smislu jedne zemlje predstavlja kljuni faktor proizvodnje, bez obzira to tra-dicionalni faktori (na primer, poslovni objekti i oprema) dominiraju u finansijskim izvetajima i makroekonomskim statistikama. Znanje postaje kapital, znai omogu-ava sticanje prihoda i dohotka, pored klasinih oblika kapitala, kao to su zemlja, rad, novac, itd. Za razliku od proizvodnih faktora, znanje predstavlja tzv. nevidljiva sredstva i to sredstva koja funkcioniu po zakonu rastuih prinosa: svaka dodatna

4 Detaljnije u: Vukuevi, M: Osnovi ekonomije II, peto izdanje (Slubeni glasnik, Beograd, 2004), str. 8897.


3

jedinica znanja donosi sve veu mogunost ostvarivanja prinosa/prihoda/dohotka. U prethodnim periodima razvoja, kvalitet ljudskih resursa se najee izraavao kroz obrazovnu strukturu i odreene aspekte stvaralakog znanja (patente, robne znake, itd). Savremene analize danas posebno istiu vanost intelektualnog kapitala nacio-nalne ekonomije, kao skrivene osnove ukupnog rasta i razvoja. Intelektualni kapital predstavlja ukupnost ljudskog kapitala (formalno obrazovanje i kvalifikacije pojedina-ca, koje su sami stekli), zdravstvenih sposobnosti ljudi (zdravlja) i strukturnog kapi-tala (zajednike vetine i struna znanja koja se stiu radom u konkretnoj privrednoj organizaciji, nain prenoenja znanja, interpersonalne vetine, iskustvo, itd)5.

U uslovima globalne privrede, ulaganja u razliite vidove obrazovanja, istrai-vanje i razvoj, postala su osnova unapreivanja konkurentskih prednosti zemalja, a pojedine od njih (na primer, Novi Zeland, Irska, Izrael, itd) svoje strategije razvoja usmeravaju ka stvaranju tzv. ekonomija znanja privreda koje imaju za cilj da sve vei deo bogatstva generiu na bazi posebne kombinacije informaciono-komunikacio-nih tehnologija i intelektualnog kapitala zemlje. Odnos izmeu razliitih mogunosti kombinovanja ukupne proizvodnje, pod datim tehnolokim uslovima naziva se kriva proizvodnih mogunosti.

Prema tome, u svakoj konkretnoj proizvodnji, resursi se kombinuju u formi in-puta (ulaznih komponenti) proizvodnje, da bi se kao rezultat dobio odgovarajui out-put (proizvod ili usluga).

Funkcija proizvodnje predstavlja tehnike odnose izmeu inputa i outputa ili, dru-gaije reeno, odnos izmeu koliine inputa koji se koriste u proizvodnji nekog dobra i koliine outputa tog dobra.

Ukoliko se pretpostavi da je pod datim tehnolokim uslovima kapital konstantna ve-liina, rezultat proizvodnje output, zavisie od koliine uloenog rada i/ili broja zaposlenih. Kako je ve naglaeno, analizu treba sprovoditi u marginalnim okviri-ma, pa je prema tome marginalni proizvod svakog inputa (npr. radnika) u procesu proizvodnje jeste poveanje koliine outputa (npr. broj proizvoda) koje se dobija od jedne dodatne jedinice inputa. Marginalna korist predstavlja dobitak od jo jednog koraka pri korienju izabrane varijante, kao na primer: studiranje dodatni sat uenja vea ocena; zaposleni dodatni sat rada vea zarada; poveanje obima proizvdonje kupovina dodatne nove maine dodatna koliina proizvoda/iznosa zarade. Marginalni troak predstavlja cenu izbora tog jednog koraka pri korienju varijante, kao na primer: dodatni sat uenja izgubljena zarada od honorarnog rada,

5 Detaljnije o ljudskom kapitalu i njegovoj ulozi u privrednom rastu u: Weil, N. D: Economic growth (Addison Wesley, 2005), posebno poglavlje 6; zatim u: Premo umnog rada (INFOTREND broj 115, sept. 2003, Zagreb), itd.


3

dodatni sat rada na poslu troak angaovanja dadilje za uvanje dece, kupovina jo jedne maine cena maine. Poreenjem marginalnih koristi i marginalnih trokova donose se racionalne odluke o vrednosti dodatnog delovanja pri izabranoj varijanti.

Slika 5: Proizvodna funkcija

04 5 6 7 8 9

200

400

600

800

1000

Out

put

Kol

iin

a pr

oizv

oda

(kom

)

Input Broj zaposlenih radnika

Kao to pokazuje slika, nakon odreenog koliine inputa (u ovom sluaju broja rad-nika od 6), ukupan output i dalje raste ali po znatno manjoj stopi porasta tj. opada marginalni proizvod rada. Kao razlozi za ovakvu povezanost inputa i outputa naj-ee se navode oni tehniko-organizacione prirode (npr. pad produktivnosti usled neodgovarajue organizacije rada veeg broja radnika sa istom koliinom opreme.) Ovakva zakonitost u ponaanju inputa i outputa spada u red fundamentalnih zakona ekonomije i tehnologije i naziva se zakon opadajuih prinosa ili zakon opadajueg marginalnog proizvoda.

Zakon opadajuih prinosa tvrdi da, pod datim tehnolokim uslovima, rast varija-bilnog inputa rezultira rastom outputa sve do odreene take, kada dodatne jedi-nice inputa poinju da rezultiraju sve manjim dodatnim outputom.

2.5 Konkurencija i konkurentna trita

Pre razmatranja ponude i tranje, potrebno je razjasniti i kategoriju konkurenci-je, tj. nain uspostavljanja i vrstu odnosa koji se formiraju povodom cena i koliina na strani ponude, izmeu prodavaca, i na strani tranje, izmeu kupaca. Iako se formiraju


36

na strani ponude i na strani tranje, u krajnjoj liniji ova vrsta drutvenih odnosa bitno utie i na samo delovanje tritnih snaga, tj. izmeu ponude i tranje.

Po svojoj prirodi, konkurencija spada u disjunktive drutvene odnose, gde su la-novi drutva u ovom sluaju, ekonomski subjekti, antagonistiki nastrojeni jedni prema drugima, u borbi za novani dobitak, udeo na tritu, vlasnitvo nad posebnim resursima, privilegovan odnos prema kupcima, itd.

Konkurencija je svojstvena svakom obliku robne privrede, ali se sa razvojem rob-ne proizvodnje i samog drutva konkurencija istorijski menjala, s obzirom na obim, otrinu borbe, karakter i oblike manifestovanja. U srednjem veku, trgovaki cehovi su bitno sputavali konkutentsku borbu putem odreivanja cena, kvota proizvodnje po pojedinim lanovima i pojedinanih trinih udela. jo od vremena klasine ekonom-ske teorije u delima Adama Smita i Davida Rikarda do danas, istie se kritina vanost konkurencija za privredni napredak i usklaivanje pojedinanih i optih interesa / dobrobiti.

Konkurentno trite je trite koje ini mnotvo kupaca i mnotvo prodava odre-enog proizvoda, tako da svaki ima zanemarljiv uticaj na formiranje trine cene datog proizvoda.

U zavisnosti od broja i organizovanosti subjekata na strani ponude ili tranje, i sled-stveno tome u zavisnosti od njihove mogunosti da utiu na formiranje cena, trita mogu da budu (teorijski) savreno konkuretna (drugaiji naziv je potpuna konkuren-cija) i nesavreno konkurenta (nepotpuna konkurencija).

Savreno konkurentna trita imaju sledee osobine6: 1. Na tritu deluje veliki broj kupaca i prodavaca konkretan broj koji bi

predstavljao dovoljan uslov za postojanje savrene konkurencije nije bitan, ono to jeste bitno da je njihov broj toliko veliki da odluke svakog pojedi-nanog subjekta imaju zanemarljiv uticaj na formiranje cene proizvoda koji kupuju tj. prodaju; pored toga, konkretan broj (empirijski podatak) ue-snika na ovakvom tritu razlikuje se i u zavisnosti od vrste proizvoda (npr. razliit broj prodavaca/kupaca na tritu jahti i na tritu prehrambenih proizvoda).

2. Uesnici imaju male trine udele koliine koje se nude i trae od stra-ne pojedinanih uesnika na tritu su relativno male u odnosu na ukupnu koliinu tranje tj. ponude tog proizvoda, da pojedinane odluke u vezi sa promenom koliine ne utiu na formiranje cene proizvoda.

3. Trini materijal je homogeni proizvod sve jedinice datog proizvoda na tritu su identine.

6 Penguin Dictionary of Economics, p. 3378.


37

Pored pojma savrene ili potpune konkurencije, teorija razmatra i kategoriju i-ste konkurencije, koja se moe ostvariti ukoliko se, pored gore navedenih osobina, steknu i sledea dva uslova:

4. Postoji savrena informisanost trinih uesnika svi prodavci i kupci imaju pristup kompletnoj informaciji o traenim i ponuenim cenama (spremno-sti kupaca da plate odreenu cenu) i na svim ostalim delovima trita, pored dela na kojem su sami prisutni.

5. Postoji potpuna sloboda ulaska na trite novi kupci i prodavci mogu da uzmu uee na tritu pod istim uslovima kao i oni koji ve na njemu posluju.

Posledice ovako savreno struktuiranih trinih odnosa, izmeu ostalog, ukljuuju:

relativno brzo reagovanje tj. prilagoavanje trita neusklaenosti ponude i tranje na primer, pad cena izaziva rast tranje, to u sluaju konstantnih koliina povratno deluje na rast cena proizvoda i opet dalje na poveanje ponude; kada se trina ravnotea postigne, utvena je jedna cena proizvoda; na dui rok, nije mogue ostvariti esktremno visok profit i jedini nivo ostvarivanja profita je tzv. normalna, uobiajena profitna stopa u sluaju izrazito veih mogunosti zarade, novi uesnici ulaze na trite to poveava ponudu i dalje smanjuje cene, to u krajnjem sluaju rezultira padom profitne stope.

jasno je da su ove pretpostavke u velikoj meri nerealistine, iako se ponekad veoma otvorena trita npr. osnovnih poljoprivrednih proizvoda, zbog velikog broja uesni-ka, smatraju bliskim savrenoj konkurenciji. Ipak, najvei deo dobara i usluga proda-je se na manje savrenim konkurentskim tritima. Na primer, obezbeivanje javnih telekomunikacionih usluga (PTT) najee je u domenu jedne kompanije. Trino stanje ili struktura gde postoji samo jedan subjekat na strani ponude, koji ima isklju-ivo pravo / mogunost posedovanja neega ili proizvodnje / prodaje odreene robe, a mnotvo na strani tranje naziva se monopol. Ovakve situacije nastaju kao rezultat dravne politike u davanju iskljuivog prava pojedinim kompanijama, najee u dr-avnom vlasnitvu, ali i usled izvesnih prirodnih uslova kojima nemaju svi pristup a omoguavaju izuzetno diferencirane proizvode (npr. pokrajina ampanj u Francu-skoj). Monopoli mogu da nastanu i udruivanjem pojedinanih proizvoaa, dogo-vorima i sporazumima grupa proizvoaa i trgovaca, itd. Takoe, kada postoji samo jedan kupac a mnotvo ponuaa, struktura se naziva monopson, to je mnogo rea situacija nego monopol. Kada u proizvodnji postoji nekoliko proizvoaa ali i izvestan


38

stepen diferencijacije proizvoda (nije homogen proizvod), govorimo o monopolisti-koj konkurenciji: poto proizvodi nisu identini, svaki od nekoliko prodavaca je u situaciji da odredi sopstvenu cenu proizvodu (na primer, trite knjiga ili asopisa). Trina struktura koja se nalazi izmeu dva ekstrema savrene konkurencije i mono-pola naziva se oligopol, gde uzajamno egzistira nekoliko prodavaca a konkurentska borba je manje otra usled postojanja implicitnih ili eksplicitnih sporazuma o nastupu na tritu.

Iako se smatra da generalno konkurencija ima pozitivne efekte, potrebno je nave-sti nekoliko primera negativnih posledica:

a) borba sa konkurentima esto dovodi do neracionalnih ekonomskih odluka i rasipanja resursa, to se ne bi dogodilo u sluaju uspostavljanja konjuktivnih odnosa (npr. saradnje); ovaj fenomen je poznat pod nazivom Zatvorenikova dilema;

b) kao rezultat disjunktivnih odnosa, neki uesnici (ili samo jedan od njih) obezbeuju sebi nesrazmerno veu mo, na primer, kroz dominantni udeo na tritu, to dalje omoguava distorziju ekonomskih odnosa i pariteta, na tetu i ostalih lanova, ali i itavog drutva;

c) konkurentska borba je uvek praena rastom finansijskih izdataka uesnika (npr. marketing kampanja prilikom ulaska na novo trite moe da bude pra-ena upadljivim donacijama u lokalne socijalne programe), koji ne moraju uvek da budu kompenzovani padom proizvodnih trokova usled borbe za veu produktivnost, ako je to osnovni motiv konkurencije; i

d) konkurentska borba ne bira sredstva i naine, pa nije redak sluaj da se osnovne drutvene norme kre (i zakonske i obiajne) a sistem vrednosti degradira.

2.6 tranja

Ukupnost zahteva koje kupci sa sobom donose na trite predstavlja stranu tra-nje, i odnosi se na vie aspekata roba i usluga koji se na tritu nalaze: pre svega, nji-hove koliine i cene, zatim vrste, kvalitet, dostupnost, priroda dobra, itd. Cilj kupaca je da sa raspoloivom koliinom dohotka, maksimalno zadovolje svoje potrebe kroz izbor odgovarajue kombinacije roba i usluga, ve prema svojim sklonostima.

tranja predstavlja spremnost i mogunost da se kupi odreena koliina ponuene robe i usluga.

Prema tome, tranju odlikuje ne samo spremnost kupaca da prihvate ponuene cene kada smatraju da proizvod ima odgovarajui stepen korisnosti za njih, ve i platena sposob-nost kupaca, tj. raspolaganje sa dovoljnom koliinom dohotka da se kupovina realizuje.


39

traena koliina nekog dobra je koliina tog dobra koju su kupci spremni i u stanju da plate, a faktor koji primarno odreuje nivo traene koliine je cena tog dobra. Po-to se traena koliina smanjuje sa rastom cene dobra, a poveava sa padom cene do-bra, postoji negativna korelacija izmeu cene i traene koliine. Ovaj odnos koji vai za veinu proizvoda (normalna dobra) u privredi naziva se zakon tranje.

Zakon tranje glasi da se, uz ostale nepromenjene uslove, traena koliina nekog dobra smanjuje kada raste cena tog dobra.

Slika 6: Kriva tranje

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

Cen

a kn

jiga

(din

)


1 2 3 4 5 6 7 8 9

Za razliku od individualne tranje, trina tranja predstavlja zbir svih traenih koliina svih kupaca po svim postojeim cenama. Na primer, tranju za razliitim iz-danjima jedne iste knjige Priprema prijemnog ispita (odatle razlika u ceni) predstav-ljaju samo tri osobe: osoba X moe da kupi 7 knjiga po 400 dinara, osoba Y trai da kupi 4 knjige po 400 din. i 9 knjiga po 200 din, osoba Z je spremna da kupi 8 knjiga po 200 dinara. U tom trenutku, trina tranja za svim izdanjima knjige je 28 jedinica (knjiga), ili drugaije predstavljeno traena koliina knjiga po ceni od 400 dinara je 11, traena koliina po ceni od 200 dinara je 17 knjiga.

Tranja se menja kao rezultat promene cene (pomeranje du krive tranje me-njanje traene koliine) ali i iz drugih razloga koji utiu na promenu traene koliine bez obzira na cenu, tj. na svakom nivou cene knjige na primer, poto fakulteti od-lue da smanje broj studenata koji se finansiraju iz budeta, vie studenata e hteti da valjano spremi prijemni ispit za koji im je potrebna data knjiga i na taj nain e porasti traena koliina bez obzira na godinu izdanja, tj. cenu.


0

Pored direktne negativne uslovljenosti cenom, ukupna tranja zavisi i od slede-ih faktora:

Dohodak u zavisnosti od vrste dobra (npr. inferiorno ili normalno dobro), sa rastom dohotka pada i tranja. Budetsko ogranienje je funkcija koja pokazuje razliite kombinacije dobara koje potroa moe sebi da priuti sa dohotkom ko-jim raspolae i po datim (trinim) cenama odabranih proizvoda. Cene srodnih proizvoda sa rastom cena jednog dobra, raste tranja za njego-vim supstitutom (ija je cena nia ili nepromenjena) i pada tranja za komple-mentarnom robom; Preferencije potroaa predstavljaju sklonosti (ukus, navike, obiaji) pri sastav-ljanju / izboru kombinacije proizvoda koje utiu konanu odluku o troenju dohotka; Oekivanja predstavljaju faktor koji se odnosi na odreene promene / dogaaje u budunosti koje kupac anticipira i koji mogu da smanje ili poveaju tranju, npr. u oekivanju poslovnog unapreenja, tranja za nekim skupljim proizvodima poraste i pre porasta dohotka; broj kupaca traena koliina je pozitivno povezana sa brojem kupaca, tj. pod nepromenjenim ostalim uslovima, vei broj kupaca rezultira veom tranjom.

Znai, promena cene uslovljava kretanje du krive tranje, a ostali faktori pome-raju krivu tranje poveavaju tranju /pomeranje udesno na grafikonu, ili smanjuju tranju / pomeranje ulevo na grafikonu. Postoji, meutim, nekoliko vanih izuzetaka od zakona tranje, na primer:

a) Kada se rast cene proizvoda uzima kao pokazatelj izuzetnog i retkog kvaliteta, tranja ne mora da pada (npr. retka vina),

b) Kada je pitanju tranja za dobrima koja predstavljaju statusne simbole, rast cena ovakvih proizvoda ne uslovljava pad tranje (npr. pojedine vrste automobila),

c) Kada dohodak ostaje isti a cena nekog neophodnog proizvoda (na koji se troi znaajan deo dohotka i koji nema substituta) raste, tranja za tim proizvodom e se takoe poveati jer relativno manje dohotka ostaje za ostale proizvode ovakav izuzetak se naziva gifenov paradoks (npr. hleb),

d) U sluajevima pekulativne tranje (npr. kupovina akcija odreene firme, u an-ticipaciji dobrog poslovnog rezultata ili na osnovu insajderskih informacija) ili oekivanja visoke inflacije, kada rast cena proizvoda rezultira veom tranjom, u oekivanju jo veeg rasta u budunosti.

2.7 Ponuda

Nasuprot kupcima se nalazi odreena koliina, struktura i razliite vrste roba i usluga koje prodavci iznose na trite.


1

Ponuda predstavlja ukupnu koliinu dobara i usluga koju su prodavci spremni i u stanju da prodaju, tj. koliina koja stoji na raspolaganju za zadovoljavanje tranje.

Kao to je to sluaj sa tranjom, i ponuda predstavlja raspoloenost, pripremljenost prodavaca da trite snabdeju odreenom koliinom dobara pri datim trinim uslo-vima, ali i njihovu mogunost (organizacionu, finansijsku, itd) da iznesu na trite proizvode i usluge. Posebno je potrebno napomenuti da se termin ponuda odnosi na koliinu koju prodavci ele ili planiraju da iznesu na trite, a ne koliinu zaista realizovane robe i usluga. Ponuena koliina je, prema tome, koliina nekog dobra koju su prodavci spremni i u sta-nju da prodaju. Postoje mnoge determinante ponuene koliine, ali je cena primarni fak-tor. Rastom cena nekog dobra, prodaja tog dobra postaje profitabilnija i to prevashodno utie na rast ponuenih koliina tog dobra u budunosti. Shodno tome, izmeu ponue-ne koliine i cene postoji pozitivna korelacija, to predstavlja i osnovni zakon ponude.

Zakon ponude glasi da, uz nepromenjene ostale faktore, ponuena koliina nekog dobra raste sa rastom cene tog dobra.

Slika 7: Kriva ponude

04 5 6 7 8 9

100

200

300

400

500

600

700

800

Cen

a kn

jiga

(din

)

Koliina ponuenih knjiga

S obzirom da na tritu postoji vei broj prodavaca nekog dobra, trina ponuda je u stvari zbor svih koliina koje nude svi prodavci po svim cenama, potpuno analogno izvoenju trine tranje iz gornjeg primera.

Promene cena utiu na pomeranje du krive ponude menja se ponuena ko-liina, ali drugi faktori mogu da utiu i na pomeranje same (krive) ponude. Meu najvanije faktore koji utiu na rast ili pad ponude ubrajamo:


2

Cene inputa (ulaznih faktora proizvodnje, npr. sirovina, rada, itd) rast cena inputa poveava ukupne trokove i, pri istoj ceni dobra, smanjuje profitabilnost, to moe direktno da utie na smanjenje obima proizvodnje i ponude; tehnologija razvoj i primena tehnolokih postupaka koji efikasnije koriste neki resurs, na primer zamenjuju ivi rad ili utroak sirovina, smanjuje ukupne trokove, pa uz nepromenjenu cenu raste profitabilnost, a time i ponuda dobra; Oekivanja proizvoaa u pogledu kretanja tranje za proizvodom u buduem periodu, na primer kada se prognozira rast cene dobra usled rasta cena uvoznih sirovina, mogu da rezultiraju smanjenom tekuom ponudom, u kom sluaju povlaenje (npr. skladitenje) gotovih proizvoda moe da omogui vei prihod u budunosti; broj prodavaca direktno proporcionalno utie na ponudu sa smanjenjem broja prodavaca, ukupna ponuda se smanjuje.

2.8 Ponuda i tranja

Analiza funkcionisanja trita de facto se svodi na analizu meusobnog delovanja ponude i tranje tj. na odrevanje koliine i cene dobara koja se na tritu prodaju. Kako je objanjeno, krive ponude i tranje imaju razliite karakteristike prva je uzla-zna, dok je druga silazna. Sueljavanje prodavaca i kupaca u realnom ivotu, u modelu je predstavljeno ukrtanjem kriva ponude i tranje za proizvodom.

Slika 8: Ponuda i tranja

01 2 3 4 5 6 7 8 9

100

200

300

400

500

600

700

800

Cen

a kn

jiga

(din

)


0 100 200 300 400 500 600 700 800 800 700 600 500 400 300 200 100 0TranjaPonuda

Taka preseka kriva trine ponude i trine tranje naziva se ravnotea, koja po-kazuje da je postignuta ravnotena cena, tj. cena koja zadovoljava i ponudu i tranju to se oituje time da su traena i ponuena koliina dobra ujednaene (ravnotena


3

koliina). Pri ravnotenoj ceni, koliina nekog dobra koju su kupci spremni i u stanju da kupe potpuno se podudara sa koliinom koju su prodavci spremni i u stanju da prodaju. Ponekad se ravnotena cena definie i kao cena pri kojoj se trite isti (market clearing price), jer nema vikova ni manjkova dobra na tritu: kupci su ku-pili sve to su eleli, a prodavci su prodali sve to su eleli. Upravo ovaj mehanizam omoguava da svi realizuju svoje ciljeve, pod uslovom da se postigne cena koja je pri-hvatljiva i za kupce i za prodavce a to je upravo ravnotena cena.

U sluaju odstupanja cene od ravnotenog nivoa, dolazi do stvaranja vika ili manjka na strani ponude i obrnute situacije na strani tranje. Kako je prikazano na Slici 9, ravnoteni nivo cene je 400 dinara i formirao se na nivou ravnotene koliine od 5 komada knjiga. Po ceni od 500 dinara, postoji viak ponude nad tranjom, jer kupci nisu spremni da po toj ceni kupe vie od 4 knjige a nudi se 6 knjiga. Racionalna reakcija prodavaca jeste da spuste cene i oekuju veu tranju usled toga posebno ako se radi o proizvodima relativno kratkog roka trajanja (npr. svee voe). I obrnuto, na nivou cene od 300 dinara, postoji manjak ponude na tritu jer su prodavci spre-mni da prodaju svega 4 knjige a traena koliina po toj ceni je 6 knjiga. Poto ima previe kupaca a premalo dobra, prodavci mogu da reaguju tako to e poveati cenu a da pri tome ne doe do pada prodaje. Dakle, aktivnosti mnogih kupaca i prodavaca automatski pomeraju trinu cenu ka ravnotenoj ceni. Brzina dostizanja ravnotene cene u zavisnosti je od karaktera trita i vrste trinog materijala, ali na veini slobod-nih trita neravnotea je samo privremenog karaktera. Ovakva opta karakteristika delovanja trinih sila opisana je zakonom ponude i tranje.

Zakon ponude i tranje kae da se cena svakog dobra prilagoava kako bi ponue-nu i traenu koliinu tog dobra dovela u ravnoteu.

Slika 9: Prekomerna ponuda / tranja

01

1

1

4 6

4 6

4 6

100

200

300

400

500

600

700

800

Tranja

Ponuda

Cen

a kn

jiga

(din

)


Prema tome, odnosi ponude i tranje odreuju trinu ravnoteu za nekim do-brom, koja, sa svoje strane, odreuje cenu tog dobra i koliinu dobra koju prodavci


prodaju a kupci kupuju. Kao to je predstavljeno, na ponudu i tranju osim cene delu-ju i drugi razliiti faktori, koji mogu da utiu na rast jedne i pad druge strane, na rast i ponude i tranje, na opadanje i ponude i tranje, i to u istoj ili razliitoj srazmeri. Kada faktor pomeri, na primer, krivu ponude u levo znai kada deluje tako da se smanji ponuda, i ravnotea se menja: dolazi do rasta cene. I obrnuto, kada se kriva tranje pomeri u desno znai da faktor deluje u pravcu poveanja tranje, i ravnote-a se menja: dolazi do rasta cene. Dobra ilustracija dejstva jednog faktora koji menja i ponudu i tranju jeste sluaj prirodnih nepogoda koje mogu da unite znaajan deo voaka, na primer u letnjim mesecima: tranja za vonim sokovima neznatno raste po svakoj ceni, ali ponuda bitno opada po svakoj ceni zbor poskupljenja vonih sirovina (manjak sirovina rezultira rastom njihove cene). Ravnotea se nakon vremena uspo-stavlja, ali je dolo do dvostruke promene: smanjene su ponuene koliine pri vioj ravnotenoj ceni soka. U sluaju da je novom ravnotenom stanju prethodio vei po-rast tranje (na primer, usled dejstva i drugih faktora koji podiu tranju izuzetan rast cena drugih napitaka) a relativno manji pad ponude (usled, na primer, delovanja odgovarajue protivgradne zatite), ponovo bi dolo po rasta ravnotene cene ali ovaj put uz rast ponuenih koliina.

gregori Menkju, u pomenutom udbeniku Principi ekonomije, daje sumarni prikaz efekata do kojih dolazi usled promena ponude i tranje7:

Tranja / Ponuda Nema promene ponude Porast ponude Pad ponude

Nema promene tranje Cena istaKoliina istaCena pada

Koliina rasteCena raste

Koliina pada

Porast tranje Cena rasteKoliina rasteCena neodreena

Koliina rasteCena raste

Koliina neodreena

Pad tranje Cena padaKoliina padaCena pada

Koliina neodreenaCena neodreena

Koliina pada

Prema tome, meudejstvo ponude i tranje najee na dobar nain vri alo-kaciju retkih resursa izmeu razliitih vrsta upotrebe koje jedna drugoj konkuriu. Odreivanjem cena pojedinih dobara, trite vri svoju informativnu funkciju tj. da signalizira ekonomskih subjektima kakve ekonomske odluke bi trebalo da donose u

7 Mankju (2006), op. cit, p. 83.


vezi sa svojom aktivnou, bilo da se radi o domainstvima / potroaima bilo o pre-duzeima / prodavcima.

2.9 Elastinost ponude i tranje

U prethodnim delovima predstavljeno je oekivano ponaanje potroaa smer u kojem se kree promena traene koliine- na tritu, u zavisnosti od razliitih fakto-ra, kao to su cene, vrste dobara (komplementarna dobra, supstituti) i drugo. Faktori koji utiu na trina kretanja su raznovrsni i nemaju svi isti ishod, u smislu smera uticaja i veliine efekata koje izazivaju. Pojedina trita ili komponentne nekih trita (ponuda, tranja) se manje prilagoavaju delovanju faktora, a neka vie.

Elastinost je indikator koji pokazuje meru reagovanja traene ili ponuene koli-ine na tritu.

2.9.1 Elastinost tranje

Prema zakonu tranje, pad cene proizvoda rezultira rastom tranje za njime, tj. trai se vea koliina tog proizvoda. Prema tome, tranja za proizvodom se u izvesnoj meri prilagoava promeni cene tog proizvoda, to predstavlja cenovnu elastinost tra-nje. Pored reagovanja na cene datog proizvoda, tranja reaguje i na promene dohotka (dohodna elastinost tranje) i na promene cena drugih proizvoda.

Cenovna elastinost tranje meri koliko traena koliina proizvoda reaguje na pro-mene cene tog proizvoda, a izraunava se kada se uporedi promena traene kolii-ne sa promenom cene.

Tranja za nekim proizvodom je elastina ukoliko dolazi do bitne promene traene koliine nakon promene cene tog proizvoda. I obrnuto, tranja je neelastina ako promena traene koliine nije znatna nakon promene cene. Na primer, ukoliko rast doe do porasta cene knjiga za 10% a tranja za njima se smanji za 20%, tranja za knjigama je elastina i koeficijent elastilnosti u ovom sluaju iznosi 2 (20% : 10%). Kada je promena tranje, kao odnos promene traene koliine i promene cene vea od 1, takva tranja se smatra elastinom; kada je promena traene koliine manja od pro-mene cene, odnos ove dve veliine daje koeficijent manji od 1 te se takva tranja sma-tra neelastinom. Jedinino elastina tranja je ona gde je promena traene koliine jednaka promeni cene, tj. odnos dve veliine daje koeficijent 1. Ekstremne sluajeve predstavljaju savreno neelastina tranje traena koliina ostaje nepromenjena bez obzira na promenu cene, i savreno elastina tranja rast cene e rezultirati potpu-nom odsutnou tranje.


6

Slika 10: Jedinino elastina tranja

010 12 15 18 22 27

200

400

600

800

1000C

ena

knjig

a (d

in)


Prema tome, cenovna elastinost tranje predstavlja reakciju kupaca nekog dobra na promenu cena tog dobra, a uslovljena je sledeim faktorima:

raspoloivost supstituta to je vie roba supstituta nekog proizvoda koje mogu da zadovolje potroaevu potrebu na slian ili isti nain, tranja za proizvodom je elastinija, tj. vee su promene traene koliine od promene cene proizvoda: na primer, mali porast cene putera dovodi znatnog pada traene koliine putera. Vrsta potrebe pojedini proizvodi ili usluge zadovoljavaju tzv. nune ili egzistencijalne potrebe oveka (npr. medicinske usluge), te se smatraju neophodnim dobrima i promena njihove cene nee bitno uticati na promenu traene koliine; nasuprot tome, prema skali preferencija potroaa, ali i u zavisnosti od drutvenih obiaja, normi, tradicionalne kulture i nivoa privredne razvijenosti, pojedini proizvodi e se smatrati luksuznim dobrima, tranja za kojima je mnogo elastinija. Nivo i opseg trita to je trite ue definisano, npr. trite jogurta, potroaima je lake da pronau supstitute, npr. druge kisele mlene proizvode, pa je samim tim i tranja za jogurtom elastinija; s druge strane, ukoliko se posmatra ire trite, npr. trite hrane uopte, tranja za hranom je u velikoj meri neelastina, jer hrana nije lako zamenjiva nekom drugom robom. ronost reagovanja to je rok posmatranja reakcija tranje dui, za oekivati je da elastinost tranje raste; naime, vremenom potroai iznalaze naine da zamene upotrebu dobra ija cena raste nekim drugima, generalno smanje tranju za dobrom ak iako nema raspoloivog supstituta, itd.


7

Prouavanje reagovanja kupaca na promenu cene, sa aspekta prodavaca ima sasvim konkretnu primenu. Prodavci mogu da prognoziraju ili planiraju ukupan prihod u zavisnosti od promena cene svojih proizvoda ve prema tome kako tranja reaguje, tj. kolika e biti promena traene koliine ako doe do promene cene proizvoda. Uko-liko je tranja elastina, porast cene e izazvati srazmerno vei pad traene koliine, pa e ukupan prihod prodavca (cena pomnoena sa koliinom prodate robe) pasti. Odreeni prehrambeni proizvodi, na primer pecivo, su mogua ilustracija ovakvog kretanja. Ako je tranja neelastina, kupci e manje reagovati na rast cene proizvoda, na primer benzina, pa e ukupan prihod prodavca da raste.

Pored reagovanja tranje na cene, traene koliine nekog dobra zavise i od do-hotka i vrste dobra. Dohodna elastinost tranje pokazuje promene traene koliine dobra ukoliko doe do promene dohotka. Po pravilu, tranja za normalnim dobrima raste sa porastom dohotka, dok za inferirornim dobrima tranja raste tj. postoji ne-gativna dohodna elastinost za takvim dobrima, usled drugaije raspodele smanjenog dohotka (ve spomenuti primer rasta tranje za javnim prevozom usled pada dohot-ka). Merenje reakcije tranje za jednim proizvodom u zavisnosti od promena cene drugog proizvoda naziva se unakrsna elastinost tranje. Najee se za unakrsnu elastinost koristi primer roba supstituta: rast cena jednog dobra izaziva rast traene koliine robe supstituta tog dobra.

2.9.2 Elastinost ponude

Prema zakonu ponude, prodavci na r

Documents

Principi Ekonomije Udzbenik