Principi Rada Na Sebi

Embed Size (px)

Text of Principi Rada Na Sebi

Udruenje za sistemsku porodinu terapiju i sistemska reenja Srbije i Crne Gore

Opte teoretske osnove Porodinog rasporeda: Principi rada orijentisanog ka reenju i osvrt na rad Lujze Hej i NLP-a kao svestan rad na sebi i sopstvenom isceljenjuSEMINARSKI RAD

Mentor: Vlado Ili

Student: Sneana Lugonja

Beograd, novembar 2011.

1

Sadraj: Opte teoretske osnove porodinog rasporeda: principi rada orijentisanog ka reenju potrebe/ prava sitema porodinog poretka svrha porodinog poretka fenomenoloki pristup kako se dolazi do reenja? rad tokom konstelacije koji je mehanizam delovanja porodinih konstelacija? kako i da li se uopte proverava uinak? kako se ponaati izme u dva seminara (nakon ura enog rada) Zen prie otvori svoju sopstvenu riznicu nisu dovoljne samo rei laki put

Dobra i loa oseanja Lujza Hej Voleti sebe holistika filozofija izbor menjamo nain razmiljanja mo snaga je uvek u sadanjem trenutku svakodnevni rad o veba: dnevne pozitivne izjave o veba: ja volim sebe deset naina kako voleti sebe o veba ho opono pono aformacije afirmacije po akrama NLP Neuro lingvistiko programiranje sadanje i eljeno stanje aksiomi (korisne pretpostavke nlp-a) kroz citate iz knjige Kalu er koji je prodao svoj ferari postavljanje i ispunjavanje cilja po nlp modelu, kroz citate iz knjige Kalu er koji je prodao svoj ferari : veba creating future history veba periferni vid veba chi ball veba sagledavanje problema kao izvora reenja Umesto zakljuka-plan rada na sebi za 24 sata Literatura

2

Ako elite spoznati tajnu Univerzuma, razmiljajte u terminima energije, frekvencije i vibracija. Nikola Tesla

Opte teoretske osnove Porodinog rasporeda: Principi rada orijentisanog ka reenjuPorodini raspored zasniva se na potovanju osnovnih kosmikih poredaka, odnosno zakonitosti. Njihovo nepotovanje moe biti uzrok konfliktima i blokadama u svakodnevnom ivotu, nezadovoljstvu, unutranjem nemiru, oseanju straha, tuge, krivice, a ne tako retko ispoljava se i kroz teke bolesti. Energetskim radom u polju Porodinog rasporeda moemo doprineti ponovnom uspostavljanju prirodnog poretka. Porodina savest i ravnotea uzimanja i davanja osnovne su dinamike koje se u okviru porodinog sistema staraju o njegovom opstanku. POTREBE/ PRAVA SITEMA PORODINOG RASPOREDA (PORETKA, KONSTELACIJA) Postoji savest koju oseamo i koja funkcionie tako da odrava red u sistemu. Ona je prvenstveno vezanost za grupu. Pomou nje, na nivou nesvesnog, postoji povezanost izme u razliitih sistema u koje je ukljuen lan grupe i pravila i potrebe unutar grupe koji prate sledei poredak ili zakone (dinamika skrivenih relacija): 1. Potreba/pravo za potovanjem. Onome to jeste mora biti doputeno da bude. 2. Potreba/pravo na pripadanje (iskljuen, pogrean, lo, itd). 3. Potreba/pravo odravanja ravnotee izme u davanja i primanja. 4. Potreba/pravo na poredak. Oni koji su prvi (stariji) imaju prvenstvo nad onima koji su kasnije doli u porodicu. Na osnovu prethodno navedenih ideja, porodine konstelacije donose na videlo na koji nain smo upleteni u porodini sistem i koji su koraci koje je potrebno preduzeti da bismo se ispleli, da bismo dosegli reenje problema i omoguili slobodan tok ljubavi i ivotne energije. SVRHA PORODINOG PORETKA Osnovna svrha porodinog poretka je da jasno identifikuje upletenost i dinamiku koja postoji u porodiom polju. Isceljenje dolazi prihvatanjem stvarnosti bez prosu ivanja, ime se upletena osoba osloba a, tako da vie nije potrebna da slui slepoj ljubavi. Stoga se postavljaju dva osnovna pitanja: ta dovodi do upletenosti jednog lana porodice u sudbinu drugog i ta moe da razrei ovu upletenost? ta je potrebno da se podri slobodan tok ljubavi? Konflikti u naoj dui se stvaraju i kada deluju suprotne sile koje razdvajaju, razjedinjavaju, cepaju i upliu se u na doivljaj sebe i nae veze sa drugima. Uz pomo rada u porodinom poretku moemo da iskusimo ponovno ujedinjenje strana koje su u sukobu i da iscelimo nastale povrede, usmeravajui se u pravcu daljeg slobodnijeg razvoja. Kad se sudbinska upletenost rasvetli, onda se onaj ko je upleten lake moe osloboditi vlastite mree. Principi poretka su skriveni i ne moemo da ih direktno posmatramo. Oni deluju duboko u dui (kao zakoni porodinog nesvesnog), pa je potrebno da ih oslobodimo svojih verovanja, elja i strahova. FENOMENOLOKI PRISTUP Rad u porodinom poretku se definie kao fenomenoloki pristup. To znai da je potrebno ostati slobodan to je vie mogue od ranije ustanovljenih koncepata, teorija, pretpostavki i prosu ivanja. To tako e zahteva suoavanje sa stvarnou koja izranja iz poretka, sada i ovde, sa otvorenou i bez namere i cilja. U izvesnom smislu, fenomenoloki metod je paradoksalan, budui da otvorenost implicira posezanje spolja ka neemu da se dosegne i prenese unutra. Jedino onaj ko pokuava da vidi i da se pokrene moe da bude slobodan od tenje. Praksa neznanja je jedina vetina za osobu koja tei znanju. Na taj nain, pokuaj da se iskoristi fenomenoloki metod u radu u porodinom poretku uvek obuhvata dvostruki pristup: znanje i neznanje, tenju i nemanje tenje, otvorenost i prihvatanje, direktnu svesnost stvarnosti (fenomena) i razumevanje znaenja (logie). I upravo je to ono to je udesno kod poredaka: izabrane osobe, koje predstavljaju lanove porodice, odjednom imaju oseaje kao ove stvarne osobe, im stanu na njihovo mjesto. ak dobijaju i simptome koje imaju ovi lanovi porodice, bez ikakvog znanja o njima.

3

Polje ljubavi nas razreava energetskih vorova nastalih u naim precima i prenetim nama morfogenetskim putem. vorova nastalih upletenou (preuzimanjem) sudbine nekog od predaka koji je na neki nain iskljuen iz porodinog sistema) ili je svojim postupkom nekog drugog iskljuio, ko je imao pravo da pripada). KAKO SE DOLAZI DO REENJA? Do reenja se dolazi obrnutim postupkom: u postavu se uvodi osoba koja je data drugima. Ona se pri postavljanju porodice tako e postavlja u konstelaciju. I odjednom postajemo svedoci udesnosti razreenja. Poto je odbaena osoba ponovo prihvaena i potovana, ona postaje prijateljski naklonjena prema potomcima, pa ak preuzima i zatitniku ulogu, pre svega prema onome ko je bio identifikovan s njom. Na primer: ako-kada se sin pokloni pred svojim ocem pokazujui na taj nain svoje potovanje prema njemu i zamoli ga za blagoslov, onda se on uklapa u ovaj tok. Stoga, ovaj blagoslov i nije oev blagoslov. On samo njegovim reima postaje nama ujan, ali blagoslov dolazi izdaleka, preko mnogo predaka i otac ga samo izgovara. I to u sebi zaista ima neeg iskonskog. Dakle, mo ovog blagoslova ne nalazi se u oevim rukama. Ko ivot prihvati na ovakav nain, svestan je svog porekla i svoje jedinstvene sudbine koja mu je dobrim delom odre ena ro enjem, uz pomo roditelja. Zahvaljujui roditeljima, ivot dobija svoje mogunosti, ali i granice. Prihvatajui i jedno i drugo takvim kakvo jeste, preputamo se svetu onakvom kakav jeste. Naa sloboda je ograniena. Ja mogu birati razliite puteve, ali ne i mesto kojem oni vode, to je unapred dano. Ja se npr. mogu ogreiti o osnovni poredak, ali onda vie nemam nikakvu mo nad posledicama. One su unapred dane. Sloboda ovde znai priznati da ja ne mogu izbei posledice svog ponaanja. Ako to uinim, onda sam sposoban za delovanje. Mogu misliti puno toga, ali kada miljenjem isprobam sve mogunosti, koliko mi jo energije ostaje za delovanje? Ako, me utim, postupam fenomenoloki i uvidim to je bitno, imam energije i prostor za delovanje. Slobodan sam unutar tog prostora. Ljubav se razvija. Ona dolazi kroz rad i prihvatanje vlastitih granica. Mi ivimo u okviru svojih granica, u Dobru, kao i u Zlu. Ova ljubav, naelno, nije nita drugo nego prihvatanje da nas, bez obzira na sve nae razlike, vezuju niti dubokog zajednitva. Najdublju ljubav moete doiveti upravo kada vas voljena osoba prihvata onakvim kakvi jeste. Jer vi i da hoete ne moete biti drugaiji, koliko god se trudili. Iako je ona drugaija od mene, i ja od nje, mi priznajemo jedan drugome da smo upravo takvi kakvi jesmo, jedinstveni i pravi. To je istinska ljubav - mnogo vie nego to podrazumevaju nai uobiajeni, povrni izlivi ljubavi. Takva ljubav je u skladu s najdubljim silama i ima neeg religijskog u sebi. Mogli bismo ak rei da je upravo to religija - povezanost s neim veim od nas, bez elje da u to proniknemo. RAD TOKOM KONSTELACIJE Postavljajui konstelaciju, klijent je jako aktivan. Terapeut treba da se osea u skladu s nekim viim poretkom. I upravo zato to je u takvom skladu, moe videti reenje i pokrenuti ga.Pre svega, terapeut se osea u skladu s onima koji su odbaeni, oni koji su u jednoj porodice iz nekog razloga gurnuti u pozadinu. To su oni, kojima se uskrauje potovanje, pravo na pripadanje ili jednakost. Istinsko vi enje drugih zahteva ljubav. Prihvatanje onakvima kakvi jesu, s njihovom sudbinom, porodice i problemima koje imaju. Mora postojati odredena distanca. Ako se terapeut portvovano baci na pomaganje drugima, ne moe imati ovu mo opaanja. Intenzivna intimnost, koja se ovom vrstom opaanja stvara, mogua je samo s odre ene udaljenosti, ne u bliskom kontaktu. Terapeut nikada ne sme biti preblizu. On deluje bez posebne namere, u prostoru u kome vredi samo ono to jeste i to deluje. I nita vie. Bez namere, to znai bez projekcija i bez oseaja koji se javljaju kod posmatraa. To znai da se terapeut oslobodi bilo kakve namere za pomaganjem. To je prvo proiavanje. Drugo bi bilo biti bez straha od onoga to e se pokazati. Kada se tako posmatra, s ljubavlju, ali bez namere, onda na svetlost dana izlazi samo dobro. Tokom konstelacijskog rada, klijent ima pasivnu ulogu. Posmatra kako terapeut menja konstelaciju tako da se svi lanovi porodice oseaju bolje. To je vrlo pasivan pristup terapiji. Tokom radova, nekad postaje vidljivo neto zaista jako vano: lake je iveti s problemom i patiti, nego prihvatiti razreenje. To je zato to je patnja, ili odravanje problema, direktno povezano s jednom vrstom oseaja nedunosti ili

4

odanosti. A taj oseaj je opet povezan s