Priroda-Srbije-brosura 1

O D M O R U P O K R E T UO D M O R U P O K R E T UO D M O R U P O K R E T UPRIRODA SRBIJE

Postovani itaoci, dragi putnici, prijatelji,

S rbiju moete upoznati na bezbroj naina, aktivno, odmarajui se i istraujui njene predele u pokretu, irom otvorenih oiju za prirodu i njena neiscrpna blaga. Priroda Srbije jo je neotkrivena i skoro netaknuta, a njeni raznoliki i atraktivni predeli nude vam itavu skalu sadraja, nezaboravna iskustva i doivljaje jedrenje na iroko razlivenim vodama Dunava, planinarenje po visovima Srbije koji u sebi kriju itav kosmos biljnog i ivotinjskog sveta, posmatranje retkih i zatienih ptica, rekreativni ribolov u mirnim ravniarskim vodama ili na brzim penuavim planinskim rekama bajkovite lepote, naporne biciklistike staze koje e vas odvesti put najlepih prizora... U ovoj publikaciji predstavljamo vam zaista veliku skalu mogunosti za odmor

u pokretu, uitavajui ih u prostore naih najlepih i zatienih prirodnih dobara. Predstavljamo vam sve nae nacionalne parkove, vie od trideset parkova prirode i specijalnih rezervata, planine, zanimljive turistike centre, prirodne fenomene poput klisura, kanjona, peina, vodopada, kamenih mostova, slapova, reka, jezera brojne lepote i prirodne retkosti koje su zatiene zakonom. Sam izbor bie vam pravi izazov.

P R I R O D A S R B I J E

Boravak u prirodnim ambijenatima podstie nas na brigu o ivotnoj sredini. Da bismo znali da uvamo prirodu, moramo je i poznavati. Zato smo eleli da vam predstavimo bar deo retkih i zatienih biljnih i ivotinjskih vrsta, od kojih neke predstavljaju izuzetno nacionalno blago. Odgovoran odnos prema prirodi, odlaganju otpada, korienju energije i zatiti kulturno-istorijskog naslea omoguie i buduim generacijama da uivaju u bogatstvu prirodnih i kulturnih raznolikosti SrbijeU ovoj publikaciji glavni junaci prie su priroda i njeni stanovnici biljke, ptice, divlje

ivotinje. Beskraj zelenila, uma i proplanaka, snaga planinskih i ravniarskih reka, kanjoni i jezera, tragovi bogatog kulturno-istorijskog naslea, boravak pod rustinim krovovima seoskih domainstava i mirisi i ukusi tradicionalne kuhinje, pruie vam istinsko uivanje, oputanje i odmor u ramu koji uokviruje Priroda Srbije.Verujemo da smo vas uverili da posetite Srbiju, otkrijete i doivite nezaboravne

trenutke odmora u pokretu.

Gordana Plamenac Direktor Turistike organizacije Srbije

2 P R I R O D A S R B I J E

S A D R A J

1 Jezera Severa i Gornje Podunavlje / 4

2 Fruka gora i oaze uz Savu i Dunav / 14

3 Banat i predeli zelenog Beograda / 26

4 erdap i planine istone Srbije / 36

5 umadija, Valjevske planine, Ovar i Kablar / 48

6 Tara, Mokra Gora, Zlatibor, Zlatar / 58

7 Planinski krov Srbije / 72

8 Stara planina, Suva planina, avolja varo / 82

9 ar-planina i Prokletije / 98

Dunavska biciklistika ruta / 104

3P R I R O D A S R B I J E

P ali i Luda, drevna jezera, biseri ravnice, a po svojim meandrima i rukavcima i Gornje Podunavlje pored zanimljive istorije i neponovljive prirode, u sebi kriju i jednu posebnu, arobnu liniju. Onu u kojoj se dodiruju voda i nebo. Onu koja u prvom trenutku zarobi misao, a potom je oslobodi u beskraj.

4 J e z e r a S e v e r a i G o r n J e P o d u n a v l J e

P a r k p r i r o d e PALI

U bilo koje doba godine park prirode Pali nudi neto novo, neponovljivo, inspirativno. Asocijacijom na davno izgubljeni raj, ovo sazvuje prirode i arhitekture idealno je mesto za aktivan odmor, sport, oputanje u beskrajnim etnjama, ili vonji biciklom linijom plavetnila vode. Zato ne udi to je Pali poetkom 20. veka vaio za mondensko letovalite ranga Karlovih Vari ili Opatije. Sam nastanak jezera je u tami duboke prolosti. Zna se da je gubilo vodu nekoliko puta i opet je dobijalo. Plitko nizijsko jezero, dugako je neto vie od pet kilometara. Korito jezera, koje sakuplja vode sa peara, nastalo je dejstvom vetrova na samom dodiru Subotike peare i Bakog lesnog platoa. Kada je otkriveno da su voda i blato jezera lekoviti: na pustari kojom su divljali vetrovi, a sunce prilo sve ivo, napravljen je 1840. godine park. Prirodno okruenje banje, Veliki park urbanistiki je uoblien i zasaen najpre na maloj povrini od oko

devet hektara a danas zauzima itavih 19 hektara. Blagost i toplinu toj zelenoj oazi pozajmljuju kronje javora, jasena, bresta, hrasta, bagrema, lipe, platana, divljeg kestena, topola, crnog bora, movarnih empresa... Cvetne leje su oblikovane u baroknom stilu, zasaene sezonskim cveem. U prolee tim

prostorom gospodare lale, viole, belisi, turski karanfili, a u jesen kane, salvije, begonije, petunije. Park je oblikovan po ugledu na engleske vrtove. Umesto klasinih, ravnih i simetrinih prolaza, izmeu palikih aleja i drvoreda vijugaju staze. Jedna od njih, ona centralna, vodi od Vodotornja, koji je na

J e z e r a S e v e r a i G o r n J e P o d u n av l J e

Dodir vode i neba

5J e z e r a S e v e r a i G o r n J e P o d u n a v l J e

samom ulasku u park, pored Velike terase, do jezera. Veliki park je takoe stanite za umske vrste ivotinja, meu kojima su najbrojnije ptice. Paliko jezero poznato je po ptiijim ostrvima na kojima se gnezde ptice movarice. Najupadljivije su bune kolonije aplji i galebova. Na ostrvima se nekoliko godina unazad gnezdi crnoglavi galeb (Larus melanocephalus) i to je jedino mesto u naoj zemlji gde on trenutno obitava. Mestom izuzetnog mira, lepote i udobnosti Pali ine jezerske plae, enski i Muki trand, etalita, hoteli, arhitektura koja

snagom i dopadljivou secesije privlai pogled na svakom koraku. Paliki zooloki vrt je, pored toga to je mesto u kome ivotinje ive po ugledu na svoja prirodna stanita, i svojevrsna botanika bata. U balskoj dvorani Velike terase je

Predeo izuzetnih odlika SUBOTIKA PEARA Na krajnjem severu Bake prostire se Subotika peara. Dananji izgled valovitih dina nastao je tokom velikog pokretanja peska izazvanog preteranom ispaom. Krajem 18. veka poinje plansko poumljavanje Subotike peare. Danas, meavina ume, stepe i movare, a posebno obale reice Kire, odreuju ovu oblast kao najugroenija stanita pearsko-stepskih vrsta Evropi.Ostaci iskonske pearske vegetacije dragocena su svedoanstva o biljnom pokrivau Panonske nizije u prolosti. Meu ouvanim prirodnim retkostima svakako valja pomenuti afranjiku (Bulbocodium versicolor), biljku koja je sinonim za floru Subotike peare, jer je tu njeno jedino nalazite u Vojvodini i Srbiji. Zabeleeno je prisustvo retke vrste glodara slepog kueta (Spalax leucodon), a ukupan broj zabeleenih vrsta ptica na podruju Subotike peare je oko 170, zbog ega je ona deo meunarodno znaajnog podruja za ptice (IBA).Na granici Srbije i Maarske, dvadesetak kilometra od Palia nalazi se jo jedna turistika znamenitost ovog kraja Ergela Kelebija, sa 65 rasnih lipicanera.

Bela aplja


1937. godine odigran prvi teniski me u zatvorenom prostoru na tlu tadanje Jugoslavije. A znatno ranije, pred sam kraj 19. veka, na Paliu su organizovane prave male olimpijade, meunarodna sportska nadmetanja, meu kojima je, kako svedoe fotografi je, bilo i vonji jedrilicama po zaleenoj vodi jezera. Svaki deli arolije kojom je Pali nekada davno privlaio svoje goste postoji i danas i poziva na otkrivanje.

S p e c i j a l n i r e z e r v a t p r i r o d e LUDAKO JEZERO

Svu specifi nu lepotu pejzaa jezera sa visokim tracima Luda vam otkriva na svakom koraku. Stepsko jezero Luda jedinstveno je u Srbiji. Njegovo plitko korito formirano je radom vetrova na dodiru peare

i lesne zaravni. Ludako jezero sa okolnim plavnim livadama ini

jedinstvenu celinu vlanih stanita. Poznato je i po brojnim ptijim vrstama a, takoe, i kao vaan lokalitet za odmor i

ishranu na migracionom putu ptica. Najpoznatiji predstavnici ptijeg sveta Ludaa su ptice movarice, zbog ijeg prisustva je

ORAO BELOREPANOrao belorepan (Haliaeetus albicilla) najvei je orao Evrope, proporcionalno najkrupnijeg kljuna, impresivno irokih krila. Satima moe da jedri na strujama toplijeg vazduha. Jedina je vrsta roda Haliaeetus koja ivi u Evropi. U Srbiji preteno naseljava plavne zone velikih reka.

Specijalni rezervat prirode SELEVENJSKE PUSTARE Ovaj pustarski predeo nikada nije bio urbanizovan. Prostrani panjaci su se pruali do horizonta, pokazujui siluetu ponekog majura ili salaa.Danas, ovaj rezervat panonsko pustarskog tipa ini 10 podruja mozaino rasporeenih meu vonjacima, njivama i vinogradima i prvenstveno slui ouvanju botanikih vrednosti. Vrste iz porodice orhideja i perunika zatitni su znak ove oblasti, a ovo je jedini lokalitet u Srbiji gde raste pearski uuljak (Gypsophila arenaria). Meu ivotinjama postoje vrste od meunarodnog znaaja, kao to su pearski guter, slepi mievi i retke ptice gnezdarice zaslanjenih livada.Markirane staze Selevenjske ume vode posetioce po najzanimljivijim stanitima: uz pratnju vodia rendera, saznaete zanimljive prie o ovom jedinstvenom podruju.

jedinstveno je u Srbiji. Njegovo plitko korito formirano je radom vetrova na dodiru peare


jedinstvenu celinu vlanih stanita. Poznato je i po brojnim ptijim vrstama a, takoe, i kao vaan lokalitet za odmor i

na migracionom putu ptica. Najpoznatiji predstavnici ptijeg sveta Ludaa su ptice movarice, zbog ijeg prisustva je

Sna svakom koraku. Stepsko jezero Luda jedinstveno je u Srbiji. Njegovo plitko korito

kljuna, impresivno irokih krila. Satima moe da jedri na strujama toplijeg vazduha. Jedina je vrsta roda Haliaeetuskoja ivi u Evropi. U Srbiji preteno naseljava plavne zone velikih reka.

jedinstveno je u Srbiji. Njegovo plitko korito formirano je radom vetrova na dodiru peare


ishranu na migracionom putu ptica. Najpoznatiji predstavnici ptijeg sveta Ludaa su ptice movarice, zbog ijeg prisustva je

je vrsta roda koja ivi u Evropi. U Srbiji preteno naseljava


ono upisano na listu movarnih podruja od meunarodnog znaaja, a uz Obedsku baru je i najstarije ramsarsko podruje Srbije.

Meu pticama izdvajaju se: mrka i uta aplja, bukavac, brkata senica i evarski trstenjak, koji se gnezde u tracima jezera. U posebne stanovnike podruja

ubrajaju se i vidre, kornjae, retke vrste vilinih konjica

i leptirova, ali su tu i ugroene vrste

biljaka kao to su divlje orhideje

i morski trozubac.

Pored ouvanih prirodnih vrednosti, na obali Ludaa ouvane su i kulturne vrednosti, arheoloka nalazita, zanimljiva seoska i crkvena arhitektura, tradicionalni zanati. Arhaine seoske kue upljaka, najstarijeg salaarskog naselja okoline jezera, pripadaju junoj varijanti maarskog ravniarskog tipa kue.

S p e c i j a l n i r e z e r v a t p r i r o d eSLANO KOPOVO

Ptiji svet i slatinska vegetacija glavne su odlike Slanog Kopova, koje na nekim fotografi jama iz vazduha izgleda kao predeo

PANJACI VELIKE dROPLJEVelika droplja (Otis tarda) jedna je od najlepih i najveih ptica Evrope, kojoj preti potpuno nestajanje. U naoj zemlji, na panjacima izmeu Mokrina, Jazova i Sajana i kod Banatskog Aranelova, preostalo je svega tridesetak tih plaljivih lepotica. Sauvamo li taj deli iskonskog panonskog predela, i neke budue generacije moi e da uivaju u posmatranju zanesenog epurenja mujaka velike droplje u prolenom buenju boja i zvukova ravnice. prolenom buenju boja i zvukova ravnice.

Predeo izuzetnih odlikaLESNE dOLINE KRIVAJERazgranati sistem lesnih dolina Krivaje, useen u plodno tlo Bake, uva ostatke nekadanjih prostranih stepa. Od ranog prolea do kasne jeseni dolinu prekriva areni cvetni tepih. Pejza je proaran umarcima i vetakim jezerima, gde posetioci mogu nai hlad pod vekovima starim stablima u stilskim parkovima koji okruuju raskone dvorce Panonije i Krivaje.Sastavni deo ove prostorne celine je Zobnatica. U iroj javnosti Zobnatica je sinonim za ergelu rasnih konja sa tradicijom koja traje vie od dva veka. Na zobnatikom hipodromu mogue je gledati trke najpoznatijih konja celog regiona, a tu se nalazi i Muzej konjarstva. U ovom zelenom i negovanom predelu nalazi se i Zobnatiko jezero omiljena oaza ljubitelja ribolova.

od meunarodnog znaaja, a uz Obedsku Velika droplja i najveih ptica Evrope, kojoj preti potpuno nestajanje. U naoj zemlji, na panjacima izmeu Mokrina, Jazova i Sajana i kod Banatskog Aranelova, preostalo je svega tridesetak tih plaljivih lepotica. Sauvamo li taj deli iskonskog panonskog predela, i neke budue generacije moi e da uivaju u posmatranju zanesenog epurenja mujaka velike droplje u prolenom buenju boja i zvukova ravnice. prolenom buenju boja i zvukova ravnice.

od meunarodnog znaaja, a uz Obedsku baru je i najstarije ramsarsko podruje Srbije.

Meu pticama izdvajaju se: mrka i uta aplja, bukavac, brkata senica i evarski trstenjak, koji se gnezde u tracima jezera. U posebne stanovnike podruja

ubrajaju se i vidre, kornjae, retke vrste vilinih konjica

i leptirova, ali su tu i ugroene vrste

biljaka kao to su divlje orhideje

i morski trozubac.

Velika droplja (Otis tarda) jedna je od najlepih i najveih ptica Evrope, kojoj preti potpuno nestajanje. U naoj zemlji, na panjacima izmeu Mokrina, Jazova i Sajana i kod Banatskog Aranelova, preostalo je svega tridesetak tih plaljivih lepotica. Sauvamo li taj deli iskonskog panonskog predela, i neke budue generacije moi e da uivaju u posmatranju zanesenog epurenja mujaka velike droplje u prolenom buenju boja i zvukova ravnice. prolenom buenju boja i zvukova ravnice.


sa druge planete. Geoloki sastav zemljita svedoi nam o tome da je ta pustara nekada bila meandar Tise. S vremenom je reka menjala svoj tok, a za njom su ostajale mrtvaje, bare i movare. Slano Kopovo jedna je od retkih ouvanih slatinskih bara na ovom podruju. Mnogobrojne i raznovrsne ptice, i retka flora oko nje, ine je izuzetno zanimljivom. Krajem 20. veka Slano Kopovo je proglaeno za meunarodno znaajno stanite ptica (IBA). Do sada je zabeleeno vie od 200 razliitih vrsta. Tokom jeseni okuplja se ak 20.000 dralova, to je osobenost svega nekoliko lokaliteta u Evropi. Slano Kopovo bilo je poslednje gnezdilite beloglave patke u naoj zemlji, koja se nije gnezdila ve etiri decenije. Postavljeno je nekoliko osmatranica sa kojih se moe posmatrati ptiji svet Slanog Kopova.

S p e c i j a l n i r e z e r v a t p r i r o d eGORNJE PODUNAVLJE

Velike reke su uvek odreivale sudbine. Na gornjem toku Dunava kroz Vojvodinu, u njegovoj plavnoj zoni, umreeno meandrima, rukavcima, adama i gredama, kroz trake i evare, sve izmeu zemlje i vode, prostire se Gornje Podunavlje. Pomalo nalik na izdvojeno ostrvo ouvane prirode, okrueno njivama i naseljima, to podruje i danas uva i neguje izuzetno veliki broj biljnih i ivotinjskih vrsta. Orao belorepan, crna roda, brojne vrste slatkovodnih riba koje nalaze idealne uslove

PARK PRIROdE JEgRIKAJegrika je autohtona reica Bake. Njen tok je dug 64 kilometra i zato se lirski naziva pupana vrpca bakih movara. Park prirode se prostire du njenih obala i obuhvata etiri optine: Baku Palanku, Vrbas, Temerin i abalj. Obale Jegrike su poznate po najlepim tepisima belih lokvanja. Bogat je i raznovrstan njen svet riba, vodozemaca, gmizavaca i sisara. Ona predstavlja i oazu za barske ptice, a izuzetno je znaajno to to u njenom okrilju ivi i ugroena vrsta patka njorka (Aythya nyroka). Jedna od markantnih taaka Jegrike je Vetrenjaa u Ravnom Selu, koja je okruena malim botanikim vrtom.

Edukativna straza Luda Brkata senica


za mreenje u rukavcima i toplim pliacima izlivene reke ili retki i ugroeni sisari poput vidre i divlje make, znaajni su i vredni stanari Gornjeg Podunavlja. Pored toga, tu se nalazi i jedna od poslednjih populacija evropskog jelena u njegovom prirodnom, ritskom okruenju. To podruje prua povoljne uslove za ivot vie od 280 vrsta ptica, naroito movarica: gnjurci, kormorani, aplje, patke, guske, galebovi i igra. itavo podruje ispresecano je rukavcima Dunava, barama, movarama i velikim trsticima. Na niim podrujima prostiru se nepregledne livade visokog aa, a vode su prekrivene belim i utim lokvanjem, lokvanjiem, orakom... Ovde bujno rastu i retke vrste biljaka, kao to su rebratica, borak, zmijski ljuti, sibirska perunika ili purpurni kaunak. Gornje Podunavlje je domovina crnog gloga, a zanimljivo je videti gorostasne crne topole, koje tu dostiu visinu i do 40 metara. Na ovom ritskom podruju caruju hrast lunjak i ritski jelen.Iako pod pritiskom mnogobrojnih ljudskih delatnosti, to podruje i dalje zadrava visok nivo izvornosti, predstavljajui i dalje ouvanu prirodnu sredinu za mnogobrojne vrste koje ga naseljavaju.

CRNA ROdAMali broj ljudi moe se pohvaliti da je nekad video crnu rodu, jer su veoma stidljive i izbegavaju ljude. Za crne rode vezuje se i jedna zanimljivost: za razliku od bele rode, koje uopte nemaju glasne ice, pa se glasaju klepetanjem kljuna, crne rode umeju da pevaju.

Dunavske ade


Pali Opte informacije Turistika organizacija optine SuboticaJavno preduzee PaliLudaTel. 024/753-121, [email protected]

Turistike informacijeTuristiki informativni centar SuboticaTrg Slobode 1Tel. 024/ [email protected] informativni centar PaliTel. 024/ 753-111, [email protected]

Aktivni odmor Na Paliu postoje brojne mogunosti za odmor u pokretu: asfaltirane biciklistike staze, trim staze u okviru Velikog parka, teniska igralita, mini golf, mini kuglana. Ovde se moete baviti sportskim ribolovom, jahanjem, igrati odbojka na pesku. U sezoni moete uivati na jednoj od tri ureene plae enskom trandu, Mukom trandu ili Peanoj plai. Po jezeru se moete voziti amcem, katamaranom, a po volji i jedriti. Za ljubitelje prirode postoje programi posmatranja ptica i foto-safarija. Ljubitelji ekstremnih sportova mogu se okuati u letenju motornim zmajem.

Luda Opte informacije

Turistika organizacija optine SuboticaJavno preduzee Pali-LudaTel. 024/ 753-121, 602-780www.visitsubotica.rsww.palic.rs Vizitorski centar LudaTel. 024/ [email protected]

Aktivni odmorKako bi posetiocima pruio neposredan doivljaj okruenja, Vizitorski centar organizuje razliite vrste eko-kampova i nastavu u prirodi. Na Ludau se moete etati edukativnim stazama, voziti amcem ili kanuom, plivati, posmatrati ptice ili samo sluati ptiiji zov. Posetioci centra, takoe, mogu otii do oblinje Subotike peare, jezera Tresetite, koje je poznato kao jezero aranskog ribolova i Selevinjskih pustara.

Kelebijadeoniarsko drutvo Kelebija Tel. 024/ [email protected]

Aktivni odmorErgela je poznata po uzgoju lipicanera. Ovde se, pre svega dolazi zbog jahanja i lepih konja. Ergela organizuje izlete i kole u prirodi.

Panjaci velike dropljeMokrin Lovako udruenje Perjanica Tel. 023/ [email protected]

Aktivni odmor Sa sloganom Sauvajmo veliku droplju staraoci ovog specijalnog rezervata prirode organizuju posmatranje bogatog ptijeg sveta. Izuzetnu atrakciju i retkost predstavlja najvea evropska ptica velika droplja, koja obitava na nenaseljenim panjacima severne banatske ravnice. Vizitorski centar je u izgradnji.

Okanj barae-mail: [email protected]

Aktivni odmorOkanj bara ima meunarodni znaaj za zatitu ptica. O njoj se stara Drutvo za zatitu ivotne sredine. Posmatranje ptica moe predstavljati glavni sadraj turistike ponude.


Slano Kopovo Turistika organizacija Novi BeejTel. 023/ [email protected]

Aktivni odmor Turistika organizacija nudi organizovane izlete na jezero za koje se vezuje legenda da je ostatak ogromnog iezlog Panonskog mora. Na Slanom Kopovu moete videti vie od 200 razliitih vrsta ptica.

Lesne Doline Krivaje Opte informacijeTuristika organizacija Baka TopolaTel. 024/715-310 [email protected] organizacija optine Mali Io [email protected]

Zobnatica Akcionarsko drutvo Zobnatica Tel. 024/ [email protected]

Aktivni odmorumarci, stari parkovi i vetaka jezera ovog podruja idealni su za lovno-ribolovni turizam. Krivaja i Panonija poseduju komplekse otvorenih sportskih terena za sportsko-rekreativni turizam. Zobnatica je poznata ergela i mesto konjikog sporta. Pored obilaska ergele, koja neguje tradiciju uzgoja rasnih konja, posetiocima se nude turistiko jahanje, kola jahanja, obilazak muzeja konjarstva.

Gornje Podunavlje Opte InformacijeJavno preduzee Vojvodina umeumsko gazdinstvo SomborTel. 025/ [email protected]

Turistike informacijeTuristika organizacija SomborTel. 025/ [email protected] organizacija ApatinTel. 025/ [email protected] www.turizam.apatin.com MZ Baki MonotorTel. 025/ 258 [email protected]

Aktivni odmorOgromno prostranstvo Gornjeg Podunavlja, koje sainjava nekoliko odvojenih celina Monotorski rit, Apatinski rit i podruja trpca, Kozare i Karapane prua bezbroj mogunosti za aktivan odmor u netaknutoj prirodi. To je prostor inspirativan i za ribolovce i za ljubitelje ptica Gornje Podunavlje je na meunarodnoj listi znaajnog stanita ptica (IBA). Kroz prostranstva ovog rezervata prolaze staze dve biciklistike rute meunarodna Dunavska ruta i regionalna staza Panonski put mira. U svojoj turistikoj ponudi Gornje Podunavlje imaju optine Sombor i Apatin, i mesna zajednica Baki Monotor.

Jegrika Opte informacije Javno preduzee Vode VojvodineTel. 021/4881-888offi [email protected]

Turistike informacijeTuristika organizacija abaljTel. 021/[email protected]

Aktivni odmorU prelepim pejsaima Jegrike moe se viestruko uivati. Postoje tri ureene rekreativne staze, biciklistike staze, a napravljeno je i vie osmatranica i mesta za posmatranje ptica. Turistiku ponudu upotpunjava mogunost vonje drvenim amcima. Jegrika je, takoe, veoma privlano mesto i za ljubitelje lova i sportskog ribolova.


1 2 3

4 5 6

7 8

PALI LUDAPANJACI VELIKE DROPLJE

OKANJ BARASLANO KOPOVO LESNE DOLINE KRIVAJE

GORNJE PODUNAVLJEJEGRIKA


T ek u neposrednom dodiru s prirodom ovek oseti njenu veliinu i snagu, a istovremeno lepotu ivota koji nam je podarila. Svaki od tih arobnih dodira, bilo da je etnja, posmatranje ptica, vonja bici-klom, ribarenje, plovidba amcem, osvajanje vrha ili bilo kog drugog skrovitog mesta, gde se jedan na jedan susreemo sa prostranstvom trenutak je koji relativizuje sve nae naizgled velike probleme, koji nas smetaju tu gde pripadamo gde je svrha tog dara ivota jasno vidljiva. Fruka gora, Zasavica, Obedska bara samo su neka mesta za takav susret.

14 F R U K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V

N a c i o n a l n i p a r k FRUKA GORA

Tu je nekad, kau knjige, bilo more... Nekada davno Fruka gora je bila ostrvo u Panonskom moru. Danas iz nepregledne ravnice izranja sva zelena, sa najviim vrhom Crvenim otom (539 m), okruena arenim tepisima sremske ravnice, vinogradima i manastirskim tornjevima. Blage padine, stoletne ume, uveno vinogorje i brojni manastiri osnovno su obeleje te niske planine i na njoj istoimenog nacionalnog parka.Masiv Fruke gore sastavljen je od raznolikih tipova stena koje potiu iz paleozoika, mezozoika, tercijara i kvartara. Tako sloen geoloki sastav obogauju jedinstvene fosilne flora i fauna. Ouvane su u naslagama nekadanjeg dna Panonskog mora, koje je na naem prostoru postojalo od pre dvesta do pre pedeset miliona godina. Zahvaljujui brojnim fosilima, to nekadanje panonsko ostrvo danas je svojevrsno ogledalo geoloke prolosti. To je i jedna od najveih prirodnih vrednosti koja Fruku goru ubraja u grupu

najvrednijih podruja od evropskog znaaja. Zahvaljujui geolokoj podlozi, ostrvskom obeleju i postojanju marinskih uslova u prolosti, Fruka gora poseduje bogat i specifian ivi svet.Meu znaajne biljne vrste toga podruja mogu se uvrstiti lovorasti jeremiak, pljevika,

stepska vinja, crni glog, bezlistac, ak vie od 30 vrsta orhideja... umske zajednice su meovite i raznovrsne. Dominiraju mezofilne ume hrasta kitnjaka i belog graba, a u vegetaciji listopadnih uma znaajno mesto imaju i zajednice bukve i lipe. Poseban kuriozitet predstavlja injenica da vie od 30

F R U K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V

udo ivota

15F R U K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V

procenata uma Fruke gore ini ista lipova uma, to je jedinstven sluaj takve koncentracije u Evropi. Zeljastu vegetaciju odlikuju livado-stepske zajednice reliktnog obeleja, u iji sastav ulaze brojne retke stepske vrste: gorocvet, velika sasa, kovilje... Svet gljiva zastupljen je sa oko 400 do sada poznatih vrsta. Poznatije jestive peurke su: sunanica, lisiarka, urevaa, vrganj.U umama Fruke gore ive i divlja maka, kuna belica, puh lenikar, slepi mievi, a na stepskim obodnim stanitima brojne su kolonije tekunica, koje predstavljaju znaajan izvor hrane pticama grabljivicama. Ornitolozi su na Frukoj gori do sada zabeleili tano 211 vrsta ptica. Najree, a ujedno i najugroenije, meu njima su ptice grabljivice: orao krsta, orao klikta, stepski soko, orao belorepan i patuljasti orao. Posebno je bogata fauna insekata, meu kojima su mnoge vrste na listi prirodnih retkosti Srbije. Po obodu Nacionalnog parka smeteno je 16 pravoslavnih manastira izgraenih krajem XV i tokom XVI veka. Meu njima izdvajaju se

Grgeteg, Kruedol, Novo Hopovo, Beoin, Vrdnik, Rakovac.

Ti manastirski kompleksi, veinom obnovljeni u XVIII veku, ine jedinstvenu kulturno-istorijsku celinu srpske barokne umetnosti,

ija duhovna i turistika uloga imaju izuzetan znaaj. Zbog njihove brojnosti,

Fruku goru esto nazivaju srpska Sveta gora.Nacionalni park godinje poseti veliki broj turista i ostalih ljubitelja rekreacije.

UMBRA KRAMERI RIBA PAS Umbra krameri, mrguda, crnka ili, kako je Francuzi zovu, riba pas u Srbiji danas ivi jedino u vodama Zasavice i u kanalskoj mrei oko Bakog Monotora. Crnke su male ribe, nastanjuju sporotekue i stajae vode Evroazije i Severne Amerike. ive u mulju bara i movara i imaju sposobnost da gutaju vazduh. Imaju izdueno leno peraje smeteno u drugoj polovini tela, zaobljenu glavu sa relativno velikim ustima, koja svojim poloajem daju namrgoen izgled, te joj otuda i naziv mrguda. Mresti se u prolee. U celoj Evropi Umbra ima status ranjive vrste, a kod nas je pod najstroim reimom zatite.

etnja Frukom Gorom


prirodnih retkosti Srbije. Po obodu Nacionalnog parka smeteno je 16 pravoslavnih manastira izgraenih krajem XV i tokom XVI veka. Meu njima izdvajaju se





F R U K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V

insekata, meu kojima su mnoge vrste na listi prirodnih retkosti Srbije.

Umbra krameri, mrguda, crnka ili, kako je Francuzi zovu, riba pas u Srbiji danas ivi jedino u vodama Zasavice i u kanalskoj mrei oko Bakog Monotora. Crnke su male ribe, nastanjuju sporotekue i stajae vode Evroazije i Severne Amerike. ive u mulju

gutaju vazduh. Imaju izdueno leno peraje smeteno u drugoj polovini tela, zaobljenu glavu sa relativno velikim ustima, koja svojim poloajem daju namrgoen izgled, te joj otuda i naziv mrguda. Mresti se u prolee. U celoj Evropi Umbra ima status ranjive vrste, a kod nas

prirodnih retkosti Srbije. Po obodu Nacionalnog parka smeteno je 16 pravoslavnih manastira izgraenih krajem XV i tokom XVI veka. Meu njima izdvajaju se





Evropi Umbra ima status ranjive vrste, a kod nas

Fosil koljke iz Panonskog mora

Najznaajnija izletita su ortanovaka

uma, Strailovo, Glavica, Popovica, Andrevlje, Leimir, Lipovaa. Na podruju parka nalaze se i dve kole u prirodi (Letenka i Testera), est planinarskih domova, a pogled sa Irikog venca uokviruje pola Bake, Avalu, Cer i druge nae planine. uveni vidikovac je pravi lek za sve one koji trae

mir u tiini i prirodi. Jednodnevne peake ture upoznavanja sa prirodnim i kulturnim vrednostima Nacionalnog parka Fruka gora, kroz Biljno carstvo ili Rezervat divljai, Svet insekata, Posmatranje ptica, ali i planinarenje, biciklizam, ili ribolov nain su i put za taj neposredan, tako potreban dodir sa ishoditem.

S p e c i j a l n i r e z e r v a t p r i r o d eKARAOREVO

Danas vojna ustanova, Karaorevo je osnovana 1885. godine kao dravno imanje Austrougarske monarhije, odnosno ergela u sastavu poznate maarske ergele Mezchegues. Zbog retkih biljnih i ivotinjskih vrsta jedan deo Karaoreva zatien je kao Specijalni rezervat prirode. To podruje ine tri prostorne celine: Bukinski rit, Vranjak i Guvnite. Po bogatstvu prirode izdvaja se Bukinski rit, koji krase nekadanje ritske ume uz Dunav, najee topola i vrba. Stanite brojnih retkih biljnih vrsta uvaju panonski subendem crni glog, uti lokvanj, iirot vrsta koja se nalazi na Crvenoj listi fl ore Srbije. Bukinski rit utoite je velikog broja divljai, pre svega jelena i divlje svinje, te predstavlja i centar za ouvanje genetskog fonda divljai, ali i stanite retkih i ugroenih vrsta sisara: vidre, divlje make, kune i ptica movarica: orla belorepana, crne rode, crne i veoma retke rie lunje. To podruje prirodno je mrestilite mnogih vrsta riba.Gostima su na raspolaganju izleti do istoimene ergele, ije vitrine krase trofeji

sa brojnih hipodroma, zatim jahanje konja u prirodi, obilazak tvrave Ba i manastira Boani. Vojna ustanova Karaorevo, kao upravlja prirodnog dobra, ima dugu tradiciju lovnog turizma. Pored autohtonih vrsta lovne divljai kakve su jelen i divlja svinja u Bukinskom ritu, na podruju Vranjka i Guvnita naseljen je: jelen lopatar, mufl on i ameriki (virdinijski) belorepi jelen.

uma, Strailovo, Glavica, Popovica, Andrevlje, Leimir, Lipovaa. Na podruju parka

mir u tiini i prirodi. Jednodnevne peake ture upoznavanja sa prirodnim i kulturnim vrednostima Nacionalnog parka Fruka gora, kroz Biljno carstvo ili Rezervat divljai, Svet insekata, Posmatranje ptica, ali i planinarenje, biciklizam, ili ribolov nain su i put za taj neposredan, tako potreban dodir sa ishoditem.

Najznaajnija izletita su ortanovaka

Stepska vinja


S p e c i j a l n i r e z e r v a t p r i r o d eKOVILJSKO-PETROVARADINSKI RIT

Koviljsko-petrovaradinski rit premreen je barama, adama, kanalima, rukavcima, movarama... To je plavno podruje reke Dunav, nizvodno od Novog Sada, koje obuhvata Petrovaradinski rit, Koviljski rit, Kredinsku adu i deo Gardinovakog rita.

Ouvanost i bujnost izvornih ekosistema, bogatstvo faune, vie od 170 vrsta ptica, oko 50 vrsta ribe, raznovrsne divljai, a naroito retkih i proreenih vrsta, ukazuju na ouvanu bioloku raznovrsnost i izuzetan znaaj toga podruja. Zbog svojih prirodnih vrednosti Koviljsko-petrovaradinski rit je 1989. godine proglaen za meunarodno znaajno stanite ptica (IBA), 1998. godine uspostavljen je rezervat, 2004. godine uvrten je u spisak zatienih podruja zavisnih od vode i znaajnih za basen Dunava (ICPDR), a 2010. godine nominovan je za upis na listu Ramsarske konvencije. Izletnika i ribolovna mesta, do kojih

se lako stie automobilom, jesu Tikvara, lajz i Arkanj. Na Arkanju je daleko poznata arda Na kraj sveta. Na

Kredinskoj adi prostiru se nepregledne vlane livade, koje se vide sa Dunava, a gde pasu stada konja, goveda i mangulica.

Samo ime kae da je rit smeten u priobalju reke, pored naselja Kovilj

i Petrovaradin. U selu Kovilj nalaze se rodna kua pesnika

Laze Kostia, manastir Kovilj, koji je podignut poetkom 14. veka, i

crkvica svete Petke, uz koju je sraslo stablo hrasta lunjaka na kojem je gnezdo rode, to simbolizuje jedinstvo prirodne i kulturne batine

ovog kraja.Prostranstva rita u velikom broju pohode

crne rode, koje u vreme seoba krue nad ritom, a aplje kaikare u popodnevnim asovima doleu na Kredinsku adu u potrazi za veernjim obrokom. Tu po plitkim

BEGEKA JAMA Begeka jama, park prirode, pravi mali pecaroki raj, ima zaista veliki turistiki potencijal. Svi koji su nalazili malo vremena da oprobaju udice i plovke na Jami ranijih godina pamte je po carevanju labueg para Pere i Marije, koji su svoje potomstvo terali prema futokom ribnjaku, gde je bilo vie ribe za preivljavanje. Danas na Jami zna da se zatekne itavo jato labudova, ali i drugih ptiijih vrsta: rioglava i patka njorka, veliki vranac, liska... Jezero Begeka jama prava je poslastica za ljubitelje prirode i poznavaoce retkih biljnih i ivotinjskih vrsta.

Samo ime kae da je rit smeten u priobalju reke, pored naselja Kovilj




ovog kraja.Prostranstva rita u velikom broju pohode


lajz i Arkanj. Na Arkanju je daleko poznata arda Na kraj sveta. Na

vlane livade, koje se vide sa Dunava, a gde pasu stada konja, goveda i mangulica.

Samo ime kae da je rit smeten u Samo ime kae da je rit smeten u priobalju reke, pored naselja Kovilj




ovog krajaProstranstva rita u velikom broju pohode


Livadska sasa


depresijama obilato raste vodena etvoroslisna paprat (Marsillea quadrifolia), strogo zatiena vrsta u Evropi.

S p e c i j a l n i r e z e r v a t p r i r o d eZASAVICA

Tokom istorije, negde u menjanju toka Save, Drine i Zasavice, podruje u mavanskoj ravnici, preko puta Sremske Mitrovice, postalo je barsko, sauvavi u sebi neobian biljni i ivotinjski svet. ivopisna smena bara, vlanih livada, panjaka, uma, bogatstvo biljnih i ivotinjskih vrsta, tradicionalni nain ivota na reci, istorijsko naslee koje see u pradavna vremena pruaju posetiocima tokom cele godine retke, privlane i neponovljive turistike sadraje.Meutim, retki i neobini stanovnici Zasavice, u svojim prirodnim stanitima, dodaju joj specifinu teinu specijalnog rezervata prirode. Reka Zasavica uliva se u Savu, ali se njeno korito puni i hladnim drinskim vodama. U tim posebnim uslovima opstaje riba crnka umbra krameri, koja je simbol Zasavice. U njenim vodama ivi vie od 250 vrsta algi, 38 procenata ukupnog broja vrsta vodozemaca i gmizavaca Srbije. Movara je i carstvo ptica. Tokom prvih istraivanja s kraja 19. veka zabeleeno je oko 220 vrsta ptica. Danas se smatra da ih ima oko 180, od kojih se 120 gnezdi na tom podruju. Krajem 18. veka tu je postojala i velika kolonija

Pogled na Zasavicu


dabrova. Meutim, oni su u prolom veku skoro istrebljeni. Tokom 2005. godine u vode Zasavice, u njihovu ivotnu sredinu, vraeno je nekoliko parova dabrova. Sada je to ve znatna kolonija. Dabrovi ive samo u istim vodama, svojim graditeljskim vetinama podiu brane na rekama, a na Zasavici su etiri, od kojih je najvea duga 50 metara i u nju je ugraeno 30 m drveta. Razlozi koji su doveli do gotovo potpunog nestanka dabra u Evropi i kod nas su istovetni: prekomerni ulov, verovanje u njihova lekovita svojstva, kvalitet krzna, te mesa koje je crkva dozvoljavala da se konzumira i u vreme posta. Pored dabrova, tu su vraene i gotovo izumrle rase domaih ivotinja: crna mangulica, podolsko govee, balkanski magarac i golovrata koko. Zbog svog biodiverziteta, reliktnih, endeminih i retkih vrsta i njihovih ivotnih zajednica, to podruje je izuzetno zanimljivo i pogodno za nauna i struna istraivanja.Rekreativnim ribolovcima je, na posebno ureenim lokacijama i ekama, omoguen, uz malo sree, ulov lepih primeraka divljeg arana ili tuke. Vizitorski centar predstavlja glavno turistiko mesto rezervata. Podignuta je drvena graevina sa tornjem visine 18 metara, sa koga se prua pogled na najiri i najlepi deo toka Zasavice.Vonja amcima ili turistikim brodom Umbra za ljubitelje foto-safarija predstavlja pravo uivanje. Priroda nas nikada ne ostavlja ravnodunima.

Obedska bara


S p e c i j a l n i r e z e r v a t p r i r o d eOBEDSKA BARA

To je jedno od naih najstarijih prirodnih dobara koje poseban status ima jo od kraja 19. veka. Austrougarski dvor je to podruje 1874. godine proglasio za carsko lovite, a kraljevsko lovite dinastije Karaorevi postaje 1919. godine. To je sezonski plavljeno podruje reke Save, sa movarama, barama, vlanim livadama i mrtvajom okruenom umama hrasta, vrbe i topole. Najvea bara predstavlja

autentian kompleks rukavaca, movara, tresetita, vlanih livada i uma u kojima ive puhovi, vodene voluharice,

zeevi, jeevi, divlja

svinja, srna,

ali i

veliki broj insekata kao to su jelenak, velika hrastova striibuba, truljak, pela, kraljevski vilin konjic. Meu biljkama izdvajaju se beli i uti lokvanj, testerica, meinka; u svetu gljiva, od oko 180 vrsta vrganj, lisiarka, velika elavica, velika sunanica; a meu vodozemcima podunavski mrmoljak, mali mrmoljak, obina enjarka, velika krastaa... Barska kornjaa, zelemba, slepi, smuk, belouka, ali i arka predstavnici su gmizavaca. Ovde ive i brojne ptice mali gnjurac, mali vranac, vodeni bik, gak, velika bela aplja, patka njorka...

MOROVIKO-BOSUTSKE UME Zbog mnotva hrastovih uma koje presecaju tri reke Sava, Studva i Bosut, Morovi je idealan prostor za stanite divljai razliitih vrsta. Pored evropskog i jelena lopatara, koji preovladavaju, stanovnici tih uma su i srna, divlja svinja, zec... Nepregledne ume, ispresecane sadanjim i bivim renim tokovima, idealan su ivotni prostor brojnim vrstama ptica, meu kojima se po nacionalnom znaaju istiu orao belorepan, osiar, orao klikta, crna roda, crna una, srednji detli i belovrata muharica. Oblinji kanal Brek, koji je spojen sa Studvom i Bosutom, prua odline uslove za ribolov, jer je bogat slatkovodnom ribom, naroito aranom, tukom, babukom, deverikom i amurom. Gostima su na raspolaganju i travnati fudbalski teren, trim-staza, ureene staze za etnje, vonja jakerom.

je jedno od naih najstarijih prirodnih dobara koje poseban status ima jo

proglasio za carsko lovite, a kraljevsko lovite dinastije Karaorevi postaje 1919. godine. To je sezonski plavljeno podruje reke Save, sa movarama, barama, vlanim livadama i mrtvajom okruenom umama hrasta, vrbe i topole. Najvea bara predstavlja

zeevi, jeevi, je jedno od naih najstarijih prirodnih dobara koje poseban status ima jo

proglasio za carsko lovite, a kraljevsko lovite dinastije Karaorevi postaje 1919. godine. To je sezonski plavljeno podruje reke Save, sa movarama, barama, vlanim livadama i mrtvajom okruenom umama hrasta, vrbe i topole. Najvea bara predstavlja

zeevi, jeevi, divlja

svinja, srna,

ali i

Jezero Bruje

Siva aplja


Nacionalni park Fruka goraOpte informacijeNacionalni park Fruka goraZmajev trg 1Tel: 021/463-666,021/[email protected] centar Nacionalnog parka Fruka goraTel. 022/463 [email protected] www.npfruskagora.co.rsInformativni centar na Irikom vencu objedinjuje vodiku slubu, prirodnjaku postavku sa eksponatima i prodavnicu suvenira

Turistike informacijeTuristika organizacija optine Sremski KarlovciTel: 021/882-127, [email protected] organizacija grada Novog Sada TONSTel: 021/421-811, 021/[email protected] informativni centar ModenaModena 1Tel: 021/ 66 173 43, 66 173 44 [email protected] www.turizamns.rs

Aktivni odmorTuristika ponuda Nacionalnog parka Fruka gora zaista je raznovrsna. Ako ste zainteresovani za biljno carstvo, moete u proleno ili letnje doba odabarati jednu od tri ponuene staze i, uz struno voenje, upoznati prirodne retkosti i iviposni svet biljnih zajednica. Ako elite da iz neposredne blizine vidite stanovnike uma, na stazi lovnog rezervata Vorovo, moete da posmatrate jelene, divlje svinje, mu one... Zaljubljenici u ptice mogu da odaberu jedan od tri programa posmatranja ptica. Najatraktivniji program iz ove ponude je izlet u kojem, na Dunavu, iz amca, pogledom kroz dvogled pratite prelete ptica preko vode. udesni svet insekata naziv je jo jednog zanimljivog programa u ponudi Nacionalnog parka. Postoje i posebne kole za preivljavanje u prirodi i eko-kampovi. Ako ste poznavalac bijnog sveta, na livadama i u umama moete da sakupljate darove prirode lekovito bilje, umsko voe, peurke.Fruka gora je posebno prostranstvo za ljubitelje peaenja, planinarenja i biciklizma sve to moete raditi samostalno, ali moete odabrati i neki od osmiljenih programa u ponudi Nacionalnog parka. Planinarske staze su veinom obeleene neke ne trae da uloite mnogo napora, dok druge zahtevaju znatnu kondiciju. Ako volite rekreativni ribolov, moete otii na jedno od tri vetaka jezera Sot, Bruje ili Mohara. Naravno, ne treba da zaboravite na ribolov u vodama monog Dunava. U Nacionalnom parku postoje i brojna ureena izletita. Najpoznatija su: ortanovaka uma, Strailovo, Partizanski put, Iriki venac, Hopovo, Glavica, Popovica, Zmajevac, Letenka, Hajduki breg, Andrevlje, Testera, Ciganski logor, Leimir, Rohalj

Manastir Ravanica - Vrdnik


baze, Lipovaa... Pored izletita, ureeni su i prostori sa lepim pogledima, od kojih izdvajamo vidikovac iznad naselja Vrdnik. Neodvojivi deo ove jedinstvene planine Panonije su njeni brojni manastiri, zato ne propustite priliku da, boravei na Frukoj gori, upoznate i obiete bar jedan od njih.

Ergela KaraorevoOpte informacijeVojna ustanova KaraorevoTel: 021/6045-806, 765-107

Turistike informacijeTuristika organizacija Baka PalankaTel: 021/[email protected] centar Baka PalankaVeselina Maslee 8Tel: 021/6041-336Turistika organizacija BaTel: 021/[email protected]

Aktivni odmor Karaorevo je, pre svega, poznato kao ekskluzivno lovite i prestina ergela. Bilo da ste ljubitelj lova, ili konja, ili jednostavno neko ko eli da upozna mesto koje nosi peat plave krvi, ovde vas, u krugu naselja i ergele oekuju raznovrsne mogunosti vonja jakerom u toplim godinjim dobima, a zimi vonja saonicama. Karaorevo je, zbog izuzetne lepote, bilo omiljeno izletite i lovite lanova srpske kraljevske dinastije Karaorevi, a kasnije i Josipa Broza Tita, biveg predsednika Jugoslavije.

uvena ergela ima svoj muzej, tale rasnih pastuva i hipodrom. Ovde se moete oprobati u jahanju, a vaa deca u jahanju ponija. Ukoliko elite da provedete dan u prirodi lovaki restoran Vranjak je mesto predvieno za izletnike. Posebno zadovoljstvo boravka u Karaorevu moe vam pruiti pecanje na usamljenim peanim plaama na Dunavu, na obali reke i njenim rukavcima.

Koviljsko-petrovaradinski ritOpte informacijeVojvodina ume, umsko gazdinstvo Novi SadTel: 021/557-406, 021/[email protected] www.vojvodinasume.rs

Turistike informacijeTuristiki organizacija grada Novog Sada TONSTel: 021/421-811, 021/[email protected] centar ModenaModena 1Tel: 021/ 661 7343, 661 [email protected]

Aktivni odmorPrelepu prirodu rita moete blisko i moda najbolje upoznati s vode. Ukrcajte se na brod, ponesite dvogled i fotoaparat i uivajte u prizorima prirode i ptica koje vas nadleu. Moda ete videti sivu aplju, malu belu ili malu utu apljicu... Posetite plau u Arkanji, plivajte ili meditirajte dok vai porinuti tapovi miruju u vodi. Ljubitelji prirode tokom leta ovde organizuju ekoloke kampove za mlade. U

okviru projekta Povratak prirodi Pokret gorana Novog Sada vodi meunarodni volonterski kamp. Poznata manifestacija ovog kraja je Koviljska rakijada, koju pominjemo jer je nastala jednim tunim povodom metani tih dana odaju poast poseenim stablima duda koja su uvale Kovilj kad leti upekne sunce.

ZasavicaOpte informacijePokret gorana, Sremska MitrovicaTel: 022/[email protected]

Turistike informacijeTuristika organizacija Sremska MitrovicaTel: 022/[email protected]

Turistiki brod Umbra


Aktivni odmorUpoznavanje Zasavice moete zapoeti najpre tako to ete se popeti na toranj Vizitorskog centra i pogledom obuhvatiti prostranstvo. Drugi, nezaobilazan i atraktivan nain upoznavanja sa svetom rezervata je vonja turistikim brodom Umbra. Brod plovi od mesta Valjevac do umareve uprije i prolazi kroz najlepi deo rezervata. Vozei se Umbrom, posmatrajte let ptica i bele i ute lokvanje u kristalnoj istoj i prozranoj vodi reke. Jedna od misija rezervata je negovanje ugroenih starih vrsta domaih ivotinja, tako da ovde moete u poljima na ispai videti sremsku crnu lasu ili podolsko govee. Postoje i zanimljive ture posmatranja dabrova i njihovih graditeljskih tvorevina. Prostranstvo Zasavice vam je na raspolaganju i za raznovrsne peake rute. U sklopu Vizitorskog centra postavljena je zanimljiva etnografsko-istorijska izloba starih kunih i poljoprivrednih predmeta.

Obedska baraOpte informacijeJavno preduzee Vojvodina umeumsko gazdinstvo Sremska MitrovicaTel: 022/622-111, 600-516(lovstvo)[email protected]

Turistike informacije Turistiko-ugostiteljski objekat Obedska bara Obre-Peinci Tel: 022/[email protected]

Aktivni odmor Mladi Japanci danima fotogra u beli i uti lokvanj, movarnu orhideju, banatski bour i purpurni kaunak... U najstarijem zatienom dobru Evrope uivaju istonjaci koji imaju duboko usaenu svest o dragocenosti i lepoti prirode. Na Obedskoj bari postoje kule za posmatranje ptica koje vas pozivaju

na upoznavanje posebnog ptijeg kraljevstva. Kruna staza duga sedam kilometara, zove vas u etnju, krug biciklom ili rekreativno tranje. Vonja amcima i kanuima i ribolov uobiajeni su prizori na Obedskoj bari. Kada ste ve u blizini Peinaca, preporuujemo vam da posetite i jedinstven Muzej hleba.

Morovi Moroviko - bosutske umeOpte informacijeJavno preduzee Vojvodina umeumsko gazdinstvo Sremska MitrovicaTel: 022/622-111, 600-516(lovstvo)[email protected]

Turistike informacijeTuristika organizacija idTel. 022/ 710 [email protected] ustanova MoroviTel: 022/736-033, 736-026

Aktivni odmorMorovi je poznato lovite i nalazi se u prelepim Moroviko-bosutskim umama starih slavonskih hrastova. Kroz predeo protiu tri reke Sava, Studva i Bosut. Oblinji kanal Brek, koji je spojen sa Studvom i Bosutom, omiljeno je mesto za ribarenje toliko je bogat ribom da se retko kada dogodi da se ribar bez ulova vrati kui. Turistiki kompleks Morovi ima ureene staze za etnje, a ovde moete igrati fudbal na travnatom terenu, doterati kondiciju na trim stazi, jakerom obii lovite ili se provozati amcem po kanalu Brek.


1 2

3 4

5 6

KARAOREVOFRUKA GORA

KOVILJSKOPETROVARADINSKI RITMOROVIKOBOSUTSKE UME

ZASAVICAOBEDSKA BARA


K ada se sve pameti sveta otvore kao cvetovi i sve mudrosti ljudske izgovore do kraja, moraemo da se vratimo neemu to smo preskoili zapisao je pesnik Miroslav Anti u Mitu o ptici. Uostalom, pticama je jedino i za-video. Nebom Carske bare, Deliblatske peare, visoko iznad Vrakih planina i Avale, nepreglednim prostranstvom plavog gospodare ptice.

26 C A R S K A B A R A , D E L I B L A T S K A P E A R A , V R A K E P L A N I N E I Z E L E N I B E O G R A D

S p e c i j a l n i r e z e r v a t p r i r o d eSTARI BEGEJ CARSKA BARA

Carska bara naziv je dobila zahvaljujui vladarima koji su je pohodili, a meu njima bili su i austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand i srpski kralj Aleksandar Karaorevi, sa svojim svitama. Bogatstvo biljnog i ivotinjskog sveta, raznovrsnost stanita (movara, uma i livada), a posebno prisustvo zaista velikog broja razliitih vrsta ptica svrstali su taj prostor u specijalni rezervat prirode Stari Begej Carska bara. Na sajtu domaina postoji zanimljivo uputstvo:Kada bismo na karti Srbije povukli prave

linije izmeu Beograda, Novog Sada i Zrenjanina, veoma blizu geometrijskog centra dobijenog trougla nalazi se plava povrina nepravilnog oblika. Naravno, to je nain da u kartografskom prikazu oznaimo vodene povrine. Zaista, negde u teitu, izmeu tri grada nalazi se prostrano i isto, plavo ogledalo ukraeno zbijenim trakama trske i evara, stepa i vrbaka. To je Carska bara.

Ovo poznato stecite ptica nalazi se u meureju Tise i Begeja. Najblia naselja su: Belo Blato, Perlez, Lukino Selo i Stajievo. Danas je gotovo nemogue odrediti da li je nekada davno Begej promenio tok i izlio se

na desnu obalu, ili je Tisa prekoraila na levu, tek u prolosti se na ovom prostoru protezalo bezbroj veih i manjih movara. Danas prostorom Rezervata prirode

dominiraju vlana stanita: Tiganjica, Carska

CARSKA BARA, DELIBLATSKA PEARA, VRAKE PLANINE I ZELENI BEOGRAD

Mit o ptici

27C A R S K A B A R A , D E L I B L A T S K A P E A R A , V R A K E P L A N I N E I Z E L E N I B E O G R A D

bara i Perleska bara, te korito Starog Begeja. Posebna prirodna vrednost tog prostora je

impozantna kolonija ptica, oko 250 vrsta, od kojih su 140 stanarice, a 110 selice, zbog ega je Carska bara jedna od najznaajnijih ornitolokih stanica u Evropi. Kako je to jedno od vanih odmorita na migracionom putu ptica selica, neke vrste tu borave jedva desetak dana, a neke, poput divljih gusaka iz Sibira, tu i zimuju. Na Carskoj bari se gnezdi svih osam vrsta evropskih aplji, tako da je aplja postala zatitni znak

rezervata. U toj bogatoj i raznovrsnoj koloniji ptica esti su i pelikani, orao belorepan,

livadske i movarne eje, kormorani, kopci...

U mozainom rasporedu umske, livadske, stepske i movarne vegetacije svoje

stanite pronale su i neke retke i zatiene vrste biljaka: beli lokvanj, slatinska palamida, borak, uti lokvanj,

gorocvet, movarna orhideja, vodeni oraak, kamforika, slatinski ljuti...

Meu vrbama, topolama, jasenovima, divljim ruama i kupinjacima svoje stanite

pronala je i zanimljiva

populacija insekata: vilin konjic, vodene stenice, mali jelenak, mousna striibuba, bubamare, a meu sisarima pripadnici retkih i ugroenih vrsta su vidre i divlje make. Svet gmizavaca upotpunjuju barska kornjaa, belouka, livadski guter, smuk...Delovi Rezervata koji su trajno pod vodom i

povrine koje se povremeno plave predstavljaju veliki vodeni prostor za prirodnu reprodukciju riba, koje tu dolaze na mrest i ishranu iz Starog Begeja. Riblja fauna je bogata i raznovrsna, ak 20 vrsta riba iz sedam familija, meu kojima su i tuka, smu, aran, crvenperka, deverika, bodorka i jaz.U Rezervatu postoje i ribe koje se nalaze na

spisku prirodnih retkosti Vojvodine. Jedna od njih je i gavica, koja je pravi prirodni indikator kvaliteta voda.Raznolikost prirodnih fenomena, bogatstvo

vrsta i ekolokih procesa, pejzai neverovatne i neuobiajene lepote prirodom slikanih akvarela predstavljaju okosnicu turistikog proizvoda Carske bare, gde se, pored istog posmatranja prirode, to je samo po sebi ugoaj, moe i ribariti, mogu se posmatrati ptice, a zastupljen je i ekoloki turizam, uz razliite oblike rekreacije.

S p e c i j a l n i r e z e r v a t p r i r o d eDELIBLATSKA PEARA

Najvea kontinentalna peara u Evropi, Deliblatska peara pominje se i sa nazivom evropska Sahara. Uverljive naslage

ptica esti su i pelikani, orao belorepan, livadske i movarne eje, kormorani,



gorocvet, movarna orhideja, vodeni oraak,



livadske i movarne eje, kormorani,






bara i Perleska bara, te korito Starog Begeja. Posebna prirodna vrednost tog prostora je

impozantna kolonija ptica, oko 250 vrsta, od kojih su 140 stanarice, a 110 selice, zbog ega je Carska bara jedna od najznaajnijih ornitolokih

Kako je to jedno od

na migracionom putu ptica selica, neke vrste tu borave jedva desetak dana, a neke, poput divljih gusaka iz Sibira, tu i zimuju. Na Carskoj bari se gnezdi svih osam vrsta evropskih aplji, tako da je aplja postala zatitni znak

rezervata. U toj bogatoj i raznovrsnoj koloniji ptica esti su i pelikani, orao belorepan, Posebna prirodna vrednost tog prostora je

impozantna kolonija ptica, oko 250 vrsta, od kojih su 140 stanarice, a 110 selice, zbog ega je Carska bara jedna od najznaajnijih ornitolokih

na migracionom putu ptica selica, neke vrste tu borave jedva desetak dana, a neke, poput divljih gusaka iz Sibira, tu i zimuju. Na Carskoj bari se gnezdi svih osam vrsta evropskih aplji, tako da je aplja postala zatitni znak

ptica esti su i pelikani, orao belorepan, livadske i movarne eje, kormorani, impozantna kolonija ptica, oko 250 vrsta, od

kojih su 140 stanarice, a 110 selice, zbog ega je Carska bara jedna od najznaajnijih ornitolokih

ptica selica, neke vrste tu borave jedva desetak dana, a neke, poput divljih gusaka iz Sibira, tu i zimuju. Na Carskoj bari se gnezdi svih osam vrsta evropskih aplji, tako da je aplja postala zatitni znak

livadske i movarne eje, kormorani, kopci...







Jasenak

peska, peane dine prosene visine od 70 do 200 metara, na povrini od 35000 hektara, ine taj prostor posebnim i retkim. Deliblatska peara nalazi se u junom Banatu.

Po svom postanku, klimi, specifi nom ivom svetu koji je nastanjuje i stalnom smenjivanju boja cvea i lia predeo je neponovljive lepote. Svet peanih dina kao da otvara stranice praistorije, kazujui o postanku sveta.

Specifi ni ekoloki uslovi stvorili su s vremenom prepoznatljivu stepsku vegetaciju, retke biljne vrste, poput banatskog boura, kovilja, pearskog smilja. Oko 40 biljnih vrsta Deliblatske peare ima status prirodnih retkosti. umsko-stepski predeli su izvorni pejza peare, dok je danas znatan deo ambijenta izmenjen intervencijom ljudi. Sadnja stranih vrsta drvea na Deliblatskoj peari poela je u vreme Marije Terezije, da bi danas vie od 60 procenata njene povrine bilo pod ovim zasadima. Najzastupljeniji su zasadi bagrema, belog i crnog bora. Meu retkostima faune istiu se vrste sa

stepskih stanita: pustinjski mravi, mravlji lav, stepski soko, stepski skoimi, tekunica, slepo kue, stepski tvor i druge. Za neke od njih Deliblatska peara je jedino ili jedno od malobrojnih preostalih stanita u Srbiji. Specifi nost Rezervata je i najvitalnija stalna populacija vuka u Vojvodini. Vukovi ive u oporu, koji predvode dominantni mujak i enka. Samo se oni pare i ceo opor je duan da se brine o njihovom potomstvu. U spisima s kraja 19. i poetka 20. veka vuk se pominje kao tetoina. Ceo 19. vek obeleen je organizovanim hajkama na vukove, to je skoro dovelo do njihovog potpunog unitavanja.

PELARSTVODeliblatska peara je bogata bagremovim umama, to je pogodovalo razvoju pelarstva.Tradicionalna turistika manifestacija Sabor pelara odrava se poslednjeg vikenda juna na izletitu Devojaki bunar. U vreme cvetanja bagrema okuplja se veliki broj pelara, koji razmenjuju svoja iskustva, izlau med i proizvode od meda.


Pejza Deliblatske peare

Procenjuje se da u Deliblatskoj peari danas ivi oko 40 primeraka banatskog vuka Canis lupus L. Zatieno prirodno dobro obuhvata i

Labudovo okno, deo Dunava sa ritovima i adama, gde se na podruju prirodnog rezervata gnezde mnoge retke vrste ptica. Vode bogate ribom i mrestilita stecite su i masovno zimovalite ptica vodenih stanita,

BELOCRKVANSKA JEZERAU junom Banatu, u neposrednoj blizini Bele Crkve, smetena su belocrkvanska jezera, od kojih je ak sedam pogodno za plivanje. Najpoznatija, koja predstavljaju jedinstvenu turistiku ponudu u Vojvodini, jesu: Glavno, Vraevgajsko, aransko, ljunkara... Jezera su nastala kopanjem ljunka sa dna Panonskog mora. ljunkovita podloga i peane obale vodama jezera daju prozirnu zelenu boju. Na Glavnom jezeru plaa je delom betonirana, ureena, sa sportskim terenima i jedrilicama za rentiranje, dok su na ostalim jezerima plae potpuno prirodne. Plivati se moe i na oblinjim rekama Neri i Karau, a vodotoci Dunava i kanala DunavTisaDunav upotpunjuju taj jedinstveni prirodni ambijent. Za goste kojima plivanje nije jedina razonoda, u saradnji sa lokalnim vodiima, organizuju se izleti po okolini Bele Crkve, sa obilascima Vrca, Mesia i Gudurice, a ribolov sa obale i iz amca organizovan je na jezerima i kanalu. Planinski vazduh koji dolazi sa obronaka Karpata, veliki broj sunanih dana u godini, dodatna su blagodet belocrkvanskih jezera.

Belocrkvanska jezera Biciklisti na Deliblatskoj peari


zbog ega je itav taj prostor i proglaen za meunarodno znaajno stanite ptica. Tu se gnezde mala bela aplja, uta aplja, ibis i lasta bregunica. Mali kormoran globalno ugroena vrsta u Srbiji tu ima stabilno gnezdilite. Posebna atrakcija je lasta bregunica, koja je znalaki izbuila itav breg priobalnog pojasa i nainila neobino zanimljive oblike. U pearskoj obali Dunava je i najvea evropska kolonija bregunica, sa oko 15000 parova.Pearu odlikuju velike dnevno-none

i letnje-zimske amplitude kolebanja temperature vazduha i povrine tla, rani jesenji i pozni proleni mrazevi, nedostatak vlage

u tlu leti, uz intenzivnu sunevu radijaciju, te izrazit suni period tokom leta i jeseni. Koava je dominantni vetar, koji esto duva uraganskim brzinama i do 180 km na sat.Prirodne odlike i jedinstvenost ovog kraja ine

Deliblatsku pearu pogodnom za razliite vrste rekreacije, ribolov, nautiki turizam, a pre svega za ekoloki turizam. Popularno izletite je Devojaki bunar, sa ureenim sportskim terenima, otvorenim bazenom, stazama za etnju i jedinstvenom crkvom brvnarom u Vojvodini, posveenom Ognjenoj Mariji. Doivljaj peare potpuniji je u organizovanim aktivnostima, kao to su jahanje po dinama, foto-safari ili vonja fi jakerom.

P a r k p r i r o d eVRAKE PLANINE

Poput Fruke gore, i Vrake planine izranjaju neoekivano iz prizora skoro nepokolebive vojvoanske ravnice. Njihov Guduriki vrh, sa 641 metrom nadmorske visine, najvia je taka u Vojvodini. Naslanjajui se na Karpatski masiv, one predstavljaju prirodnu vezu biljnog i ivotinjskog sveta planinskih i ravniarskih predela. Poznate po raznovrsnoj fl ori, posebno po lekovitom bilju i blagotvornoj klimi, pogoduju svim vrstama odmora i rekreacije. U njihovom ukupnom umskom fondu najzastupljeniji su hrastovi, zatim lipa, bagrem, bukva, javor i crni bor. Lipove i bagremove ume, koje u vreme cvetanja daju planinskom prostoru posebna aromatina obeleja, inei ga veoma prijatnim za boravak turista i sakupljanje lekovitih cvetova. Ureena peaka staza, stara oko 200 godina, prolazi kroz ivopisan umski ambijent.

pogoduju svim vrstama odmora i rekreacije.

umskom fondu najzastupljeniji

zatim lipa, bagrem,

crni bor. Lipove

vreme cvetanja daju planinskom prostoru posebna

obeleja, inei ga veoma prijatnim za boravak turista i sakupljanje lekovitih cvetova. Ureena peaka staza, stara oko 200 godina, prolazi kroz ivopisan umski ambijent.

pogoduju svim vrstama odmora i rekreacije. pogoduju svim vrstama odmora i rekreacije. ukupnom

zatim lipa, bagrem,

ga veoma prijatnim za boravak turista i sakupljanje lekovitih cvetova. Ureena peaka staza, stara oko 200 godina, prolazi kroz ivopisan umski ambijent.

Divlja maka


U umovitim predelima svoj dom pronali su: jelen, srna, divlja svinja, zec, vuk, lisica, divlja maka, jazavac, tvor, ali i fazan, jarebica, prepelica, grlica, divlji golub, divlja patka, umska ljuka, vetruka, kukuvija, gavran i kreja. Poloaj prirodnog uzvienja otvara beskrajne

poglede sa nekoliko vidikovaca na grad Vrac, oblinju Rumuniju, ali pre svega na uveno vrako vinogorje. Uzgajanje vinove loze, gde se posebno neguju bele sorte jedna je od ouvanih tradicija kraja. U Vrcu se tradicionalno odrava Groenbal, Dani zatite prirode Vrakih planina i brojne druge turistike manifestacije.Vraki breg je glavno turistiko i izletniko odredite.

Z e l e n i B e o g r a dAVALA

Jedna od prvih, prepoznatljivih odrednica Beograda je da je to grad koji se prostire na obalama dveju reka. Meutim, Beograd je i grad okruen i odreen zelenilom. Avala, planina pored Beograda, sa vrhom

na 506. metru nadmorske visine, s gustim umama, uglavnom listopadnog drvea, idealno je mesto za izlete, bicikliste, peake, a nekada davno i za skijae. To za srpsko skijanje istorijsko mesto je 1929. godine bilo poprite

prvog takmienja u smuarskom tranju na osam kilometara, a 1946. godine odrano je i prvo smuarsko prvenstvo Srbije posle Drugog svetskog rata. Jedina planina u neposrednoj blizini

Beograda, prirodno dobro, mesto je duge i burne istorije. Spomenik Neznanom junaku na njenom vrhu samo je jedan od takvih putokaza, a Toranj na Avali, simbol Beograda, upravo ovih dana zaokruuje svoju stranicu u istoriji nastanka, nestanka i ponovnog vaspostavljanja.

VELIKO RATNO OSTRVO Dve vodene depresije Velikog ratnog ostrva, koje se zovu Veliki i Mali Galija, obrasle su barskim biljem. Tu raste i beli lokvanj, zatiena biljna vrsta. Njegovo latinsko ime Nymphaea alba potie od legende koju znamo jo od Ovidija. Naime, nimfa po imenu Lotis, ker Posejdonova, preobrazila se u beli lokvanj da bi se spasla od Priapovog ljubavnog proganjanja. Kasnije je cvet lokvanja videla Driopa, pokuala je da ga ubere, i sama se pretvorila u lokvanj.

Spomenik Neznanom junaku


Stari Begej Carska baraOpte informacijeRibarsko gazdinstvo Eka Lukino Selo, ZrenjaninTel: 023/884-022, [email protected]

Turistike informacijeJP Turistiki centar grada ZrenjaninaTel: 023/523-160Turistiki informativni centar ZrenjaninSubotieva 1Tel: 023/581-890offi [email protected]

Aktivni odmorAko ste odluili da se upoznate sa Specijalnim rezervatom, prvo treba da odaberete nain da ga istraite: vodenim ili kopnenim stazama, ili da kombinujte oba istraivaka pristupa. Ako ste odabrali vodeni put, nudi vam se vie naina plovidbe. Moete da se ukrcate na turistiki brod koji kree kada postoji dovoljan broj zaintersovanih putnika. U sluaju da brod ne plovi ili da vie volite intimnija istraivanja, moete iznajmiti kanu ili amac i samostalno, ili u pratnji vodia obii rezervat. Ako volite kopnene puteve, u pohod ovom carstvu krenite obeleenom Stazom zdravlja. Uprava rezervata organizuje i programe posmatranja ptica, a foto-safari je uobiajen nain da zabeleite uspomene na retke i vredne stanovnike Carske bare.Ribarsko gazdinstvo Eka u ponudi ima atraktivne terene za lovce. Na podruju Rezervata, u skladu sa reimom zatite, mogu je rekreativni ribolov.

Takoe, za rekreativne ribolovce privlane su vode najveeg prirodnog ribnjaka u Evropi jezera Joca.U neposrednoj blizini Rezervata nalaze se zanimljiv etno-kompleks Tiganjica i hotel Sibila. Oblinja, takoe zanimljva, destinacija je i ekskluzivan kompleks Katel Eka, koji u ponudi ima raznovrsne sadraje.

Deliblatska peara Opte informacijeJavno preduzee Vojvodina umeumsko gazdinstvo Banat PanevoTel: 013/[email protected]

Turistike informacijeTuristika organizacija KovinTel: 013/745-860 [email protected] www.tookovin.info

Turistika organizacija AlibunarTel: 013/[email protected] organizacija Bela CrkvaTel: 013/851-777 [email protected] organizacija Kovaicatel: 013/660-460offi [email protected]

Aktivni odmorNa prostranstvima Deliblatske peare najrazvijeniji vid turistike ponude je lovni turizam. Peara je orintoloki izuzetno vredno podruje, pa je to ini zanimljivom za programe posmatranje ptica, a ovu turistiku ponudu moete nai u programima specijalizovanih turistikih agencija. Kroz delove Deliblatske peare prolazi i meunarodna biciklistika staza. Po svojoj lepoti posebno se istie izletite Devojaki bunar.


Vrake planineOpte informacijeJP Varo VracTel: 013/[email protected]

Turistike informacijeTuristika organizacija VracTel: 013/838-050, [email protected]

Aktivni odmorVrake planine su pravo mesto za vas ako volite prijatne etnje umom i planinarenje. Ako ste planinar i popnete se na Guduriki vrh, moete rei da ste osvojili bar jedan najvii vrh jer se nalazite na najvioj nadmorskoj visini u celoj Vojvodini. Na Planinama postoji ak 200 km ureenih biciklistikih staza. Speci nu turistiku ponudu ini streliarstvo. U umskom ambijentu moete se usavravati u gaanju lukom i strelom ili, na primer, pokuati da strelom raspolovite jabuku. U umama se moete okuati i u paint ball simulaciji borbenih strategija. Vrake planine moete upoznati i tako to ete uzjahati konja i krenuti u pohod. A ako volite slobodno penjanje po prirodnim stenama, to moete raditi uz potpunu zatitu i sa profesionalnim instruktorom. Ako poelite da sve navedene mogunosti zamenite neim jo dinaminijim, moete da se okuate u paraglajdingu, ili da letite motornim zmajem. I jedan i drugi poduhvat podarie vam fantastian pogled na Vrac, ogromne zasade vinove loze i Vrake planine. Raznovrsnu turistiku ponudu upotpunjava i lovni turizam.

Vraki breg je najpoznatija izletniko-rekreativna zona, a tu se nalazi Kula vidikovac koja vas poziva na uivanje u pejzau naeg najveeg vinogorja.

Belocrkvanska jezeraTuristike informacijeTuristika organizacija Bela CrkvaTel: 013/[email protected]

Aktivni odmorBelocrkvanska jezera su skup jezera koja nude razliite sadraje. Glavno jezero se nalazi nadomak centra grada i ima opremljeno i urbanizovano kupalite. Na ovom jezeru moete da jedrite i ronite. Vraevgajsko jezero je manje urbanizovano i ono je pravi izbor za vas ako volite kampovanje u prirodi. ljunkarsko jezero je poznato po irokoj plai, malom ostrvu i usamljenim uvalama u netaknutoj prirodi. aransko, poslednje od etiri jezera, nije urbanizovano, i preporuujemo vam ga ukoliko ste ljubitelj ribolova.Vonja biciklom po breuljcima obraslim vonjacima i vinogradima deo je tradicije i svakodnevice kraja, pa i preporuka za vas.

Avala Opte informacijeJavno preduzee Srbijaumeumsko gazdinstvo Beograd umska uprava AvalaTel: 011/3906-626, [email protected]

Turistike informacijeTuristika organizacija BeogradaTel: 011/3061-410, 3061-400o [email protected]@tob.co.rswww.tob.co.rswww.belgradetourism.org.rs

Turistiki informativni centriTuristiko-informativni centar Beograd BeoizlogKnez Mihajlova 6Tel: 011/[email protected] centar TerazijePodzemni prolaz kod palate AlbanijaTel: 011/[email protected]

Aktivni odmorAvalu, planinu udaljenu od Beograda 15 km, preporuujemo za izlet svim ljubiteljima prirode. Re avala orijentalnog je porekla i potie od arapskog havala, to znai vidikovac. Jo u rimsko doba, na vrhu ove planine postojalo je vojno utvrenje, na istom mestu je u srednjem veku bio srpski grad rnov, a danas se tu nalazi spomenik Neznanom junaku ovo je taka koju svakako morate uvrstiti u itinerer istraivanja Avale. Na planini postoje obeleene planinarske staze, a svake godine se na njoj odrava ve tradicionalni tabor planinara. Pored planinarenja, ovde moete provesti dan vozei bicikl, obuavati se u vetini preivljavanja u prirodi ili orijentiringu. Nezaobilazna taka upoznavanja sa Avalom je poseta tornju, koji e od prolea 2010. godine ponovo biti dostupan turistima.


1 2

3 4

5

CARSKA BARAVRAKE PLANINE

BELOCRKVANSKA JEZERADELIBLATSKA PEARA

AVALA


P ovoljna klima, bogato lovno i ribolovno podruje, iskonska religioznost vezana za reku i njene obale uinili su da se na Lepenskom Viru, uspostavi trajno, ak urbano praistorijsko naselje. Umetnost nje-govih itelja u oblikovanju kamenih skulptura ribolikih boanstava iznenadila je i zadivila svet. Bogat i sadrajan ivot ljudi u erdapskoj klisuru u praistoriji, tanije u srednjem kamenom dobu, samo je onaj prvi, praistorijski dokaz o blagodetima i lepotama ovog podruja na koje se istom snagom, ali i mistikom nadovezuju Homolje, Beljanica, Kuajske planine...

36 E R D A P I P L A N I N E I S T O N E S R B I J E

N a c i o n a l n i p a r kERDAP

erdapska klisura je hiljadama godina izazov za putnike, trgovce, ratnike i mirotvorce. Njena Gvozdena vrata spajaju dva vana kulturna i ekonomska dela Evrope. To je erdap uinilo stratekim mestom ogromnog znaaja, i u ratu i u miru, o emu svedoi veliki broj istorijskih spomenika.erdapska klisura je najvea rena

probojnica u Evropi, nastala tamo gde je moni Dunav probio Karpatske planine u duini od 90 kilometara. ine je etiri klisure: Golubaka, Gospoin vir ije je turistiko sredite Lepenski Vir, Kazan (najvea rena dubina 90 m) i Sipska, i tri kotline: Ljupkovska, Donjomilanovaka i Oravska. Tako snaan i intenzivan ivot od praistorije

do danas, uinili su da je Nacionalni park erdap najvei u Srbiji. Ovim zatienim prostorom obuhvaeno je ak deset rezervata prirode, deset celina raznovrsnog naslea prirode, istorije i lepote, kakvu sa sobom nose velike reke: Lepenski Vir, Veliki i Mali trbac sa Trajanovom tablom, Golubaki grad,

Bosman Sokolovac, oka Njalta sa Pesaom, Bojana, Tatarski vis, omrda, Ciganski potok i kanjon Boljetinske reke Greben. Podruje erdapa oduvek se odlikuje

izuzetnom raznovrsnou ivotinjskog sveta,

o emu svedoe zapisi brojnih putopisaca. Ta raznovrsnost odrala se do danas, tako da u stoletnim bukovim i hrastovim umama i sada slobodno u prirodi ive ris, vuk, akal, tekavac, sova uara, crna roda,

E R D A P I P L A N I N E I S T O N E S R B I J E

Mistika prostora


ali i jeleni, divlje svinje, jazavci, kune, zeevi, divlji golubovi, grlice.., dok stenovite litice erdapskog Kazana krase divokoze, orlovi i sokolovi. Dunav i Dunavsko jezero, vodeno

prostranstvo sa svojim tajnovitim virovima i monim brzacima, utoite su i stanite najraznovrsnijih vrsta ribe. Zato ne udi to

Spomenici prirodeRAJKOVA PEINA I CEREMONJAPo bogatsvu peinskog nakita, Rajkova peina je jedna od najlepih u Srbiji. Pod njenim svodovima sreemo se sa itavim svetom razliitih oblika od Jeeve dvorane, preko Zimske bajke, Kristalne ume, do Treperavog jezerca. Ono to je posebno izdvaja u odnosu na druge peine, jeste veoma buan potok koji kroz nju protie Rajkova reka. Peinu je prvi istraio na najvei geograf Jovan Cviji 1894. godine.Po legendi, peina je ime dobila po hajduku Rajku, koji je u ovim krajevima opijao putnike i pljakao ih, a oteto blago sakrivao u njoj. Tragom predanja, pohodili su je mnogobrojni lovci na zakopano blago. Danas je pitanje da li su hajduk i blago zaista postojali, ali je injenica da se itav kraj oko peine zove po nekom Rajku. Na severoistonim obroncima Homoljskih planina nalazi se i peina Ceremonja, bogata peinskim nakitom, stalaktitima, stalagmitima, peinskim stubovima, poput stuba Na venoj strai koji je prepoznatljiv znak Ceremonje. U njoj su pronaeni ostaci medveda koji je iveo pre oko sto hiljada godina.

erdapska klisura Jedriliarski kup na Dunavu


je ovek Lepenskog Vira izabrao riboliko boanstvo klanjajui se upravo onome od ega zavisi, to mu je darovalo opstanak. erdapska klisura sa svojim tajnama

prua velike mogunosti i najprobirljivijim ljubiteljima kako privrednog tako i rekreativnog ribolova. Pastrmka, keiga, smu, som, aran, tuka deverika.., veliki su izazov za ribolovce koji u vrtlozima Dunava iskuavaju svoja umea. Specifi an istorijski razvoj, vrlo povoljna

klima, sloena mrea klisura, kanjona i dubokih uvala, ovaj prostor izdvajaju kao jedinstven evropski rezervat tercijarne fl ore, vegetacije i faune. Biljni svet erdapa ne odlikuje se samo raznovrsnou i bogatstvom nego i izrazitim reliktnim karakterom. Na prostoru parka rastu guste ume, a u njima ivi vie od 1100 biljnih vrsta. Samo na podruju

rezervata Lepenski Vir pronaene su mnoge za nauku znaajne vrste biljaka kao to su: koprivi, orah, medunac,

maklen, jorgovan. Mnoge

zeljaste biljke koje naseljavaju ume, livade, kamenjare i stene predstavljaju

botaniku priu za sebe, u kojoj je posebno znaajna erdapska lala. ak etiri rezervata prirode nalaze se na

teritoriji optine Golubac (Golubaki Grad, Bojana, BosmanSokolovac i Tatarski vis), a u njima svoj ivotni prostor nale su biljne vrste koje su endemiti itavog Balkanskog poluostrva: meija leska, Paniev maklen, zelenika, koprivi, medunac, jorgovan... U izrazito bogatstvo ivotinjskog sveta upisuju se i dugouhi slepi mi, sivi puh i golubaka muica. Golubaki Grad, koji se prvi put pominje 1335. godine kao ugarsko vojno utvrenje dodaje ovom delu parka prepoznatljiv trag istorije. Zbog svojih raznolikosti i rariteta Nacionalni

park erdap je pravi naunoistraivaki centar u prirodi. Rezervat prirode Veliki i Mali trbac, jedan je od nauno najzanimljivijih i turistiki najatraktivnijih predela Nacionalnog parka, sa vrlo raznovrsnom i vrlo rasprostranjenom reliktnom vegetacijom, ali i rimskim natpisom, u nauci poznatim kao Tabula Traiana koji se nalazi na samom izlazu iz erdapske klisure. Potie iz 100. godine nove ere, a obeleavala je zavretak deonice puta kroz Donju klisuru. Rezervat oka Njalta, sa Pesaom, predstavlja

tipino utoite reliktnih i retkih vrsta drvea i njihovih zajednica, dok je omrda stanite biljne vrste zelenike koja raste na jugoistonim padinama istoimenog vrha, na mestu zvanom Radisavljev krak.

karakterom. Na guste ume, a u

1100 biljnih na podruju




izrazitim reliktnim karakterom. Na izrazitim reliktnim karakterom. Na prostoru parka rastu guste ume, a u njima ivi vie od 1100 biljnih vrsta. Samo na podruju




Ris

Golubaki grad


Na prostoru rezervata Ciganski potok nalazi se jedinstvena autohtona umska zajednica oraha, koja je okruena meovitim sastavom bukve i oraha i predstavlja pravu prirodnu retkost autohtonih uma oraha. Tektonski poremeaji u dalekoj prolosti

ostavili su u ovom predelu, a posebno u kanjonu Boljetinske reke u blizini ua u Dunav, znaajne tragove savijanja, nabiranja i ukrtanja slojeva stena razliitih boja.Nacionalnim parkom erdap pruaju se neke

od najlepih peakih staza zdravlja, a uveni vidikovci su Okmejdan, Venac, Crni vrh.Zbog specifi nog ukrtanja vetrova i

irine Dunava, ovo podruje se s

pravom moe nazvati jedriliarskim rajem zato Golubac i jeste centar

srpskog jedrenja. KAMENE KAPIJEI BELI IZVORAC

Teko pristupaan kanjon reke Vratne poznat je od davnina po kamenim kapijama i neobinim virovima, pravim udima prirode. Na svom toku od svega dvadesetak kilometara Vratna ivopisnom upornou prolazi kroz tri kamena luka ili kapije, ostavljajui za sobom udesa koja geolozi nazivaju prerastima. Mali, Veliki i Suvi prerast opisao je i Austrijanac Feliks Kanic, uveni balkanolog i veliki prijatelj srpskog

VLASI I RUSALJKE U Brnjici, kod Golupca, u etvrtak, i u Neresnici, u nedelju posle Duhova, slave se takozvane Male rusaljke Rusalje mi.Vlasi su Balkansko poluostrvo naseljavali pre svih drugih naroda, a u ove krajeve doneli su i verovanje u rusaljke, koje se odralo do danas. Magija je bitan deo vlakog ivota i obiaja i sve ono u ta Vlasi veruju ima, na neki nain, magijsko obeleje. Odnosi oveka, svetaca i avola u dananjoj vlakoj magiji ostaci su paganske mitologije. Rusaljke su natprirodna bia zamiljena u liku dugokosih lepih mladih devojaka, koje u noima mladog meseca igraju na proplancima, ovenane zelenim vencima. Neprijateljski su raspoloene prema ljudima. To su, u stvari, due umrlih devojaka, prvenstveno utopljenica. U nedelju posle Duhova one izlaze iz vode, hodaju po polju ili se penju na drvee. Opasno je da se te nedelje bilo ko nae u reci ili jezeru, jer ga rusaljke mogu odvui u dubinu.

KAMENE KAPIJEI BELI IZVORAC

eko pristupaan kanjon reke Vratne poznat je od davnina po kamenim

kapijama i neobinim virovima, pravim udima prirode. Na svom toku od svega dvadesetak kilometara Vratna ivopisnom upornou prolazi kroz tri kamena luka ili kapije, ostavljajui za sobom udesa koja geolozi nazivaju prerastima. Mali, Veliki i Suvi prerast opisao je i Austrijanac Feliks Kanic, uveni balkanolog i veliki prijatelj srpskog

jezeru, jer ga rusaljke mogu odvui u dubinu. se jedinstvena autohtona umska zajednica oraha, koja je okruena meovitim sastavom bukve i oraha i predstavlja pravu prirodnu retkost autohtonih uma

Tektonski poremeaji u dalekoj prolosti ostavili su u ovom predelu, a posebno u kanjonu Boljetinske reke u blizini ua u Dunav, znaajne tragove savijanja, nabiranja i ukrtanja slojeva stena razliitih boja.Nacionalnim parkom erdap pruaju se neke

od najlepih peakih staza zdravlja, a uveni vidikovci su Okmejdan, Venac, Crni vrh.Zbog specifi nog ukrtanja vetrova i

irine Dunava, ovo podruje se s

zato Golubac i jeste centar jezeru, jer ga rusaljke mogu odvui u dubinu. se jedinstvena autohtona umska zajednica

pravu prirodnu retkost autohtonih uma

Tektonski poremeaji u dalekoj prolosti ostavili su u ovom predelu, a posebno u kanjonu Boljetinske reke u blizini ua u Dunav, znaajne tragove savijanja, nabiranja i

Nacionalnim parkom erdap pruaju se neke od najlepih peakih staza zdravlja, a uveni vidikovci su Okmejdan, Venac, Crni vrh.

zato Golubac i jeste centar srpskog jedrenja.

KAMENE KAPIJEI BELI IZVORAC

Teko poznat je od davnina po kamenim Tpoznat je od davnina po kamenim Tkapijama i neobinim virovima, pravim udima prirodedvadesetak kilometara Vratna ivopisnom upornou prolazi kroz tri kamena luka ili kapije, ostavljajui za sobom udesa koja geolozi nazivaju prerastima. Mali, Veliki i Suvi prerast opisao je i Austrijanac Feliks Kanic, uveni balkanolog i veliki prijatelj srpskog

jezeru, jer ga rusaljke mogu odvui u dubinu.

Srebrno jezero

Sova uara


naroda. U blizini Tree kapije otkrivene su tri do sada neistraene peine, koje naunici ve svrstavaju meu prave dragulje prirode, a jedna od njih u sebi krije malo jezero neobine lepote. uplja stena je jo jedan velianstven

kameni most koji je je reka izvajala svojim poniranjem. Lista geomorfolokih uda ovog kraja time se ne zavrava. U neposrednoj blizini uplje stene, iz tame peine, istie reica po imenu Beli Izvorac, koja, prelivajui se se preko bigrenih kaskada, stvara slapove izvanredne lepote.

SREBRNO JEZERO

Tajnovito, zatalasano, bajkovito, u blizini tvrave Ram, tamo gde je Dunav

irok vie od dva kilometra, a njegove vode pokrivaju rene ade, gde alasi uz vino slave blagotvornu reku, a reka im za uzvrat poklanja ivot smestilo se Srebrno jezero. U popodnevnim satima, kada sunce poe

na poinak iza Karpata, milioni iskrica ine da povrina vode zatreperi srebrnim odsjajem. Izuzetne lepote, jezero je od svog nastanka, sedamdesetih godina prolog veka, pregraivanjem Dunavca oko rene ade, postalo omiljeno izletite i turistiki centar regije, pa je nazvano i srpsko more. Ureene plae, jezero bogato ribom, komforan smetaj, dobri restorani pruaju sve to je potrebno za sasvim oputen odmor. Pogled sa oblinje

tvrave u Ramu putuje do neobinih ada na Dunavu, kojih as ima, as nema. Ada ibuklija je reno ostrvo na Dunavu,

koje je posle izgradnje hidroelektrane erdap, potopljeno. Samo izuzetno nizak vodostaj doputa povrini kopna da izroni iz vode. Kronje drvea koje potpuno natprirodno izviru iz reke prirodno su stanite svih ptica selica koje putuju ka jugu. A meu potopljenim korenjem stabala mresti se najvei broj dunavskih riba. Ada ibuklija ima i zanimljivu istoriju. Ona je bila mesto za uivanje komandanta tvrave Ram, koji je na Adi drao harem.

Resavska peina


HOMOLJE

Kroz Homolje planinsku oblast u severoistonoj Srbiji, protie reka Mlava. Ona izvire u agubici i u delu svoga toka obrazuje uvenu Gornjaku klisuru. Klisura je dobila ime po sveem vetru Gornjaku, koji se iz kotline okruene planinama probija uz reku. Na samom ulazu u klisuru putnik je zadivljen ostacima manastira Blagovetenje, koji kao da lebdi uzidan u vertikalne stene. Na drugoj obali reke Mlave, na samo kojih stotinak koraka od Blagovetenja, izdie se jo jedan dragulj ovog kraja manastir Gornjak, zadubina srpskog kneza Lazara. U istonom delu Homoljske kotline nalazi se i nestvarno lepa visoravan Zdrave, gde ive izuzetno dugoveni ljudi.

BELJANICA I KUAJ

Iz nedara planine Beljanice istie reka Mlava, a njeno vrelo i Krupajsko vrelo su dva najvea, najznaajnija i verovatno najvea kraka izvora u Srbiji. Na suprotnoj junoj strani, ispod stenovitih vrhova nestvarno bele boje, po kojima je Beljanica i dobila ime, videete jedan od najlepih vodopada Srbije. Izvor Veliko vrelo i vodopad Veliki buk su kao celina zatieni spomenik prirode Lisine. Penuava, bistra i hladna voda kaskadno se obruava u jezero. Od magle, nastale stropotavanjem vode, pri sunanom vremenu esto se vidi duga. Vode Lisine utiu u reicu Gornju Resavu, koju naseljava izuzetna vrsta ribe, pastrmka potoara. Ova ista reica usekla

Veliko vrelo


je sebi put kroz krenjake stene, a najlepi deo njenog toka je uzani kanjon, koji takoe ima status spomenika prirode. Najui deo kanjona zove se Sklop stene su visoke, gotovo vertikalne i pribliavaju se jedna drugoj na samo nekoliko metara. Bezimeni vodopadi, nepregledne ume i netaknuta divlja priroda ovog predela neodoljivo podseaju na svet

iskona. Jo jedno udo prirode Beljanice su prostrane bukove ume Vinatovaa, koje se nalaze na njenim jugoistonim padinama. Prirodni kameni most Samar na reci Tisnici mesto je koje obavezno poseuju ljubitelji prirode.Kuajske planine dodiruju Beljanicu. Na ovim

planinama nalazi se prostrana Brezovika povrina sa brojnim krakim uvalama. Sastavni deo ovog reljefa su ponornice i neobini vodopadi. Najzanimljiviji je svakako vodopad Prskalo graditeljsko delo vode koja taloi sigu. Resavska peina, u blizini Despotovca, spada u najlepe peine u naoj zemlji, a njena unutranjost obiluje raskonim trobojnim peinskim nakitom crvenim, utim i belim. Najdominantnijia je crvena boja koja potie od oksida gvoa, bela je od kristalnog kalcijuma, a uta od primesa gline.

P o d z e m n a b l a g aLAZAREVA, BOGOVINSKA I PEINA VERNJIKICA

Lazareva peina poznata je i sa imenom Zlotska. Ona je jedna od prvih zatienih peina u Srbiji. Nalazi se na obodu planinskog masiva Junog Kuaja, u blizini sela Zlot. Prema rezultatima novijih istraivanja, po svemu sudei, nosie titulu najdue peine u Srbiji. Na oko dva kilometra uzvodno od Lazareve peine, u Lazarevom kanjonu nalazi se i suva peina Vernjikica, koja ima najvee dvorane u Srbiji. Vernjikica i Lazareva peina nalaze se u okviru granica

Spomenika prirode Lazarev kanjon.U ataru sela Bogovina, na jugoistonom

obodu Junog Kuaja, nalazi se jo jedna zanimljiva i vredna peina Bogovinska. Ona je tipina etana peina, sa kanalima u tri jasno podeljena nivoa. Njeni dublji i vii delovi obiluju peinskim nakitom retkih i zanimljivih oblika.

Prskalo

Vratna


Nacionalni park erdapOpte informacijeJP Nacionalni park erdapTel: 030/590-778o [email protected]

Turistike informacijeTuristika organizacija optine MajdanpekTel: 030/590-184, 596-184, 596-185o [email protected] informativni centar Donji MilanovacTel: 030/591-400Kralja Petra I [email protected]

Turistika organizacija optine GolubacTel: 012/678

Documents

Priroda-Srbije-brosura 1