УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУУчитељски факултет Сомбор

ПРИРОДНЕ НАУКЕ 1

Семинарски радТема: Магнетизам

Ментор : Студент:Др Душанка Обрадовић Вукица Антић

09/11/014

Суботица, 2011

УВОД:

Опште је познато да образовање треба базирати на основним идејама неке науке, а не на меморисанју огромног броја информација.

Било који предмет мишљења може схватити или разумети уколико се могу одредити његове битне, суштинске карактеристике.

Наставни садржај природних наука пружају бројне могућности да ученици природу схвате у сталним променама и кретањима, узрочно последичној повезаности појава и процеса живе и неживе природе.

Развој технологије захтева и развој образовног система, што се може постици иновирањем васпитно- образовног рада.

Ученик је био пасивни посматрач. Задатак наставника је да ученику омогући активан истраживачки рад, којима ће он развијати своја знања, интересовање, стваралаштво и когнитивно мишљење.

Правилно конципирана настава захтева одређене активности као предуслове њене успешности.

Лабораторијско експериманталном методом, као и игром, остварује се у највећој мери активност ученика и развија самосталност при проучавању објеката и појава природе. Ученик као активни ученик, а не посматрач, радознало поставља питања, истражује, уочава, тражи решења проблема и закључује. Код ученика се развија сигурност и самопоуздање. Ученик се навикава да самостално стиче нова знања.

Применом лабораторијско експерименталне методе у наставном процесу иницира се и привлачи дечја пажња. Зато је она интересантнија од других метода, посебно при реализацији садржаја који су за ученике овог узраста веома апстрактни.

Магнетизам

Прича о магнетима почиње у старој Грчкој. Легенда прича како је пастир по имену Магнеш, чувајући стадо на падинама планине Иде, на Криту, приметио да су се његов гвоздени штап и сандале са гвозденим клиновима приљубили уз велики црни камен.

Ово тајанствено камење пронађено је у близини Магнезије, у Малој Азији. Тако је откривен магнетизам, појава да неке врсте камена привлаче гвожђе. А назив магнет могао је настати или по пастиру Магнесу или по Магнезији.

Магнетит је стена која у своме саставу има атоме гвожђа и кисеоника. Још у природном облику, не прерађена, ова стена може да привлачи неке метале.

Пре више од 2000 година деца из околине Магнезије играла су се чудним каменчићима тамно сиве боје и металног одсјаја. Неки од тих каменчића су се чак и међусобно привлачили, па су деца морала да се помуче да их раставе. Ти каменчићи су били комади магнетита-природног магнета, али тадашњи народ то није могао да објасни јер није знао да је то магнетисање.

Земља као магнет

Планета Земља је велики природни магнет. Невидљиве линије магнетне силе, шире се око планете и спајају северни и јужни магнетни пол. То називамо магнетним пољем земље. Магнетизам може да се уочи на компасу. Магнетизам земље шири се у космички простор као магнетосфера и штити нас од сунчевих честица, велике енергије.

Како делују магнети ?

Магнетизам је особина магнета да привуче неке метале (гвожђе, челик...)

Магнет може бити у облику шипке, потковице, магнене игле или прстена.

Шипкасти магнет има по на сваком крају. Када виси на жици, он окреће свој северни пол ка Земљином магнетском северу.

Северни и јужни пол потковичастог магнета усмеррни су у истом смеру.

Магнети у облику прстена имају један пол на спољашњости круга и један у унутрашњости. Други имају полове на лицу и наличју.

Пресацањем магнета добијамо два магнета који задржавају своју особину привлачења и сваки од њих има полове – северни и јужни.

Када се два магнета на одређени начин поставе један према другом уследиће магнетно привлачење или магнетно одбијање, због тога што слаки магнет има северни- N и јужни- S пол.

Најјаче дејство магнета је на половима. Кад се магнет преломи добијају се два магнета који такође имају северни и јужни пол.

Магнет на друга тела и металне предмете делује својим магнетним пољем. При удаљавању од магнета дејство магнетног поља слаби.

Примена магнета

Магнет има широку примену у свакодневном животу. Најчешћа примена магнета је у компасу, магнетној табли, на ауто отпадима....

Постоје и електро магнети који привлаче тело само када кроз њих тече електрична струја. Ови магнети покрецу телефонско звонце, имају велику примену у индустрији као и погон воза.

Које материјале привлачи магнет ?

Разред III

Оглед број 1 :

Циљ: Уочавање које материјале привлачи магнет, а које не привлачи ? Прибор: За овај оглед потребни су: магнет спајалице,

пластична кашика, дрвена кашика, комадићи папира, ковани новчићи, чиоде.

Активност: На површину стола поређај све предмете.Магнет приближити сваком од предмета (спајалицама, кашичици дрвеној,пластичној, комадићима папира, чиоде,новчићима)Шта уочавате ? Које материјале привлачи магнет, а које одбија?

Уочавамо да је магнет привукао: коване новчиће, чиоде, спајалице.Закључак: Магнет је тело које привлачи гвоздене предмете.

Може ли магнет привлачити са растојања ?

Разред III

Оглед број 2:

Циљ: уочавање да магнет може привлачити и са одређеног растојања. Прибор: чиоде и магнет. Активност: Ставити десетак металних циодица на површину

стола. Магнет поставити даље од чиода и полако га приближавати чиодама. Шта си приметио ?

Уочавамо да је магнет привукао чиоде на одређеном растојању.Закључак: Магнет привлачи са одређеног растојања, снага магнета јача што је предмет ближи магнету. Јача је сила којом магнет привлачи.

Да ли ексер може постати магнет ?

Разред III

Оглед број 3:

Циљ: Уочавање да се предмети од гвожђа могу намагнетисати и сами постати магнет.

Прибор: магнет, ексер и чиоде.

Активност: Преко ексера превлачити магнет, тако што ћеш свако наредно повлачење почети од истог краја ексера затим ексер привуци чиодама. Шта се децило?

Примећујемо да се ексер понаша као магнет.Закључак: Ексер је намагнетисан и привукао је чиоде. Он није постао трајан магнет.

Може ли магнет деловати кроз папир ?

Разред IV

Оглед број 4:

Циљ: Уочити да магнет делује на металне предмете кроз папир. Прибор: магнет, папир и ексер.

Активности: Ставити на папир ексер, а испод папира повлачити магнет. Опиши своја запажања.

Ексер се померао по папиру онако како смо повлачили магнет испод папира.Закључак: Магнет делује на металне предмете кроз папир.

Може ли магнет деловати кроз стакло ?

Разред IV

Оглед број 5:

Циљ: Уочити да магнет делује на металне предмете кроз стакло. Прибор: магнет, стаклена чаша, метална куглица .

Активност: У стаклену чашу ставити металну куглицу, са спољњег зида чаше повлачити магнет горе доле.

Опиши своја запажања.

Куглица се подигла до врха чаше.Закључак: Магнет делује на металне предмете кроз стакло.

Делује ли магнет кроз воду ?

Разред IV

Оглед број 6:

Циљ: Уочити деловање магнета на металне предмете кроз воду. Прибор: магнет, стаклена чаша напуњена водом, метална

куглица. Активност: Ставити куглицу у чашу с водом и принети магнет

са спољње стране чаше. Шта се догађа ?

Куглица се попела на врх, као да плута на води.Закључак: Магнет делује на металне предмете и кроз воду.

Како се понашају полови магнета ?

Разред IV

Оглед број 7:

Циљ: Уочити да се истоимени полови одбијају а различити привлаче. Прибор: магнет у облику шипке и магнетна игла.

Активност: Принети крај магнета у облику шипке магнетној игли.

Шта сте приметили када је црвени крај магнетне шипке примакли црвеном крају магнетне игле ? Шта запажате када магнетну шипку окренете плавим крајем ка црвеном? Шта закључујете?

Приметили смо да се црвени крај магнетне игле одбија када смо му принели црвени крај магнетне шипке. Плави крај магнетне шипке привлачи црвени крај магнетне игле.Закључак: Истоимени полови се одбијају, а различити привлаче.

Скакутава чигра

Разред IV

Оглед број 8:

Циљ: Уочити да магнети на великој удаљености губе снагу. Прибор: магнет, ексер и плута.

Активности: Од ексера и плуте направити чигру. Завртети чигру и приближити јој магнет.

Посматрај.

Чигра поскакује када јој приближимо магнет, а ако га јако удаљимо она престаје да поскакује.Закључак: На великој удаљености магнет губи снагу.

... Зрнце занимљивог знања...

Морнари су се пре открића компаса

орјентисали помоћу сунца и звезда. Делфинби птице рибе и китови,

орјентишу се помоћу магнетног поља Земље.

Голубови писмоноше се оријентишу према Земљином магнетском пољу.

Птице селице као што су артичке чигре, користе магнетско поље за проналажење

свога пута прецизно хиљадама километара.

Да се поиграмо !

Позориште са магнетима

Направи чеири ваљка од картона и залепи их на подножје картонске кутије. Обој све да личи

на позорницу, а као завесе стави неку тканину. На танком картону нацртај ликове и исеци их као што је приказано на слици. Савиј превој који си оставио и закачи за њега спајалицу. Испод стави јаке штапићасте магнете и покрећи ликове на сцени.

Да закључимо

Магнетизам је једна природна појава, особина једне врсте минерала да привлачи гвоздене предмете.

Магнет је комад гвожђа или челика у облику потковице, шипке, прстена и магнетне игле који имају својство да привлаче гвоздене или челичне предмете. Магнет може бити природни и вештачки.

Сваки магнет има северни и јужни пол, а они се налазе на крајевима магнета.

Два магнета могу да се привлаче или одбијају ( истоимени полови се одбијају, а различити привлаче).

Када се магнет преломи добијају се два магнета који такође имају северни и јужни пол.

Земља је огроман природни магнет. Постоје и електромагнети који привлаче тело само када кроз

њих протиче електрична струја. Магнети различитих облика и величина користе се на много

начина од држача цедуља на вратима преко битних делова у електричним агрегатима, моторима и звучницима, до електромагнета који се користе за подизање великих металних предмета или покретање возова. Најчешће употреба магнета је у компасу.