17
prespa Историја Во антиката просторот на Преспа бил населен од горно- македонското племе Орести. При Филип II тие се цврсто споени со македонската држава. За време на Римската империја низ Преспа поминувал познатиот староримски пат „Виа Игнациа“. Покрај него биле изградени повеќе населби и попатни страници. Една од нив била Скиританија, на чие место подоцна израснала словенската населба Ресен. Во 6 и 7 век во реонот се населува словенското племе Брсјаци. Прв пат Ресен се спомнува како средновековна населба во една повелба на Душановиот законик од 1337 год, под името Росне.Во еден попис од 16 век населбата е регистрирана како Ресне. За време на владеењето на Стефан Душан (14 век) истотака како населби се спомнуваат и Јанкоец, Љубојно, Наколец, Нивици, и Глобочани и самата област Преспа (рибари од Преспа). Во 18 век со развојот на трговијата и занаетчиството Ресен прераснува во мала градска населба. За време на фашистичката окупација, Преспа доживува уште едно распарчување. Северниот дел со градот Ресен потпаднал под бугарска окупација,а делот јужно од Ресен под италијанска окупација и приклучен кон т.н. Голема Албанија. Уште во 1941 год комунистите од Преспа ги започнаа подготовките за оружена борба против окупаторите. Пролетта 1942 беа формирани првите партизански групи, а на 6 јули 1942 год над с.Златари бил формиран Битолско- преспанскиот партизански одред "Даме Груев". На 2 август 1943 во непосредна близина на с.Отешево било одржано познатото Преспанско советување, на кое присуствувале членовите на ЦК на КПМ главниот штаб на НОВ и ПОМ.Тука биле донесени важни одлуки за понатамошниот разгор на востанието во Македонија. Голем број преспани активно учествуваа во повеќе единици на НОВ на Македонија. Дефинитивно Преспа своето ослободување го дочека на 11 септември 1944 год. Во единиците на НОВ и партизанските одреди од Преспа учествувале 1902 борци. Од нив носители на

prirodni ubavini 03

Embed Size (px)

Citation preview

prespa - . II . . . , . 6 7 . 1337 , . 16 . (14 ) , , , , ( ). 18 . , . , .. . 1941 . 1942 , 6 1942 . " ". 2 1943 . , . . . 11 1944 . 1902 . " 1941" 29 . , . 128 . : - , -, - ..

, , , 21o 41o . 739km2, . : (2601m) (1933m), (2255m) (1750m). , .

: . . (284km2) 853m 54m . 65% ,18% 17% . : (.) 1km2, ( ), ( ) , . , (.) .

. : . 45,59km2 . . , -, , , . , . , . . - 3 oC, 32 oC 36 oC. - 27 oC, . 10 000 , . 42 . , . , , . , , . . . (50km), (35km).

. , ., 65% ., 18% 17% . 41o27" 41o41" , . ( ) 853m. 273km2. ( - ) 34km, 2,7 - 10km. 107km. , 54m, 34m. . (1995 .) 844m . , (XI-XII ). . : , , , , , , . , . . : "" , "" . . , , . , . 274 2, 176,8 2. 853 .

. 54 . 24 . . 13 6 . CORINE . 1995 .

: .

.. , , . 750m, 450m, 50m . . 300m, 150m 2530m . . . . . , , , , , . , , , . . . , . , . , .. , . , . ( )

, 24oC 28oC, , , , , , , , , .

2 ( ). 700 400 . 21,9 . 20 30 . . . . . . , , (41 25,6 % ; 29 18,2 % - ; 20 12,6 % ; 18 11,2 % - ; 17 10,6 % - ; 10 6,2 % ; 8 5,0 % - ; 5 3,1 % - ; 4 2,5 % -; 3 1,9 % - ; 3 1,9 % - ; 2 1,2 % - -). , (Biaro tenuifoliae-Juniperetum excelsae) (Pruno webbiiCeltetum glabrae).

(. 31/58), , , . 2 (. ) . , . 104 (. 67/04), 2 2 104 , () . , , .

, . . ( 200 ). - () , . . () . , . 4 5 . , .

. , . , , , .

? , ` . , , , 1958 . :

(. 31/58) (. 67/04) (. 53/05)

25 000 ha. (695 ..) (850 ...), (2 255 ..). ., . . . . , . .

Lynx lynx martinoi 30-35 . , , 2006 , () " ".

, . , . , , . , , . - .

. , ...

Ohrid Rasposlan kraj bregovite na prekrasnoto ezero, vo podno`jeto na Nacionalniot park Gali~ica, Ohrid e grad vo koj na sekoj ~ekor nao|ate svedo{tva od bogatata makedonska istorija. Sekoe leto, toj e dom na festivalot so svetsko renome "Ohridsko leto" i na mnogu drugi zna~ajni kulturni manifestacii. Ohrid treba da go do`iveete, da gi vidite negovite boi, da gi po~uvstvuvate negoviot miris i vkus. Da se nurnete vo Ohridskoto ezero, a i da gi spoznaete dlabo~inite na duhot na Makedonecot koj so vekovi tvorel i go zadr`uval svojot identitet i pokraj site istoriski premre`ija. Za nea zboruvaat mnogubrojnite tvore~ki ateqea vo gradot, kako i qubovta so koja ohri|anite gi odr`uvaat svoite ku}i so monumentalna arhitektura.

, , 22.750 , 1958 . , - , , ( , ). . , , , , . . 37 , 20 . 20 (Cormophytae) 12 . , 26 . - 1644 , . 30 , (, , .). 266 , 84% , - 51 , 62% .

, 695 , 358,22, 229,9 2. , , 2 3 , . 289 , . , , 200 , 70% . , , , ( 27), 86% , , , . , , , . , CORINE . , 1979 , 1980 - , - .

- , . 220 ., 3,5 . 10 . , , 2,94 . , 0,56 . 0,342 2 11 3/.