Prirucnik Ekonomija i Preduzetnistvo Web

Prirunik koji je pred Vama Ekonomija i preduzetnitvo vodi za preduzea za vjebu nudi konkret-nu pomo pri realizaciji kompleksnih nastavnih metoda u modernoj nastavi ekonomije. Centralne teme su osnivanje i upravljanje preduzeem za vjebu u okviru kolskog obrazovanja i mogunosti primjene u obrazovanju odraslih, kao i perspektive obezbjeivanja kvaliteta nastavnog procesa. Prirunik je izradio tim autora iz Crne Gore, Austrije i Bosne i Hercegovine u okviru projekta ECO NET, implementiranog od strane organizacije KulturKontakt Austria, a finansiranog od strane Austrian Development Agency.

Prirunik za preduzee za vjebu

Ekonomija i prEduzEtnitvo

+CD

Ek

on

om

ija

i p

rEd

uz

Etn

itv

oPr

irun

ik z

a pr

eduz

ee

za v

jeb

u

Podgorica, mart 2009.

Ekonomija i preduzetnitvoPrirunik za preduzee za vjebu

IzdavaKulturKontakt AustrijaProjektna kancelarija u Podgorici

Za izdavaaMr Gernot GrabherUkupni konceptMr Lindner Johannes

Autori

Iz Crne Gore Vujovi LidijaJoksimovi OliveraKraljevi DubravkaLui DukoNikevi DraganRaievi SlavicaRugovac Irma Iz Bosne i HercegovineBai VilmaBoi KosanaDedei AidaKamenjaevi MehoMarkovi NadaTomi Milanuak MilenaIz AustrijeMr Lindner JohannesMr Koch-Polagnoli IngeMr Pll MichaelMr Spangl SusanneMr Ttterstrom Beate

Prevod:Nataa Martinovi

Lektura:Milenko aracTijana MilenkoviNataa Martinovi

IlustratorSinia Radulovi

Dizajn i tampaDPC, Podgorica

Tira500

Prirunik za preduzee za vjebu

Ekonomija i prEduzEtnitvo

+CD

S a d r a j :

Unapreenje kompetencija i meunarodno povezivanje 8Austrija i Crna Gora zajedniki ue za budunost 9uvod 11

1. OSNOVE PREDUZEA ZA VJEBU 17

1.1. Preduzee za vjebu i realna firma difernciranje pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

1.2. Drugi modeli simulacije preduzea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

2. OSNIVANJE I ORGANIZACIJA PREDUZEA ZA VJEBU 27

2.1. Karakteristike prostora i opremljenost preduzea za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292.1.1. Materijalno i kadrovsko okruenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302.1.2. Ureivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312.1.3. Oprema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312.1.4. Primjer za grupaciju (kolskih) stolova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322.1.5. Primjer za ureivanje opreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

2.2. Poslovna ideja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342.2.1. Poslovna ideja kao osnova poslovnog uspjeha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342.2.2. Nastajanje poslovne ideje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342.2.3. Prepoznavanje poslovne anse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372.2.4. Provjera ansi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

2.3. Poslovni plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 422.3.1. ta treba da sadri poslovni plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 422.3.2. Ciljevi preduzea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 472.3.3. Finansijski plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

2.4. Registracija preduzea za vjebu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 542.4.1. Pojam registracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 542.4.2. Oblici obavljanja privrednih djelatnosti - vaei propisi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 572.4.3. Ostali uslovi za zakonito poslovanje preduzea. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 602.4.4. Postupak registracije preduzea za vjebu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 612.4.5. Ime privrednog subjekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 662.4.6. Vizuelni identitet firme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 692.4.7. Poslovni kodeks ponaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

2.5. Servis centar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 742.6. Organizacija preduzea za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 762.6.1. Struktura preduzea za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 782.6.2. Opis radnih mjesta po pojedinim sektorima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 812.6.3. Dokumentacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 822.6.4. Rotacija poslova u preduzeu za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

3. AKTIVNOSTI KOJE SE OBAVLJAJU U PREDUZEU ZA VJEBU 89

3.1. Opti poslovi u preduzeu za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

3.2. Prijem i ispostavljanje dokumentacije u PZV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 973.2.1. Prijem, obrada i ispostavljanje dokumentacije vezane za ciklus nabavke . . . . . . . . . . . . . .1003.2.2. Prijem, obrada i ispostavljanje dokumentacije vezane za ciklus prodaje . . . . . . . . . . . . . . .1023.2.3. Dokumentacija vezana za kadrovsku slubu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1053.2.4. Kretanje i obrada dokumenata u finansijama i knjigovodstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1073.2.5. Arhiviranje i uvanje dokumenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109

3.3. Poslovna komunikacija izmeu preduzea za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1123.3.1. Upit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1123.3.2. Ponuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1143.3.3. Narudbenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1163.3.4. Sastavljanje fakture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1163.3.5. Prijem robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1173.3.6. Plaanje robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117

3.4. Uee na sajmu preduzea za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1193.4.1. Priprema sajma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1193.4.2. Neposredno uee na sajmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1233.4.3. Faze prodajnog razgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1243.4.4. Opratanje od kupca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1243.4.5. Aktivnosti poslije sajma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125

3.5. Primopredaja preduzea za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1273.5.1. Izrada godinjeg izvjetaja o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1273.5.2. Raspisivanje oglasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1293.5.3. Prijem zaposlenih u preduzee za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131

4. KORIENJE RAUNARA U PREDUZEU ZA VJEBU 135

4.1. Pojam i znaaj komunikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137

4.2. Raunar i komunikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138

4.3. Pravilno sjedenje za raunarom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142

4.4. Komponente raunara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143

4.5. Uvod u Windows . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145

4.6. Primjena raunara u preduzeu za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1524.6.1. Program za obradu teksta MS WORD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1534.6.2. POWER POINT 2007 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1614.6.3. Program za tabelarna izraunavanja MS EXCEL. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1714.6.4. INTERNET globalna raunska mrea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1804.6.4.1. Pretraivanje i prikazivanje WEB stranica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1814.6.4.2. Kreiranje WEB stranice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1834.6.5. Elektronsko poslovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1894.6.5.1. Elektronska trgovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1894.6.5.2. Internet bankarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .194

4.7. Kratak rjenik kompjuterskih i internet pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .198

5. STRANI JEZICI I PREDUZEE ZA VJEBU 201

5.1.Strani jezici i preduzee za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .202

5.2. Upotreba jezika u preduzeu za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .206

5.3. Business English in the Training Firm . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .226

6. STRUNA DIDAKTIKA PREDUZEA ZA VJEBU 243

6.1. Preduzetnika edukacija i preduzee za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2456.1.1. Pojam preduzetnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2456.1.2. Podsticajne sile koje utiu na preduzetniki duh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2476.1.3. Didaktiki ciljevi i aranmani uenja i predavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .248

6.2. Specijalistika didaktika preduzea za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .251 6.2.1. Mrea preduzea za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2526.2.2. Korist od obuke uenika u preuzeima za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .252

6.3. Uloga nastavnika u preduzeu za vjebu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .254

6.4. Procjena pojedinanih uinaka u okviru grupnog rada u preduzeu za vjebu . . . . . . . . .256

6.5. Multidisciplinarna saradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .259

6.6. Kvalitet putem standarda u preduzeu za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2626.6.1. Prethodna razmatranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2626.6.2. Pregled nivoa preduzea za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2636.6.3. Opis kriterijuma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .264

6.7. Menadment znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2696.7.1. Koje probleme u preduzeu za vjebu rjeava menadment znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . .269 6.7.2. Na koji nain se obavlja transfer znanja na budue zaposlene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2706.7.3. Na koji nain se obavlja transfer znanja pri rotaciji poslova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2756.7.4. Menadment znanja za napredna preduzea za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2786.7.5. Zakljune primjedbe u vezi s menadmentom znanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .279

6.8. Rekapitulacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .280

6.9. Praktini primjer voenja preduzee za vjebu za odrasle. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2816.9.1. Izvod iz nastavnog plana za vjebe iz poslovne ekonomije i projektni menadment . . . . . . .2816.9.2. Primjeri organizacije nastave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2986.9.3. Nastavni ciljevi za PZV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .303

6.10. Protokol o poslovnoj rotaciji/primopredaja radnih mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .311

popis autora 313

L I S T A S K R A E N I C A

AD Akcionarsko drutvo

ADA Austrian Development Agency

CRPS Centralni registar privrednog suda

DOO Drutvo sa ogranienom odgovornou

DSD Dio stranog drutva

ECO NET Economical Networking Project

EOP Elektronska obrada podataka

EU European Union Evropska Unija

ISDN card ISDN kartica

IT Informaciona tehnologija

KD Komanditno drutvo

KIF Knjiga izlaznih faktura

KUF Knjiga ulaznih faktura

MN Montenegro Crna Gora

NPP Nastavni plan i program

OD Ortako drutvo

OP lista Lista otvorenih (nedovrenih) poslova

PC Personal Computer - kompjuter

PDV Porez na dodatu vrijednost

PR Public relation odnosi sa javnou

PZV Preduzee za vjebu

RS Republika Srpska

RP Rotacija poslova

VIP Very Important Person vana linost

SC Servis centar

-r iro-raun

Unapreenje kompetencija i meunarodno povezivanje

Razvoj savremenog drutva zahtijeva od pojedinca stalno prilagoavanje i usavravanje. Stoga se fokus obrazovanja iri i preusmjerava sa znanja, na vjetine i kompetencije neophodne za prilagoavanje pojedinca novim uslovima ivota.

Prepoznajui znaaj ovog pitanja, evropski strunjaci su definisali kljune kompetencije neophodne za lini i profesionalni ivot pojedinca, definiiu preduzetnitvo kao jednu od njih.

Crnogorski obrazovni sistem je, pratei deavanja na evropskom nivou, pitanju preduzetnitva posvetio posebnu panju, uz izuzetnu podrku ECO NET projekta, koji je usmjeren na razvoj i umreavanje preduzea za vjebu u jugoistonoj Evropi i obezbjeivanje osnova za definisanje i uvoenje standarda kvaliteta u oblast preduzetnikog obrazovanja.

Prirunik koji se nalazi pred vama jeste jedan od rezultata ovog projekta, koji se u Crnoj Gori implementira od 2004. godine i koji se u ovom trenutku nalazi na kraju druge faze. ECO NET predstavlja rezultat uspjene saradnje izmeu Ministarstva prosvjete i nauke Crne Gore i austrijske organizacije KulturKontakt, koja sprovodi projekat zahvaljujui podrci Austrijske agencije za razvoj (ADA) i Ministarstva za obrazovanje, nauku i kulturu Austrije.

Prirunik je namijenjen nastavnicima u preduzeima za vjebu, a cilj mu je da pomogne u njihovom svakodnevnom radu, s obzirom na to da je zbog svoje prirode, kojom objedinjava vie razliitih oblasti, ovo jedan od najkompleksnijih predmeta.

Koncept preduzea za vjebu inovativan je i praktino usmjeren nastavni model koji podstie preduzetniki nain razmiljanja i ekonomian nain djelovanja, a sve u cilju obezbjeivanja uslova da obrazovanje osigura prilagoavanje na promjene u informacionom drutvu podlonom stalnim promjenama i da ispuni zahtijeve koji se pred njega postavljaju iz oblasti strunih kvalifikacija.

ECO NET je, pored toga to je unaprijedio praktinu orijentaciju, omoguio crnogorskim uenicima da, tokom posjeta brojnim sajmovima preduzea za vjebu, uspostave kontakte sa kolegama iz itave Evrope, to predstavlja njegovu posebnu vrijednost. Nadam se da e Prirunik doprinijeti daljem unapreenju kvaliteta nastave u ovoj oblasti, podstiui one koji ga koriste i uenike da prue svoj doprinos razvoju preduzetnitva u Crnoj Gori.

Na samom kraju, koristim priliku da estitam svim uesnicima u Projektu i timu koji je uestvovao u razvoju ovog Prirunika i da zahvalim naim partnerima iz Austrije, bez kojih realizacija ovog vanog Projekta ne bi bila mogua.

Nadam se da e i u budunosti ovako vane i uspjene inicijative biti odlika nae saradnje.

Prof. dr Sreten kuleti,ministar prosvjete i nauke Crne Gore

Austrija i Crna Gora zajedniki ue za budunost

Preduslov za uspjean proces ujedinjenja Evrope jeste razvoj konkurentnih trita, stabilnih demokratskih struktura i meunarodnog dijaloga, pri emu centralna uloga pripada obrazovnom sistemu Crne Gore i cijeloj regiji jugoistone Evrope.

Kljune kompetencije i fundamentalno znanje postaju sve vaniji za trita rada koja se sve bre mijenjaju. Ovo je jo od donoenja Lisabonske povelje jedan od prioriteta evropskog obrazovnog prostora. Preduzetnitvo spade u kljune kompetencije, pri emu se kao idealan instrument namee model preduzea za vjebu.

Projekat ECO NET prua raznovrsne mogunosti razmjene iskustava izmeu austrijskih i crnogorskih eksperata u oblasti uvoenja preduzea za vjebu u nastavu. Crnogorsko Ministarstvo prosvjete i nauke unijelo je model preduzea za vjebu u novi nastavni plan i time omoguio da svi crnogorski uenici i uenice, koji pohaaju ekonomske obrazovne programe u srednjim strunim kolama, ue koristei ovu inovativnu metodu. Mladi ljudi se upoznaju sa preduzetnikim aktivnostima putem praktino usmjerenog osposobljavanja u preduzeima za vjebu. Visoke kvalifikacije svrenih srednjokolaca doprinose odrivom privrednom razvoju Crne Gore.

ECO NET je, takoe, projekat koji je, u prvoj liniji, u slubi meunarodnog dijaloga i umreavanja. Tako su, na primjer, crnogorski uenici i uenice proteklih godina bili u mogunosti da posjete sajmove preduzea za vjebu u Austriji, Rumuniji, Srbiji, Hrvatskoj i Makedoniji i tamo uspostave kontakte s mladima iz drugih zemalja. Ovi kontakti grade osnovu internacionalne trgovine unutar mree preduzea za vjebu, i dodatno stimuliu interkulturalne kompetencije uenika i uenica, to je jedna od kljunih sposobnosti u svijetu podlonom sve brim promjenama.

Prirunik koji je pred vama zamiljen je kao pomo nastavnicama i nastavnicima pri njihovom angaovanom radu u preduzeu za vjebu. On, na najbolji nain, pokazuje ta se moe postii sinergijom vie snaga u plodonosnom radu. Crnogorski autori i autorke su iskoristili svoje dugogodinje iskustvo s namjerom da olakaju poetne faze nastave u preduzeu za vjebu i omogue postizanja boljeg kvaliteta asova.

Zahvaljujem crnogorskom Ministarstvu prosvjete i nauke na viegodinjoj uspjenoj saradnji, kao i svima onima koji su u projekat unijeli visok stepen profesionalizma i personalnog angamana.

Claudia Schmied,savezna ministarka za nastavu, umjetnost i kulturu Republike Austrije

uvod

Prirunik za preduzee za vjebu Ekonomija i preduzetnitvo nudi konkretnu pomo pri realizaciji nastavnog metoda preduzee za vjebu u modernoj i praktino orijentisanoj nastavi ekonomije. Prema nastavnom planu, preduzee za vjebu je uvedeno u crnogorske (ekonomske) kole kao nastavni predmet, iju implementaciju (uz mjere usavravanja nastavnika) treba da potpomogne ovaj Prirunik. Centralne teme su osnivanje i rad u preduzeu za vjebu, kao i izazovi tokom upotrebe elektronske obrade podataka i stranih jezika. Prirunik je izradila grupa autora iz Crne Gore i Austrije, u okviru projekta ECO NET. Projekat ECO NET (www.econet-see.com) umnogome je unaprijedio nastavnu oblast didaktike ekonomske struke i implementaciju preduzea za vjebu kao nastavne metode u crnogorskim kolama. Prirunik i priloeni CD sastoje se od est poglavlja.

Poglavlje 1 ta je to preduzee za vjebu? posveeno je uvodu u rad preduzea za vjebu. Na poetku stoje dva sluaja iz poslovne prakse iz crnogorskih ekonomskih kola o razvoju rada u preduzeu za vjebu. Na CD-u se, takoe, nalaze fotografije u vezi sa sluajevima iz poslovne prakse. Poglavlje sadri kratki teorijski uvod u koncept preduzea za vjebu. Pokazano je da ta nastavna metoda posebno pogoduje praktino orijentisanom prenoenju i produbljivanju ekonomskog znanja.

Poglavlje 2 se na raznovrsne naine posveuje pitanju Kako se osniva preduzee za vjebu (prije svega u kolskom kontekstu). Na poetku su okvirni uslovi za osnivanje kojih se mora pridravati od nastavnog plana, preko pitanja ciljne grupe, pa sve do osobenosti nastavnog okruenja, tj. kancelarije.

Osnivanje preduzea za vjebu ima velike slinosti sa osnivanjem realnog preduzea. Na poetku je potrebno pronai dobru poslovnu ideju i poznavati trite, razviti poslovnu ideju pomou biznis plana i plan zaista sprovesti u djelo. U priruniku ete pronai ideje i radni materijal u vezi s navedenim takama. CD nudi mnotvo dokumenata za adaptaciju u sopstvenom preduzeu za vjebu, od kojih su posebno interesantni oni za orijentaciju pri izradi biznis plana. Biznis plan slui sadrinskom sprovoenju poslovne ideje u djelo. Ta je metoda interesantna kako za preduzee u osnivanju, tako i za ve postojee preduzee. Na jednom mjestu to je ilustrovano poreenjem: Sprovesti jednu ideju bez plana, isto je kao neplanski krenuti na put.

Poto nijedno preduzee ne moe samo utemeljiti nijedno trite, rasvjetljavaju se odnosi s drugim preduzeima za vjebu na crnogorskom i internacionalnom tritu preduzea i istie posebna uloga Servis centra preduzea za vjebu.

Poglavlje 3 posveeno je pitanju Kako se radi u preduzeu za vjebu? izmeu svakodnevice i vrhunaca rada u preduzeu za vjebu (posebno iz ugla uenika). Svakodnevica u preduzeu za vjebu see od godinjeg poetka rada i dnevnih poslovnih procesa, do sklapanja kupovine i prodaje, raunovodstva i preduzetnikih odluka.

Uee na sajmu na nivou kole, nacionalnom odnosno internacionalnom nivou

zahtijeva dobru pripremu (ciljevi, uloge i sprovoenje), kao i naknadnu obradu, bilo da se radi o preduzeu za vjebu ili realnom preduzeu. Dokumentacija obuhvata razne liste za provjeru i ideje za komunikaciju na sajmu, osmiljavanje tanda i mogue trokove koji pri tom nastaju.

Uz ovo poglavlje nai ete na priloenom CD-u obimnu dokumentaciju (npr. pisma, ugovore) za direktnu upotrebu i adaptaciju u preduzeu za vjebu. Upoznaete sutinu umreavanja nacionalnog i meunarodnog platnog prometa. Platni promet spada u posebno vane oblasti rada u preduzeu za vjebu, poto ovdje ponekad, naalost, nastaju potekoe. Rotacijom poslova dobiete mogunost sakupljanja iskustva radom u razliitim sektorima unutar preduzea za vjebu.

Poglavlje je zaokrueno zavrnim radom u preduzeu za vjebu i primopredajom izmeu jedne nastavne grupe i druge grupe saradnika odnosno uenika.

U centru panje poglavlja 4 stoji korienje kompjutera u preduzeu za vjebu. Izazovi seu od i-bankinga, preko korienja veb-opa, pa sve do antivirusne zatite. Preko interneta su dostupna skoro sva preduzea za vjebu na svijetu, po naelu put oko svijeta iz svoje kue.

Poglavlje 5 pokazuje dodirne take izmeu nastave stranog jezika i preduzea za vjebu, pri emu je posebno vaan strani jezik kao radni jezik u preduzeu i mogunost posveivanja sakupljanju interkulturalnih iskustava. Na osnovu konkretnih primjera pokazane su mogunosti primjene u nastavi stranih jezika i u preduzeu za vjebu.

Poglavlje 6 stavlja u centar panje didaktiku u preduzeu za vjebu. Struno-didaktiki diskurs poinje pregledom mogunosti davanja razliitog linog peata preduzeu za vjebu (jer ne postoji jedan model, ve razliite mogunosti interpretacije preduzea za vjebu), to see od preduzea za vjebu koje dri dokumentaciju u kutiji za cipele, pa do totalno profesionalnog preduzea za vjebu (u kome se dio trgovine u preduzeu skoro realno simulira). Navedene su mogue organizacione forme nastavnih asova u preduzeu za vjebu, koje ispituju ulogu nastavnika i mogunosti vrednovanja uinka. U vezi s raznim mogunostima izraavanja, formulisani su minimalni standardi kao mogunost samoevaluacije i, samim tim, osiguranja kvaliteta.

Nastavna metoda preduzee za vjebu je u Crnoj Gori prvi put predstavljena 2003. godine. kole iz Berana i Nikia, koje su uestvovale u projektu, u kolskoj 2004/2005. godini su osnovale prva preduzea za vjebu. Svake godine nastaje i nekoliko novih, tako da u kolskoj 2008/2009. godini postoji ve 17 preduzea. Sljedeih godina se oekuje da e taj broj narasti na preko 40. Poev od kolske 2004/2005. godine, obuku u preduzeu za vjebu uspjeno je prolo vie od 600 uenika. Oni su time znaajno poboljali svoje vjetine u oblastima kao to su: sposobnost timskog rada, sposobnost samostalnog rada, spremnost pruanja uinka i donoenja odluka, fleksibilnost i interkulturalni senzibilitet. Sertifikati dobijeni nakon uspjenog savladavanja programa vrednuju se pri upisu na fakultet.

Ono to je jo upeatljivije od ovih cifara jeste lini razvoj nastavnika i nastavnica koji uestvuju u projektu. Oni su pioniri reforme u obrazovanju, i ueem na seminaru i intenzivnim linim angamanom utrli su put svojim kolegama. Takoe, u toku tog procesa su nastala bliska prijateljstva, koja predstavljaju fundament za uspjenu budunost obrazovanja iz oblasti ekonomije u Crnoj Gori.

U dosadanjem toku realizacije uspjeno je ostvareno mnotvo aktivnosti: opremanje kabineta za odravanje nastave u preduzeu za vjebu u kolama, obuka nastavnika od strane stranih i domaih eksperata, obuka trenera za obuku nastavnika, studijska putovanja u Austriju, uee na internacionalnim sajmovima firmi za vjebu u Freistadtu, Zagrebu, Skoplju, Bratislavi, Salcburgu i Beu, organizacija prvog meunarodnog sajma odranog u Crnoj Gori (Budva 2007), osnivanje Servis centra za podrku pri radu preduzea za vjebu sa dvoje saradnika, izrada vebsajta i izrada predmetnih programa Preduzee za vjebu i Preduzetnitvo.

Ovaj prirunik je vaan dalji korak ka profesionalizaciji nastave u preduzeu za vjebu. Srdano zahvaljujemo autorima: Oliveri Joksimovi, Duku Luiu, Draganu Nikeviu, Slavici Raievi i Irmi Rugovac na njihovom trudu. Takoe, elimo da zahvalimo autorskom timu, koji je radio na izradi bosanskog prirunika za nastavnike preduzea za vjebu, koji nam je velikoduno stavio na raspolaganje svoj visokokvalitetni materijal.

Milenko arac je preuzeo na sebe zavrnu recenziju i time znaajno doprinio kvalitetu prirunika. Lidija Vujovi i Dubravka Kraljevi su svojim tekstovima dale doprinos poglavlju o korienju kompjutera.

Velikom uspjehu projekta je, u znaajnoj mjeri, doprinijela odlina saradnja sa crnogorskim obrazovnim institucijama. Ministar prof. dr Slobodan Backovi i pomonik ministra mr azim Fetahovi podrali su projekat i bili stalno spremni da sasluaju zahtjeve nastavnika i nastavnica. Njihov rad s uspjehom nastavljaju gospoda ministar prof. dr Sreten kuleti i pomonik ministra Marko Joki. Treba istai i besprekornu saradnju sa Centrom za struno obrazovanje, na elu sa direktorom Dukom Rajkoviem.

Srce rada u preduzeu za vjebu jeste Servis centar, koji simulira poslovno okruenje firme. Imali smo sreu da na tom mjestu bude Slavica Raievi, pionir i glasnik preduzetnikog obrazovanja. U meuvremenu su Vjera Mitrovi i Sran Obradovi preuzeli ovaj zadatak i dalje doprinose kvalitetu rada Servis centra.

Johannes Lindner zahvaljuje svojim kolegama ekspertima Inge Koch, Herbert Kolinsky, Michael Pll, Susanne Stangl i Beate Ttterstrm. Gospodin Jrg Treytl je stalno djelovao kao podstreka rada Servis centra i naalost prerano nas je napustio.

Na poetku projekta je ECO NET vodila projektna kancelarija u Beogradu. Austrijski izaslanik za oblast obrazovanja, Gernot Grabher, elio bi da zahvali svojim kolegama Michael Pll i Elisabeth Pitterle na pripremi i zapoinjanju ECO NET-a u Crnoj Gori. Jedna od privilegija rada u Crnoj Gori bila je mogunost nadogradnje na njihov dobro obavljen posao.

Saradnik na projektu je u prolosti bila Slavica Raievi. Sada taj posao, s velikim uspjehom, obavlja gospoica Nataa Martinovi, koja odlinim poznavanjem materije i svojim intenzivnim angamanom, umnogome doprinosi uspjehu projekta. Pored toga, ona je uvijek spremna da saslua nastavnike i pomogne im, ime je zasluila njihovu naklonost i prijateljstvo. Tijana Milenkovi je svojim detaljnim povratnim informacijama umnogome doprinijela poboljanju kvaliteta ovog prirunika.

Johannes Lindner i Gernot Grabher

Nastavnici iz Herceg Novog i Podgorice Nastavnici iz Nikia na radionici u Bijelom Polju

Nastavnici iz Podgorice na radionici u Bijelom PoljuNastavnici iz Bijelog Polja

Michi Pll i Gernot Grabher sa nastavnicima iz BeranaECO NET-nastavnici nakon seminara

oSnovE PREDUZEA ZA VJEBU1

16

1.1. Preduzee za vjebu i realna firma diferenciranje pojmova

1.2. Drugi modeli simulacije preduzea

Na CD-u ete za ovu temu pronai powerpoint prezentaciju ta je to preduzee za vjebu?

17

OSNOVE PREDUZEA ZA VJEBU 1

1. Osnove preduzea za vjebu

Preduzee za vjebu jeste model preduzea koji se koristi za uenje. Model omoguava imitaciju tokova u realnom privrednom preduzeu s razliitim stepenom tekoe (vidjeti pogl. 6), to ih ini transparentnim za proces uenja. Preduzee za vjebu pogodno je za sticanje znanja, stavljanje na probu i produbljivanje ekonomskog znanja, kao i linih sposobnosti i oblika ponaanja u svim preduzetnikim strukturama, od referenta do preduzetnika. Snaga preduzea za vjebu lei u kontaktima sa javnou. Kao i preduzea u realnoj trinoj ekonomiji, tako i preduzea za vjebu odravaju meusobne poslovne odnose. Tako uenici dolaze u kontakt sa privrednom kulturom svojih partnera u zemlji i inostranstvu.

U preduzeu za vjebu obavljaju se svi poslovni sluajevi iz brane: od nabavke, preko pruanja usluga, do prodaje. Trgovake poslove s tim u vezi treba da sprovedu uenici, zbog potovanje obiaja brane i pravnih propisa. Dodue, roba i usluge, kao i novac za plaanje nijesu stvarni. Izrauju se informacije i dokumenta nuna preduzeu i razmjenjuju se upotrebom modernih tehnologija.

Svako preduzee za vjebu je, shodno praksi, podijeljeno na sektore: kadrovska sluba, sekretarijat, marketing, prodaja, revizija, raunovodstvo, logistika itd. Uenici prolaze kroz razna odeljenja i obavljaju za njih specifine poslove.

Pored nacionalnih i internacionalnih kontakata, jo jedna jaka strana preduzea za vjebu je simulacija. Pogrene odluke, koje bi u stvarnom poslovnom svijetu mogle ugroziti preduzee, nemaju u preduzeu za vjebu ozbiljne ekonomske posljedice. One su kao dio iskustava uenika bitan faktor nastavnog procesa.

Cilj nastave u preduzeu za vjebu jeste meudisciplinarno prenoenje znanja o radnim tokovima unutar firme i meuzavisnosti preduzea, orijentisano prema obavljanju aktivnosti i rjeavanju problema, sa uenikom u centru panje. Aktivnosti koje su inicirali, prije svega, poslovni partneri podstiu proces uenja i postiu visoku motivaciju kod uenika. Sticanje kljunih kvalifikacija (npr. timski duh, analitiko razmiljanje, vladanje stranim jezicima) osposobljava uenike za poslovnu mobilnost i fleksibilnost u meunarodnom poslovnom i profesionalnom svijetu. Na primjer, uenik treba da, kao referent kupovine u preduzeu za vjebu, primijeni svoja znanja iz ekonomike preduzea pri nabavci, uz osvrt na situaciju u preduzeu, donese optimalnu nabavnu odluku u dogovoru sa saradnicima, prepozna posljedice po poslovni uspjeh i zastupa tu odluku pred rukovodstvom.

Takoe je i za nastavnika kao rukovodioca preduzea za vjebu, ta nastava veliki izazov: promjena uloga od predavaa u saradnika tima, od nadreenog u savjetnika.

18

POBJEDA, 15. mart 2005 . godine

ECo nEt u medijima

19


DAN, 10. februar 2006. godine

20

DA

N, 2

2. fe

brua

r 200

7. g

odin

e

POBJ

EDA

, 04.

mar

t 200

6. g

odin

e

21


VIJE

STI,

18. m

aj 2

006.

god

ine

22

Preduzea za vjebu ne nastupaju na tritu preduzea za vjebu kao perfektna preduzea. Nastavniku je u potpunosti preputeno u kojoj mjeri e njegovo preduzee liiti pravom. Ipak je za funkcionisanje preduzea neophodna osnovna struktura. Dakle, iako veina direktora preduzea za vjebu eli da izgradi to je mogue realistinije preduzee, ipak ostaju neke razlike. U tabeli su navedene najvanije razlike prema Manfred Hmmerl-u.

1.1. Preduzee za vjebu i realno preduzee diferenciranje pojmova

23


U centru aktivnosti, naravno, odluujui je broj ponuenih ansi za uenje, a ne ekonomski uspjeh firme!

U preduzeu za vjebu mogu se izuiti ekonomija i trgovina. To unosi dinamiku u uenje. Uenici postupaju kao rukovodioci i radnici, neki razvijaju preduzetniki duh, nastavnici preuzimaju ulogu savjetnika (neki preuzimaju i rukovoenje).

PoslovnicentarNastava u preduzeu za vjebu odrava se u poslovnom centru. To je velika kancelarija opremljena prostorijom za posebnu nastavu. Podijeljena je u odjeljke i sadri, zavisno od veliine, do 17 radnih mjesta za uenike. Shodno praksi, opremljena je svom savremenom kancelarijskom, informacijskom i komunikacijskom opremom.

Grupe uenika dolaze na asove u kancelariju. Poslije isteka asova preduzee sprema svoja dokumenta u kutije i sljedee preduzee moe da radi. Raspored u Centru je znak izmijenjenog odnosa izmeu uenika i nastavnika. Uenici ne sjede u redovima, kao u klasinoj nastavi, ve u grupama. Neki Centri imaju posebnu prostoriju za sastanke. Tu se diskutuje o strategijama rada u preduzeu, reflektuje se naueno ili se odravaju individualni razgovori.

Partnerskapreduzea Od velikog je znaaja kooperacija sa privrednim preduzeima. Mnoga preduzee za vjebu imaju partnere iz privrede koji ih podravaju znanjima i vjetinama iz prakse (know-how), npr. pravim dokumentima, uzorcima proizvoda, ponekad ih sponzoriu i omoguuju posjete preduzeu.

MreapreduzeezavjebuPreduzea za vjebu sarauju na nacionalnom tritu preduzea za vjebu s drugim preduzeima za vjebu i Servis centrom, a na internacionalnom tritu preduzee za vjebu sa inostranim preduzeima za vjebu. Kao sredstvo povezivanja internet sve vie dobija na znaaju. Mnoga preduzea za vjebu odravaju kontakte (irom svijeta) putem i-mejla.

Shodno tome, mrea preduzea za vjebu jedan je otvoren sistem meusobno korespondirajuih preduzea za vjebu i Servis centara. Na osnovu poslovnih kontakata sa inostranim preduzeima, uenici, takoe, grade partnerstva meu kolama, koja mogu rezultirati zajednikim projektima i razmjenama uenika.

ServiscentarpreduzeazavjebuTritu preduzea za vjebu potrebno je koordinaciono tijelo, koje e koordinirati aktivnosti preduzea za vjebu. Ovo tijelo simulira uslune djelatnosti neophodne za realistian poslovni promet, one koje samo preduzee za vjebu ne moe pruiti, kao to je banka (meunarodni platni promet) i organe uprave (finansijsku slubu, socijalno osiguranje, registar preduzea itd.) i sprovodi specijalne aktivnosti kao to su sajmovi preduzea za vjebu.

24

Pored preduzea za vjebu, postoje jo tri bitna modela trgovakog obrazovanja putem preduzetnike simulacije: kancelarija za uenje, mini-preduzee i uenika firma.

Kancelarijazauenjesimulira radne procese preduzea u jednom zatvorenom modelu simulacije, tj. sve je fiktivno, roba, novac i spoljni kontakti. Nastavnik imitira sve nastavne situacije. On moe da prilagodi sadraj primjera iz poslovne prakse stepenu znanja uenika i svjesno ugradi greke.

Mini-preduzee je realna firma tokom, najee, jedne godine (tad se likvidira mini-preduzee), radnici u njoj su uenici koji je zajedniki osnivaju. Ako je model preduzea za vjebu pod zatitom simulacije, ovdje vlasnici mini-preduzea snose preduzetniki rizik. Pogrene odluke koje u preduzeu za vjebu nemaju posebne posljedice, ovdje mogu dovesti do gubitka. Zato u oblasti kolovanja treba osnivati mini-preduzea samo ako e im kumovati neka firma koja e za njih snositi rizik ili takva ije je poslovanje skopano sa malim rizikom. Ideja potie od amerike organizacije Junior Achievement, koja je u periodu izmeu dva rata osnovala prva mini-preduzea u kolama.

Ueniku firmu due vrijeme vode uenici jedne nastavne ustanove kao realnu firmu. I ovdje osnivai snose preduzetniki rizik, koji bi trebalo da preuzme firma koja im kumuje. Profit je sporedna stvar kod uenikih firmi najvanije iskustvo je osjeanje odgovornosti: osjeaj rastue samouvjerenosti. Takoe, uenici se moraju pobrinuti da nau nasljednike firme, treba da vrbuju kolege, da uvode nove ljude u posao. Za to je potrebna izdrljivost i upornost. Radno vrijeme je nastavno vrijeme, ali, veim dijelom, i slobodno vrijeme, dijele se plate, ali se one tede za jednu zajedniku aktivnost. Koncept uenikih firmi razvijen je 90-ih godina od strane Njemake organizacije za djecu i omladinu.

1.2. Drugi modeli simulacije preduzea

25


Koncept uenikih firmi ostvaruje jednu obuhvatnu metodu nastave i uenja orijentisanu prema ueniku. To je odgovor na ponovljene zahtjeve predstavnika nauke za orijentaciju nastave prema praksi, irenju horizonata buduih radnika van granica zemlje, poboljanju znanja stranih jezika i uvoenju najnovijih tehnologija u nastavu, kao to je telekomunikacija putem interneta.

Rad u preduzeu za vjebu promijenio je ueniku situaciju, kako socijalno, tako i u koli kao realnom mjestu za uenje. Kognitivno znanje nema vie dominirajuu ulogu. Ono, dovedeno u sveobuhvatnu uzrono-posljedinu vezu, pozitivno utie na kognitivni proces uenja. kola postaje mjesto na kome se drutvene kompetencije izuavaju i isprobavaju u kontaktu sa drugima i u kojem se uenici dobro osjeaju.

Preduzee za vjebu, kao presjek kole i njene okoline, posebno privrede (mnoga preduzea za vjebu imaju partnersku firmu), pomae ugledu kole. To se moe iskoristiti za nalaenje sponzora i mentora. Kontaktom sa drugim preduzeima za vjebu komunicira se sa drugim kolama u zemlji i inostranstvu i to postaje osnova za nova partnerstva.

Dalje, rad u preduzeu za vjebu podstie preduzetniki nain razmiljanja i djelovanja. Dobro obrazovani, motivisani i fleksibilni preduzetnici i radnici moi e sa svojim preduzeem da se dokau u privrednoj ekonomiji, koju karakteriu brze drutvene i tehnoloke promjene sa mnotvom interkulturalnih uticaja.

Veze sa inostranim preduzeima za vjebu sa stranog govornog podruja, s jedne strane poboljava jezike kompetencije uenika, a, s druge strane, ui ih socijalnim, kulturnim i privrednim razlikama i osobenostima partnerske zemlje. To je opet dragocjena baza za kasniju saradnju i u poslovnom ivotu.

ECO NET nas ini optimistima! Poslovni Centar sa raznim poljima rada

Nataa, Vjera i Sra na sastanku saradnika Servis centrau Sarajevu

Udrueno postavljanje ciljeva

Sanela i Dana na seminaru u PetrovcuRad je zabavan

oSnivanjE i orGanizaCija PREDUZEA ZA VJEBU2

28

2.1. Karakteristike prostora i opremljenost preduzea za vjebu2.1.1. Materijalno i kadrovsko okruenje2.1.2. Ureivanje2.1.3. Oprema2.1.4. Primjer za grupaciju (kolskih) stolova2.1.5. Primjer za ureivanje opreme

2.2. Poslovna ideja2.2.1. Poslovna ideja kao osnova poslovnog uspjeha2.2.2. Nastajanje poslovne ideje2.2.3. Prepoznati poslovnu ansu2.2.4. Provjera ansi

2.3. Poslovni plan2.3.1. ta treba da sadri poslovni plan2.3.2. Ciljevi preduzea2.3.3. Finansijski plan

2.4. Registracija preduzea za vjebu2.4.1. Pojam registracije2.4.2. Oblici obavljanja privrednih djelatnosti - vaei propisi2.4.3. Ostali uslovi za zakonito poslovanje preduzea2.4.4. Postupak registracije preduzea za vjebu2.4.5. Ime privrednog subjekta2.4.6. Vizuelni identitet preduzea2.4.7. Poslovni kodeks ponaanja

2.5. Servis centar2.6. Organizacija preduzea za vjebu2.6.1. Struktura preduzea za vjebu2.6.2. Opis radnih mjesta po pojedinim sektorima2.6.3. Dokumentacija2.6.4. Rotacija poslova u preduzeu za vjebu

Na CD-u ete nai sljedea dokumenta: powerpoint prezentacije o poslovnoj ideji, biznis planu i servis centru, kao i obrasce za registraciju doo, obrazac za produenje registracije, prijavu o razvrstavanju po djelatnosti jedinice razvrstavanja, obrasce za prijem zaposlenih, prijavu za registraciju pravnog lica, skicu za razgovor za posao i zahtjev za otvaranje rauna.

29

OSNIVANJE I ORGANIZACIJA PREDUZEA ZA VJEBU 2

U ovom se poglavlju nalazi pregled aktivnosti koje treba obaviti u fazi osnivanja preduzea za vjebu. Bilo da uenici nastavljaju rad postojeeg preduzea za vjebu bilo da osnivaju novo, nastavnik treba da obradi sa uenicima biznis plan, biznis ideju i postupak registracije. Uenici takoe treba da budu upoznati sa opisom radnih mjesta.

Ishodi uenja:

Uenik

kritiki procjenjuje, suoavajui argumente, kvalitet poslovne ideje u skladu sa postulatima trinog poslovanjaopredjeljuje se za vrstu djelatnostianalizira znaaj izrade biznis plana u kontekstu obezbjeivanja podrke kako unutar samog privrednog drutva tako i od strane eksternih partnera (investitora, kreditora)obrazlae pojmove kroz primjere: vizija, misija, strategijasprovodi aktivnosti na oblikovanju ciljeva privrednog drutva i planiranju rezultata poslovanjaprati stanje na domaem i meunarodnom tritu preduzea za vjebusagledava potencijalnu konkurenciju na tritu preduzea za vjebuprocjenjuje potencijalne kupce/korisnike usluga preduzea za vjebuoblikuje proizvod/usluguopisuje koristei primjere postupak sprovoenja kontrole kvaliteta proizvoda/usluge i izrade marketing plana i plana prodaje opisuje koristei primjere postupak izrade finansijskog planaopisuje koristei primjere postupak izrade plana ouvanja ivotne sredineoblikuje dinamiku realizacije biznis planakritiki procjenjuje suoavajui argumente slabosti sainjenog biznis planaopredjeljuje se za naziv privrednog drutva u skladu sa propisima i potujui principe jednostavnosti i jedinstvenosti oblikuje vizuelni identitet privrednog drutvaopisuje koristei primjere mogue oblike organizovanja privrednog drutvapopunjava obrasce za registraciju privrednog drutvaobavlja postupak registracije privrednog drutva potujui aktuelne propise u toj oblasti sprovodi aktivnosti na pribavljanju peata i tambiljapopunjava formulare za otvaranje rauna kod poslovne bankeobavlja postupak otvaranja rauna kod poslovne bankeoblikuje kroz primjer poslovni kodeks privrednog drutva

2 1 karakteristike prostora i opremljenost preduzea za vjebu

30

2.1.1. Materijalno i kadrovsko okruenje (opremljenost kancelarije i zaposleni)

Preduzee je moderno opremljenoRaspored stvari u kabinetu je vizuelno prijatan Zaposleni su uredno obueniKatalozi i ostali prospekti za kupce prikladno su dizajnirani

Rad preduzea za vjebu odvija se u kabinetima preduzea za vjebu. To su velike kancelarije koje, zavisno od veliine, imaju do 17 radnih mjesta za uenike. Zavisno od broja radnika (uenika) u jednom preduzeu za vjebu nastavu dri jedan ili dva nastavnika.

U kabinetu preduzea za vjebu mora biti mogue izvoenje radova razliitih odjel-jenja preduzea za vjebu. Najee se polazi od pretpostavke da e to biti pet odjel-jenja. Na primjer, zavisno od broja radnih mjesta za 15 uenika i jednog nastavnika, prostor se moe rasporediti na sljedei nain:

1 radno mjesto za nastavnika1 radno mjesto sekretarijat4 radna mjesta za sektor 1, npr. kupovina i skladite4 radna mjesta za sektor 2, npr. prodaja i marketing4 radna mjesta za sektor 3, npr. raunovodstvo2 radna mjesta za sektor 4, npr. kadrovska sluba.

Prostor: Za kabinet preduzea za vjebu na raspolaganju mora stajati jedna prostorija 5070m ili vie manjih meusobno povezanih prostorija.

Zavisno od mogunosti potrebno je i sljedee:

Telefonski prikljuak u prostoriji,Prikljuak elektrine energije na radnim mjestima, Kablovski kanali za polaganje kablova kompjuterske mree i ureaja za komunikaciju (telefon, internet, faks ureaj),Odgovarajue osvjetljenje koje odgovara zahtjevima moderne kancelarije.Eventualno i zatita od sunca.

31


2.1.2. Ureivanje

Pisai sto sa laticama ili roletom, koji se sastoji iz vie elemenata kao to su: pisai sto, trapezni elementi i povrina za odlaganje stvari za nastavnika; Radna mjesta sa latiarima ili roletom, koja sadre vie elemenata, i to: pisai sto, trapezne elemente i povrinu za odlaganje stvari za 17 uenika;Dodatna radna povrina za postavljanje ureaja; Sto za konferenciju; Kancelarijski ormari .

Panja se mora obratiti naergonomski tano postavljanje radnih mjesta postavljanje namjetaja u grupe (kao u kancelarijskim prostorima, ne kao u ui-onici).

2 1 3 oprema

Ureaji za obradu podataka:

Mrea:1 server sa neprekidnim dotokom elektrine energije i medijom za osiguravanje podatakaPC-ovi kao radne stanice, od toga jedan multimedia-PC1 laserski tampa1 laserski tampa sa etiri boje1 skener1 modem ili ISDN-karta.

Softver:pogonski sistemmreaobrada teksta, tabelarna kalkulacija, baza podataka, grafikaraunovodstvotelebankingtelekomunikacija ukljuujui i-meil i internet.

Komunikacija:1 telefon sa 6 podrunica1 telefonska sekretarica1 faks1 flip-artplutana odnosno magnetna ploa.

Ostali ureaji i materijali:digitronsitni aparati i materijali, npr. hefterica, builo za papir, peat, ureaji za kartotekusistemi arhiviranja

32

Zavisno od mogunosti pojedine kole, izgradnja kabineta preuduzea za vjebu mora se odvijati korak po korak. Pri tome postoje mnogi naini improvizacije.

Potrebe preduzea za vjebu Mogunost / Zamjena

Veliina prostorije Zavisi od broja radnih mjesta

Pisai stolovi Stolice Sto za konferencije Kancelarijski oramari

Stolovi za uenike Stolice za uenike Sto za uenike Postojei ormari, regali

Telefon Telefon sa faksom i modemom * (ova nabavka ima prednost)

Umreavanje kompjutera Kompjuter / kompjuteri i jedan tampa transfer podataka na osnovu nosioca podataka (disketa, CD...)

Kopir-aparat Ova nabavka ima prednost mogue je eventualno koritenje kopir-aparata kolske uprave

Ostali aparati Nabavka zavisno od potrebe i od mogunosti

* Napomena:Prikljuak telefona i modem omoguuju efektivnu i povoljnu komunikaciju sa nacional-nim i internacionalnim preduzeima za vjebu i to putem interneta.

2.1.4. Primjeri za grupaciju (kolskih) stolova

Napomena: Slobodan prostor izmeu stolova (irina za prolaz) treba da bude najmanje 80cm.

33


2.1.5. Primjer ureivanja i opreme

Materijalni uslovi za izvoenje nastave:Namjenski kabinet, raunari sa internet vezom i odgovarajuim softverima, aparati za kopiranje i umnoavanje, telefonski aparat sa telefaksom, kancelarijski materijal, originalni obrasci i poslovna dokumentacija.

Primjer plana rasporeda namjetaja u preduzeu za vjebuRadna povrina ureda, tamparije i registrature 70100m2.

Ureivanjeradno mjesto za menadera preduzea sa konferencijskim stolom radno mjesto za sekretarijat 15 radnih mjesta za uenike, podijeljenih u grupeormari sa policama za foldere i registratore radna povrina za tampa, scene, kopir-aparat, telefon i faks

Opremaosvjetljenje bez zasjenjivanja kablovski odvodi za elektrinu energiju, telefon i podatke kompjuterska mrea sa 5 radnih mjesta, tampaima i skenerima telefon sa podrunicom, sekretaricom i faksom. ureaji za tampanje i to: kopir-aparat, aparati za korienje ostali aparati, kao to su digitron, hefterica, builo za papir internet prikljuak

34

2.2.1. Poslovna ideja kao osnova poslovnog uspjeha

Svaka uspjena ideja je na poetku samo jedno razmiljanje prije nego li osoba koja eli da se bavi odreenim poslom pree na njenu poslovnu realizaciju.

Svaka poslovna ideja je osnova za poslovni uspjeh, mada ne postoji idealna poslovna ideja koja moe odmah da dovede do uspjeha i ostvarenja eljenog cilja. To je tako zato to to svaki ovjek posjeduje razliite mogunosti i sklonosti prema raznim vrstama poslova.

Poslovnih ideja ima mnogo: novi proizvod, nova djelatnost, nova marketinka akcija, poboljanje postojeih mogunosti i sl. Vrlo je bitno da nova ideja ne mora biti i novi jedinstven pronalazak. Neke od uspjenih ideja su:

pokretna traka proizvodnje automobila na traci pa sve do pokretne trake na kasama u supermarketima,brza hrana (fastfood): MC Donalds koji je napravio hit u brzoj hrani,kreditne kartice, iji je moto sada kupi, a kasnije plati,kompjuteri i kompjuterski softver,internet, veb op itd.

Radni zadatak za nastavnika:

Zajedno sa uenicima istraite profil preduzetnika i predstavite ga to kreativnije. Vaa bi prezentacija trebalo da bude u power pointu ili na folijama za projektor ili drugoj vrsti preglednog materijala. Prezentacija ne bi trebalo da traje due od pet do osam minuta. Pri tom, odgovorite na sljedea pitanja:

- Koja je poslovna ideja preduzea?- Kakav je razvoj imala poslovna ideja?- Koja osoba je dala predlog za ideju?- Koju linu pozadinu ima nastala ideja? Da li ima pozadinu sa poslovnom idejom?- Koji rezultati su vodili ka uspjehu, tj. koje je neuspjehe morala prevazii?- Koje takmiarske prednosti ima poslovna ideja danas?

2.2.2. Nastajanje poslovne ideje

Kako nastaju poslovne ideje? Mogu se razlikovati interne i eksterne poslovne ide-je. Interne poslovne ideje potiu od same osobe, tj. od hobija ili eljenog sna razvija se poslovna ideja. Eksterna poslovna ideja nastaje prepoznavanjem rupa na tritu i iznalaenjem odgovarajue ideje za to. Na primjer: mehaniar prepoznaje svoju ansu u tome to neko naselje nema radionicu.

2.2. Poslovna ideja

35


Radni zadatak 2.1. Napravite spisak vaih hobija i interesovanja.

Radni zadatak 2.2. Navedite jedan od vaih hobija koji biste mogli razviti u poslovnu ideju.

Radni zadatak 2.3. Pronai postojee poslovne ideje.

Moe se napraviti razlika meu principima za traenje odgovarajuih poslovnih ideja. Pokuajte da za svaki princip sami pronaete originalnu poslovnu ideju, ili da je preu-zmete iz ve postojeih preduzea.

Neki od primjera:

Imitacija: ovde se do pronalaenja ideja dolazi kopiranjem postojee ideje i izradom na slian ili pak potpuno isti nain. Mnogobrojni pizza servisi ili ponude za privatne asove uenicima spadaju u tu vrstu poslovnih ideja. Pri preuzimanju preduzea preu-zima se poslovna ideja drugog preduzea. U Austriji postoji veliki broj preduzea koja trae nasljednika. Slino je i sa franizmom, tu se ne preuzima postojee preduzee nego jedan gotov koncept npr. Palmers ili Mc Donalds u Austriji.

Va primjer:

Pretvori zabavu u posao: Ovaj princip odgovara pretvaranju hobija u poslovnu ide-ju. Za Tirolca Wolfganga Konrada tranje spada u ivotni kvalitet. Konrad je trao jo kao uenik. Kasnije je uspio da postane vrhunski sportista i 17 godina odri austrijski rekord u tranju na 3000m s preponama. Put od elektriara iz Landecka vodio ga je preko tranja do parole dati drugima da tre. Konrad je danas organizator najvee manifestacije masovnog sporta u Austriji. Oko 20.000 ljudi godinje uestvuje u be-kom gradskom maratonu (Wienna City Marathon), veina tri klasinih 42,195 ki-lometara.

Va primjer:Otkriti postojee: Pogledajte oko sebe. U drugim zemljama i bra-nama postoji mnotvo uspjenih poslovnih ideja koje mogu da se prenesu na druge odnose. Ranih 80-ih Dietrich Mateschitz (Ditrih Mateic) esto je iao na poslovna putovanja u Aziju. Tamo je pro-bao jedno energetsko pie. Menaderi su prije poslovnih sastanaka uzimali tenost nalik sirupu, koja je doprinosila tome da i due kon-ferencije mogu izdrati budni i koncentrisani. Od toga je Mateschitz razvio svoju poslovnu ideju. Donio je oigledno djelotvorni proizvod u Austriju, kreirao marketinki koncept i uveo ga na trite. Danas su svima puna usta tog proizvoda ije je ime Red Bull.

Va primjer:

Nastanak poslovne ideje

Interne:koje nastaju iz razliitih hobija

pretvoriti zabavu u posao

Eksterne:Nastaju na tritu

Novi proizvod, imitacija i slino

36

Kombinacijom postojeih ponuda zaista mogu nastati nove poslovne ideje, prvi In-ternetcafei bili su takve poslovne ideje. Takoe, poznati Pez je takva kombinacija, s jedne strane slatki, a sa druge strane igraka. Pez je danas svjetska marka, koja je svoje korijene imala u Gornjoj Austriji 20-ih godina i bila je izum koji je ostvario indu-strijalac Eduard Haas. Pez danas ostvaraje milione eura.

Va primjer:

Ii uz vodu: Do kraja 80-ih godina, ovek je u zapadnim zemljama bio persona sa 3 asovnika: prvi sat je dobio pri zaposlenju, drugi je kupljen prvim zaraenim novcem i trei je bio nagrada za to to je bio uspjean. Onda je doao Mister Swatch, Nikolas Hayek i uradio je sve potpuno drugaije nego njegova konkurencija. Za svaki povod napravio je po jedan plastini sat, Hokuspokus za Clubbing ili Mozart za koncert. Da-nas, nakon prodaje miliona Swatch satova, Nikolas Hayek vai za spasioca vajcarske industrije satova, a ovaj svoj koncept prenio je i na druge brane. Ii uz vodu pridoni-jelo je i razvoju fena, po principu prenoenja principa usisivaa plus motora miksera.

Va primjer:

Rijei problem: Radno vrijeme prodavnica ponekad je nedostatak kada su u pitanju ivotne namirnice. Poslovna ideja trgovina non-stop nudi mogunost kupovine 24 sata svakog dana. Iza ovog koncepta je, prije svega, ideja da proizvod na koji ste za-boravili, mora da se nabavi brzo i bez mnogo ekanja, a sve to za razumnu cijenu, jer je visina cijene odreena izmeu one u supermarketu i one na benzinskoj pumpi. Trgovina non-stop nije konkurencija postojeim supermarketima i prodavnicama za nabavku iz kraja, ve njihova nadopuna.

Va primjer:

Radni zadatak 2.4. Vlastita poslovna ideja

Opiite vau poslovnu ideju i okarakteriite je u tri stavke.

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________

37


2.2.3. Prepoznati poslovnu ansu

Preduzetnici prepoznaju anse, tj. elje kupaca i realizuju svoju poslovnu ideju. Po-stoji, dakle, odluujua razlika izmeu ideje i anse. ansa se bazira na onome ta kup-ci ele. Moete imati dobru ideju, ali ako to to elite prodati ne zadovoljava bilo koju potrebu, propae vam namjera.

Principi pronalaenja ansi:

Mogu se razlikovati neki od principa pronalaenja ansi na tritu:

-Princippronalaenjaproblema: jedno preduzee rjeava problem drugog preko svoje poslovne ideje:

Primjer Rjeavati probleme za muterije

Svuda gdje se ljudi sreu: u ski-liftu, na koncertu, u parku, u garai i na bazenu uvek ima uskih prolaza sa pokretnim mehanizmom za cijepanje karata. Gnther Walcher (Ginter Valher) prepoznao je ovaj problem i osnovao preduzee SkiData. Danas je ovo preduzee vodee u oblasti nedodirljivih sistema na ulazima. ip u rukavici, na satu ili na kartici uva relevantne podatke i regulie ulazak, a da pri tom rukavica ili sat ne moraju doi u dodir sa ureajem za oitavanje. Najvanije muterije SkiData-e danas su vlasnici ski-liftova u vie do 30 zemalja.

Gery Keszler (Geri Kecler) govori o tabu-temi AIDS-u i povezuje proslave sa dobrovolj-nim prilozima te osniva Life Ball, koji se danas ubraja u najuspjenije manifestacije te vrste irom sveta.

-Princippromjeneuzakonima,okolnostimailitrendovima, npr. liberalizacijom telefonskog trita nastala su nova preduzea s razliitim djelatnostima u okviru tele-komunikacija, nove-stare proizvodnje bioproizvoda na prirodnoj osnovi bez upotre-be hemijskih preparata:

Primjer Opaanje promjena

Masovna produkcija u privredi osigurala je nabavku ivotnih namir-nica s povoljnom cijenom. Gubitak ukusnih nepromjenljivosti, ra-zliiti skandali i diskusija o upotrebi gentehnologije uinili su mno-ge muterije nesigurnim. Od 80-ih godina mnogi seljaci ne priaju samo o postojanosti i odranju prirodnog ivotnog prostora: pre-obratili su se u poljoprivrednike. Prepoznali su anse i Austrija danas

38

ima najvei udio u bioloki iskorienim povrinama irom Evropske unije. Danas se proizvodi ovih pionira mogu kupiti u svakom supermarketu, trajno djelovanje je ba kod ovakve ishrane relativno lako zamijeniti.

- Princip novih pronalazaka i tehnoloki razvoj - pronalasci novih proizvoda ili usluga, npr. pronalazak mobilnog telefona i mobilne telekomunikacije ili pojava in-terneta i sl.

Primjer Razvoj tehnologije

Razvojem tehnologija ili pronalascima nastaju potpuno nova trita ili se postojea trita drastino mijenjaju. Primjeri za to su mobilni telefon ili internet. Dvojica studenata Leri Pejd (Lary Page) i Sergej Brin (Sergey Brin) shvatili su da internet nudi mnogo toga, ali da mnogim korisnicima vie lii na dunglu. Krajem 90-ih godina oni zbog toga rade na razvoju pretraivaa koji je danas postao dio naeg ivotnog stila. Mnogi korisnici in-terneta prilikom pretraivanja kau: To u da izguglujem. Kako bi nastavio sa uspjehom, tim u Google laboratorijama ve razvija servis budunosti oping-pretraiva.

-Principtakmienja(zdravekonkurencije) u cijenama, kvalitetu, biti bolji od kon-kurencije u svakom pogledu i bilo kojoj djelatnosi:

Primjer Takmienje

Imperativ: biti bolji od konkurencije, postie se niom cijenom, dobrom lokacijom firme, kvalitetom, pouzdanou ili radnim vremenom prodavnice. MC Donalds ima najveeg konkurenta u proivodnji brze hrane; to je Burger King, koji prua iste usluge kao i on, ali malo drugaije i po manjim cijenama.

2 2 4 provjera ansi

Nije svaka ideja i poslovna ansa.

Radni zadatak 2.5. Primjer za provjeru:Moete da primijenite jednostavan princip kako biste ovo provjerili: Ako lino pozna-jete desetoro ljudi koji hoe da kupe neki proizvod ili servisnu uslugu, onda sigurno postoji jo mnogo ljudi koji bi takoe dali novac kad bi znali za to.

Jednostavnije reeno, to znai: jedna ideja je poslovna ansa ako ispunjava kriteriju-me iz dolje navedene ek liste.Da biste postali preduzetnik, morate prepoznati poslovne anse!

39


Ovu vjebu uradite u grupi:

1. ta vas stvarno ljuti? Koji proizvod ili koja usluga bi mogla da odstrani tu ljutnju?

2. Prisjetite se svog posljednjeg odmora: koje proizvode ili usluge cijenite, a kojih kod nas nema?

3. Dajte primjer za promjenu koja se odigrala ili se upravo odigrava u vaem komi-luku i analizirajte koje poslovne anse iz nje mogu da proisteknu.

Radni zadatak 2.6. Razvijte najmanje tri poslovne anse, bazirajui ih na tri pitanja i vaim poslovnim idejama (koje ste ve razvili u poglavlju 2.2.1).

1.________________________________________________________________

2.________________________________________________________________

3.________________________________________________________________

Radni zadatak 2.7. Preispitajte tri poslovne anse na osnovnu ekliste

Poslovna ansa 1

Da Ne Obrazloenje

Da li je ona interesantna kupcima?

Da li e funkcionirati u vaem poslovnom okruenju?

Da li je trenutna situacija na tritu interesantna za realizaciju?

Da li imate sposobnost i resurse da ostvarite ideju?

Ako nemate ni sposobnost ni resurse, da li mo-da znate nekoga ko ih ima, a sa kim biste rado radili?

Da li vjerujete da proizvod ili servis moete da ponudite po cijeni koja e privui kupce, a ipak donijeti dobit?

40

Poslovna ansa 2

Poslovna ansa 3

Da Ne Obrazloenje







Da Ne Obrazloenje







41


Radni zadatak 2.8. Prepoznati anse: Zamislite sljedee situacije; koje biste predu-zee osnovali ili u koje preduzee biste investirali?

Poslovna ansa

1. Udvostruenje cijene benzina. ___________________________________

___________________________________

___________________________________

2. U komiluku se zatvara prodavnica voa i povra. ______________________

______________________

______________________ 3. Porast procenta ena koje zarauju. ___________________________________

___________________________________

___________________________________

4. Vlada odluuje da liberalizuje trite struje. _____________________________

_____________________________

_____________________________

Radni zadatak 2.9. Raspitajte se u vaem okruenju kola : Sakupite lanke iz no-vina i asopisa o vijestima o malim preduzeima i uobliite kola na plakatu. Oznaite koje su vam teme u tom trenutku od izuzetnog znaaja!

Radni zadatak 2.10. Intervju: Intervjuiite zajedno sa uenikom jednog predu-zetnika iz vaeg blieg okruenja, na primjer vlasnika neke prodavnice ivotnih na-mirnica, lokalnog knjiara, radnika preduzea iz firme koja je kum kole ili moda vae roditelje na temu anse i rizici posjedovanja preduzea. Prije nego li odete da napra-vite intervju, sastavite listu pitanja. Napiite na jednoj strani izvetaj o tom intervjuu.

42

2.3. Poslovni plan

2.3.1. ta treba da sadri poslovni plan

Poslovni plan treba da vam pomogne da kroz njegovu izradu precizno formuliete ideju, sagledate uslove za njenu realizaciju kao i potencijale, rizike i ogranienja. Sva-ka je poslovna ideja jedinstvena i, stoga, i plan mora biti jedistven. To zahtijeva da sadraji kod biznis plana treba da budu razliiti, ali potrebno je znati da dobar biznis plan slui preduzeu kao vodi u buduem razvoju i osnov za obezbjeivanje ekster-nih izvora finansiranja.

Svaki biznis plan treba da sadri:naslovnu stranicu, tj. podatke o osobi ili timu koji je radio poslovni planpregled sadrajauvod (rezime)misiju preduzeaodreivanje ciljeva i zadatakaanalizu trita proizvoda ili uslugemarketing planoperativni plan realizacije idejeplan ljudskih resursafinansijski plan i plan finansijskih pokazateljavremenski plan aktivnostipratea dokumenta

NaSLOVNa STRaNa osoba (tim) koji je radio poslovni planNaslovna strana biznis plana sadri naziv preduzea sa logom (ako ga posjeduje), ad-resu i telefonski broj preduzea, odgovornu osobu, oznaku da se radi o biznis planu, vremensku dimenziju za koje vrijeme je izraen biznis plan (trajanje biznis plana), na-znaku da se radi o povjerljivom dokumentu, ako je potrebno, navesti autora biznis plana. Ukoliko se radi biznis plan za finansiranje, onda se navodi i naziv banke ili finansijske institucije kojoj se podnosi plan.

PREgLED SaDRaJaSadraj obuhvata sve djelove biznis plana, sa oznakom broja stranice na kojoj se nala-zi i omoguava da se korisnik plana s lakoom snae i pronae djelove plana.

REZIME Rezime slui za jasnu i prodornu prezentaciju kljunih aspekata poslovne aktivnosti na koju se plan odnosi. Jasno se informie o kakvom se poslu radi i istiu se najvaniji pokazatelji o pravom poslovnom poduhvatu. Ovaj dio biznis plana treba da privue potencijalnog poslovnog partnera, banku i slino na finansijsku podrku. Rezime se moe uraditi i na kraju kada se postave svi relevantni elementi koji pokazuju da e planirani posao ostvariti profit.

43


(Na primjer na jednoj stranici: naziv, pravni oblik i adresa firme; podaci odgovorne oso-be, svrha biznis plana, kratak opis posla i osnovni ciljevi, kratak pregled trita, akcije koje preduzimate da bi va posao uspio, tim koji radi sa kvalifikacijama, potrebni iznosi sred-stava i njihovo korienje, oekivani rezultati i rok kada e oni biti realizovani.)

MiSijaPredUzeaU ovom dijelu biznis plana daje se kratak opis pravnog oblika firme, svrhe biznisa, kome su proizvodi ili usluge namijenjeni, gdje je firma locirana, koje su konkuren-tske prednosti, ko su kupci, odnosno ciljno trite, kao i koji su vai ukupni planovi i ambicije. Poslovnu ideju, odnosno preduzee treba predstaviti to jednostavnije bez upotrebe specifinih pravnih i drugih uskostrunih izraza.

ODREIVaNJE cILJEVa I ZaDaTaKaCiljevi moraju biti usklaeni sa misijom koju preduzimate i trebalo bi da budu formu-lisani tako da odreuju direktne smjernice za poslovanje, koje su definisane u nared-nom periodu:- ciljevi jasno definisani i precizni- ciljevi realni i ostvarljivi- ciljevi poreani prema prioritetima - ciljevi mjerljivi u kvantitativnim terminima - rokovi precizno odreeni

Finansijski ciljevi: ciljani profit, ciljna stopa povrata sredstava...Marketinki ciljevi: ciljani nivo proizvodnje, ciljano trino uee, ciljani nivo cijena i drugi ciljevi.

analizUtritaProizvodailiUSlUgeAnaliza trita je analiza proizvoda ili usluge koja e omoguiti sagledavanje njegove trenutne pozicije na tritu, kao i planiranje za budue proizvode odnosno usluge. Dobijeni rezultati analize treba da pokau u kojoj su mjeri proizvod ili usluga jedinst-veni, razliiti ili slini u odnosu na konkurentske proizvode i usluge na istom tritu.

proizvod/usluga: opisati proizvod/uslugu sa svim karakteristikama, namjenama, karakteristikama proizvoda, isporukom i pakovanjem proizvoda, trokovima i prodajnom cijenom, obukom kupcaopis djelatnosti: koliki je trini potencijal, izraen u jedinicama mjere ili u novanoj vrijednosti,kakva je postojea trina struktura, koliki je broj, veliina i struktura ponuaaanaliza trine potranje za proizvodom/uslugom: koje metode istraivanja trita koristiti (ankete, informacije iz publikacija i sl.); do kojih se rezultata dolo kada je izvrena prethodna analiza.

MaRKETINg PLaNMarketing plan otkriva aktuelnu poziciju firme na tritu i moe se pratiti u nekoliko pozicija:

a. Odreivanje ciljnog trita treba da odredi ko su kupci, kako i zato kupuju i ka-kve su vae prodajne mogunosti. Za odreivanje ciljnog trita potrebno je precizno odrediti ko su kupci, koliko potencijalnih kupaca ivi u podruju u kojem poslujete, koji su razlozi za kupovinu proizvoda/usluge, koju potrebu kupcima zadovoljavate, na koji nain kupci donose odluku da kupuju va, a ne konkurentski proizvod, na koji nain va proizvod odgovara potrebama i eljama kupaca, na koji nain ete saoptiti kupcima posebnosti vaeg proizvoda i ponude.

44

Sva ova pitanja u vezi sa ciljnim tritem mogu se obraditi u obliku tabele:

ime kupca telefon lokacija nainkupovineuestalostkupovine

godinji promet

b. analiza konkurencije podrazumjeva prikupljanje podataka o trinom ueu konkurenata, njihovim proizvodima i strategijama. Pri tom treba odrediti koji su klju-ni konkurenti vaoj firmi (navesti najmanje tri konkurenta sa osnovnim informacijama o njihovim proizvodima); koje su snage i slabosti konkurenata, koliko su uspjeni i imaju li ve formiran imid, po emu se va proizvod razlikuje od konkurentskog.

c. analiza i prognoza prodaje treba da obezbijedi informacije o tome koliko je veliko potencijalno trite, da li je u porastu ili padu, da li je prodajna sezona, da li je potran-ja vezana za potronju drugih proizvoda ili usluga, koliko oekujete da ete ostvariti prodaje po jedinicama mjere u narednom periodu od dvije i tri godine.

d. Metodi prodaje i distribucije koji su uobiajeni; nain prodaje proizvoda ili uslu-ga, koliko iznosi prosjeni obim kupovine, kako uiniti dostupnim vae proizvode/usluge; opisati metode i kanale distribucije (u prodavnici, potom i sl.); koju vrstu evi-dencije planirate da vodite i koje postprodajne i garancijske usluge nudite.

e. Odreivanje cijena uz pomo kalkulacije u koju morate uvrstiti: trokove proizvo-dnje ili nabavke proizvoda/usluga, planiranu cijenu koja obezbjeuje profit, pregled cijena konkurenata i mogunost odrivosti u tim cijenama, spremnost kupca da plati cijenu, planiranje prodaje na kredit.

f. Promocija i reklama izabrati pravi medij za reklamiranje i promociju posla, vodei rauna o trokovima, ali i najboljim efektima koji e se ostvariti.

ta trebate znati prije izrade biznis plana

Svaka poslovna ideja ne mora da vodi izradi biznis plana. Ako ste rijeili da za-ponete poslovnu aktivnost, morate sebi postaviti nekoliko pitanja, ali i odgo-voriti na njih:

Da biste uspjeno realizovali namjeravani poduhvat posjedujete li dovoljno strunog znanja iz te oblasti ili to znanje morate proiriti na strunim predavanjima, seminarima i sl.?Poznajete li trite djelatnosti kojom se elite baviti i koliko ste upoznati sa dobavljaima, kupcima i konkurentima iz te oblasti?Koliko poznajete zakonske norme vezane za pokretnje vae aktivnosti?Moete li sve poslove obavljati sami ili su vam potrebni savjetnici, partneri (za kupovinu, prodaju, knjienje i sl.)?Prihvatate li poslovne rizike i da li ste spremni ui u rizik hrabro, bez ustezanja i velikog razmiljanja?

45


Spremni ste za utemeljeno planiranje razvoja i rada za period od tri do pet godina i strogo se pridravati zahtjeva plana?Spremni ste da prihvatite vlastite greke, da na njima uite i oblikujete nove poslovne ideje i poduhvate?Osjeate li se liderom i sposobnim menderom i jeste li u stanju odabrati, motivisati i voditi zaposlene?

Ova pitanja e Vam omoguiti da to objektivnije procjenite sami sebe, a stvarni zakljuci vam ukazuju da se procijeni prosperitet odabranog poduhvata ili da se ide u druge nove poduhvate gdje biste bili uspjeniji.

Radni zadatak 2.11Izradite prve djelove za poslovni plan, zabiljeite poslovne ideje i navedite line kvalifika-cije na osnovu tabele:

PodaCioPredUzeUzavjeBUNaziv preduzea za vjebu

Naziv

Adresa

Tel./fax

Kontakt osoba (ime i pozicija)

Pravni status i registrovani kapital preduzea za vjebu

Pravni status (D.O.O., A.D.)

Vlasnitvo (dioniari-akcionari, osniva)

Registrovani kapital

Registarski broj

Datum osnivanja preduzea za vjebu

Kratak pregled aktivnosti preduzea

Vrsta djelatnosti (proizvodna, usluna, trgovinska ili mjeovita)

Broj zaposlenih (proizvodnja, prodaja, administracija i ostalo)

Glavni proizvodi/usluge

Glavno trite (geografski)

Distribucija (vlastita mrea, veletrgovina, maloprodaja ili trgovai putnici-agenti)

Osnovne veze sa drugim preduzeima, inostranim i domaim

46

Snabdijevanje sirovinama

Ogranieno snabdijevanje kvantitetom i kvalitetom: sirovina

Komunalne usluge (voda, gas, energija)

Znaajne promjene cijena oekivane tokom narednih 12 mjeseci

Procjena konkurencije za proizvode/usluge projekta

Imena konkurentskih firmi, njihovi proizvodi cijene i kretanje na tritu

TRITE

Trenutna i planirana trita

Predviena godinja prodaja 1. godina 2. godina 3. godina

Za cijelo preduzee

- od prodaje proizvoda

- od izvoza (u %)

Ukupan broj kupaca i uee u prodaji tri najvea kupca

Glavni kupci proizvoda

Razlog kupovine proizvoda (cijena, pogodnosti, kvalitet, oskudica)

Marketing i distribucija za projektnu prodaju

Procjena transportnih sredstava (sopstvena dostava, transport, preuzimanje robe od strane kupaca)

PROcJENa RIZIKa I MJERE ZaTITE OD RIZIKa

Opisati bilo koje potencijalne rizike koji bi se mogli pojaviti kod proizvoda (nedostatak kvalifikovane radne snage, nedovoljno snadbijevanje, nepovoljni propisi o izvozu, vremenske prilike, ozbiljna fluktuacija cijena, jaka konkurencija) i objasniti moguu zatitu od rizika.

47


2.3.2. Ciljevi preduzea

definiSatiCiljevePredUzea

Ve ste se bavili prvim ciljem koji ima preduzetnik da razvijete poslovnu ideju i u vezi s njom uradite i poslovni plan. Za poslovni plan je vano da se definiu ciljevi samo za vau poslovnu ideju. Da bi se uspjeno realizovao cilj, nepohodno je, meutim, mno-go truda, energije, sree, ali i mnogo novca.

Pogled u budunost preduzea zahtijeva utvrivanje ciljeva. Da bi se ubudue moglo provjeriti da li su postavljeni ciljevi ispunjeni, neophodno je da se ciljevi formuliu to konkretnije! Formulisanje ciljeva je zbog toga od odluujueg znaaja, jer na tome poiva faza planiranja, a kasnije se na njemu zasniva i faza realizacije.

Primjer za konkretno formulisanje cilja:

ta elim da postignem? Npr.: poveanje prodaje

Visina trokova? Npr.: novi promotivni materijali i njihova cijena

Do kada elim da postignem ovaj cilj? Npr.: za tri mjeseca

ta elim da postignem? Npr.: poveanje relativnog udjela na tritu U kom srazmjeru? Npr.: za koliko procenata ili broj kontakata

OD VIZIJE DO SLOgaNa

Pod vizijom se podrazumijeva ideja vodilja, koja formulie izjave o budunosti ko-joj se tei i koja se u principu moe dostii. Vizija je, dakle, jednostavan i iskren opis dugoronog razmiljanja preduzea. Na osnovu vizije moe da se razvije strategija za postizanje ovih ciljeva. Primjer za viziju: hoemo da postanemo vodei na tritu u naoj zemlji.

Slogan je kratka fraza koja treba da se vezuje za preduzee. Navodimo nekoliko primjera:

Cocta pie nae i vae mladosti. Milka je najnjenije iskuenje od kada postoji okolada. Nita ne moe zamijeniti puter. Svake nedjelje novi svijet. Kupujte kod nas, mi smo tu za vas.

Sigurno ve znate neke slogane iz reklama, jer se jednostavan slogan lako pamti.

48

RaDNI ZaDacI

Radni zadatak 2.12. Koje slogane znate?

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

Radni zadatak 2.13. Opiite viziju vae poslovne ideje. (Vizija je jednostavan i iskren opis ciljeva preduzea.)

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

Radni zadatak 2.14. Zapiite i neki slogan za vau poslovnu ideju:

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

PLaNIRaNJE STRaTEKIH I OPERaTIVNIH cILJEVa

Polazite za razvoj strategije preduzea jeste vizija. Dok vizija izraava generalnu pre-duzetniku ideju vodilju, strategija predstavlja put kojim e preduzee postii cilj koji je samo sebi postavilo.

Razviti strategije

Strategija je nain postupanja, kojim se ne moraju koristiti samo sadanje nego i bu-due anse. Kako se to onda radi to je taktiki odnosno operativni postupak.

Nije teko osnovati prehrambenu prodavnicu, ali je tee biti konkurentan filijalama velikih prehrambenih koncerna, koji samom kupovinom velikih koliina imaju mno-go jeftiniju ponudu! Ovdje se postavlja pitanje kreativnosti: ta mogu da uradim da se istaknem u odnosu na konkurenciju, da, mogu da opstanem na tritu, kakva mi je strategija. Ovdje bi bila dobra ideja iskoristiti trinu niu (npr. dodatni mali kiosk za zakusku, Specijalista za sir ili Sastajalite za ljubitelje italijanske kuhinje, Sve za isto-njaku kuhinju). Stvoriti osjeaj da su kod vas u dobrim rukama. Zapoeti razgovor, nasmjeiti se. To stvara osjeaj zajednice, koji u dananje vrijeme nedostaje mnogim ljudima. Isto moe da bude razlog zbog koga neko radije kupuje kod vas nego u ne-kom anonimnom supermarketu. Ako vam to poe za rukom, onda ste upoznali pred-nost takmienja! U vrijeme globalizacije proizvodi i usluge se sve vie izjednaavaju po kvalitetu, razvoju i servisu. Uz to internet omoguava muteriji i obinom kupcu da za najkrae mogue vrijeme uporedi razliite proizvoda i usluga. Pozitivno diferenci-ranje i jedinstvenost u odnosu na konkurentske proizvode postaje faktor uspjeha, a i osigurava prednosti takmienja odrivog na duge staze.

Radni zadatak 2.15. Vizija Zamislite da ste za pet godina ostvarili poslovnu ideju. Kako biste se osjeali? Da li moete da zamislite kako se sastajete s vanim klijentima, dobavljaima, slubenicima i poslovnim partnerima? Sjedite za radnim stolom, vaa sekretarica eka vaa uputstva? Kako se osjeate dok razmiljate o tome?

49


Zapiite vau viziju i osjeanja u vezi s njom u dvije ili tri kratke stavke:

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

Radni zadatak 2.16. Koliko bi vae preduzee bilo veliko? Da li sada moete da zamislite da koordinirate drugim radnicima, pa moda ak i menaderima? Kako se oseaju vai radnici? Da li bi vai radnici rado radili za vas? Da li moete da zamislite da motiviete radnike da vam pomognu da razvijete sopstveni ukupni potencijal? Da li su porasle brojke koje pokazuju promet? Koliko bi vam bile vane muterije? Da li i vi radite u svom preduzeu ili sebe vidite kao menadera? ta bi vae preduzee trebalo da predstavlja?

Razmislite o pet stavki koje bi vam bile znaajne za rad u preduzeu.

1.________________________________________________________________

2.________________________________________________________________

3.________________________________________________________________

4. _________________________________________________________________

5. _________________________________________________________________

Radni zadatak 2.17. Formuliite ciljeve vezane za preduzee i privatne ciljeve

Ciljevi vezani za preduzee

tri kratkorona tri dugorona

1.__________________________________1._____________________________

2.__________________________________2._____________________________

3.__________________________________3._____________________________

Privatni ciljevi

tri kratkorona tri dugorona

1.__________________________________1._____________________________

2.__________________________________2._____________________________

3.__________________________________3._____________________________

50

2.3.3. Finansijski plan

SaDRaJ FINaNSIJSKOg PLaNaJedan od najznaajnijih elemenata poslovnog plana jeste finansijski plan. Postizan-je veine ciljeva je povezano sa izvjesnim utrokom, te je osim vremena i energije neophodan i kapital. Kada se govori o investiciji, misli se na postizanje cilja, a kada se govori o finansiranju, treba razjasniti odakle dolaze sredstva. Investiranje znai tako uloiti kapital da time mogu da se utede budui prihodi. Ukoliko se, na primjer, za cilj postavi poveanje udjela na tritu, onda mora da se investira u reklamnu kampanju. Ukoliko bi slijedee godine, na primjer, stare maine zamjenili novim, takoe bi nam bio potreban kapital.

oBraUnavanjePotreBezaKaPitaloMDa biste mogli da upotpunite poslovni plan, morali biste da se pozabavite vanim pi-tanjem: koji trokovi nastaju prilikom ostvarenja poslovne ideje. Naelno se mora ra-zlikovati, da li se radi o jednokratnim trokovima koji nastaju u fazi osnivanja (trokovi osnivanja, prvo investiranje odnosno start-up trokovi) ili o tekuim trokovima, na koje preduzetnik mora da rauna.

PREPOZNaVaNJE POTREBa Za KaPITaLOMU fazi osnivanja potreban vam je poetni kapital za prvo investiranje. Pod poetnim kapitalom podrazumijeva se onaj novani iznos koji mora da stoji na raspolaganju pri otvaranju preduzea za jednokratne nabavke djelova imovine nepohodne za rad preduzea (prvo investiranje, odnosno trokovi osnivanja). Za trokove osnivanja, koji ukljuuju opremu za rad, raunar i slubeni auto i sl.

Trokovi osnivanja Trokovi osnivanja su trokovi za stvaranje preduzea npr. kupovina poslovnog prostora, kancelarijskog nametaja

Tekui trokovi za ... mjeseca Oni trokovi koji nastaju za vrijeme preduzetnike djelatnosti

Mjeseni fiksni trokovi Fiksni trokovi ostaju isti, nezavisno od toga da li se prodaje malo ili mnogo. Fiksni trokovi obuhvataju dio stanarine, struju, grijanje, kao i zdravstveno i penzijsko osiguranje.

Mjeseni varijabilni trokovi Varijabilni trokovi rastu i smanjuju se u zavisnosti od prometa. Trokovi telefona, interneta, reklame, kancelarijskog materija i benzina

Privatni trokovi za ... mjeseca Mora se uzeti u obzir da se trokovima preduzea dodaju i trokovi privatnog ivljenja.

Iznos potrebe za kapitalom: Obuhvata trokove osnivanja, tekue izdatke preduzea (kao i privatno ivljenje)

51


Radni zadatak 2.18. Razmislite o tome kolika potreba za kapitalom postoji u poetnoj fazi. Ponite da sastavljate potrebu za kapitalom, mada ete tokom obrade moda vie puta morati mijenjati sastav.

Potreba za kapitalom

Trokovi pripreme

Trokovi osnivanja

Trokovi finansiranja (za kredit)

Tekui trokovi zamjeseca/i

Trokovi privatnog ivota zamjeseca/i

Ukupna potreba za kapitalom

Radni zadatak 2.19. Jednostavna vjeba za uenike jeste proraun trokova za otvaranje tanda peenih kestena!

Prvo investiranje Trokovi osnivanja

KaKO DOI DO POTREBNOg KaPITaLaDa biste mogli da pokrijete trokove potrebe za kapitalom, mora se razjasniti: koji su mogui izvori finansiranja, koja sredstva vam ve stoje na raspolaganju i iz kojih izvora dolaze.

Vlastiti kapital vlastito finansiranje

Pod vlastitim kapitalom podrazumijeva se onaj kapital koji potie od vlasnika predu-zea. Za mlade preduzetnike ovo predstavlja jednu od prvih prepreka da se od pri-vatnih sredstava obezbijedi dovoljno kapitala. Vlastiti kapital predstavlja kasicu za kojom moe da se posegne u sluaju nude. Zbog toga bi ova rezerva trebalo da stoji na raspolaganju, na odgovarajui nain u poreenju sa ukupnim kapitalom.

Procentualno poreenje vlastitog i ukupnog kapitala naziva se kvota vlastitog ka-pitala. U zavisnosti od individualnog preduzea i od brane, kvota vlastitog kapitala moe biti razliite visine. U trgovinskim preduzeima prosjena kvota vlastitog ka-pitala iznosi 20%. To znai 20% kapitala koje obezbjeuje sam preduzetnik, a 80% kreditima, odnosno dugovima, tj. stranim ulaganjima.

52

Obezbjeivanje vlastitog kapitala se, takoe, neposredno vezuje za pitanje koliko osoba uestvuje u donoenju odluka. Ovo donoenja odluka moe se ograniiti izbo-rom odgovarajueg pravnog oblika.

Strani kapital strano finansiranje

Strani kapital obuhvata onaj novac koji preduzetnik mora da iznae za svoje preduze-e. Preduzetnik ga pozajmljuje od osoba ili institucija na odreeno vrijeme i obavezu-je se da e odreenu sumu vratiti zajedno s kamatom.

Ova strategija finansiranja je, meutim, uspjena samo onda kada su knjige naloga pune, tj. ako je preduzee potpuno iskoriteno. U vremenima u kojima nema toliko naloga krajnja konsekvenca je to da kamata stranog finansiranja odnosno rate vra-anja kredita ne mogu da se utede.

Vlastito finansiranje Strano finansiranje

Visina sredstava Shodno imovinskom stanjuUsmjerava se prema kreditnom limitu

Sigurnosne osnove Nema Najee mora da se dokazuje

Oroavanje sredstava - Vrijeme

Kamate - Mora da se plaa razliito, u zavisnosti od vrste kredita

Vraanje Ne mora da se vraa Mora da se vraa

Poreenje oblika finansiranja:Radni zadatak 2.20. Razmislite o tome koje mogunosti finansiranja postoje u vaem poslovnom planu?

Koji trokovi osnivanja nastaju?Koje finansiranje je, samim tim, neophodno?Kako bi trebalo da se izvodi finansiranje?

53


greKeUoBlaStifinanSija

Greka 1: esto se promet mijea sa dobiti

Dobit = promet (prihod) izdaci

U izdatke se ubraja sve ono to spada u trokove: tekui trokovi, npr. trokovi za robu i materijal, trokovi za osoblje, stanarina, trokovi struje, trokovi finansiranja, npr. kamate i vraanje kredita,porezi

istu dobit, koju moete da troite, ne bi trebalo da posmatrate samo kao ono to preostane nakon odbijanja svih izdataka. Naroito se pri osnivanju preduzea uvijek iznova mora investirati. Osim toga izvjesne iznose bi trebalo da ostavljate sa strane (da bi bili obezbijeeni u sluaju gubitka). Mnogo mladih preduzetnika pravi greku da u poetku sebi dozvoljava previe velikodunu platu.

Greka 2: Moji izdaci poinju sa prihodima

Pogreno = vai izdaci za osnivanje preduzea poinju ve mnogo prije nego to doe do prihoda. Morate da finansirate:

Trokove pripreme, npr. trokove za advokata, razliite takse, eventualne poreske savjetnike itd.Trokove osnivanja za najosnovniju opremu. Izdaci za to variraju u zavisnosti od vrste preduzea, npr. proizvodnom pogonu treba vie novca za to nego nekom trgovinskom preduzeu.Odreene tekue trokove, npr. zakupninu za kancelarijski prostor, jer se roba ili pruanje usluga plaa tek po izradi ili isporuci. Naalost, neke muterije ne plate na vrijeme ili ak uopte ne plate.

54

2.4.1. Pojam registracije

O emu se sve mora razmiljati.

O emu sve lice koje planira da zapone biznis treba da

Documents

Prirucnik Ekonomija i Preduzetnistvo Web