Prirucnik o Odgovornom i Transparetnom

Prirunik o odgovornom

i transparentnom

pruanju usluga na lokalnom nivouO participatornim mehanizmima i intervencijama graanskog drutva

Sadraj

Poglavlje 1 Jaanje odgovornosti i transparentnosti na lokalnom nivou u Crnoj Gori Demokratski izazovUnaprijeenje lokalne demokratije znai poveanje odgovornosti i transparentnosti na lokalnom nivou. Ovo poglavlje daje uvod u ovu izazovnu temu

6

Poglavlje 2 Standardi javne etikeU cilju pruanja pomoi lokalnim samoupravama da postignu vee standarde javne etike u svom radu, Savjet Evrope i Zajednica optina Crne Gore su razvili est standarda koji se mogu implementirati kako bi se postigla transparentna, odgovorna i efikasna lokalna samouprava

10

Poglavlje 3 Lekcije nauene iz pilot projekataU okviru projekta Jaanje odgovornosti i transparentnosti na lokalnom nivou u Crnoj Gori, pet pilot projekata je implementirano u Bijelom Polju, Nikiu, Pljevljima, Podgorici i Tivtu u periodu od oktobra 2010. do jula 2011. Ovo poglavlje daje pregled nauenih lekcija kao instrumenata za budue projekte. Rezime pilot projekta se moe nai u dodatku ovog Prirunika

18

Poglavlje 4 Stanje svijesti graana i lokalne samouprave u odnosu na odgovornost i transparentnostAktivnosti na planu reforme lokalne samouprave uticale su na formiranje svijesti u lokalnoj samoupravi i kod graana u pogledu njihovih uloga, zadataka i odgovornosti. ta je postignuto do sada i ta je ostalo jo da se uradi

24

Poglavlje 5 Najbolje prakse u oblasti transparentnosti i odgovornostiTransparentnost i odgovornost su prepoznati od strane lokalnih samouprava u Evropi kao kljuni principi za stvaranje transparentnog okruenja na lokalnom nivou. Kako bi inspirisali itaoce, dali smo neke primjere najboljih praksi iz cijele Evrope

28

Poglavlje 6 Zakljuci i preporukeZakljuci i preporuke su dati kako bi se zapamtili najvaniji nalazi u oblasti odgovornosti i transparentnosti na lokalnom nivou

50

Dragi itaoe, Zajednica optina Crne Gore (ZOCG) i Agencija za meunarodnu sa radnju Zajednice optina Holandije (VNG International) sa ponosom Vam predstavljaju ovaj Prirunik o odgovornom i transparentnom pruanju usluga na lokalnom nivou. Prirunik je nastao kao rezultat saradnje izmeu Zajednice optina i VNG International u okviru pro jekta Podizanje odgovornosti i transparentnosti na optinskom ni vou u Crnoj Gori. Ovaj projekat je finansiran iz Programa za soci jalne transformacije centralne i istone Evrope (Matra) holandskog Ministarstva spoljnih poslova. Izradom ovog prirunika realizuje se vie mjera i aktivnosti iz Modela Programa borbe protiv korupcije i Akcionog plana za 20082011. Kao to sama rije Prirunik i podnaslov o participatornim meha nizmima i intervencijama graanskog drutva govore, ova publikacija prua itaocima praktine primjere i korisne instrumente i savjete za korienje participatornih mehanizama u svakodnevnom radu lokalnih uprava i organizacija graanskog drutva. Cilj ovog Prirunika je da prui teoretski okvir za jaanje naela odgovornost, transparentnost i javnu etiku i praktine primjere kako lokalna samouprava, graani i organizacije graanskog drutva zapadne i jugoistone Evrope koriste participatorne mehanizme za poboljanje u pruanju svojih usluga. Nadamo se da e sadraj ovog Prirunika inspirisati mnoge lokalne samouprave i organizacije graanskog drutva da primijene participativni pristup u svakodnevnom radu i da e na taj nain doi do jaanja principa odgovornosti i transparentnosti u lokalnoj samoupravi.

Rajko Golubovi Generalni sekretar ZO

Peter Knip Direktor VNG International

| 6

Poglavlje 1Jaanje odgovornosti i transparentnosti na lokalnom nivou u Crnoj Gori

Demokratski izazovRad na poboljanju odgovornosti i transparentnosti javne uprave predstavlja snaan doprinos kvalitetu demokratije (lokalne) uprave. Ovo je naroito vaan izazov na lokalnom nivou. DOBRA LOKALNA UPRAVA Svodi korupciju na najmanju mjeru, uzima u obzir stavove manjina i obezbijeuje da se glas najvulnerabilnijih drutvenih grupa uje prilikom donoenja odluka: Odgovara na sadanje i budue potrebe drutva Lokalna samouprava je prolaz do vlade u cjelini, tako da e rezultati jaanja odgovornosti i transparentnosti na lokalnom nivou biti doprinos kredibilitetu javne administracije u cjelini. U jednom demokratskom drutvu, zastupanje interesa graana je najvaniji princip. Graani periodino daju mandat svojim izabranim predstavnicima. Oni delegiraju dio svojih ovlaenja ljudima, kandidatima kojima vjeruju. To je osnova demokratije. Na razliitim nivoima politike scene ovaj akt predstavlja sutinski dio odnosa izmeu biraa i njihovih izabranih predstavnika. To je jedan od tri osnovna elementa u trouglu legitimnosti1. Prvi elemenat legitimnosti izabranih predstavnika povjerenje najvanija je odgovornost izabrane Skuptine (svi lanovi parlamenta zajedno). Drugi element je odnos izmeu Skuptine i izvrne vlasti (odbor, predsjednik optine (gradonaelnik i lokalna uprava). Ovaj odnos se zasniva na pouzdanosti, koju moemo posmatrati kao institucionalnu legitimnost, odnosno kao odgovornost legitimno izabranih organa lokalne samouprave u vrenju vlasti. Trei element se odnosi na zadovoljstvo i vee se za dobre javne usluge. Zadovo ljavanje javnih potreba, generalno, je osnovna odgovornost lokalne samouprave kao organizacije (predstavnikog organa, izvrnog organa i lokalne uprave), i svakog javnog slubenika, pojedinano. Ovaj matematiki prikaz (Ilustracija 1) znai interes za brigu o legitimnosti. Povjerenje, pouzdanost i zadovoljstvo su elementi koji se proimaju i odravaju sistem kao krov. Transparentnost i odgovornost predstavljaju vane stubove. Oni su vani za organizacionu kulturu kako bi se javna uprava i politiki vrh sprijeili u korupciji i prevari u razliitim dimenzijama i odnosima izmeu graana i uprave.

U jednom demokratskom drutvu, zastupanje interesa graana je najvaniji princip

lj vo do Za

Po vje

re n

je

vo stLegitimnost Pouzdanost

Ilustracija 1 Trougao legitimnosti

1

Preuzeto od prof. Theo Toonen, profesora javne uprave na Univerzitetu Leiden

PRIRUNIK O ODGOVORNOM I TRANSPARENTNOM PRUANJU USLUGA NA LOKALNOM NIVOU

7 |

Dimenzije graanstva Graani i uprava su povezani na razliitim dimenzijama2. Graanin je klijent koji postavlja visoke zahtjeve u smislu pruanja usluga. Graanin je takoe i bira koji, posredstvom svog glasa, ulae u odnos povjerenja sa izabranim predstavnicima. Dalje, graanin takoe uestvuje u kreiranju i donoenju javne politike. Lokalna uprava redovno poziva graane da zajedno razvijaju politiku na participativan nain. Konano, graanin je dio graanske zajednice u kojoj lokalni organi vre vlast, a graanin je aktivni subjekat. Tabela dolje daje pregled ove etiri dimenzije.4 dimenzije odnosa izmeu graana i (lokalne) uprave GraaninKlijent Glasa Uesnik u izradi politike Subjekat

Lokalna upravaPrualac usluge Izabrani predstavnik Donosilac politike Nadleni organ

Ove dimenzije su najkonkretnije na lokalnom nivou, dok su lokalna vlada i lokalna javna uprava najblii nivo vlade. Na taj nain se odnos izmeu graanina i (lokalnog) nadlenog organa moe posmatrati kao izvor moi i vlasti koja je relevantna za demokratski sistem generalno. Vidljiva i vulnerabilna Blizinu lokalne uprave odreuju dva aspekta: vidljivost i vulnerabilnost. Ovi aspekti su naroito vani u smislu odgovornosti i transparentnosti. Odgovornost se vee za osobe koje moete sresti na pijaci, u kafiu i u lokalnim medijima. Vidljivost ini vladu otvorenijom i moe se posmatrati kao mogunost: ono to vidi, to i dobija. Rezultati su mjerljivi a graani i privredni subjekti ih mogu direktno koristiti: od graevinske dozvole do iste ulice nakon formiranja javne slube za sakupljanje otpada. Blizina stvara vulnerabilnost i moe predstavljati prijetnju. Svaki korak koji napravi lokalna uprava moe se smatrati javnim gestom osoba ili djelova organizacije. To znai da ljudi mogu oekivati objanjenje sva kog koraka koji naprave javni slubenici ili politiki predstavnici, ak i kad za to nema (formalnog) razloga. Ovo ponekad komplikuje djelovanje vlade, naroito u trenucima politikog pritiska. Blizina u smislu susjeda (ponekad bukvalno) dodatno ga komplikuje. Lini razlozi, stare veze, porodine obaveze mogu dovesti do oekivanja posebnog tretmana koji se ne moe pruiti shodno pravilima koja namee zakon. Prema tome, blizina na lokalnom nivou predstavlja i prednost u odnosima izmeu graana i javne uprave, a moe biti i nedostatak.

Vidljivost ini vladu otvorenijom i moe se posmatrati kao mogunost: ono to vidi, to i dobija

2

Za ire objanjenje konsultujte Pruanje usluga, izazov za lokalnu vladu, VNG International, program LOGO East www.vnginternational.nl www.uom.co.me

| 8

Poglavlje 1Legitimnost trai naporan rad Dunost je da se aktivno radi na izbjegavanju prevelikog broja rizika kako se ne bi ugrozila legitimnost demokratskog sistema. To je posao ljudi, a ne maina. Intezivni i sloeni odnosi sa graanima zahtijevaju stalan razvoj kadrova, unapreivanje znanja i kompetencija javnih slubenika kao i politikih organa. Svaka mala greka u smislu integriteta osobe znai nanoenje tete cjelini. Ovim nije lako upravljati, ali sa druge strane: to je pitanje za sve vlade irom svijeta. Dakle, dobre i loe prakse se mogu nai svuda. Zbog toga je vano da se donesu odgovarajua akta, kao na primjer: poslovnici, odluke i pravilnici, kojima se propisuju procedure, nain rada i odluivanja, pravilno i transparentno upravljane i vrenje javnih poslova od strane odbornika, rukvoodilaca i lokalnih javnihe slubenika. Da pojasnimo, ovo je ulaganje u povjerenje. Dakle, budite otvoreni u smislu korienja poslovnika, jer se moe posmatrati kao vrsta javne zatite. To je izjava o pravinosti i posveenosti integritetu. Naglaava potrebu za moralnim standardima javnog sektora, ak i ire, moe biti signal i privatnom sektoru, znak kredibiliteta i pozitivnog podsticaja za poreske obveznike u smislu: U javnom sektoru se moemo dobro bri nuti o vaem novcu. Potroili smo ga na javna dobra. Ova vlada je zbog toga vrijedna povjerenja. Partneri u kredibilitetu i povjerenju Politiari, javni slubenici i drugi akteri, poput privrednih subjekata, NVOa i graana kao pojedinca, su partneri vladi vrijednoj povjerenja. Ovo zahtijeva konstantnu praktinu obuku, svijest o znaaju pouzdanosti, kredibiliteta i povjerenja. To znai stalan razvoj transparentnosti u odnosu izmeu graana i (lokalne) javne uprave. Integritet i uee su potrebni jedan drugom, to na prvom mjestu znai da lokalna vlada i lokalni javni slubenici treba da budu otvoreni za informativne potrebe graana, privrednih subjekata, organizacija civilnog drutva, zainteresovanih grupa i itd. To znai da oni treba da budu dobro informisani o donoenju odluka generalno, ali i o procedurama i uslovima za pruanje konkretnih usluga (naprimjer: dobijanje graevinske dozvole, izdavanje licence za prodaju robe na pijaci, itd.) Drugo, lokalna vlada treba da bude otvorena za ideje graana. Kad god skuptina optine donosi odluku o znaajnim i sloenim pitanjima, kao na primjer o godinjem budetu, treba da razmisli o tome da li su i kako su konsultovani graani. Lokalna vlada treba da nastoji da izgradi pravinu i snanu drutvenu osnovu za teke odluke i mudro da iskoristi mo miljenja zajednice. Lokalna uprava mora uvijek biti spremna za ukljuivanje graana iz razliitih motiva. To nije uvijek lako i trai ravnoteu izmeu distance i obaveze nadlenih organa. Ali, to je nain za upoznavanje sa mogunostima koje prua aktivna interakcija sa vaim stanovnitvom i u smislu zadravanja povjerenja i pouzdanosti kao pokretaa demokratskog sistema.

Lokalne vlasti treba da budu otvorene za ideje graana


9 |

Na kraju, mora se razumjeti da integritet predstavlja rizik kada nijeste upoznati sa nekoliko razloga za i protiv. Transparentnost na individualnom nivou javnog slubenika, a naroito politiara koji je lan ili koji vri funkciju javnog organa, ovo je od presudnog znaaja jer to znai da postoje jasna pravila vezana za dobijanje poklona, slubena putovanja, posjete. Zbog toga je vano da se razviju i sprovode transparentne procedure u vrenju javnih poslova, ostvarivanju odnosa i da se razdvoji pitanje individualne od kolektivne odgovornosti to je vie mogue. Pravina vlada je zasnovana na principima koji podrazumijevaju da se izabranim i imenovanim slubenicima moe vjerovati kao akterima koji rade i vre funkcije u javnom interesu i obezbijeivanju javnih dobara za sve graane. Na kraju Responsivnost, na razliite naine, predstavlja sutinu rada javne uprave. Ona stvara osnovu otvorenog i demokratskog drutva sa dobrom ravnoteom izmeu graana i javne uprave. Samim tim to su predstavnici graana, izabrani predstavnicipolitiari treba da budu svjesni svog poasnog mjesta u srcu javne uprave i da odravanje povjerenja treba da bude njihov primarni cilj. Na taj nain se stvara osnova za djelotvornu upravu i efikasno pruanje usluga na svim nivoima drutva.

www.uom.co.me

| 10

Poglavlje 2

Standardi javne etikeStandardi javne etike u lokalnoj samoupravi u Crnoj Gori predstavljaju dokumenat kojim se utvruju standardi za ostvarivanje transparentne, odgovorne i efikasne lokalne samouprave. Standardi javne etike u lokalnoj samoupravi u Crnoj Gori uraeni su u okviru Programa Jaanje lokalne samouprave u Crnoj Gori 20092011Faza II koji je finansirala EU a implementirao Savjet Evrope. Standardi javne etike za Crnu Goru su zajedniki pripremili eksperti Savjeta Evrope i Zajednice optina Crne Gore. Za primjenu utvrenih standarda i za uspostavljane i njegovanje etikog javnog ivota i etike sredine, to je uslov za transparentnu, odgovornu i efikasnu lokalnu samoupravu, odgovorna je, prije svih rukovodea i politika elita u lokalnoj samoupravi. Oni treba da svojim linim primjerima, promovisanjem odgovornosti, profesionalizma i ponaanjem u skladu sa etikim pravilima i standardima uvode nove vrijednosti i iniciraju promjene unutar lokalne samouprave. Standardi javne etike koji vae za nau lokalnu samoupravu zasnovani su i odgovaraju Standardima javne etike za efektivnu i demokratsku lokalnu samoupravu Savjeta Evrope ali su istovremeno prilagoeni naim uslovima i pravnom sistemu. Svrha utvrivanja i donoenja dokumenta Standardi javne etike u lokalnoj samoupravi u Crnoj Gori je da pomognu lokalnoj samoupravi da postigne visok nivo javne etike u svom radu. Ovaj dokumenat po svojoj sutini predstavlja dokumenat za ostvarivanje transparentne, odgovorne i efikasne lokalne samouprave. Standardi se koriste i kao instrument u lokalnoj samoupravi za sprovoenje organizacionih promjena i za stvaranje organizacione kulture, kao sistema vrijednosti i normi ponaanja u lokalnoj samoupravi. SPROVOENJE ORGANIZACIONIH PROMJENA Sprovoenje organizacionih promjena uvijek podrazumijeva promijenu naina rada i ponaanja. Organizacione promjene nije, meutim, mogue sprovesti ukoliko ne doe do promjene shvatanja i ponaanja pojedinca i grupa u zajednici, to je uslov za unapreenje kljunih kompetencija lokalne samouprave. Sprovoenje organizacionih promjena zahtijeva da se: Povea transparentnost u radu organa; Obezbijedi da korisnicima usluga predhodne informacije i akti budu dostupni, uz potovanje ogranienja koja postoje samo onda kada su ista utvrena zakonom; Utvrde mehanizmi za primjenu procedura i redovno sprovodi postupak za njihovu reviziju; Obezbijedi uee graana u proces planiranja i oblikovanja usluga prema njihovim potrebama; Grade jaka partnerstva sa civilnim i privatnim sektorom; Rukovodstvo, izabrani predstavnici i zaposleni u lokalnoj samoupravi ponaaju odgovorno i u skladu sa etikim pravilima i standardima ponaanja.

Da bi drutvo bilo demokratsko, svaki lan treba da uestvuje u javnom ivotu


11 |

Proces organizacionih promjena treba da dovode do razvoja liderstva i do organizacionog uenja. Organizaciono uenje kao rezultat preduzetih organizacionih promjena dovodi do unapreenja kljunih kompetencija jedne organizacije. U naem sluaju, proces organizacionih promjena i organizacionog uenja dovedi do tranasparentnije, odgovornije i efikasnije lokalne samouprave. Ona postaje sposobna da odgovori zahtjevima i potrebama svojih graana, razliitih grupa u zajednici i privrednih subjekata koji posluju u lokalnoj zajdnici. Rukovodstvo i izabrani predstavnici u lokalnoj samoupravi treba da iniciraju promjene i pokreu proces organizacionog uenja u lokalnoj samoupravi. Zbog toga i kaemo da su oni, prije svih drugih, odgovorni za stvaranje kulture, kao sistema vrijednosti naina rada i ponaanja u unutar lokalne samouprave i za ostvarivanje kljunih principa na kojima se temelji lokalna samouuprava: ostvarivanje javnog interesa, transparentnosti i odgovornosti radu organa kao i svih pojedinaca koji vre javnu funkciju ili obavljaju poslove javne slube. Optina je kao svaka druga organizacija. Ono to vai za odgovorno i efikasno djelovanje svake organizacije vai i za optinu: postojanje jasne podjele uloga i odgovornosti, utvrene procedure rada, planiranje i oblikovanje usluga prema potrebama i zahtjevima korisnika, odgovorno upravljanje finansijskim sredstvima, javnost rada, razvoj kadrova, dobra komunikacija, ispitavanje zadovoljstva korisnika pruenim uslugama i drugo.

ULOGA STANDARDA Standardi omoguavaju jedinicama lokalne samouprave da procijene svoju efikasnost u est kljunih oblasti javne etike: 1. Transparentno pruanje usluga; 2. Odgovornost; 3. Uee graana; 4. Profesionalizam; 5. Transparentno donoenje odluka; 6. Liderstvo. Standardi ne slue samo za vrednovanje rada lokalne samouprave, ve otvaraju i prostor za promiljanje o bitnim elementima toga rada. Oni su i pomono sredstvo uenja i doprinose unapreenju rada lokalne samouprave. U optini kao i u svakoj drugoj organizaciji postoji neto to zovemo organizaciono znanje. To su vjetine znanja i sposobnosti koje dijele zaposleni u lokalnoj samoupravi. U okviru svakog standarda dati su nivoi sa aspekta rada i postignutih rezultata. Takoe, za svaki od standarda dati su pozitivni i negativni pokazatelji koji pruaju dokaz o tome na kojem se nivou nalazi odreena lokalna samouprava. U svih est oblasti javne etike, kljuna pitanja koja se dopunski koriste za odreivanje nivoa.

Proces organizacionih promjena treba da dovede do razvoja liderstva i do organizacionog uenja

www.uom.co.me

| 12

Poglavlje 2Standardi slue da bi ih lokalne samouprave koristile: za samoprocjenjivanje, za procjenu uspjenosti rada lokalne samouprave od strane konsultanata, ili od strane tima kolega koji ine 34 lana iz drugih lokalnih samouprava. Bilo koji od navedenih metoda procjene da se sprovodi, krajnji cilj je donoenje preporuka na osnovu kojih lokalna samouprava treba da pripremi Plan unapreenja. Plan unapreenja sadri mjere, aktivnosti i rokove koje lokalna samouprava, njeni organi i slube, treba da preduzmu u cilju unapreivanja rezultata rada i poveanja efikasnosti u dostizanju najveeg nivoa u okviru od svakog utvrenog standarda. STANDARD 1 Transparentno pruanje usluga U okviru Standarda 1 Transparentno pruanje usluga data je definicija koja u svom odreenju sadri sljedee: otvorenost za javnost odluka i aktivnosti koje lokalne vlasti ele preduzeti ili preduzimaju, postojanje akata o vrstama usluga, opisom usluga, procedurama za ocjenjivanje relevantnosti informacija, zadovoljstva korisnika u pruanju usluga, informisanosti zaposlenih i graana o lokalnim politikama i aktivnostima koje sprovodi optina i drugo. Za dostizanje navedenog standarda u lokalnoj samoupravi treba da: Postoje informacije za korisnike o vrstama usluga; procedurama za pruanja usluga; podnoenju zahtjeva/prijava; rokovima za odluivanje; kriterijumima za odluivanje; albenom postupku i trokovima za pruanje usluga; Zadovoljstvo korisnika usluga obezbijeeno je kroz uspostavljenu praksu za dobijanje povratnih informacija od strane korisnika i uvaavanje istih; Lokalni slubenici i namjetenici i lokalno stanovnitvo su dobro informisani o lokalnim politikama i radu i konsultuju se o planovima.

STANDARD 2 Odgovornost U okviru Standarda 2 Odgovornost odreen je njegov sadraj na nain da isti obuhvata razvijanje i sprovoenje kvalitetnih procedura za borbu protiv korupcije i neetikih ponaanja u lokalnoj samoupravi kao i njihovu reviziju radi unapreenja etikog ponaanja u optini i osiguranja povjerenja javnosti. Za dostizanje navedenog standarda u lokalnoj samoupravi treba da su: Uspostavljene jasne smjernice za postupanje lokalnih slubenika koji su ukljueni u proces donoenja odluka i sprovedene obuke za iste; Uspostavljeni jasni mehanizmi za reviziju i unutranju kontrolu primjene procedura; Obezbijeeno je da sukobi interesa budu objavljeni i preduzimaju se koraci kojima se osigurava da oni ne utiu na donoenje odluka;


13 |

Obezbijeeno je nezavisno reavanje po albama, predstavkama i pritubama, pri emu se oni koji ih podnose ne dovode u nepovoljan poloaj; Upravlja se javnim nabavkama efikasno i efektivno, na nain koji obezbijeuje da za novac optina i njeni graani dobiju odgovarajuu vrijednost, odnosno uslugu; Razmatraju se procedure i ostvareni rezultatit kako bi se mogunosti nedozvoljenih radnji i postupanja svele na minimum i postupak javne nabavke sprovodio u skladu sa najboljom praksom; Vri se efektivna unutranja komunikacija i obezbijeeno da su svi lokalni slubenici i namjetenici dobro upoznati sa razvojem usluga i procedura.

STANDARD 3 Uee graana/konsultovanje u donoenju odluka U okviru Standarda 3 Uee graana Konsultovanje u dono enju odluka definie se postojanje jasno utvrenog okvira u pogledu naina i postupka za konsultovanje graana i svih zainteresovanih grupa u zajednici, pristup informacijama, odlukama i aktivnostima koje se preduzimaju u optini, kao i otvorenosti i ogranienjima koje vae za lokalne slubenike. Za dostizanje navedenog standarda lokalna samouprava treba da: Konsultuje graane u procesu odluivanja; Vodi rauna da su graani dobro informisani; trai, slua i odgovara na njihova miljenja i pozdravlja povratne informacije o iskustvu korisnika usluga; Stvara mogunosti za uee graana u planiranju i oblikovanju optinskih usluga; Koristi razliite mehanizme za podsticanje i ukljuivanje graana u proces odluivanja; Jaa ulogu mjesnih zajednica kako bi se Obezbijedilo njihov vei uticaj i uee u odluivanju na lokalnom nivou; Izabrani predstavnici, funkcioneri i zaposleni konsultuju graane u procesu odluivanja; Gradi jaka partnerstva sa lokalnim organizacijama (NVO i privatnim sektorom), kao i sa drugim nivoima vlasti radi efikasnijeg pruanja usluga; Uvaava miljenja lokalnih organizacija u donoenju odluka i prilikom utvrivanja lokalnih politika; Ima unaprijed izraen Plan ukljuivanja zainteresovanih strana.

Potrebno je kreirati mogunosti kako bi se obezbijedilo uee graana u procesu planiranja i oblikovanja usluga prema njihovim potrebama

www.uom.co.me

| 14

Poglavlje 2STANDARD 4 Profesionalizam U okviru Standarda 4 Profesionalizam data su odreenja u pogledu postojanja standarda i smjernica za zaposlene o tome kako treba da rade i obavljaju svoje uloge i odgovornosti, nainu zapoljavanja, kriterijumima za nagraivanje i napredovanje u slubi, kao i obukama i strunom osposobljavanju zaposlenih. Za dostizanje navedenog standarda treba da: Postoje jasne procedure za zapoljavanje i izbor kandidata; Su kriterijumi izbora su definisani za svako radno mjesto i sa njima su upoznati svi koji se prijave; Postoji jasan opis svih radnih mjesta i precizan opis posla svakog zaposlenog i smjernice za obavljanje poslova; Se obezbeuju stalne obuke za lokalne slubenike i namjetenike kako bi se osiguralo da su kompetentni i upoznati sa njihovim ulogama i odgovornostima, ukljuujui i programe javne etike; Su svi zaposleni i novozaposleni upoznati sa pravilima ponaanja u pogledu zapoljavanja, napredovanja i nagraivanja; Se razmatra implementacija i rezultati procesa zapoljavanja, obuka i unapreivanja, i na osnovu toga preduzima poboljanja; Se implementira jasan i transparentan proces izrade planova za unaprjeivanje koji su iskljuivo zasnovani na ocjeni rezultata rada.

Svi zaposleni i novozaposleni su upoznati sa pravilima ponaanja u pogledu zapoljavanja, napredovanja i nagraivanja

STANDARD 5 Transparentno donoenje odluka U okviru Standarda 5 Transparentno donoenje odluka definisana je uloga optine za pruanje informacija graanima i drugim zainteresovanim subjektima u zajednici, prihodima i rashodima, programima, planovima i aktivnostima od znaaja za lokalno stanovnitvo, kao i odlukama o raspodjeli sredstava koje treba da su predmet nezavisnog nadzora. Za dostizanje navedenog standarda lokalna samouprava treba da: Obezbijeuje informisanost graana, NVO i privatnog sektora o optinskim prihodima/izvorima i visini prihoda kao i rashodima na nain koji je lako razumljiv i prisupaan; Obezbijeuje da sve odluke mogu biti opravdane sa stanovita vrijednosti, vrijednost za novac i/ili od interesa za optinu i njene graane i druge zainteresovane strane; Obezbijeuje da su procedure prigovora i albi poznate javnosti, kao i nesmetan pristup informacijama o istima; Izabrani predstavnici, funkcioneri i slubenici i namjetenici moraju prijaviti postojanje sukoba interesa i povui se iz procesa odluivanja; Dnevni red koji sadri vrijeme, dan i mjesto odravanja sjednice skuptine optine, zapisnik i usvojene odluke objavljuju se na internet stranici optine, posredstvom medija ili na drugi odgovarajui nain;


15 |

Proces donoenja odluka o finansijskim sredstvima, utvrivanju prihoda obavezama graana i drugih subjekata po osnovu istih kao i cijenama pruanja usluga je otvoren, a razlozi za odluke mogu se utvrditi od strane graana i drugih subjekata; Unaprijed su utvreni kriterijumi koji se koriste u donoenju odluka i alokaciji sredstava; Obezbijeuje da odluke podlijeu strogim procedurama: spoljanjim (revizije) i unutranje kontrole.

STANDARD 6 Liderstvo U okviru Standarda 6 Liderstvo definie se postojanje jasnih odgovornosti izabranih predstavnika, funkcionera i zaposlenih u lokalnoj samouparvi koje su utvrene etikim kodeksima. Bez razvoja liderstva nema organizacionog uenja jer se kroz liderstvo obezbijeuju sve ostale komponente koje ine kontekst organizacionog uenja: organizacionu strukturu, kulturu, promjene, komunikaciju i drugo. Za dostizanje navedenog standarda lokalna samouprava treba da: Donosi i razvija plan za promovisanje utvrenih etikih standarda i etikog ponaanja u optini; Postavlja ciljeve za unapreenje u oblasti javne etike i razmatra u kojoj mjeri su ti ciljevi postignuti; Obezbijeuje odgovornost za davanje savjeta o etikom ponaanju, sprovoenju programa obuka i vri se monitoring; Uporeuje procedure i aktivnosti koje se odnose na potovanje etikih standarda sa drugim jedinicama lokalne samouprave i drugim organizacijama; Ugrauje standarde javne etike u aktivnosti, planove i odluke koje donosi lokalna samouprava; Promovie standarde javne etike u procedurama javnih nabavki; Sprovodi obuku zaposlenih, vri procjenu rizika i sprovodi rotacije zaposlenih kako bi se smanjila mogunost za nedozvoljenje radnje i postupanja.

Bez razvoja liderstva nema organizacionog uenja

GDJE JE NAA LOKALNA SAMOUPRAVA U ODNOSU NA UTVRENE STANDARDE U okviru Programa Jaanje lokalne samouprave u Crnoj Gori 2009 2011. godine Faza II koji se odnosio na Javnu etiku u lokalnoj samoupravi. Program je finansiran od strane Evropske unije, a koji je sprovodio Savjet Evrope uz uee Zajednice optina izvrene su dvije posjete i procjena u odnosu na Standarde javne etike. Procjena je uraena u optini Niki i Prijestonici Cetinje od strane dva konsultanta Konsultanti su prilikom posjete i kod procjene postupali sa zadatkom da, na osnovu utvrenih pozitivnih i negativnih indikatora, objektivno sagledaju i daju ocjenu o radu u ovim jedinicama lokalne samouprave u odnosu na dostignute standarde, kao i da meusobno uporedi procjene rezultata u ove dvije jedinice lokalne samouprave.www.uom.co.me

| 16

Poglavlje 2Izvjetaji konsultanata u pisanoj formi o procjeni rada optine Niki i Prijestonice Cetinje u odnosu na Standarde javne etike u lokalnoj samoupravi u Crnoj Gori sadre prednosti i preporuke u oblastima u kojima je mogue unaprijediti rad lokalne samouprave, u okviru svake od prethodno navedenih standarda. Vano je ukazati da je izvrena procjena u odnosu na dostignute rezultate po svakom od standarda i da su date preporuke za preduzimanje aktivnosti i mjera, odnosno smjernice za izradu Plana unapreenja, i to po svakom utvrenom standardu. U optini Niki konsultanti su utvrdili slijedee dostignute rezultate: Ustanovljen graanski biro i informativni centar; Donijet Prirunik za graane o mehanizmima uea u procesu donoenja odluka; Donijeta je Strategija komunikacije; Vodi kroz lokalnu samoupravu; Vodi za slobodan pristup informacijama; Svi ovi dokumenti su dostupni na web sajtu optine; Uspostavljene su procedure za prijavljivanje sukoba interesa; Procedure o javnim nabavkama se upravlja efikasno i efektivno i postignuta; Efikasnost u izdavanju graevinskih dozvola.

Takoe, definisan je nain konsultovanja graana i prikupljanja potreba graana. Zaposleni pohaaju obuke koje se sprovode u oblastima transparentnosti, optina razvija partnerske odnose sa nevladinim organizacijama i privatnim sektorom. Postoje jasne procedure za zapoljavanje lokalnih slubenika i namjetenika, za novozaposlene uvedena je obavezna obuka na planu javne etike a postoji jasan opis poslova za svako radno mjesto. Proces donoenja odluka o finansijskim sredstvima je otvoren i transparentan, postoji spoljanja i unutranja kontrola. Dnevni red sjednica, vrijeme i mjesto odravanja i donijete odluke dostupne su svim zainteresovanim gtraanima na web sajtu. Optina je definisala viziju etikog ponaanja u borbi protiv korupcije, usvojeni su Etiki kodeksi koji su dostupni svima i osnovane su etike komisije koje obavljaju niz funkcija predvienih za iste. Kad je u pitanju Prijestonica Cetinje konsultanti su utvrdili da postoji jasna vizija i spremnost za preduzimanje aktivnosti od strane novog rukovodtsva za organizacionim promjenama, za ustanovljavanjem novog naina rada, jaanje efikasnosti i transparentnosti. Iskazana je namjera da se urade odgovarajui prirunici i vodii. Postoji prijemna kancelarija, koja ima funkciju graanskog biroa. Ustnovljen je novi web sajt, i donijet Vodi za slobodan pristup informacijama. Zaposleni uestvuju u obukama, seminarima i na raznovrsnim radionicama. O prihodima i rashodima upoznata je ira javnost, definisan je nain konsultovanja graana, prikupljaju se potrebe graana. Lokalna samouprava ima jasan stav o potrebi inteziviranja i razvijanja partnerskih odnosa sa nevladinim organizacijama i privatnim sektorom. O vanijim aktima sprovodi se javna rasprava po unapred uraenom Planu. Utvrene su procedure za zapoljavanje lokalnih slubenika i namjetenika. Proces donoenja odluka o prihodima i rashodima je otvoren i transparentan.


17 |

Lokalna samouprava konkurie sa projektima prema donatorima. donijeti su Etiki kodeks za izabrane predstavnike i funkcionere i Etiki kodeks za lokalne slubenike i namjetenike. Donijete su odluke o eti kim komisijama. PREPORUKE Generalna ocjena konsultanata za obadvije jedinice lokalne samouprave je da rukovodstvo, izabrani predstavnici i zaposleni u lokalnoj samoupravi iskazuju jasno opredjeljenje i spremnost za unaprijeenje rada i za postizanje to veeg nivoa u pogledu transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti u radu.

www.uom.co.me

| 18

Poglavlje 3

Lekcije nauene iz pilot projekataU okviru projekta Podizanje odgovornosti i transparentnosti na optinskom nivou u Crnoj Gori, u periodu od oktobra 2010. do jula 2011. godine, realizovano je pet pilot projekata u optinama: Pljevlja, Niki, Tivat i Bijelo Polje i Glavnom gradu Podgorica. U ovom poglavlju su predstavljeni rezultati pet pilot projekata koji su bili dio projekta.

PILOT PROJEKTI Projekat 1 GRAANSKI BIRO Partneri na projektu: Optina Bijelo Polje i NVO Modus Acquirendi Cilj projekta: Poveanje efikasnosti i meusobnih odnosa izmeu lokalne samouprave i graana, uz jaanje uloge i aktivnog uea graana u donoenju odluka. Graani e preko Graanskog biroa biti u stanju da ostvaruju svoja prava i obaveze. Postignuti rezultati: Graani ovim projektom dobijaju sve neophodne informacije i uputstva kako da ostvare svoja prava na jednom mjestu. Graanski biro je lociran u samoj zgradi optine, u prizemlju te time i dostupniji graanima. Funkcija ovog biroa je takoe i da prua informacije o aktivnostima optinskih organa, planiranim javnim raspravama, zasjedanjima Skuptine i drugim aktivnostima koje su od direktnog znaaja za graane. Korienje ovog biroa je olakano graanima preko distribucije broura i ostalog promotivnoedukativnog materijala, u kojima je objanjeno kako se prava ostvaruju na efikasan nain i kako se koriste slube optine. Predvieno je i postavljanje naplatnih automata na etiri lokacije u gradu i jednoj u prigradskom naselju, ime bi se graanima dodatno olakalo plaanje komunalija i ostalih obaveza. Pokretanje Graanskog biroa prua direktnu dobit i zaposlenima u lokalnoj samoupravi, jer biro znaajno pojednostavljuje radne uslove i time rad postaje efikasniji. etiri zaposlena su prerasporeena za rad u birou i to oni koji imaju iskustvo u radu u Sektoru za urbano planiranje i komunalne usluge, gradonaelnikovom kabinetu i slubi glavnog administratora. Projektni tim se za vreme trajanja projekta susreo sa okolnostima koje su oteale sprovoenje projekta, pre svega sa promenom gradonaelnika i restrukturacijom optinske uprave, to ukazuje na znaaj kontinuirane politike podrke za uspeh inovacija.


19 |

Projekat 2 STRATEGIJA KOMUNIKACIJE U OPTINI: JAANJE TRANSPARENT NOSTI U RADU LOKALNIH ADMINISTRATIVNIH TIJELA I VEE UEE GRAANA U PROCESU DONOENJA ODLUKA Partneri na projektu: Optina Niki i NVO Bolja budunost Cilj projekta: Poboljanje interne i eksterne komunikacije u optinskoj upravi, poboljanje pruanja javnih usluga graanima i protoka informacija putem donoenja strategije komunikacije i stvaranja osnove za elektronsko upravljanje (uspostavljanje Infocentra). Ovim bi se povealo uee graana u procesu donoenja odluka na lokalnom nivou. Postignuti rezultati: Sistematinim, profesionalnim i korakpokorak pristupom, postignuti su izuzetni rezultati u pravcu dugoronog podizanja transparentnosti i odgovornosti rada optinskih organa. Razvijena je i usvojena strategija komunikacije, u ijem su kreiranju uestvovali graani, mediji i slubenici optinskih organa. Doprinosi su prikupljani korienjem nekoliko kanala: upitnik o tome kako graani vide relacije sa optinskom upravom i ta predlau za poboljanje, fokus grupe sa graanima, predstavnicima medija, zaposlenih u optinskim organima, direktno uee predstavnika nevladinog sektora u pisanju delova dokumenata, javna rasprava o strategiji, prezentovanje strategije Skuptini, nevladinom sektoru i mjesnim zajednicama koje su propraene u medijima i gostovanjima u medijima. Takoe, nabavljena je oprema za Infocentar i lanovi projektnog tima su se kroz studijsku posetu optini Bar upoznali sa iskustvima u uspostavljanju elektronske uprave. Sekretarijati su otvorili vrata graanima time to su omoguili graanima pristup tokom cijelog radnog vremena, uspostavljene su nove, direktne elektronske adrese, optina je prisutnija u mjesnim zajednicama i selima kroz posjete optinskih slubenika i prisustvom u medijima. Poseban kvalitet ovog projekta je to su se reenja usputnih tekoa aktivno traila i nalazila od strane projektnog tima. Npr, odaziv graana je poboljan time to je projektni tim primijenio vie kanala komunikacije medije, broure, direktne susrete u vidu fokus grupa, prezentacija i konsultacija. Takoe, vidljiv je sistematski pristup i saglasnost sa dugoronom vizijom razvoja optine, to garantuje odrivost postignutih rezultata.

Dugorono unaprijeenje transparentnosti i odgovornosti u radu optinskih organa

www.uom.co.me

| 20

Poglavlje 3Projekat 3 INFOBILTEN PODIZANJE UEA GRAANA U JAVNOM IVOTU OPTINE PLJEVLJA Partneri na projektu: Optina Pljevlja i Udruenje mladih (Association of Youth) Cilj projekta: Opti cilj projekta je bio da povea direktno uee graana optine Pljevlja u donoenju odluka na lokalnom nivou do kraja 2012. Specifini cilj projekta je bio usmeren na edukaciju graana o njihovim pravima, propisima i procedurama, kroz izdavanje besplatnog Infobiltena, koji bi se distribuirao kako u gradu, tako i u udaljenim mjesnim zajednicama i naseljima. Postignuti rezultati: U okviru projekta, pripremljena su i distribuirana tri broja Infobiltena. Prvi broj je pruio graanima informacije o tekuim aktivnostima i uspesima optinskih vlasti, a pripremljen kao praznini broj povodom Dana optine. Drugi broj je gotovo u celosti bio posveen prikazu optinskog budeta i time omoguio graanima da prate realizaciju planiranih aktivnosti. Trei broj je prikazao rad Skuptine optine na posljednjoj sjednici kao i posjetu premijera Crne Gore Pljevljima. Karakteristika ovog projekta je da je ovo prvi pokuaj otvorenog upuivanja graana u to kako se troe sredstva iz optinskog budeta, i pisanog vida informisanja usmerenog prvenstveno na ruralno stanovnitvo. Re je o veoma prostorno razuenoj optini, gde je stanovnitvo iz planinskih sela slabo povezano sa gradskim institucijama i nedovoljno informisano o deavanjima u gradu i optini. Distribucija je sprovedena od vrata do vrata i preko mjesnih zajednica, u emu je veliku ulogu imala partnerska NVO. Iako je NVO bila zaduena za distribuciju, njena uloga se nije svela na to, ve su lanovi NVO imali veoma aktivnu ulogu u pripremanju koncepcije biltena na osnovu poznavanja potreba graana kao i u kreiranju sadraja. Bilten je odriv time to je predvieno njegovo finansiranje za naredni period iz optinskog budeta. Takoe, od samog poetka, ovaj projekat je imao izraenu podrku gradonaelnika i Skuptine optine. Projekat 4 RAZVOJ INFORMATIVNE BROURE O STAMBENIM ZGRADAMA U GLAVNOM GRADU Partneri na projektu: Optina Podgorica i Institut za strateke studije i projekcije Cilj projekta: Unapreivanje uslova stanovanja u stambenim zgradama, preko informisanja vlasnika stanova i stanara o tome gde i kojim procedurama mogu ostvariti svoja stanarska prava, ali isto tako i o obavezama koje preuzimaju kupovinom stanova (npr. odravanje zajednikih prostorija)

Unapreivanje uslova stanovanja u stambenim zgradama


21 |

Postignuti rezultati: Tokom projekta, najpre je u saradnji sa NVO uraeno je istraivanje o broju stambenih zgrada i stanova, formiranim skuptinama stanara i trenutnom stanju u pogledu odravanja zajednikih prostorija. Ustanovljeno je da svega 25% zgrada ima formirane skuptine stanara i da je briga o odravanju zajednikih prostorija preuzeta od strane tih organa graana, a da u veini zgrada ta tela ne postoje, kao i da su graani neinformisani o svojim pravima i obavezama u pogledu odravanja zgrada. Ovo je ukazalo na pravac daljih aktivnosti i opravdanost projekta, pa je (uz neke tekoe i odstupanja od prethodno planiranih aktivnosti i bez daljeg uea NVO) pripremljeno je i distribuirano 1000 kopija broure sa najvanijim informacijama o pravima i obavezama vlasnika stanova. Sadraj broure je podeljen u nekoliko celina: Dobar domain (prava i obaveze stanara, zakonski okvir), Obratite panju (na koji nain se paze stanovi i zajednike prostorije), Menader zgrade (prava i obaveze menadera), Skuptina stanara (prava i obaveze skuptine), Instalacije i kvarovi u stanu (kako se sprovode popravke), Kultura stanovanja (pravila i kuni red stanovanja, pravila dranja kunih ljubimaca), Adaptacija stana (kako renovirati stan bez uznemiravanja drugih stanara) i Korisni brojevi telefona i adrese. Takoe, graani su bolje informisani o uslugama Agencije za stanovanje u glavnom gradu, i podstaknuti da formiraju skuptine stanara tamo gde to jo nije uinjeno Ovim projektom je postignuto vee uee graana u odravanju zajednikih i specijalnih prostorija u zgradama a samim tim i bolji kvalitet stanovanja. Projekat 5 ONE STEP OFFICE Partneri na projektu: Optina Tivat, Omladinski savjet i Udruenje za prevenciju bolesti zavisnosti Pravi put Cilj projekta: Opti cilj projekta je da doprinese jaanju transparentnosti i odgovornosti kroz poveanje efikasnosti u radu lokalne administracije u oblasti urbanistikog planiranja i izdavanja graevinskih dozvola, putem osnivanja One Step Office kancelarije od jednog koraka, u kojoj e usluge reavanja predmeta i izdavanja dozvola biti pruane efikasnije i transparentnije. Postignuti rezultati: sistematinim i profesionalnim radom projektnog tima, aktivnosti projekta su uz veliku podrku predsjednika optine i finansijsko uee optine realizovane, a tekoe su rjeavane u hodu. Graani su ukljueni od poetka u projekta, tako to su anketirani, da bi se provjerila potreba za poboljanjem efikasnoti sektora za urbanizam. Istraivanje je pokazalo da graani vide mogunost poboljanja kvaliteta usluga time to bi se formirala elektronska uprava u oblasti urbanizma. Obje NVO su uestvovale u odluivanju i realizaciji svih aktivnosti na projektu. Uspostavljena je osnova za One Step in Office: nabavljena je oprema i softver koji e omoguiti graanima da prate stanje svog zahtjeva putem internet stranice, obueni su zaposleni slubenici optine za primjenu elektronskog sistema prijema i praenja predmeta, nabavljen je i softver koji omoguava da se rjeenje zahteva javlja graanima putem SMS poruke kao i da graani mogu u svakom

Poveanje efikasnosti u radu lokalne administracije u oblasti urbanistikog planiranja i izdavanja graevinskih dozvola

www.uom.co.me

| 22

Poglavlje 3trenutku izvriti uvid u stanje svog predmeta iz kue, i na kraju je realizovana javna prezentacija ovog sistema graanima, koja je medijski ispraena. Sistemom elektronske uprave se omoguava ne samo transparentnost prema graanima, ve i bolje praenje rada optinskih slubenika od strane njihovih nadreenih, ime se jaa odgovornost i efikasnost i omoguava realnija ocjena zaposlenih. Projektni tim je svo vrijeme trajanja projekta imao podrku predsjednika optine, kao i Skuptine optine. NAUENE LEKCIJE Iskustva iz realizacije ovih projekata je dragocjeno jer se iz njih mogu vidjeti prisutni problemi u radu, ali i dobra rjeenja radi njihovog prevazilaenja i postizanja vee transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti u radu lokalnih samouprava. Dobra praksa se moe vidjeti u:

Dobra rjeenja za postizanje vee transparentnosti i odgovornosti u radu lokalnih samouprava

Obezbijeivanju kontinuirane podrke od strane odbornika, predsjednika optine/gradonaelnika i zaposlenih u organima lokalne uprave i slubama; Ravnopravnom ueu NVO, kao predstavnika direktnih korisnika, tj. graana u planiranju i implementaciji projekata; Usmjerenosti na rjeavanje konkretnih problema (npr. na nedovoljnu informisanost gradskog i ruralnog stanovnitva o projektima i aktivnostima Optine (Pljevlja), stanovnika stambenih zgrada o njihovim pravima i obavezama u pogledu odravanja zajednikih prostorija i stanova (Podgorica), poveanje efikasnosti u rjeavanju predmeta graana u sektoru za urbanizam (Tivat), dugorono reavanje procedura informisanja i komunikacije unutar optinskih organa, ali i sa graanima (Niki) i razuenosti slubi kojima se graani obraaju (Bijelo Polje); Identifikovanju problema u implementaciji projekata i njihovom blagovremenom rjeavanju (primjer projektnog tima optine Niki: intenzivnom informacionom kampanjom je povean broj graana koji uestvuju u kreiranju optinskih strategija i prateih dokumenata); Korienju moderne informacione tehnologije: uspostavljanje elektronske uprave (Tivat, Bijelo Polje, Niki) u cilju podizanja kvaliteta rada, transparentnosti i odgovornosti na lokalnom nivou, i Strateki i korakpokorak pristup: donoenje dugoronih strategija komunikacije i obezbeivanje informacija graanima uvijek i na svakom mjestu; ispitivanje potreba graana i prilagoavanje rada organa optinske uprave tim potrebama (Niki, Tivat).


23 |

Problemi i izazovi u implementaciji projekata su bili: Promjene kod donosioca odluka (npr dolazak novog predsjednika) te time i varijabilna podrka implementaciji projekata; Promjene u projektnom timu, nastale npr. povlaenjem NVO iz implementacije projekta, ili odlaenjem lanova tima iz optinske uprave; Izvjesna inertnost u reagovanju na problem koji nastaju u toku realizacije aktivnosti; traenje opravdanja za nerealizovane aktivnosti, umjesto traenja rjeenja; Nedovoljno korienje lokalnih i nacionalnih medija za promociju projekta i time podizanja transparentnosti; izvjesna skromnost projektnih timova, koji nisu prepoznali da raspolau vrijednim i zanimljivim informacijama koje bi bile privlane i medijima; Fokusiranost na komunikaciju sa graanima u kojoj ipak dominira jednosmjerno informisanje: optina informie graane, umjesto da taj proces tee dvosmjerno, kroz nalaenje novih kanala i naina za pridobijanje povjerenja i prijedloga od strane graana (npr. izostanak prazne stranice u Infobiltenu na kojoj bi graani mogli da piu svoje prijedloge i poalju je optini).

www.uom.co.me

| 24

Poglavlje 4

Stanje svijesti graana i lokalne samouprave u odnosu na odgovornost i transparentnostU proteklih deset godina, od kada je otpoeo proces reforme lokalne samouprave u Crnoj Gori, oko kljunih ciljeva reforme lokalne samouprave i uspostavljanja demokratskog, decentralizovanog i profesionalnog sistema, postoji iroki konzesus svih politikih i drutvenih struktura. U toku ovog perioda, uz znaajnu finansijsku i ekspertsku pomo i podrku meunarodnih organizacija, realizovano je ili je u toku realizacija itavog niza znaajnih programa i projekata sa ciljem izgradnje i jaanja pravnog, finansijskog i institucionalnog okvira lokalne samouprave, jaanje njenih kapaciteta, ostvarivanja transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti u radu, jaanje kapaciteta i razvoj odgovornog rukovoenja u lokalnoj samoupravi i drugo.

Transparentna i odgovorna lokalna samouprava poznaje stvarne potrebe i interese svojih graana

U novom stratekom dokumentu koji je donijela Vlada Crne Gore, u martu 2011. godine Strategija reforme javne uprave u Crnoj Gori za period 20112016. godine Aurum, kao jedan od kljunih ciljeva dalje reforme lokalne samouprave utvren je i Transparentan rad organa lokalne samouprave, zasnovan na etinom djelovanju slubenika, uz visok stepen uea graana i drugih zainteresovanih subjekata u vrenju javnh poslova. Aktivnosti na planu reforme lokalne samouprave uticali su na formiranje svijesti u lokalnoj samoupravi i kod graana u pogledu njihovih uloga, zadataka i odgovornosti. Formiran je stav o tome da transparentna i odgovorna lokalna samouprava poznaje stvarne potrebe i interese svojih graana, brzo i efikasno ih rjeava, donosi odluke u interesu graana, i uz njihovo puno uee, obezbijeuje jeftinije pruanje svojih usluga, jaa uticaj graanskog drutva na njen rad, planira i razvija kadrovske kapacitete, i radi i djeluje na vrijednostima utvrenim etikim pravilima ponaanja koja vae za lokalnu samoupravu. Dakle, moe se konstatovati da je u lokalnoj samoupravi dolo do promjene svijesti u pogledu naina njenog rada, vrenja javne funkcije od strane izabranih predstavnika i rukovodee strukture, kao i po pitanju uloge i odgovornosti zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Postoji jasan stav o potrebi izgradnje slubenikog sistema u lokalnoj samoupravi u kojem zaposleni treba da je obrazovan, motivisan, depolitizovan, i koji sutinski eli da doprinese ubrzanom ekonomskom razvoju lokalne zajednice, poboljanju u pruanju usluga i efikasnijem radu, uz maksimalno ukljuivanje graana, organizacija civilnog drutva i privatnog sektora u procesu donoenja odluka.


25 |

Isto tako puno se govori o rukovodeoj strukturi, kao kreativnom kadru u lokalnoj samoupravi, koji treba da usmjerava rad zaposlenih na postizanje postavljenih ciljeva, koji uzima u obzir miljenje i sve kritike graana, vrednuje njihove prijedloge i inicijative, i na tim osnovama planira i usmjerava zaposlene radi ostvarivanja onog spektra rada i naina vrenja poslova kojim se obezbijeuje transparentan, odgovoran i efikasan rad jedne lokalne samouprave. to se tie graana, dolo je do novog naina promiljanja i stava o njihovom poloaju i ulozi u ostvarivanju transparentne, odgovorne i efikasne lokalne samouprave. Prisutno je i snano zalaganje za bolje informisanje i vee konsultovanje graana u procesu planiranja i donoenja odluka, kao i za njihovo uee u procesu sprovoenja istih. Graani mogu da bolje izraze i definiu stav o tome kakvu ele da imaju lokalnu samoupravu, da bolje razumiju svoju ulogu i odgovornosti i da znaju prednosti ostvarivanja principa transparentnosti i odgovornosti u lokalnoj samoupravi. U javnosti je sve prisutniji stav da, pored lokalne samouprave, i graani imaju odgovornost za vee ukljuivanje u procesu donoenja odluka na lokalnom nivou. Postoji i kritiki stav o tome da predmet njihovog interesovanja treba da budu svi dokumenti i akti koje donose nadleni organi u lokalnoj samoupravi, a ne samo oni koji se neposredno odnose na neka njihova lina prava i interese, ili se tiu njihovih pojedinanih obaveza, za koja pitanja su do sada graani bili najvie zainteresovani. Naravno, za promiljanja i stav o odgovornosti organa, zaposlenih u lokalnoj samoupravi i graana, zasluan je civilni sektor koji se posljednjih nekoliko godina, u veoj mjeri i intezvnije, bavi lokalnom samoupravom i razvojem lokalne demokratije. KAKO UNAPREDITI TRANSPARENTNOST I ODGOVORNOST? Stoga se sve vie govori o tome to treba da uradi jedna lokalna samouprava da bi bila transparentna, odgovorna i efikasna, kako da postakne svoje graane za ukljuivanje u proces donoenja odluka, na koji nain i zato treba da su graani ukljueni u proces planiranja i donoenja odluka na lokalnom nivou i kako mogu da utiu i doprinesu da se utvrde najbolja rjeenja za njih i za razvoj zajednice. Takoe, puno se govori i o novim formama uea graana, korienju razliitih mehanizama za podsticanje njihovog uea, znaaju pravovremenog informisanja i konsultovanja, uvaavanja od strane organa u lokalnoj samoupravi njihovih dobrih prijedloga i inicijativa i povratnom informisanju graana povodom njihovih stavova i iznijetih miljenja. Uz sve to, razvile su se zakonodavne aktivnosti i druge inicijative za pojednostavljivanje procedura, skraivanju rokova za dobijanje dozvola i odobrenja i stvaranju uslova za bolju investicionu klimu i razvoj biznisa u lokalnoj samoupravi. U nekom upravnim oblastima (npr ureenje prostora i izgradnja objekata i drugim), procedure za dobijanja odobrenja i dozvola odvijae se za graane i druge subjekte putem jednog altera one stop shops uz znatno smanjivanje trokova za njih.

ta lokalna samouprava treba da uradi da bi bila transparentna, odgovorna i efikasna?

www.uom.co.me

| 26

Poglavlje 4U veem broju i drugih upravnih oblasti u kojima postoji nadlenost lokalne samouprave dolo je do umanjenja finansijskih obaveza i trokova za pruanje usluga od strane lokalne samouprave, ime su graani i drugi subjekti dovedeni u povoljniji poloaj. Za ostvarivanje saradnje i razvijanje partnerskih odnosa lokalne samouprave sa civilnim sektorom i njegovom veem ukljuivanju u proces planiranja, donoenja odluka i njihovoj implementaciji, pripremljeno je niz modela, sporazuma, odluka i drugih akata, kojim se utvruju institucionalni mehanizmi za saradnju, oblikuju i ustanovljavanju tijela za saradnju u lokalnoj samoupravi. Realizuju se programi dobre prakse u lokalnoj samoupravi koje obuhvataju i teme o transparentnosti i odgovornosti u lokalnoj samoupravi i iste se promoviu radi njihovog prenoenja na druge jedinice lokalne samouprave. U cilju jaanja svijesti zaposlenih u lokalnoj samoupravi sprovode se obuke o transparentnoj i odgovornoj lokalnoj samoupravi kao i obuke na temu javne etike, u koje je ukljuen i civilni sektor. U razvijenijim jedinicama lokalne samouprave uvodi se elektronska optina, dok su u veem broju jedinica lokalne samouprave publikovane broure i vodii za graane, kao korisnike usluga, o njihovim pravima i obavezama u lokalnoj samoupravi, procedurama, trokovima po njihovim zahtjevima u pruanju usluga, albenom postupka i drugom. Publikovani su i vodii o slobodnom pristupu informacijama, redovnije se auriraju veb sajtovi optina, putem kojih graani, civilni sektor i zainteresovane grupe u zajednici dobijaju informacije o pruanju usluga, preduzetim aktivnostima, donijetim odlukama, mogu da dobiju odgovore na postavljena pitanja i drugo. TO TREBA JO URADITI? I pored toga to je ostvaren napredak ne moe se biti u potpunosti zadovoljno dosadanjim ostvarenim rezultatima. Prvo, iz razloga to su postignuti rezultati u odnosu na transparentnost i odgovornost razliiti u jedinicama lokalne samouprave, kao to je razliita i ukljuenost graana u proces planiranja i donoenja odluka u lokalnim zajednicama. Potrebno je jo raditi na razvijanju svijesti u lokalnoj samoupravi i kod graana o znaaju transparentne i odgovorne lokalne samouprave i njenoj ulozi kao servisa graana koji radi u njihovom interesu. Takoe treba iriti i svijest o tome da novac sa kojim raspolae lokalna samouprava je, zapravo, novac graana i da njegovo rasporeivanje i korienje treba da bude plansko, odgovorno i transparentno, da slui u interesu graanina i za razvoj zajednice. Ovo je veoma vano i zbog smanjenja korupcije na lokalnom nivou. Ako slubenici lokalne samouprave imaju visoko razvijenu svijest o javnosti rada i donoenju odluka u lokalnoj samoupravi uz puno uee graana, oni postaju odgovorniji za sadraj rjeenja i kvalitet donijetih odluka, kao i za njihovo sprovoenje u praksi. Ukljuivanjem graana u proces donoenja odluka i prihvatanjem njihovih dobrih ideja i inicijativa razvija se meusobno povjerenje i partnerstvo izmeu lokalne samouprave i graana, a time i jaa uloga lokalne samouprave, tako da ona postaje odgovornija i efikasnija u vrenju svojih poslova.

Razvijanje meusobnog povjerenja i partnerstva izmeu lokalne samouprave i graana


27 |

Stoga, treba nastaviti sa razvijanjem i korienjem mehanizama za vee ukljuivanje graana u proces odluivanja, kao i prihvatanja njihovih ideja, sugestija i predloga kada se istima doprinosi donoenju pravih i kvalitetnih odluka u lokalnoj samoupravi, jer e se samo na taj nain otkloniti jo uvijek prisutne predrasude i nepovjerenje graana o mogunostima i nainu njihovog uticaja na rad, planiranje i donoenje odluka u lokalnoj samoupravi. Takoe, treba nastaviti sa edukacijom na svim nivoima i kroz zajedniko organizovanje obuka, uz puno angaovanje Zajednice optina, koja inae organizuje razne seminare i programe obuka, sa ciljem jaanja transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti u radu lokalne samouprave. Lokalne samouprave treba da nastave sa ukljuivanjem predstavnika organizacija civilnog drutva u razne radne grupe, komisije i savjete i tu praksu treba proiriti i na sve jedinice lokalne samouprave, uz puno potovanje principa da, u postupku izbora predstavnika civilnog sektora, prednost treba da imaju kandidati koji posjeduju znanje, vjetine i sposobnosti da utiu na kreiranje rjeenja i doprinose kvalitetu odluka kao i da pomognu u njihovoj implementaciji. Svakako, najvaniji zadatak lokalne samouprave je da, u to veoj mjeri i na pravi nain, informie i konsultuje graane u lokalnoj zajednici u procesu donoenja odluka, koristei pri tom razliita sredstva i instrumente radi njihovog boljeg informisanja (oglaavanje u zgradi optine i na javnim mjestima, preko graanskog biroa i informacionog centra, putem sajta optine, slanjem mejlova i pote na adrese pojedinaca i organizacija civilnog sektora), i da prihvata njihove opravdane inicijative i kvalitetne predloge i sugestije. Pravo graana u vrenju javnih poslova nije pravo koje graanima poklanja lokalna samouprava ili dravna vlast, ve je ono njihovo izvorno pravo na kojemu se temelji sistem lokalne samouprave. Uestvujui u procesu donoenja odluka oni usmjeravaju aktivnosti organa ili sami donose odreene politike odluke, odluuju o kvalitetu pruanja javnih usluga i njihovoj obuhvatnosti, rjeavaju odreene probleme na svom podruju, utiu na ostvarivanje socijalnih, kulturnih, ekonomskih i svih drugih pojedinanih i kolektivnih prava u lokalnoj samoupravi i na njen razvoj. Zbog toga lokalna samouprava ima zadatak da doprinese da graanina uini aktivnim politikim subjektom koji preuzima dio odgovornosti za donoenje odluka u lokalnoj samoupravi.

Najvaniji zadatak lokalne samouprave je da informie i konsultuje graane u lokalnoj zajednici u procesu donoenja odluka

www.uom.co.me

| 28

Poglavlje 5

Najbolje prakse u oblasti transparentnosti i odgovornostiTransparentnost i odgovornost su prepoznati od strane lokalnih samouprava u Evropi kao kljuni principi za stvaranje transparentnog okruenja na lokalnom nivou, koje istovremeno omoguava graanima znaajan uticaj i vee uee u vrenju javnih poslova i donoenju odluka u cilju poboljanja ivota u lokalnoj zajednici. Prije mnogo godina, lokalne samouprave su poele da koriste mehanizme i modele za ire uee graana, koji su se vremenom razvili i postali efikasniji. Neki od njih su doveli do poveanja graanskog aktivizma, rjeavanja problema lokalnog stanovnitva ili odreenih grupa u zajednici i do ustanovljavanja dobre prakse u vrenju javnih poslova u lokalnoj samoupravi. Dobre prakse koje su predstavljene u ovom Priruniku odabrane su na osnovu nekoliko kriterijuma: Ideja svaka dobra praksa predstavlja inovativan pristup rjeavanju problema u jednoj lokalnoj samoupravi. Cilj svaka dobra praksa se bavi problemom sa kojim se suoava odreena ciljna grupa ili je sveobuhvatna u odnosu na lokalno stanovnitvo. Ukljuivanje korisnika dobre prakse transparentnosti i odgovornosti su ostvarene u optinama koje su prepoznale znaaj ukljuivanja najveeg broja interesnih grupa u proces realizovanja ideje. Rezultat svaka dobra praksa je ostvarila mjerljive rezultate u odnosu na ciljne grupe. Odrivost svaka dobra praksa i dalje funkcionie u lokalnim samoupravama. Osim predstavljanja i promovisanja dobrih praksi, dat je i kratak opis projekata. Dalje, dat je i opis procesa koji je doveo do njihove implementacije ohrabrivanje lokalnih samouprava da prihvate prakse koje se primjenjuju u optinama i, samim tim, da poboljaju uslove ivota graana. Sa druge strane, nadamo se da e dobre prakse motivisati lokalne uprave, graane i NVO da nastave da aktivno iznalaze inovativne pristupe i podstiu uee graana kao preduslov za postizanje transparentnosti i odgovornosti lokalnih uprava. MEUNARODNE NAJBOLJE PRAKSE Drava: Holandija, optina Oude Ijsselstreek Mehanizam: Graanski forum Svrha mehanizma: Izgradnja novog (i boljeg) odnosa sa graanima kako bi se iskoristila kreativnost drutva, ojaala socijalna osnova za donoenje odluka i da bi se smanjila udaljenost izmeu lokalne politike i drutva.

Ukljuivanje graana u donoenje odluka koje se tiu godinjeg budeta


29 |

Analiza problema: Optina Oude Ijsselstreek nastala je od druge 2 optine 2005. godine. Od prvog trenutka, optina je dosta uloila u izgradnju dobrih odnosa sa stanovnitvom. Novi sastav stanovnitva i injenica su da prvobitne optine imale sopstvenu kulturu predstavljali su posebne motive za posveivanje panje odnosu izmeu lokalne uprave i njenih graana. U nekoliko projekata je Oude Ijsselstreek uzimana kao dobra, a ponekad i izuzetna praksa (na primjer, u vezi sa oblicima uea graana). Projekat graanskog foruma predstavlja ozbiljan napor da se graani ukljue u donoenje odluka koje se tiu godinjeg budeta. Upravljanje procesom: Optina je uvela Graanski forum u proces donoenja odluka o godinjem budetu za 2011. U cilju ukljuivanja svih graana, atraktivno dizajnirane posebne novine su poslate na sve adrese u optini, a sadrale su jasne informacije o budetu i predvienim procedurama. Implementacija: Tokom pripreme odluka, lokalni odbor i lokalni savjet su organizovali jednodnevni sastanak na koji su pozvali 5000 osoba starijih od 18 godina. Stojedanaest njih je eljelo da uestvuje na sastanku. lanovi lokalne skuptine i lanovi foruma su postavili 35 pitanja o 6 osnovnih stavki budeta (odnosno, politika ivota u susjedstvu, socijalna politika, javni objekti, pruanje usluga, odrivost, porezi). Nekoliko dana prije nego to je optina donijela konanu odluku, Graanski forum je razmatrao razliita pitanja u posebnim grupama. Na kraju dana su izvjetaji razliitih grupa predstavljeni na plenarnoj sesiji foruma. Forum je dao miljenje glasanjem o naslovima i najvanijim budetskim odlukama. Evaluacija i preporuke: Evaluacija e se izvriti nakon isteka budetske 2011. godine. lanovima foruma je bilo veoma drago zbog mogunosti koja im je pruena da odgovore na pitanja i da razmatraju predloge budeta. Graani su pokazali zadovoljstvo posebnim informativnim dokumentom o predlozima budeta i razliitim procedurama. Predstavnici optine redovno koriste rezultate diskusija u okviru Foruma. Zadovoljstvo distribucijom posebnih novina svim stanovnicima je razlog da se ovo predloi kao dobar instrument. Jo jedan razlog lei u injenici da druge optine isti ovaj metod prepoznaju kao veoma koristan. Vidi i primjer Pljevalja na 37 . Drava: Holandija, optina Almere Mehanizam: Graanski panel za optinsko vijee Svrha mehanizma: Generalno gledano, optina Almere ima za cilj da pobolja odnose sa stanovnitvom. Konkretnije, optina ima 4 osnovna cilja za graanski panel: Traenje savjeta; Ukljuivanje vie graana u politika pitanja; Informisanje graana o radu optinskog vijea generalno; Omoguavanje uea graana u donoenju odluka lokalne uprave.

Generalno gledano, optina Almere ima za cilj da pobolja odnose sa stanovnitvom

www.uom.co.me

| 30

Poglavlje 5Upravljanje procesom: Graanski panel ima dvostruki fokus. Ne predstavlja samo instrument koji optini omoguava upoznavanje sa miljenjima svojih graana. Mobilie dodatno znanje aktivnih lanova zajednice Almere i prua alternativan nain kmuniciranja sa graanima u vezi sa radom optinskog vijea. Konano, podstie ljude na upoznavanje sa deavanjima u lokalnoj upravi. Panel ne zamjenjuje izabrano vijee, ve ga treba posmatrati kao dopunski element lokalne demokratije. Umjesto odravanja izbora svake 4 godine, graanima se ee daje mogunost uestvovanja u lokalnoj politici donoenju odluka na lokalnom nivou. Da bi postali lanovi panela, graani moraju popuniti upitnik. Na osnovu tih pitanja graaninu se definie odreeni tip dravljanstva. Sistem funkcionie sa 4 razliita naina dravljanstva, ime se gradskom vijeu omoguava da vidi kako razliite grupe shvataju razliita pitanja. Implementacija: Godine 2008, gradsko vijee Almere uspostavilo je elektronski graanski panel. Svaki graanin Almere moe postati njegov lan. Panel odgovara nastojanjima gradskog vijea Almere da iznae nove naine organizovanja dijaloga izmeu graana i politiara. lanovi vijea mogu postaviti pitanja panelu dva puta mjeseno u skladu sa agendom optine. lanovima panela treba samo 5 minuta da odgovore na pitanja putem interneta. lanovi panela su adekvatno informisani o pozadini predmeta i na osnovu tih informacija i njihovih ideja i preferenci, odgovaraju na pitanja. Svi lanovi panela se pozivaju putem mejla da uestvuju kada se objavi novi upitnik, pri emu nijedan lan nema obavezu da uestvuje. Panelu se ostavlja oko tri dana da odgovori na pitanja. U veini sluajeva poziv se objavljuje u petak, a istraivanje se zavrava u ponedjeljak ujutru. Rezultati se predstavljaju lanovima vijea sledeeg etvrtka. Sedmicu kasnije, vijee odluuje o predmetu. Rezultati se objavljuju na internet stranici optine i obuhvataju pregled miljenja o rezultatima koje daju lanovi vijea, kao i nain na koji koriste pitanja data od strane panela. Godine 2011, panel je imao oko 1930 aktivnih lanova. Evaluacija i preporuke: S obzirom na to da je optinsko vijee Almere stavilo 23 pitanja na konsultacije sa panelom, pitanja su varirala od politike parkiranja, budeta za susjedstva, rast grada u narednih 20 godina, itd. Panel se proirio sa oko 1700 lanova (2009.) do oko 1930 (2011.). Izmeu 40% i 70% lanova panela se pridruilo istraivanjima razliitih pitanja postavljenih od strane vijea. Neki zahtjevi su dolazili od jedne ili dvije politike partije u vijeu, drugi od nekoliko partija zajedno. Drava: Holandija, optina Leeuwarden Mehanizam: Razmatranje/ispitivanje gradskog vijea kroz inspekciju od strane graana Svrha mehanizma: Najznaajnija svrha ispitivanja od strane graana bila je da se dobije savjet/preporuka o radu vijea. Centralno pitanje inspekcije odnosilo se na to kako se rad vijea moe uiniti atraktivnijim i prijemivijim za graane.

Pronai nove naine da se uspostavi dijalog izmeu graana i politiara


31 |

Analiza problema: Namjera je bila da se komisiji omogui da da miljenje o nainu sprovoenja debate, nainu predstavljanja, atraktivnosti sastanaka vijea i itljivosti dokumenata uraenih od strane vijea za graane. Prema tome, komisija je trebalo da prui povratnu informaciju o tome kako prosjean graanin vidi rad optinskog vijea. Upravljanje procesom i implementacija: Godine 2007 optina , se obratila svim graanima Leeuwarden posredstvom posebnih novina koje su distribuirane svim domainstvima u optini. U intervjuu, gradonaelnik Leeuwardena objasnio je svrhu projekta i pozvao graane da uestvuju u radu inspekcijekomisije. Stotinu graana se prijavilo za lanstvo, 8 njih je odabrala komisija koju ine lanovi optinskog vijea i kojom predsjedava gradonaelnik. Komisiju graana su inile 4 ene i 4 mukarca. Najmai lan je bio star 24 godine, a najstariji 56. Komisija moe utvrditi sopstveni metod rada, ali je dobila strunu podrku osoblja generalnog sekretara optinskog vijea. Tokom prvih mjeseci postojanja, komisija je uestvovala na nekoliko sastanaka i u savjetodavnim komisijama. Nakon prve faze, komisija je prouavala pozadinu rada optinskog vijea. Komisija je razgovarala sa lanovima koji su postali lanovi vijea nakon izbora iz 2006. Odmah poslije toga, razgovarali su sa lanovima koji su se pridruili vijeu u periodu 2002 2006, razgovarali su sa gradonaelnikom, odreenim odbornicima sa potpredjednikom optinskog vijea. Poslali su upitnik svim lanovima vijea, pratili lanove vijea tokom radne posjete, posjetili sastanak izmeu graana i lanova vijea, intervjuisali graane koji su prisustvovali sastancima optinskog vijea i pitali predstavnike NVO i optinskih podruja o njihovim iskustvima sa optinskim vijeem. Na kraju, komisija je posjetila druga 2 optinska vijea i prisustvovala sastancima razliitih politikih partija u vijeu. Evaluacija i preporuke: Komisija je zavrila svoje aktivnosti u decembru 2007 i predstavila svoj zavrni izvjetaj u januaru 2008. zajedno sa . 47 preporuka. Izvjetaj predstavlja irok spektar ideja za poboljanje atraktivnosti lokalne politike. Izvjetaj se sastojao od tri dijela sa fokusom na evaluaciji i sutini preporuke: 1. prikupljanje i razrada informacija, 2. kreiranje miljenja i osnovnog prosuivanja i 3. donoenje odluke. Ukazujemo na neke od najzanimljivijih preporuka: Informacije graanima treba pruiti u ranoj fazi procesa donoenja odluka, odnosno prije poetka formalnih procedura; Komisije vijea se moraju bolje koristiti kao pokreta za kreiranje miljenja i mora se podii svijest graana kako bi se pripremili da u pravom trenutku utiu na donoenje odluka; Donoenje odluka treba da bude kratko (efikasno) i jasno ovo je, u stvari, odgovornost optinskog vijea; Panju treba posvetiti informisanju i pruanju obuke osobama koje predsjedavaju sastancima komisije i sastancima sa graanima; Pravilno se pripremiti za uee graana. Podstai ih da budu dobro opremljeni u pravom trenutku.

Pruiti povratnu informaciju o tome kako graani vide rad optinskog vijea

www.uom.co.me

| 32

Poglavlje 5REGIONALNE NAJBOLJE PRAKSE Drava: Bugarska, optina Pernik Mehanizam: Popularizacija i strateko korienje servisa elektronske uprave. Svrha mehanizma: Bolje korienje servisa elektronske uprave i izrada dugorone strategije elektronske uprave i omoguavanje njenog korienja od strane graana i slubenika. Analiza problema: Optina Pernik tei neogranienom pristupu graana administrativnim uslugama koje se nude, broj distribuciji i cirkulaciji dokumenata i, samim tim, smanjenju korupcije na vie nivoa. U cilju ostvarivanja ovog cilja, optina je formirala servis. Ali, taj servis nije optimalno radio i graani nijesu bili u potpunosti upoznati sa postojanjem istog. Postoji nekoliko razloga za ovo neadekvatno pruanje usluga: Odsustvo jasne vizije koje usluge treba pruiti kome; Nedostatak informacija o potrebama klijenata; Slubenici Pernika koji bi radili u formiranom servisu nijesu imali iskustvo koje je neophodno za taj posao; Tehnologija koja se koristila u servisu bila je zastarjela, to je ovaj proces uinilo neefikasnim; Optini Pernik je nedostajao organizacioni kapacitet za optimalno upravljanje servisom; Servis jo nije bio popularan kod graana i oni nijesu bili u potpunosti upoznati sa njegovim postojanjem.

Neogranien pristup graana administrativnim uslugama koje se nude

Upravljanje procesom: Dostupnost samog servisa se poboljao kako je Pernik razvijao svoj servis na veoma progresivan nain. LOGO East projekat i optine Pardubice (Republika eka) i Doetinchem (Holandija) podrali su ovaj razvoj pruanjem praktinog znanja i sredstava za nabavku opreme. Obueno osoblje je poelo da koristi modernu tehnologiju da bi graanima i preduzetnicima pruili traene informacije ili ih uputili na druge izvore. Implementacija: Optina je razvila jasnu i usvojenu politiku koja se tie vrste usluga koju eli da prua i vrste potrebnih informacija; Optina je usvojila strateki dokument pod nazivom ISO prirunik koji se tie odabranih oblasti politike. Ovaj dokument, koji je odobrio menader grada, daje jasan opis sledeeg: organizacione kulture, procedura i procesa; tipova relevantnih podataka, koji su prikupljeni na odrivoj osnovi; podaci se pravilno obrauju i predstavljaju; Izvrena je nabavka relevantnog hardvera i softvera i stavljeni su na raspolaganje servisu.


33 |

Optinsko osoblje je obueno u oblasti vjetina komunikacije za rad sa graanima, predstavnicima organizacija i preduzetnika, kao i za prikupljanje i tumaenje relevantnih informacija vie od 5 osoba je prolo obuku tokom 3 meunarodna sastanka; Kampanja za informisanje javnosti je sprovedena izradom godinjeg lista u tijesnoj saradnji sa partnerima u projektu. Dalje, uraene su razne broure koje su stavljene na raspolaganje graanima Pernika.

Budunost optinskih usluga izgleda dobro sa izgledima da se ovaj servis razvije u informativni centar, naroito u vezi sa poslovnim ulaganjima i preduzetnitvom. Dostupne informacije u poslovnom sektoru obuhvatie digitalizovani plan grada, Informacije dostupne u poslovnom sektoru obuhvatie digitalizovani plan grada, listu nekretnina na prodaju, vlasnike nekretnina, veliinu, susjede, itd. Evaluacija i preporuke: Jasno definisati organizacione strukture, procedure i procese; Prikupiti relevantne podatke na odrivoj osnovi; razraditi korienje prirunika sa procedurama i procesima; obezbijediti dostupnost relevantnog softvera i hardvera; opisati i planirati budue aktivnosti; Pruiti obuku odgovornim javnim slubenicima; Uspostaviti odgovarajue aktivnosti; Uiti iz dobrih praksi i iskustava drugih zemalja;

Kontakt: Optina Pernik www.pernik.bg Drava: Srbija, optina Bela Crkva Mehanizam: Kreiranje servisa za odrivo upravljanje i usluge graanima. Svrha mehanizma: Stvaranje opipljive i odrive promjene u servisiranju graana ne samo servis kao fiziko mjesto, ve prijatno, podsticajno, transparentno i odgovorno okruenje. Analiza problema: Zgrada optine Bela Crkva bila je stara zgrada bez altera gdje graani nijesu znali gdje da idu i kome da se obrate za svoje potrebe i probleme. Nije bilo funcionalne prostorije, internet pristupa, centralnog grijanja, kompjutera za veinu zaposlenih i nije bilo toaleta za graane. Osim toga, nije bilo povratne informacije o problemima graana, inicijativa i sugestija, ak ni kada bi ih podnosili u pisanoj formi. alteru su nedostajala sledea etiri principa: ispunjavanje odgovornosti, pruanje usluga graanima, zadovoljavanje potreba sopstvenog osoblja i ekonomska efikasnost. Razlog za to je bio nedostatak mehanizma za registrovanje ovog inputa ili odsustvo jasne komunikacije izmeu zaposlenih, graana i lokalne uprave. Da zakljuimo, pruanje usluga na optinskom nivou i struktura optinskog internog rukovoenja bila je loa.

www.uom.co.me

| 34

Poglavlje 5Upravljanje procesom: Kroz razmjenu znanja i iskustava sa razliitim partnerima iz holandske optine, tim sarauje sa brojnim uesnicima: graani, NVO, poslovni sektor. Osim toga, nova osnova za lokalni razvoj uspostavljena je uvoenjem dijaloga izmeu lokalne uprave i preduzea/ NVO. Prvi koraci su preduzeti u pravcu djelotvorne komunikacije sa graanima i potrebe graana su zadovoljene. Na kraju, uspostavljena je vrsta komunikacija i saradnja izmeu altera i ostalih kancelarija i pokazalo se da dobro funkcionie. Potreba za obuhvatanjem i za odrivom promjenom u komunikaciji izmeu lokalne uprave i graana, preduzea i NVO sektora zadovoljena je kroz aktivnosti sve ukljueno: infrastrukturni pristup i pristup jaanja kapaciteta. Bilo je vano motivisati osoblje da budu otvoreniji i efikasni u rjeavanju zahtjeva graana i to je ostvareno kroz obuke i studijske posjete, kao i poboljanjem uslova njihovog rada. Slubenici su postali ponosni to rade za servis i cjelokupna atmosfera je postala prijatnija i podsticajnija za graane. Implementacija: Prva aktivnost je bila rekonstrukcija zgrade optine i otvaranje altera za javne usluge. Dalje, izgraeni su toaleti za posjetioce, ulaz je poboljan i ugraeno je centralno grijanje. Drugo, izvrena je nabavka hardvera i softvera i stavljeni su u funkciju. Obuka u oblasti komunikacije i kompjuterskih vjetina organizovana je za altersko osoblje u Holandiji, gdje su nauili i kako da koriste novi softver. Da bi se pojaala komunikacija izmeu lokalnih interesnih grupa, a time pruio podsticaj za lokalni ekonomski razvoj, odran je zajedniki sastanak sa gradonaelnikom, preduzetnicima i NVO. Dalje, uraeni su i odtampani flajeri i broure, kojima se graani informiu o predvienim promjenama i pozivaju se da dou u zgradu optine. Projekat je omoguio da optina postane sposobnija i profesionalnija organizacija, kao i da zgrada optine postane prijatno mjesto sa veim brojem usluga koje se pruaju graanima na efikasan nain. Evaluacija i preporuke: Prestati sa zanemarivanjem greaka u internom upravljanju i zahtjeve graana; Strunost i uee administrativnog osoblja je vana premisa usluge orijentisane na graane; Preureena zgrada i novi hardver promijenili su mentalitet optinskog osoblja, tako da je preporuka da kad god je mogue, uvesti novu strukturu u organizaciju (odnosno, nove procedure, pruiti obuku osoblju i ulagati u funkcionalan hardver, bolje uslove rada za zaposlene i ureenje objekata); Optina se ne moe razvijati niti mijenjati bez uea graana.

Uvoenje dijaloga izmeu lokalne samouprave i poslovnog i NVO sektora

Kontakt: Optina Bela Crkva www.belacrkva.rs


35 |

Drava: Srbija, optina Inija Mehanizam: Sistem elektronske uprave 48 Svrha mehanizma: Pristupanije lokalne javne usluge i, samim tim, poboljanje transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti u rjeavanju problema. Sistem 48 omoguava lak pristup i brzu reakciju na albe i zahtjeve graana u roku od samo 48 sati. Analiza problema: Kod internet stranica mnogih optina, osnovni protok informacija je jednostran: od optine prema graanima, a rijetko obratno. Na taj nain, optinske uprave mogu propustiti veoma relevantne probleme graana, a da ipak budu (nezaslueno) ubijeeni da su uradili sve to su mogli u smislu informisanja i transparentnosti. Prije uvoenja sistema 48, od graana Inije se oekivalo da dou u zgradu optine i podnesu svoj zahtjev u tampanoj formi. Osnovni uzrok neefikasnosti kod rjeavanja zahtjeva graana je bila navika upuivanja graanina koji ulae albu od jedne kancelarije do druge. Dugotrajna obrada zahtjeva zbog loe koordinacije javnih kompanija je dodatno pogoravala stvari. Upravljanje procesom: Optina Inija je ve uspostavila interaktivnu internet stranicu, zajedno sa prateim IT servisom i timom IT osoblja, tako da je uvoenje sistema 48 dodato postojeoj strukturi. Gradonaelnik, lokalna uprava, skuptina i javne kompanije su radile zajedno na stvaranju preduslova za uvoenje ove nove usluge. Zakonski okvir je uspostavljen, objekti su odabrani i nabavljena je nova oprema. Realizovano je nekoliko PR aktivnosti u cilju informisanja graana (flajeri, lokalni mediji, lini kontakt) o ovoj novoj usluzi. Sistem 48 je na raspolaganju graanima 24/7 Koraci u njegovom korienju su: . Graanin prijavljuje problem korienjem poeljnog naina komunikacije: telefonski poziv, SMS ili internet; Centralni administrator dobija zahtjev, vri trijau (po tipu problema i/ili geografskoj lokaciji) i prosleuje zahtjev javnoj kompaniji ili nadlenoj kancelariji; U najkraem periodu, relevantno odjeljenje vri ocjenu pitanja; U roku od 48 sati, graanin dobija povratnu informaciju o statusu postupka rjeavanja problema (online, putem emaila ili mobilnog telefona). Anonimni zahtjevi su takoe mogui, ali se na njima radi bez povratne informacije.

Lokalne javne usluge da budu to pristupanije

Implementacija: U cilju uspostavljanja sistema 48, nakon poetne obuke u Baltimoru, SAD, optina je realizovala sledee aktivnosti: Formirana je optinska sluba za pozive; Izvrena je nabavka hardvera i softvera, a neke djelove softvera su razvili optinski softverski inenjeri; Formirana je sekvencijalna mrea sa javnim kompanijama;

www.uom.co.me

| 36

Poglavlje 5 Pruena je obuka administratorima u oblasti rada sa graanima, IT odravanja i sedminog izvjetavanja. Imenovan je jedan centralni administrator, koji prima zahtjeve, vri selekciju i prosleuje nadlenoj kompaniji/kancelariji. U svakoj javnoj kompaniji odabran je jedan podadministrator za rad na zahtjevima graana koji su mu proslijeeni; Praenje rada sistema 48: jednom nedjeljno (svakog petka) odrava se sastanak administratora, rukovodioca IT slube i gradonaelnika. Na taj nain se monitoring vri sa samog vrha hijerarhije (to odaje utisak znaaja), intervencije se vre blagovremeno, a servis se uvijek razmatra sve navedeno motivie zaposlene da postignu kvalitet.

Ovaj sistem obuhvata sve javne kompanije i optinske sektore jer je rjeavanje ovog problema (ili makar poetak rada ne njemu u najkraem periodu) gotovo zagarantovano graanima. Tvrdilo se da je ovaj sistem u vrijeme ugraivanja (2004) bio jedinstven u Evropi, ali je u meuvremenu izvrena i diseminacija tako da je nekoliko drugih optina u Srbiji i Makedoniji uvelo isti sistem uz podrku IT osoblja optine Inija. Evaluacija i preporuke: Ukljuiti razliite aplikacije i instrumente da bi se obezbijedila interaktivnost internet stranice; Olakati korienje tih aplikacija (odnosno, dodati esto postavljana pitanja koja graani mogu selektovati oznaavanjem polja, ali ostaviti prostora za pitanja koja ne spadaju u ponuene kategorije kako bi mogli da predstave svoj poseban problem); Povezati sve javne servisne kompanije tako da mogu reagovati u najkraem periodu na podneene zahtjeve; Omoguiti, posredstvom internet stranice, lak pristup svim relevantnim statistikama, budetu, mogunostima ulaganja, urbanistikom ureenju, obrascima, itd. kako bi se olakala ulaganja i korienje optinskih usluga; Obezbijediti konstantan monitoring funkcionisanja usluga na visokom nivou (uz uee gradonaelnika ako je mogue); Izbjegavati jednostran protok informacija, prosto predstavljanje pria o uspjehu javnosti. To moe dovesti do udaljavanja i lanog utiska da radite odlino, ali da u stvari ne ujete miljenja i zahtjeve graana, to moe ugroziti povjerenje graana u vau administraciju.

Ulaganje u internet alate i korienje optinskih usluga

Kontakt: Optina Inija www.indjija.net


37 |

NAJBOLJE PRAKSE U LOKALNOJ SAMOUPRAVI U CRNOJ GORI Optina: Pljevlja Mehanizam: Graanski biro Svrha mehanizma: U cilju postizanja efikasnosti i transparentnosti u radu i podsticanja aktivnog uea graana u procesu donoenja odluka na lokalnom nivou, optina Pljevlja je 2005. godine u okviru lokalne samouprave formirala Graanski biro. Dio finansijskih sredstava za otvaranje Graanskog biroa obezbijedila je Optina iz svog budeta, dok je znaajnu podrku pruio FOND za otvoreno drutvo. Osnovni cilj osnivanja ovog infarmacionouslunog pulta bio je da se graanima, na jednom mjestu, omogui ostvarivanje prava i obaveza na efikasan nain uz potovanje linosti i njihovog dostojanstva. Realizacijom projekta stvoreni su moderni ambijentalni kadrovski i tehniki uslovi za efikasniju proceduru i jednostavniji postupak u rjeavanju po zahtjevima graana. Osim toga, znaajno je unaprijeena komunikacija izmeu lokalne uprave i graana. Realizacija projekta Graanski biro motivisali su se graani na aktivno uestvovanje u svim sferama ivota i rada, bilo kao pokretai i inicijatori ili kao klijenti koji e u svakom momentu biti zadovoljni pruenim uslugama. Analiza problema: Veliki broj mjesnih zajednica u optini Pljevlja je znaajno udaljen od grada to uz neadekvatnu saobraajnu povezanost znatno oteava aktivno uee graana u kreiranju lokalnih javnih politika i umanjuje nivo ostvarivanja njihovih prava iz oblasti lokalne samouprave. Osim toga, administrativne procedure u lokalnoj samoupravi su nekada i neopravdano duge, a ostvarivanje nekih prava zahtijeva posjetu veem broju prostorno znaajno udaljenih kancelarija organa lokalne uprave. Ovakva situacija obavezivala je nadlene organe lokalne uprave da pronau najbolji put kako bi se graanima omoguilo da na jednom mjestu ostvare svoja zakonom utvrena prava i izvre svoje obaveze. Slaba informisanost graana i njihova nemogunost da utiu na rad optinskih slubi esto je dovodila do toga da se odreene aktivnosti sprovode bez njihovog ukljiivanja i inicijative u pogledu njihovih stvarnih potreba. Upravljanje procesom: Inicijativu za rjeavanje problema pokrenuli su graani i nevladine organizacije kao i predstavnici mjesnih zajednica u komunikaciji sa predstavnicima lokalne uprave. U tom cilju, inicijatori dobre prakse organizovali su odreeni broj sastanaka sa predstavnicima lokalne uprave dok nije postignuta saglasnost o formiranju Graanskog biroa. Proces su inicirali i vodili graani, kao budui korisnici dobre prakse, to je ovoj ideji bila dodatna vrijednost. Upravo su graani mogli na najbolji nain iskomunicirati svoje probleme i prepreke u ostvarivanju prava i izvravanju obaveza u lokalnoj samoupravi. Veliku pomo pruile su nevladine organizacije, svojim iskustvom u zagovaranju ideja prema lokalnim vlastima. Tako je zaokruen proces usaglaavanja stavova graana sa nadlenim organima lokalne uprave o potrebi uspostavljanja Graanskog biroa.

Omoguiti graanima ostvarivanje prava i obaveza na jednom mjestu

www.uom.co.me

| 38

Poglavlje 5Implementacija: Neophodan preduslov za formiranje i stavljanje u funkciju Graanskog biroa bio je adaptacija prostora, odnosno, obezbijeivanje opreme i tehnikih sredstava neophodnih za rad biroa. Za poetak rada bilo je neophodno izvriti struno usavravanje slubenika, kako upoznavanje sa nadlenostima organa lokalne samouprave i kancelarijskim poslovanjem, tako i usavravanje rada na raunarima. Jedan od poetnih zadataka u birou, bio je priprema obrazaca za podnoenje svih vrsta zahtjeva iz nadlenosti organa lokalne uprave. Ve na samom poetku rada, u cilju vee informisanosti graana o nadlenostima biroa i njihovim pravima generalno, kreirani su lifleti i broure i distribuirani graanima. Biro je, u nastavku svog rada, postao prepoznatljiv po organizovanju seminara, javnih tribina, okruglih stolova i drugih oblika javnih rasprava. Znaajnu pomo u realizaciji dalo je Ministarstvo pravde i Zajednica optina Crne Gore kroz davanje strunih savjeta i kroz uee svojih eksperata o pojedinom aktivnostima. Evaluacija i preporuke: Realizacijom ovog projekta lokalna samouprava u Pljevljima je kadrovski, tehniki i prostorno ojaana. Povean je broj inicijativa prema nadlenim organima lokalne uprave. Graani su bolje informisani o nadlenostima organa kroz vodie za graane koji se nalaze u Graanskom birou kao i kroz razliite oblike lifleta, broura, informacija i sl. Na uslunom pultu graani se mogu posluiti pripremljenim obrascima za podnoenje svih vrsta zahtjeva iz nadlenosti organa lokalne uprave. Graani se takoe mogu upoznati i sa radom Skuptine kao najveeg predstavnikog tijela graana kroz uvid u skuptinske materijale za svaku sjednicu Skuptine. Formiranje Graanskog biroa je uticalo i na organizaciju lokalne uprave, jer se sada svi poslovi pisarnice, izmeu ostalog, nalaze na jednom mjestu. Graanski biro je znaajno poveao naplatu lokalnih prihoda po osnovu administrativnih i komunalnih taksi. Najznaajnije za graane je da vie nema potrebe da lutaju od jednog do drugog Sekretarijata ili slube ve sve informacije o radu organa i sva prava i obaveze utvrene zakonom mogu ostvariti na jednom mjestu Graanskom birou. Graanski biro, osim to predstavlja usluno informacioni pult za potrebe graana prerastao je u Centar, u koje se mogu dobiti sve informacije o radu organa lokalne uprave i njihovim nadlenostima putem broura, lifleta i neposrednim kontaktima sa slubenicima. Optina: Bijelo Polje Mehanizam: Dnevni centar za djecu sa smetnjama u razvoju Svrha mehanizma: U cilju obezbijeivanja uslova za poboljanje kvaliteta ivota djece sa smetnjama u razvoju, u optini Bijelo Polje je tokom 2004. godine formiran dnevni centar, pod nazivom Tisa. Centar je dio servisa u kome se pruaju usluge osobama ometenim u razvoju u okviru Centra za socijalni rad. Glavni cilj osnivanja dnevnog centra bio je doprinos inkluziji djece sa smetnjama u razvoju u svakodnevni ivot zajednice. Nastao je na inicijativu Udruenja roditelja djece sa smetnjama u razvoju iz Bijelog Polja, u saradnji sa razliitim interesnim grupama.


39 |

Dnevni centar Tisa predstavlja prvi javni servis na lokalnom nivou u Crnoj Gori namjenjen djeci sa smetnjama u razvoju iji je rad baziran na principu socijalizacije, ukljuivanja djece u drutvo i potovanja osnovnih dejih prava. Formiraje ovog centra u znaajnoj je mjeri doprinio rjeavanju problema djece ometene u razvoju koja nijesu mogla biti ukljuena u bilo koji vid zbrinjavanja. Osim toga, ovakav projekat doprinio je jaanju odgovornosti organa lokalne uprave. Analiza problema: U Bijelom Polju postojao je veliki broj lica sa invaliditetom koji nijesu obuhvaeni nijednim oblikom obrazovnih ili socijalnih aktivnosti. Poloaj ovih lica, a posebno djece u zajednici nije bio na zadovoljavajuem nivou. Lica sa smetanjama u razvoju su se suoavala sa sveprisutnim predrasudama u drutvu u odnosu na ovu grupu. Osim toga, ova lica su se esto suoavala i sa arhitektonskim barijerama u ostvarivanju svojih prava, to znai da je mnogim licima sa smetnjama u razvoju teko da uu u mnoge zgrade, kao to su kole, bolnice, itd. (npr, toaleti, liftovi, itd.). Nepostojanje multidisciplinarnog pristupa u radu sa ovom djecom bio je uzrok njihove iskljuenosti iz javnog ivota, jer su glavnu brigu o djeci vodili iskljuivo roditelji. Na taj nain i same porodice djece sa smetnjama u razvoju nijesu bile u mogunosti da ravnopravno uestvuju u svakodnevnim drutvenim zbivanjima. Posebno osjetljiva kategorija, osim djece sa smetnjama u razvoju, bile su najee njihove majke koje, zbog svakodnevne brige o djetetu nijesu bile u prilici da se zapoljavaju i ekonomski pospjeuju poloaj porodica. S toga je veliki broj ovih porodica esto bio u nezavidnom ekonomskom poloaju. Dodatni problem predstavljala je i nedovoljna informisanost stanovnitva o problemima i potrebama ove kategorije to je uvijek dovodilo i do njihove nedovoljne senzibilisanosti. Upravljanje procesom: Inicijativa za otvaranje Dnevnog centra dola je od strane Udruenja roditelja djece sa smetnjama u razvoju iz Bijelog Polja. U cilju formiranja Centra, Udruenje je uspostavilo intezivnu komunikaciju sa predstavnicima optine Bijelo Polje, Centra za socijalni rad, Ministarstva rada i socijalnog staranja i Saveza udruenja roditelja djece sa smetnjama u razvoju Crnoj Gori. Udruenje je tokom procesa dobilo veliku podrku od tri meunarodne agencije UNICEF HI i GGS. , Formiranje ovako ozbiljnog servisa za djecu sa smetnjama u razvoju na nivou optine zahtjevao je timski rad i pristup u realizaciji ideje. Iz tog razloga je i Udruenje obezbijedilo multisektorski tim, sainjen od predstavnika gore navedenih institucija, koji je na kraju uspjeno realizovao ovaj projekat. Implementacija: Radi efikasnog upravljanja projektom na samom poetku formirano je koordinaciono tijelo koje su inili predstavnici svih partnera u projektu. Za pot

Documents

Prirucnik o Odgovornom i Transparetnom