Embed Size (px)
Citation preview
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
1. D
EO
U T
OK
U O
PASN
OST
I1
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
1. D
EO
U T
OK
U O
PASN
OST
I2
DANI POSLEPriručnik o vanrednoj situaciji u slučaju poplava – pravna pitanja
IzdavačKomitet pravnika za ljudska prava – YUCOMKneza Miloša 4, 11000 BeogradTel: 011/33 44 235Fax: 011/33 44 425E-mail: [email protected] site: http://www.yucom.org.rs/
Za izdavačaMilan Antonijević
PrirediliMilan AntonijevićMilena VasićDanilo ĆurčićKatarina Golubović
LekturaLjiljana Korica
Dizajn i prelom Benussi design
ŠtampaDosije studio, Beograd
ISBN 978-86-83209-61-3
Tiraž250
Publikacija je nastala u okviru projekta Dani posle – aktivna pravna pomoć i podrška građanima ugroženim u poplavama koji finansira Program direktne pomoći (DAP) Ambasade Australije. Stavovi izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno stavove Programa direktne pomoći (DAP) Ambasade Australije.Svi pojmovi u ovom priručniku upotrebljeni u muškom rodu, podrazumevaju i pojmove u ženskom rodu i obratno.
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
1. D
EO
U T
OK
U O
PASN
OST
I3
UVOD ///////////////////////////////////////////////////////////////////////////4
1. DEO U TOKU OPASNOSTI ///////////////////////////////////////////////////8
2. DEO NAKON OPASNOSTI ///////////////////////////////////////////////////12
3. DEO UMESTO ZAKLJUČKA - NAPOMENA //////////////////////////20
SADRŽAJ
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
1. D
EO
U T
OK
U O
PASN
OST
I4
UVOD
UVOD
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
U
VOD
5
Izazov je pisati priručnik o vanrednim situacijama, u nadi da će se retko primenjivati ili da, u idealnim okolnostima, nikada neće biti potreban. Svesni smo da će se Srbija, kao i zemlje u regionu, susretati sa nepogodama i da će vanredna situacija nalagati da se prisetimo svih pravnih i drugih pitanja koja su postavljana tokom poplava. Očekujemo da priručnik o prav-nim pitanjima u tom trenutku pokaže svoju upotrebnu vrednost, predvidi i predupredi neke od problema sa kojima su se suočavali građani u Srbiji tokom poplava u maju 2014. godine.
Priručnik je nastao kao deo projekta Dani posle – aktivna pravna pomoć i podrška građani-ma ugroženim u poplavama, i kao odgovor na vanrednu situaciju i brojne pozive na koje su odgovarale organizacije civilnog društva tokom poplava.
Organizacije civilnog društva su se udružile već prvog dana poplava, kako bi prikupljale i razmenjivale informacije iz ugroženih područja i sakupljale pomoć za građane koje su zadesile poplave. Za informisanje o potrebama građana korišćeni su i socijalni mediji. U koordinaciji sa građanima i organizacijama koje su pokazale ogromnu solidarnost, pomoć je upućivana tamo gde je bila najpotrebnija. Ova inicijativa, nazvana Udruženi za Srbiju, ostvarila je brojne rezultate o kojima nije primereno pisati, s obzirom na ogromnu štetu koju su građani pretrpeli. Angažovanje organizacija civilnog društva bilo je usmereno na saniranje katastrofalnih posledica i rešavanje pravnih i drugih problema koji su se pojavili tokom poplava.
Poplave koje su zadesile Srbiju 2014. godine napravile su materijalnu štetu koja je proce-njena na 1 milijardu i 532 miliona evra. Odnele su 33 života, a mnogobrojni građani Srbije ostali su bez krova nad glavom i elementarnih sredstava za život (oko 400 stambenih jedi-nica je potpuno uništeno, a oko 17.000 oštećeno).
Veliku štetu pretrpela je i privreda, posebno energetski sektor, a između ostalog uništeno je ili oštećeno 74 objekta zdravstvene zaštite, brojne škole i obdaništa. Procenjuje se da je oko milion i po ljudi na posredan ili neposredan način bilo pogođeno ovom prirodnom katastrofom.
Pravna pitanja koja su već prvog dana poplava pristigla u YUCOM ukazala su da je neop-hodno sakupiti i zabeležiti sve pravne probleme koji su se javljali na terenu.
Naime, u toku i nakon vanredne situacije, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, kao organizacija civilnog društva koja se bavi pružanjem besplatne pravne pomoći, bio je u prili-
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
U
VOD
7
ci da kroz razgovor sa građanima, uoči probleme koji su se pre svega odnosili na nedovoljnu informisanost građana o njihovim pravima i obavezama. Tako se i rodila ideja za izradu ovog priručnika, čiji je cilj sumiranje osnovnih prava i obaveza građana, i to u toku trajanja opasnosti i nakon prestanka opasnosti. U slučaju ponavljanja ovakve katastrofe, građani će imati sve informacije na jednom mestu, i u štampanom i u internet izdanju. Značajan deo priručnika posvećen je načinu na koji je država regulisala i realizovala pomoć građanima ugroženim u poplavama 2014. godine. Posebno smo se osvrnuli na osiguranje imovine, s obzirom na nerazvijenu kulturu osiguranja u Srbiji i manjak informacija o ovom obliku čuvanja imovine. Na fokus grupama koje su održane u toku ovog projekta širom Srbije u sredinama koje su pogodile poplave, razgovarali smo sa građanima, davali pravne save-te, grupisali probleme o kojima se otvoreno govorilo, kako bismo ovaj priručnik prilagodili onima kojima je najpotrebniji. Nadamo se da smo uspeli da ostvarimo pomenute ciljeve, a u slučaju nedoumica, pozivamo građane da nam se obrate za pravni savet ili informaciju.
Simbolično je da ovaj priručnik predstavljamo godinu dana nakon ukidanja vanredne si-tuacije u Srbiji. Verujemo da je to dovoljna distanca sa koje možemo objektivno sagledati sve pravne aspekte, proceniti gde pravni okvir postoji, a gde ga je potrebno napraviti ili unaprediti.
Milan Antonijević
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
1. D
EO
U T
OK
U O
PASN
OST
I8
1. DEOU TOKU OPASNOSTI
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
1. D
EO
U T
OK
U O
PASN
OST
I9
Reagovanje u vanrednim situacijama izazvanim poplavama regulisano je pre svega Zako-nom o vanrednim situacijama.1 Osim ovog zakona, donet je i poseban Zakon o otklanjanju posledica poplava u Srbiji2 koji se primenjuje samo na posledice poplava koje su se dogo-dile u Srbiji 2014. godine.
Vanredna situacija je stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih do-gađaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra, takvog obi-ma i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada. Vanredna situacija proglašava se odmah po saznanju za neposrednu opasnost od njenog nastupanja, ili nakon što je nastupila, ako nije mogla biti proglašena ranije, ili se opasnost od nastupanja nije mogla predvideti.
Za koordinaciju i rukovođenje zaštitom i spasavanjem u vanrednim situacijama obrazuju se štabovi za vanredne situacije i to na nivou Republike, autonomne pokrajine, upravnog okruga, grada i opštine. Štabovi za vanredne situacije su, između ostalog, nadležni za re-dovno informisanje i obaveštavanje stanovništva o rizicima i opasnostima, tako da u slučaju opasnosti građani uvek mogu da se obrate najbližem štabu za vanredne situacije.
Zakon o vanrednim situacijama predviđa nekoliko načela koja su od značaja u situacijama elementarnih nepogoda i prirodnih nesreća:
1. načelo zaštite i spasavanja koje se zasniva na saradnji, solidarnosti, pravovremenom i usklađenom delovanju subjekata sistema zaštite i spasavanja;
2. načelo prava na zaštitu koje propisuje da svako ima pravo na zaštitu od nesreća i kata-strofa prouzrokovanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama, pri čemu zaštita ljudskih života ima prednost nad svim drugim zaštitnim i spasilačkim aktivnostima;
1 Zakon o vanrednim situacijama, „Službeni glasnik RS”, br. 111/2009, 92/2011 i 93/2012
2 Zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, „Službeni glasnik RS”, br. 75/2014, stupio na snagu 22.07.2014. sa ograničenim rokom važenja od godinu dana, jer je zakonodavac procenio da će bar deo posledica katastrofalnih poplava biti saniran u tom periodu.
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
1. D
EO
U T
OK
U O
PASN
OST
I10
3. načelo solidarnosti propisuje da svako učestvuje u zaštiti i spasavanju u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima;
4. načelo javnosti obavezuje državne organe i ostale subjekte zaštite i spasavanja ljudi da jav-no obavljaju svoje aktivnosti i garantuje građanima pravo na obaveštenost o opasnostima;
5. načelo odgovornosti definiše odgovornost svih pravnih i fizičkih lica za sprovođenje mera zaštite i spasavanja od nesreća i katastrofa izazvanih elementarnim nepogodama i dru-gim nesrećama;
6. načelo postupnosti pri upotrebi snaga i sredstava predviđa da se u zaštiti i spasavanju prvo koriste snage i sredstva sa teritorije ugrožene lokalne samouprave, a u slučaju da ta sred-stva nisu dovoljna, nadležni organ donosi odluku da se koriste sredstva Republike Srbije.
Zakonom o vanrednim situacijama predviđaju se obaveze za:• organe državne uprave, organe autonomne pokrajine i organe jedinica lokalne samouprave• privredna društva, druga pravna lica i preduzetnike• građane, grupe građana, udruženja, profesionalne i druge organizacije
PRAVA I DUŽNOSTI PRIVREDNIH DRUŠTAVA I DRUGIH PRAVNIH LICA Privredna društva i druga pravna lica planiraju i obezbeđuju sredstva za: organizovanje, opremanje, osposobljavanje i obučavanje jedinica civilne zaštite koje ona obrazuju, orga-nizovanje i pripremanje lične, uzajamne i kolektivne zaštite, sprovođenje mera i zadataka civilne zaštite svojih zaposlenih, materijalnih i drugih dobara. Privredna društva i druga pravna lica koja u okviru svog delokruga imaju zaštitu većeg broja ljudi (iz oblasti zdravstva, vaspitno-obrazovne delatnosti, socijalne zaštite itd.) dužna su da planiraju, organizuju i sprovode mere i zadatke civilne zaštite i za lica koja su korisnici njihovih usluga.
Zakon pravi razliku između ovlašćenih i ostalih pravnih lica. Ovlašćena pravna lica su privredna društva i druga pravna lica kojima je povereno vršenje poslova od posebnog in-teresa za Republiku Srbiju (kao što su Telekom Srbija, Elektroprivreda Srbije i dr.) i ova pravna lica su, osim navedenog, dužna da na zahtev nadležnog ministarstva, dostavljaju nadležnoj službi analize i prognoze iz oblasti zaštite i spasavanja.
Humanitarne organizacije i udruženja učestvuju u pripremi i sprovođenju zadataka iz oblasti zaštite i spasavanja u skladu sa svojim delatnostima.
U periodu vanredne situacije, svi subjekti su dužni da učestvuju u zaštiti i spasavanju. Privredna društva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici telekomunikacionih i infor-macionih sistema i veza stavljaju nadležnoj službi na raspolaganje te sisteme u slučaju vanredne situacije. Ista pravila važe i za vlasnike i korisnike zaliha vode, hrane, medicin-ske opreme i lekova, energenata, odeće, obuće, građevinskog i drugog materijala neo-phodnog za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja.
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
1. D
EO
U T
OK
U O
PASN
OST
I11
PRAVA I DUŽNOSTI GRAĐANAGrađani su dužni da:
1) prihvate da budu raspoređeni u organe i jedinice civilne zaštite;
2) se odazovu pozivu nadležnog organa civilne zaštite;
3) podatke od značaja za zaštitu i spasavanje bez odlaganja dostave nadležnom organu;
4) daju podatke potrebne za vođenje evidencija od značaja za zaštitu i spasavanje.
U izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja učestvuju svi sposobni građani. Formiraju se specijalizovane jedinice civilne zaštite (koje čine zdravstveno sposobni vojni obveznici) i jedinice opšte namene civilne zaštite (radno sposobni muškarci od 16 do 60 i žene od 16 do 55 godina). Pripadnici civilne zaštite dužni su da se jave na mesto i u vreme koje odredi nadležni organ.
U izvršavanju materijalne obaveze za potrebe zaštite i spasavanja građani daju na korišćen-je nadležnom organu za vanredne situacije nepokretne stvari, vozila, mašine, opremu, ma-terijalno-tehnička i druga materijalna sredstva (vodu, hranu, medicinsku opremu, lekove, odeću, obuću, građevinski i drugi materijal) kad to zahtevaju potrebe zaštite i spasavanja.
Lica koja su pozvana na obavljanje poslova civilne zaštite nalaze se u pravnom režimu koji je vrlo sličan radnom odnosu. Fizička lica koja su pozvana na izvršenje zadataka ci-vilne zaštite imaju pravo na naknadu zarade koju obračunava i isplaćuje poslodavac od osnovice koju čini prosečna mesečna plata fizičkog lica ostvarena u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u kome je lice izvršavalo zadatke civilne zaštite, srazmerno vremenu angažovanja. Ova naknada pripada i drugim angažovanim licima, a obračunava se u skla-du sa prosečnom mesečnom neto zaradom. Ova lica, osim naknade zarade, za vreme an-gažovanja u civilnoj zaštiti imaju pravo i na zdravstveno osiguranje, ukoliko nisu osigurana po nekom drugom osnovu. U slučaju nastanka invalidnosti ili povrede u toku izvršavanja zadataka civilne zaštite, pripadnici civilne zaštite imaju sva prava iz penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja koja bi im pripadala u slučaju povrede na radu. Isto se odnosi i na prava članova porodice u slučaju smrti pripadnika civilne zaštite, ukoliko je smrt nastupila u obavljanju poslova civilne zaštite. U slučaju telesnog oštećenja od najmanje 20%, pripa-dnik civilne zaštite ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć čija se visina utvrđuje prema stepenu telesnog oštećenja. Za vreme izvršavanja zadataka zaštite i spasavanja pripadnik civilne zaštite ima pravo na naknadu za prevoz, smeštaj i ishranu.
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
1. D
EO
U T
OK
U O
PASN
OST
I12
2. DEONAKON OPASNOSTI
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
2. D
EO
NA
KO
N O
PASN
OST
I13
2.1. POPLAVE U SRBIJI 2014. GODINE – VAŽEĆI PROPISI I BITNI POJMOVIZakon o vanrednim situacijama predviđa da su jedinice lokalne samouprave dužne da ut-vrde štetu u roku od 60 dana od dana nastanka posledica štete, a da država učestvuje u pružanju pomoći građanima prilikom otklanjanja posledica štete većeg obima (preko 10% nacionalnog dohotka ostvarenog u određenoj opštini u prethodnoj godini). U skladu sa ovim zakonom, nakon poplava koje su zadesile Srbiju 2014. godine, donet je Zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji koji je predvideo program pomoći i obnove za građane koji su bili ugroženi u poplavama. Ovim zakonom osnovana je Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja u čijoj nadležnosti se nalaze stručni poslovi vezani za pomoć, obnovu i saniranje posledica.
Važno je istaći da se ne radi o nadoknadi štete, već o posebnoj vrsti državne pomoći za pogođene građane, jer šteta podrazumeva da je neko za nju odgovoran i nadoknađuje se u celosti - kako stvarna šteta, tako i izmakla dobit. Primera radi: ukoliko je šteta nastala na nekretnini koju je neko lice izdavalo stvarna šteta je fizičko oštećenje nekretnine, odnosno novčani iznos potreban da se ta nekretnina vrati u stanje u kome se nalazila pre poplava, a izmaklu dobit predstavljao bi iznos zakupnine koju usled nastale štete zakupodavac ne bi mogao da naplati.
Zakon je predvideo nekoliko vrsta državne pomoći:
Obnova objekata - ova pomoć odnosi se na: porodične stambene objekte, stambene i stambeno-poslovne objekte, stanove u stambenim i stambeno-poslovnim objektima, kultur-na dobra i kulturnu infrastrukturu, komunalnu infrastrukturu, putnu i železničku infrastruktu-ru, elektroenergetske objekte za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, objekte i sisteme elektronskih komunikacija, objekte rudne proizvodnje i snabdevanja, gasovode, to-plovode, objekte posebne namene, kao i objekte javne namene u javnoj svojini.
Obnova porodičnih stambenih objekata koji su srušeni usled dejstva poplava ili klizišta sprovodi se izgradnjom novog objekta na istoj ili bezbednoj lokaciji, ukoliko usled aktivi-ranja klizišta nije moguće sagraditi objekat na istoj lokaciji na kojoj se nalazio, odnosno isplatom novčanih sredstava do vrednosti novog objekta koji bi pripao građaninu prema zakonskim kriterijumima. Ovi novčani iznosi limitirani su na dva, dva i po i tri miliona dinara.
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
2. D
EO
NA
KO
N O
PASN
OST
I14
Obnova porodičnih objekata koji su oštećeni vršila se kategorizacijom oštećenja u pet kate-gorija. Pomoć je isplaćivana u zavisnosti od kategorije oštećenja u iznosima od 120.000,00 dinara za objekte prve kategorije do 600.000,00 dinara za objekte pete kategorije.
Pomoć za korisnike oštećenih i porušenih stambenih objekata (podstanare) isplaćivala se u iznosu od 24.000,00 dinara za oštećenja prve kategorije do 144.000,00 dinara za oštećenja šeste kategorije.
2.2. USLOVI ZA DODELU DRŽAVNE POMOĆIUslovi za dodelu državne pomoći načelno su definisani Državnim programom za obnovu po-rušenih objekata, u kome je propisano da se prilikom određivanja državne pomoći posebno vodi računa o tome da je šteta prijavljena u skladu sa zakonom, da je nastala kao posledica poplava ili klizišta koji su se desili tokom maja 2014. godine, da je lice koje traži državnu po-moć stalno živelo u objektu, da primalac pomoći nije već primio državnu pomoć za obnovu objekta, kao i da objekat nije bio osiguran. Opštine su takođe vodile računa i o socijalnom statusu, broju članova domaćinstva, zdravstvenom stanju, kao i drugim činjenicama koje su od značaja za isplaćivanje državne pomoći, a prioritet imaju oni najugroženiji građani.
Postupak državne pomoći odvijao se tako što su građani koji su podneli molbu/zahtev za državnu pomoć bili dužni da prijave opštini štetu od poplava. Obaveza opštine je bila da ut-vrdi sve činjenice koje su od značaja za procenu štete i donese rešenje, na koje su građani, ukoliko su bili nezadovoljni odlukom, imali pravo žalbe. Treba naglasiti da je rok za ovu žalbu bio izuzetno, čak i neprimereno, kratak. Formirane su i posebne komisije za popis štete koje su izlazile na teren i utvrđivale štetu. Nakon prijema rešenja, koje opštine šalju Kancelari-ji za pomoć i obnovu poplavljenih područja, vrši se postupak ukrštanja podataka dobijenih verifikacijom na terenu sa podacima iz rešenja o dodeljivanju državne pomoći. Verifikacija je stručni postupak koji podrazumeva utvrđivanje ispravnosti i tačnosti procene oštećenja (kategorizacije štete) koju je vršila opština, a sprovodila Kancelarija za pomoć i obnovu.
Važno je napomenuti da je Kancelarija za pomoć i obnovu podnela veliki broj krivičnih pri-java protiv građana koji prema Državnom programu obnove nisu ispunjavali uslove za do-bijanje državne pomoći, ali su na neki način pokušali ovu pomoć da „,zloupotrebe”, što je i utvrđeno u postupku verifikacije. Ovo se pre svega odnosilo na građane koji nisu bili stalno nastanjeni u objektu za koji su tražili pomoć ili koji su već primili državnu pomoć. Navođenje na overavanje neistinitog sadržaja je krivično delo koje propisuje da će svako ko dovođenjem u zabludu navede nadležni organ da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi štogod neisti-nito što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, biti kažnjen kaznom zatvora od tri meseca do pet godina.
Stav YUCOM-a je da država tokom postupka obnove nije dovoljno radila na upoznavanju građana sa posledicama ove „zloupotrebe prava” na državnu pomoć, tako da su se pred su-
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
2. D
EO
NA
KO
N O
PASN
OST
I15
dom u krivičnim postupcima našli mnogobrojni građani koji su na taj način pribavili određe-nu materijalnu korist, ili lakomisleno svedočili o određenim pitanjima.
Nakon konačnosti rešenja o dodeli državne pomoći, opštine su dostavljale Kancelariji za pomoć i obnovu spiskove primalaca pomoći. Kancelarija je plaćanja vršila direktno na te-kuće račune građana.
Građani su stavljali primedbe i na sastav komisija koje su utvrđivale štetu, i to da su bile sastavljene od neiskusnih ljudi koji nisu imali potrebna stručna znanja kako bi procenili kategoriju objekta ili izvršili ponovnu kategorizaciju.
2.3. RADNI ODNOSINakon poplava u Srbiji 2014. godine, kao sistemski problem pokazala se „pravna praznina” koja je obuhvatila mnoge građane koji su posredno ili neposredno bili pogođeni poplava-ma, a u trenutku kada su nastupile poplave bili su u radnom odnosu. Naime, tadašnji Zakon o radu u ovakvim situacijama predviđao je plaćeno odsustvo u trajanju od pet do sedam radnih dana. Međutim, građani kojima su uništeni porodični stambeni objekti i gotovo sve stvari, bili su prinuđeni duže da odsustvuju s posla. Ovaj problem rešen je pravovremenim obraćanjem Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM-a nadležnom ministarstvu, koje je potom uputilo preporuku poslodavcima da nadoknade zaradu građanima koji su pogođe-ni poplavama, iako nisu u zakonskoj obavezi. U slučaju ovakvih i sličnih problema, građani će najlakše doći do rešenja ili potrebne informacije ako kontaktiraju neku od organizacija civilnog društva. Osim toga, ukoliko građani imaju ikakve dileme, pitanja ili pravne pro-bleme, mogu se obratiti nekoj od organizacija koje se bave pružanjem besplatne pravne pomoći, poput YUCOM-a, CHRIS mreže, PRAXIS-a itd.
2.4. POMOĆ PRIVREDNOJ DELATNOSTI Pomoć privrednoj delatnosti definisana je Uredbom o utvrđivanju državnog programa po-moći privrednoj delatnosti, a ogledala se u dodeli bespovratne novčane pomoći privrednim subjektima i preduzetnicima. Neophodno je bilo prijaviti štetu organu lokalne samouprave (opštini) na teritoriji na kojoj se nalazi sedište privrednog subjekta i podneti zahtev za do-delu pomoći. Uslovi za dodelu pomoći su da privredni subjekat ima sedište ili poslovnicu na teritoriji koja je zahvaćena poplavama i do 50 zaposlenih na određeno i neodređeno vreme. Isplaćivana je pomoć u iznosu od 240 do 600 hiljada dinara, u zavisnosti od broja zaposle-nih u sedištu, odnosno poslovnici koja se nalazila na teritoriji zahvaćenoj poplavama. Uz zahtev za dodelu pomoći bilo je neophodno podneti, između ostalog, i izvod iz pojedinačne poreske prijave za dospele poreze i doprinose po odbitku za maj 2014. godine, kao i po-tvrdu nadležne poreske uprave da je izmiren porez. Nakon utvrđivanja svih bitnih činjenica
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
2. D
EO
NA
KO
N O
PASN
OST
I16
i okolnosti koje su od značaja za donošenje rešenja, prvostepeni organ donosi rešenje, na koje je u roku od 8 dana dozvoljena žalba Komisiji za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda. Nakon donošenja konačnog rešenja ono je dostavljano, sa pratećom dokumen-tacijom, Kancelariji za pomoć i obnovu, koja je proveravala da li je dokumentacija potpuna i imala je pravo da predmet vrati prvostepenom organu na dopunu dokumentacije. Konačno rešenje sa potpunom pratećom dokumentacijom Kancelarija je dostavljala Fondu za razvoj Republike Srbije koji je uplatu sredstava vršio na poseban namenski dinarski račun kod Uprave za trezor privrednog subjekta, odnosno preduzetnika. Prema podacima Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, na ovaj način isplaćena je državna pomoć za 837 privrednih subjekata u iznosu od 235 miliona dinara.
Tokom razgovora sa timovima advokata i pravnika iz YUCOM-a, privrednici su istakli da procedura davanja pomoći predstavlja, za pojedine privrednike, nepremostivu prepreku. Takođe, smatrali su da je bilo neophodno napraviti presek plaćenih poreza i doprinosa u trenutku nastupanja štetne posledice, kako bi pomoć moglo da dobije više privrednih su-bjekata. Tvrdili su da je mnogim privrednicima onemogućeno dobijanje ovog vida državne pomoći, jer je uveden uslov da u trenutku isplate sredstava moraju biti izmireni svi porezi i doprinosi prema državi.
2.5. NAKNADA ŠTETE I OSIGURANJENajbolji put do obeštećenja građana prilikom katastrofa tako velikih razmera kao što su poplave jeste osiguranje nepokretnosti. Da biste osigurali imovinu, neophodno je da zaključite ugovor o osiguranju sa osiguravajućim društvom. Osiguranjem imovine obez-beđuje se naknada za štetu koja bi se desila na imovini osiguranika zbog nastupanja osiguranog slučaja, pri čemu iznos naknade ne može biti veći od štete koju je osigura-nik pretrpeo. Osim osiguranja nepokretnosti, moguće je ugovoriti i osiguranje useva, plodova i ostalih proizvoda zemlje, nameštaja, mašina, alata, različite opreme, kao i zaliha. Ugovorom o osiguranju ugovarač osiguranja obavezuje se da plati određeni iznos organizaciji za osiguranje. Organizacija se obavezuje da isplati osiguraniku ili nekom trećem licu ugovorenu svotu, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj (u ovom slučaju poplava). Ugovor o osiguranju smatra se zaključenim kada ugovorne stra-ne potpišu polisu osiguranja ili listu pokrića. U polisi moraju da budu navedeni sledeći podaci: ugovorne strane, predmet osiguranja, odnosno osigurano lice, rizik obuhvaćen osiguranjem, trajanje osiguranja i period pokrića, svota osiguranja ili da je osiguranje neograničeno, premija ili doprinos, datum izdavanja polise i potpisi ugovornih strana. Svako osiguravajuće društvo ima svoje opšte uslove poslovanja koji bliže uređuju detalje osiguranja i moraju biti predočeni prilikom zaključenja ugovora. Za osiguranje se plaća odgovarajuća cena osiguranja (premija) i njena visina varira u zavisnosti od rizika osigu-ranja. Shodno tome, na područjima koja su sklonija poplavama, premija osiguranja će biti veća.
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
2. D
EO
NA
KO
N O
PASN
OST
I17
Ugovarač osiguranja dužan je, kad je u pitanju osiguranje imovine, da obavesti osigurava-ča o svakoj promeni okolnosti koja može biti od značaja za ocenu rizika. Takođe, osigura-nik je dužan da preduzme propisane, ugovorene i sve ostale mere potrebne da se spreči nastupanje osiguranog slučaja. Ako osigurani slučaj ipak nastupi, dužan je da preduzme sve što je u njegovoj moći da se ograniče njegove štetne posledice, kao i da u što kraćem roku koji je obično unet u ugovor o osiguranju, obavesti osiguravača da je pretpeo štetu, odnosno da se osigurani slučaj dogodio.
Ugovori o osiguranju su obično tipski ugovori sa unapred pripremljenim sadržajem, ali je moguće ugovoriti i uslove mimo tipskog ugovora, u dogovoru sa osiguravajućim društvom. Osnovni ugovori o osiguranju uglavnom obuhvataju paket rizika koji podrazumeva: požar i udar groma, eksploziju, oluju, grad, udar sopstvenog motornog vozila, sopstvene pokretne radne mašine u osigurani građevinski objekat, pad letelice i manifestacije i demonstracije. Ipak, osiguranje od elementarnih nepogoda kao što su poplave i zemljotresi može se po-sebno ugovoriti.
Visina premije osiguranja zavisi od visine sume osiguranja, građevinske kategorije objekta, klase zaštitnih mera, klase opasnosti robe, delatnosti, obima i širine pokrića, vrste predme-ta osiguranja i drugih okolnosti, a utvrđuje se u svakom konkretnom slučaju.
Zašto je osiguranje važno? Kod katastrofa velikih razmera kao što su bile poplave 2014. godine, država nema sredstava da isplati građanima pomoć u visini vrednosti njihove imo-vine koja je u poplavama uništena. Budući da se niko ne smatra odgovornim za nastalu štetu, ona nije ni u obavezi da to učini. Pomoć koja je isplaćivana bila je samo srazmerno učešće države u pokušaju da se nadoknadi stvarna šteta. Veoma mali broj građana imao je zaključen ugovor o osiguranju imovine u momentu poplava, čime su nepovratno oštećeni. Zaključivanjem ugovora o osiguranju građani obezbeđuju sebi brži ekonomski oporavak nakon nastanka štetnih posledica prirodnih katastrofa.
U praksi, brojni problemi su se odnosili na pojedine odredbe ugovora, kao i na procene osiguravajućih društava u vezi sa definisanjem ovog vida „vanredne situacije”, tj. da li on potpada pod osiguranje koje se tipski potpisuje sa građanima. U tom smislu, savetujemo da građani obrate pažnju i postave osiguravajućim društvima jasna pitanja u vezi sa ugovorom i odredbama koje se odnose na poplave i druge slične situacije.
2.6. ŠIRENJE PANIKETokom poplava 2014. godine, određeni broj građana suočio se sa postupcima koji su protiv njih vođeni zbog krivičnog dela „širenje panike” i to u pokušaju. Navodimo ceo član 343 Izazivanje panike i nereda, kako bi građani stekli uvid u ovo krivično delo i procenili da li se neke od aktivnosti mogu podvesti pod ovo krivično delo.
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
2. D
EO
NA
KO
N O
PASN
OST
I18
(1) Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže naruša-vanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili slič-nih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
Pojedini građani su proveli poduži period u pritvoru, što se svakako može smatrati nepri-merenom merom, naročito u slučajevima kada je imovina onih koji se nalaze u pritvoru ugrožena ili uništena. Iz tog razloga skrećemo pažnju građanima na ovo krivično delo, koje nije upotrebljeno protiv medija i državnih službenika čije bi se ponašanje s pravom moglo okarakterisati kao širenje panike, već protiv pojedinaca koji su na socijalnim mrežama delili utiske i informacije koje su čuli iz određenih izvora, a ponekad čak i pročitali u medijima.
YUCOM je preuzeo zastupanje u određenim slučajevima širenja panike, tako da čekamo nastavak suđenja i konačne odluke sudova. U jednom slučaju, okrivljeni, inače osamnae-stogodišnjak, imao je branioca po službenoj dužnosti. Postignut je dogovor o priznanju kri-vice, ali opravdano smatramo da on nije u interesu okrivljenog. Tim sporazumom okrivljeni je stavljen u položaj osuđivanog lica i to na kaznu od 10 meseci zatvora, 2 godine uslovno, iako delo, prema činjenicama koje su bile poznate našem pravnom timu, nije sadržalo sva obeležja krivičnog dela „širenje panike” a tužilaštvo nije dalo dovoljno dokaza o umišljaju, kao o bitnom elementu pokušaja ovog krivičnog dela. Takođe, sporazumom je Facebook nalog imenovan kao medij.
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
1. D
EO
U T
OK
U O
PASN
OST
I20
3. DEOUMESTO ZAKLJUČKA - NAPOMENA
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
3. D
EO
UM
ESTO
ZA
KLJ
UČ
KA
- N
AP
OM
ENA
21
Sva pitanja koja smo obradili u priručniku mogu biti predmet izmena, kako zakonskih, tako i podzakonskih tekstova. Kako smo ukazivali na propuste i nelogičnosti u pojedinim propi-sima, očekujemo da budu usklađeni i izmenjeni. Iz tog razloga, korisnicima ovog priručnika savetujemo da se informišu u YUCOM-u ili nekoj drugoj organizaciji, čak i na internetu u javno dostupnim zbirkama propisa, da li su određene izmene propisa u međuvremenu stu-pile na snagu.
Pisanje priručnika ćemo završiti kako smo ga i započeli - u nadi da će se retko upotrebljava-ti i da će više služiti kao podsetnik na poplave 2014. godine i sve poteškoće koje su donele građanima i privredi.
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
3. D
EO
UM
ESTO
ZA
KLJ
UČ
KA
- N
AP
OM
ENA
22
KOME SE SVE MOŽETE OBRATITI ZA POMOĆ
Crvenom krstu Srbije: Crveni krst je imao veoma značajnu ulogu u prikupljanju pomoći i donacija u toku poplava u maju 2014. godine. Crveni krst ima svoju kancelariju u svakoj opštini u Srbiji, a njihov internet sajt je: http://www.redcross.org.rs/.
Kancelariji za pomoć i obnovu poplavljenih područja: ovoj instituciji možete se obratiti za in-formacije o rešenjima i statusu predmeta povodom dodele državne pomoći nakon poplava u maju 2014. godine. Njihovi kontakt podaci su: [email protected], 011/3620224, adresa: Nemanjina br. 11, Beograd.
Komitetu pravnika za ljudska prava – YUCOM-u: YUCOM pruža besplatnu pravnu pomoć građanima kojima su ugrožena ljudska prava. U okviru projekta Dani posle – aktivna pomoć i podrška građanima ugroženim u poplavama u posebnom fokusu su građani pogođeni po-plavama. Kontakt telefon je 011/3344235. Takođe, postoje i druge organizacije koje pruža-ju besplatnu pravnu pomoć, i navedene su u tekstu priručnika.
Nevladinoj organizaciji Građanske inicijative: ova organizacija je pokrenula aktivnosti u okviru neformalne grupe Udruženi http://udruzeni.org/. Na njihovoj internet prezentaciji možete se upoznati sa mapom aktivnosti nevladinih organizacija u poplavljenim područji-ma, ali i saznati druge korisne informacije.
Najbližoj opštini: lokalne samouprave u obavezi su da u toku opasnosti formiraju krizne štabove, a nakon opasnosti bile su nadležne kao prvostepeni organ za donošenje rešenja o dodeli državne pomoći. Takođe, mnoge opštine u Srbiji imaju službu za besplatnu pravnu pomoć građanima.
Centru za socijalni rad: Centar za socijalni rad je institucija socijalne zaštite koja pruža so-cijalnu pomoć ekonomski najugroženijim građanima.
U vezi sa nepravilnostima u oblasti javnih nabavki tokom saniranja posledica poplava, obratite se organizaciji Transparentnost na e-mail: [email protected].
Sektoru za vanredne situacije na telefon: 011/3062000, adresa: Kneza Miloša 101, Beograd.
23
DA
NI P
OSL
EP
riruč
nik
o va
nred
noj s
ituac
iji u
slu
čaju
pop
lava
PR
AVN
A PI
TAN
JA
1. D
EO
U T
OK
U O
PASN
OST
I24
