,

PRIRUNIK ZA POLAGANJE DRAVNOG ISPITA

, .

. . . :

1. , ;2. , , ;3. , ;4. , , ;5. , - (, ) ;6. - , , , ;7. ( () ) ( ; 8. ( ) ( );9. ( , , , ),10. ,11. ( : , );12. ( 3 : , ),13. ( , ). ( ):

1. ( , ):

- ( , ( ), ));

- ( ());

- ( , , ).

2. ( ):

)

- ( , , () , ) ( , );

- ( , ) ( . );

- ( , , ) ( , );

- ( 100 ), ( 100 200) ( 200 ). .

) -

- , , , , .

) -

- , , , .

- , .

- .

- (2/3) (28 42 ).

- . , .

- .

- ( ) ().

- :

1. ,

2. ,

3.

4. .- (21. 1995. .), (14.12.1995. .) ; .

:1) , 2) - , 3) , 4) .

:

- , ;

- (, , )

- , ;

- ;

- ;

- ;

- ;

- , ;

-, ;

- ;

- , .

:

- ,

- , ;

- , ;

- ,

- ,

- , ,

- , ,

- ,

- ,

- ,

- ,

- ,

- .

: , , , , , , , , , .

, , :

,

: , , , , , .

,

,

,

: , , , .

*=

:

. - . . . , .

, . , , . 1:2.

. . , .

. .

:

,

,

,

,

,

, ,

, ,

,

.

:

,

,

,

, .

- :

1. , ,

2. ,

3. ,

4. ,

5. ,

6. ,

7. .

- ( ).

- , .

- 09.01.1992. ., 28.03.1994. .

, , , 1.

- :

I - ( )

-15 , 2/3 (5 5 ) 1/3 (5 ),

- , .

- , 9 (3 , 3 3 ).

II - ( )

-42 , , 2/3 (28) 1/3 (14), ,

-2/3 .

- (, ) .

- :

,

,

,

, ,

,

() . 2. ( )

- , .

:

- 3 , ( ) ( ) 4 , ( ). 3 . , 4 .- :

,

, ,

. ,

,

,

.

- 2 , , , . .

- .

- , . . .

:1. ,

2.

3. .

- , .- , 5 (1) ,2) , 3) , 4) , 5) 6) ..

- .

-:

1. ( , ),

2. ,

3. .

3.

- 9 : 4 , 2 3 ( ).

- 5 , 70 . .

- , .

:

1. ( , ,...),

2. . ,

3. ,

4. ,

5. .

- :

,

,

,

1/4

1/4 , .

4.

- .

- .

- (4 ): ( ) 3 ( 2 1 ).

- 6 , ( ) .

- .

- :

-

- 6 . .

:- , ,

- ,

- ,

- ,

- ,

- ,

- .

- :

1.

2. ( 06. 1992. . ).

- , . - , 3

- 3 : - ,

.

-

-

- .

- 6 ., , 15 ( .

. ).

- .

- : - ( , 5 SCE).

- .

- , 14 .

- .

- :

,

.

:

- ,

- ,

- , : 1) , 2) . , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) ,

- ,

- ,

- 140 12 : 1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6) ,7) , 8) , 9) ,10) , 11) 12) ,

- , , ,

- ( : 5 : , , , ),

- .

- , .

- .

- :

1. , - ,

2. . .

- .

: , , .

, , .

: , , 1/3 , 1:2.

. . .

, .

:

- .

- , 30 , .

- .

- 2/3 .

- .

- :

1. ( , , , ...),

2. ( , , ...),

3. - ( , , , ...).

4. .

- , - .

:

1) (, , , );

2) ( , , , , , , , , , , , , .

3) ( );

4) ( , , );

5) ;

6) ( );

7) ( );

8) , , ;

9) ;

10) ( );

11) ;

12) ; ( .; .; .; )

13) ( ).

:1) ( , , , 18 . , , , );

2) ( , , );

3) ;

4) ;5) ;

6) , ;

7) ( , );

8) .

- :

1) ( );

2) ;

3) ( , , , . );

4) ( , , , , );

5) (, , , );

6) , , );

7) .

:

1) ;

2) ,

3) ;

4) ( ).

:1) ( );

2) ( );

3) ;

4) .

:

1) ;

2) ;

3) ;

4) ,

5) ;

6) ;

7) , .

OSTVARIVANJE I ZATITA LJUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH SLOBODAU EvropskojUstavom BiH je utvreno da se prava i slobode odreeni u Evropskoj konvenciji za zatitu prava i osnovnih sloboda direktno primenjuju u BiH i imaju prioritet nad ostalim zakonima.

Ustav BiH je definisao dodatne mehanizme, radi potpunijeg i sigurnijeg ostvarenja prava i sloboda, kao to su:1. nediskriminacija za sva lica u BiH

2. izbeglice i raseljena lica imaju pravo da se vrate u svoje domove, pravo na povratak imovine ili novanu naknadu za nestalu imovinu3. svi organi , sudovi, institucije duni su titi ljudska prava i slobode4. BiH e prihvatiti meunarodne sporazume o pravima i slobodama5. puna saradnja organa, institucija entiteta i BiH i meunarodnih organizacijaUstavni sud BiH i ustavni sudovi entiteta su ovlateni da iz pravnog poretka uklone sve zakone i druge propise koji nisu u skladu sa ustavima i meunarodnim dokumentima .

Prava i slobode garantovani Ustavom RS ne mogu se oduzeti i ograniiti. Obezbeena je sudska zatita prava i sloboda od strane redovnih i ustavnih sudova.O zahtevu za zatitu prava i sloboda odluuje sud nadlean za upravne sporove, predlog za sudsku zatitu podnosi se ako su ispunjeni sledei zakonski uslovi:

1. da je u pitanju Ustavom garantovano pravo ili sloboda

2. da nije obezbeena druga sudska zatita

3. da je radnja nezakonita

4. da se radnjom spreava pravo ili sloboda

5. da je radnja usmerena na konkretan sluaj

6. da je vri slubeno lice u organu uprave

(ukoliko nedostaje bilo koji od navedenih elemenata, predlog za sudsku zatitu mora biti odbaen kao nedoputen).

EKONOMSKO I SOCIJALNO UREENJE

SVOJINSKI ODNOSI I SLOBODA PRIVREDNOG DJELOVANJA (PREDUZETNITVO)

Ekonomsko i socijalno ureenje zasniva se :

1. ravnopravnost svih oblika svojine i sloboda privreivanja

2. samostalnost preduzea u privreivanju i raspodeli dobiti

3. sloboda kretanja robe, rada i kapitala u Republici (kao jedinstvenom privrednom prostoru)

4. slobodno preduzetnitvo moe se zakonom ograniiti radi zatite interesa Republike, zdrave ovekove okoline.........

5. zabranjeni su monopoli

6. Republika obezbeuje zatitu potroaa

7. svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zatitu

8. zakonom se moe ograniiti pravo svojine, uz pravinu trinu naknadu

9. sredstava u drutvenoj i dravnoj svojini mogu se otuivati samo po trinim kriterijumima

10. garantuje se pravo na nasleivanje , u skladu sa zakonom

11. strana lica mogu sticati pravo svojine i prava na osnovu ulaganja kapitala

Republika i optina budetom utvruju javne prihode i javne rashode. Sredstva budeta su:

porezi,

takse,

i dr zakonom utvreni prihodi

(obaveza plaanja poreza je opta i utvruje se prema ekonomskoj snazi obveznika) Republika titi i podstie:

-racionalno korienje prirodnih bogatstava

-ouvanje kulturnog, umetnikog i istorijskog blaga

-nauno-istraivaki rad

-tednju

-sport

-zanatstvo

-zadruge i zadrugarstvo

OBLICI ORGANIZACIJE U PRIVREDNIM I DRUTVENIM DJELATNOSTIMA

Organizacija u oblasti privrede sadri 4 bitna elementa :

a) Grupa ljudi (povezana u jednu celinu)

b) Ciljevi

c) Sredstva (kojim organizacija raspolae)

d) Organizaciona struktura

Oblici organizovanja u privredi:

1)Preduzea - osnivaju se radi obavljanja privredne delatnosti i sticanja dobiti; svako pd ima: materijalnu i personalnu osnovu, organizaciju, djelatnost, sjedite, iro raun, opte akte, poslovne knjige, samostalnost (pravni subjektivitet).

2)Radnje (ind., trgovake, zanatske........)

3)Zadruge (omladinske, zemljoradnike, stambene; udruivanje radi zajednikog ekonomskog interesa)

Prema vlasnikom (nevalasnikom) kriterijumu preduzea se dele na:

1) Preduzea u dravnoj svojini (javna pd,d.o.o., a.d. .)

2) Preduzea u zadrunoj svojini (zadruna pd., d.o.o., a.d.)

3) Preduzea u meovitoj svojini (a.d. , d.o.o., komanditna drutva)

4) Preduzea u privatnoj svojini (privatna pd, a.d. sa ogranienom odgovornou)

5) Preduzea u drutvenoj svojini (drutvena i dravna)

Vrste preduzea :

1) Matino i zavisno pd jedno pd zavisi od drugog

2) Preduzee s uzajamnim ueem dva pd imaju uzajamno uee kapitala

3) Holding pd (kompanija) stie uee kapitala u drugim preduzeima putem akcija

4) Koncernsko preduzee povezano u koncern u kome matino pd ima veinsko uee u kapitalu to mu omoguuje upravljanje jednim ili vie zavisnih preduzea

5) Poslovno udruenje osnivaju ga dva ili vie preduzea radi unapreenja sopstvenog privreivanja

U sistemu preduzetnitva tri su bitna faktora: kapital, rad i upravljanje.

Organi preduzea :

Upravni odbor

Nadzorni odbor

skuptina

Direktor

(savet zaposlenih nije organ preduzea, on je vie kolektivni organ, koji zastupa interese zaposlenih)

DRUTVENE DELATNOSTI

Drutvene djelatnosti obuhvataju:

Zdravstvenu zatitu

Borako invalidsku zatitu

Socijalnu zatitu

Zatitu dece i omladine

Nauku, kulturu, obrazovanje..............

(finansiraju se iz budeta i fondova)Drutvene delatnosti organizuju se kao ustanove.

Drava (Vlada, u nekim sluajevima Narodna skuptina ) osniva :ustanove, fakultete, Univerzitete, Zdravstvene ustanove, Biblioteke, Muzeje..........Stabilne, dobro organizovane, i razvijene drutvene delatnosti pozitivno utiu na proizvodnju, to se pozitivno odraava na stabilnost sistema njihovog finansiranja.

PRAVA I DUNOSTI REPUBLIKE

Prava i dunosti Republike vre Ustavom odreeni republiki organi .

Republiki organi :

utvruju politiku

donose i izvravaju zakone

tite ustavnost i zakonitost

Republika ureuje i obezbeuje :

1. integritet republike

2. odbranu i bezbednost

3. ustavnost i zakonitost

4. mere za sluaj ratnog stanja

5. zatitu ljudskih prava i sloboda

6. svojinske odnose i zatitu svih oblika svojine

7. ek.odnose sa inostranstvom

8. bankarski i poreski sistem

9. osnovne ciljeve : privrednog, naunog, tehnolokog, demografskog .......... razvoja

10. radne odnose, zatitu na radu, zapoljavanje, socijalno osiguranje...

11. zatitu ivotne sredine

12. finansiranje prava i dunosti Republike

ORGANIZACIJA REPUBLIKE

Ustavotvornu i zaknodavnu vlast vri Narodna skuptina (zakoni i drugi propisi koje izglasa Narodna skuptna, a koji se tiu vitalnog interesa bilo kojeg od konstitutivnih naroda, stupaju na snagu tek nakon usvajanja u Vijeu naroda)

Sudsku vlast vre sudovi.

Izvrnu vlast vri Vlada.

Predsednik Republike predstavlja Republiku i izraava njeno dravno jedinstvo

Uee pripadnika konstitutivnih naroda i ostalih u vrenju najviih funkcija u Republici obezbeuje se prilikom izbora :

Predsednika Vlade

Predsednika Narodne skuptine

Predsednika Vijea naroda

Predsednika Vrhovnog suda

Predsednika Ustavnog suda

republikog javnog tuioca

(za najvie dve od ovih funkcija se mogu izabrati lica iz istog konstitutivnog naroda) ??? NARODNA SKUPTINA

-Narodna skuptina vri ustavotvornu i zakonodavnu vlast.

-Narodni poslanici

*se biraju na 4 godine( neposredno i tajnim glasanjem)

*uivaju imunitet

*ne moe biti pozvan na krivinu odgovornost za izraeno miljenje u Narodnoj skuptini (bez odobrenja Narodne skuptine ne moe se pokrenuti krivini postupak)

*ne moe biti pritvoren bez odobrenja Narodne skuptine (osim ako je zateen u vrenju krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju duem od 5 god)

-Na predlog najmanje 30 poslanika, Narodna skuptina moe 2/3om veinom glasova ukupnog broja poslanika, skratiti svoj mandat (skraivanjem mandata Narodne skuptine prestaje i mandat Vlade; za vreme ratnog stanja i neposredne ratne opasnosti :

* mandat se ne moe skratiti

* mandat traje dok to stanje traje) -Ako Narodna skuptina skrati svoj mandat (ili bude rasputena), izbori za novu Narodnu skuptinu moraju se odrati u roku od 60 dana od dana donoenja odluke o skraivanju mandata (izbore raspisuje predsednik Republike )

-predsednik Republike moe (poto saslua miljenje predsednika Vlade i predsednika Narodne skuptine) odluiti da Narodna skuptina bude rasputena

-Narodna skuptina je jednodomna i ima 83 narodna poslanika

Nadlenost Narodne skuptine RS:1) odluuje o promeni Ustava

2) donosi zakone, druge propise i opte akte

3) donosi plan razvoja, budet i zavrni raun

4) raspisuje republiki referendum

5) raspisuje izbore za narodne poslanike I predsednika i potpredsednika Republike

6) vri kontrolu rada Vlade (i drugih organa koji su joj odgovorni)

7) imenuje i razreava funkcionere (u skladu s Ustavom i zakonom)

8) daje amnestiju

9) utvruje osnove spoljne politike i ratifikuje meunarodne ugovore i sporazume

10) utvruje teritorijalnu organizaciju

11) proglaava vanredno stanje, neposrednu ratnu opasnost I ratno stanje,

Nain odluivanja:

Pravo predlaganja zakona, drugih propisa, optih akata imaju:

*predsednik Republike

*predsednik Vlade

*svaki narodni poslanik

* najmanje 3000 biraaNarodna skuptina :

Odluuje veinom svih narodnih poslanika (ako Ustavom nije predviena posebna veina)

Pravilnikom ureuje svoj rad, prava i obaveze poslanika

Ima predsednika i dva potpredsednika (koje bira na 4 god)

Radi u stalnom zasedanju (predsednik N.s. saziva i predsedava sednicama, duan je sazvati sednicu na zahtev 1/3 poslanika)

VIJEE NARODA

Zakonodavnu vlast u RS vri Narodna skuptina i Vijee naroda.

Prvenstveno treba imati u vidu pitanja vezana za vitalni nacionalni interes konstitutivnih naroda :

- Ostvarivanje prava konstitutivnih naroda (u smislu adekvatne zastupljenosti u zakonodavnim, sudskim i izvrnim organima)

- Identitet jednog konstitutivnog naroda

- ustavni amandmani

- Obrazovanje, veroispovest, jezik.....

- Teritorijalna organizacija

Zakoni,drugi propisi i opti akti (kojim se ureuju vitalni interesi konstitutivnih naroda) doneseni su kada ih u istovetnom tekstu usvoje *Narodna skuptina

*Vijee naroda

Vijee naroda ima po 8 lanova iz svakog konstitutivnog naroda i 4 lana iz reda ostalih :

Mandat im traje 4 god.

Bira ih klub poslanika u Narodnoj skuptini (narodni poslanik ne moe biti biran za lana Vijea naroda)

Rasputanjem Narodne skuptine prestaje i mandat Vijea naroda

lan Vijea naroda uiva imunitet kao i narodni poslanik

Ako Narodna skuptina i Vijee naroda ne postignu saglasnost o donoenju zakona, propisa, opteg akta, koji se odnosi na vitalni nacionalni interes konstitutivnog naroda, tada odluuje Vijee Ustavnog suda RS

(najmanje 4 lana jednog konstitutivnog naroda bie zastupljeno u Narodnoj skuptini???)

PREDSEDNIK RS

Predsednik Republike u okviru svojih nadlenosti:

- predstavlja Republiku

-pedlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika Vlade I kandidata za predsednika i sudije Ustavnog suda

- ukazom proglaava zakon u roku od 7 dana od dana usvajanja u Narodnoj skuptini (u tom roku predsednik Republike moe zahtevati da Narodna skuptina ponovo odluuje o zakonu)

-daje pomilovanja

-dodeljuje odlikovanja i priznanja utvrena zakonom

-obavlja poslove iz oblasti odbrane i bezbednosti, u skladu s zakonom

-ukazom (na predlog Vlade) postavlja efove predstavnitva RS u inostranstvu

-predlae ambasadore i dr meunarodne predstavnike BiH i RS

-obrazuje strune slube i savetodavna tela (za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti)........

Predsednika i potpredsednike Republike biraju graani neposrednim i tajnim glasanjem na 4 god. (ne mogu da budu iz istog konstitutivnog naroda).

Dva potpredsednika

*obavljaju poslove koje im poveri predsednik

*zamenjuju predsednika u sluaju njegove spreenosti da obavlja svoje funkcije

Kada Narodna skuptina, zbog vanrednih okolnosti, nije u mogunosti da se sastane, predsednik Republike proglaava : vanredno stanje, neposrednu ratnu opasnost ili ratno stanje.

Isto lice moe biti izabrano za predsednika i potpredsednika najvie dva puta uzastopno.

Predsednik i dva potpredsednika Republike :

*direktno se biraju sa liste kandidata za predsednika RS (predsednik-kandidat sa najveim brojem glasova, potpredsednici-iz reda druga dva kontitutivna naroda, koji imaju najvei broj glasova iza izabranog predsednika)

*uivaju imunitet, kao i narodni poslanici

*prilikom stupanja na dunost, polau zakletvu pred Narodnom skuptinom

*u sluaju neposredne ratne opasnosti i ratnog stanja, produava im se mandat dok takvo stanje traje

*prestaje im mandat u sluaju ostavke ili opoziva.

SENAT RS

je savetodavno tijelo najviih ustavnih institucija u RS;

ima 55 lanova (koje imenuje predsednik RS iz reda istaknutih linosti, koje su dale zapaen doprinos u privrednom, politikom, naunom, kulturnom, crkvenom ivotu,

senatori se imenuju na period od 7 godina(s mogunou da budu imenovani jo jedan uzastopni mandate),

uivaju imunitet kao i narodni poslanici,

ne donose odluke , ve savjetuju druge organe,

svoju djelatnost obavljaju na plenarnim sjednicama,koje saziva predsjednik na prijedlog NS, Vlade, 1/3 senatora.

Razmatra sledea pitanja: meunarodni poloaj RS,spoljna politika, odbrana I bezbjednost RS, unutranji razvoj i privredna obnova RS, ustav RS i vaniji zakonski nacrti.

VLADA RS

- :

, . ,

, , ,

, . ,

, . ,

, . . ,

. . . , . ,

. , . .

Vlada se bira na period od 4 god (nakon svakog konstituisanja novoizabrane Narodne skuptine).

Kandidat za predsednika Vlade izlae Narodnoj skuptini program Vlade i predlae njen sastav (Vlada je izabrana ako je za njen sastav glasala veina od ukupnog broja narodnih poslanika).

Narodni poslanik koji je predloen za predsednika ili potpredsednika Vade ne moe odluivati o izboru Vlade.

Vlada za svoj rad ogovara Narodnoj skuptini.

Vladu ine :

*predsednik

*potpredsednici

*ministri (8 iz reda srpskog, 5 iz bonjakog, i 3 iz reda hrvatskog naroda).

Predsednik i potpredsednik Vlade ne mogu biti iz istog konstitutivnog naroda.

Za vreme trajanja mandata Vlade, predsednik Vlade moe, na osnovu miljenja predsednika Republike i predsednika Narodne skuptine vriti promene u sastavu Vlade ( o emu obavetava Narodnu skuptinu)

Predsednik Republike predlae kandidata za predsednika Vlade u roku od 10 dana od dana

* usvajanja ostavke * ili izglasavanja nepoverenja ili prestanka mandata Vlade

( zbog rasputanja ili skraivanja mandata Narodne skuptine) a nova Vlada mora biti izabrana u roku od 40 dana od dana predlaganja kandidata Predsednik Republike moe (ako oceni da je dolo do krize Vlade)

-na inicijativu min 20 poslanika

- i poslua miljenje predsednika Narodne skuptine i predsednika Vlade

zatraiti od predsednika Vlade da podnese ostavku.

(ako predsednik Vlade odbije da podnese ostavku, predsednik Republike

ga moe razreiti)

Predsednik Vlade moe predloiti Narodnoj skuptini razeenje lana Vlade. Odluka o razreenju Vlade ili lana Vlade smatra se usvojenom ako je za nju glasala veina od ukupnog broja narodnih poslanika

Vlada i lan Vlade mogu Narodnoj skuptini podneti ostavku. Ostavka ili razreenje predsednika Vlade povlai ostavku Vlade.

Vlada

kojoj je izglasano nepovernje

koja je dala ostavku

kojoj je prestao mandat zbog rasputanja Narodne skuptine,

ostaje na dunosti do izbora nove Vlade.

lanovi Vlade uivaju imunitet kao i narodni poslanici. O imunitetu lanova Vlade odluuje Vlada.

( lanovi Vlade najmanje 15% iz jednog konst naroda, najmanje 35% lanova iz dva konst naroda i 1 lan iz reda ostalih ???) ADMINISTRATIVNA SLUBA U UPRAVI RS

Poslove dravne uprave obavljaju :

Ministarstva

Drugi republiki organi uprave

Republike upravne organizacije

Organi uprave u sastavu ministarstva mogu se obrazovati kao : *uprave *inspektoratia republike upravne organizacije kao: *zavodi

*direkcije

*agencije

*sekretarijati.....

Organi dravne uprave mogu formirati van sjedita podrune jedinice:

*to je izraz dekoncentracije njihovih poslova

*podrune jedinice i njihova nadlenost odreuju se aktom organa dravne uprave *sjedite podrune jedinice odreuje Vlada

Dravni slubenik je lice postavljeno upravnim aktom

-na osnovu javnog konkursa

-ili imenovanjem

(ministri i njihovi zamenici ne smatraju se dravnim slubenicima). Agencija za dravnu upravu:

*samostalan i nezavisan organ dravne uprave*osniva je Vlada

*direktora Agencje imenuje Vlada na osnovu javnog konkursa, na 4 god, sa mogunou obnove mandata

* nadlenosti Agencije: programiranje i unapreivanje organizacije dravne uprave, izbor, edukacija kadrova, obezbjeivanje nacionalne ravnopravnosti kod izbora dr. slubenika.

U cilju uspostavljanja kompetentne, odgovorne i transparentne dravne uprave dravni slubenici treba da se ponaaju u skladu sa Kodeksom dravnih slubenika (koga donosi Vlada na predlog Agencije). Dravni slubenici su u obavljanju svojih poslova i zadataka duni primjenjivati i pridravati se Ustava, zakona, a posebno principa zakonitosti, profesionalne nepristrasnosti, odgovornosti, transparentnosti, javnosti, efikasnosti, ekonominosti. Pri tome, Vlada ima ovlaenja da utvruje opte smjernice za rad dravne uprave i donosi podzakonske akte.

Dravni slubenici ne mogu :

* biti osnivai

*nalaziti se u organima politikih stranaka

*zbog promene politike strukture vlasti, izgubiti status dravnog slubenika i svoje radno mesto

Rad organa uprave je javan (izuzetno se javnost moe ogarniiti zakonom).

Sredstva za finansiranje poslova organa dravne uprave obezbeuju se u Budetu Republike.

, , .

, () , .

, .

. , .

- :

,

.

- :

1. , , ,

2. ,

3. ,

4. . ,

5. ,

6. , , . ,

7. , , , , , , ,

8. ,

9. , . ,

10. ,

11. , , , . , .

- : , .

: - ( 11 31)

- .

- .

- 4 , .

:

1) ,

2) ,

3) , ,

4) ,

5) , , ,

6) ,

7) ,

8) ,

9) , ,

10) ,

11) ,

12) ,

13) ,

14) ,

15) , , ,

16) ,

17) ,

18) ,

19) ,

20) .

:

- .

- 4 .

- .

- .

- :

1. ,

2. , ,

3. . ,

4. . ,

5. ,

6. , . , . , ,

7. . , , . ,

8. . ,

9. ,

10. ,

11. . ,

12. , . , .

:

- .

- :

1. ,

2. , . ,

3. ,

4. ,

5. . .

4 . : , .

.

.

.

: , , , , , . , , , . , , , , , , , .

:

, .

:

- 4 .

- .

- 4 .

- .

- .

- , . .

: , , ,, , , , , , , , , , , , .

:

- 4 .

- .

- .

-:

1. ,

2. ,

3. . ,

4. . .

:

- , .

- .

- :

,

, . ,

. ,

,

. .

( ):

:

, , . , ,

,

,

,

.

, . .

, .

, . 3 , . 90 .

, , .

, . , . . . , , , .

, , , , .

:

, ,

,

, .

50 ..

, . (), (), (). ( ), , , .

, ( ) , . ( 3000 ) , .

, .

: .

, . . , . . , , .

, , , , , , : , , .

, , , , . , , .

, . : , , , , .

.

USTAVNOST I ZAKONITOSTVladavina prava :

*je potinjenost svih oblika vlasti pravnom poretku *zasniva se na: -pravu i pravdi

-moralnosti i zakonitosti

-pravinosti i celovitosti Ustavnost i zakonitost se izraava kao odnos Ustava, zakona i i drugih pravnih akata. Princip ustavnosti je pravni i politiki princip (kao to je Ustav pravni i politiki akt).

Formalna ustavnost : saglasnost zakona i drugih akata sa Ustavom u pogledu forme (to znai da ih je doneo organ koji je odreen ustavom, po utvrenom postupku i u odreenoj formi)

Materijalna ustvnost : znai sadrinsku usklaenost zakona i drugih pravnih akata sa UstavomPrincip zakonitosti titi hijerarhijske odnose pravnih akata, prema kojima svaki nii akt mora biti u skladu sa viim. Zakoni su izvedeni iz Ustava, svi ostali nii pravni akti moraju biti u skladu sa zakonom.

Formalna zakonitost usklaenost akata sa zakonom po formi, koju utvruje nadleni organ

Materijalna zakonitost usklaenost sadraja nieg akta sa zakonomUstavom RS utvrene su naelne odredbe ustavnosti i zakonitosti. Njihovo ostvarivanje podrazumeva:

1) zakoni, statuti, dugi propisi i opti akti

*moraju biti u saglasnosti sa zakonom

*pre stupanja na snagu objavljuju se u sl.gl.

*stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja

* ne mogu imati povratno dejstvo (Ustav je predvidio da se samo izuzetno, zakonom moe odrediti da pojedine njegove odredbe, ako to zahteva opti interes, mogu imati povratno dejstvo, naroito ako su te odredbe povoljnije za pravne subjekte i graane, npr. za kanjivo delo-kazna prema zakonu u vrem izvrenja dela, osim ako je novi zakon blai za izvrioca)

2) pred dravnim organima i organizacijama, svakom je data mogunost da protiv donesenog akta (u prvom stepenu) izjavi albu

3) svakom je garantovano pravo da u postupku pred sudom i drugim dravnim organima, kada se reava o njegovim pravima i dunostima, upotrebljava svoj jezik i da se upoznaje s injenicama na svom jeziku

4) o zakonitosti konanih pojedinanih akata kojima dravni organi reavaju o pravima i obavezama , odluuje sud u upravnom sporu5) do odluke Ustavnog suda Vlada ima pravo da obustavi od izvrenja propis, opti ili pojedinani akt, za koje smatra da su protivustavni ili protivzakoniti Zatitu ustavnosti i zakonitosti vri Ustavni sud, ali to moraju raditi i :

*redovni sudovi

*ostali pravosudni organi

*izvrni i upravni organi Naruavanje ustavnosti i zakonitosti dolazi s dve strane:

Sam zakonodavac naruava Ustav, donosei zakone koji nisu saglasni s Ustavom

Dravni organi (naroito izvrna vlast) donosi pozakonske akte, koji nisu u saglasnosti s zakonom i ustavom Postoje razliiti oblici kontrole ustava i ustavnosti:

1) Prethodna kontrola, dve vrste:

*provera pre donoenja zakona da li je sve u skladu u Ustavom

*kontrola posle donoenja zakona, a pre proglaenja zakona

2) Naknadna kontrola- kontrola ve donosenih zakona i niih prvanih akata, koji su se u primeni pokazali kao nesaglasni sa Ustavom

3) Unutranja kontrola- vri je organ koji je doneo zakon ili drugi nii akt

4) Spoljna kontrola-vre je organi izvan organa koji je doneo pravni akt

5) Prema oragnu koji obavlja kontrolu, razlikujemo:

*sistem samokontrole zakonodavca

*sistem politike kontrole (posebni ustavno-politiki organi)

*sistem kontrole od redovnih sudova

*sistem ustavno-sudske kontrole (ustavni sudovi)

4.

- 7 9 , . .

- .

- .

- 8 .

- 4 .

- . 7 ( . ).

- :

1. , . ,

2. ,

3. , ,

4. , ,

5. , . ,

6. , . ,

7. , .

- .

- , , .

5.

- .

- :

.

- .- . . .- :

.

6.

- . 4 .

- .2. K1.

1) - , (, ) , , ,2) () - .- .- ( ) ( ).

:1. ,2) ,3) ,4) ,

5) ,6) ,7) . , .- , () .- : .

- - .

:- .

- . : . , .

:- : , .

2/3 , 1/3 . .- , , .- :1. ,

2. ,

3. ,

4.

5. ,

6. ,

7. ,

8. , , ,

9. , .

- (2/3, 4 6 ), . . 7 , . 14

: , -.- :1) ,

2) ,

3) ,

4) . ,

5) ,

6) ,

7) ,

8) ,

9) . : ( )

( ),

().

:

- :1. ,

2. . ,

3. , . ,

4. ,

5. . ,

6. ,

7. ,

8. ,

9. , , .

- : , . 10 , , , 40 . , . ( . , 20 . . , , . . . ( ) .- .- :1. ( ),

2. ( , : , , , ),

3. ( , ).

- :

- - (. , , ),

- . ,

,( )

( ),

- , . ( ) .

.

: ( ) ( . ).

- (. , , ,

-( , , , .

- , .

- :

1. . ( , , . ; ( ) ;

2. ( , ),

3. ( , ) ( ),

4. ( . ) ( . . ),

5. ( ) ( )

6. ( ) ( ).

- . ( ):

( ),

( - ).

- : , .

: , .

.

' , .

'' , .

''' .

- : . ( , ).

.

:

- ,

- ( ), (. ),

- ,

- ( ), , ,

- . : .

.

: , 3 , - .

:

1) ,

2) . ,

3) . ,

4) . ,

5) ,

6) . , , , ,

7) .. ,

8) .

9) ,

10) . ,

11) . ,

12)

13) , , ,

14) . ,

15 .

, .

:

*:

1)

2)

3)

4) .

5)

6)

7) , ,

8) ,

9) , ,

10) ,

11) ,

12) ,

13) , ,

14) ,

15 , ,

16) .

* :

1) .- ,

2) ( . )

3) #

4) ,

5) .

* :

1) ,

2) ,

3) ,

4) ,

5) - ,

6) ,

7) ,

8) ,

9) ,

10) ,

11)

12) .

13)

14) ,

15)

16) ,

17) ,

18) ,

19) ,

20)

21) ,

22) ,

23) ,

24) ,

25) .

* :

1) ,

2) ,

3) ,

4) , ,

5) ,

6) ,

7) ,

8) -. ,

9) ,

10) ,

11) ,

12) ,

13) ,

14) ., ,

15) , ,

16) .

* :

1) .-. ,

2) ,

3) .

4) ,

5) ,

6) ,

7) .

- , . , . (, , ) .

.

- :

- *( ),

* , ;

-

- , . , -, -, , -, -, , , -, -, , ,

* - ,

* , .

:

,

,

,

,

,

.

.

: .

:

,

, ( , )

.

:

,

.

:

- :

1. * ,

* ),* : , , ,

* : ( , ), .

2. * , ,

* , ( ),

*: ( ),

*: , .

3. -

* ,

* , . , , ,

* : , ,

*: .

- . :

- () ( , ),

- ( ). .

: , , , , .

- .

- ,

- , 2 ( . ), ( ),

- , .

- ,

- :

- ,

-

- ,

- ,

- ( ),

- ,

- ,

- ,

- .

- ( , ,

- ( ) 4 ( ),

- , 4 ,

- , ,

- 4 , .

- ,

- , , , .

- ,

- ,

- .

- , .

. : --

- .

- , .

- , ( ).

.

.

.

, , . .

. .

.

.

.

: , , , .

- , .

- , , - .

- , .

. :

- .

- :

( ),

( ),

( ).

, .

. :

- . , . .

- .

- , .

- , 20 .

- , .

:

- .

- , , .

- , . , .

-:

1. . . ,

2. . ,

3. . ,

4. . ,

5. .

-, .

( )

:

* ,

* ,

* ,

* .

- :

( ),

,

,

, .

( ),

* ,

* ( ).

() 31.03. .

- .

/ . 8 .

. , .

3 90 .

( ) ( ) ( .

.

, , .

:

* ,

* .

:

,

.

, .

:

* ,

* ,

* ,

* ,

* ,

* ,

* ,

* .

* ,

* ,

* ,

* .

, , . :

1) :

,

,

,

(. ) ,

,

.

2) :

,

,

.

( ).

. - , - , .

, . , . ,

4 ( 7 ):

,

,

,

.

. , . , . .

.

:

- ( ) .

- . :

,

,

. ,

. ,

, , .

- :

, ,

,

. ,

,

,

, , :

1)

* , :

- ,

- ,

- , ,

- , , ,

- .

2) *: - , ,, , ,

- ( , .....)

- ( , )

3)

* , , .

- :

1. , . , ,

2. ,

3. ,

4. . . .

. :

- . .

- .

- :

,

,

,

,

,

,

,

,

,

,

,

, .

- . :

. ,

,

,

,

. .

- , () , .

.

- :

,

.

- :

12. , , ,

13. ,

14. ,

15. . ,

16. ,

17. , , . ,

18. , , , , , , ,

19. ,

20. , . ,

21. ,

22. , , , . , .

- :

, .

: - .

- .

- , . .

- .

- 4 , .

:

- .

- 4 .

- .

- .

- :

13. ,

14. , ,

15. . ,

16. . ,

17. ,

18. , . , . , ,

19. . , , . ,

20. . ,

21. ,

22. ,

23. . ,

24. , . , .

:

- .

- :

6. ,

7. , . ,

8. ,

9. ,

10. . .

.

- :

, .

:

- 4 .

- .

- 4 .

- .

- .

- , . .

:

- 4 .

- .

- .

-:

5. ,

6. ,

7. . ,

8. . .

:

- , .

- .

- :

,

, . ,

. ,

,

. .

:

- , :

,

,

,

,

,

,

. ,

.

- , .

- .

- :

, .

- :

.

- .

. :

1) ( ) :

( );

( , ).

2) ( )

:

* :-,

- (),

- ,

- ().

* : -

- ,

- ,

- .

- ( );

- , .

- , .

- ( ),

- :

* , ,

* . , ,

- .

- , .

( ),

( , , .

, ,

, ,

.

()

, ,

. ,

,

, ,

.

, . ( ),

, , ,

, ,

() , ,

:

, ,

: , , .

, , , , .

: , .

.

, .

, , .

. , .

( ) ( ), ( ).

-

- .

- :

* ( ), :

,

( )

- ,

.

* , :

,

,

,

.

. ().

:

(..,);

(, );

() :- ,

- .

:

,

,

.

:

- , ;( , , );

- , , , ;

- , , .

: , .

. : , .

:

,

,

,

.

:

( , , )

.

, .

( ) ( ) .

, , . ( , ).

, .

:

( ,

, . , .

, .

:* , .

* ,

* ( , ),

* ,

* .

.

( ) ( , . ).

:

* ( , , , , , ( );

* ( , , ).

. , . , :

, , , ,

,

,

.

, ,

, - . . ( ).

, . :

(, , ),

, . ,

: * ,

* .

:

, ,

, . , ( , , ).

.

. :

(, ),

. ( )

.

. ():

, . ,

, , ,

,

.

- .

:

. , .

, . . .

Inspekcijski nadzorObavlja se u nizu razliitih drutvenih oblasti (obrazovanje, zdravstvo, rad , trite..). Osnovni metod inspekcijskog nadzora ini inspekcijski pregled. Nadzorni inspekcijski organi snabdjeveni su posebnim autoritativnim ovlatenjima. Moe se odvijati kroz tri vida razliitih aktivnosti.

Preventivne, pod kojima se preduzimaju, odnosno predlau mjere i aktivnosti radi spreavanja povrede zakona i drugih propisa,

Korektivne, koje obavljaju izdavanje privremenih nareenja i zabrana,

Represivne, koje se sastoje u izricanju nadlenih kazni.

Organizacija inspekcijskih slubi

Poslove inspekcijskog nadzora vre ministarstva preko inspektora, odnosno drugih slubenih lica u skladu sa zakonom. Pojedini poslovi inspekcijskog nadzora mogu biti zakonom povjereni organima optine i grada. Na nivou republike poslove inspekcijskog nadzora u okviru ministarstava vre inspektori, izuzev Republikog deviznog inspektorata, koji djeluje kao samostalni organ. Pored inspektora, poslove inspekcijskog nadzora mogu obavljati i druga ovlatena lica.

Postupak vrenja inspekcijskog nadzora

Postupak vrenja inspekcijskog nadzora podlijee pravilima ZUP-a, odnosno posebnim postupcima regulisanim posebnim propisima, te Zakona o administrat. slubi u upravi RS. Inspekcijski pregled predstavlja neposredan uvid u rad i poslovanje i pojedinca i organizacije. Inspektorske poslove moe obavljati lice koje ima: VSS odgovarajueg smjera, struni ispit za rad u organima dravne uprave i odreen broj godina radnog iskustva.

Inspektori nemaju obavezu da najavljuju svoj dolazak na mjesto vrenja inspekcijskog pregleda.Prava i dunosti inspektora su da:

Pregleda opte i pojedinane akte, evidencije i drugu dokumentaciju,

Sasluava i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica,

Pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, ureaje, predmete i robu,

Uzima uzorke robe i drugih predmeta radi analize i ekspertize,

Nareuje odreena mjerenja,

Preduzima druge mjere i radnje za koje je ovlaten zakonom odnosno uredbom.O sprovoenju i rezultatima inspekcijskog nadzora inspektor sastavlja zapisnik koji sadri nalaz stanja predloene odnosno nadzorne mjere, a ako ne nae povredu zakonitosti, onda samo konstatuje nalaz stanja i injenice da nema povrede zakona. Ako ustanovi izvjesne povrede pored zapisnika moe koristiti dvojaka ovlatenja 1) meritornog i 2) inicijativnog karaktera.

1) u prvom sluaju radi se o nedostacima za koje je inspektor sam nadlean,

2) nema tu nadlenost, ali ima ovlatenja i dunosti da inicira postupak kod drugih nadlenih organa.

Inspektor u okviru svojih ovlatenja za utvrene prekraje moe izrei i mandatnu kaznu (prekraji za koje je predviena novana kazna).

Inspektor je ovlaten da izda privremena nareenja i zabrane u skladu sa zakonom, odnosno moe donijeti mjere obezbjeenja (kad su ugroeni ivoti i zdravlje ljudi, javni inteesi.

Pravna sredstva protiv rjeenja inspektora - moe se uklonuti prigovor, kao posebno pravno sredstvo, a mogu se koristiti i odreena specifina pravna sredstva.

Pravilo je da se protiv prvostepenog rjeenja inspektora moe koristiti alba drugostepenom organu. Rok za upotrebu pravnog sredstva (prigovor i alba) je 8 dana od dana donoenja rjeenja. U odreenim situacijama uloena alba(kad preduzimanje odgovarajuih mjera ne trpi odlaganje) nema suspenzivno dejstvo.

Odgovornost inspektora

Inspektori su samostalni u radu i djeluju u granicama ovlatenja utvrenih zakonom i drugim propisima. U vrenju poslova inspekcijskog nadzora inspektor sarauje sa drugim inspektorima, pravosudnim , prekrajnim i drugim dravnim organizacijama i organima. Posebno je odgovoran:

za proputanje koritenja ovlatenja, koja su mu data (ako ne preduzme, predloi ili ne odredi mjere za koje je ovlaten). (ovlatenja meritornog karaktera),

ako ne predloi i pokrene postupak pred nadlenim organima, zbog utvrene nezakonitosti odnosno nepravilnosti (krivina djela, privredni prestupi, prekrajni i dr.)

ako prekorai granicu svojih ovlatenja (moe preduzimati samo ono to mu je zakonom predvieno).

Povjeravanje inspekcijskog nadzora

Radi efikasnijeg vrenja inspekcijskog nadzora pojedini inspekcijski poslovi mogu biti povjereni organima optine i grada.

Inspektor ima u odnosu na te organe prava i dunost da:

izdaje obavezne instrukcije za izvravanje zakona i drugih propisa i za vrenje poslova, kao i da kontrolie njihovo izvravanje,

ostvaruje neposredan nadzor nad njihovim radom,

vri inspekcijski nadzor (neposredan) u svim poslovima i sa svim ovlatenjima ako ih organi lokalne samouprave ne vre,

oduzima ovlatenje pojedinom inspektoru ako ne obavlja poslove zakonitito, struno, blagovremeno i savjesno i predloi utvrivanje njihove odgovornosti pred nadlenim organom otine i grada.,

organizuje zajednike akcije sa inspektorima optine i grada kad to potrebe zahtijevaju,

trai izvjetaje, podatke i obavjetava o vrenju povjerenih poslova inspekcijskog nadzora.

Vrste inspekcijskih slubi

Inspekcija rada, sanitarna, zdravstvena, komunalna, tehnike inspekcije, saobraajna.

Upravna inspekcija je jedinstvena po tome to vri nadzor nad primjenom zakona i drugih propisa , vezanih za dravnu upravu- sproivodi nadzor nad radom organa dravne uprave.

Vrenje strunih i drugih poslova

Pripremanje zakona, drugih propisa i optih akata predstavlja vanu kategoriju iz okvira strunih poslova dravne uprave.

U pripremanju propisa organi uprave sarauju i pribavljaju miljenja odgovarajuih organa, strunih i odgovarajuih strunih i naunih institucija.

( ) .

:

1) -

* ( );

* : .

2) - , , .

:

1) ( )

: * ,

* ,

* .

2) ( )

: * : ,

* : .

- , . , , .

- , , . .

- , , (. ).

() , .

, .

.

:

*

- , , , , .

*

- , , , .

*

. , ., , . . . , .

, ():

:

* ,

- () .

- ( ) .

.

*

.

( ) (. ), .

*

( ).

() . ( ) , . :

, - , . .

, .

, : , .

. .

, ,

,

,

( , ).

,

, , ,

.

, .

, , . .

, .

( ) .

, , . , .

:

- .

( ) ,

() .

- . . .

- . .

. .

, , .

., (, ,) ( , ).

: , , , , , , , . : , , , , , , , .

( .

.

:, , .

, , .

.

.

( ) .

:

(, , , )

( , , ),

.

( ), ( ) ( ). , .

(, ) .

( ) : , , , , 30 .

, .

- ,- , .

III

- , .

- . .

- .

- -.

- - : , , , - , - .

- - , , . .

:

1. - -, . ;2. - . . , , , ;3. - , ;4. - ;5. - , , ;6. - ;7. - , ;8. - . . - . , ;9. - . ;10. - . ;11. - . . ;12. - . , : , , , .:

- .

- :

( - ); ( ). , () :

1) - ;

2) - ,

3) - ;4) - ,

5) ,

6) .

- .

- ( ) ( ).

:

1) ,

2) ,

3) .

(. ) ( . ).

.

- .

- :

1. , , IV , II ;2. , , , , ;3. ;4. , , , .- . . :

- ( ),

- (, ).

:

- :

( ); ( ); ( ).- .

- .

- :

1. ,2. ,3. .- .

- , . .

- .

- .

- .

- , . . .

- .

- :

( . ); ( ); ( ); ( , , . , , , , , , , ).- : , , , .

:

- , , , , . , . .

: , , , , .

( ).

, .

, .

, , (). , , , ( ).

-( ), : , , , , , .- .

:

, .

- .

- :

, , , , , , , . , , 50 ( ).:

- , , . . , .

- :

1) ,

2) , ,

3) ,

4) , ,

5) ,

6) , . , , . .

- .

- .

- .

:

- , .

- .

- .

- , . . , ( , 24 , 48 ).

:

- .

- . (, , ). :

- ( ),

- a

- , .

- :

1. - . . , . , .2. - . : - ,

- ,

- .

. , . , .

3. - :

( ),

( ),

( , ),

, ( , ),

, , . ( , ),

( , o , ),

( . 15 ).

:

- .

- , .

- .

:

- .

- , . , , . , , . , , .

, . , .

- :

1) :

- (, ) ( )

- ( ).

2) :

- , , , - ;

- . , , , .

- , (. ). .

3) :

- (. 31.10.2000. ),

- , (, , , ) , . :

- ( . );

- (. , .).

:

, , () . .

- 8 ( ), 3 ( ).

- 8 .

- . , , .

, .

- - . : , , .

- - ( , , , , , ).

- , .

- .

- ( , , , ).

- .

- , , .

- .

(, , ) .

:- :

1. ,

2.

3. . .

1) , , .

2) ( . , ).

:

- ,

- , ,

- .3) . , , , 15 .

- .

- .

- , .

- .

- ( ). . , , .

, , .

- .

:- :

,

,

,

, ,

, .

:

- , .

- .

- .

.

, , . . . . , .. , , .

, , .

:

,

.

. , :

1) ;

2) ;

3) ,

4) , , , .

.

, , , .

. 8 .

. , . 15 .

( , ).

, .

, , , .

, , , .

, , , .

, . .

:

- .

- .

-

:

- , , , .

. , , , . , , .

, , , 100 . , . , , , .

- . .

:

- .

- . .

- . .

- , . .

, , , 8 , .

- , .

- . .

:

- .

- :

1. ,

2. ,

3. , .

- :

, III , II ,

, , ,

,

. .

. , . , , . , , .

, , , , , .

:

- .

- a .

, , . ..

, . , .

, , , , , .

.

, .

, , , ( 100 ).

:

- , , .

- .

- .

:

- , .

- . , .

- .

:

- .

- .

- .

- .

- .

, . , .

- .

, , , .

, .

. , .

. , .

- :

I :- .

- .

- .

, .

(, .) .

:

- . : , , , , , .

- : , , .

- .

- , . , . , .

- : , , , , .

- .

, :

* , . ,

* , . , ,

* ,

* ,

* , .

, , :

* ,

* .

- .

1. , .

2. , . .

3. , . .

4. . . .

5. . :

- ,

- ,

- ,

- . ,

- . , .

6. , .

7. .

- , . .

- . , .

II :

- .

- .

- .

- , .

- , . ...

1)

- .

- :

- ,

,

.

- , .

- .

- 15 .

- .

- .

- :

, , , . , .

- .

, , , . .

- , .

- .

- 15 .

, , , . , .

:

,

,

.

:

,

, ,

, , .

:

* , , .

,

,

,

.

, .

, , 30 . .

( , ), .

.

, , , .

, , , , . , .

, , . , , . , , , , , - , .

, , .

, .

, , , .

, , . .

:

, ,

, ,

, ,

.

.

:

, . , , ,

, , ,

, .

:

,

( )

( ).

:

( , ),

( , ).

. , 15 .

. .

, , , . , .

, , , . , . , . , , . . 100 , .

:

,

.

:

,

,

,

,

.

, , . , , , , . . , . , .

, , , , , . . . , . .

-

. () .

, , .

. .

- . , , , . , , .

1)

( ) :

1) , , , , ;

2) , ;

3) , ;

4) , ;

5) ;

6) ;

7) ;

8) ;

9) ;

10) , ;

11) .

, .

( ). 5 . , ( , - 2), 3), 4)).

.

, , . , . , . , .

, .

, , , . , , .

, . , , .

.

2)

. , , .

- , , .

, . 15 .

3)

, , , . , , .

, , . , , .

1 , , 6 .

4)

:

1) ;

2) ;

3) , , , ;

4) ;

5) , , , .

, . . , .

, , .

, 1 , 5 .

1 . , .

5) , , , , . .

. , , .

.

6) , , . . , , , , . , .

, .

.

7)

:

- . , , , ;

- ;

- ,

- , , , ,

- .

, . . , . .

V UPRAVNI SPORPOJAM, VRSTA, SVRHA I PREDMETUpravni spor je regulisan Zakonom o upravnim sporovima.

Predmet upravnog spora je upravni akt koji se osporava.

smatra se akt kojim dravni organ (pd, ili dr.organ, ustanova),

u vrenju javnih ovlaenja, reava o izvesnom pravu ili obavezi

odreenog pojedinca ili organizacije, u kakvoj upravnoj stvariOBJEKTIVNI I SUBJEKTIVNI UPRAVNI SPOR

U subjektivnom smislu, govorimo o upravnom sporu kada je u pitanju sudska zatita prava graana, pd., i dr.organizacija. Pravo na pokretanje upravnog spora pred nadlenim sudom ima pojedinac ili pravno lice, ako smatra da mu je pojedinanim upravnim aktom povreeno kakvo pravo ili neposredni lini interes zasnovan na zakonu.

Objektivni cilj upravnog spora je u tome da se oceni da li je prilikom donoenja konanog upravnog akta pravilno pimenjen zakon. Znai, ako upravni spor pokree javni tuilac, taj spor bi se smatrao objektivnim upravnim sporom, jer je njegova funkcija, u sutini, zatita zakonitosti.

SPOR ZA PONITAJ AKTA I SPOR PUNE JURISDIKCIJE

Dve vrste spora :

1. spor za ponitaj akta (spor o zakonitosti) sud po tubi reava samo pitanje

zakonitosti pobijanog upravnog akta, da li je akt osnovan na zakonu ili ne;

ako nae da je akt nezakonit, sud e ga u upravnom sporu ponititi i

naloiti organu da u odreenom roku donese novi zakoniti upravni akt

2. spor pune jurisdikcije (punog sudovanja) znai pre svega zatitu pojedinanih subjektivnih prava; sud odreenu pravnu situaciju po tubi treba da ukine, izmeni ili utvrdiOPTI I POSEBNI UPRAVNI SPOR

U upravnom sporu pojavljuju se tuilac i tueni (kao i u drugim sudskim sporovima).

posebnost upravnog spora je u tome to je tuena

strana uvek organ koji je doneo konani upravni

akt (izuzetak je tuba zbog utanja administracije

odreenog organa uprave).

Tuilac je onaj koji smatra da mu je

osporenim upravnim aktom povreeno neko

pravo ili na zakonu zasnovan interes

Posebnost upravnog spora je u tome to je to spor izmeu pojedinca i uprave.

Zakon o upravnim sporovima ne predvia mogunost voenja upravnog spora protiv normativnog akta, odnosno opteg akta.

SISTEM ODREIVANJA PREDMETA UPRAVNOG SPORA

Predmet upravnog spora je upravni akt koji se osporava.

Po sistemu OPTE KAUZULE, upravni spor se moe voditi protiv svih upravnih akata. Po sistemu ENUMERACIJE (nabrajanja), zakonom su posebno odreeni akti uprave protiv kojih se moe voditi upravni spor.

ZUS je propisano da se ne moe voditi upravni spor:

1. u sporovima u kojima neposredno na osnovu ustavnih ovlatenja odluuje Narodna skuptina RS i predsednik RS

2. protiv akata donesenih u stvarima u kojima je sudska zatita obezbeena van upravnog spora

3. protiv akata donesenih u stvarima o kojima se po izriitoj odredbi zakona ne moe voditi upravni spor (izuzetak je da se u ovom sluaju moe voditi upravni spor ako je organ pri donoenju upravnog akta prekoraio granice nadlenosti)

Kod nas je usvojena kombinacija ova dva sistema, odnosno upravni spor se u pravilu moe voditi protiv svih upravnih akata osim izriito navedenih sluajeva prema ZUS.

PREDMET UPRAVNOG SPORA

Predmet upravnog spora je:

*upravni akt i

* pitanje zakonitosti upravnog akta zakonitost upravnog akta ceni se prema propisima koji su vaIli u vreme njegovog donoenja

spor o zakonitosti upravnog akta uvek je naknadni upravni spor (dok spor pune jurisdikcije moe biti i prethodni i naknadni )

Predvieno je da se upravni spor moe voditi zbog utanja administracije ili uprave (kad

organ u odreenim rokovima propisanim zakonom ne odlui o izvesnom pravu pojedinca ili organizacije u upravnoj stvari), prethodni upravni spor kome ne prethodi upravni akt. Tuba u upravnom sporu u sluaju utanja uprave moe se podneti u sluaju:

Kada prvostepeni organ u roku od 60, odnosno 30 dana ili u drugom zakonom propisanom kraem roku nije doneo reenje po zahtevu stranke, a protiv tog reenja nije dozvoljena alba, stranka moe podneti tubu u upravnom sporu kao da je odbijena sa svojim zahtevom (pod uslovom da joj nije reeno po zahtevu, ni u roku od 7 dana od ponovnog traenja)

RAZLOZI ZA VOENJE UPRAVNOG SPORA

Razlozi na osnovu kojih se moe pobijati upravni akt u upravnom sporu:

u aktu nije nikako ili nije pravilno primenjen zakon (ili propis zasnovan na zakonu) ovde se imaju u vidu povrede materijalnog propisa

akt je donesen od nenadlenog organa odnosi se i na stvarnu i na mesnu nadlenost

u postupku koji je aktu prethodio nije se postupalo po pravilima postupka, a naroito to injenino stanje nije pravilno utvreno U upravnom sporu moe se traiti povraaj oduzetih stvari, kao i nakanada tete koja je tuiocu nanesena izvrenjem akta, koji se osporava (nadleni sud u upravnom sporu uputie tuioca da pravo na naknadu tete i povraaj stvari ostvaruje u parninom postupku).

Ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije doneo reenje u propisanom roku, a protiv takvog reenja alba je doputena, stranka ima pravo da po isteku roka za reavanje po zahtevu izjavi albu nadlenom organu. Ako organ nadlean za odluivanje po albi u zakonskom roku na odlui, stranka moe posebnim podneskom traiti da drugostepeni organ donese svoje reenje po albi i dostavi ga stranci. Ako ovo reenje u roku od 7 dana ne bude dostavljeno stranci, ona moe pokrenuti upravni spor kao da je alba odbijena.POKRETANJE UPRAVNOG SPORA

Pravo na pokretanje upravnog spora ima:

1. pojedinac ili pravno lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povreeno pravo ili neposredni lini interes zasnovan na zakonu

2. dravni organ, organizacija, naselje ili grupa lica, iako nemaju svojstvo pravnog lica, mogu pokrenuti upravni spor ako mogu biti nosioci prava i obaveza o kojima se reava u upravnom postupku3. javni tuilac (ako je upravnim aktom povreen zakon u korist pojedinca ili dr.organizacije)4. javni pravobranilac (kada je upravnim aktom povreen zakon na tetu drutvene zajednice)Uz tubu se obavezno prilae upravni akt koji se osporava (u originalu ili overenom prepisu). Tuba sa prilozima se podnosi u onolikom broju primeraka koliko ima stranaka u sporu.

Tuilac moe odustati od tube u svakoj fazi postupka, a sve do donoenja sudske odluke. AKTI PROTIV KOJIH SE MOE VODITI UPRAVNI SPOR

Upravni akt po ZUS-u:

mora biti donesen od dravnog organa, pd., organizacija u vrenju javnih ovlatenja

mora se njime reavati o pravu ili obavezi stranke u upravnom postupku

mora biti doneseno u nekoj upravnoj stvari

i mora biti konano u upravnom postupku

Upravni spor se moe voditi samo:

protiv upravnog akta koji je donesen u drugom stepenu, tj.konanog u upravnom postupku

protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nema mjesta albi u upravnom postupku

zbog "utanja administracije"

NADLENOST ZA VOENJE UPRAVNIH SPOROVA

Nadlenost sudova u upravnim sporovima utvrena je :

ZUS

Zakonom o sudovima i sudskoj slubi

Vrhovni sud odluuje o zakonitosti konanih upravnih akata republikih organa.

Okruni sud je nadlean da odluuje o zakonitosti konanih upravnih akata u upravnim sporovima za koje nije odreena nadlenost drugog suda i to prema seditu prvostepenog organa.

Vrhovni sud RS reava po vanrednim pravnim sredstvima:

zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke

zahtev za zatitu zakonitosti

STRANE U UPRAVNOM SPORU (TUILAC, TUENA

STRANA I ZAINTERESOVANA LICA)

Strane u upravnom sporu su :

tuilac, moe biti : *pojedinac ili pravno lice, organizacija, grupa lica

*sindikalna organizacija (ako je upravnim aktom

povreeno pravo subjekta kog predstavlja)

*drutvena organizacija (kada titi prava svojih lanova)

*javni tuilac i javni pravobranilac

tuena strana, je: *organ koji je doneo konani upravni akt, koji se osporava

*organ koji je bio duan da donese konani upravni akt

("utanje administracije")

zainteresovano lice (kome bi ponitaj osporenog upravnog akta neposredno bio na tetu; ima poloaj stranke)TUBA OSNOV ZA POKRETANJE UPRAVNOG SPORA

Upravni spor se pokree tubom pred nadlenim organom, i ona je osnov za

pokretanje upravnog spora (primenjuje se

iskljuivo stranaka maksima, tj.upravni spor se

ne moe pokrenuti po slubenoj dunosti).

je podnesak kojim se pokree upravni spor (mora da sadri odreene podatke, mora da

bude podneta na odreeni nain i u odreenom roku)

U sluaju spora na "utanje administracije", tuba se podnosi zbog toga to upravni akt nije donet od strane nadlenog organa u upravnom postupku.

ROK ZA PODNOENJE TUBE

Rokovi su zakonom utvreni vremenski periodi u kojima sranke mogu preduzimati odreene radnje, a raunaju se na dane, mjesece i godine.

Tuba se u upravnom sporu podnosi u roku od 30 dana od dana dostave konanog upravnog akta stranci koja je podnosi.Ovaj rok vai i za organ ovlaten za podnoenje tube.

Ako ovom organu nije dostavljen sporni upravni akt on moe podneti tubu u roku od 60 dana od dana dostave (upravnog akta stranci u iju korist je akt donesen).

Protekom napred navedenih rokova (30, tj.60 dana), stranka gubi pravo na podnoenje tube, to znai da su navedeni rokovi strogi.

Rok za podnoenje tube poinje tei narednog dana od dana dostavljanja upravnog akta koji se osporava.

U sluaju da poslednji dan za podnoenje tube istie u nedelju, dravni praznik, rok za podnoenje tube istie prvog narednog radnog dana.

NAIN PREDAJE TUBE

Tuba kojom se pokree upravni spor mora biti predata nadlenom sudu.

Tuba se moe predati:

pisarnici suda (i traiti potvrda o prijemu iste)

potom (ako se alje preporueno - dan predaje poti smatra se danom predaje sudu;

ako se alje obino dan pristizanja pote sudu rauna se kao dan prijema)

izjaviti na zapisnik (daje se izjava odgovarajuoj slubi suda u vidu tube)

Ako tuba nije predata sudu, ve nekom drugom organu, a stigne nadlenom organu poslije isteka roka za podnoenje tube, smatrae se da je na vreme podnesena, ako se njeno podnoenje tom organu moglo pripisati neznanju.

Lica koja se nalaze u oruanim snagama mogu biti spreeni da na vreme predaju tubu sudu ili poti, pa je propisano da se dan predaje vojnoj ustanovi ili tabu smatra kao dan predaje poti.

PODNOENJE TUBE U SPORU ZBOG "UTANJA ADMINISTRACIJE" Kada prvostepeni organ u roku od 60, odnosno 30 dana ili u drugom zakonom propisanom kraem roku nije doneo reenje po zahtevu stranke, a protiv tog reenja nije dozvoljena alba, stranka moe podneti tubu u upravnom sporu kao da je odbijena sa svojim zahtevom ( pod uslovom da joj nije reeno po zahtevu, ni u roku od 7 dana od ponovnog traenja)

Ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije doneo reenje u propisanom roku, a protiv takvog reenja alba je doputena, stranka ima pravo da po isteku roka za reavanje po zahtevu izjavi albu nadlenom organu. Ako organ nadlean za odluivanje po albi u zakonskom roku na odlui, stranka moe posebnim podneskom traiti da drugostepeni organ donese svoje reenje po albi i dostavi ga stranci. Ako ovo reenje u roku od 7 dana ne bude dostavljeno stranci, ona moe pokrenuti upravni spor kao da je alba odbijena.

ZOS nije propisao nikakve posebne rokove kod podnoenja tube zbog utanja administracije, te prema tome ona ne moe biti neblagovremena.

SADRAJ TUBE I TUBENOG ZAHTEVA

Tuba u upravnom sporu treba da sadri:

1) ime i prezime

2) zanimanje

3) mesto stanovanja/sjedite (tj.sedite tuioca, ako je tuilac pravno lice)

4) upravni akt na koji se tuba odnosi

5) kratko izlaganje zbog ega se tuba podnosi kao i u kom pravcu i obimu se predlae ponitenje upravnog akta

(uz tubu se obavezno prilae i upravni akt koji se osporava)

to se tie tubenog zahteva,vano je da se iz tog izlaganja vidi sutina tubenog zahteva i dovoljno je da tuilac navede zato je osporeni akt nezakonit, u emu su povreena njihova prava i interesi.

Upravni akt se moe pobijati i delimino, i tubeni zahtev se moe odnositi samo na pojedine delove osporenog akta.

Ako tuba ne sadri navedene formalnosti, sud e s njom postupati kao neurednom, i pozvae tuioca da u ostavljenom roku otkloni nedostatke iz tube.

U sluaju podnoenja tube zbog "utnje administracije", nisu odreene nikakve stroge formalnosti, jer navedeni elementi tubenog zahteva ne mogu biti ispunjeni poto se radi o upravnom sporu, zbog nedonoenja upravnog akta.

POSTUPAK PO TUBI

Po prijemu tube sud prvo ispituje da li su ispunjene sve pretpostavke za pokretanje upravnog spora (ukoliko je tuba neuredna, tuilac je duan da u odreenom roku ukloni nedostatke tube).

Sud e odbaciti tubu ako utvrdi:

1 da je tuba podnesena neblagovremeno posle isteka roka za podnoenje ili pre vremena kad je u pitanju tuba zbog utanja administracije

2 da akt koji se tubom osporava nije upravni akt3 da je oigledno da se upravnim aktom koji se tubom osporava ne dira u pravo tuioca ili njegov neposredni lini interes

4 kad se protiv upravnog akta (koji se tubom osporava) mogla izjaviti alba, pa ista nije uopte, ili nije blagovremno izjavljena

5 da je re o stvari o kojoj se po izriitoj odredbi zakona ne moe voditi upravni spor

6 da ve o istoj stvari postoji pravosnana odluka donesena u upravnom sporu

Organ uprave iji se upravni akt osporava u upravnom sporu u toku sudskog postupka, moe doneti novi upravni akt (kojim se menja ili stavlja van snage upravni akt protiv koga upravni spor pokrenut). I u sluaju podnoenja tube zbog "utanja administracije" u toku postupka pred sudom organ uprave moe doneti upravni akt. U ovim sluajevima organ e o donesenim upravnim aktima obavestiti nadleni sud u upravnom sporu. Sud e zatim pozvati tuioca da u ostavljenom roku od 8 do 30 dana da izjavu da li ostaje pri tubi i u kom obimu, odnosno da li tubu proiruje i na novi upravni akt.

DOSTAVLJANJE TUBE TUENOM ORGANU I

ZAINTERESOVANOM LICU Ako sud oceni da je tuba blagovremena i doputena, sud e po jedan prepis tube sa prilozima dostaviti na odgovor * tuenom organu

* i zainteresovanim licima ako ih ima

U odgovor na tubu tuena strana i zainteresovana lica imaju mogunost da upoznaju sud sa svojim argumentima. Zainteresovano lice ima pravo, ali ne i dunost da odgovori na tubu i to je stvar njegove ocene, ali samo proputanje suda da dostavi tubu zainteresovanom licu na odgovor predstavlja razlog za ponavljnaje postupka.

ROK ZA ODGOVOR NA TUBU

Sud ostavlja tuenom organu i zainteresovanom licu rok od 8-30 dana da da odgovor na tubu, a ukoliko ovaj odgovor izostane sud e spor reiti prema stanju spisa.

U sluaju da odgovor na tubu stigne i posle isteka ostavljenog roka, a pre odravanja rasprave, sud e ga uzeti u obzir pri oceni zakonitosti osporenog akta.

Organ kao tuena strana duan je da u ostavljenom roku poalje sudu sve spise koje se odnose na predmet.

DUNOST TUENOG ORGANA DA POALJE SUDU SPIS

Ukoliko tuena strana i posle traenja ne poalje spise predmeta ili izjavi da ih ne moe poslati, sud moe reiti spor i bez spisa. Spor se moe reiti bez spisa i kad se iz obrazloenja upravnog akta vide povrede pravila upravnog postupka, ali ne bi mogao oceniti osnovanost tube i pravilnost injeninih zakljuaka bez uvida u spise i u ovom sluaju sud e odrati raspravu i sasluati stranke ili sam utvrditi injenino stanje