PRIRUČNIK ZA PROJEKTOVANJE - putevi-srbije.rsputevi-srbije.rs/pdf/harmonizacija/prirucnik_za_projektovanje... · Opšta smernica za projektovanje mostova Priručnik za projektovanje

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

BEOGRAD, 2012.

9. PROJEKTOVANJE MOSTOVA

9.1 OPTA SMERNICA ZA PROJEKTOVANJE MOSTOVA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE

PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd Izdanja:

Br. Datum Opis dopuna i promena

1 30.04.2012 Poetno izdanje

Opta smernica za projektovanje mostova Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

JP Putevi Srbije i

SADRAJ

9.1.1 UVODNI DEO 1

9.1.1.1 PREDMET SMERNICE 1

9.1.1.2 REFERENTNI NORMATIVI 1

9.1.1.3 TERMINOLOGIJA 6

9.1.1.4 KORITENE SKRAENICE 11

9.1.2 PODLOGE ZA PROJEKTOVANJE MOSTOVA 12

9.1.2.1 UVOD 12

9.1.2.2 PROSTORSKO URBANISTIKE PODLOGE 12

9.1.2.3 SAOBRAAJNE PODLOGE 12

9.1.2.4 GEODETSKE PODLOGE 12

9.1.2.5 PODACI O PUTU NA KOME SE PROJEKTUJE MOST 12

9.1.2.6 GEOLOKO GEOMEHANIKE PODLOGE 13

9.1.2.7 HIDROLOKO HIDROTEHNIKE (VODOPRIVREDNE) PODLOGE 13

9.1.2.8 METEOROLOKO KLIMATSKE PODLOGE 14

9.1.2.9 SEIZMOLOKI PODACI O LOKACIJI MOSTA 14

9.1.2.10 PROJEKTANTSKI ZADATAK 14

9.1.3 GEOMETRIJSKI ELEMENTI PUTEVA NA MOSTOVIMA 15

9.1.4 SAOBRAAJNI I SLOBODNI PROFILI 18

9.1.4.1 UVOD 18

9.1.4.2 SAOBRAAJNI I SLOBODNI PROFILI PEAKIH I BICIKLISTIKIH STAZA 18

9.1.4.3 SAOBRAAJNI I SLOBODNI PROFILI MOSTOVA NA AUTOPUTEVIMA 18

9.1.4.4 SAOBRAAJNI I SLOBODNI PROFILI MOSTOVA NA DVOTRANIM (VIETRANIM) PUTEVIMA 20

9.1.5 NORMALNI POPRENI PROFILI (NPP) I IRINE MOSTOVA 22

9.1.5.1 NORMALNI POPRENI PROFILI I IRINE MOSTOVA NA AUTOPUTEVIMA 22

9.1.5.2 NORMALNI POPRENI PROFILI (NPP) I IRINE MOSTOVA NA DVOTRANIM ILI VIETRANIM PUTEVIMA 24

9.1.6 TEHNIKA DOKUMENTACIJA ZA OBJEKTE (MOSTOVE) 25

9.1.6.1 PRETHODNI RADOVI 25

9.1.6.2 PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI 25

9.1.6.3 STUDIJA OPRAVDANOSTI 25

9.1.6.4 GENERALNI PROJEKT 25

9.1.6.5 IDEJNI PROJEKAT 25

9.1.6.6 GLAVNI PROJEKAT 25

9.1.6.7 IZVOAKI PROJEKAT 26

9.1.6.8 PROJEKAT IZVEDENOG OBJEKTA 26

9.1.7 MATERIALI ZA NOSEE KONSTRUKCIJE MOSTOVA 27

9.1.7.1 UVOD 27

9.1.7.2 BETON 27

9.1.7.3 VISOKOVREDNI BETON (HPC HIGH PERFORMANCE CONCRETE) 28

9.1.7.4 ARMATURA ELIK ZA ARMIRANJE 29

9.1.7.5 VISOKOVREDNI ELIK ZA PREDNAPREZANJE 30

9.1.7.6 KONSTRUKCISKI ELIK 30

9.1.8 ESTETIKA MOSTOVA 32

9.1.9 PRINCIPI VREDNOVANJA MOSTOVA 34

9.1.9.1 UVOD 34


ii JP Putevi Srbije

9.1.9.2 OBJEKTIVNOST PRI KONCIPIRANJU I USVAJANJU PROJEKTA MOSTA 34

9.1.9.3 FUNKCIONALNOST MOSTOVA 34

9.1.9.4 POUZDANOST I TRAJNOST MOSTA 34

9.1.9.5 RACIONALNOST, TROKOVI IZGRADNJE I ODRAVANJA MOSTOVA 34

9.1.9.6 ESTETIKA I HARMONIJA SA OKOLINOM 35

9.1.9.7 MERILA ZA OCENU VARIJANTNIH REENJA 35

9.1.10 POUZDANOST, SIGURNOST I TRAJNOST MOSTOVA 37

9.1.11 STATIKA I DINAMIKA ANALIZA MOSTOVA 40

9.1.11.1 UVOD 40

9.1.11.2 DINAMIKA ANALIZA MOSTOVA ZA OPTEREENJE ZEMLJOTRESA 42

9.1.11.3 PRORAUN, DIMENZIONIRANJE I DOKAZI 42 9.1.11.3.1 Naela 42 9.1.11.3.2 Dokaz nosivosti 42 9.1.11.3.3 Dokaz upotrebljivosti 43 9.1.11.3.4 Deformacije 43 9.1.11.3.5 Vibracije 44 9.1.11.3.6 Sigurnost na zamor 44

9.1.12 ISPITIVANJE MOSTOVA PROBNIM OPTEREENJEM 46

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Opta smernica za projektovanje mostova

JP Putevi Srbije 1

9.1.1 UVODNI DEO

9.1.1.1 Predmet smernice

Opta smernica sadri 10 tematski razliitih poglavlja i namenjena je projektantima u poetnim fazama projektovanja mostova. Smernica istie znaaj izrade i pravilnog korienja podloga za projektovanje koje bitno utiu na pravilan izbor koncepcije objekata. Geometrijski elementi puteva, saobraajni i slobodni profili i irine mostova utiu na pravilnu koncepciju geometrije mostova. Pouzdanost mostova ine sigurnost i trajnost i na njih utie i projektant. Smernica daje osnovne podatke o materijalima za nosee konstrukcije, a detaljnije podatke o materijalima sadri prirunik o graenju. Faze projektovanja

mostova se usklauju sa fazama projekata puteva. Smernica daje osnovne informacije o estetici mostova. Mostovi nisu samo utilitarni objekti i obaveza je projektanta da budu lepi i skladni sa urbanim ili ruralnim ambijentom. Kriterijumi za ocenu varijantnih reenja pomau da se smanji subjektivni faktor u oceni projekata mostova. Smernica daje osnovne principe na kojima se zasniva statika i dinamika analiza mostova. Probno optereenje mostova se zasniva na vaeem standardu, a prema predlogu nije obavezno za sve mostove.

9.1.1.2 Referentni normativi

Projektovanje, graenje, rekonstrukcija i odravanje mostova na putevima zasniva se na vaeim zakonima, pravilnicima, normama, standardima i smernicama.

Zakon o planiranju i izgradnji Sl. glasnik RS 26/09, 88/10, 91/10, 24/11

2009-2011

Law on Planning and Construction

Zakon o javnim putevima Sl. glasnik RS 105/05

2005 Law on Public Roads

Pravilnik o uslovima koji sa aspekta bezbednosti saobraaja moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi javnog puta

Sl. glasnik RS 50/2011

Law on Road Safety

Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu

Sl. glasnik 36/2009

2009 Law on Environmental Protection

Zakon o zatiti prirode Sl. glasnik 36/09, 88/10, 91/10

2009-2010

Law of Environmental Protection

Pravilnik o tehnikim normativima za beton i armirani beton BAB 87

Sl. list SFRJ 07-719/1

1987 Rule Book on Technical Normatives for Concrete and Reinforced Concrete BAB 87

Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za prednapregnuti beton

Sl. list SFRJ 51/71

1971 Rule Book on Technical Mesaures and Conditions for Prestressed Concrete

Pravilnik o tehnikim normativima za odreivanje veliina optereenja mostova

Sl. list SFRJ 1/91 1991 Rule Book on Technical Normatives for Bridge Loading

Pravilnik o tehnikim normativima za eksploataciju i redovno odravanje mostova

Sl. list SFRJ 20/92

1992 Rule Book on Technical Nomratives for Bridge Exploitation and Routine Maintenance


2 JP Putevi Srbije

Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnike kontrole glavnih projekata


1987 Rule Book on Content and Way of technical Control Execution on Main design

Pravilnik o tehnikim normativima za temeljenje graevinskih objekata


1990 Rule Book on technical Normatives for Foundation of Civil Structures

Pravilnik o tehnikim normativima za beton i armirani beton pripremljen sa prirodnim i vetakim lakim agregatima


1990 Rule Book on technical Normatives for Concrete and Reinforced Concrete with Natural and Artificial Light Aggregates

Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje, proizvodnju i izvoenje konstrukcija od prefabrikovanih elemenata iz nearmiranog i armiranog betona


1989 Rule Book on technical Normatives for design, Manufacturing and Construction of Structures Prepared of Pre-fabricated Elements of Non-reinforced and Reinforced Concrete

Pravilnik o jugoslovenskim standardima za drvene konstrukcije


1984 Rule Book on Yugoslav Standards for Timber Construction

Pravilnik o tehnikim normativima za eline ice i uad za prednaprezanje konstrukcija

Sl. list SFRJ 41-530/85 i 21-276/88

Rule Book on Technical Normatives for Steel Wires and Ropes for Prestresed Constructions

Pravilnik o jugoslovenskim standardima za osnove projektovanja graevinskih konstrukcija


1988 Rule Book on Yugoslav Standards for Basic Design of Civil Construction

Pravilnik o tehnikim normativima za beton i armirani betona za objekte koji su izloeni delovanju agresivnih medija

Sl. list SFRJ 18/92

1992 Rule Book on technical Normatives for Concrete and Reinforced Concrete for Structures Exposed to Aggressive Medias

Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozije

Sl. list SFRJ 32/70

1970 Rule Book on Technical Measures and Conditions for Corrosion Protection of Steel Constructions

Pravilnik o tehnikim intervencijama i uslovima za montau elinih konstrukcija


1986 Rule Book on Technical Intervention and Condition for Assembling of steel Structures

Pravilnik o sadrini i nainu osmatranja tla i objekata u toku graenja i upotrebe


1998 Rule Book on Content and Way of Observation Ground and Structures during Construction and Exploitation

Ispitivanje mostova probnim optereenjima

SRPS U.M1.046 1984 Testing of Bridges with test load


JP Putevi Srbije 3

Spisak standarda Evrokodova (EC) za projektovanje i proraun mostova i inenjerskih konstrukcija:

Referentni standard

Naziv standarda u srpskom jeziku Naziv standarda u engleskom jeziku

EN 1990:2002 + A1 2005

Evrokod Osnove projektovanja konstrukcija

Eurocode Basis of structural design

EN 1991-1-1 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije Deo 1-1: Opta dejstva Zapreminske mase, sopstvena teina, korisna optereenja za zgrade Nacionalni prilog

Eurocode 1: Actions on structures par 1-1: General actions Densities, self-weight, imposed loads for buildings

EN 1991-2 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije Deo 2.: Opta dejstva Dejstvo na konstrukcije izloene poaru

Eurocode 1: Actions on structures Par 1-2: General actions Actions on structures exposed to fire

EN 1991-1-3 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije - Deo 1- 3: Opta dejstva Optereenja snegom

Eurocode 1: Actions on structures part 1-3: General actions Snow loads

EN 1991-1-4 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije - Deo 1- 4.: Opta dejstva Uticaj vetra

Eurocode 1: Actions on structures Part 1-4: General actions Wind loads

EN 1991-1-5 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije - Deo 1- 5: Opta dejstva Toplotna dejstva

Eurodoce 1: Actions on structures Part 1-5: General actions Thermal actions

EN 1991-1-6 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije - Deo 1-6: Opta dejstva Dejstva u toku gradnje

Eurocode 1: Actions on structures Part 1-6: General actions Actions during execution

EN 1991-1-7 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije - Deo 1-7.deo: Opta dejstva Incidentni dejstva

Eurocode 1: Actions on structures Part 1-7: General actions Accidental actions

EN 1991-2 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije Deo 2.: Optereenje mostova od saobraaja

Eurocode 1: Actions on structures Part 2: Traffic loads on bridges

EN 1992-1-1 Evrokod 2: Projektovanje betonskih konstrukcija Deo 1- 1.: Opta pravila i pravila za zgrade

Eurocode 2: Design od concrete structures part 1-1: General rules and rules for buildings

EN 1992-1-2 Evrokod 2: Projektovanje betonskih konstrukcija - Deo 1- 2: Projektovanje konstrukcija otpornih na poar

Eurocode 2: Design od concrete structures part 1-2: General rules Structural fire design

EN 1992-2 Evrokod 2: Projektovanje betonskih konstrukcija - Deo 2: Betonski mostovi Projektovanje i pravila za konstruisanje

Eurocode 2: Design of concrete structures Part 2: Concrete bridges design and detailing rules

EN 1993-1-1 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija -Deo 1- 1: Opta pravila i pravila za zgrade

Eurocode 3: Design of steel structures Part 1-1: General rules and rules for buildings

EN 1993-1-2 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija Deo-1- 2: Dejstvo na konstrukcije izloene poaru

Eurocode 3: Design of steel structures Part 1-2: General rules Structural fire design

EN 1993-1-3 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija -Deo1- 3: Opta pravila Dodatna pravila za hladnooblikovane profile sa tankim zidom i limove

Eurocode 3: Design of steel structures Part 1-3: General rules Supplementary rules for cold-formed members and sheeting


4 JP Putevi Srbije

Referentni standard


EN 1993-1-5 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija -Deo1- 5: Ploasti konstruktivni delovi

Eurocode 3: Design of steel structures part 1-5: Plated structural elements

EN 1993-1-6 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija Deo 1- 6: Otpornost i stabilnost elinih konstrukcija

Eurocode 3: Design od steel structures Part 1-6: Strength and Stability of Steel Structures

EN 1993-1-7 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija Deo 1- 7: Ploasti konstruktivni deo popreno optereen

Eurocode 3. Design of steel strucutes Part 1-7: Plated structures subject to out of plane loading

EN 1993-1-8 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija: Projektovanje veza

Eurocode 3: Design of steel structures Part-8: Design of joints

EN 1993-1-9- Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija Deo 1- 9: Zamor

Eurocode 3: Design of steel structures Part 1-9: Fatigue

EN 1993-1-10 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija Deo 1- 10: Izbor kvaliteta elika prema ilavosti i lamelarnom lomu

Eurocode 3: Design of steel structures Part 1-10: Material toughness and through-thickness propereties

EN 1993-1-11 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija Deo 1- 11: Projektovanje konstrukcija sa zateznim komponentama

Eurocode 3: Design of steel structures Part 1-11: Design of structures with tension components

EN 1993-1-12 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija Deo 1- 12.: Dodatna pravila za proirenu upotrebu EN 1993 za elik kvaliteta S 700

Eurocode 3: Design of steel structures Part 1-12: Additional rules for the extension of EN 1993 up to steel grades S 700

EN 1993-2 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija Deo 2: elini mostovi

Eurocode 3: Design of steel structures Part 2: Steel Bridges

EN 1993-3-1 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija Deo 3- 1: Tornjevi, antenski stubovi, dimnjaci Tornjevi i antenski stubovi

Eurocode 3: Design of steel structures Part 3-1: Towers, masts and chimneys Towers and masts

EN 1993-4-1 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija Deo 4- 1: Silosi

Eurocode 3: Design of steel structures Part 4-1: Silos

EN 1993-4-2 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija Deo 4- 2: Rezervoari

Eurocode 3: Design of steel structures Part 4-2: Tanks

EN 1993-4-3 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija Deo 4- 3: Cevovodi

Eurocode 3: Design of steel structures Part 4-2: Pipelines

EN 1993-5 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija - Deo 5: ipovi

Eurocode 3: Design of steel structures Part 5: Piling

EN 1993-6 Evrokod 3: Projektovanje elinih konstrukcija Deo 6: Kranske staze

Eurocode 3: Design of steel structures Part 6: Crane supporting structures

EN 1994-1-1 Evrokod 4: Projektovanje spregnutih konstrukcija od elika i betona Deo 1- 1: Opta pravila i pravila za zgrade

Eurocode 4: Design of composite steel and concrete structures Part 1-1: General rules and rules for buildings

EN 1994-1-2 Evrokod 4: Projektovanje spregnutih konstrukcija od elika i betona Deo 1- 2: Opta pravila Projektovanje otporno na poar

Eurocode 4: Design of composite steel and concrete structures Part 1-2: General rules Structural fire design


JP Putevi Srbije 5

Referentni standard


EN 1994-2 Evrokod 4: Projektovanje spregnutih konstrukcija od elika i betona - Deo 2: Opta pravila i pravila za mostove

Eurocode 4: Design of composite steel and concrete structures Part 2: General rules and rules for bridges

EN 1995-1-1 Evrokod 5: Projektovanje drvenih konstrukcija - Deo 1- 1. Opta pravila i pravila za zgrade

Eurocode 5: Design of timber structures Part 1-1: General rules and rules for buildings

EN 1995-1-2 Evrokod 5: Projektovanje drvenih konstrukcija - Deo 1- 2: Opta pravila Projektovanje konstrukcija otpornih na poar

Eurocode 5: Design of timber structures Part 1-2: General rules Structural fire design

EN 1996-1-1 Evrokod 6: Projektovanje zidanih konstrukcija - Deo 1- 1: Pravila za armirane i nearmirane zidove

Eurocode 6: Design of masonry structures Part 1-1: General rules for reinforced and unreinforced masonry structures

EN 1996-1-2 Evrokod 6: Projektovanje zidanih konstrukcija - Deo 1- 2: Opta pravila Projektovanje konstr.otpornih na poar

Eurocode 6: Design of masonry structures Part 1-2: General rules Structural fire design

EN 1996-2 Evrokod 6: Projektovanje zidanih konstrukcija - Deo 2: Projektovanje sa uvaavanjem izbora materijala i izrade zidova

Eurocode 6: Design of masonry structures Part 2: Design consideration of masonry

EN 1996-3 Evrokod 6: Projektovanje zidanih konstrukcija - Deo 3: Pojednostavljene metode prorauna za nearmirane zidane konstrukcije

Eurocode 6: Design of masonry structures Part 3: Simplified calculation methods for unreinforced masonry structures

EN 1997-1 Evrokod 7: Geotehniko projektovanje Deo 1: Opta pravila

Eurocode 7: Geotechnical design Part 1: General rules

EN 1997-2 Evrokod 7: Geotehniko projektovanje Deo 2.: Istraivanje i ispitivanje tla

Eurocode 7: Geotechnical design Part 2: Ground investigation and testing

EN 1998-1 Evrokod 8: Projektovanje seizmiki otpornih konstrukcija: Deo 1: Opta pravila, seizmika dejstva i pravila za zgrade

Eurocode 8. Design of structures for earthquake resistance Part 1: General rules, seismic actions and rules for buildings

EN 1998-2 Evrokod 8: Projektovanje seizmiki otpornih konstrukcija Deo 2: Mostovi

Eurocode 8: Design of structures for earthquake resistance Part 2: Bridges

EN 1998-3 Evrokod 8: Projektovanje konstrukcija otpornih na zemljotres Deo 3: Ocena i obnova zgrada

Eurocode 8. Design of structures for earthquake resistance Part 3: Assessment and retrofitting of buildings

EN 1999-1-2 Evrokod 9: Projektovanje aluminijskih konstrukcija - Deo 1- 2: Projektovanje konstrukcija otpornih na poar

Eurocode 9: Design of aluminium structures Part 1-2: Structural fire design

EN 1999-1-4 Evrokod 9: Projektovanje aluminijskih konstrukcija - Deo 1- 4: Hladno oblikovane konstrukcione table

Eurocod 9. Design of aluminium structures Part 1-4: Cold-formed structural sheeting

EN 1999-1-5 Evrokod 9: Projektovanje aluminijskih konstrukcija - Deo 1- 5: Ljuskaste konstrukcije

Eurocode 9: Design of aluminium structures Part 1-5: Shell structures

EN 206 Specifikacija, osobine, proizvodnja i pravila za usaglaavanje za primenu EN 206-1

Specification, performance, production and conformity rules for the implementation of EN 206-1


6 JP Putevi Srbije

9.1.1.3 Terminologija

Objekat je graevina spojena sa tlom, koja prestavlja fiziku, funkcionalnu i tehniko tehnoloku celinu. Tehnika dokumentacija je skup projekata koji se izrauje radi: utvrivanja koncepcije objekta, razrade uslova, naina gradnje objekta i za potrebe odravanja objekta. Izgradnja objekta je skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehnike dokumentacije, pripremne radove za graenje, graenje objekta i struni nadzor u toku graenja objekta. Graenje je izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnja opreme. Objekti na putevima su: mostovi, vijadukti, nadvonjaci, podvonjaci, peaki mostovi, peaki prolazi, propusti, konstrukcije u pokrivenim usecima, galerije, tuneli, potporni zidovi i konstrukcije. Mostovi u irem znaenju su svi objekti (mostovi, vijadukti, nadvonjaci, podvonjaci,

koji slue sigurnom voenju puteva preko prirodnih i vetakih prepreka. Mostovi u uem znaenju su objekti koji slue za prelaz puteva preko vodenih prepreka (potoci, reke, kanali, jezera, morski

zalivi) sa otvorom 5,0 m. Pokretni mostovi su inenjerske eline konstrukcije koje se diu ili otvaraju za prelaz brodova ispod mostova nad plovnim putevima koji nemaju dovoljan gabarit. Vijadukti su objekti koji slue za prelaz puteva preko prirodnih, preteno suvih prepreka, odnosno dolina. Razlikujemo dolinske vijadukte koji premoavaju doline i padinske vijadukte koji su locirani paralelno sa padinom doline. Visoke ulice su vijadukti za denivelisan saobraaj u gradskim urbanizovanim prostorima. Nadvonjaci su objekti koji denivelisano prevode puteve preko AP/VP ili eleznike pruge. Podvonjaci su objekti koji omoguuju delivelisan prolaz puteva ispod AP/VP ili eleznikih pruga.

Slika 9.1.1: .Grafiki prikaz objekata za denivelisano ukrtanje saobraajnica

Peaki mostovi su objekti koji denivelisano i bezbedno prevode peake i bicikliste preko puteva, eleznica, irokih ulica i trgova. Peaki prolazi su objekti koji denivelisano i bezbedno prevode peake i bicikliste ispod puteva, eleznica, irokih ulica i trgova.

Propusti su manji objekti otvora 1 5 m koji prevode vodu ili cevovode ispod puteva. Konstrukcije u pokrivenim usecima su objekti u dubokim usecima koji omoguavaju ouvanje reljefa prirode, tite trup AP i omoguavaju prelaz ivotinja.


JP Putevi Srbije 7

Ekodukti su objekti iznad autoputeva koji omoguuju bezbedan prelaz ivotinja i ne spreavaju njihovo prirodno kretanje i migracije. Galerije su inenjerske konstrukcije koje tite trup puta i saobraaj od zatrpavanja materijalom ili snegom sa prirodnih padina ili vetakih zaseka. Tuneli su zatvoreni objekti koji slue za prolaz puteva kroz stenoviti ili zemljani masiv. Potporni zidovi i konstrukcije je zajedniki naziv za konstrukcije koje obezbeuju stabilnost trupa puta kao i kosina, padina , ukopa, zaseka i nasipa. Ograde za zatitu od buke su konstrukcije koje tite naseljenu okolinu od prekomerne buke vozila sa autoputeva ili eleznice. Mostove kao objekte ine tri celine: - potporna konstrukcija mosta - rasponska konstrukcija - oprema mosta. Potpornu konstrukciju mostova ine: - krajnji - obalni stubovi sa krilnim zidovima - srednji - reni stubovi.

Slika 9.1.2: Nazivi delova na srednjim stubovima

Rasponska konstrukcija neposredno preuzima saobraajno optereenje i statike i dinamike uticaje prenosi na potpornu konstrukciju mosta. Rasponska konstrukcija moe biti od razliitih materijala, razliitih

statikih sistema i razliitih poprenih preseka. Nosea konstrukcija je zajedniki naziv za potpornu i rasponsku konstrukciju mostova. Opremu mostova ine: - leita i zglobovi - dilatacijone spojnice RK - ograde - hidroizolacije kolovozne ploe i hodnika - asfaltni kolovoz - odvodnjavanja kolovoza ukljuujui

kanalizirani odvod atmosferskih voda - ivini venci, ivinjaci i hodnici - komunalne instalacije - opreme za odravanje mostova i - table za informisanje. Krajnji - obalni stubovi podupiru rasponsku konstrukciju na krajevima objekta i obezbeuju prelaz sa objekta na trup puta. Srednji- reni stubovi podupiru rasponsku konstrukciju objekta izmeu krajnjih stubova, ako gornja konstrukcija ima dva ili vie raspona. Krilni zidovi su deo konstrukcije krajnjih stubova, a slue za bono ograniavanje trupa puta na prelazu sa mosta na trup puta. Temeljenje mostova moe biti: - plitko temeljenje do dubine 6,00 m na

temeljima samcima ili temeljnim trakama i - duboko temeljenje na buenim ipovima i

(ili) bunarima na dubinama veim od 6 m. Leita i zglobovi mostova su konstruktivni elementi koji uestvuju u prenosu vertikalnih i horizontalnih sila i deformacija iz rasponske konstrukcije na potpornu konstrukciju mostova. Dilatacijone spojnice mostova je opti naziv za napravu koja omoguava rad objekta i preuzimanje deformacija pomaka i rotacija. Obino se ugrauju na krajnjim stubovima rasponske konstrukcije. Prelazne ploe su konstruktivni elementi krajnjih stubova i slue za obezbeenje kontinuiranog prelaza sa trupa puta na most. Ograde na mostovima slue za zatitu peaka i vozila na objektu i ispod njega. Postoji vie tipova ograda prema nameni, konstrukciji i materijalu.


8 JP Putevi Srbije

Slika 9.1.3: Nazivi delova krajnjih stubova mostova

Ivinjaci su elementi koji se po pravilu izrauju iz eruptivnog kamena, a slue za denivelisano odvajanje povrina koje su namenjene za saobraaj od povrina koje su namenjene za peake ili bicikliste. Prostor za instalacije na mostovima je prostor u koji su ugraene cevi ili rezervisani prostor koji je opremljen vealjke na koje se montiraju cevi za instalacije koje idu du mosta. aht za reviziju je elini element sa vodonepropusnim poklopcem i slui za kontrolu instalacija na povrini hodnika za peake. Komunalne komore iza krajnjih stubova su armiranobetonske zatvorene konstrukcije koje slue za kontrolisano razmetanje instalacija koje se iz tela puta vode du smera uzdune osovine rasponske konstrukcije mosta. Obino se upotrebljavaju samo kod objekata koji su locirani u gradovima. Javnu rasvetu na mostovima ine elektrine instalacije i stubovi sa svetiljkama.

Krov predstavlja zajedniki naziv za sve delove opreme objekta iznad gornje nosee konstrukcije (hidroizolacija, asfaltni kolovoz, venci, ivinjaci i hodnici). Hidroizolacija na mostovima je opti naziv za izolaciju (zatitu) rasponske konstrukcije od tetnog delovanja vlage, atmosferskih voda i soli za posipanje kolovoza. Asfaltni kolovoz na mostovima je zajedniki naziv za slojeve livenog asfalta i/ili asfaltbetona na kolovoznoj povrini mosta. Odvodnjavanje i kanaliziranje je zajedniki naziv sistema za kontrolisano odvodnjavanje atmosferskih voda i drugih tenosti sa kolovozne povrine mosta do sabirnika ili kanalizacije ceste. Slivnici su elementi koji slue za prikupljanje i odvod vode sa kolovozne povrine mosta. Ivini venci su armirano betonski boni elementi na kolovoznoj ploi, odnosno hodnicima mosta.


JP Putevi Srbije 9

Slika 9.1.4: Nazivi delova rasponske konstrukcije i opreme mosta

Osovina puta na mostu je identina sa osovinom trase puta, pri emu nije obavezno identina sa osovinom RK. Visina mosta je visina merena od odgovarajue ravni terena do nivelete objekta. Ukupna visina krajnjeg stuba je visina merena od dna temelja do nivelete objekta. Ukupna visina srednjeg stuba je visina merena od dna temelja do donje ivice rasponske konstrukcije. Svetla visina je slobodna visina od terena (nivoa srednje vode, nivelete donje saobraajnice) do donje ivice rasponske konstrukcije.

Konstrukciona visina je visina rasponske konstrukcije koja moe biti promenljiva ili konstantna. Zatitna visina ispod mosta je visinska razlika od najnie donje povrine rasponske konstrukcije do merodavnog nivoa visoke vode. Ukupna duina mosta je odstojanje izmeu osovinee leita i osovina krajnjih stubova, kod okvirnih konstrukcija bez leita. Ukupna irina mosta je odstojanje izmeu spoljanjih ivica spoljanjih venaca. Statiki rasponi mostova su razmaci izmeu osovina susednih stubova. Niveleta mosta je identina sa niveletom trase puta na mostu.

Slika 9.1.5: Nazivi na grednoj konstrukciji mosta

Glavna konstrukcija mosta premoava aktivno korito irokih (plovnih) reka.

Inundacione konstrukcije premoavaju inundacione otvore izmeu aktivnog korita i odbrambenih nasipa.


10 JP Putevi Srbije

Slika 9.1.6: elina reetkasta konstrukcija sa kolovozom na donjem pojasu za aktivno korito

Ukupna povrina mosta je proizvod ukupne duine i ukupne irine mosta, a slui kao pokazatelj veliine mosta. Gredni sistemi mostova su sistemi kod kojih je rasponska konstrukcija odvojena od stubova sa leitima. Okvirni (ramovski) sistemi mostova su sistemi kod kojih je rasponska konstrukcija

kruto ili zglobovima povezana sa potpornom konstrukcijom mosta. Visei sistemi mostova su sistemi kod kojih noseu konstrukciju ine parabolini kablovi koji preko pilona i vealjki nose gredu za ukruenje koja direktno preuzima pokretno optereenje.

Slika 9.1.7: Osnovni nazivi na konstrukciji viseeg mosta

Mostovi sa kosim zategama su sistemi kod kojih je gredna rasponska konstrukcija

pomou kosih kablova zatega obeena (elastino poduprta) na pilone.

Slika 9.1.8: Osnovni nazivi na konstrukciji mosta sa kosim zategama

Luni mostovi su objekti, kod kojih osnovni nosei element ima oblik zakrivljenog nosaa luka ili svoda.


JP Putevi Srbije 11

Slika 9.1.9: Osnovni nazivi na lunoj konstrukciji mosta

Manji mostovi su objekti sa ukupnom duinom do 35 m (50 m). Srednji mostovi su objekti sa ukupnom duinom do 150 m. Vei mostovi su objekti sa ukupnom duinom do 300 m. Veliki mostovi su objekti ukupnom duinom veom od 300 m. Niski mostovi su objekti sa niveletom koja je do 10 m iznad terena. Srednje visoki mostovi su objekti sa niveletom koja je 10 30 m iznad terena. Visoki mostovi su objekti sa niveletom koja je 30 60 m iznad terena. Jako visoki mostovi su objekti sa niveletom koja je vie od 60 m iznad terena (mereno od osnovne ili prosene ravni terena). Investiciono odravanje je izvoenje graevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova u zavisnosti od vrste objekta u cilju poboljanja uslova korienja objekta u toku eksploatacije. Tekue (redovno) odravanje objekta je izvoenje radova koji se preduzimaju radi spreavanja oteenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oteenja. Adaptacija mosta obuhvata radove kojima se vri promena organizacije prostora na objektu, zamena opreme i instalacija kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost mosta. Sanacija mosta obuhvata popravke (saniranje) oteenih delova nosee konstrukcije i popravke ili zamenu opreme mosta. Rekonstrukcija mosta obuhvata opsenu rekonstrukciju i zamenu noseih delova i opreme mosta u cilju prilagoavanja novoj

nameni, poveanju nosivosti i uklanjanju oteenja koja su nastala u toku eksploatacije mosta. Dogradnja mosta je izvoenje graevinskih radova na novim prostorima uz, ispod ili iznad postojeih objekata koji e initi celinu sa postojeim objektom. Zamena mosta je odstranjivanje kompletnog mosta ili dotrajale rasponske konstrukcije i izgradnja novog mosta ili nove rasponske konstrukcije. Uklanjanje mosta predstavlja izvoenje radova kojima se objekat odstrani, porui ili rastavi, a nakon toga uspostavi prvobitno stanje.

9.1.1.4 Koriene skraenice

AP autoput ABP armiranobetonski prednapregnuti (most, konstrukcija) VP (BP) put sa vie kolovnih traka (brzi) M/R/L magistralni, regionalni i lokalni putevi BM betonski most SM spregnuti most RK rasponska konstrukcija mosta BIM betonski integralni most BRK betonska rasponska konstrukcija SRPS srpski standard EC Evrokod evropski standard EN evropska norma BSO betonska sigurnosna ograda SO elina sigurnosna ograda NPP normalni popreni profil


12 JP Putevi Srbije

9.1.2 PODLOGE ZA PROJEKTOVANJE MOSTOVA

9.1.2.1 Uvod

Projektovanje mostova zasniva se na prostorsko urbanistikim, saobraajnim, geodetskim, putnim, geoloko geomehanikim, hidroloko hidrotehnikim (vodoprivrednim), meteoroloko - klimatskim podlogama, seizmolokim podacima i na projektantskom zadatku. Od tanosti i pravilno upotrebljenih podataka iz podloga u velikoj meri zavisi kvalitet, funkcionalnost, stabilnost i ekonominost projektovanog mosta. Podloge pripremaju specijalisti za pojedina podruja u saradnji sa ovlaenim strunim licima investitora i projektantima mosta. Uslov za aktivno uee projektanta pri izradi podloga je dovoljno interdisciplinarno znanje na podruju svih specijalistikih oblasti. Kvalitetne podloge i njihovo pravilno razumevanje i primena su jedan od osnovnih uslova za dobru koncepciju, dispoziciono reenje i statiko-dinaminu analizu mosta.

9.1.2.2 Prostorsko urbanistike podloge

Pri projektovanju novih autoputeva i drugih kategorisanih puteva, prostorno urbanistike podloge za objekte na putevima se izrauju u sklopu projektovanja puteva. Ako se radi o veim objektima (mostovi, vijadukti, galerije i tuneli) i ako su mostovi i vijadukti samostalni objekti u gradovima i naseljima, onda se za takve objekte izdaju posebni prostorsko urbanistiki uslovi, odnosno lokacijska dokumentacija. U prostorno-urbanistikim podlogama se obrauje lokacija i namena mosta i drugi okvirni uslovi za uklapanje mostova u prostorno-urbanistike planove.

9.1.2.3 Saobraajne podloge

Za vee samostalne, a posebno za gradske mostove, u saobraajnoj podlozi se odreuje intenzitet i vrsta saobraaja za vreme gradnje i eksploatacije mosta. Podaci o saobraaju na mostu su osnova za odreivanje broja i irine kolovoznih traka, hodnika za peake, staza za bicikliste itd. Za objekte na putevima koji su u sastavnom delu nove trase ili u sastavu rekonstrukcije

postojeih puteva, nije potrebna posebna saobraajna podloga poto mostovi moraju biti usklaeni sa uslovima koji vae za puteve. Ograde na mostu, kao i bone zatite, ne smeju smanjivati propusnu mo kolovoznih traka. Osnovni podaci o saobraaju su intenzitet, broj vozila izraen u prosenom godinjem dnevnom saobraaju, vrsta vozila i prognoza razvoja saobraaja u nekom planskom periodu. Brzina kretanja vozila na mostovima je bitna za odreivanje irine kolovoznih i ivinih traka, tipova ograda, visine ivinjaka i ostale opreme na mostovima.

9.1.2.4 Geodetske podloge

Osnovne geodetske podloge su: - pregledna karta 1:5000 - detaljna, reambulirana (obnovljena)

tahimetrijska situacija u razmeri 1:100 za objekte duine do 100 m i 1:200 (1:250, 1:500) za due mostove

- poduni presek terena po projektovanoj osovini mosta u istoj razmeri za visine i duine.

Tahimetrijska situacija i poduni profili terena sadre apsolutne visinske kote i koordinate sa poloajem poligona i sa koordinatama geolokih buotina. Kod mostova koji su locirani na padinama i u tekoj morfologiji, moraju se snimiti i uzduni profili po spoljanim ivicama mostova. Ovaj uslov posebno vai za podruja na kojima su locirani srednji i krajnji stubovi. Na podruju svih stubova posebno treba snimiti detaljne poprene profile terena. Za vee i geometrijski zahtevne mostove obavezno treba izraditi geodetski elaborat za praenje geometrije mosta u toku gradnje. U izradi ovog elaborata uestvuje projektant i inenjer geodezije. U geodetski elaborat mogu biti ukljueni i elementi geometrijskog monitoringa za vreme eksploatacije i odravanja mosta.

9.1.2.5 Podaci o putu na kome se projektuje most

Projektovanju mostova prethodi projektovanje puteva. Situacija trase, poduni profil, popreni profili na delu mosta i normalni popreni profil sadre osnovne podatke o geometriji puta koji omoguavaju projektovanje mostova. I u fazi izrade idejnog projekta puta potrebno je i korisno uee


JP Putevi Srbije 13

projektanta mosta kako bi se omoguili povoljni geometrijski elementi za projektovanje mostova. U poglavlju 9.1.3 detaljno su analizirani geometrijski elementi puta na mostovima.

9.1.2.6 Geoloko geomehanike podloge

Geoloka graa terena na lokaciji mostova bitno utie na izbor noseeg sistema, dubinu i nain temeljenja. Za potrebe projektovanja mostova na putevima izrauju se geoloko geomehanike elaborati u dve faze. Prva faza geolokih podloga koja je namenjena izradi idejnih projekata radi se u sklopu geolokog elaborata za trase puteva, a za vee objekte samostalno sa ogranienim brojem orijentacionih buotina i drugih geomehanikih ispitivanja. Prva faza geomehanikih podloga mora definisati vrstu i poloaj slojeva tla, njihovu stiljivost, orijentacionu nosivost i predlog naina temeljenja. Podatke o sastavu i vrsti tla, koji su dati u prvoj fazi geolokih ispitivanja, upotrebljavaju projektanti pri izboru statikog sistema, broja i veliine raspona, ukupne duine objekta, poloaja stubova i izbora vrste i dubine temeljenja. Druga faza geoloko geomehanikih podloga je konana i daje sve podatke potrebne za izradu glavnog projekta mosta. Nosivost tla se odreuje na osnovu rezultata buotina, laboratorijskih i drugih ispitivanja na lokaciji stubova, na osnovu stvarne dubine i povrine temelja uz obavezan proraun sleganja. Kod dubokog temeljenja moraju se odrediti nosivosti ipova. Dubina geolokih buotina mora biti najmanje 5 do 7 m ispod kote dna temelja, odnosno dna ipova. Za projektovanje su znaajni svi relevantni geoloko geomehaniki podaci, kao i podaci o stanju u promerima nivoa podzemne vode. Geoloko geotehniki elaborat za mostove treba da sadri: - tehniki izvetaj koji sadri: uvod, pregled

prethodno izvrenih istraivanja, geoloku grau terena, terenska istraivanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnike karakteristike pojedinih slojeva, inenjersko geoloke i hidrogeoloke razmere nivoa podzemnih voda, predlog temeljenja mosta, seizminost terena i uslove za izvoenje nasipa uz obalne stubove

- inenjersko geoloku kartu sa legendom - geoloko geotehniki poduni presek

terena u osovini mosta - geoloko geomehanike poprene

profile u osovinama stubova - geoloko geotehnike profile buotina - rezultate laboratorijskih ispitivanja

9.1.2.7 Hidroloko hidrotehnike (vodoprivredne) podloge

Za mostove preko reka i drugih vodenih prepreka hidraulikim proraunom se odreuje potrebni otvor mosta za protok stogodinjih velikih voda (Q1/100) i nivo velike vode u osovini mosta (H1/100). Na veliinu otvora mostova utiu koliina i brzina vode, oblik i geoloka graa korita reke, lokacija i poloaj osovine mosta u odnosu na osovinu reke, dozvoljena visina uspora velike vode u profilu mostova. Kod mostova se odreuje visina slobodnog profila koji omoguava siguran protok visokih voda i sadri odgovarajuu zatitnu visinu izmeu H1/100 i donje ivice rasponske konstrukcije. Za mostove na autoputevima i magistralnim putevima merodavna je stogodinja velika voda. Uticaj stubova na smanjenje hidraulikog profila mora se uzeti u obzir. Kod regionalnih i lokalnih puteva merodavna je pedesetogodinja, odnosno dvadesetogodinja voda. Zatitna visina ispod gornje konstrukcije objekata na putevima varira u granici od 50 100 cm, a zavisi od veliine i karaktera reke i od stepena sigurnosti podataka iz hidroloke podloge. Ovi uslovi su dati u vodoprivrednim uslovima koje propisuje ovlaena vodoprivredna institucija. Dubina temeljenja renih stubova mora se odrediti tako da dno temelja bude osigurano od ispiranja i podlokavanja (min. 1,5 2,0 m ispod dna korita reke). Za manje otvore mostova do 30 m, a nekada i vee, treba izbegavati srednje stubove u koritu reka. Ako se moraju projektovati i srednji (reni) stubovi tada ih treba duboko temeljiti na ipovima ili bunarima ako je nosivo tlo na veoj dubini. Podaci o vremenskim promenama vodostaja su vani pri gradnji mostova preko velikih reka. Podaci o brzini vode i agresivnosti vodotoka su vani pri izboru materijala za gradnju renih stubova. Ako je voda reke hemijski agresivna treba predvideti beton otporan na ove uticaje ili odgovarajuu zatitu sa otpornom kamenom oblogom koja titi i od abrazije vodnog toka.


14 JP Putevi Srbije

9.1.2.8 Meteoroloko klimatske podloge

Meteoroloko-klimatske podloge treba da sadre: - podatke o intenzitetu i vremenskim

promenama temperature - podatke o smeru, intenzitetu i uestalosti

promena vetra na lokaciji u visini nivelete mosta

- podatke o uestalosti i intenzitetu padavina koji su potrebni za projektovanje odvodnjavanja

- podatke o vlanosti i zagaenosti vazduha.

Za velike vijadukte i mostove posebno su vani podaci o vetru, jer su uticaji vetra jedan od bitnih ulaznih podataka pri izboru i koncipiranju noseeg sistema i analizi optereenja. Elaborat o uticajima vetra na mostove i vijadukte mora se zasnivati na izmerenim podacima koji su dobijeni najmanje 3 - 5 godina pre projektovanja.

9.1.2.9 Seizmoloki podaci o lokaciji mosta

Za dinamiku analizu mostova u skladu sa standardom Eurocode 8, projektovanje konstrukcija otpornih na zemljotres, koriste se seizmoloke karte prema kojima se odreuje zona, odnosno vrednost projektovanog ubrzanja ag.

Seizmoloki podaci za manje mostove se obrauju u geoloko-geomehanikom elaboratu. Za vee i znaajnije mostove na lokacijama izraene seizminosti potrebno je da se izradi poseban elaborat za utvrivanje nivoa seizminosti.

9.1.2.10 Projektantski zadatak

Projektantski zadatak priprema investitor, odnosno ovlaeni predstavnik naruioca u saradnji sa projektantom. Projektantski zadatak je sastavni deo ugovora za projektovanje, odnosno ugovora o gradnji objekta. Projektantskim zadatkom moraju biti obuhvaeni sledei podaci, zahtevi i uslovi:

Opti podaci - Investitor - naruilac - Objekat - Naziv puta na kome se projektuje most - Naziv prepreke koja se premoava

Podaci o podlogama za projektovanje mosta - Prostorsko urbanistike osnove - Saobraajne podloge - Geodetske podloge - Podaci o putu na kome e se

projektovati most - Geoloko geomehanike podloge - Hidrolokohidrotehnike

(vodoprivredne) podloge - Meteoroloko klimatske podloge - Seizmoloki podaci o lokaciji mosta

Zakoni, tehniki propisi, pravilnici, normativi, standardi, smernice

Opti tehniki podaci o mostu - Namena mosta - Mikrolokacija mosta - Elementi AP, odnosno puta na mostu - Karakteristini profil puta na mostu - Oekivana ukupna duina mosta - Temeljenje mosta - Materijali za noseu konstrukciju mosta

Posebni uslovi za projektovanje mosta

Oprema mosta - Odvodnjavanje i kanalizacija mosta - Hidroizolacija - Leita - Dilatacije - Komunalne instalacije na mostu - Rasveta mosta - Zatita od vetra i buke

Vek trajanja i odravanje mosta - Vek trajanja mosta - Projekat i oprema za odravanje

Uslovi za gradnju mosta - Gradiline povrine - Prilazni putevi - Vreme izgradnje - Uticaj postojeeg saobraaja

Uslovi za estetiku i uklapanje mosta u prirodni ili urbani prostor

Dokaz pouzdanosti mosta

Faze i sadraj tehnike dokumentacije

Merila za izbor reenja

Postupak revizije i overavanja projektne dokumentacije


JP Putevi Srbije 15

9.1.3 GEOMETRIJSKI ELEMENTI PUTEVA NA MOSTOVIMA

Geometrijski elementi puteva, osovina, niveleta i irina prejudiciraju geometriju konstrukcije i izgled mostova i utiu na cenu izgradnje, sigurnost saobraaja i trokove odravanja. Na velikom broju mostova mogue je primetiti nedovoljno prostudirana reenja geometrijskih elementa puteva, posebno neuspela reenja nivelete to umanjuje funkcionalnost i estetski izgled mostova. Pri formiranju nivelete i osovine mosta bitno je razlikovati da li je most sastavni deo puta ili samostalni objekat. Niveleta i osovina samostalnih mostova projektuje se slobodnije, prilagoava se prirodi premoenja i specifinim zahtevima mostova. U toku projektovanja puteva neophodna je saradnja projektanata puteva i mostova. Nekada neznatne korekcije nivelete i osovine puteva olakavaju projektovanje i graenje mostova. Niveleta puteva na delovima iznad

vodotoka i drugih saobraajnica ne moe se definisati bez istovremenog reavanja dispozicije mosta kroz koju se (pored ostalog) odreuje otvor mosta, konstruktivna visina i zajednika niveleta. Na delu mostova poeljne su nivelete sa jednostranim nagibom od 0,5% - 4 %. Minimalni nagib nivelete 0,5 % (izuzetno 0,3 %) kod mostova na putevima potreban je radi pravilnog odvodnjavanja mostova. Nagibi nivelete vei od 4 % kod duih mostova na putevima stvaraju nepovoljan vizuelan utisak. Kod duih mostova na putevima koji na ravnom terenu premoavaju vodene ili druge prepreke poeljna je niveleta u konveksnoj krivini kod koje je simetrala krivine identina sa simetralom mosta. Nagibi tangenti vertikalne konveksne krivine ne bi trebalo da budu vei od 1,5 % - 2 % uz uslov da je obezbeena propisana duina preglednosti u funkciji raunske brzine vozila. Ovaj oblik nivelete naroito je pogodan kod mostova koji se grade po sistemu slobodne konzolne gradnje, jer olakavaju korekcije nivelete.

Slika 9.1.10: Primer reenja nivelete putnog mosta u konveksnoj krivini Rv = 10600 m

Niveleta na mostu obino je predodreena nekim karakteristinim takama, koje su uslovljene ostvarenjem saobraajnog, plovnog profila ili profila proticanja, visinom konstrukcije, zatitnom visinom, optim voenjem trase i konfiguracijom terena. Treba nastojati da visina izdizanja nivelete nad okolnim terenom bude to manja kako bi se smanjili izgubljeni usponi i padovi, skratile prilazne rampe i smanjile koliine nasipa. Ova konstatacija ne vai u sluaju premoavanja dubokih dolina. Za niveletu mosta od interesa je njen osnovni oblik, uspon i pad, radijus krivine, duina zaobljenja, kao i odnosi na prilazima. Kod putnih mostova treba izbegavati kratka zaobljenja, nagle promene nivelete, voditi proraun o odvodnjavanju kolovozne

povrine i omoguiti dobru preglednost na mostu. Poeljno je da osovina mosta bude u pravcu ili istoj krunoj krivini. Kombinacija pravca, prelazne krivine i krune krivine u zoni mosta stvara odreene tekoe pri projektovanju i graenja. Treba izbegavati kombinaciju horizontalne i vertikalne krivine u zoni mosta. Izuzetno, kod mostova u sklopu saobraajnih petlji, mora se prihvatiti i ova nepoeljna kombinacija krivina. Osovina puta moe se ukrtati sa osovinom

prepreke pod uglom 90 ili manjim. Sa smanjenjem ugla ukrtanja poveava se


16 JP Putevi Srbije

duina objekta, komplikuje konstrukcija i poveava cena mosta.

Ugao ukrtanja manji od 45 treba izbegavati. Preporuuje se da ugao ukrtanja bude do

60.

Karakteristiki primeri voenja trasa puteva u zoni manjih mostova

a)

b)

c)

d)

a) Trasa puta se sputa niz padinu do vodotoka i vraa u istom pravcu. b) Trasa puta prelazi s jedne na drugu obalu vodotoka, sa medjupravcem izmeu dve krivine

suprotnog smera. Most se moe izvesti u pravcu ili tako da su krajnji delovi mosta u kontra krivinama (prelaznicama).

c) Prelaz puta preko vodotoka u krivini veeg radijusa je saobraajno povoljniji. Most je na celoj duini u krivini.

d) Medjupravac je kratak ili ga nema. Most je u prelaznicama suprotnog smera i krivinama.

Slika 9.1.11: Primeri reenja osovine puteva u zoni manjih mostova

Popreni nagib kolovoza na mostovima posledica je vitoperenja kolovoza i reava se u podunom profilu puta. Poeljno je da se promena poprenog nagiba (vitoperenje) obavi van mosta. Kod gradskih mostova treba usvojiti dvostrani popreni nagib. Popreni nagib kolovoza se postie

vitoperenjem celog preseka rasponske konstrukcije ili gornje ploe kod sanduastih preseka koji se grade tehnologijom postepenog potiskivanja (nagurivanja). Kombinacija velikog podunog i poprenog nagiba na kolovozu moe prouzrokovati


JP Putevi Srbije 17

neugodno klizanje na mokrom, zaleenom ili snegom pokrivenom kolovozu. Proirenja mostova u krivinama manjih radijusa treba izvesti u punoj vrednosti na celoj duini objekta za razliku od puteva kod kojih se obino izvodi prelaz od nule do pune vrednosti proirenja. Kod manjih objekata (podvonjaka, peakih prolaza,, kraih mostova) duine 5 10 m

(15) treba spustiti gornju povrinu konstrukcije pod niveletu za 40 60 cm (t.j. za debljinu kolovozne konstrukcije puta) ime se izbegavaju neugodne posledice sleganja puta na konstrukciju objekta. Promene na niveleti puta se reavaju sa promenljivom debljinom kolovoza puta. Terminski ekvivalent na prelazu sa nasipa na konstrukciju ostaje priblino isti. Ograde i ostala oprema puta se na kratkim potezima ne menjaju.

Slika 9.1.12: Odnos nivelete puta i gornje povrine konstrukcije kod manjih objekata


18 JP Putevi Srbije

9.1.4 SAOBRAAJNI I SLOBODNI PROFILI

9.1.4.1 Uvod

- Svi javni putevi moraju da obezbede uslove za saobraaj vozila najveih gabarita; irine 2,50 m, visine 4,00 m i duine 18,00 (18,35m).

- Saobraajni profil je prostor iznad kolovoza koji omoguava gabarite merodavnog vozila u kretanju. Ogranien je irinom svih kolovoznih traka (ts) i visinom 4,20 m. Visina 4,20 m je visina merodavnog vozila 4,00 m uveana za veliinu dinamikih oscilacija 20 cm.

- Slobodni profil je saobraajni profil uvean za sigurnosnu irinu i sigurnosnu visinu zbog moguih promena statikog gabarita vozila ili promena stanja kolovoza. U slobodnom profilu ne sme biti nikakvih stalnih fizikih prepreka.

- Saobraajni i slobodni profili na autoputevima, putevima sa dve ili vie kolovoznih traka i putnim objektima

usaglaeni su sa pravilnikom o uslovima koje sa aspekta bezbednosti saobraaja moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi element javnog puta.

- Projektanti puteva i mostova moraju dosledno uvaavati propisane saobraajne i slobodne profile.

9.1.4.2 Saobraajni i slobodni profili peakih i biciklistikih staza

Visina saobraajnog profila je 2,25 m, a sigurnosna visina iznad saobraajnog profila je 0,25 m tako da je visina slobodnog profila 2,50m. irina slobodnog profila za jedan red peaka je 0,75 m, a za dva reda peaka 1,50 m (2 x 0,75 m). irina slobodnog profila je uveana za po 0,25 m sa obe strane. irina saobraajnog profila za jedan red biciklista je 1,00 m, a za vie redova n x 1,00 m. irina slobodnog profila je uveana za po 0,25 m sa obe strane.

Slika 9.1.13: Saobraajni i slobodni profili peakih i biciklistikih staza

9.1.4.3 Saobraajni i slobodni profili mostova na autoputevima

Saobraajni profil na autoputevima i mostovima na autoputevima ima visinu 4,20 m i slobodnu visinu 4,75 m, izuzetno 4,50 m.

irina saobraajnog profila je jednaka irini

svih saobraajnih i ivinih traka ( ts) uveano za 1,50 m na AP za irinu bankine, odnosno za 1,75 m za irinu sigurnosne ograde i staze za slubena lica za mostove na AP. Slobodni profil ukljuuje i razdelne trake Rt (slika 9.1.14 i 9.1.15).

Slika 9.1.14: Saobraajni i slobodni profil na autoputevima


JP Putevi Srbije 19

Slika 9.1.15: Saobraajni i slobodni profil mostova na autoputevima

irina ts ukljuuje sve kolovozne trake, ivine trake i zaustavne trake. Saobraajni i slobodni profili su pod pravim uglom na povrinu kolovoza. Radna staza ili staza za slubena lica je iroka 0,75 m, a visina ivinjaka je 0,07 m. Visina ograde za peake je 1,20 m.

Slika 9.1.16: Radna staza i SO na mostovima na AP

Slika 9.1.17: Radna staza i BSO na mostovima na AP

Slobodni profil za nadvonjake (slika 9.1.18) ima visinu 4,75 m za AP, M/R/L puteve, a za nekategorisane puteve 4,50 m. irina slobodnog profila poveana je za po 3,00 m na obe strane da bi se izbegla kolizija sa elementima za odvodnjavanje i temeljima stubova nadvonjaka.

Slika 9.1.18: Saobraajni i slobodni profili mostova (nadvonjaka) iznad autoputa

Treba izbegavati lociranje stubova nadvonjaka u razdelne trake ue od 4,00 m, jer ugroavaju slobodni profil i esto su u koliziji sa odvodnjavanjem na razdelnoj traci. Minimalna duina (otvor) nadvonjaka mora biti vea od irine slobodnog profila. Svetla visina za nadvonajke iznad AP je grafiki prikazana na slici 9.1.19. To je razlika kota najnie take konstrukcije objekta i najvie take kolovoza.


20 JP Putevi Srbije

Slika 9.1.19: Svetla visina ispod nadvonjaka

9.1.4.4 Saobraajni i slobodni profili mostova na putevima sa dve i vie traka

Visina saobraajnog profila na slobodnim deonicama puta je 4,20 m, a slobodnog profila 4,50 m, izuzetno 4,75 m. irina saobraajnog profila je zbir irine saobraajnih i ivinih traka, a irina slobodnog profila je sa obe strane uveana za irinu bankina 1,50 m za brzine vee od 80 km/s, odnosno 1,00 m za brzine manje od 80 km/s (slika 9.1.20).

Slika 9.1.20: Saobraajni i slobodni profil na slobodnim deonicama puteva sa dve i vie traka

Slobodni profil kod mostova na putevima sa dve i vie traka identian je sa saobraajnim profilom na slobodnim deonicama puta. irina slobodnog profila zavisi od brzine

vozila i razliita je za brzine Vp 50 km/s kod

kojih je ivinjak visine 7 cm i postoje zatitne i peake ograde (slika 9.1.21a) i za brzine Vp

50 km/s sa ivinjakom visine 15 20 cm (slika 9.1.21b).

a) Na mostovima sa Vp 50 km/s


JP Putevi Srbije 21

b) Na mostovima sa Vp 50 km/s

Slika 9.1.21: Saobraajni i slobodni profili mostova na putevima sa dve i vie traka

Kod mostova sa peakim i/ili biciklistikim stazama saobraajni profil se prilagoava tim zahtevima. Slobodni profil za objekte iznad puta sa dve (vie) traka ima visinu 4,50 m izuzetno,

4,75 m. irina slobodnog profila poveana je sa obe strane za 3,25 m (1,50 + 1,75 m), s tim da je mogue tu irinu smanjiti na 1,80 . (slika 9.1.22).

Slika 9.1.22: Saobraajni i slobodni profili za objekte iznad puteva sa dve (vie) traka


22 JP Putevi Srbije

9.1.5 NORMALNI POPRENI PROFILI (NPP) I IRINE MOSTOVA

9.1.5.1 Normalni popreni profili i irine mostova na autoputevima

NPP i irine mostova moraju biti usaglaeni sa geometrijskim elementima poprenih profila autoputeva (slika 9.1.23). - irine mostova ine: dve ili vie kolovozne

trake tv irine od 3,75 m do 2,75 m u zavisnosti od brzine Vri [km/s], tipa puta i karaktera terena (tabela 9.1.5.1)

Tabela 9.1.5.1: irina kolovoznih traka tv

Vri (km/s) tv (m) Tip puta i karakter terena

Vri 100 tv = 3,75 AP (ravniarski)

80 Vri 100 tv = 3,50 AP (brdski, planinski), VP, P

60 Vri 80 tv = 3,25 P

40 Vri 60 tv = 3,00 P

Vri 40 tv = 2,75 P

- Ivine trake ti irine u zavisnosti od Vr

km/s prema tabeli 9.1.5.2 koje slue za vizuelno razgranienje kolovoznih traka od ostalih elementa puta. irina ivinih traka na autoputevima je od 1,0 - 0,5 m.

Tabela 9.1.5.2: irina ivinih traka

Vr (km/s) Ivina traka ti (m)

Vri 100 ti = 1,00 (0,75), (0,50)

80 Vri 100 ti = 0,35

Vri 80 ti = 0,25

- Zaustavna traka tz irine 2,50 m je

neprekidna saobraajna traka koja prati kolovozne trake na slobodnim deonicama autoputeva i na mostovima.

- Razdelna traka Rz ili razdelni pojas Rp

slui za fiziko razdvajanje smerova vonje. irina razdelnog pojasa je od 4,00 do 2,50 m.

- Ivini delovi mostova irine 2,00 m, kao i

deo u razdelnom pojasu irine 3,0 (4,0) m kod mostova na autoputevima reavaju se u skladu sa SRDM 9.12.1 Ivini venci, hodnici, ivinjaci i SRDM 9.12.2 Ograde.

- Na autoputevima krae objekte (propuste,

podvonjake, vijadukte i mostove) ukupne duine do 50 m treba projektovati i graditi kao jedinstvene objekte bez dilatacije u razdelnom pojasu irine do 4,00 m (slika 9.1.24a).

- Mostove i vijadukte na autoputevima

duine vee od 50 m i ukupne irine 26 30 m treba projektovati i graditi kao odvojene (dvojne) konstrukcije. Izuzetak su padinski vijadukti kod kojih treba analizirati varijante dvojne i jedinstvene konstrukcije. (slika 9.1.24b).

- Na deonicama autoputeva gde se smerovi

vonje (kolovozi) razdvajaju zbog tunela ili iz drugih razloga vijadukti i mostovi se projektuju i grade kao odvojeni razmaknuti objekti (slika 9.1.24c).

a) Elementi geometrijskog poprenog profila autoputa


JP Putevi Srbije 23

b) Normalni popreni profil (NPP) autoputa AP-2 (sigurne trake irine 3,75 za Vri 100 km/s)

c) NPP mostova na avtoputu AP-2

Slika 9.1.23: Geometrijski i normalni popreni profili autoputa i mostova (primer AP-2 sa

kolovoznim trakama irine 3,75 m za Vri 100 km/s)

A Popreni presek na zajednikom objektu

B Popreni presek na odvojenim objektima

C Popreni preseka na razmaknutim objektima

Slika 9.1.24: Normalni popreni preseci mostova na autoputevima

- Kod jednostranih objekta duine do 50 m treba na spoljanim ivicama primeniti betonske sigurnosne ograde BSO (slika 9.12.2.4.4) visine 80 + 50 ili eline sigurnosne ograde SO visine 1,15 (slika 9.12.2.5.3) ili SO tip GC77 (slika

9.12.2.5.4) bez denivelisanih staza za slubena lica, dvojnih ograda i ivinjaka.


24 JP Putevi Srbije

9.1.5.2 Normalni popreni profili (NPP) i irine mostova na putevima sa dve ili vie traka

NPP i irine mostova na putevima sa dve ili vie traka moraju biti usaglaeni sa geometrijskim elementima i NPP puteva i saobraajnim i slobodnim profilima mostova prema taki 9.1.4.4 Smernice SRDM 9.1. irinu mostova ine: - Dve ili vie kolovoznih traka irine prema

tabeli 9.1.5.1 na istom kolovozu bez ili sa uskim razdelnim pojasom.

- Ivine trake irine prema tabeli 9.1.5.2.

- Razdelni pojas irine 1,25 za profil sa vie traka VP-3.

- Ivini delovi mostova minimalne irine

1,75 m kod mostova na putevima sa Vp 50 km/s, odnosno 1,25 m kod mostova sa

Vp 50 km/s (slika 9.1.21, 9.1.16 i 9.1.17).

- Ivini delovi mostova se konstruiu prema SRDM 9.12.1 i SRDM 9.12.2 u zavisnosti od brzine vozila na mostu, visine ivinjaka, tipova ograda i namene. Namena moe biti samo traka za slubena lica irine 0,75 m ili jedan red peaka, vie redova peaka, biciklisti i kombinacija peaka i biciklista.

a) Peaka staza b) Biciklistika ili kombinovana staza

9.1.25: Peake i biciklistike staze na mostovima sa Vp 50 km/s sa ivinjakom visine 7 cm i SO


JP Putevi Srbije 25

9.1.6 TEHNIKA DOKUMENTACIJA ZA OBJEKTE (MOSTOVE)

Zakon o planiranju i izgradnji u Republici Srbiji iz 2009 g. lanovima 110 124 predvia sledei sadraj i vrste tehnike dokumentacije za dobijanje graevinske dozvole od nadlenog ministarstva i gradnju objekta.

9.1.6.1 Prethodni radovi

Prethodni radovi obuhvataju istraivanja i analizu strunih materijala, projekata, i prikupljanje podloga za izradu tehnike dokumentacije. U t. 9.1.2 Opte smernice za projektovanje mostova obraene su podloge (prostorno urbanistike, saobraajne, geodetske, putne, geoloko-geomehanike (GG), hidrolokohidrotehnike, meteoroloke, seizmike i projektni zadatak) za projektovanje mostova.

9.1.6.2 Prethodna studija opravdanosti

Prethodnom studijom opravdanosti utvruje se prostorno-urbanistika, drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za varijantna reenja objekata predvienih generalnim projektom. Prethodna studija opravdanosti sadri generalni projekat objekata.

9.1.6.3 Studija opravdanosti

Za razliku od prethodne studije, koja analizira varijantna reenja, studija opravdanosti odreuje prostornu, ekoloku, drutvenu i ekonomsku opravdanost investicije za usvojeno reenje objekta razraeno idejnim projektom na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja.

9.1.6.4 Generalni projekt

Generalnim projektom mostova definie se lokacija i opta dispozicija objekta u sklopu trase puteva ili kao samostalnog objekta. Optu dispoziciju ine situacija, osnova, poduni i popreni preseci.

Optom dispozicijom definie se nosei

sistem mosta, materijal, duina i irina

objekta, tehnologija graenja, ocena trokova, preliminarna ocena GG uslova i predlog temeljenja. Dispozicija objekta omoguava izradu programa definitivnih istranih GG radova za idejni projekt. Pored dispozicije objekta treba izraditi tehniki izvjetaj koji obrazlae i potvruje izabrano dispoziciono reenje.

9.1.6.5 Idejni projekat

Idejni projekat mostova radi se na osnovu usvojenog dispozicionog reenja iz generalnog projekta i na osnovu konanih obnovljenih podloga za projektovanje. Idejni projekt pored ostalog sadri:

Opti deo - Opta dokumentacija - Projekti zadatak, - Tehniki izvjetaj, - Saglasnosti relevantnih institucija.

Statiki proraun u obimu koji obezbeuje sigurnost objekta i tanost izabranih dimenzija.

Predmer i predraun radova

Nacrti - Osnovni dispozicioni nacrti (situacija,

osnova, poduni i popreni preseci)

Pratei elaborati prema vrsti objekta - Geoloko-geomehaniki elaborat, - Geodetski elaborat, - Hidrotehniki i hidroloki elaborat, - Elaborat o komunalnoj infrastrukturi.

9.1.6.6 Glavni projekat

Glavni projekat mostova izrauje se za potrebe graenja i pribavljanja graevinske dozvole. Izrauje se na osnovu revidiranog i usvojenog idejnog projekta. Glavni projekt izmeu ostalog sadri:

Opti deo

Tekstualni deo - Projektni zadatak, - Tehniki izvjetaj sa obaveznim

sadrajem (opti podaci o mostu, podloge za projektovanje, koncepcija mosta i dispoziciono reenje, statika i dinamika analiza mosta, GG uslovi i temeljenje mosta, nosea konstrukcija mosta, oprema mosta, materijali za noseu konstrukciju, tehnologija graenja i uslovi eksploatacije i odravanja)

- Saglasnosti relevantnih institucija

Statiko dinamika analiza dokaz pouzdanosti za sve delove nosee


26 JP Putevi Srbije

konstrukcije mosta u skladu sa vaeim propisima.

Nacrti mosta - Pregledna i graevinska situacija - Poduni preseci mosta, - Osnova mosta, - Normalni popreni preseci mosta - Nacrti svih stubova mosta, - Shema tehnologije izgradnje mosta, - Plan iskolenja temelja mosta,

Pratei elaborati: - Geoloko-geomehaniki elaborat, - Geodetski elaborat, - Hidrotehniki i hidroloki elaborat, - Elaborat o komunalnoj infrastrukturi;

9.1.6.7 Izvoaki projekat

Izvoaki projekat izrauje se iskljuivo za potrebe izvoenja radova na graenju, ako glavni projekat ne sadri izradu nacrta i razradu detalja za izvoenje, to je sluaj kod manjih i jednostavnijih objekata. Izvoaki projekat sadri: - Planove oplate svih stubova i rasponske

konstrukcije, - Armaturne nacrte svih nosivih delova

konstrukcije, - Nacrte kablova, ako je u pitanju

prednapregnuta konstrukcija, - Radionike nacrte za eline nosee

konstrukcije elinih ili spregnutih mostova,

- Nacrte opreme mosta i - Tehnologiju izgradnje mosta.

9.1.6.8 Projekat izvedenog objekta

Projekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja, odravanja i obnavljanja mostova. Projekat izvedenog objekta je glavni Projekat sa unesenim i dokumentovanim svim izmenama nastalim u toku izgradnje.


JP Putevi Srbije 27

9.1.7 MATERIALI ZA NOSEE KONSTRUKCIJE MOSTOVA

9.1.7.1 Uvod

- Nosee konstrukcije savremenih mostova na putevima projektuju se i grade od betona, konstrukcionog elika i kompozicije elika i betona sa spregnutim presekom.

- Stubovi mostova se uvek grade kao

armirano betonski bez obzira na materijal rasponskih konstrukcija.

- Betonske rasponske konstrukcije moraju

biti od betona ojaanog armaturom armiranobetonske ili armiranobetonske, prednapregnute kablovima od visokovrednog elika armirano betonske prednapregnute konstrukcije odnosno ABP mostovi.

- U upravo minulom veku beton je

neuporedivo najvie upotrebljavani materijal ,za sve vrste konstrukcija. Obim upotrebe betona raste u svim dravama bez obzira na njihov tehniki nivo. Sa sigurnou se moe tvrditi da e se taj razvoj nastaviti i da e se proiriti obim upotrebe betona, pored ostalog i na objekte saobraajne infrastrukture.

- Za mostove i vijadukte velikih raspona je

poeljno i svrsishodno to vee smanjenje dimenzija poprenih preseka i sopstvene teine rasponske konstrukcije, a to moe da se postigne upotrebom visokovrednih betona.

- Razvoj teorije i prakse sprezanje elika i

betona u poslednjim decenijama ponovo je uinio konkurentnim elik kao materijal za mostove svih raspona i sistema. U veem broju evropskih razvijenih zemalja u toku je novi zamah u primeni spregnutih konstrukcija u mostogradnji uz izraenu kreativnost i inovativnost.

- Pri projektovanju i gradnji mostova

sprezanje elika i betona najee se primenjuje za rasponske konstrukcije grednih sistema mostova. Pored grednih sistema sve vie se primenjuje i za sprezanje okvirnih, lunih i viseih mostova.

- Primena konstrukcionog elika za

mostove na putevima bez sprezanja sa betonom je smislena i racionalna samo za velike raspone (vee od cca. 150 m).

9.1.7.2 Beton

- Beton kao materijal je definisan u evropskoj normi EN 206-1 koja zahteva izmenu dosadanjeg naina oznaavanja betona u projektnoj dokumentaciji.

- Sama nosea konstrukcija izraena od

betona mora da ispunjava tri osnovna kriterijuma: nosivost, upotrebljivost i trajnost. Projektanti mostova treba da propiu odgovarajue osobine betona koji zadovoljava tri navedena kriterijuma.

- Nosivost je osnovna osobina konstrukcije

i direktno zavisi od vrstoe betona na pritisak sa oznakom C. Pri gradnji mostova upotrebljavaju se sledei razredi vrstoe na pritisak za normalne betone: C 8/10, C 12/15, C 16/20, C 20/25, C 25/30, C 30/37, C 35/45, C 40/50, C 45/55, C 58/60. Prva vrednost je vrstoa

betona u obliku valjka 150 mm visine 300 m izraena u N/mm

2, druga vrednost

je vrstoa betona u obliku kocke sa stranicama 150 mm.

- S obzirom na trajnost najmanja vrednost

vrstoe na pritisak za stubove mostova je C 20/25, za armiranobetonske rasponske konstrukcije C 25/30, a za AB prednapregnute rasponske konstrukcije C 30/37.

- Trajnost zavisi od intenziteta neugodnih

tetnih hemijskih i fizikih uticaja iz okoline i od otpornosti konstrukcije na te uticaje, koja raste sa vrstoom na pritisak i gustinom betona.

- Pri projektovanju mostova projektant treba

da u skladu sa EN 206-1 odredi razred izloenosti koji je oznaen slovom X. Razred izloenosti oznaava stepen izloenosti betonske konstrukcije tetnim uticajima iz okoline. Norma razlikuje sedam razreda izloenosti.


28 JP Putevi Srbije

Tabela 9.1.7.1 Klase izloenosti u zavistnosti od uslova sredine po EN 206-1

Klase izloenosti Evropski naziv Objanjenje

1 2 3

X0 0 Bez rizika

XC Carbonation Korozija armature

usled:

Karbonifikacije

XD Deicing-Salt Slane vode sa kolovoza

XS Sea Morske vode

XF Frost Ugroenost betona

(agresivnost okoline)

usled:

Mraza

Mraz uz prisutnost slane vode sa kolovoza

XA Acid Hemijska agresija

XM Mechanical Abrasion Mehanika abrazija

Debljina zatitnog sloja betona je bitan elemenat trajnosti betonskih konstrukcija. Za mostove je potrebno projektovati zatitni sloj

betona za zatitu armature i kablova prema tabeli 9.1.7.2. Najvee zrno agregata ne bi smelo da bude vee od 32 mm.

Tabela 9.1.7.2

Zatitni sloj betona (mm) 1) C min

armatura

C min

kablovi

C

Rasponska konstrukcija 2) 3) 40 50 5

Potporna konstrukcija mosta stubovi

- povrine u kontaktu sa vazduhom 40 50 5

- povrine u kontaktu sa zemljom 50 50 5

Hodnici i ivini venci

- povrine u kontaktu sa vazduhom 40 - 5

- povrine u dodiru sa betonom 20 - 5

C nom = C min + C

1) C min = 50 mm pri XS1 do XS3 in XA1 do XA3

2) C min = 40 mm za montane elemente sa prednaprezanjem na stazi i fck 40 MN/m2

3) C min = 100/80 mm za podune/poprene kablove, ako su poloeni pod gornju povrinu kolovozne ploe

9.1.7.3 Visokovredni beton (HPC High Performance Concrete)

Treba razlikovati beton visoke tvrdoe (HSC high strenght concrete) i visokovredni beton (HPC high preformance concrete). Visokovredni beton pored visoke vrstoe ima znatno bolje osobine sa stanovita trajnosti i postojanosti u agresivnim sredinama.

U praksi se primenjuje razvrstavanje betona u tri kategorije: - normalni konstrukcioni beton nominalne

vrstoe 20 do 60 Mpa - beton visoke vrstoe sa karakteristinim

vrstoama 60 do 100 Mpa - betoni vrlo visoke vrstoe sa

karakteristinim vrstoama 100 do 250 Mpa.

Osnovni sastav visokovrednih betona je jednak kao kod betona normalne vrstoe.


JP Putevi Srbije 29

Za postizanje veih vrstoa se deo cementa zamenjuje mineralnim dodacima (mikrosilika, elektronski pepeo). Upotrebom mineralnih dodataka se kalcijum-hidroksid pri pucolanskoj reakciji pretvara u hidratisani kalcijum-silikat koji poveava vrstou. Poboljanje karakteristika visokovrednih betona: - velika vrstoa u poreenju sa

sopstvenom teinom, posebno kod lakoagregatnih visokovrednih betona

- brzo postizanje velikih vrstoa to omoguava bre graenje

- vea otpornost na abraziju - vea otpornost na smrzavanje - manje upijanje vode, manja

vodonepropustnost, nii koeficijent difuzije CO2 i hloridnih jona i bolja zatita armature od korozije

- bolje reoloke osobine. Nedostaci visokovrednog betona: - vea cena u poreenju sa cenom

normalnog konstrukcionog betona - stroija kontrola sastava i izvedbe betona - poveanje krutosti nije srazmerno sa

poveanjem vrstoe - sa poveanjem vrstoe na pritisak

visokovredni betoni postaju lomljiviji, manja je ilavost koja je neugodna pri preuzimanju dinamikih optereenja

- vrstoa na zatezanje raste mnogo sporije od vrstoe na pritisak, vrednost E modula raste jo sporije

- vrlo gusta struktura ne dozvoljava isparavanje vode iz cementnog kamena, to smanjuje otpornost betona pri poaru.

Upotreba visokovrednih betona pri gradnji mostova u tehniki razvijenijim dravama je poela pre priblino trideset godina, a intenzivnija upotreba u zadnjih 10 15

godina. Interesantni su primeri upotrebe visokovrednih betona u Holandiji, Norvekoj, Austriji i Njemakoj, ija se iskustva mogu primeniti i na naim prostorima.

9.1.7.4 Armatura elik za armiranje

elik za armiranje je dat u evropskoj normi EN 10080-1 i EN 10080 - 2 do 4. Pod optereenjem se elik deformie, a to je veu deformaciju materijal moe da podnese bez krtog loma, to je duktilniji. Duktilnost (ilavost) je svojstvo materijala da podnese plastinu deformaciju bez loma. Betonski elici se svrstavaju se u 2 razreda duktilnosti (ilavosti) A, B, C, a isporuuju se u obliku: - ipki i koturova za direktnu upotrebu ili za

proizvodnju zavarenih armaturnih mrea - fabriki proizvedenih zavarenih

armaturnih mrea. Prema normi armaturni elik se oznaava: - oznaka oblika proizvoda (ipka, kotur,

mrea) - oznaka norme EN 10080-2-4 - naziv ili oznaka (broj) elika - nazivne dimenzije proizvoda (u

milimetrima) - dopunske informacije prema EN 10080-2-

6 Norme EN 10080-2 do 4 razlikuju 3 vrste povrinskog izgleda: glatki P, profilisani I i rebrasti R. Osobine elika za armiranje prema EN 10080-2 do 4 su date u tabeli 9.1.7.3. Primer oznaavanja armaturne ipke prenika 20 mm i duine 12000 mm: ipka EN 10080-3-B500B-20 x 12000

Tabela 9.1.7.3

Naziv i oznaka (broj) elika B500A (1.0438)

B500B (1.0439)

B450C

(1.04)

Oblik proizvoda kotur ipka kotur ipka kotur

Nazivni prenik d (mm) 4-16 6-40 6-16 6-40 6-16

Granica razvlaenja Rc(N/mm2) 500 500 450

Odnos zatezne vrstoe i granice razvlaenja Rm/Rc

1,05 1,08 1,15

1,35

Odnos stvarne i nazivne vrednosti granice razvlaenja Rcact/Rcnom

_ _ 1,20

Procenat ukupnog istezanja pri najveoj sili Agt (%) 2,5 5,0 7,5


30 JP Putevi Srbije

9.1.7.5 Visokovredni elik za prednaprezanje

Razlikuju se tri glavne podgrupe proizvoda izraenih od elika za prednaprezanje: ice, uad i ipke. elik za prednapezanje obuhvaen je normama EN 10138-;2;3;4. - ice se oznaavaju:

- brojem norme EN 10138-2 - nazivom elika koji sadri:

slovo y za elik za prednapprezanje

nazivna vrstoa na zatezanje u MPa (1770 MPa)

slovo C za hladno vuenu icu - nazivnim prenikom ice u mm (koji se

kree od 3 do 100 mm) - slovom I ako se radi o profilisanom

eliku Primer: EN 10138-2-Y1770 C-5, 0-I

- Uad se oznaavaju:


slovo y za elik za prednaprezanje

nazivna vrstoa na zatezanje u MPa

slovo S za uad

oznakom 3 i 7 za broj ica u uetu

slovo G oznaava zatvoreno ue - nazivnim prenikom ueta u mm (od

5,2 do 18 mm) - razredom A ili B - slovom I ako se radi o profilisanom

eliku Primer: EN 10138-3 Y1860S7-16,0-A

- ipke se oznaavaju:


slovo y za elik za prednaprezanje

nazivna vrstoa na zatezanje u MPa

slovo H za toplo valjane ipke - nazivnim prenikom ipke u mm (od 15

do 40 mm) - slovom R za rebraste ipke Primer: EN 10138-4Y1030H-26-R

9.1.7.6 Konstrukcioni elik

Za eline konstrukcije u graevinarstvu koriste se preteno konstrukcioni elici (oznaka S) (nelegirani, niskougljenini elici). Veze starih i novih oznaka konstrukcionih elika date se u tabeli 9.1.7.4.

Tabela 9.1.7.4

Novi sistem oznaavanja elika Stari sistem oznaavanja elika prema

JUS C.B0.002:1986 Oznake prema

JUS EN 10027-1 Oznake prema

JUS EN 10027-2

S 185 1.0035 0130

S 235 JR 1.0037 0370

S 235 JRG1 1.0036 0371

S 235 JRG2 1.0038 0361

S 235 J0 1.0114 0362

S 235 J2G3 1.0116 0363

S 275 JR 1.0044 0451

S 275 J0 1.0143 0452

S 275 J2G3 1.0144 0453

S 355 JR 1.0045 0561

S 355 J0 1.0553 0562

S 355 J2G3 1.0570 0563


JP Putevi Srbije 31

Tehniki uslovi isporuke proizvoda obraeni su u standardu JUS EN 10025. Toplovaljani proizvodi od nelegiranih konstrukcionih elika Tehniki zahtevi za isporuku. U ovom standardu se definiu: - vrsta elika (mehanike karakteristike,

hemijski sastav), - kvalitet elika (ilavost na krti lom

energija loma na odgovarajuoj temperaturi),

- nain dezoksidacije i stanje isporuke. Osnovni parametri koji utiu na izbor kvaliteta konstrukcionog elika kao osnovnog materijala za eline spregnute mostove: - otpornost na krti lom i zamor materijala, - otpornost na lamelarno cepanje

(dvoplasnost). Na izbor konstrukcionog elika utie: - vrsta i znaaj konstrukcije, - intenzitet i priroda optereenja, - oblikovanje konstrukcije i njenih detalja, - minimalne radne temperature, - ekonomski pokazatelji. Tehnika regulativa za izbor kvaliteta osnovnog elinog materijala: - JUS U.E7.010/1988: Izbor osnovnog

elinog materijala U koliziji sa novousvojenim standardom za oznaavanje elika,

- Evrokod 3 Deo 1-10:Izbor osnovnog materijala sa stanovita otpornosti na krti lom i lamelarno cepanje Nije jo uvek usvojena definitivna verzija.

Materijal naruuju po pravilu preduzea koja proizvode elinu konstrukciju. Za mostove, napregnute na zamor sme se primeniti samo onaj materijal koji je direktno naruen kod elezare. Prilikom preuzimanja materijala mora da bude dostavljena potvrda o svim potrebnim hemijskim i mehanikim ispitivanjima i o dokazanom kvalitetu saglasno vaeim standardima i zahtevima iz projekta i ugovora o kupovini. Rezultati ispitivanja moraju biti povezani sa arama proizvodnje. Materijal sredstava za spajanje (elektrode, ice za varenje, visokovredni vijci) uobiajeno je da temeljno kontrolie sam proizvoa u skladu sa vaeim normama i standardima. Investitor treba da zahteva i proveri ateste sredstava za spajanje.


32 JP Putevi Srbije

9.1.8 ESTETIKA MOSTOVA

- Estetika je izrazito subjektivna disciplina i menja se sa mestom i vremenom, tako da je ocena estetske vrednosti vrlo teka i subjektivna. Strunost, opta kultura i objektivnost autora utie na estetski nivo mostova. Skladan most, harmonino uklopljen u prostor je novi element lepote. Estetika mosta veoma zavisi od opte dispozicije, izbora noseeg sistema, skladne kompozicije nosee konstrukcije, uvaavanja specifinosti prepreke i geometrije trase.

- Mostovi su izrazito inenjerske

konstrukcije i deo njihove lepote je statika istina. Mostovi ne podleu stilovima u arhitekturi. Naknadno oblikovanje pravilno konstruisanog mosta je ogranieno na opremu.

- Svaka uspela kompozicija mosta nosi svoj

estetski nivo koji je rezultat duhovne zrelosti autora. Test vremena dovoljno dobro ukazuje na razlike izmeu dobro i loe izgraenog mosta. Mostovi su atraktivni objekti koji bude panju strune i ire javnosti. Naa obaveza ja da ih tehniki ispravno i lepo projektujemo i zatitimo od neprimernih modnih trendova. Tenja da mostovi budu lepi je trajno prisutna u istoriji graenja mostova.

- Poznati konstruktor elinih mostova D. B.

tajman je rekao: Kao student nikada nisam imao prilike da ujem re lepota u predavanjima o mostovima. Uilo se sve i svata, o silama i planovima sila, o vrstoi materijala, o dimenzionisanju preseka, o shemama optereenja, rezultatima ispitivanja i propisima, predraunu i racionalnosti, montiranju itd. O umetnikoj strani projekta, potrebi i dunosti estetskog razmatranja inenjerskih objekata niko nikada nije rekao ni jednu re, nije pomenuto da mostovi, pored ostalog, treba da budu i lepi.

- Profesor P. A. Mihelis u knjizi Estetika

arhitekture armiranog betona kae: Istorija civilizacije nije odala priznanje ni jednoj konstrukciji samo zato to se nije sruila, ve to je kroz vekove pronela i pred nas donela svoju skladnu lepotu.

- Profesor F. Leonhordt je 1982. godine

izdao knjigu Estetika mostova. Cenjeni

konstruktori mostova prof. M. Trojanovi i prof. K. Tonkovi svojim pisanim delima i jo vie izgraenim mostovima dali su veliki doprinos i stvorili osnove za dalje unapreenje estetike mostova.

Za razliku od drugih graevinskih objekata kod kojih pri projektovanju sarauju arhitekti i konstruktori, kod mostova konstruktor je projektant i odgovorni nosilac projekta to podrazumeva i obavezu da poznaje i primenjuje osnove principe estetskog oblikovanja mostova. Temeljna naela estetike mostova:

izbor odgovarajueg oblika osnovnog noseeg sistema

pravilan i skladan odnos pojedinih delova i objekta kao celine

jednostavan oblik i funkcionalnost pojedinih delova i objekta kao celine

statiki ista konstrukcija

kvalitet izvedenih radova i boja spoljanjih povrina

skladna interpolacija mosta u prirodni ambijent ili urbana naselja.

- Most je kompozicija morfoloko-geolokih

osobina prostora, inenjerske konstrukcije, namene, materijala, oblikovanja, tehnologije graenja, sigurnosti, trajnosti, ekonominosti i ukljuivanja u prirodni i urbani prostor.

- Koncepcija dispozicionih reenja mostova

(naroito pri izboru noseeg sistema) usvajaju se nakon detaljnih prouavanja i analiza koje se odnose na funkciju objekta, morfologiju prepreke, geolokih osobina tla, geometrije puta, iskorienja terena u podruju mosta, karakteristika materijala nosee konstrukcije.

- Za izabrani nosei sistem (gredni, okvirni,

luni, visei itd.) menjaju se rasponi, ukupna duina, raspored stubova, biraju se materijal nosee konstrukcije i predviaju mogui naini gradnje. Osnovni dispozicioni elementi omoguavaju analizu i konstruisanje vie varijanti poprenog preseka nosee konstrukcije. Pravilno i dobro projektovana konstrukcija je istovremeno skladna i logino oblikovana konstrukcija mosta.


JP Putevi Srbije 33

- Skladna kompozicija mosta, izgraena bez koncepcijskih i vizuelnih greaka ima svoju estetsku teinu koja moe biti uspena samo u sluaju kada i projektant-konstruktor poseduje strunu i duhovnu zrelost.

- Na autoputevima, je puno mostova,

vijadukata, nadvonjaka i drugih objekata i inenjerskih konstrukcija za savladanje prirodnih i vetakih prepreka. Koncentracija objekata utie na izgled autoputa i okoline zbog ega treba posvetiti posebnu panju njihovom oblikovanju i ukljuivanju u ruralni i urbani prostor.

Konstruktor lien oseaja za oblik i konstruktivne kompozicije, i bez upotrebe logaritmara, ili je poetnik ili je statiar; u svakom sluaju nije konstruktor. (P. Sijourni). Lepo je i nostalgino seati se starih kamenih mostova koji vekovima slue svojoj osnovnoj nameni da prevedu ljude preko reke, a istovremeno su i vredni spomenici kulture i simboli vremena i trajanja. U celom ovom milenijumu do 20. veka izgraeno je manje mostova nego to se sada izgradi u jednoj deceniji. Danas je u svetu u funkciji vie od dva miliona mostova kod kojih je primarna namena. Samo neki od tih mostova, prvenstveno veliinom raspona, skladno oblikovanim inenjerskim konstrukcijama i atraktivnim postupcima graenja postaju tehniki i vizualno atraktivni i ostaju kao spomenici nauke i kulture svoga vremena. Brzi razvoj teorije konstrukcija i kompjuterizovani proraun potisnuo je dublji oseaj za tradiciju, konstrukciju i oblik. Novi postupci graenja ne nude uvek skladan odnos materijala, funkcije i forme.


34 JP Putevi Srbije

9.1.9 PRINCIPI VREDNOVANJA MOSTOVA

9.1.9.1 Uvod

Poreklo kapitala, neprofesionalni investitori, neselektivan izbor projektanata bez uvaavanja iskustva i tradicije utiu na kvalitet projekata mostova. Neki arhitekti pokazuju ambicije i prema mostovima gurajui ih na stranputicu mode istiui oblikovanje kao posebnu disciplinu bez sinergije sa konstrukcijom i tehnologijom gradnje. Za ocenu vrednosti projekta nekog mosta, a posebno za ocenu varijantnih reenja mostova na konkursima, korisno je ispitati savremenu interpretaciju osnovnih principa na kojima se zasniva vetina projektovanja mostova. Ti principi su: - objektivnost pri koncipiranju i usvajanju

projekta mosta, - funkcionalnost mosta, - pouzdanost i trajnost, - racionalnost, trokovi gradnje i

odravanja, - estetika i usklaenost sa okolinom. Sledi logino pitanje da li su graevinski inenjeri konstruktivnog usmerenja kolovani da mogu uspeno da uvaavaju i slede principe na kojima se zasniva vetina projektovanja mostova.

9.1.9.2 Objektivnost pri koncipiranju i usvajanju projekta mosta

Objektivnost je opta viestruko znaajna osobina oveka da otvoreno prihvata sve spoljanje uticaje i da pravilno oceni svoj odnos prema svemu spoljanjem i prema sebi samom. Objektivnost je deo vaspitanja i kulture linosti i teko ju je naknadno izgraditi. U naoj struci objektivnost je najizraenija pri postavljaju trasa puteva u prostor. Mostovi u velikoj meri zavise od poloaja i elemenata trase. Pri projektovanju velikih i znaajnih mostova potrebna je multidisciplinarna tolerantna saradnja. Projektant mosta treba da objektivno pristupi izboru materijala, izboru noseeg sistema, realne i skladne dispozicije, konstrukcije i tehnologije gradnje mosta. Line ambicije se moraju podrediti optem interesu i to je jedan od temeljnih principa objektivnosti.

9.1.9.3 Funkcionalnost mostova

Funkcionalnost mosta kao dela trase puta je nesporna i reava se u okviru projekta puta. Funkcionalnost gradskih mostova je specifina i zahtevna i odreuje se u skladu sa prostornim i urbanistikim planovima. Namena, irine i poloaj povrina su osnova za izbor ukupne irine mosta. Funkcionalnost mostova se moe primetno unaprediti dobrim reenjima prelaza sa saobraajnice na most, celovitom obradom prostora oko mosta i reenjima opreme mostova.

9.1.9.4 Pouzdanost i trajnost mosta

Pouzdanost je sveobuhvatan termin koji sam po sebi objedinjuje sigurnost, upotrebljivost i trajnost konstrukcije. Provera pouzdanosti odnosi se na rad konstrukcije u toku eksploatacionog veka. Eksploatacioni vek mosta je vremenski period tokom koga most ima garantovanu sigurnost i zadovoljavajuu upotrebljivost. U zavisnosti od lokacije, intenziteta i vrste saobraaja i drugih parametra ivotni vek mostova je 80 120 godina. Trajnost betonskih mostova opada tokom vremena kao posledica osobina same konstrukcije, vrste i intenziteta saobraaja i kao rezultat niza oekivanih i stohastikih pojava u toku eksploatacije. Trajnost konstrukcije je jo uvek istraivaki, teoretski i propisima nedovoljno definisana kategorija koja nema adekvatnu projektantsku i ekonomsku kvantifikaciju. Na trajnost betonskih mostova pored ostalog najvie utiu osobine konstrukcije (dispoziciono reenje, nosei i statiki sistem, materijali, tehnologija gradnje, oprema) i kvalitet ugraenog betona. Trajan, nisko propustljiv beton je sinonim za kvalitetan, gust, beton. Redovnim odravanjem mogu se znatno produiti eksploatacioni vek mostova i spreiti oteenja i ekscesna ruenja. Radovima na rehabilitaciji, u zavisnosti od obima ulaganja i karaktera zahvata, moe se poveati pouzdanost i produiti vreme korienja mostova.

9.1.9.5 Racionalnost, trokovi izgradnje i odravanja mostova

Poloaj trase, nivelete, morfologija i zauzetost prostora u podruju prepreke koja se premoava i geoloko-geotehniki uslovi predodreuju i sutinski utiu na racionalnost reenja. U istim konturnim uslovima mogue je projektovati vie varijantnih reenja sa


JP Putevi Srbije 35

primerno razliitim trokovima izgradnje i odravanja. Vet i iskusan projektant koga krasi radost stvaranja, predloie objektivnu, pouzdanu kompoziciju mosta koja je sinergija nosee konstrukcije i tehnologije graenja. Minimalne koliine ugraenih materijala u konstrukciju mosta nisu merilo racionalnosti. Jednostavni kompaktni preseci i detalji noseih elemenata, pristupanost svim delovima mosta i kvalitetna gradnja olakavaju i smanjuju trokove odravanja.

9.1.9.6 Estetika i usklaenost sa okolinom

Estetika je izrazito subjektivna disciplina i menja se sa mestom i vremenom, tako da je ocena estetske vrednosti vrlo teka i subjektivna. Strunost, opta kultura i objektivnost autora utie na estetski nivo mostova. Skladan most, harmonino uklopljen u prostor je novi element lepote. Estetika mosta veoma zavisi od opte dispozicije, izbora noseeg sistema, skladne kompozicije nosee konstrukcije, uvaavanja specifinosti prepreke i geometrije trase. Mostovi su izrazito inenjerske konstrukcije i deo njihove lepote je statika istina. Mostovi n

Documents

PRIRUČNIK ZA PROJEKTOVANJE - putevi-srbije.rsputevi-srbije.rs/pdf/harmonizacija/prirucnik_za_projektovanje... · Opšta smernica za projektovanje mostova Priručnik za projektovanje