Prirucnik Za Rad Javnih Skladista Za Zrnaste Kulture

5/20/2018 Prirucnik Za Rad Javnih Skladista Za Zrnaste Kulture

1/322

Savremeni pristup upravljanjuSKLADITEM ZA ZRNASTE KULTURE


2/322


3/322

SAVREMENI PRISTUP UPRAVLJANJUSKLADITEM ZA ZRNASTE KULTURE

Prirunik za rad javnih skladita za zrnaste kulture


4/322


5/322

Novi Sad, 2011 I. 5

Izdava

Univerzitet u Novom Sadu, Instut za prehrambene tehnologije

RedaktorDr Jasna Maslovi

AutoriDr Jasna Maslovi, Elizabet Jani Hajnal, dipl.in., Dr Aleksandra Torbica, Dr Milica

Poji, Dragan ivanev, dipl. in., Dr arko Kevrean, Aleksandra Novakovi, M. Sc.,

Tanja Radusin, dipl. in.

RecenzenProf.dr Milan eelj, redovan profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu u

penziji

Prof.dr Radoslav Gruji, redovan profesor Univerziteta u Istonom Sarajevu

Prof.dr Aleksandar Mari, docent Fakulteta za industrijski menadment u Kruevcu

Lektura i korekturaDr Slobodan Gaea

Dizajn i tampaHeadmade doo

Izdavanje pravilnika podrali:Kompenzacioni fond Republike Srbije, FAO, EBRD

Tira100 primeraka + online

633.1.631.563(035)

Savremeni pristup upravljanju skladitem za zrnaste kulture: prirunik za rad javnih skladita zazrnaste kulture/ Jautori teksta asna Maslovi [et al-]. Novi Sad: Instut za prehrambenetehnologije, 2011 (Novi Sad, Headmade) 321 str. : ilustr. : 24 cm

Tira 100, Bibliograja

ISBN 978-86-7994-023-0

1. Maslovi, Jasna, 1962 - [autor]a) Zrnaste kulture Skladitenje - PriruniciCOBISS.SR-ID 268025863


6/322


7/322

Novi Sad, 2011 I. 7

CIP katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Mace Srpske, Novi Sad

PREDGOVOR

Savremeno poslovno okruenje u kom partnerski odnosi svih uesnika u lancu vrednos

imaju kljunu ulogu u ostvarenju konkurentnos i strateke uloge svake privredne grane daje

i poslovanju skladita za zrnaste kulture sa svojim specinosma sezonskog prijema, vre-

menski distribuisanog plaanja i dugotrajnog uvanja zrnash kultura kao medijuma lancaproizvodnje, skladitenja, prometa i prerade zrnash kultura potpuno novu dimenziju.

Zakon o javnim skladima kojim je inicirano uspostavljanje sistema javnih skladita u Srbiji,

po ugledu na uspene primere iz mnogih zemalja sveta i okruenja, skladima za masovne

zrnaste kulture otvara mogunost da pored tradicionalne delatnos skladitenja u uem

smislu rei, deluju i kao kljuni akteri u sistemu robnih zapisa kao harja od vrednos. Pravil-

no iskorienje ove mogunos e skladitarima obezbedi visoko konkurentnu poziciju u

lancu vrednos ali i vii stepen odgovornos praen potrebom unapreenja postojeih i

razvoja novih aspekata poslovanja.

Ova publikacija, zamiljena kao svojevrsni prirunik za rad skladita za zrnaste kulture u sis-

temu javnih skladita i savremnom poslovnom okruenju, sistematski obrauje sve aspekte

poslovanja savremenog skladita za zrnaste kulture, poev od procesa rada, preko opreme,

metoda i postupaka koji se u radu koriste, zakljuno sa teorijskim osnovama rada skladita za

zrnaste kulture i bogam pregledom raspoloive literature i resursa. Prirunik pra aneks u

kom je dat pregled svih dokumenata i zapisa kojima se dokumentuju procesi rada savreme-

nog javnog skladita za znaste kulture.

Razvoj i publikovanje ovog prirunika podrala je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu

i poljoprivredu (FAO) na inicijavu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Prirunik jerazvio autorski m sa Instuta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu koji iza sebe ima

bogatu, dugotrajnu istoriju teorijskih, razvojnih i praknih iskustava u oblas skladitenja

zrnash kultura.

U Novom Sadu, maja 2011. godine

Autori


8/322


9/322

Novi Sad, 2011 I. 9

Zahvalnica

Ova knjiga, zamiljena kao prirunik za poslovanje savremenog skladita za zrnaste kulture

koje pretenduje da posluje u sistemu javnih skladita razvijena je uz podrku Organizacije

Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u okviru akvnos iniciranih od strane Ev-

ropske banke za obnovu i razvoj.

Posebnu ulogu u razvoju ove publikacije imali su strunjaci sa bogam iskustvom u imple-mentaciji i radu sistema javnih skladita u zemljama koje ovaj sistem ve dugi niz godina

primenjuju: Krassimir Kiriakov, struni savetnik za oblast javnih skladita koji je radio na im-

plementaciji ovog sistema u Bugarskoj i kasnije svoja iskustva preneo u druge zemlje koje su

radile na implementaciji ovog sistema ukljuujui i Srbiju; dr Lilia Belcheva, nekadanji direk-

tor Inspektorata za zrnaste kulture Bugarske, Je Harrer direktor Kompenzacionog fonda

savezne drave Minesota (SAD), Jerome Hawkins direktor kompenzacionog fonda savezne

drave Indijana (SAD) i Oliver van Lieshout strunjak za agroekonomiju iz Holandije sa bo-

gam meunarodnim iskustvom. Navedeni strunjaci su svoja znanja i iskustva nesebino

podelili sa autorima ove publikacije, omoguivi da u nju budu utkana iskustva scana godi-

nama u zemljama u kojima su radili.

Ne manje vanu ulogu u nastanku ove publikacije imali su i inspektori Ministarstva zaduenog

za poslove poljoprivrede, Gordana Mijatov i Goran Mrdovi, ija je karijera usmerena na

poslove provere ispunjenos uslova za dobijanje dozvole za rad javnih skladita koji su au-

torima publikacije preneli iskustva i znanja steena kako kroz namenske obuke u inostran-

stvu tako i kroz prve korake na proveri predmetnih uslova u skladima u Srbiji.

Konano znaajno mesto u nastanku ove publikacije imaju i saradnici Kompenzacionog fonda

Republike Srbije: direktor fonda Milan akov, zamenik direktora Tajana ukanovi i strunisavetnik Vlado Kovaevi ije znanje i trud su bili okosnica prvih koraka ka uspostavljanju

sistema javnih skladita u Republici Srbiji.


10/322

10I Novi Sad, 2011.

SAVREMENI PRISTUP UPRAVLJANJU SKLADITEM ZA ZRNASTE KULTURE

STRUKTURA TEKSTAUputstvo za itaoca

Ovaj prirunik treba da poslui menadmentu skladita za zrnaste kulture da se ekasno

ukljue i posluju u sistemu javnih skladita. Prirunik u eri poglavlja sistematski obrauje

aspekte rada i poslovanja savremenog skladita za zrnaste kulture:. Procese u radu savremenog skladita za zrnaste kulture ukljuujui kako one tradicionalno

prepoznate koje je za potrebe savremenog poslovanja potrebno unapredi (tehnologiju

skladitenja, kontrolu kvaliteta i komercijalno pravne poslove), tako i nove koje ukljuivanje

u sistem javnih skladita uvodi u poslovanje (licenciranje, upravljanje robnim zapisima). Opremu, pribor i informacione sisteme kojima savremeno skladite za zrnaste kulture treba

da raspolae u upravljanju. Metode koje savremeno skladite koris u radu ukljuujui metode uzorkovanja, labora-

torijske metode, metode procesne kontrole, metode merenja uskladitenih koliina zrnash

kultura i raunske metode. Postupke kojima se obezbeuje funkcionalno poslovanje savremenog skladita za zrnaste

kulture poev od postupaka odravanja higijene i unitavanja tetoina, preko postupaka

etaloniranja opreme, do postupaka upravljanja bezbednou proizvoda, zate na radu,

zate ivotne okoline i obuke kadrova

U posebnom poglavlju pregledno su obraeni teorijski aspek bitni za poslovanje savreme-

nog skladita za zrnaste kulture.

Literatura koja pra prirunik razvrstana je pregledno u pet celina: knjige, zakonska regula-

Zakon o javnim skladima(Sl. glasnik RS 41/2009)Pravilnik o vrstama poljoprivrednihproizvoda koji mogu da se skladite u

javnim skladima

Vrste poljoprivrednih proizvodakoji mogu da se skladite u javnimskladima su:

1) penica (Tricum aesvum, Tricumdurum);2) kukuruz (Zea mays);3) jeam (Hordeum vulgare);

4) suncokret (Helianthus annus);5) soja (Glicine hispida);6) uljana repica (Brasica napus var.napus).

Slika I - Nain prikazivanja izvoda izZakona i podzakonske regulave

Slika II - Nain prikazivanja dijagrama toka

Skladite

Provera ispunjenos uslovaPodnoenje zahteva za proveru uslova

Ministarstvo

Primanje zahteva, otvaranje dosijeaZahtev za inspekcijsku proveru ispunjenos

Inspekcija

Provera ispunjenos uslovaDostava zapisnika Ministarstvu

Ministarstvo

Izdavanje reenja o ispunjenos uslova

Skladite

Podnoenje zahteva za dozvolu za rad

Ministarstvo

Provera ekonomsko fnansijskih uslovaIzdavanje dozvole za rad javnog skladita

Skladite

Podnoenje zahteva za upis u registar JS

Ministarstvo

Upisivanje skladita u registar i informacionisistem

Skladite, mesec dana pre isteka licence

Podnoenje zahteva za obnavljanje dozvole

Zahtev za proveruuslova

Dosije skladita

ek lista

Reenje inspekcije

Reenje oispunjenos uslova

Zahtev za izdavanjedozvole za rad

Dozvola za rad javnogskladiata

Zahtev za upis uregistar JS

Registar javnihskladita

PROVERAISPUNJENOSTI USLOVA

DOBIJANJE DOZVOLEZA RAD

DOBIJANJE DOZVOLEZA RAD

OBNAVLJANJELICENCE SKLADITA


11/322

PRIRUNIK ZA RAD JAVNIH SKLADITA

Novi Sad, 2011 I. 11

va, standardi, korisni linkovi i akademske publikacije i saoptenja. Poziv na aktulenu aka-

demsku literaturu u kojoj se o pojedinim temama moe nai vie informacija prikazan je u

uglasm zagradama sa pozivom na redni broj izvora u spisku akademske literature.Kroz celu publikaciju provuen je sl prezentacije koji itaocu omoguuje da bez dugotra-

jnog ponovnog itanja celog teksta doe do informacija i podataka koji su mu u upravljaju

poslovanjem skladita trenutno potrebni. Pri tome razliim slovima prikazani su:. izvodi iz Zakona o javnim skladima i podzakonske regulave (slika I). dijagrami toka prepoznatljivih procesa (slika II). spiskovi standarda (slika III). planovi akvnos koje bi trebalo realizova (slika IV) i. zvanini zapisi koje sistem javnih skladita prepoznaje (slika V)

Pored ovih prepoznatljivih elemenata publikacija obiluje ilustracijama i tabelarnim podaci-ma korisnim za itaoca. Na kraju publikacije u obliku aneksa svi zvanini zapisi sistema javnih

skladita sa pregledno dam detaljnim uputstvom za njihovo popunjavanje.

Slika V - Nain prikazivanja izgleda zapisaSlika III - Nain prikazivanja spiskova standarda

STANDARDNE METODEUZORKOVANJA ZRNASTIH KULTURA:

ISO 24333:2009, CEREALS AND CEREALPRODUCTS SAMPLINGICC STANDARD NO. 101/1, SAMPLINGOF GRAINSICC STANDARD NO. 120, MECHANICALSAMPLING OF GRAINAACC METHOD 4501, SAMPLING GRAINFOR MyCOTOxINSAACC METH OD 6460, SAMPLING OFFLOUR, GRAIN PRODUCTS, AND FEEDPRODUCTS IN SACKSAACC M ETHOD 6470A, MANUALSAMPLING OF WHEAT AND OTHERWHOLE GRAINS

AACC METHOD 6471, MECHANICALSAMPLING OF DRy, FREEFLOWINGGRANULAR MATERIAL

Slika IV - Nain prikazivanjaplanova akvnos

Dinamika administravnih obaveza licenciranog javnog skladita:

Voenje evidencije o izdam robnim zapisim permanentno

Obavetavanje Ministarstva o stanju robe i robnih zapisa nedeljno

Plaanje obaveza prema Kompenzacionom fondu meseno

Obnavljanje licence i dozvole za rad godinje

Omoguavanje kontrolnih inspekcijskih provera na zahtev


12/322


12I Novi Sad, 2011.

Sadraj

Predgovor 7

Zahvalnica 9

Uputstvo za itaoca 10

1. UVOD U SAVREMENI PRISTUP UPRAVLJANJU SKLADITEM ZA ZRNASTE KULTURE 21

Autori: Jasna Maslovi, arko Kevrean

1.1. ZAKONSKI OKVIR 231.2. POSTICAJNE MERE I PROJEKTI 26

1.3. VIDLJIVOST SISTEMA JAVNIH SKLADITA 27

2. PROCESI U RADU SAVREMENOG SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE 29

Autori: arko Kevrean, Jasna Maslovi, Elizabet Jani Hajnal

2.1. LICENCIRANJE SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE 30

Postupak licenciranja i obnavljanja licence javnog skladita 30

Korak 1. Provera ispunjenos uslova za dobijanje dozvole za rad 30

Korak 2. Izdavanje dozvole za rad javnog skladita 35

Korak 3. Upis u registar javnih skladita 37

Korak 4. Obnavljanje dozvole za rad javnog skladita 37

Obaveze licenciranog javnog skladita 38

2.2. UPRAVLJANJE ROBNIM ZAPISIMA 39

Robni zapis 40

Trebovanje robnih zapisa 42

Podnoenje zahteva za izdavanje robnih zapisa 42Odobravanje zahteva 42

Preuzimanje robnih zapisa 44

Evidencija robnih zapisa 49

Upravljanje robnim zapisima 44

Izdavanje robnih zapisa 46

Prodaja i zalog robnog zapisa 46

Ponitavanje robnog zapisa 49

Voenje evidencije o robnim zapisima 49

Evidencija Ministarstva 49Evidencija javnog skladita 50

2.3. KOMERCIJALNO-PRAVNI POSLOVI 51


13/322



Denisanje cena usluga i naina obrauna 51

Ugovorni odnosi sa ostavodavcima 53

Ugovorni odnosi sa kupcima 53Trgovina na robnoj berzi 54

2.4. TEHNOLOGIJA SKLADITENJA 55

Pripremne akvnos 55

Uzorkovanje na terenu i prethodna analiza 56

Predetvena kontrola kvaliteta 56

Donoenje operavnog plana prijema 58

Prijem robe u skladite 58

Uzorkovanje zrnash kultura prisglih na prijem 59

Utvrivanje pokazatelja kvaliteta 61Denisanje mesta i naina uskladitenja 62

Utvrivanje koliina 63

Usmeravanje i prijem u skladite 63

Priprema zrnash kultura za skladitenje 65

ienje od primesa 65

Suenje 66

Skladitenje zrnash kultura 66

Organizacija procesne kontrole stanja i kvaliteta 66

Mere ouvanja kvaliteta 67

Standardizacija i homogenizacija kvaliteta 68

Organizacija unitavanja tetoina 69

Intervencija sa robom u krinom stanju 69

Izdavanje zrnash kultura iz skladita 70

2.5. KONTROLA KVALITETA I KOLIINA 82

Kontrola uslovnos skladita 71

Kontrola zrnene mase 73

Prijemna kontrola kvaliteta 74Prijemna kontrola koliina 76

Procesna kontrola stanja 76

Procesna kontrola kvaliteta 77

Pocesna kontrola koliina 77

Izlazna kontrola 78

Inspekcijska kontrola 78

3. OBJEKTI, OPREMA I PRIBOR SAVREMENOG SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE 81

Autori: Dragan ivanev, Milica Poji, Elizabet Jani Hajnal

3.1. OBJEKTI 82


14/322


14I Novi Sad, 2011.

Op uslovi i pretpostavke 82

Lokacija, uslovi okoline i krug skladita za zrnaste kulture 83

Tehniko tehnoloki uslovi za objekte skladita za zrnaste kulture 843.2. POGONSKA OPREMA 86

Oprema za utovar zrnaste kulture u skladite 88

Usipni koevi za kamione sa prikolicama 88

Usipni koevi za skladita koja imaju elezniki transport 89

Prijemne elije 89

Transportne linije 89

Lanas transporteri (redleri) 90

Elevatori 91

Trakas transporteri 91Transportni puevi 92

Gravitacioni transport 92

Merna oprema 93

Kolske i eleznike vage 93

Protone vage 93

Daljinski ureaji za kontrolisanje temperature 94

Ureaji za aspiraciju 96

ienje suvog zrna 96

Suara 98

Ureaji za isporuku ita 101

ema rasporeda opreme 102

3.3. LABORATORIJSKA OPREMA 103

Oprema za uzorkovanje 103

Oprema prijemne laboratorije 104

Vlagomer 104

NIRS analizator 105

operova vaga 105Oprema za odreivanje sadraja i strukture primesa 106

Ureaj za odreivanje broja padanja 107

Ostala oprema laboratorije 107

Oprema za odreivanje sadraja vlanog glutena i gluten inde-a 108

Farinograf 108

Ekstenzograf 109

Alveograf 109

Amilograf 109

Prijemna laboratorija 1103.4. Pribor 111

Pribor za ienje silosnih elija i ostalih prostora silosa 111


15/322



Pribor za merenje mase uskladitene zrnaste kulture 111

Laboratorijski pribor 111

3.5. INFORMACIONI SISTEM ZA JAVNA SKLADITA 112Korisnici informacionog sistema 112

Tok informacija u sistemu 112

Komunikacija sistema sa drugim sistemima 116

Sistemi javnih skladita 116

Sistemi banaka 116

Produktna berza 116

Struktura informacionog sistema 116

Registar javnih skladita 117

Registar robnih zapisa 118Web portal Kompenzacionog fonda 119

4. METODE U RADU SAVREMENOG SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE 121

Autori: Milica Poji, Elizabet Jani Hajnal

4.1. METODE UZORKOVANJA 122

Uzorkovanje iz transportnih sredstava 123

Uzorkovanje iz elije 125

uvanje uzoraka 125

4.2. LABORATORIJSKE METODE 126

Odreivanje sadraja vode 127

Odreivanje zapreminske (hektolitarske) mase 128

Odreivanje sadraja proteina 130

Odreivanje broja padanja po Hagberg-u 132

Senzorna ocena zrnene mase 133

4.3. METODE PROCESNE KONTROLE 137

Kontrola uslova skladitenja 137Merenje temperature zrnene mase 138

Metode kontrole stanja uskladitene robe 139

Metode ispivanja tehnolokog kvaliteta 140

4.4 METODE MERENJE KOLIINA 147

Merenje mase zrna 147

Svake dve godine, kolska vaga treba bi proverena od strane 147

odgovarajuih akreditovanih instucija 147

Kontrola koline uskladitene robe 148

4.5. RAUNSKE METODE 151Bonikacija svoenje na standardni kvalitet 151


16/322


16I Novi Sad, 2011.

5. POSTUPCI PODRKE RADU SAVREMENOG SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE 153

Autori: Elizabet Jani Hajnal, Milica Poji, Aleksandra Novakovi, Tanja Radusin

5.1. ODRAVANJE, HIGIJENA I UNITAVANJE TETOINA 154

Odravanje 154

Odravanje higijene 155

Unitavanje tetoina 157

Dezinsekcija 158

Derazacija 161

5.2. OBEZBEENJE POVERENJA U REZULTATE ISPITIVANJA 162

Ljudski faktori 162

Uslovi smetaja i okoline 162Oprema koja se koris u postupku ispivanja 163

Postupci obezbeenja poverenja u rezulatate ispivanja 164

Interna kontrola kvaliteta 165

Korienje referentnih materijala 165

Meulaboratorijska poreenja 166

5.3. ZATITA NA RADU, BEZBEDNOST I ZATITA IVOTNE OKOLINE 167

Zata od eksplozije 167

Zata od poara 169

Bezbednost na radu 171

Opta prvila bezbednos 171

Sanitarno-higijenski uslovi 173

Zata ivotne sredine 173

5.4. DOBRA HIGIJENSKA PRAKSA I BEZBEDNOST PROIZVODA 174

Pristup analize rizika i krinih kontrolnih taaka - HACCP 175

Denicije 176

Principi HACCP 178

Pristup implementaciji HACCP 179Okvir i cilj HACCP plana 179

Razvoj HACCP plana 179

Obuka i formiranje ma za HACCP 179

Opis proizvoda 180

Dijagram toka procesa 181

Verikacija dijagrama toka procesa u praksi 183

Implementacija HACCP principa 183

Analiza opasnos - PRINCIP 1 183

Idenkovanje opasnos 183Odreivanje krinih kontrolnih taaka PRINCIP 2 188

Utvrivanje krinih granica PRINCIP 3 191


17/322



Utvrivanje procedure monitoringa PRINCIP 4 191

Utvrivanje korekvne mere PRINCIP 5 192

Utvrivanje procedure za dokumentaciju i evidenciju PRINCIP 6 194Utvrivanje procedure za verikaciju PRINCIP 7 195

5.5. OBUKA KADROVA 197

Obuka i razvoj kadrova 197

6. TEORIJSKE OSNOVE RADA SAVREMENOG SKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE 201

Autor: Aleksandra Torbica, Jasna Maslovi

6.1. O ZRNASTIM KULTURAMA 202Penica 202

Proizvodnja 202

Sorment 203

Sastav i kvalitet penice 203

Skladitenje penice 207

Kukuruz 208

Proizvodnja 208

Sastav i kvalitet kukuruza 208

Skladitenje kukuruza 209

Jeam 210

Proizvodnja 210

Sorment 211

Sastav i kvalitet jema 211

Skladitenje jema 211

Suncokret 211

Proizvodnja 211

Sastav i kvalitet suncokreta 212Sorment 212

Skladitenje suncokreta 212

Uljana repica 213

Proizvodnja 213

Sastav i kvalitet uljane repice 213

Sorment 214

Skladitenje uljane repice 214

Soja 214

Proizvodnja 214Sastav i kvalitet soje 214

Sorment 215


18/322


18I Novi Sad, 2011.

Skladitenje soje 215

6.2. O SKLADITIMA 215

Uloga i poloaj skladita u ekosistemu 215Klasikacija skladita 219

Klasikaciju po pu konstrukcije skladita 219

Klasikacija po vrs materijala od kog je skladite izrgraeno 221

Klasikacija skladita po nameni i funkciji 221

Klasikacija po lokaciji i poziciji u lancu proizvodnje, prometa i prerade 221

Klasikacija po zrnasm kulturama koje se skladite 223

6.3. O POSLEETVENIM PROCESIMA 223

Fizioloka svojstva i zioloke promene uskladitenih proizvoda 223

Samozagrevanje zrnaste mase u skladitu 225Posledice samozagrevanja i prevenvne mere 226

6.4. O REIMIMA SKLADITENJA 227

Skladitenje akvnom venlacijom aeracija 227

Skladitenje u inertnoj atmosferi 227

Skladitenje hlaenjem 228

Skladitenje ita suenjem 228

6.5. O SUENJU ZRNASTIH KULTURA 229

Naini vezivanja vlage sa suvom materijom 229

Ravnotena vlanost biomaterijala 230

Proces suenja biomaterijala 230

Suenje i skladitenje biomaterijala 230

6.6. O SKLADINIM TETOINAMA 233

Najznaajnije skladine tetoine zrnash kultura 233

Ucaj tetoina na uskladitenu masu zrna 233

Mirkoorganizmi 235

Grinje 236

Insek 236Glodari i pce 237

7. BIBLIOGRAFIJA 239

7.1 KNJIGE 240

7.2. ZAKONSKA REGULATIVA 242

7.3. STANDARDI 247

7.4. KORISNI LINKOVI 251

Proizvoai pogonske opreme 252Domai: 251

Strani: 251


19/322



Proizvoai laboratorijske opreme 252

7.5. LITERATURA 253

8. ANEx - Prilozi 273

8.1 Obrasci 274

8.1.1 Zahtev za proveru ispunjenos uslova 274

8.1.2 Zahtev za dobijanje dozvole za rad 276

8.1.3 Zahtev za upis u registar javnih skladita 280

8.1.4 Zahtev za izdavanje robnih zapisa 282

8.1.5 Robni zapis 284

8.1.6 Registar robnih zapisa 2988.2 Tablice korekvnih faktora 301


20/322


21/322

DEO 1

UVOD U SAVREMENI PRISTUPUPRAVLJANJU SKLADITEM ZAZRNASTE KULTURE

1.1. Zakonski okvir 1.2. Podscajne mere i projek 1.3. Vidljivost sistema javnih skladita


22/322


22I Novi Sad, 2011.

UVOD U SAVREMENI PRISTUP

UPRAVLJANJU SKLADITEM ZA ZRNASTEKULTUREAutori: Jasna Maslovi, arko Kevrean

U ekonomiji zemalja sa povoljnim uslovima za masovnu poljoprivrednu proizvodnju lanac

proizvodnje, prometa i prerade zrnash kultura zauzima znaajno mesto. Skladitenje zrnas-

h kultura je jedna od kljunih karika ovog lanca koja povezuje poljoprivredne proizvoae s

jedne sa subjekma prometa i prerade zrnash kultura sa druge strane.

Skladitenje zrnash kultura pored osnovne funkcije ouvanja proizvedenih koliina ikvaliteta zrnash proizvoda ostvaruje i niz drugih znaajnih funkcija:. premoava jaz izmeu sezonskog karaktera proizvodnje i konnualnog karaktera prerade. objedinjuje usitnjene, trino nekonkurentne koliine proizvedene od strane pojedinanih

poljoprivrednih proizvoaa. homogenizuje i standardizuje uskladitene koliine, ime se stvara trini proizvod den-

isanog nivoa kvaliteta

Istorijski put razvoja skladinih kapaciteta u Srbiji uslovio je da je velika veina skladinih

prostora graena i razvijana kao pomona delatnost, odnosno kao pomoni objekat

preraivakih kapaciteta mlinova, uljara, sladara, skrobara i kapaciteta za preradu soje.

Ovakvi trendovi razvoja rezulrali su situacijom u kojoj veina skladitara dominantan ak-

cenat stavlja na tehniko-tehnoloku funkciju skladita sa prevashodnim ciljem obezbeenja

sirovinske baze za preraivaki kapacitet, dok je

odnos sa drugim subjekma lanca proizvodnje,

prometa i prerade stavljen u drugi plan. ak i ve-

liki silosni kapacite sa mogunou korienja

sredstava vodenog transporta prevashodno

funkcioniu kao deo preraivakih pogona.U Srbiji postoje izgraeni znaajni skladini

kapacite za zrnaste kulture, rasporeeni

smisleno u odnosu na trite sirovina i trite

prodaje. Veina skladinih kapaciteta je tehniko-

tehnoloki adekvatno reena i u funkcionalno

uslovnom stanju. U veini skladita za zrnaste

kulture u Srbiji znaajan je udeo uskladitene

robe iji je vlasnik tree lice, u najveem broju

sluajeva poljoprivredni proizvoa. U tokuposlednjih godina poljoprivredni proizvoai,

nezadovoljni svojim poloajem i mogunosma

Zakon o javnim skladimaz(Sl. glasnik RS 41/2009)

Pravilnik o vrstama poljoprivrednihproizvoda koji mogu da se skladite u

javnim skladima

Vrste poljoprivrednih proizvodakoji mogu da se skladite u javnimskladima su:1) penica(Tricum aesvum, Tricumdurum);2) kukuruz(Zea mays);3) jeam(Hordeum vulgare);4) suncokret(Helianthus annus);5) soja(Glicine hispida);6) uljana repica(Brasica napus var.napus).

Slika 1.1 - Zrnaste kulture koje se moguskladi u javnim skladima


23/322



u odnosu na skladitare, invesraju u sopstvene,

mahom manje, skladine kapacitete.

1.1. Zakonski okvir

Polovinom 2009. godine, teei stvaranju pre-

duslova za uvoenje savremenog sistema

poslovanja skladita za poljoprivredne proizvode,

prihvaenog u mnogim zemljama sveta i u veini

zemalja u okruenju, u Srbiji je na predlog Mini-

starstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede

usvojen Zakon o javnim skladima (Sl. glasnik RS41/09).

Zakonom o javnim skladima ureeni su uslovi

za odreivanje javnih skladita za poljoprivredne

proizvode, uslovi i nain izdavanja dozvole za rad

javnih skladita, uslovi i nain korienja javnih

skladita za poljoprivredne proizvode, nain obav-

ljanja delatnos u javnom skladitu, postupci iz-

davanja, prometa i zaloge robnih zapisa, prinudna

naplata potraivanja po robnim zapisima, odgo-

vornos javnih skladita i osnivanje Kompenza-

cionog fonda.

Masovne zrnaste kulture u Srbiji ispunjavaju

najvei broj uslova potrebnih da se ovaj zakon

na njih uspeno primeni: odsustvo monopola na

tritu, transparentne cene, trinost, postojanje

standarda klasikacije. Pored toga primena siste-

ma javnih skladima na zrnaste kulture se doka-zala kao uspena na mnogim primerima u svetu.

Po proizvedenim koliinama samo neke od zr-

nash kultura koje su zastupljene u proizvodnji u

Srbiji predstavljaju znaajnu stavku u ekonomiji

zemlje [99, 225]. To su pre svega penica, kuku-

ruz, pivski jeam, soja, suncokret i uljana repica.

Stoga je rad na implementaciji primene zakona o

javnim skladima otpoeo upravo u domenu skladitenja zrnash kultura. Za ovu oblast je

od strane ministra nadlenog za oblast poljoprivrede, uz defnisanje vrsta zrnash kultura nakoje se Zakon moe primeni (slika 1.1), doneta sva potrebna podzakonska regulava kojom

se sistem javnih skladita za zrnaste kulture blie ureuje.

PODZAKONSKA REGULATIVAZAKONA O JAVNIM SKLADITIMA

Pravilnik o vrstama poljoprivrednihproizvoda koji mogu da se skladiteu javnim skladima (Sl. glasnik RS50/2009)Pravilnik o kvalitetu poljoprivrednihproizvoda koji se skladite u javnomskladitu (Sl. glasnik RS 37/2010)Pravilnik o uslovima koje moraju daispunjavaju javna skladita u pogleduskladinog prostora za prijem,uvanje i isporuku poljoprivrednihproizvoda, opreme za merenje koliine

i utvrivanje kvaliteta poljoprivrednihproizvoda koji se skladite, vrednososnovnih sredstava koja nisu optereenahipotekom ili drugim zalonim pravom,u zavisnos od vrsta poljoprivrednihproizvoda koji su predmet uskladitenja,kao i pokazatelja nansijskog poslovanja(Sl. glasnik RS 30/10)Pravilnik o sadrini i nainu voenja

jedinstvene evidencije o izdam robnimzapisima (Sl. glasnik RS 50/2009)Pravilnik o sadrini i nainu voenjaregistra javnih skladita (Sl. glasnik RS51/2009)Pravilnik o sadrini, nainu voenjai izgledu registra robnih zapisa zapoljoprivredne proizvode, kao i sadrinii nainu izdavanja robnog zapisa, nainuvoenja evidencije o izdam robnimzapisima i obrascu robnog zapisa (Sl.glasnik RS 35/2010)Pravilnik o utvrivanju visine lanarinei dinarskog iznosa po toni uskladitenih

poljoprivrednih proizvoda koje javnoskladite za poljoprivredne proizvodeplaa kompenzacionom fondu (Sl.glasnik RS 15/10)Pravilnik o metodologiji za utvrivanjeiznosa po garanciji banke koju javnoskladite za poljoprivredne proizvodepredaje kompenzacionom fondu (Sl.glasnik RS 15/10)


24/322


24I Novi Sad, 2011.

Podzakonska regulava denie:. Vrste poljoprivrednih proizvoda koje mogu bi skladitene u javnim skladima i nivoe

kvaliteta za koje se smatra da ih skladitar moe pomea bez tete po ostavodavca. Tehniko-tehnoloke i ekonomsko-nansijske uslove koje mora ispunjva skladite za zrn-

aste kulture da bi dobilo dozvolu za rad u sistemu javnih skladita. Nain voenja evidencije o javnim skladima i robnim zapisima. Iznose lanarine za Kompenzacioni fond i bankarske garancije koje skladite mora preda

Kompenzacionom fondu

Zakon o javnim skladima u poslovanje

skladita i drugih uesnika lanca proizvodnje,

prometa i prerade poljoprivrednih proizvo-

da uvodi niz novih pojmova (slika 1.2), a po-jedinim i do sada korienim pojmovima daje

odreenije znaenje koje imaju u smislu ovog

zakona.

Pored toga, zakon predvia i minimalne us-

love (slika 1.3) koje skladite za poljoprivredne

proizvode mora da zadovolji da bi moglo do-

bi status javnog skladita. Ovi uslovi, pored

tehnikih aspekata koji su i ranije manje vie

bili propisani vaeom zakonskom regula-

vom, podrazumevaju i pokazatelje ekonom-

sko-nansijskog karaktera. Na ovaj nain Zakon

o javnim skladima postavlja minimalne us-

love koje skladite mora da zadovolji i perma-

nentno odrava da bi dobilo pravo da obavlja

poslove koji su regulisani ovim Zakonom, pre

svega da izdaje robne zapise, ime kao uesnik

u lancu proizvodnje, prometa i prerade pol-joprivrednih proizvoda postaje konkurent-

nije i atrakvnije za budue korisnike usluga

ostavodavce, u odnosu na skladita koja ovu

mogunost nemaju.

Pored toga to ureuje uslove, procese i

odgovornos u poslovanju javnih skladita

Zakon o javnim skladima u poslovnu sferu

skladitenja poljoprivrednih proizvoda, odnos-

no zrnash kultura uvodi robni zapis kao harjuod vrednos koja u ovom sektoru unapreuje

i iri mogunos akvnos na tritu, ali mu

Zakon o javnim skladima

(Sl. glasnik RS 41/2009)(lan 3)

JAVNO SKLADITEjeste pravno lice komeje izdata dozvola za rad javnog skladita

za skladitenje poljoprivrednih proizvodai koje je upisano u Registar javnihskladita, u skladu sa ovim zakonomSKLADITENJEjeste deponovanjepoljoprivrednih proizvoda i bezbednouvanje na osnovu ugovora o

skladitenju, u skladu sa ovim zakonom idrugim propisimaPOLJOPRIVREDNI PROIZVODIjesu:itarice, industrijsko bilje, voe i povre usveem ili polupreraenom stanjuROBNI ZAPISza poljoprivredneproizvode je harja od vrednosizdata od strane javnog skladita poosnovu ugovora o skladitenju izmeuostavodavca i javnog skladita, adokazuje vlasnitvo nad naznaenomkoliinom i kvalitetom uskladitenog

poljoprivrednog proizvoda, kao i obavezujavnog skladita da uva i na zahtevimaoca robnog zapisa izvri predajupoljoprivrednog proizvodaIMALAC ROBNOG ZAPISAje pravno iliziko lice koje je predalo poljoprivredniproizvod radi uskladitenja javnomskladitu i kojem je izdat robni zapis,odnosno na koga je robni zapis prenesen,u skladu sa odredbama ovog zakonaBERZANSKA TRGOVINA, berza, kao i sviostali pojmovi izvedeni iz ovih pojmova

jeste trgovina i akvnos koje se odvijajuna robnoj berzi

Slika 1.2 Denicije u sistemu javnihskladita


25/322



i u odnosu na nansijski sektor obezbeuje

preduslove za posebne mogunos i pogod-

nos koje u drugim sferama nisu ostvarivane.Stoga je skladite koje je u sistemu javnih

skladita, dugorono posmatrano, konkurent-

nije u odnosu na ona skladita koja to nisu. S

druge strane, pravo na izdavanje robnih zapisa

skladima za zrnaste kulture koja kroz proces

licenciranja ovo pravo ostvare namee daleko

vii stepen odgovornos i obaveza da na adek-

vatan nain upravljaju kako svojim kapacite-

ma, tako i procesima rada vezanim za robnezapise.

Uspostavljanje sistema javnih skladita podra-

zumeva takoe ostvarenje daleko vieg stepe-

na sigurnos i smanjuje rizik za sve uesnike u

lancu proizvodnje i prometa zrnash kultura.

Prvi aspekt podizanja sigurnos i smanjenja

rizika obezbeen je kroz sam proces licen-

ciranja javnih skladita, ime se garantuje da

u sistemu posluju samo skladita koja kako sa

tehniko-tehnolokog, tako i sa ekonomsko-

nansijskog aspekta obezbeuju visok nivo

kvaliteta skladitenja zrnash kultura.

Drugi aspekt podizanja sigurnos i smanjenja

rizika garantuje propisana praksa periodinog

nenajavljenog inspekcijskog nadzora nad

poslovanjem javnih skladita sa obaveznom

proverom usaglanos koliina i kvalitetauskladitenih koliina.

Trei aspekt garantovanja sigurnos i gotovo

potpunog otklanjanja rizika za uesnike u sis-

temu obezbeuje kompenzacioni fond koji

uesnicima u sistemu garantuje isplatu svih nastalih teta nad deponovanom robom. Inici-

jalna sredstva za osnivanje kompenzacionog fonda u iznosu od 50 miliona RSD obezbedila

je Republika Srbija, a raspoloiva sredstva za nadoknadu eventualnih teta permanentno

se stvaraju kroz lanarinu i uplate koje licencirana javna skladita vre Kompenzacionom

fondu na mesenom nivou u iznosu koji je denisan koliinom uskladitene robe u javnomskladitu.

Zakon o javnim skladima(Sl. glasnik RS 41/2009)(lan 4)

Javno skladite mora ispuni uslovevezano za:

1)skladini prostor za prijem, uvanje iisporuku poljoprivrednih proizvoda nanain kojim se obezbeuje ouvanje

kvaliteta i higijenska ispravnostuskladitenih poljopriv-rednih proizvodau zavisnos od vrste poljoprivrednihproizvoda koji su predmet uskladitenja;2)opremu za merenje koliine iutvrivanje kvaliteta poljoprivrednihproizvoda koji se skladite u zavisnos odvrste poljoprivrednih proizvoda koji supredmet uskladitenja;3)vrednost osnovnih sredstava kojanisu optereena hipotekom ili drugimzalonim pravom;

4)pokazatelje nansijskog poslovanja uprethodnom obraunskom periodu;5)akt o poslovanju podnosiocazahteva koji naroito sadri: vrstepoljoprivrednih proizvoda za koje jeskladite osposobljeno, uslove prijemaza uskladitenje, cene uskladitenja(tarife), cene usluga koje skladite pruaostavodavcima i nain, kao i rokoveobavetavanja korisnika usluga, na koji jesaglasnost dalo ministarstvo;6) odgovorno lice.

USLOVE JE BLIE PROPISAO MINISTARPODZAKONSKOM REGULATIVOM

Slika 1.3 Aspek u pogledu kojih javnoskladite mora ispuni uslove


26/322


26I Novi Sad, 2011.

1.2. Poscajne mere i projek

Pored kompletne podzakonske regulave, imple-mentaciju zakona je prao i itav niz podsca-

jnih mera (slike 1.4; 1.5 i 1.6 uredbe iz 2010. go-

dine) putem kojih se smulie zainteresovanost

kljunih interesnih grupa za ukljuivanje u sistem

javnih skladita i korienje pogodnos koje ovaj

sistem prua.

Predviene podscajne mere osmiljene su in-

tegravno tako da se iniciraju interesi kljunih

interesnih grupa sistema: poljoprivrednihproizvoaa s jedne i skladitara sa druge strane.

Prvi aspekt podscajnih mera (slika 1.4) usme-

renih na skladita za zrnaste kulture predvia

sunansiranje invescija u opremu potrebnu da

skladite dosgne nivo tehnike opremljenos

zahtevan zakonom i podzakonskom regulavom,

pri emu su subvencije za nabavku opreme

dostupne samo za ona skladita koja se licencira-

ju za poslove javnog skladita i budu upisana u

registar javnih skladita.

Drugi aspekt podscajnih mera (slika 1.5) podra-

zumeva subvencionisanje trokova skladitenja

poljoprivrednim proizvoaima koji svoje proiz-

vode uskladite u licenciranim javnim skladima,

pri emu visina subvencija za penicu zavisi do-

datno od klase kvaliteta penice. Ovom ured-

bom se s jedne strane podsu poljoprivredniproizvoai da proizvode uskladite u licencirana

javna skladita, ali i da, s druge strane, od skladita

zahtevaju da robu skladite po razvrstanu po kla-

sama kvaliteta.

Trei aspekt podscajnih mera odnosi se na sub-

vencionisanje interesnih stopa na kredite koje pol-

joprivredni proizvoai ostvare kod komercijalnih

banaka sa robnim zapisima kao zalogom. Subven-

cije omoguuju da poljoprivredni proizvoai ostvare kredite sa godinjom kamatnom stopomod svega 3%, ime se podse akviranje sredstava za buduu poljoprivrednu proizvodnju bez

potrebe prodaje proizvoda u vreme kada im je cena na tritu najnia.

Uredba o uslovima i nainu korienjapodscaja za podrku ruralnom razvoju(Sl. glasnik RS 15/10)

Podscaji kroz 40 % nepovratnihsredstava predvieni za:4) nabavku nove opreme za utvrivanjekvaliteta zrnash proizvoda; Silosni termometri; NIT analizator za merenje sadraja

proteina sa kalibracijom i umreavanjem: Ureaj za odreivanje broja padanja salaboratorijskim mlinom5) invescije za izgradnju i opremanjeobjekata za skladitenje i klasiranjepoljoprivrednih proizvoda: Izgradnja metalnih silosa Suare zarad unapreenja rada vepostojeih silosa

Uredba o podscajnim sredstavima zasubvencionisanje trokova skladitenja(Sl. glasnik RS 46/10)

Poljoprivredni proizvoa ima pravona podscajna sredstva za trokoveskladitenja penice, durum penice i

kukuruza u javna skladita roda 2010.godine u mesenom iznosu od:1) 80 dinara po toni za A-1 klasu penice idurum penice;2) 70 dinara po toni za A-2 klasu penice idurum penice;3) 50 dinara po toni za A-3 klasu penice idurum penice;4) 50 dinara po toni za sve klasekukuruza.

Slika 1.4 Podscajne mere zauspostavljanje sistema javnih skladita subvencionisane invescije

Slika 1.5 Podscajne mere za

uspostavljanje sistema javnih skladita subvencionisani trokovi skladitenja


27/322



O znaaju uspostavljanja funkcionalnog i ekasnog

sistema javnih skladita u Srbiji govori i injenica da

su pored navedenih podscajnih mera iz budetaRepublike Srbije, podscaj implementaciji ovog

sistema podrale i razliite strane instucije.

Izrada Zakona o javnim skladima bila je

podrana od 2005 godine od strane USAid-a kroz

nansijsku i visokostrunu ekspertsku podrku. U

fazi implementacije zakona i podzakonske regula-

ve, u prvoj polovini 2010 godine USAid je takoe

podrao primarni proces obuke interesnih grupa

za primenu ovog zakona i koris koje njegova pri-mena moe done svakoj od interesnih grupa. Ev-

ropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedi-

la je jo u fazi usvajanja zakona sredstva u iznosu

od 50 miliona evra za potrebe nsiranja kredita

sa robnim zapisma kao zalogom, a na njenu inici-

javu je tokom 2010/11 godine organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO)

nasirala projekat u okviru kog je podrana promocija sistema javnih skladita, izrada informa-

cionog sistema za robne zapise i registar javnih skladita, kao i prirunika za rad javnih skladita

i inspektora za javna skladita, te i brojne pratee akvnos podrke sistemu. Sve ove mere,

ali i sunske koris koje donosi uspostavljanje sistema javnih skladita doi e do izraaja u

punom obimu tek kada se uspostavi razvijen sistem javnih skladita.

1.3. Vidljivost sistema javnih skladita

Sistem javnih skladita u Srbiji pred-

stavlja novinu za sve interesne grupe.

Stoga je, da bi se obezbedila vid-ljivost i transparentnost sistema,

Kompenzacioni fond Republike Sr-

bije na svojim web stranicama www.

kompenzacionofond.gov.rs (slika 1.7)

obezbedio pristup svim relevantnim

informacijama vezanim za funkcion-

isanje sistema javnih skladita i koris

koje svaka od interesnih grupa moe

da ostvari korienjem mogunos

Uredba o utvrivanju programamera za subvencionisanje kamate zakratkorono krediranje poljoprivredneproizvodnje(Sl. glasnik RS 6/10)

Predvieni kredi za zika lica izemljoradnike zadruge koji koristeuskladitene poljoprivredne proizvodepo robnom zapisu kao predmet zaloge

sa maksimalnom efekvnom kamatnomstopom na nivou referentne kamatnestope NBS + 3 (tri) % na godinjem nivou,bez valutne klauzule i subvencionisanjemkamate na nivou referentne kamatnestope NBS.

Slika 1.6 Podscajne mere zauspostavljanje sistema javnih skladita subvencionisani kredi


28/322


29/322



PROCESI U RADU SAVREMENOGSKLADITA ZA ZRNASTE KULTURE

2.1 Licenciranje skladita 2.2 Upravljanje robnim zapisima 2.3 Komercijalno pravni poslovi 2.4 Tehnologija skladitenja 2.5 Kontrola kvaliteta i koliina


30/322


30I Novi Sad, 2011.

PROCESI U RADU SAVREMENOG

SKLADITA ZA ZRNASTE KULTUREAutori: arko Kevrean, Jasna Maslovi, Elizabet Jani Hajnal2.1. Licenciranje skladita za zrnaste kulturePrvi aspekt garantovanja sigurnos za sve uesnike sistema javnih skladita i maksimalnog sman-

jenja rizika za vlasnike robe deponovane u javnom skladitu obezbeen je tako to svako skladite

pre dobijanja dozvole za rad i upisa u registar javnih skladita prolazi kroz postupak licenciranja.

U postupku licenciranja se kroz niz denisanih akvnos od strane kompetentnih odgovornih

lica i organa proveravaju svi preduslovi da skladite koje ulazi u sistem zadovoljava sve tehniko-

tehnoloke i ekonomsko-nansijske uslove kojima obezbeuje visok nivo kvaliteta skladitenja ipravnu sigurnost uskladitene robe.

Provera ispunjenos tehniko-tehnolokih uslova (slika 3.2 i 3.2a) i ekonomsko-nansijskih uslo-

va (slika 2.5) podrazumeva da skladite inicira, a nadlene slube sprovedu postupak licenciranja

iji je dijagram toka prikazan na slici 2.1. Detalji postupka opisani su u nastavku.

Postupak licenciranja i obnavljanja licence javnog skladitaPostupak licenciranja se sprovodi prvi put prilikom dobijanja dozvole za rad javnog skladita, a

svake godine se delimino ponavlja u cilju obnavljanja dozvole za rad javnog skladita (slika 2.1.)

Postupak licenciranja javnog skladita za zrnaste kulture se obavlja u tri koraka:

Korak 1 Provera ispunjenos uslova

Korak 2 Dobijanje dozvole za rad i

Korak 3 Upis u registar javnih skladita

Svi obrasci koje je potrebno popuni i podne da bi se postupak licenciranja, odnosno ob-

navljanja licence sproveo mogu se nai na web stranici kompenzacionog fonda Republike

Srbije (www.kompenzacionifond.gov.rs)

Korak 1. Provera ispunjenos uslova za dobijanje dozvole za rad

Postupak licenciranja javnog skladita pokree skladite za zrnaste kulture koje je sagledalo

svoj interes za ulazak u sistem javnih skladita i u odnosu na zakonske uslove proverilo samo-

stalno ispunjenost propisanih uslova.

Skladite pokree postupak licenciranja podnoenjem Zahteva za izdavanje reenja o ispun-

jenos uslova za dobijanje dozvole za rad javnog skladita za poljoprivredne proizvode (slika

2.2, prilog 8.1).Zahtev se podnosi Ministarstvu nadlenom za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu Mini-

starstvo) na adresu:


31/322



Skladite

Provera ispunjenos uslovaPodnoenje zahteva za proveru uslova

Ministarstvo

Primanje zahteva, otvaranje dosijeaZahtev za inspekcijsku proveru ispunjenos

Inspekcija

Provera ispunjenos uslovaDostava zapisnika Ministarstvu

Ministarstvo

Izdavanje reenja o ispunjenos uslova

Skladite

Podnoenje zahteva za dozvolu za rad

Ministarstvo

Provera ekonomsko nansijskih uslovaIzdavanje dozvole za rad javnog skladita

Skladite

Podnoenje zahteva za upis u registar JS

Ministarstvo

Upisivanje skladita u registar i informacionisistem

Skladite, mesec dana pre isteka licence

Podnoenje zahteva za obnavljanje dozvole

Zahtev za proveruuslova

Dosije skladita

ek lista

Reenjeinspekcije

Reenje oispunjenosuslova

Zahtev zaizdavanje dozvoleza rad

Dozvola za radjavnog skladiata

Zahtev za upisu registar JS

Registar javnih

skladita

PROVERAISPUNJENOSTI

USLOVA

DOBIJANJEDOZVOLE

ZA RAD

DOBIJANJEDOZVOLE

ZA RAD

OBNAVLJANJELICENCE

SKLADITA

Slika 2.1 Dijagram toka licenciranja javnog skladita za zrnaste kulture


32/322


32I Novi Sad, 2011.

Ministarstvo (pun naziv)

Nemanjina 2226

Sektor za analiku i agrarnu poliku

Uz zahtev za izdavanje reenja o ispunjenos uslova za do-

bijanje dozvole za rad javnog skladita za poljoprivredne

proizvode skladite podnosi sledeu dokumentaciju:. Izvod iz registra (APR)

. Akt o poslovanju na koji saglasnost daje Ministarstvo

. Dokaz o upla republikih administravnih taksi za

podnoenje zahteva i inspekcijski pregled

: : : 1440 : 840-742221843-57

: 97

: - 5: : 4000

: 840-1562845-88b : 97

Slika 2.2 Zahtev za izdavanje reenja o ispunjenosuslova za dobijanje dozvole za rad javnog skladita zapoljoprivredne proizvode

Na osnovu podnetog zahteva sa kompletnom dokumentacijom nadlena sluba Ministar-

stva otvara dosije skladita. Po podnem zahtevima nadlena sluba Ministarstva nadlenoj

inspekcijiskoj slubi izdaje zahtev za proveru ispunjenos uslova za dobijanje dozvole za rad

javnog skladita, dostavljajui inspekciji kompletnu dokumentaciju.

Na bazi podnetog zahteva za proveru ispunjenos uslova za dobijanje dozvole za rad javnog

skladita, inspekcija pristupa proveri predmetnih uslova u odnosu na odredbe Pravilnika ouslovima koje moraju da ispunjavaju javna skladita u pogledu skladinog prostora za pri-

jem, uvanje i isporuku poljoprivrednih proizvoda, opreme za merenje koliine i utvrivanje

kvaliteta poljoprivrednih proizvoda koji se skladite (Sl. glasnik RS 30/10) (slika 3.2 i 3.2a)

Inspektor sa odogovornim licem u skladitu ugovara termin provere. Prilikom posete

skladitu inspektor proverava ispunjenost uslova koristei listu za proveru ispunjenos us-

lova (ek listu) prikazanu na slici 2.3.

Prema prikazanoj ek lis inspektor proverava sledee injenice i uslove:

- Da li je skladite upisano u registar privrednih subjekata- Koje vrste poljoprivrednih proizvoda koje su predmet skladitenja u javnim skladima se

skladite


33/322



Slika 2.3 Lista za proveru ispunjenos uslova za dobijanje dozvoleza rad javnog skladita za poljoprivredne proizvode (ek lista)

- Koliki je ukupan skladini kapacitet i skladini kapacitet za koji se trai licenca, kao i da li je

ukupan kapacitet preko 1500 t

- Svojstva skladinog prostora. Da li je izgraen od vrstog materijala koji spreava pojavu vlage. Da li je pogodan za ienje, dezinfekciju i dezinsekciju


34/322


34I Novi Sad, 2011.

. Da li je zaen od ulaska pca, insekata i glodara

. Da li ima obezbeeno odgovarajue prirodno ili vetako osvetljenje

.

Da li ima obezbeeno provetravanje. Da li i koliko ima prijemnih koeva kojima se obezbeuje razvrstavanje. Da li ima odgovarajue transportne linije prijema, transporta u toku skladitenja i istovara. Da li su silosne elije u graevinski i funkcionalno ispravnom stanju. Da li ima funkcionalnu silosnu isonu

- Raspoloivost merne opreme. Opreme za utvrivanje koliina poljoprivrednih proizvoda (kolska vaga). Funkcionalni sistem za merenje temperatura po nivoima elijama sa sistemom za regis-

traciju podataka

. Rune sonde za uzorkovanje

. Razdeljiva uzoraka

. Tehniku vagu preciznos 0,01 g

. Pribor za odreivanje sadraja primesa (reeta, posudice, lupu)

. Vlagomer

. NIRS analizator za proteine (samo za skladita koja skladite penicu i pivski jeam A-I i

A-II klase)

- Da li se sprovode neophodne mere. Planiranja i spovoenja mera dezifekcije, dezinsekcije i derazacije. Potvrivanja tehnike ispravnos opreme. Etaloniranja opreme (silo termometara, vaga, vlagomera, NIRS analizatora)

- Da li je sopstvena laboratorija akreditovana ili, u suprotnom, da li postoji ugovor sa akredi-

tovanom laboratorijom i/ili kontrolnom kuom

Skladite koje je podnelo zahtev za proveru ispunjenos uslova treba za potrebe inspekcijske

provere da pripremi prilikom dolaska inspektora u skladite sledeu dokumentaciju:. Izvod iz registra privrednih subjekata.

Plan dezinfekcije, dezinsekcije i derazacije. Zapise o izvrenim dezinfekcijama, dezinsekcijama i derazacijama. Ugovor sa kuom koja obavlja poslove dezinfekcije, dezinsekcje i derazacije ili sopstvene

procedure za obavljanje ovih poslova kao i dokaz o licu sa odgovarajuom strunom spr-

emom odgovornom za ove poslove. Dokaze o akreditaciji laboratorije i obimu akreditacije ili potpisane ugovore sa akredi-

tovanom laboratorijom. Dokaze o etaloniranju merne opreme (termometara, vaga i vlagomera). Dokaz o ispravnos merenja na NIRS analizatoru (ukoliko je is zahtevan)

. Dokaze o proveri tehnike ispravnos merne i pogonske opreme

. Projekat skladita sa tlocrtom i proraunom kapaciteta na kome se jasno vidi pozicija i

kapacitet dela skladinog prostora za koji se trai dozvola za rad u sistemu javnih skladita


35/322



Prilikom inspekcijske provere skladite inspektoru treba da omogui proveru raspoloivos

sve pogonske i merne opreme u skladu sa gore navedenim zahtevima, kao i da mu na zahtev

demonstrira njenu funkcionalnost.Na osnovu obavljenog pregleda na terenu inspektor donosi i zapisniki konstatuje zakljuak

o ispunjenos uslova iz Pravilnika o uslovima koje moraju da ispunjavaju javna skladita (Sl.

glasnik RS 30/10). Zapisnik sa zakljukom, kao i kompletnu dokumentaciju dosijea skladita,

dopunjenu zapisima preuzem tokom inspekcijske provere ispunjenos uslova nadleni ins-

pektorat dostavlja slubi Ministarstva nadlenoj za sistem javnih skladita.

Nadlena sluba Ministarstva priprema i dostavlja skladitu reenje u skladu sa zapisnikom

inspektora:. ukoliko je zakljuak da su uslovi ispunjeni sainjava reenje o ispunjenos uslova koje pot-

pisuje Ministar i na osnovu kog skladite dalje nastavlja postupak dobijanja dozvole za rad. ukoliko uslovi nisu ispunjeni, dopis u kom se to konstatuje, praen kopijom zapisnika i ek

liste na bazi kojih skladite moe preduze odgovarajue korekvne mere potrebne da bi

moglo dobi dozvolu za rad

Nadlena sluba Ministarstva pregleda i dostavljeni Akt o poslovanju i na njega daje saglas-

nost ili, ukoliko je potrebno, skladitaru dostavlja zahtev za neophodne izmene.

Korak 2. Izdavanje dozvole za rad javnog skladita

Skladite koje je dobilo reenje o ispunjenos uslova za dobijanje dozvole za rad, kao i

saglasnost Ministarstva na akt o poslovanju u sledeem koraku podnosi Zahtev za izdavanje

dozvole za rad (slika 2.4, prilog 8.2).

Slika 2.4Zahtev zaizdavanje-obnavljanje

dozvole zarad javnogskladita zapoljoprivredneproizvode


36/322


36I Novi Sad, 2011.

Popunjen obrazac sa prilozima se alje na adresu:


Nemanjina 2226Sektor za analiku i agrarnu poliku

Uz zahtev je potrebno dostavi sledeu doku-

mentaciju:. izvod iz registra u kojem je pravno lice regis-

trovano

. reenje ministra o ispunjenos uslova iz lana

4. stav 3. ta. 1) i 2) Zakona o javnim skladima

za poljoprivredne proizvode (reenje koje je do-bijeno u prvom koraku). podatke o eventualnom hipotekarnom

zaduenju i zaduenju po osnovu runih zaloga

na osnovnim sredstvima

. vrednos osnovnih sredstava koja nisu

optereena hipotekom ili drugim zalonim pra-

vom, u zavisnos od vrsta poljoprivrednih proiz-

voda koji su predmet uskladitenja, kao i pokaza-

telja nansijskog poslovanja. izvetaj o zavrnom raunu i o izvrenoj reviziji

za prethodni obraunski period. akt o poslovanju na koji je saglasnost dalo Mini-

starstvo

. potvrdu da lice ovlaeno za obavljanje poslovne

funkcije podnosioca zahteva nije pravosnano

osuivano za krivina dela prov radnih odnosa,

privrede, imovine, pravosua, javnog reda i pravnog saobraaja, kao i slubene dunos. potvrdu da lice ovlaeno za obavljanje poslovne funkcije podnosioca zahteva poseduje

visoku strunu spremu. karton deponovanih potpisa. dokaz o upla Republike administravne takse za reavanje po zahtevu

Nadlena sluba Ministarstva obavlja proveru kompletnos i ispravnos zahteva i svih prilo-

ga, kao i proveru ispunjenos ekonomsko-nansijskih uslova u odnosu na zahteve Zakona o

javnim skladima i Pravilnika o uslovima koje moraju da ispunjavaju javna skladita (Sl. glasnik

RS 30/10) (slika 2.5). Na osnovu utvrene ispunjenos svih usolova za dobijanje dozvole poZahtevu za izdavanje dozvole za rad javnog skladita za poljoprivredne proizvode Ministarstvo

skladitu dostavlja saglasnost na dozvolu za rad javnog skladita koju potpisuje Ministar.

: reavanje pozahtevu za dobijanje dozvole za rad

javnog skladita: : 370 : 840-742221843-57 : 97

Zakon o javnim skladima(Sl. glasnik RS 41/2009)Pravilnik o uslovima koje moraju da

ispunjavaju javna skladita (Sl. glasnik RS30/10)

Uslovi za javno skladite u pogleduvrednos osnovnih sredstava (lan 8)i pokazatelja nansijskog poslovanja(lan 9):

1) osnovna sredstava koja nisuoptereena hipotekom ili drugimzalonim pravom, ija nominalnavrednost iznosi minimalno 50.000eura u dinarskoj provvrednos,

po srednjem kursu Narodne bankeSrbije na dan podnoenja zahteva zadobijanje dozvole za rad2) ostvareni pozivni rezultaposlovanja (nema gubitak u

poslovanju)u prethodnomobraunskom periodu3) izmirene poreske obaveze zaprethodni obraunski period

Slika 2.5 Ekonomsko-nansijski uslovi za

javna skladita


37/322



Korak 3. Upis u registar javnih skladita

U roku od 15 dana po prijemu dozvole za rad skladitemora podne zahtev za upis u registar javnih skladita

(slika 2.6, prilog 8.3).

Uz zahtev je potrebno dostavi sledeu dokument-

aciju:. reenje ministarstva o dozvoli za rad javnog skladita. dokaz o osiguranju osnovnih sredstava od poara,

poplave, zemljotresa, obijanja i krae. dokaz o upla lanarine u Kompenzacioni fond (slika

2.9). garanciju banke izdate u korist Kompenzacionog fon-

da (slika 2.9). dokaz o upla republike administravne takse za

reavanje po zahtevu

Nadlena sluba Ministarstva provera ispravnost

zahteva i svih priloga i na osnovu ustanovljene

kompletnos i usaglaenos Ministarstvo upisu-

je skladite u registar javnih skladita, dodeljujui

skladitu jednistven registracioni broj. Ministar-

stvo o upisu skladita u registra izdaje reenje

koje potpisuje Ministar.

Korak 4. Obnavljanje dozvole za rad javnog skladita

Skladite koje je upisano u registar javnih skladita duno je da podnese zahtev za obnavljanje

dozvole za rad najkasnije mesec dana pre isteka dozvole za rad.

Zahtev za obnavljanje dozvole za rada se podnosi na istom obrascu kao i zahtev za izdavanjedozvole za rad (slika 2.4, prilog 8.2) i mora sadra iste priloge kao i zahtev za izdavanje dozv-

ole. Procedura podnoenja i reavanje zahteva je takoe ista.

U procesu reavanja po podnetom zahtevu za obnavljanje dozvole za rad nadlena sluba Mini-

starstva od nalene inspekcijske slube preuzima nalaze kontrolnih inspekcijskih provera obav-

ljenih u javnom skladitu tokom prethodne godine, a od Kompenzacionog fonda preuzima

podatke o izvrenim plaanjima Kompenzacionom fondu tokom prethodne godine.

Po pozivnom reenju zahteva za obnavljanje dozvole za rad javnog skladita skladite ostaje

upisano u registar javnih skladita i nije potrebno da pokree dodatne korake.

Ukoliko je reenje po podnetom zahtevu za obnavljanje dozvole za rad negavno, skladite sebrie iz registra javnih skladita. Ako javno skladite izgubi dozvolu za rad ili mu istekne dozvola

duno je da vra vrednosne papire robne zapise koje je preuzelo.

: reavanjepo zahtevu za upis u registar javnihskladita: : 1070 : 840-742221843-57 : 97

Slika 2.6 Zahtev za upis u registarjavnih skladita za poljoprivredne

proizvode


38/322


38I Novi Sad, 2011.

Obaveze licenciranog javnog skladita

Licenciranjem i upisivanjem i registar javnih skladita skladite za poljoprivredne proizvodedobija pravo da za deponovane poljoprivredne proizvode izdaje robne zapise (poglavlje 2.2)

ime u odnosu na druga skladita postaje konkurentnije jer poljoprivrednim proizvoaima

kao ostavodavcima omoguuje korienje ekonomsko-nansijkih mogunos koje se pruaju

imaocu robnog zapisa: dobijanje povoljnih, subvencionisanih kredita i trgovanje robnim

zapisima bez potrebe izmetanja uskladitene robe sa potpuno otvorenom mogunou izb-

ora kupca i termina prodaje. Pored toga, injenica

da je skladite upisano u registar javnih skladita

proizvoau poljoprivrednih proizvoda kao osta-

vodavcu garantuje najvii stepen bezbednos uz

minimiziran rizik, inei javno skladite atrakvn-

ijim za ostavodavce u odnosu na ostala skladita.

Pored preimustava koje skladitaru don-

osi ukljuivanje u sistem javnih skladita,

ukljuivanje u sistem pred skladitara postavlja i

nekoliko obaveza, koje mora izvri dinamikom

prikazanom na slici 2.7.

Sui upisom u registar javnih skladita pravona izdavanje robnih zapisa, javno skladite is-

tovremeno se obavezu voenja evidencije o

robnim zapisima o kojoj e vie rei bi u poglav-

lju 2.2 koje se bavi problemakom robnih zapisa.

Druga obaveza javnog skladita je da nadlenu

slubu Ministarstva na nedeljnom nivou izvetava

o podacima koji su denisani u Pravilniku o

sadrini i nainu voenja jedinstvene evidencije

o izdam robnim zapisima (41/09). Izvetaj sesainjava u ecel tabeli koju skladitu upisanom u

registar javnih skladita dostavlja nadlena sluba

Dinamika administravnih obaveza licenciranog javnog skladita:

Voenje evidencije o izdam robnim zapisim permanentnoObavetavanje Ministarstva o stanju robe i robnih zapisa nedeljno

Plaanje obaveza prema Kompenzacionom fondu meseno

Obnavljanje licence i dozvole za rad godinje

Omoguavanje kontrolnih inspekcijskih provera na zahtev

Slika 2.7 Obaveze javnog skladita sa planom dinamike realizacije

Zakon o javnim skladima(Sl. glasnik RS 41/2009)Pravilnik o sadrini i nainu voenja

jedinstvene evidencije o izdam robnimzapisimaPravilnik o sadrini i nainu voenjaregistra javnih skladita

Ministarstvo na osnovu podataka koje

je svako javno skladite obaveznoda dostavlja na svakih 7 dana vodievidenciju o robnim zapisima na nain isa sadrajem propisanim Pravilnikom.

Ministarstvo vodi registar javnih skladitana nain i sa sadrajem propisanimPravilnikom za koji je sve podatke opromenama javno skladite duno dadostavi Ministarstvu najkasnije 5 dana odnastale promene.

EVIDENCIJA JE DOSTUPNA UINFORMACIONOM SISTEMU SISTEMAJAVNIH SKLADITA

Slika 2.8 Evidencije o sistemu javnihskladita koje vodi Ministartvo i s mpovezane obaveze skladita


39/322



Ministarstva. Izvetaj se alternavno dostavlja:

.

faksom na broj 011 2641 073 . potom na adresu:


Nemanjina 2226

Sektor za analiku i agrarnu poliku

Javno skladite upisano u registar ima obavezu

da na mesenom nivou izmiruje obaveze pre-ma Kompenzacionom fondu (slika 2.9). Prvi

put skladite svoje obaveze prema Kompenza-

cionom fondu u smislu lanarine i bankarske

obaveze regulie prilikom podnoenja zahteva za

upis u registar javnih skladita, a na mesenom

nivou nadalje regulie obaveze koje proizilaze iz

koliine uskladitenih poljoprivrednih proizvoda.

Skladita upisana u registar javnih skladita

postaju i predmet kontrolnih inspekcijskih pro-

vera. Kontrolne inspekcijske provere mogu bi:. planske, inicirane od strane nadlene inspekcije,. na zahtev Kompenzacionog fonda, Ministarstva,

banke ili drugog imaoca robnih zapisa.

Prilikom kontrolne inspekcijske provere javnog

skladita kontroliu se is aspek kao i prilikom

utvrivanja ispunjenos uslova za dobijanje doz-vole, a dodatno se jo kontroliu i uskladitene

koliine robe u javnom skladitu i njihova usklaenost sa izvetajima Ministarstvu i uplatama

Kompenzacionom fondu.

Javno skladite je u obavezi da dozvolu za rad obnovi na godinjem nivou prema ranije opisa-

noj proceduri.

2.2 Upravljanje robnim zapisima

Upisom u registar javnih skladita skladite za zrnaste kulture se pravo da skladi i izdajerobne zapise za uskladitene poljoprivredne proizvode za koje ima dozvolu izdatu prema

prethodno opisanom postupku.

Javno skladite predajeKompenzacionom fondu neopozivu,bezuslovnu i plavu na prvi pozivgaranciju banke na iznos koji jeekvivalentan dinarskoj provvrednos10% robe koju javno skladite moe daprimi na skladitenje u odnosu na ukupniregistrovani kapacitet javnog skladita poceni 110 /t kapaciteta sa rokom vaenjaod 60 dana duim od isteka dozvole za

rad javnog skladita.

Posle dobijanja dozvole, a pre upisa uRegistar javnih skladita uplauje u koristKompenzacionog fonda:1) lanarinu u iznosu od 1.000 dinaragodinje2) Dinarski iznos po toni uskladitenihpoljoprivrednih proizvoda u iznosu od0.12 po toni po srednjem zvaninomkursu Narodne banke Srbije na danuplate

Zakon o javnim skladima (Sl. glasnik RS41/2009)Pravilnik o metodologiji za utvrivanjeiznosa po garanciji banke koju javnoskladite za poljoprivredne proizvodepredaje Kompenzacionom fonduPravilnik o utvrivanju visine lanarinei dinarskog iznosa po toni uskladitenihpoljoprivrednih proizvoda koje javnoskladite za poljoprivredne proizvodeplaa Kompenzacionom fondu

(Sl. glasnik RS 15/10)

Slika 2.9 Finansijske obaveze javnogskladita


40/322


40I Novi Sad, 2011.

Robni zapis dokazuje vlasnitvo nad naznaenom koliinom i kvalitetom uskladitenog pol-

joprivrednog proizvoda.

Javno skladite ima obavezu da uva i na zahtev imaoca robnog zapisa da izvri predaju pol-joprivrednog proizvoda upisanog u robnom zapisu. Pri tome imalac robnog zapisa je pravno

ili ziko lice koje je predalo poljoprivredni proizvod radi uskladitenja javnom skladitu i

kojem je izdat robni zapis, odnosno na koga je robni zapis prenesen, u skladu sa odredbama

Zakona o javnim skladima (Sl. glasnik RS 41/09).

U nastavku da su opisi:. Robnog zapisa kao harje od vrednos njegovog sadaja. Postupka trebovanja blanko robnih zapisa od strane javnog skladita upisanog u registar. Postupka izdavanja i prometa robnog zapisa

. Postupka evidencije robnih zapisa

Robni zapisPrema defniciji robni zapis za poljoprivredne proizvode je harja od vrednos izdata od

strane javnog skladita po osnovu ugovora o skladitenju izmeu ostavodavca i javnog

skladita.

Robni zapis se sastoji iz dva dela: priznanice i zalonice. Sadrinu robnog zapisa i obrazac

robnog zapisa (slika 2.10, prilog 8.4) je blie propisao Ministar Pravilnikom o sadrini, nainu

voenja i izgledu registra robnih zapisa za poljoprivredne proizvode, kao i sadrini i nainu

izdavanja robnog zapisa, nainu voenja evidencije o izdam robnim zapisima i obrascu rob-

nog zapisa (Sl. glasnik RS 35/2010).

Robni zapis se izdaje u pisanoj formi, a moe da bude izdat i u elektronskoj formi. Kada je

izdat u elektronskoj formi, pored obavezbe sadrine moe da sadri i druge podatke ne-

ophodne za voenje ove vrste evidencije.

Robni zapis prema Zakonu o javnim skladima sadri sledee odrednice:

1. naziv: Robni zapis za poljoprivredne proizvode2. naziv: Priznanica koja sadri napomenu da je istovremeno izdata Zalonica i obratno

3. naziv, sedite i broj dozvole za rad javnog skladita

4. broj robnog zapisa i datum izdavanja

5. datum vaenja robnog zapisa

6. naziv/ime imaoca robnog zapisa

7. sedite/prebivalite imaoca robnog zapisa

8. vrstu, koliinu, godinu proizvodnje, kvalitet proizvoda koji je uskladiten

9. trokove skladitenja i iznos datog avansa

10. podatke o objektu u kojem je poljoprivredni proizvod uskladiten11. napomene o drugim podacima vanim za uskladitenje

12. potpis ovlaenog lica i peat javnog skladita


41/322



Robne zapise kao harje od vrednos tampa Zavod za izdavanje novanica i kovanog novca,

Topider.Svaki robni zapis oznaen je jedinstvenim serijskim brojem.

Detaljno uputstvo za popunjavanje obrasca robnog zapisa dato je u prilogu 8.4.

Slika 2.10 Robni zapis za poljoprivredne proizvode


42/322


42I Novi Sad, 2011.

Trebovanje robnih zapisa

Nakon dobijanja dozvole za rad i upisa u registar javnih skladita, skladite za zrnaste kulturemoe da trebuje i preuzme blanko robne zapise. Postupak trebovanja i izdavanja robnih

zapisa licenciranom skladitu za zrnaste kulture prikazan je dijagramom toka na slici 2.11.

Za realizaciju kompletnog postupka trebovanja i preuzimanja blanko robnih zapisa potreban

je po pravilu jedan radni dan. Blanko robne zapise trebuje i preuzima u ime javnog skladita

ovlaeno lice. Skladite ovlauje lice izdajui mu dva ovlaenja. Pored osnovnih generalija

(kome se izdaje ovlaenje, broj line karte i drugo) jedno ovlaenje se izdaje za Ministara-

rstvo u cilju trebovanja robnih zapisa a drugo se izdaje za kovnicu novca na Topideru u cilju

podizanja robnih zapisa. Ovlaeno lice u cilju idenkacije mora ima kod sebe vaeu linu

kartu iz koje su podaci navedeni u ovlaenju.Slika 2.11 Dijagram toka trebovanja robnih zapisa od strane javnog skladita

Podnoenje zahteva za izdavanje robnih zapisa

Zahtev za izdavanje blanko robnih zapisa pod-

nosi ovlaeno lice javnog skladita lino na

obrascu Zahteva (slika 2.12, prilog 8.5) u pros-

torijama nadlenog Ministarstva na adresi

Nemanjina 22-26,. Obrazac se dobija prilikom

podnoenja zahteva.

Pre popunjavanja zahteva ovlaeno lice javnog

skladita se idenkuje i saradniku nadlene

slube Ministarstva predaje jedan primerak

ovlaenja za preuzimanje blanko robnih zapi-

sa.

Zahtev ovlaeno lice skladitara popunjava u

eri idenna primerka (samokopirajui).

Odobravanje zahteva

Saradnik nadlene slube Ministarstva na bazi

podataka o kapacitetu skladita upisanom

u registar javnih skladita i ranije izdam, a

neutronim robnim zapisima iz registra robnih

zapisa odluuje o broju robnih zapisa koji javnom skladitu mogu bi odobreni; odobrenibroj robnih zapisa upisuje se u zahtev i potpisom odobrava njihovo izdavanje. Ministarstvo

zadrava jedan primerak zahteva, dok ostala tri daje ovlaenom licu. Broj odobrenih robnih

Slika 2.12 Obrazac zahteva za izdavanjerobnih zapisa


43/322



Ministarstvo

Evidenranjepodataka o izdamrobnim zapisima u

sistem

Licencirano skladite

Izdavanje robnihzapisa

Voenjeevidencije

Evidencija javnihzapisa

Registar javnihzapisa

Ovlaeno lice skladita

Podnoenje zahteva kovnici

PODNOENJEZAHTEVA

ODOBRAVANJEZAHTEVA

PODIZANJEROBNIHZAPISA

EVIDENCIJAROBNIHZAPISA

Licenciranje skladitaImenovanje ovlaenog lica za preuzimanje

robnih zapisa

Ovlaenje zapodizanje RZ

Ovlaeno lice

Podnoenje zahteva za izdavanje robnihzapisa

Zahtevzaizdavanje robnihzapisa

Odgovorno lice u ministarstvu

Odreivanje mogueg broja robnih zapisaOdobravanje zahteva potpisom

Obavetavanje kovnice o odobrenju

Dopis (e-mail)kovnici novcaTopider


Uplata za odobreni broj robnih zapisaSlanje potvrde o upla kovnici

Kopija virmana oupla

Kovnica novca Topider

Izdavanje obrenog broja robnih zapisaEvidenranje i slanje Ministarstvu serijskih

brojeva izdah robnih zapisa

Potvrda o

preuzem RZ

Obavetenje o

serijskim brojevimRZ

Slika 2.11 Dijagram toka trebovanja robnih zapisa od strane javnog skladita


44/322


44I Novi Sad, 2011.

zapisa saradnik Ministarstva upisuje u dnevnik robnih zapisa. Ovlaeno lice nosi u kovnicu

preostala tri zahteva. Kovnica novca zadrava jedan, a u drugi upisuje serijske brojeve robnih

zapisa koji su izda i potom alje Ministarstvu. Na ovaj nain zahtev sa brojem izdah rob-nih zapisa kao i i serijski brojevi robnih zapisa nalaze se u Ministarstvu, u kovnici novca na

Topideru i kod Skladitara.

Preuzimanje robnih zapisa

Blanko robni zapisi se preuzimaju lino, direktno

od Zavoda za izdavanje novanica i kovanog nov-

ca, Topider koji ih tampa.

U cilju preuzimanja blanko robnih zapisa javnoskladite je duno da upla iznos defnisan po

odobrenom robnom zapisu:

Ovlaeno lice javnog skladita lino odlazi u Zavod za izdavanje novanica i kovanog nov-

ca, Topider. Da bi preuzelo blanko robne zapise ovlaeno lice javnog skladita mora ima

sledeu dokumentaciju:. Drugi primerak ovlaenja od strane javnog skladita. Tri primerka zahteva za izdavanje robnih zapisa potpisana i overena od strane Ministarstva. Dokaz o izvrenoj upla za robne zapise

Zavod za izdavanje novanica i kovanog novca, Topider ovlaenom licu javnog skladita

predaje odobreni broj robnih zapisa. Ovlaeno lice preuzima robne zapise i njihov prijem

potpisuje na potrvdi o preuzimanju robnih zapisa na kojoj su navedeni serijski brojevi robnih

zapisa koji su preuze.

Evidencija robnih zapisa

Jedan primerak potvrde o preuzimanju robnih zapisa sa serijskim brojevima preuzeh rob-

nih zapisa Zavod za izdavanje novanica i kovanog novca, Topider potom, preporueno,

dostavlja Ministarstvu.

Po prijemu serijskih brojeva izdah robnih zapisa Ministarstvo dalje unosi podatke u

raunarski sistem.

Upravljanje robnim zapisima

Zakon o javnim skladima u lanac proizvodnje, skladitenja i prometa poljoprivrednih proiz-voda uvodi robni zapis kao harju od vrednos koja otvara potpuno nove mogunos svim

uesnicima lanca. U nastavku su opisana osnovna pravila upravljanja ivotnim ciklusom rob-

: za odobrene robnezapise: Zavod za izdavanjenovanica i kovanog novca Topider: 100 dinara odobren broj robnihzapisa : 840-742221843-57 : 97


45/322



Slika 2.13 Dijagram toka upravljanja ivotnim ciklusom robnih zapisa

Banka

Odobravaje kredita

na bazi RZ

Robna berza

Posredovanje utrgovini RZ

Licenciranoskladie

Evidenranje

promena vezanihza RZ

Poljoprivredniproizvoa

uvanje RZi/ili

Prodaja RZi/ili

Podizanje kredita

Poljoprivredniproizvoa

Preuzimnaje RZ

Ugovor o kreditu

Potvrda o

skklditenju

Reenje ostorniranju RZ

UZIMANJEROBNOGZAPISA

PRODAJA IZALAGANJE

ROBNOGZAPISA

STONIRANJEROBNOGZAPISA


Utvrivanje kvaliteta i koliine robePredoavanje proizvoau mogunos za RS

Izvetaj o koliini ikvalitetu robe

Poljoprivredni proizvoa

Odluivanje o strukturi robnih zapisaPopunjavanje zahteva za izdavanje robnih

zapisa

Zahtevzaizdavanje robnihzapisa

Vlasnik robnog zapisa

Vraanje robnogzapisa u skladite

Potrivanjeuskladitene robe


Proglaavanje RZ

nevaeim

Izdavanje

uskladitene robe

Robni zapisi

Evidencija robnihzapisa

Potvrda o

preuzem RZ

Ugovor okupoprodaji RZ

Licencirano skaldite

Popunjavanje robnih zapisaIzdavanje robnih zapisa proizvoauEvidenranje izdah robnih zapisa


46/322


46I Novi Sad, 2011.

nog zapisa za poljoprivredne proizvode. Dijagram toka upravljanja robnim zapisima je prika-

zan na slici 2.13.

Izdavanje robnih zapisa

Javno skladite na zahtev ostavodavca, poljoprivrednog proizvoaa koji je u skladitu de-

ponovao poljoprivredne proizvode, izdaje robne zapise potujui sledea pravila:. Javno skladite je duno da izda robni zapis sa svim propisanim podacima na osnovu

zakljuenog ugovora o uskladitenju po prijemu poljoprivrednog proizvoda na uskladitenje. Imalac robnog zapisa moe da od javnog skladita naknadno zatrai da se robni zapis podeli

na vie robnih zapisa u zamenu za ve izda robni zapis

. Imalac vie robnih zapisa moe da od javnog skladita zatrai objedinjavanje vie robnihzapisa. Robni zapis se izdaje na period do jedne godine, odnosno na period koji ne moe bi dui

od roka trajanja poljoprivrednog proizvoda. Imalac robnog zapisa moe da produi period uskladitenja putem izdavanja novog robnog

zapisa, a prethodni robni zapis se sa istekom roka vaenja stavlja van snage

U izdatom robnom zapisu javno skladite je duno da navede vrstu, koliinu i kvalitet

uskladitenog poljoprivrednog proizvoda. Stoga je pouzdana kontrola koliina i kvaliteta

robe na prijemu u skladite, koja skladite od prijema robe spornog ili problemanog

kvaliteta koja moe ugrozi kvalitet koliina sa kojima e se u skladitu pomea, ali koja is-

tovremeno obezbeuje poverenje ostavodavca vezano za utvreni novi kvalitet, radnja koja

mora prethodi izdavanju robnih zapisa.

Javno skladite popunjava robne zapise u skladu sa uputstvom dam u prilogu 8.4, a po-

datke o izdam robnim zapisima evidenra u skladu sa postupkom opisanim u nastavku.

Prodaja i zalog robnog zapisa

Poljoprivrednom proizvoau kojem je za deponovane poljoprivredne proizvode izdat robnizapis, kao imaocu robnog zapisa otvaraju se tri mogunos (slika 2.14):. Da uva robni zapis do trenutka kada odlui da is proda ili zaloi. Da koris robni zapis kao zalog ili. Da proda robni zapis

Zakon o javnim skladima predvia da imalac robnog zapisa moe da koris robni zapis,

kao predmet zaloga za obezbeenje potraivanja poverioca. Ova odredba omoguava pol-

joprivrednim proizvoaima da na bazi robnog zapisa kao zaloga kod komercijalnih banaka

ostvare povoljne lombardne kredite za koje, kao to je upisano u poglavlju 1.2:. Drava Srbija subvencionie kamatnu stopu na nivou nominalne kamatne stope Narodne

Banke Srbije, i ograniava godinju kamatnu stopu za poljoprivredne proizvoae


47/322



.

Evropska banka za obnovu i razvoj, a i druge banke ovog pa, obezbeuju sredstva kojaomoguuju da budu odobreni svi traeni kredi

Prilikom korienja robnog zapisa kao zaloga, obavlja se prenos zalonice bez priznanice

koja primaocu daje pravo zaloga na robu. Prilikom uzimanja kredita sa robnim zapisom kao

zalogom podaci o iznosu glavnice, kamatna stopa i ukupan iznos duga, kao i ostali potrebni

podaci, obavezno se unose u zalonicu i na poleinu priznanice robnog zapisa. U ovom pro-

cesu zaloni poverilac zadrava zalonicu, dok poljoprivredni proizvoa zadrava prijemnicu

(slika 2.15).

Zaloni poverilac (banka) duan je da bez odlaganja obaves javno skladite koje je emitent

robnog zapisa da je na njega izvren prenos zalonice, podnoenjem pisane prijave za upispromene. Javno skladite je duno da na dan prijema prijave nastalu promenu upie u Reg-

istar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode.

Slika 2.14 ema funkcionisanja robnih zapisa u Srbiji

MINISTARSTVO nadleno za poslove

poljoprivrede Republike SRBIJE

Komisija za harjeod vrednos

KompenzacioniFOND Licencirana

javnaskladita

Centralniregistar harjaod vrednos

BERZA

Brokeri

Banka

Poljoprivred

niproizvoai

Donacije

Kreditne linije

Lombardni kredi

Trgovina

Narodna bankaSRBIJE

Licenciranje ikontrola rada


48/322


48I Novi Sad, 2011.

teta koja nastane neunoenjem promena u Registar robnih zapisa za poljoprivredne proiz-

vode, a prouzrokovana je neblagovremenim ili nepotpunim prijavljivanjem nastalih prom-

ena od strane zalonog poverioca, pada na njegov teret.Kada otpla kredit imalac robnog zapisa od banke preuzima zalonicu i me dobija mogunost

prodaje, odnosno preuzimanja deponovanih proizvoda iz javnog skladita.

Robni zapis, odnosno pojedinano priznanica i zalonica mogu bi predme trgovine,

ukljuujui i berzansku trgovinu.

Prenos robnog zapisa ostvaruje se izjavom o prenosu zabeleenom na poleini priznanice i

overava se potpisom prenosioca. Izjava o prenosu u kojoj primalac nije denisan, smatra se

blanko prenosom.

Priznanica i zalonica mogu se prenosi indosamentom, zajedno ili odvojeno.

Primalac robnog zapisa ili primalac odvojeno priznanice ili zalonice obavetava bez odla-ganja javno skladite, koje je emitent robnog zapisa, da je izvren prenos prava podnoenjem

pisane prijave za upis promene.

Javno skladite je duno da na dan prijema prijave upie prenos prava po osnovu robnog

zapisa u Registar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode.

teta koja nastane neunoenjem promena u Registar robnih zapisa za poljoprivredne proiz-

vode prouzrokovana neblagovremenim ili nepotpunim prijavljivanjem nastalih promena od

strane primaoca, pada na njegov teret.

Tok novca Tok dokumenataTok robe

Licencirana javnaskladita

Banka

Primarni poljoprivredniproizvoa

PreraivakaindustrijaP

riznanica P

rimaonica

Zalonica

Primaonica

Zalonica

Zalonica

Zalonica


49/322



Ponitavanje robnog zapisa

Imalac robnog zapisa moe, prema zakonu o javnim skladima, da u svako vreme podie izjavnog skladita poljoprivredne proizvode na koje se robni zapis odnosi, kvaliteta i u koliini

koji su naznaeni na robnom zapisu, uz predaju priznanice i zalonice robnog zapisa.

Vano je napomenu da javno skladite ima zalono pravo na uskladitene poljoprivredne

proizvode, kao i na obezbeenje naplate svojih potraivanja iz ugovora o uskladitenju i os-

talih potraivanja nastalih u vezi sa uvanjem robe. Pre preuzimanja robe iz javnog skladita

ova prava se obraunavaju u skladu sa ugovorom o uskladitenju.

Posle izdavanja uskladitenog poljoprivrednog proizvoda javno skladite zadrava robni zapis

i na njega stavlja oznaku poniteno. Robni zapis sa oznakom poniteno vie se ne moe

koris.

Voenje evidencije o robnim zapisima

Evidenciju o robnim zapisima duni su da vode:. Ministarstvo nadleno za poslove poljoprivrede centralno za sve robne zapise. Javno skladite o svim izdam robnim zapisima i promenama na robnim zapisima (slika

2.16)

Evidencija Ministarstva

Ministarstvo vodi jedinstvenu evidenciju o svim iz-

dam robnim zapisima. Sadrinu i nain voenja

jedinstvene evidencije o izdam robnim zapisima

propisao je Ministar Pravilnikom o sadrini, nainu

voenja centralne evidencije o izdam robnim

zapisima (Sl. glasnik RS 35/2010).Centralna evidencija koju vodi Ministarstvo sadri:. Broj i datum zahteva na bazi kog su izda robni

zapisi. Ukupan broj robnih zapisa. Oznaku serije i serijskog broja izdatog robnog zapi-

sa

. Ukupan broj iskorienih robnih zapisa

. Oznaku serije i serijskog broja iskorienog robnog

zapisa. Ukupan broj oteenih odnosno potpuno unitenih robnih zapisa. Oznaku serije i serijskog broja oteenog odnosno potpuno unitenog robnog zapisa

Zakon o javnim skladima(Sl. glasnik RS 41/2009)

Pravilnik o sadrini, nainu voenjai izgledu registra robnih zapisa zapoljoprivredne proizvode, kao i sadrinii nainu izdavanja robnog zapisa, nainuvoenja evidencije o izdam robnimzapisima I obrascu robnog zapisa (Sl.)

Javno skladite je duno da vodievidenciju o izdam robnim zapisima uRegistru robnih zapisa za poljoprivredneproizvode ija je forma i sadrinapropisana Pravilnikom (Sl. list RS 35/10)

Slika 2.16 Evidencija robnih zapisa kojuvodi javno skladite


50/322


50I Novi Sad, 2011.

Ovu evidnciju Ministarstvo vodi na bazi podataka koje do-

bija od javnih skladita na nedeljnom nivou kao i podataka

o serijskim brojevima preuzeh robnih zapisa od Zavoda zaizdavanje novanica i kovanog novca, Topider.

Ministarstvo prema zakonu moe da ovlas za voenje

evidencije robnih zapisa u elektronskoj formi pravno lice

koje je osposobljeno za obavljanje h poslova. Na osno-

vu ovlaenja Ministarstva, evidenciju robnih zapisa u za

to namenjenom soveru, opisanom u poglavlju 3.5, vodi

Kompenzacioni fond.

Evidencija javnog skladita

Nain voenja evidencije o izdam robnim zapisima je

blie propisao Ministar Pravilnikom o sadrini, nainu

voenja i izgledu registra robnih zapisa za poljoprivredne

proizvode, kao i sadrini i nainu izdavanja robnog zapi-

sa, nainu voenja evidencije o izdam robnim zapisima

i obrascu robnog zapisa (Sl. glasnik RS 35/2010).

Evidenciju o izdam robnim zapisima javno skladite

vodi u registru izdah robnih zapisa (slika 2.17, prilog

8.6). Formulare registra o izdam robnim zapisima javno

skladite preuzima od Ministarstva prilikom dobijanja

odobrenja za izdavanje robnih zapisa.

Javno skladite imenuje lice ovlaeno za voenje reg-

istra. Uvid u Registar obavlja se uz obavezno prisustvo

lica ovlaenog za voenje Registra. Podaci se u reg-

istar unose onim redom kojim su zakljueni ugovori o

uskladitenju i bez preskakanja registarskih strana. Po-daci po zakljuenju ugovora o uskladitenju i o izdatom

robnom zapisu unose se u Registar odmah, a ostali po-

daci se unose redom kojim su primljeni u javno skladite

odnosno kada doe do promene odreenih podataka.

Nije dozvoljeno brisa podatke unete u Registar. Ako

se u Registar pogreno upiu podaci, lice ovlaeno za

voenje Registra duno je da bez odlaganja izvri is-

pravku. Ispravka podataka se vri tako to se pogreno

upisan tekst prevue linijom tako da ostane itak, a is-pravka se upisuje u slobodnom prostoru registarske

strane.

Slika 2.17 Registar izdah robnihzapisa


51/322



2.3Komercijalno-pravni poslovi

Komercijalno-pravni poslovi u radu javnog skladita podrazumevaju:. Transparentno denisanje cena usluga i naina njihovog obrauna. Uspostavljanje ugovornih odnosa sa ostavodavcima. Uspostavljanje ugovornih odnosa sa kupcima

Posebno u domenu komercijalno-pravnih poslova treba istai ulogu robne berze koja ne-

pristrasno posreduje kako u kupoprodaji zrnash kultura, tako i u trgovini robnim zapi-

sima.

Dijagram toka komercijalno-pravnih poslova javnih skladita prikazan je na slici 2.18.

Denisanje cena usluga i naina obrauna

Prema Zakonu o javnim skladima javno

Documents

Prirucnik Za Rad Javnih Skladista Za Zrnaste Kulture