PRIŠTINA · SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVO Br. 11 14 JUN 2018, PRIŠTINA ii r . 06L034 O ZAŠTITI POTROŠAČA SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA SlužbenI List Republike Kosova objavljuje:

PRIŠTINA

----------Br. 11 / 14 JUN 2018

SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVO

SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVO / Br. 11 / 14 JUN 2018, PRIŠTINA

ii

ZAKON Br. 06/L-034 O ZAŠTITI POTROŠAČA

SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA

SlužbenI List Republike Kosova objavljuje: Kancelarija za objavljivanje Službenog lista Republike Kosova.

Službeni List Republike Kosova se objavljuje uz podršku Zakona o Službenom listu Republike Kosova Br. 03/L-190.

U Službenom Listu Republike Kosova objavljuju se: Ustav Republike Kosova; Zakoni usvojeni u Skupštini Republike Kosova i proglašeni od predsednika Republike Kosova; Zakoni usvojeni od Skupštine Republike Kosova u skladu sa stavovima 4 i 5 člana 80 Ustava Republike Kosova; međunarodni sporazumi koji su rati-fikovani na osnovu člana 18 Ustava Republike Kosova; Odluke Ustavnog suda; Ukazi predsjednika RepublikeKosova u slučajevima kada to traži predsednik; Deklaracije i rezulucije usvojene od strane Skupštine Re-publike Kosova, u slučajevima kada to traži predsednik Skupštine; Podzakonski akti Vlade i ministarstva u slučajevima kada se to traži od Premijera; ostali akti određeni u posebnim zakonima, kao i godišnji INDEKS Službenog Lista.

Službeni list Republike Kosova se objavljuju na pet jezika: albanski, engleski, srpski, turski I bosanski.

Službeni list Republike Kosova administrira se od strane Kancelarije za objavljivanje Službenog lista koja deleje u sklopu Kancelarije Premijera Republike Kosova.

Urednički nadzor:Generalni Sekretar Kancelarije Premijera Republike Kosova:Fitim Krasniqi

Koordinator Kancelarije za objavljivanje Službenog Lista:Fehmi Stublla

Redakcija Službenog Lista:Hysen BajramajShqipe Fazliu-GashiBesart Graiçevci

Adresa I Korespondencija:Nova zgrada VladePriština038-200-14039 / 038-200-14827

Web-stranica Službenih Novinahttp://gzk.rks-gov.netE-mail adresa: [email protected]

Dizajn i StampanjeShtypshkronja “Blendi”, Prishtinë


iii


U SLUČAJU NEDOSLEDNOSTI IZMEĐU RAZNIH JEZIČKIH VERZIJA PRAVNIH AKATAOBJAVLJENIH U SLUŽBENOM LISTU REPUBLIKE KOSOVA, PREDNOST ĆE IMATI

SLUŽBENI JEZICI U SKLADU SA USTAVOM REPUBLIKE KOSOVA


iv



v


SADRŽAJ

ZAKON Br. 06/L-034 O ZAŠTITI POTROŠAČA ................................................................................................. 1


vi



1


ZAKON Br. 06/L-034

O ZAŠTITI POTROŠAČA

Skupština Republike Kosova,

Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosova,

usvaja:

ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA

GLAVA IOPŠTE ODREDBE

Član 1Cilj

1. Cilj ovog zakona je uređenje:

1.1. uslova tržišta u poslovnim odnosima sa potrošačem, uključujući etiketiranje proizvoda, indeksa cena, javne usluge i nepravedne trgovačke prakse;

1.2. prava potrošača u odnosu na ugovor, uključujući nepravedne uslove ugovora, prodaje na daljinu i van poslovnog okruženja, neodgovarajućih ugovora, kreditnih ugovora za potrošače i ugovora turističkih proizvoda;

1.3. administrativne i sudske zaštite interesa potrošača;

1.4. institucionalnog okvira za zaštitu potrošača u Republici Kosovu.

2. Ovaj zakon je u skladu sa dole navedenim Uredbama EU-a u pravnom poretku Republike Kosova:

2.1. Direktiva 93/13/EEZ od 5. aprila 1993. o nepravednim ugovornim uslovima 21.4.93 Službeni list Evropske zajednice br. L 95/29;

2.2. Direktiva 98/6/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 16. februara 1998. o zaštiti potrošača prilikom isticanja cena proizvoda ponuđenih potrošačima. 18.3.98 EN Službeni list Evropske zajednice L 80/27;

2.3. Direktiva 1999/44/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 25. maja 1999. o određenim aspektima prodaje potrošačke robe i pratećim garancijama. L 171/12 EN Službeni list Evropske zajednice 07.07.1999;

2.4. Direktiva 2002/65/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 23. septembra 2002. o marketingu na distancu finansijskih usluga, koja menja Direktivu Saveta 90/619/EEZ i Direktivu 97/7/EC i 98/27/EC. L 271/16 EN Službeni list Evropske zajednice 09.10.2002;


2


2.5. Direktiva 2005/29/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 11. maja 2005. o nepravednim poslovnim praksama preduzetnika prema potrošačima na unutrašnjem tržištu, koja menja Direktivu Saveta 84/450 EEZ Službeni list Evropske zajednice L 149/22 EN 11.6.2005;

2.6. Direktiva 2008/48/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2008. o kreditnim sporazumima za potrošače, koja ukida Direktivu Saveta 87/102/EEZ. L 133/66 EN Službeni list Evropske unije 22.05.2008;

2.7. Direktiva 2008/122/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 14. januara 2009. o zaštiti potrošača u odnosu na određene aspekte ugovora o pravu na vremenski ograničenu upotrebu nekretnine, dugoročnim proizvodima za odmor, preprodaji i razmeni ugovora L 33/10 EN Službeni list Evropske unije 03.02.2009;

2.8. Direktiva 2009/22/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2009. o sudskim odlukama o zaštiti interesa potrošača. L 110/30 EN Službeni list Evropske unije 01.05.2009;

2.9. Direktiva 2011/83/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 25. oktobra 2011. o pravima potrošača, koja menja Direktivu Saveta 93/13/EEZ i Direktiva 1999/44/EZ Evropskog parlamenta i Saveta koja ukida Direktivu Saveta 85/577/EEZ i Direktivu 97/7/EZ Evropskog parlamenta i Saveta. L 304/64 Službeni list Evropske unije 22.11.2011.

Član 2Delokrug

1. Ovaj zakon je primenjiv za svakog potrošača u Republici Kosovu.

2. Ovaj zakon se sprovodi za uređenje odnosa između potrošača sa jedne strane i proizvođača, snabdevača, prodavca ili pružaoca proizvoda ili usluga, sa druge strane, kako bi se zaštitio potrošač od nepravednih praksi na tržištu Republike Kosova.

Član 3Definicije

1. Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeći značaj:

1.1. Potrošač – svako fizičko lice koje kupuje i koristi robu ili usluge za zadovoljavanje svojih potreba, koje se ne odnose na trgovačku, poslovnu, zanatsku ili profesionalnu delatnost;

1.2. Trgovac – svako fizičko ili pravno lice koje prodaje ili obavlja poslovnu ili trgovačku aktivnost ili koje deluje u ime ili na trgovački, poslovni, zanatski ili profesionalni račun nekog drugog u vezi sa predmetom koji pokriva ovaj zakon. Ova definicija trgovca obuhvata fizičko ili pravno lice koje deluje u ime ili na račun trgovca;

1.3. Roba prema specifikacijama potrošača – znači ne-prefabrikovanu robu, proizvedenu prema individualnom zahtevu potrošača;

1.4. Proizvod – svaka roba ili usluga, uključujući nekretnine, prava i obaveze;

1.5. Proizvođač – svako fizičko ili pravno lice, preduzetništvo ili zemlja, koja stvara, uzgaja


3


ili snabdeva robu ili proizvode za prodaju;

1.6. Prodavac ili snabdevač – svako fizičko ili pravno lice koje pruža robu ili usluge prodavcima;

1.7. Prodavac na veliko – posrednički subjekat unutar lanca distribucije, koji kupuje robu od proizvođača i prodaje istu na malo ili direktno potrošačima;

1.8. Proizvodi koji se prodaju bez pakovanja – proizvodi koji nisu unapred pakovani i koji se mere u prisustvu potrošača;

1.9. Roba široke potrošnje – sve što je pokretno i opipljivo, sa izuzetkom robe koja se prodaje putem izvršenja ili inače prema autoritetu zakona; voda i gas, gde nisu postavljeni za prodaju u ograničenom obimu ili ograničenim količinama, kao i; električna energija;

1.10. Rinfuzna roba – ne-pakovana roba koja se pruža na prodaju i meri se u prisustvu potrošača;

1.11. Predpakovana roba – upakovana roba koja se pre završne prerade pruža potrošačima;

1.12. Deklaracija robe – podaci postavljeni na etiketi robe koji pokazuju trgovinsku marku, zaštitni znak i adresu proizvođača;

1.13. Prodaja putem akcije – prodaja određene količine robe u okviru posebnog vremena i prostora, sa nižom cenom nego u opštim okolnostima;

1.14. Javna aukcija – način prodaje u kojem se roba ili usluge nude od strane trgovca potrošačima, koji prate ili im je pružena mogućnost da lično učestvuju na aukciji, na transparentan način, u konkurenciji licitacije kojima upravlja voditelj aukcije i gde je uspešni ponuđač dužan da kupi robu ili usluge;

1.15. Komercijalna praksa – znači svaka aktivnost, neaktivnost, ponašanje ili zastupanje, trgovačka komunikacija, uključujući reklamiranje ili marketing od strane trgovca, direktno povezanog sa promocijom, prodajom ili nabavkom proizvoda za potrošače;

1.16. Nepravedna praksa prema potrošaču – svaka radnja ili propust od strane trgovca u suprotnosti sa zahtevima profesionalne pažnje, što podrazumeva kršenje opšteg principa poverenja, odnosno standarda sposobnosti i zaštite koji se očekuje da će trgovac na razuman način ostvariti prema potrošačima;

1.17. Komercijalne prakse poslovanje - potrošač (poznate i kao komercijalne prakse) – svaka aktivnost, neaktivnost, ponašanje ili zastupanje, komercijalna komunikacija, uključujući i reklamiranje i marketing od strane trgovca, koji su direktno povezani sa promocijom, prodajom ili nabavkom proizvoda za potrošače;

1.18. Materijalno korišćenje u ekonomskom ponašanju potrošača – korišćenje jedne trgovačke prakse u cilju sprečavanja sposobnosti potrošača da odluči na osnovu informacija, da bi se na taj način uticalo na potrošača da donese odluku transakcije koju inače ne bi doneo;


4


1.19. Profesionalna pažnja – standard posebnih sposobnosti i pažnje koja se očekuje da trgovac obrati potrošačima, proporcionalno sa pravičnom praksom tržišta i/ili opštim principom poverenja u oblasti aktivnosti trgovaca;

1.20. Kodeks ponašanja – sporazum ili skup pravila koji nisu određeni zakonom, uredbom ili administrativnim odredbama koja definišu ponašanje trgovaca koji preduzimaju obavezu na osnovu kodeksa u vezi sa jednom ili više trgovačkih praksi ili poslovnih sektora;

1.21. Vlasnik kodeksa – svaki subjekat, uključujući trgovca ili grupu trgovaca, koji je odgovoran za formulisanje i reviziju kodeksa ponašanja i/ili za nadgledanje usaglašenosti sa kodeksom od strane osoba koje će se njime obavezati;

1.22. Regulisana profesija – aktivnost ili skup profesionalnih aktivnosti, čiji je pristup ili pohađanje, ili jedan od modula pohađanja, uslovljen na direktan ili indirektan način sa posedovanjem posebnih profesionalnih kvalifikacija, prema zakonu, uredbama ili administrativnim odredbama na snazi;

1.23. Odluka transakcije – svaka odluka doneta od strane potrošača o tome kako i pod kojim uslovima će se obaviti kupovina, delimično ili potpuno plaćanje, da li će sačuvati ili premestiti proizvod ili će izvršiti ugovorno pravo vezano za proizvod, ako potrošač odluči da deluje ili da se uzdrži od delovanja;

1.24. Reklamiranje robe i usluga – svaka reklama ili publikacija unutar profesije ili trgovačke ili uslužne delatnosti, čiji je fokus promovisanje robe ili usluge;

1.25. Prodajna cena – konačna cena po jedinici proizvoda ili za određenu količinu proizvoda, uključujući PDV i sve ostale poreze;

1.26. Cena robe po jedinici – konačna cena, uključujući PDV i sve ostale poreze za: jedan kilogram, jedan litar, jedan metar, jedan kvadratni metar, jedan kubni metar robe ili za posebnu mernu jedinicu kao deo zakonskih mernih jedinica, koje se primenjuju u Republici Kosovo za trgovanje specifične robe;

1.27. Poziv za kupovinu – svaki oblik komuniciranja od strane proizvođača, prodavca ili pružaoca usluga sa potrošačem, gde se opisuju osnovne karakteristike robe i cene, što pruža mogućnost potrošaču da kupi robu;

1.28. Nepravedni uticaj – dominacija prema potrošaču putem vršenja pritiska za donošenje odluke koju ne bi doneo pod normalnim uslovima;

1.29. Javne usluge – distribucija električne energije, snabdevanje električnom energijom, snabdevanje toplotnom energijom, snabdevanje vodom, tretiranje otpadnih i odvodnih voda, prevoz putnika u javnom prevozu, poštanske i telekomunikacione usluge, zdravstvene usluge, čišćenje javnih prostora, odvoz smeća, održavanje groblja;

1.30. Finansijske usluge – svaka bankarska usluga, kredit, osiguranje, lična penzija, investicija ili priroda plaćanja;

1.31. Ugovor o uslugama – svaki ugovor osim prodajnog ugovora putem kojeg trgovac snabdeva ili preduzima akciju za snabdevanje potrošača uslugama i potrošač kao rezultat plaća ili preduzme akciju da plati cenu;


5


1.32. Ugovor na daljinu – svaki ugovor sklopljen između trgovca i potrošača putem šeme pružanja usluga ili prodaje organizovane na daljinu bez istovremenog fizičkog prisustva trgovca i potrošača, koristeći isključivo jedno ili više komunikacionih sredstava na daljinu i računajući vreme u kojem je sklopljen ugovor;

1.33. Ugovor na daljinu za financijske usluge – svaki ugovor o financijskim uslugama sklopljen između snabdevača i potrošača prema organizovanoj šemi prodaje na daljinu ili pružanjem usluga od strane snabdevača, koji u cilju ovog ugovora koristi ekskluzivno jedno ili više sredstava komunikacije na daljinu uključujući i vreme u kojem je sklopljen ugovor;

1.34. Ugovor izvan prostorija – svaki ugovor zaključen između trgovca i potrošača u istovremenom prisustvu trgovca i potrošača, na mestu koje ne pripada poslovnim prostorijama potrošača, postignut putem ponude od strane potrošača u posebnim okolnostima, postignut u poslovnim prostorijama trgovca ili putem bilo kojeg komunikacionog sredstva na daljinu odmah nakon što se potrošač lično i pojedinačno obrati na jedno mesto koje ne predstavlja poslovne prostorije u istovremenom fizičkom prisustvu trgovca i potrošača, ili; postignut tokom bilo koje ekskurzije organizovane od strane trgovca u cilju ili sa efektom promovisanja i prodaje robe ili usluga potrošaču;

1.35. Pomoćni ugovor – ugovor putem kojeg potrošač obezbeđuje robu ili usluge u odnosu na ugovore na daljinu ili ugovorom izvan prostorija i gde se roba snabdeva ili usluge pružaju od strane trgovca ili treće strane na osnovu sporazuma između treće strane i trgovca;

1.36. Ugovori sa vremenskom podelom – podrazumevaju ugovor sa trajanjem više od jedne godine, prema kojem potrošač, uz uvažavanje, načelno stiče pravo da koristi jedan ili više smeštaja za noćenje za više od jednog perioda zauzimanja;

1.37. Ugovori o proizvodima dugoročnih odmora – podrazumeva ugovor sa trajanjem više od jedne godine, prema kojem potrošač stiče pre svega pravo na popust cene ili ostale beneficije u pogledu smeštaja, odvojeno, u okviru putovanja ili drugih usluga;1.38. Ugovor o ponovnoj prodaji – znači ugovor prema kojem trgovac, tokom razmatranja, pomaže potrošaču u prodaji ili kupovini proizvoda sa vremenskom podelom ili dugoročnim odmorom;

1.39. Ugovor o razmeni – znači ugovor prema kojem se potrošač, tokom razmatranja, pridružuje sistemu razmene koji pruža mogućnost pristupa smeštaju za jednu noć ili drugim uslugama u zamenu za pružanje privremenog pristupa drugih osoba o koristima ili pravima koja proizlaze iz ugovora sa više od jednog zakupnika;

1.40. Sredstva komunikacije na daljinu – odnose se na bilo koji način, koji se bez istovremenog fizičkog prisustva dobavljača i potrošača može koristiti u trgovanju usluga na daljinu između tih strana;

1.41. Operatori ili snabdevači komunikacionih sredstava na daljinu – svako fizičko ili pravno lice javno ili privatno, čija trgovina, biznis ili profesija uključuje stavljanje na raspolaganje komunikacionih sredstava na daljinu za snabdevače;

1.42. Održivi medijum – svaki instrument koji omogućava potrošaču ili trgovcu da sačuva informacije koje su njemu lično upućene u odgovarajućem vremenskom roku u cilju informisanja i koji omogućava neizmenjivu reprodukciju sačuvane informacije;


6


1.43. Kodeks ponašanja – znači sporazum ili skup pravila koja nisu definisana zakonom, uredbom ili administrativnim odredbama neke države, a koja određuju ponašanje trgovca koji preduzima sprovođenje pozivajući se na kodeks u vezi sa nekom ili više trgovačkih praksi ili poslovnih sektora;

1.44. Vlasnik kodeksa – znači svaki subjekat, uključujući trgovca ili grupu trgovaca, koji su odgovorni za formulaciju i revidiranje kodeksa ponašanja i/ili za nadzor usklađenosti sa kodeksom od strane lica koja su odlučila da rade prema njemu;

1.45. Garancija – svaki poduhvat od strane prodavca ili proizvođača prema potrošaču, koji je dat bez dodatnog plaćanja da bi se nadoknadila plaćena cena ili zamenila, popravila ili da bi se tretirala roba široke potrošnje na bilo koji način, ako se ne ispunjavaju specifični uslovi određeni u izjavi garancije ili u odgovarajućim reklamama;

1.46. Popravka – u slučaju nedostatka usklađenosti, robu široke potrošnje treba uskladiti sa ugovorom o prodaji;

1.47. Poslovni lokal – svaka nepokretna poslovna imovina gde trgovac trajno obavlja svoju aktivnost, ili; mobilni poslovni prostor, gde trgovac obavlja svoju aktivnost uobičajeno;

1.48. Poverilac – fizičko ili pravno lice koje daje ili obećava da će dati kredit u toku trgovine, biznisa ili njegove profesije;

1.49. Kreditni sporazum za potrošača – sporazum gde poverilac daje potrošaču kredit ili obećava da će dati kredit u obliku odloženog plaćanja, zajma ili drugog sličnog financijskog ugovora, osim sporazuma za pružanje usluga na kontinuiranoj osnovi ili za pružanje robe iste vrste, gde potrošač plaća za takve usluge ili robu za vreme trajanja njihovog davanja na rate;

1.50. Dozvoljeni minus – jasan kreditni sporazum gde poverilac stavlja na raspolaganje potrošaču fondove koji prevazilaze aktualni bilans na tekućem računu potrošača;

1.51. Prekoračenje – prećutno prihvaćen dozvoljen minus gde poverilac stavlja na raspolaganje potrošača fondove koji prevazilaze aktualni bilans na tekućem računu potrošača ili dogovorena olakšica za prekoračenje ili dozvoljeni minus;

1.52. Kreditni posrednik – fizičko ili pravno lice koje deluje kao poverilac i koji u toku poslovanja, biznisa ili svoje profesije, uz jednu naknadu, koja može dobiti monetarni ili neki drugi dogovoreni oblik financijskih računa, predstavlja ili pruža sporazume o kreditima za potrošače; pomaže potrošačima preduzimajući pripremni rad u vezi sa kreditnim sporazumima, sklapa kreditne sporazume sa potrošačima u ime davaoca kredita;

1.53. Ukupni troškovi kredita za potrošača – svi troškovi, provizije, porezi i bilo koja druga vrsta naknada koje trebaju biti plaćene od strane potrošača u vezi sa kreditnim sporazumom i koje su poznate za davaoca kredita, osim troškova beležnika; troškovi u odnosu na pomoćne usluge u vezi sa kreditnim sporazumom, posebno isplaćivanje osiguranja, uključeni su čak i ako je sklapanje ugovora o usluzi obavezujuće da bi se dobio kredit ili za njegovo dobijanje pod reklamiranim pravilima i uslovima;

1.54. Ukupan iznos isplativ od strane potrošača – iznos ukupne vrednosti kredita i


7


ukupan trošak kredita za potrošača;

1.55. Godišnja stopa plaćenog procenta – ukupni troškovi kredita za potrošača, izraženi kao godišnji procenat ukupnog iznosa kredita;

1.56. Stopa pozajmice – kamatna stopa izražena kao fiksni ili promenljiv procenat primenjen na godišnjoj osnovi u iznosu transferisanog kredita;

1.57. Fiksna stopa pozajmice – kada se poverilac i potrošač slože kreditnim sporazumom o stopi pozajmljivanja tokom celog vremena kreditnog sporazuma ili o nekoliko stopa pozajmljivanja za posebne periode putem posebnih ekskluzivnih procenata. Ako sve stope pozajmljivanja nisu određene kreditnim sporazumom, stopa pozajmljivanja će se smatrati fiksnom samo za posebne periode za koje se stope pozajmljivanja određuju ekskluzivno od određenog procenta koji je dogovoren za završetak kreditnog sporazuma;

1.58. Ukupan iznos kredita – granica ili ukupan iznos stavljen na raspolaganju prema kreditnom sporazumu;

1.59. Povezani sporazum o kreditu – kreditni sporazum gde kredit u pitanju služi isključivo za finansiranje sporazuma za nabavku određene robe ili pružanje specifične usluge, i; ova dva sporazuma iz objektivne tačke gledišta stvaraju trgovinsku jedinicu, koja će se smatrati postojećom kada sam snabdevač ili pružalac usluga finansira kredit za potrošača ili ako je finansiran od treće strane, gde poverilac koristi usluge snabdevača ili pružaoca usluga u odnosu na zaključak ili pripremu kreditnog sporazuma, ili gde je specifična roba ili posebna usluga eksplicitno definisana u kreditnom sporazumu;

1.60. Digitalni sadržaj – podaci proizvedeni i distribuirani u digitalnom obliku;

1.61. Popust – prodaja robe po ceni nižoj od normalne cene koju trgovac dozvoljava za određenu robu;

1.62. Eksponati – retke i posebne stvari, kao što su stari dokumenti, slike, freske, ikone, suveniri sa umetničkim, istorijskim, etnološkim i arheološkim vrednostima;

1.63. Kvalifikovani subjekat – svako organ ili organizacija osnovana prema nacionalnom zakonu, koje ima pravni interes da obezbedi ispunjavanje zakonskih odredaba;

1.64. Ministarstvo – relevantno ministarstvo za trgovinu i industriju / MTI.

Član 4Prava potrošača

1. Ovim zakonom se garantuju sledeća osnovna prava potrošača:

1.1. Pravo na zaštitu života, zdravlja, životne sredine i ekonomskih interesa potrošača;

1.2. Pravo na informisanje i edukaciju potrošača;


8


1.3. Pravo na zastupanje njihovih interesa;

1.4. Pravo na organizovanje u udruženjima potrošača za zaštitu njihovih interesa;

1.5. Pravo na žalbu;

1.6. Pravo na pravnu zaštitu potrošača;

1.7. Pravo na nadoknadu, u pojedinim slučajevima i na odštetu;

1.8. Pravo na korišćenje javnih usluga;

1.9. Pravo dobijanja usluga na jeziku razumljivom za potrošača.

Član 5Odgovornosti potrošača

Potrošač se ne oslobađa od svojih obaveza i odgovornosti. Potrošač je obavezan da bude stalno pažljiv kakve proizvode kupuje ili konzumira, kako da se ne podleži zloupotrebama ili drugih oblika zlostavljanja na tržištu, ugrožavajući svoje zdravlje i zdravlje svoje porodice.

GLAVA IINEPRAVEDNE TRGOVAČKE PRAKSE

Član 6Nepravedne trgovačke prakse

1. Nepravedne trgovačke prakse podrazumevaju nepravedne trgovačke prakse poslovanje – potrošač, kao što je definisano u članu 8 ovog zakona, pre, tokom i nakon trgovačke transakcije u vezi sa proizvodom.

2. U odnosu na nepravedne trgovačke prakse, ovaj zakon ne utiče na:

2.1. Zakon o ugovorima i posebno pravila valjanosti i validnosti ugovora;

2.2. Zakone koji određuju nadležnost sudova;

2.3. Uslove osnivanja autoritarnih režima, deontoloških kodeksa ponašanja ili drugih posebnih pravila koja upravljaju regulisanim profesijama kako bi se održali visoki standardi integriteta sa profesionalne strane, koji se u skladu sa posebnim zakonima mogu odrediti za profesionalce;

2.4. Nacionalna pravila u odnosu na zdravstvene aspekte i bezbednost proizvoda.

3. U slučaju sukoba između odredaba ovog zakona i drugih propisa Republike Kosova koji regulišu aspekte nepravednih komercijalnih praksi, trebaju prevladati ove zadnje i treba ih primeniti na posebnim aspektima nepravednih trgovačkih praksi, pod uslovom da su ti posebni propisi u skladu sa pravilima Evropske unije.


9


Član 7Zabrana nepravednih trgovačkih praksi

1. Nepravedne trgovačke prakse su zabranjene.

2. Nepravedne trgovačke prakse narušavaju ekonomsko ponašanje prema jasno prepoznatljivoj grupi potrošača koji su poznati kao posebno ranjivi prema praksama ili određenom proizvodu zbog mentalnih ili fizičkih bolesti, starosti ili naivnosti naspram aspekata koje trgovac može na razuman način da predviđa, treba ih proceniti od perspektive članova te grupe. Ovo ne utiče na obične i legitimne prakse reklamiranja preteranih deklaracija ili izjava koje nisu predviđene u punom smislu.

3. Posebno, kao nepravedne trgovačke prakse su predviđene one koje su:

3.1. obmanjujuće kao što je utvrđeno u članovima 9 i 10 ovog zakona, ili

3.2. agresivne kao što je utvrđeno u članovima 11 i 12 ovog zakona.

Član 8Trgovačke prakse koje se smatraju nepravednim u svim okolnostima

1. Nepravedne trgovačke prakse u svim okolnostima su:

1.1. Tvrdnja da je trgovac potpisnik kodeksa ponašanja, kada trgovac nije;

1.2. Korišćenje jedne poverljive marke, kvalitete ili slično, bez neophodnog ovlašćenja;

1.3. Tvrdnja da kodeks ponašanja ima odobrenje od strane javnog autoriteta ili bilo kojeg drugog autoriteta, kada ga nema;

1.4. Tvrdnja da je trgovac (uključujući njegove trgovačke prakse) ili jedan proizvod odobren, usvojen ili ovlašćen od strane javnog ili privatnog autoriteta kada nije, ili takve tvrdnje bez ispunjavanja uslova za odobrenje, podršku ili ovlašćenje;

1.5. Poziv za kupovinu proizvoda sa određenom cenom bez otkrivanja postojanja bilo koje razumne osnove, koju trgovac može imati da bi se verovalo da on neće biti u stanju da ga pruži za snabdevanje ili da bi ovlastio drugog trgovca za snabdevanje tih proizvoda ili ekvivalentnih proizvoda sa tom cenom za taj period i u količinama koje su razumne, imajući u obzir proizvod, nivo reklamiranja proizvoda i ponuđenu cenu (veštačko reklamiranje);

1.6. Poziv za kupovinu proizvoda po određenoj ceni, a zatim:

1.6.1. Odbijanje da se potrošačima pokaže reklamirana roba, ili;

1.6.2. Odbijanje da se roba naruči ili realizacija dostave u razumnom roku, ili;

1.6.3. Demonstracija oštećenog uzorka, u cilju promovisanja drugog proizvoda (mamac i proizvod);


10


1.7. Lažna izjava da će proizvod biti na raspolaganju samo na određeno vreme ili da će biti na raspolaganju sa posebnim uslovima na određeno vreme, kako bi podstakla potrošače da odmah odluče, ne dajući im mogućnost ili dovoljno vremena da naprave informisani izbor;

1.8. Preduzimanje mera da se obezbede usluge nakon-prodaje potrošačima sa kojima je trgovac komunicirao pre transakcije na jeziku koji nije službeni jezik, a nakon toga stavljanje takvih usluga na raspolaganje samo na drugom jeziku, bez jasnog otkrivanja toga potrošaču pre nego što potrošač izvrši transakciju;

1.9. Izjavljivanje ili stvaranje utiska da se proizvod može legalno prodati kada to nije moguće;

1.10. Predstavljanje prava potrošača predviđenih zakonom kao prepoznatljiva karakteristika ponude trgovca;

1.11. Korišćenje uredničkog sadržaja u medijima za promovisanje proizvoda tamo gde je trgovac platio za promociju bez da to bude jasno u sadržaju ili slikama ili na jasno prepoznatljivom glasu za potrošača;

1.12. Materijalno netačna izjava vezano za prirodu i nivo rizika lične bezbednosti potrošača i njegove porodice, ako potrošač ne kupi proizvod;

1.13. Promovisanje proizvoda sličnog proizvodu specifičnog proizvođača, tako da namerno obmanjuje potrošača da bi verovao da je proizvod napravljen od istog proizvođača, kada to nije istina;

1.14. Stvaranje, manipulisanje ili promovisanje promotivnih piramidalnih šema, tamo gde potrošač uzima u obzir dobijanja kompenzacije koja prvenstveno potiče iz uvođenja drugih potrošača u šemu, a ne od prodaje ili potrošnje proizvoda;

1.15. Tvrdnja da je trgovac spreman da prekine trgovinu ili da premešta lokale kada to nije tačno.

1.16. Tvrdnja da proizvodi mogu olakšati pobedu u igrama na sreću;

1.17. Obmanjujuća tvrdnja da proizvod može izlečiti bolesti, ne-funkcionisanje ili deformaciju;

1.18. Davanje materijalno netačnih informacija o tržišnim uslovima ili o dostupnosti proizvoda u cilju podsticanja potrošača da uzme proizvod u manje povoljnijim uslovima od normalnih tržišnih uslova;

1.19. Tvrdnja u trgovačkoj praksi da se pruža konkurentna cena bez davanja takve cene u stvarnosti ili nešto ekvivalentno opravdavajuće.

1.20. Opis proizvoda kao „gratis“, besplatno“, „bez naplate“ ili slično, ako potrošač mora platiti još nešto osim neminovne cene koja proizlazi iz odgovora u ovoj komercijalnoj praksi i naplate ili plaćanja za dostavljanje artikla.

1.21. Uključivanje promotivnog materijala u fakturu ili sličnom dokumentu, zahtevajući isplatu koja potrošaču daje utisak da je već naručio proizvod, kada on to nije učinio.


11


1.22. Lažna tvrdnja ili stvaranje utiska da trgovac ne postupa u svrhu koja se odnosi na trgovanje, biznis, zanat ili njegovu profesiju ili lažno predstavljanje samog sebe kao potrošač.

1.23. Stvaranje lažnog utiska da je usluga nakon prodaje u vezi sa proizvodom dostupna u drugoj zemlji, odakle se taj proizvod prodao.

2. Agresivne trgovačke prakse:

2.1. Stvaranje utiska da potrošač ne može da napušta prostorije dok ugovor ne bude sklopljen;

2.2. Lična poseta kod kuće potrošača, ignorirajući zahtev potrošača za odlazak ili da se ne vrati, osim u slučajevima i u opravdanoj meri za izvršavanje ugovorne obaveze;

2.3. Kontinuirani zahtevi putem telefona, faksa, e-maila ili drugih medijuma iz daljine, osim u slučajevima i u opravdanoj meri za izvršavanje ugovorne obaveze;

2.4. Zahtevanje od strane potrošača koji želi da podnese zahtev za osiguranje, da generiše dokumente koje nisu značajne što se tiče validnosti zahteva, ili sistematsko ne-odazivanje u kontinuiranoj korespondenciji tako da se potrošač obeshrabri i da ne ostvari svoja ugovorna prava;

2.5. Obuhvatanje u okviru podsticajne reklame koja je direktno upućena deci za kupovinu reklamiranih proizvoda ili da ubede njihove roditelje ili druge odrasle da im kupe te proizvode;

2.6. Zahtev za trenutno ili odloženo plaćanje od strane trgovca za proizvode, u vezi sa snabdevanjem ili vraćanjem ili čuvanjem ne zatraženih proizvoda od strane potrošača. Eksplicitno informisanje potrošača da ako ne kupi proizvod ili uslugu, aktivnost ili život trgovca će biti u opasnosti;

2.7. Lažno stvaranje utiska da je potrošač već osvojio, da će osvojiti ili da će osvojiti nakon izvršavanja neke posebne radnje neku nagradu ili ekvivalentnu dobit, kada u stvari:

2.7.1. Ne postoji nagrada ili ekvivalentni dobit ili,

2.7.2. Svaka radnja u vezi sa tvrdnjom o ceni ili ekvivalentnoj dobiti, podleže plaćanju novcem od strane potrošača ili prouzrokuje trošak.

Član 9Obmanjujuće radnje

1. Trgovačka praksa se smatra obmanjujućom ako sadrži netačne informacije i kao takve su nepouzdane ili na bilo koji način, uključujući celokupnu prezentaciju, obmanjuju prosečnog potrošača, čak i ako je činjenična informacija tačna u odnosu na jedan ili više elemenata kao u nastavku i prouzrokuje ili može prouzrokovati odluku o transakciji koju potrošač inače ne bi doneo:

1.1. Postojanje ili priroda proizvoda;


12


1.2. Glavne karakteristike proizvoda, kao što je dostupnost, koristi, rizici, izvršenje, sastav, dodatna sredstva, pomoć potrošaču nakon prodaje, tretiranje žalbi, metoda i datum proizvodnje ili pružanja, isporuka, upotreba, količina, specifikacija, geografsko ili trgovačko poreklo ili rezultat koji se očekuje od upotrebe proizvoda, ili rezultat i materijalne karakteristike testova i kontrola izvršenih na proizvodu;

2. Nivo angažovanja trgovca, motivi za trgovačke prakse i priroda procesa prodaje, svaka izjava ili simbol u vezi sa posrednim ili neposrednim sponzorisanjem ili odobravanjem trgovca ili proizvoda:

2.1. Cena i način na koji je cena obračunata ili postojanje specifičnih koristi od cene;

2.2. Potreba za uslugu, rezervne delove, zamenu ili popravku;

2.3. Priroda, atributi i prava trgovca ili njegovog agenta, kao što su identitet i osobine trgovca, kvalifikacija, dobijene cene, status, odobrenje, učlanjenje ili veza i industrijska, trgovačka ili intelektualna vlasnička prava sa njegove strane;

2.4. Prava potrošača, uključujući pravo na zamenu ili nadoknadu prema ovom Zakonu, kada se radi o aspektima prodaje robe potrošačima i povezanim garancijama i/ili rizicima sa kojima se može suočiti.

3. Trgovačka praksa je obmanjujuća ako u činjeničnom kontekstu, uzimajući u obzir sve karakteristike i okolnosti, prouzrokuje ili može prouzrokovati da prosečni potrošač donese odluku o transakciji koju inače ne bi doneo, a to uključuje:

3.1. svako reklamiranje proizvoda, uključujući uporedno reklamiranje, koje stvara zbunjenost sa bilo kojom robnom markom, robnim imenom ili drugim zaštitnim znakom konkurenta;

3.2 neusklađenost trgovca sa obavezama koje sadrže kodekse ponašanja, a za koje je on sklopio sporazum, u kom slučaju:

3.2.1. angažovanje nije sa aspiracijom, ali je održivo i proverljivo;

3.2.2. trgovac pokazuje u praksi da se pridržava kodeksa.

Član 10Obmanjujući propusti

1. Trgovačka praksa je obmanjujuća, ako u činjeničnom kontekstu, uzimajući u obzir sve karakteristike i okolnosti kao i ograničenja sadržaja komunikacije, ne uključuje materijalne informacije koje su potrebne prosečnom potrošaču, u kontekstu donošenja odluke o transakciji na osnovu informacija, čime prouzrokuje ili može prouzrokovati da prosečni potrošač donese odluku o transakciji koju inače ne bi doneo.

2. Obmanjujući propust će se smatrati kada trgovac, uzimajući u obzir pitanja iz stava 1 ovog člana, sakriva ili pruža nejasne materijalne informacije, nerazumljive, ne blagovremeno kao što je navedeno u tom stavu, ili ne uspe da identifikuje cilj trgovačke prakse ako ona već nije jasna iz konteksta, i kada u svakom slučaju to prouzrokuje ili može prouzrokovati da prosečni potrošač donese odluku koju inače ne bi doneo.


13


3. Kada sredstvo iskorišćeno za komunikaciju trgovačkih praksi nameće ograničenja u vremenu i prostoru, ova ograničenja i svaku drugu preduzetu meru od strane trgovca da bi se stavile na raspolaganju potrošača informacije putem drugih sredstava treba uzeti u obzir kako bi se utvrdilo da bilo koja informacija nije zanemarena.

4. U slučaju poziva za kupovinu, ako to nije jasno iz samog konteksta, sledeće informacije će se smatrati kao materijalne:

4.1. Glavne karakteristike proizvoda, do nivoa odgovarajućeg za sredstvo komunikacije i proizvod;

4.2. Geografska adresa i identitet trgovca, kao što su: ime trgovca, tamo gde je sprovodljivo, geografska adresa i identitet trgovca u ime kojeg se deluje;

4.3. Cena, uključujući porez ili kada priroda proizvoda objašnjava da se cena ne može izračunati na prethodno razuman način, način na koji je izračunata, kako i gde je odgovarajuća, sve dodatne odgovornosti, naknade za poštarinu ili isporuku, ili kada se ove naknade ne mogu prethodno izračunati, činjenica da ove naknade mogu biti isplative;

4.4. Sporazumi o plaćanju, isporuci, performanse i politike tretiranja žalbe, ako su drugačiji od običnih zahteva profesionalne nege;

4.5. Postojanje prava na odricanje ili poništavanje za robe i transakcije, koje uključuju takvo pravo.

5. Zahtevi stvoreni putem lokalnog zakona usklađenog sa propisima EU u odnosu na trgovačku komunikaciju, uključujući reklamiranje ili marketing, gde će se nepotpuni spisak regulisati podzakonskim aktom.

Član 11Agresivne trgovačke prakse

Trgovačka praksa je agresivna kada, imajući u obzir sve karakteristike i njene okolnosti, slabi ili ima mogućnost da znatno oslabi slobodu izbora ili ponašanje potrošača za robu ili uslugu, putem upotrebe psihičkog i/ili fizičkog nasilja ili preteranog uticaja i na taj način prisili potrošača da donese odluku koju, u suprotnom, ne bi doneo.

Član 12Uznemiravanje, pritisak i nepravedni uticaj

1. Da bi se utvrdilo ako trgovačka praksa koristi psihološko ili fizičko nasilje, ili preterani uticaj, uzimaju se u obzir:

1.1. Trajanje, mesto, priroda ili insistiranje;

1.2. Upotreba pretećeg i uvredljivog jezika ili ponašanja;

1.3. Korišćenje od strane trgovca bilo koje nesreće ili okolnosti slične veličine koja narušava presudu potrošača o kojoj je trgovac informisan, radi uticanja na odluku potrošača vezano


14


za proizvod;

1.4. Bilo koja velika ili nesrazmerna ne ugovorna prepreka nametnuta od strane trgovca kada potrošač želi da ostvari pravo iz ugovora, uključujući pravo na prekid ugovora, zamenu proizvoda ili trgovca;

1.5. Svaka pretnja za preduzimanje radnje koja pravno ne može biti preduzeta.

Član 13Poruke putem reklamnih materijala

1. Distribucija poruka i drugih reklamnih materijala je odgovornost trgovca u vezi sa kvalitetom robe i usluga koje reklamira putem ovih poruka.

2. Javne reklamne poruke poslate od mobilne telefonije i elektronske pošte, trebaju imati u sadržaju poruke mogućnost odjava sa liste poruka.

Član 14Zabrana distribucije reklamnih materijala

1. Zabranjeno je postavljanje poruka ili reklamnih materijala u poštanskim sandučićima ili na vratima, ukoliko je potrošač stavio jasno napisanu zabranu da se ne postave.

2. Zabranjuje se distribucija materijala kod kuće gde ne postoji adekvatno mesto za takav materijal.

3. Zabranjuje se distribucija letaka na automobilima.

Član 15Posebna zaštita za maloletnike

1. Zabranjuje se prodaja, posluživanje i poklanjanja alkoholnih pića i duvana licima mlađim od osamnaest (18) godina.

2. U slučaju sumnje da je potrošač lice mlađe od osamnaest (18) godina, trgovac nije obavezan da proda ili služi alkoholna pića i duvan, sve dok potrošač ne potvrdi starost putem lične karte, pasoša ili vozačke dozvole.

GLAVA IIIETIKETIRANJE, PAKOVANJE I DEKLARACIJA ROBE

Član 16Etiketa

1. Prodavac robe i/ili usluga treba da obezbedi da robe ili usluge koje prodaje budu opremljene sa etiketom, koja sadrži informacije o proizvođaču i njegovoj adresi, naziv robe, količinu, sadržaj, kvalitet, datum proizvodnje, rok i način upotrebe, održavanje i opasnost ako postoji.


15


2. Prodavac nema pravo da ukloni ili menja etiketu robe/usluge ili drugih informacija u vezi roba/usluga datim od proizvođač i/ili dobavljača.

3. Ako priroda robe ili usluge ne dozvoljava postavljanje etikete, prodavac je obavezan da obezbedi, prema zahtevu potrošača, informaciju u skladu sa stavom 1 ovog člana, na drugi način ili putem podnošenja odgovarajuće dokumentacije.

4. Prodavac prilikom plasiranja robe na tržištu je obavezan da postavi etiketu, na svim upakovanim proizvodima.

5. Za ne pakovanu/rinfuznu robu treba da obezbedi uputstvo pripremljeno od strane proizvođača o načinu što lakšeg i bezbednijeg korišćenja, zatim da pruži garanciju, tehnička uputstva, spisak ovlašćenih servisa, spisak upozorenja od mogućih opasnosti tokom upotrebe i deklaraciju o usaglašenosti roba.

6. Etiketa treba da bude jasno ispisana, vidljiva i čitka na službenim jezicima u skladu sa važećim zakonom.

7. Prevod podataka na službenim jezicima u skladu sa važećim zakonom, koji su postavljeni na etiketi od strane proizvođača mora biti identičan sa originalom.

8. Pored uslova navedenih u ovom članu i drugim odredbama ovog zakona, prodavac je dužan da kaže poreklo proizvoda kroz postavljanje etikete koja prikazuje zastavu države porekla proizvoda. Zastavu treba postaviti blizu prodajne cene ili cene po jedinici.

9. Osim određenih zahteva iz stava 1 ovog člana, informacije o etiketiranju mogu se regulisati podzakonskim aktima.

Član 17Pakovanje

1. Pakovanje treba da bude bezbedno za zdravlje, oblik pakovanja treba prilagoditi težini robe i ne sme da izazove kod potrošača zbunjenost težina i veličina robe, koje treba da budu usklađene sa posebnim pravilima za opis recepta uputstva za pakovanje.

2. U slučaju omotavanja ambalaže na posebnom papiru ili drugim ukrasima, cena upakovanih roba treba se jasno, vidno i čitko prikazati.

3. Kese koje se koriste za prenos kupljene robe koje imaju puni ili delimični logo, trgovinsku marku, slogan ili naziv proizvođača ili trgovca, smatraće se promotivnim materijalima i ne obračunavaju se potrošaču za plaćanje.

4. Prodavac treba da omogući potrošaču vraćanje ambalaže koju je platio kada je kupio robu i da mu vrati iznos koji je uplatio za ambalažu.

Član18Deklaracija robe

1. Deklaracija je obavezna da se postavi na svaku robu i treba se prikazati pismeno i oznaka


16


u vezi sa specifičnostima robe koje se odnose na trgovinske oznake, trgovačku marku, naziv marke, oznaka ili simbol u vezi sa robom i da se postavi na etiketi, na pakovanju ili dokumentima i pratećim informacijama za robu.

2. Deklaracija robe, treba da sadrži sledeće informacije:

2.1. naziv proizvođača robe i naziv kojim se prodaje roba;

2.2. vrstu, model, mernu jedinicu i etiketu robe i najmanje jednu važnu specifikaciju koja izdvaja tu robu;

2.3. datum proizvodnje i isteka roka;

2.4. za domaće robe, naziv i adresu proizvođača i mesto porekla;

2.5. za uvezenu robu, naziv i adresu uvoznika i mesto porekla proizvođača.

3. Izuzev odredaba iz stava 2 ovog člana, ne sprovode se za robu koja je regulisana odredbama ostalih zakona na snazi.

4. Naziv proizvođača robe shodno stavu 2 podstav 2.1 ovog člana prema kome roba koja se prodaje, treba da ima znak ili opis robe, tačna upotreba kako bi se omogućilo upoznavanje potrošača sa zatraženom robom koja se razlikuje od ostalih sličnih roba kojima se ona može zameniti.

5. Puna adresa iz stava 2 ovog člana, obavezno treba da sadrži mesto, put i broj kuće, broj telefona, faksa, elektronsku adresu.

6. Mesto porekla referisano u stavu 2 podstavovima 2.4 i 2.5 ovog člana, smatraće se mesto gde je roba proizvedena ili mesto na kome roba podleže procesu koji je osetljivo izmenio specifičnosti te robe.

Član 19Odgovornost za podatke sadržaja robe

1. Sadržaj robe treba da bude postavljen na proizvodu ili pakovanju. Odgovornost za podatke koji su postavljeni na proizvodu ili pakovanju snosi prodavac.

2. Sve informacije sa podacima o robi iz stava 2 član 18 ovog zakona treba da budu jasne, vidljive, čitke i napisane na albanskom jeziku i da ne isključuje mogućnost istovremene upotrebe drugih službenih jezika kao i razumljivih oznaka za potrošača. Za podatke o sadržaju robe odgovoran je proizvođač, dok za uvezenu robu odgovoran je uvoznik.

3. Podaci o sadržaju robe treba da budu jasni, vidljivi, razumljivi, čitki, neizbrisivi i ne smeju se pokrivati nekim drugim tekstom.

4. Za podatke o sadržaju ne pakovane robe, rinfuza, obaveštenje treba postaviti pored pakovanja na kome je postavljena roba ili na mestu prodaje, ukoliko roba ne zahteva posebne uslove očuvanja od kvarenja.


17


5. Obaveštenje o robi treba istaći kako se ne bi oštetila roba.

GLAVA IVJAVNE USLUGE KOJE SE PRUŽAJU POTROŠAČU

Član 20Javne usluge

1. Prodaja javnih usluga potrošačima, mora se obračunati prema realnim troškovima kada priroda usluga to dozvoljava.

2. Usluga čitanja brojila je besplatna, jedino u slučajevima kada to zahteva potrošač. Kada su troškovi usluge dodatnog čitanja uređeni posebnim uredbama, u tom slučaju važe druge odredbe.

3. Prodavač će prethodno informisati potrošača, sa svim uslovima javnih usluga i te uslove mora objaviti u elektronskim i pisanim medijima.

4. U Komisiji za razmatranje žalbi potrošača regulatora koji pružaju usluge u okviru javnih preduzeća, treba da budu uključeni predstavnici Odeljenja za zaštitu potrošača i Udruženja potrošača.

5. Operatori koji pružaju usluge mobilne telefonije SMS-a, bez potvrde stranke, su besplatne.

Član21Priključivanje na distributivnoj mreži

Pružalac koji pruža javnu uslugu putem distributivne mreže, treba da omogući potrošaču pristup distributivnoj mreži i korišćenje veze na mreži i da pruži usluge u skladu sa posebnim propisima, koncesionim ugovorima ili drugim aktima lokalne samouprave na čijoj teritoriji se pruža usluga, pod ne diskriminatornim uslovima.

Član 22Prekid usluga

1. Ako se pružaocu javnih usluga ospori obračun usluge od bilo kog nadležnog organa, a potrošač redovno plaća sve nesporne fakture, pružalac javnih usluga nema pravo da potrošaču prekine uslugu do okončanja sudskog postupka ili vanparničnog postupka.

2. Ako je pružalac javnih usluga prekinuo pružanje usluga pre nego što operator bude obavešten od strane potrošača o pokrenutom postupku, shodno stavu 1 ovog člana, operater je obavezan da pruži usluge do donošenja odluke od strane Suda.

Član 23Održavanje kvaliteta usluga

Pružalac usluga koji pruža javne usluge, treba da održi kvalitet javnih usluga u skladu sa ovim zakonom, ostalim zakonima i podzakonskim aktima na snazi.


18


Član 24Obezbeđivanje pristupa i kvaliteta usluga

1. Pružaoci javnih usluga su obavezni da obezbede pristup u javnim uslugama svim potrošačima.

2. Pružaoci javnih usluga su obavezni da obezbede usluge potrošaču, imajući u vidu, kvalitet, standarde, bezbednost i redovno snabdevanje, osim u slučaju kvarova pod uticajem prirodnih faktora.

3. Pružalac javnih usluga obavezuje se da nadoknadi eventualnu štetu potrošaču u slučaju pružanja nekvalitetne i neadekvatne usluge.

Član 25Fakturisanje javnih usluga

1. Fakturisanje energije, grejanja i vode obračunava se na osnovu realne potrošnje pročitane na brojilu potrošača.

2. Način merenja i obračuna energije, grejanja i vode, reguliše se zakonom i ostalim podzakonskim aktima.

3. Snabdevač se obavezuje da potrošaču omogući prethodno obaveštenje sa svim uslovima potrošnje energije, grejanja i vode.

4. Snabdevač treba da prikazuje na fakturi beleške koje omogućavaju potrošaču kontrolu količine i vrednost o potrošnji energije, grejanja i vode.

5. Snabdevač je obavezan da se pridržava pisanih standarda kvaliteta i kontinuiteta usluga za energiju, grejanje i vodu.

6. Snabdevač usluga telekomunikacije treba da za obavljanje usluga preda potrošaču fakturu, koja sadrži potrebne beleške za obračunavanje ukupnog iznosa, što obavezuje potrošača da isplati iznos, porez i ukupni procenjeni iznos u evrima.

7. Javne zdravstvene i obrazovne usluge regulišu se posebnim zakonima.

GLAVA VPOKAZATELJI CENA NA PONUĐENIM PROIZVODIMA

Član 26Prodajna cena i cena po jedinici

1. Trgovac treba da upiše prodajnu cenu i cenu po jedinici na svim ponuđenim proizvodima. Cenu po jedinici nije potrebno naznačiti ako je identičan sa prodajnom cenom.

2. Stav 1 ovog člana nije primenjiv za:


19


2.1. Proizvode nabavljene tokom pružanja usluga;

2.2. Prodaje na licitacijama, umetničkih dela i antikviteta.

3. Za proizvode koji nisu pakovani i čije merenje se vrši u prisustvu potrošača, treba pokazati samo cenu po jedinici.

4. Prodajna cena i cena po jedinici moraju biti lako prepoznatljive i jasno čitljive.

5. Cena po jedinici se odnosi na deklarisanu količinu u skladu sa zakonskim odredbama Republike Kosovo. Kada zakonske odredbe Republike Kosovo zahtevaju pokazatelja neto težine i neto suve težine za neke prepakovane proizvode, biće dovoljno označiti cenu po jedinici neto suve težine.

6. Prodavac mora postaviti jasno, vidljivo i čitko maloprodajnu i veleprodajnu cenu i cenu po jedinici za ponuđene robe ili usluge.

7. maloprodajna i veleprodajna cena uključuje konačnu cenu za bilo koju robu ili uslugu, ili za određenu količinu robe, uključujući porez na dodatu vrednost.

8. Prodavac mora da garantuje potrošaču da cena koju plaća će biti ista sa izloženom cenom prema stavu 7 ovog člana.

9. Cena po mernoj jedinici označava konačnu cenu za mernu jedinicu, cena po kilogramu, litru, metru, kvadratnom metru, kubnom metru robe ili nekih drugih mernih jedinica, uključujući porez na dodatu vrednost i svih dugih poreza, u skladu sa stavom 7 ovog člana.

10. Za ne upakovanu robu, rinfuza, cena po mernoj jedinici ponuđene robe na tržištu se postavlja pored robe.

11. Za prepakovanu robu je dovoljno postaviti neto cenu po jedinici, ako po drugim posebnim propisima o podacima za neto težinu, nije drugačije određeno.

12. Maloprodajna cena i cena po prepakovanoj jedinici roba, će biti postavljena na ili pored robe, pakovanju ili mestu prodaje i na rafovima. Pored cene, prema stavu 6 ovog člana nije dozvoljeno postaviti bilo koju drugu cenu, osim u slučaju akcijske prodaje, sniženja cena ili u slučaju stečaja kompanije.

13. Prodavac treba da postavi cenu na način koji neće oštetiti robu.

14. Odredbe iz stava 13 ovog člana neće se odnositi na javne aukcije i prodaju umetničkih dela, antikviteta i usluga regulisanih drugim važećim aktima.

Član 27Cena za usluge

1. Trgovac koji pruža usluge treba da poseduje izložen cenovnik u poslovnom, odnosno prodajnom prostoru, koji treba da bude lako dostupan potrošaču. Prikazane cene treba da budu transparentne, jasne, vidljive i čitke.


20


2. Ako trgovac, uzimajući u obzir broj i raznovrsnost usluga, nije u stanju da sve usluge koje nudi izlaže u cenovniku, onda cenu usluge mora da izloži u obliku:

2.1. Kataloga cena za usluge;

2.2. Posebne brošure ili prospekta sa transparentnim opisom usluga i cena;

2.3. Na neki drugi adekvatniji način.

3. Pored cene usluga, trgovac je obavezan da navodi vrstu i obim usluga.

Član 28Prodaja robe u kiosku ili sličnim objektima

1. Maloprodajna cena proizvoda koji je izložen na mestu prodaje, treba da bude naveden na etiketi sa imenom proizvoda i izložen ispred ili ispod, ili pored proizvoda na prodajnom mestu.

2. Maloprodajna cena proizvoda koji se prodaje u kiosku i sličnim objektima mora biti izložena u obliku cenovnika, u kojem pored svake maloprodajne cene mora biti označen i naziv tog proizvoda.

Član29Prodaja goriva na malo

Trgovac mora postaviti cene po jedinici goriva na način da osoba koja upravlja vozilom u pravcu benzinske pumpe ima lak i blagovremen pristup cenama goriva.

Član 30Prodaja prostora za parking

1. Trgovac koji nudi prostor za parkiranje vozila ili iznajmljivanje prostora za parkiranje u garaži, mora postaviti cenovnik na ulazu, gde osoba koja upravlja vozilom u pravcu parkinga može imati lak i jasan uvid na cene parkiranja.

2. Cenovnik u skladu sa stavom 1 ovog člana treba da utvrđuje cenu za sat i dan, i da ne dozvoli nejasnoće.

Član 31Cene na reklamama

Maloprodajna cena roba ili usluga i cena po jedinici robe, koja se objavljuje na reklamama, treba da bude ista sa utvrđenom cenom u skladu sa odredbama članova od 26 do 30 ovog zakona.


21


GLAVA VIAKCIJONA PRODAJA, SNIŽENJE CENA I SEZONSKO SNIŽENJE

Član 32Akcijska prodaja ili prodaja na sniženje

1. Prodaja putem akcije može se realizovati za određenu količinu neke robe od nekog proizvođača u jedno vreme i posebnom mestu, po nižoj ceni nego što je cena ove robe u redovnoj prodaji.

2. U slučajevima prodaje, shodno stavu 1 ovog člana, ispred robe ili u njegovoj blizini treba postaviti jasno obaveštenje, vidljivo i čitko označeno kao „Akcija“ ili „akcijska prodaja”.

3. U slučaju diskont prodaje robe, sa nižom cenom od osnovne koju odobrava trgovac za određenu robu u određenim situacijama i određenim klijentima, na robu ili blizu robe mora da jasno istakne čitljivu naznaku „Diskontna prodaja“.

Član 33Sniženje cena ili popust robe

1. Ako se procenat sniženja cena postavi u seriji, sniženje sa najvišim procentom tokom prodaje, treba da bude najmanje jednako sa petinom svih roba ponuđenih na prodaju.

2. Roba koja se prodaje sa sniženjem, ili sezonsko sniženje, mora da bude označena jasno, vidljivo i čitko. Snižene cene treba postaviti ispod ili iznad redovnih cena.

3. Procenat popusta cena objavljenih na obaveštenju o sniženju, kad god se traže od odgovorne strukture za nadzor tržišta, mora da bude argumentovano od strane prodavca odgovarajućom dokumentacijom:

3.1. Prethodna cena; i,

3.2.Dokaz o tačnom sniženju cene u procentima.

4. Na cenama robe u prodaji sa sniženjem ili popustom, sprovode se odredbe člana 32 ovog zakona.

5. Prodaja, shodno stavu 1 ovog člana, smatra se prodaja roba sa sniženim cenama u slučaju akcije, čišćenje zaliha ili kada trgovac prekine svoje poslovanje, ili kada je u radnjama na malo zabranjena prodaja robe određene od odgovarajućih struktura za tržišni nadzor.

6. Sniženje, shodno stavu 1 ovog člana, smatra se prodaja robe sa jednom sniženom cenom nakon zadnje sezone, prodaja oštećene robe, slučajna prodaja, prodaja na sajmovima i u specijalizovanim radnjama, bez obzira na razloge za sniženje cena.

Član 34Sniženje cena pre isteka roka

1. Robe koje su u prodaji, pre završetka isteka roka trebaju se izdvojiti iz ostalih roba i ispred tih roba treba postaviti jasno obaveštenje, vidljivo i čitko o poslednjem roku upotrebe, gde se jasno


22


treba videti natpis „Upotrebljivo do“. 2. Prodaja proizvoda (robe) na akciji ili sniženju, nije dozvoljena u bilo kom obliku za proizvode čiji je rok upotrebe istekao i proizvoda koji su evidentirani kao opasni.

Član 35Izdvajanje robe koje su snižene

Prodavac treba fizički izdvojiti robu kojima je snižena cena, od ostalih roba koje nisu snižene, i da ispred njih ili na njima jasno, vidljivo i čitko istakne obaveštenje da se radi o popustu ili sniženju cena.

Član 36Snižena i sezonska prodaja

1. Ako je cena sniženog proizvoda snižena nekoliko puta, onda trgovac na jasan, vidljiv i čitak način treba da obeleži sve izmene na cenama tokom sniženja tog proizvoda;

2. Sezonsko sniženje označava prodaju proizvoda po sniženoj ceni nakon sezone, najviše tri puta godišnje;

3. Sezonske prodaje počinju između 27. decembra i 10. januara i između 1. i 15. aprila, odnosno između 10. i 25. avgusta i mogu trajati do šezdeset (60) dana;

4. Ako se u navedenom roku iz stava 1 ovog člana nisu prodavani svi proizvodi, trgovac može nastaviti prodaju tih proizvoda po sniženoj ceni sve dok traju zalihe;

5. Navedenu prodaju u stavu 4 ovog člana, nije dozvoljeno reklamirati kao sezonsku prodaju.

GLAVA VIIPRAVA POTROŠAČA U VEZI SA UGOVORIMA

Član 37Prava potrošača u vezi sa ugovorima na daljinu i izvan poslovnog prostora

1. Utvrđeni uslovi i mere u odredbama ovog zakona, primenjuju se na svaki sklopljeni ugovor na daljinu i izvan poslovnog prostora između trgovca i potrošača, uključujući i ugovore sa javnim operatorima.

2. Pozivajući se na tačku 1 ovog člana, biće izuzeti ugovori koji se odnose na:

2.1. Socijalne usluge;

2.2.Zdravstvene usluge;

2.3. Igre na sreću;


23


2.4. Finansijske usluge;

2.5.Stvaranje, sticanje ili prenosa nepokretne imovine ili imovinskih prava na nepokretnu imovinu;

2.6. Izgradnja novih objekata, značajno preoblikovanje postojećih objekata i prema smeštaju koji se iznajmljuje za stanovanje;

2.7. Putovanja i odmori u obliku turističkih paketa u okviru delokruga Zakona 03/L-168 o turizmu i turističkim uslugama;

2.8. U skladu sa zakonima Republike Kosova, osnivaju se od strane nosilaca javnih kancelarija koje imaju zakonsku obavezu da budu nezavisne, nepristrasne i bezbedne, pružajući zakonski razumljive informacije, kako bi potrošač mogao da sklopi ugovor samo na osnovu pažljivog zakonskog razmatranja i kroz poznavanje zakonskog delokruga;

2.9. Snabdevanje prehrambenih proizvoda, pića ili druge robe namenjene za sadašnje potrošnje u domaćinstvu, koje je fizički isporučio prodavac u okviru redovne i uobičajene rutine u domu, prebivalištu ili na radnom mestu potrošača;

2.10. Usluge prevoza putnika, sa izuzetkom stava 2 člana 40, i članova 52 i 55 ovog zakona;

2.11. Aparata ili automatizovani poslovni prostori prodaje;

2.12. Operatera telekomunikacija u odnosu na korišćenje javnih telefona ili upotreba jednog priključka telefona, interneta ili faksa postavljenih od strane potrošača.

3. Ovaj zakon ne sprečava trgovca da ponudi potrošaču ugovorne sporazume koje prelaze zaštitu predviđenu ovim zakonom.

Član 38tražene informacije za druge ugovore od onih na daljinu i izvan poslovnog prostora

1. Pre nego što potrošač se zaduži ugovorom drugačijem od onih na daljinu ili van poslovnih prostorija, ili neke odgovarajuće ponude, trgovac mora da obezbedi potrošaču informacije koje su dole navedene na jasan i razumljiv način – osim ako se informacija jasno razume unutar svog konteksta:

1.1. Glavne karakteristike proizvoda ili usluga u meri koja odgovara medijumu naspram roba i usluga;

1.2. Informacije o identitetu trgovca, kao što su; trgovačko ime, geografska adresa na kojoj se nalazi i broj telefona;

1.3. Ukupnu cenu roba i usluga uključujući poreze, ili kada priroda roba ili usluga je takva da cena ne može biti izračunata unapred, način na koji se cena izračunava, kao i, kada je to moguće, sve dodatne obaveze transporta, poštarine, ili o pošiljkama ili, kada se ovi troškovi ne mogu računati na razuman način prethodno, od same činjenice jer takva dodatna uplata može biti obavezna;


24


1.4. Kada je to moguće, sporazumi za plaćanja, isporuke, funkcionisanje, vreme kada trgovac uzima obavezu da isporuči robu ili pruži uslugu, i politiku trgovca o tretiranju žalbi;

1.5. Pored obaveštavanja o postojanju pravne garancije o usklađenosti za proizvode, i obaveštenja o postojanju i uslova usluga, nakon što je proizvod prodat i komercijalnih garancije kada je to primenljivo;

1.6. Kada je to primenjivo, trajanje ugovora, ili ako je ugovor bez određenog roka ili u slučaju automatskog obnavljanja, uslovi za raskid ugovora;

1.7. Kada je to primenjivo, funkcionalnost, uključujući primenjive tehničke mere zaštite, digitalnog sadržaja;

1.8. Kada je primenjivo, svaka relevantna interakcija digitalnih sadržaja na hardver i softver o kojima je trgovac svestan ili se očekuje da je zna na osnovu razumevanja.

2. Stav 1 ovog člana se primenjuje i na ugovorima za snabdevanje vodom, gasom, električnom energijom, centralnim grejanjem u slučajevima kada nisu ponuđeni u prodaji u ograničenom obimu i količini, kao i digitalni sadržaj koji nije isporučen na neki opipljiv medijum.

Član 39Zatražena informacija za ugovore na daljinu i izvan poslovnih prostorija

1. Pre nego što potrošač sklopi ugovor na daljinu ili izvan poslovnih prostorija ili od odgovarajuće ponude, trgovac treba da obezbedi potrošaču informacije kao što su navedene u nastavku, na jasan i razuman način:

1.1. Glavne karakteristike proizvoda ili usluge u skladu sa okolinom i robom i uslugama;

1.2. Informacije o identitetu trgovca, kao i ime sa kojim trguje;

1.3. Adresa geografske lokacije gde trgovac je lociran i broj telefona, faksa i adresu elektronske pošte trgovca, kako bi omogućio potrošaču da brzo stupi u kontakt sa trgovcem i da komunicira na efektivan način i kada je primenjivo geografsku adresu i identitet trgovca u čije se ime radi;

1.4. U slučaju ako je adresa drugačija od one koja se navodi u podstavu 1.3. ovog člana trgovac je obavezan da pruži adresu geografskog položaja svog biznisa i, kada je to primenjivo, adresu trgovca u čije ime se deluje, kako bi bilo omogućeno potrošaču da dostavi žalbu;

1.5. Opšta cena robe i usluga obuhvatajući poreze, ili kada je priroda robe i usluga takva da se ne može prethodno izračunati cena, način na koji će se računati cena, i kada je primenjivo, sve dodatne obaveze transporta, pošiljka, poštarine, i ostalih, ili kada se ti troškovi ne mogu izračunati unapred na razuman način, informisanje o tome da ove se ove dodatne obaveze trebaju pokriti.

1.6. U slučajevima ugovora na neodređeno ili ugovorima koji predviđaju pretplatu, u ukupnoj ceni treba da budu uključeni i ukupni troškovi perioda fakturisanja. Kada su takvi ugovori opterećeni po fiksnoj stopi, ukupna cena treba da podrazumeva takođe i ukupne mesečne


25


troškove. Kada se ukupni troškovi se ne mogu računati na prethodno razuman način, treba da se pruži način na koji se predviđa računanje cene;

1.7. Troškovi o različitim oblicima korišćenja daljinske komunikacije kako bi se postigao ugovor se računa drugačije od osnovne stope;

1.8. Sporazumi o otplatama, isporukama, performansama, vremenskog roka kada je trgovac preuzima obavezu isporuku robe ili pružanje usluga i, gde je primenjivo, pravila o tretiranju žalbi trgovca;

1.9. Kada postoji mogućnost povlačenja, uslovi, vremensko ograničenje i procedure za ostvarivanje ovog prava u skladu sa članom 44, stav 1 ovog zakona, kao i modela koji će biti predviđen podzakonskim aktom

1.10. Kada je to primenjivo, kada potrošač ima obaveze troškova povratka robe u slučajevima povlačenja i, za ugovore na daljinu, ako roba, zavisno od njene prirode, ne može se normalno vratiti preko pošte, troškovi povratka robe;

1.11. U slučaju da potrošač koristi pravo na povlačenje nakon što je podneo zahtev u skladu sa članom 40, stav 3 ovog zakona ili članom 41 stav 9 ovog zakona, potrošač je dužan platiti trgovcu razumne troškove u skladu sa članom 47 stav 5 ovog zakona;

1.12. Kada pravo na povlačenje nije obezbeđeno u skladu sa članom 49 ovog zakona, potrošaču treba da bude pružena informacija da on neće imati korist u slučaju povlačenja ili, kada je to primenjivo, okolnosti na osnovu kojih potrošač gubi pravo na povlačenje;

1.13. Podsetnik da postoji pravna garancija o usklađenosti roba;

1.14. Kada je to primenjivo, mogućnost i uslovi asistencije potrošača nakon prodaje, usluga nakon prodaje i komercijalnih garancija;

1.15. Kada je to primenjivo, prezentacija relevantnih kodeksa ponašanja, kao što je definisano u članu 3 podstav 1.20 ovog zakona;

1.16. Kada je to primenjivo, dugotrajnost ugovora, ili u slučajevima kada je ugovor na neodređeno ili se automatski produžava, uslove za raskid ugovora;

1.17. Kada je to primenjivo, minimalni rok obaveza potrošača prema ugovoru;

1.18. Kada je to primenjivo, postojanje i uslovi depozita ili ostalih financijskih garancija, koje se trebaju uplatiti od strane potrošača na zahtev trgovca;

1.19. Kada je to primenjivo, funkcionalnost, obuhvatajući tehničke mere sprovođenja zaštite digitalnog sastava;

1.20. Kada je to primenjivo, bilo koje relevantne interakcije digitalnih sadržaja na hardver i softver o kojima je trgovac svestan ili se očekuje da je znao na osnovu razuma;

1.21. Kada je primenjivo, mogućnost žalbe u van sudskim mehanizmima čiji predmet je


26


sam trgovac, i načini pristupanja njima.

2. Stav 1 ovog člana se primenjuje i na ugovore za snabdevanje vodom, gasom, električnom energijom, centralnim grejanjem u slučajevima kada nisu dostupni za prodaju u određenom obimu ili količini, kao i digitalni sadržaj koji nije isporučen na neki opipljiv medijum.

3. U slučaju javne licitacije, informacije iz stava 1, podstavi 1.2; 1.3 i 1.4 ovog člana, mogu biti zamenjena sličnim detaljima.

4. Informacije iz stava 1, podstavi 1.9; 1.10 i 1.11 ovog člana, mogu se pružiti prema uputstvu o modelu povlačenja kao što je predviđeno podzakonskim aktom. Ako trgovac obezbedi potrošaču uputstva o povlačenju, u tom slučaju trgovac mora pravilno ispuniti zahteve o predstavljenim podacima u podstavovima 1.9; 1.10 i 1.11, stava 1 ovog člana.

5. Informacija iz stava 1 ovog člana treba da bude uključena u ugovoru na daljinu ili izvan poslovnih prostorija i ne treba da se menja, osim ako se ugovorne strane izričito drugačije dogovore.

6. Ako trgovac nije delovao u skladu sa zahtevima informisanja o dodatnim troškovima ili drugim troškovima, kao što je navedeno u stavu 1, podstav 1.5 ovog člana, ili o troškovima vraćanja robe, kao što je navedeno u stavu 1, podstav 1.10 ovog člana, potrošač ne bi trebalo da snosi troškove ili cenu.

7. Odredbe gore navedenih stavova ovog člana obezbeđuju se na službenim jezicima Republike Kosova.

8. Što se tiče saglasnosti sa informacionim zahtevima navedenim u ovoj glavi, teret dokazivanja je na trgovca.

Član 40Formalni zahtevi za ugovore izvan poslovnog prostora

1. Kod ugovora izvan poslovnih objekta, trgovac mora da daje potrošaču u pisanoj formi informacije utvrđene u stavu 1 člana 39 ili, uz saglasnost potrošača, preko bilo kojeg drugog održivog sredstva komunikacije. Ove informacije treba da budu jasno izražene kroz jednostavan i razumljiv jezik.

2. Trgovac je dužan da pruži potrošaču primerak potpisanog ugovora ili potvrde ugovora na papiru ili, uz saglasnost potrošača, preko bilo kojeg drugog održivog medijuma, uključujući, gde je to moguće, dokaz o saglasnosti od potrošača, kao i pismo o prihvatanju u skladu sa stavom 1.13 člana 49 ovog zakona.

3. U slučajevima kada potrošač tvrdi izvršenje usluga ili snabdevanje vodom, gasom, električnom energijom, centralnim grejanjem gde nisu ponuđene u ograničenom obimu ili količini, u toku perioda povlačenja kao što je predviđeno u članu 42 stav 2 ovog zakona, prodavac mora zahtevati da potrošač podnosi takav zahtev putem održivog sredstva komunikacije.

4. U pogledu ugovora van poslovnih prostorija, kada potrošač je zahtevao isključivo usluge trgovca sa ciljem vršenja prepravke ili održavanja za koje trgovac i potrošač na neposredan način obavljaju svoja zaduženja ugovora i gde uplata koja se treba vršiti od strane potrošača ne prelazi vrednost od sto (100) evra:


27


4.1 informacije referisane u podstavovima 1.2 i 1.3 člana 39 ovog zakona i informacije o ceni ili načinu na koji se cena obračunava sa procenom ukupne cene na papiru ili, ako potrošač je saglasan da nekom drugom održivom medijumu. Trgovac mora da obezbedi podatke iz tačke 1.1, 1.9 i 1.12 člana 39 ovog zakona, ali mogu da izaberu da ne daju na papiru ili u bilo koji drugi održiv medijum ukoliko se potrošač izričito pristane;

4.2. overavanje ugovora datom u skladu sa stavom 2 ovog člana koja mora da sadrži informacije predviđene u članu 39 ovog zakona.

Član 41Formalni zahtevi za ugovore na daljinu

1. Kod ugovora na daljinu, trgovac treba da obezbedi informacije navedene u članu 39 ovog zakona, ili da pruži informacije na raspolaganju potrošaču na odgovarajući način u sredstvima komunikacije u daljinu korišćena u jednostavnom i razumljivom jeziku. U meri u kojoj se informacija pruža jednom održivo medijumu, u toj meri informacija treba biti razumljiva.

2. Ako ugovor na daljinu koji je zaključen putem elektronskih sredstava obavezuje potrošača za plaćanje, trgovac treba da na jasan, odgovarajući i direktan način to stavi na znanje potrošaču, prema podstavovima 1.1, 1.5, 1:16 i 1:17 člana 39 ovog zakona, pre nego što on obavi naručivanje.

3. Trgovac je dužan da se osigura da potrošač, tokom izvršenja narudžbine, na isključiv način utvrđuje da isporuka podrazumeva obavezu plaćanja. Ako postavljanje porudžbine uključuje aktiviranje jednog tastera ili slične funkcije, u tom slučaju taster ili slična funkcija treba da bude što jasnije označena da bi se razumela, samo rečima „porudžbine sa obavezom plaćanja“ ili jasno relevantno formulisanje koje pokazuje da postavljanje porudžbine predstavlja obavezu za plaćanje trgovca. Ukoliko trgovac ne postupi u skladu sa ovim stavom, u tom slučaju ugovor ili porudžbina ne obavezuje potrošača.

4. Na trgovačkim internet stranicama najkasnije na početku postupka naručivanja moraju da budu jasno i čitko navedeni podaci o postojanju ograničenja u pogledu isporuke i metode plaćanja koja se prihvataju.

5. Ako se ugovor sklopi preko sredstava komuniciranja na daljinu koja omogućavaju ograničen prostor ili vreme za prikazivanje informacije, onda trgovac treba da obezbedi, pre zaključenja takvog ugovora u posebnom, najmanje predugovorne informacije roba ili usluga, trgovački identitet, opštu cenu, pravo odustajanja, trajanje ugovora, i ako je ugovor na neodređeno vreme, uslove za zaključenje ugovora, kao što je navedeno u podstavovima 1.1. 1.2. 1.5. 1.9. i 1.16 člana 39 ovog zakona. Ostale informacije iz člana 39 ovog zakona trgovac treba obezbediti potrošaču na odgovarajući način u skladu sa stavom 1 ovog člana.

6. Bez prejudiciranja stav 5 ovog člana, ako trgovac poziva telefonom potrošača u cilju sklapanja ugovora u daljinu, on treba, na početku razgovora da otkrije svoj identitet, i gde je moguće , identitet lica u čije ime se obavlja telefonski i komercijalni cilj poziva.

7. Kad je ugovor na daljinu putem telefona gotov za postizanje, trgovac treba potvrditi ponudu potrošača koji se o tome obavezuje, samo nakon potpisivanja ponude ili nakon što je poslao svoju pismenu saglasnost. Informacije ove vrste očekuje se da se vrše u jednom održivom medijumu.


28


8. Trgovac je dužan da pruži potrošaču potvrdu ugovora sklopljenim u jednom održivom medijumu u razumnom roku nakon zaključenja ugovora u daljini, najkasnije za vreme isporuke robe ili pre početka usluge. Ova potvrda treba da sadrži:

8.1. Sve informacije prema članu 39 ovog zakona, osim ako je trgovac već pružio ovu informaciju potrošaču u jednoj održivom medijumu pre sklapanja ugovora u daljini; i

8.2. Kada je primenjivo, prethodnu potvrdu izričite saglasnosti od strane potrošača i priznavanje u skladu sa stavom 1.13 člana 49 ovog zakona.

9. Kada potrošač želi vršenje usluga, ili snabdevanje vodom, gasom, električnom energijom ili centralnim grejanjem, kada nisu stavljene na prodaju u ograničenom obimu ili količini, da bi se počelo tokom perioda povlačenja kao što je predviđeno u članu 42, stav 2 ovog zakona, trgovac treba da zatraži od potrošača da on izričito izvrši takav zahtev.

Član 42Pravo na povlačenje iz ugovora

1. Osim u slučajevima izuzetaka prema odredbama člana 49 ovog zakona, potrošač će imati na raspolaganju period od četrnaest (14) dana da povuče ugovor na daljinu ili ugovor sklopljen izvan prostorija, bez pružanja nekog razloga i bez obavezivanja o drugim troškovima, osim onima koji su predviđeni članovima 46 i 47 ovog zakona.

2. Ne dovodeći u pitanje odredbe člana 43. ovog Zakona, period povlačenja referisan u stavu 1. ovog člana treba isteći nakon četrnaest (14) dana od:

2.1. Dana zaključenja ugovora, u slučaju ugovora o uslugama;

2.2. U slučaju kupoprodajnih ugovora od dana kada je potrošač ili treća strana osim pošiljaoca, primio robu ili:

2.1.1. U slučaju raznovrsne robe naručene od strane potrošača u jednoj narudžbini i isporučenoj odvojeno, od dana kada potrošač ili treća strana, osim pošiljaoca, primi poslednju robu;

2.2.2. U slučaju isporuke robe koja sadrži raznovrsne robe, od dana kada potrošač ili treća strana, osim pošiljaoca, je primio poslednji deo robe;

2.2.3. U slučaju ugovora o redovnoj isporuci robe tokom određenog vremenskog perioda, dan kada je potrošač ili treća strana, osim pošiljaoca, primio prvu robu;

2.3. Dan zaključavanja ugovora, u slučaju ugovora za snabdevanje vodom, gasom, električnom energijom, centralnim grejanjem kada one nisu postavljene za prodaju u ograničenom obimu ili određenoj količini, ili sa digitalnim sadržajem koji se ne pruža u održivom medijumu.

3. Ugovornim stranama ne zabranjuje se izvršenje svojih ugovornih obaveza prilikom povlačenja od ugovora. Međutim, u slučaju ugovora potpisanim van prostorija, trgovcu se zabranjuje prikupljanje isplata od potrošača u propisanom periodu nakon zaključenja ugovora.


29


Član 43Ne informisanje o pravu na povlačenje iz ugovora

1. Ako trgovac nije pružio potrošaču informacije o pravu na povlačenje ka što se zahteva u stavu 1.9 člana 39. ovog zakona, period povlačenja ističe dvanaest (12) meseci nakon završetka početnog perioda povlačenja, kao što je utvrđeno u skladu sa člana 42 ovog zakona.

2. Ako je trgovac pružio informacije predviđene 1. ovog člana u roku od dvanaest (12) meseci od datuma navedenog u člana 42 ovog zakona, rok povlačenja će isteći 14 dana nakon dana kada potrošač primio ovu informaciju.

Član 44Ostvarivanje prava na povlačenje iz ugovora

1. Pre isteka perioda za povlačenje, potrošač obaveštava trgovca o svojoj odluci o povlačenju iz ugovora. U tu svrhu, potrošač može da:

1.1. Koristi obrazac za povlačenje koji će biti utvrđen podzakonskim aktom; ili

1.2. Predstavlja neku jasnu izjavu, koja definiše svoju odluku za povlačenje od ugovora.

2. Potrošač treba da ostvaruje svoje pravo za povlačenje u okviru perioda za povlačenje navedenim u članovima 42 i 43 ovog zakona ako se informacija u vezi ostvarivanja prava na povlačenje dostavi potrošaču pre isteka tog perioda.

3. Pored mogućnosti iz stava 1 ovog člana, trgovac može ponuditi potrošaču mogućnost da popuni i pošalje na elektronski način, bilo kroz obrazac koji će biti utvrđen podzakonskim aktom, ili bilo neku drugu jasnu izjavu u veb sajtu trgovca. U tim slučajevima, trgovac će bez odlaganja dostaviti potrošaču potvrdu o prijemu obrasca o povlačenju putem održivog medijuma.

4. Teret dokazivanja za ostvarivanje prava povlačenja u skladu sa ovim članom pripada potrošaču.

Član 45Efekti povlačenja iz ugovora

1. Ostvarivanje prava na povlačenje obustavlja obaveze strana da:

1.1. Sprovode ugovore na daljinu ili izvan poslovnih prostorija; ili

1.2. Da sklope ugovor na daljinu ili izvan poslovnih prostorija u slučajevima kada je pružena ponuda od potrošača.

Član 46Obaveze trgovca u slučaju povlačenja iz ugovora

1. Trgovac je dužan da nadoknadi sve primljene isplate od potrošača, uključujući, ako je


30


primenljivo, troškove snabdevanja bez velikog zakašnjenja i nikada više od četrnaest (14) dana od dana informisanja u vezi sa odlukom potrošača za odustajanje od ugovora u skladu sa članom 44. ovog zakona. Trgovac izvršava nadoknadu koristeći ista sredstva plaćanja koje je potrošač koristio prilikom početne transakcije, osim ako se potrošač isključivo drugačije usaglasio i pružio je da potrošač ne prouzrokuje nikakvu obavezu kao rezultat takve nadoknade.

2. Bez obzira na stav 1. ovog člana, od trgovca se ne treba zatražiti da nadoknađuje dodatne troškove, ukoliko je potrošač na eksplicitan način izabrao vrstu isporuke koja se razlikuje od standardne isporuke koja je u jednom i najjeftinija ponuđena od strane trgovca.

3. U vezi sa kupoprodajnim ugovorima, osim ako je trgovac sam ponudio povlačenje robe, trgovac može da povuče plaćanja nadoknade, sve dok ne primi robu, ili dok potrošač ne pruži dokaze da je vratio robu, koja god bude ranije.

Član 47Obaveze potrošača u slučaju povlačenja iz ugovora

1. Osim ako je trgovac ponudio da sam povuče robu, potrošač treba da vrati robu ili da je dostavi prodavcu ili licu koje je ovlašćeno od prodavca za prijem robe, bez zakašnjenja i u svakom slučaju najkasnije do četrnaest (14) dana od dana kada je on saopštio svoju odluku o povlačenju sa ugovora sa prodavcem u skladu sa članom 44 ovog zakona. Rok će biti ispunjen ukoliko potrošač vrati robu pre isteka roka od četrnaest (14) dana.

2. Potrošač snosi samo direktne troškove vraćanja robe, osim ako je trgovac pristao da snosi te troškove ili ako trgovac nije obavestio potrošača da on treba da snosi te troškove.

3. U slučaju ugovora izvan poslovnih prostorija u kojima je roba isporučena kod kuće potrošača u vreme zaključenja ugovora, prodavac je dužan da u svojim troškovima vrši prikupljanje robe ako, u zavisnosti od njihove prirode, ta roba se ne može vratiti putem pošte.

4. Potrošač je isključivo odgovoran samo za smanjenu vrednost robe koja rezultira od drugačijeg tretmana robe to je neophodno za njega za određivanje prirode, osobina i funkcionisanje robe. . Ni u kom slučaju potrošač neće biti odgovoran za smanjenu vrednost robe, nakon što trgovac nije uspeo da dostavlja obaveštenje o pravu raskida ugovora u skladu sa stavom 39 stav 1.9 ovog Zakona.

5. Kada potrošač ostvaruje svoje pravo na povlačenje nakon što je podneo zahtev u skladu sa članovima 40. i 41. ovog Zakona, potrošač mora da plati trgovcu iznos koji je srazmeran onome što je ponuđeno do trenutka kada je potrošač obavestio trgovca o ostvarivanju prava na povlačenje, u poređenju sa punim pokrićem ugovora. Srazmerni iznos koji potrošač treba da plati trgovcu izračunava se na osnovu ukupnog iznosa u skladu sa ugovorom. Ako je ukupna vrednost suvišna onda se plaća srazmerni iznos na osnovu realne tržišne vrednosti.

6. Potrošač ne snosi troškove o:

6.1. Vršenju usluga ili snabdevanje vodom, gasom, električnom energijom ili centralnim grejanjem, u slučaju kada one nisu određene za prodaju u ograničenom obimu ili u određenoj količini, u potpunosti ili delimično, tokom perioda povlačenja, kada:

6.1.1. Trgovac nije uspeo da pruži informacije u skladu sa podstavom 1.9 ili 1.11 stava 1 člana 39 ovog zakona; ili


31


6.1.2. Potrošač nije izričito zahtevao da počne snabdevanje tokom perioda povlačenja u skladu sa stavom 3 člana 40 i stava 9 člana 41 ovog zakona; ili

6.2. Potpuno ili delimično snabdevanje digitalnog sadržaja koja se ne isporučuje u opipljivom medijumu, kada:

6.2.1.Potrošač nije dao prethodnu izričitu saglasnost o početku isporuke pre završetka perioda od četrnaest (14) dana iz člana 42. ovog zakona;

6.2.2.Potrošač nije bio svestan da će izgubiti pravo na povlačenje kada je ponudio svoju saglasnost; ili

6.2.3.Trgovac nije uspeo da obezbedi potvrdu u skladu sa stavom 2 člana 40 ovog zakona ili tavom 8 člana 41 ovog zakona.

7. Pored onog što je predviđeno u stavu 2 člana 46 ovog zakona i ovog člana, potrošač ne snosi nikakvu obavezu koja proizilazi kao posledica ostvarivanja prava na povlačenje.

Član 48Efekti ostvarivanja prava na povlačenje iz pomoćnog ugovora

1. Ako potrošač iskoristi svoje pravo na povlačenje iz ugovora na daljinu ili ugovora zaključenih izvan poslovnih prostorija u skladu sa članovima 42 do 47 ovog zakona, svaki pomoćni ugovor će automatski biti raskinut, bez troškova po potrošaču, osim kao što je predviđeno u članu 46 i članu 47 ovog zakona.

2. Podzakonskim aktom određuju se detaljna pravila o raskidanju takvih ugovora.

Član 49Izuzeci od prava na povlačenje iz ugovora

1. Pravo na povlačenje iz ugovora na daljinu i izvan poslovnih prostorija ne važi u sledećim slučajevima:

1.1. Ugovora o uslugama nakon potpune pružene usluge, ako je performansa počela uz saglasnost potrošača koja je prethodno data i priznavanjem da će on izgubiti svoje pravo povlačenja, nakon potpune primene ugovora od strane trgovca;

1.2. Snabdevanja robom i uslugama čija cena zavisi od kretanja na finansijskom tržištu koje se ne mogu kontrolisati od trgovca i mogu se pojaviti tokom perioda povlačenja;

1.3. Snabdevanje robom izvršeno prema specifikacijama potrošača ili jasno personalizovan;

1.4. Snabdevanje robom koja podleže kvaru ili brzom isteku roka;

1.5. Snabdevanje zatvorenom robom koja nije pogodna za vraćanje zbog zaštite zdravlja ili higijenskih razloga i koja je otvorena nakon isporuke;


32


1.6. Snabdevanje robom koja nakon isporuke, po svojoj prirodi, je neraskidivo pomešana sa drugim artiklima;

1.7. Snabdevanje alkoholnim pićima, čija je cena dogovorena u trenutku zaključenja kupoprodajnog ugovora, čija se isporuka može vršiti samo nakon trideset (30) dana i čija stvarna vrednost zavisi od kretanja na tržištu, koje se ne mogu kontrolisati od strane trgovca;

1.8. Ugovori u kojima je potrošač izričito zatražio posetu trgovca radi obavljanja hitne popravke ili održavanja. Ako povodom takve posete trgovac pruža usluge, pored onih koja se na specifičan način zahtevaju od potrošača ili druga roba osim rezervnih delova neophodno korišćena u obavljanju održavanja ili popravki, pravo na povlačenje će se primeniti na te dodatne usluge ili robe;

1.9. Nabavka zatvorenih i zapečaćenih audio ili video snimaka ili zapečaćenog računarskog softvera, čiji je pečat skinut nakon isporuke;

1.10. Nabavka novina, časopisa ili magazina sa izuzetkom ugovora o pretplati o snabdevanju takvim izdavanjima;

1.11. Ugovori koji su zaključeni na javnoj licitaciji;

1.12. Obezbeđenje drugačijeg smeštaja od onog u svrhu stanovanja, prevoza robe, usluga iznajmljivanja automobila, ugostiteljskih ili usluga koje se odnose na usluge koje su povezane sa aktivnostima vezanih sa sprovođenjem slobodnog vremena ukoliko ugovor predviđa određeni datum ili određeni period sprovođenja;

1.13. Snabdevanje digitalnog sadržaja koji nije snabdeven u opipljivom medijumu ako je snabdevanje počelo uz prethodnu izričitu saglasnost potrošača i njegovog pristanka da na ovaj način gubi svoje pravo na povlačenje.

Član 50Ostala prava potrošača kod ugovora

1. Članovi 51 i 53 ovog zakona primenjuju se na kupoprodajne ugovore.

2. Članovi 52, 54 i 55.Ovog zakona primenjuju se na ugovore o prodaji i ugovore o uslugama i onim za snabdevanje vodom, gasom, električnom energijom, centralnim grejanjem ili digitalnim sadržajem.

3. Izuzetno od stava 1 ovog člana, članovi 51 i 53 ovog zakona ne primenjuju se na ugovore za snabdevanje vodom, gasom, električnom energijom, centralnim grejanjem ili nabavku digitalnih sadržaja, kada one nisu određene za prodaju u ograničenom obimu ili u određenoj količini koje nisu isporučene preko opipljivog sredstva komunikacije.

Član 51Dostava

1. Osim ako su se stranke drugačije dogovorile o vremenu isporuke, trgovac bez kašnjenja šalje robu sa prenošenjem fizičkog posedovanja ili kontrole robe kod potrošača bez kašnjenja, ali najkasnije u roku od trideset (30) dana od zaključenja ugovora.


33


2. Tamo gde trgovac nije uspeo da ispuni svoju obavezu o isporuci robe na dogovoreno vreme sa potrošačem , ili u okviru vremenskog roka predviđenim u stavu 1 ovog člana, potrošač kontaktira sa njim radi izvršenja isporuke unutar dodatnog vremenskog perioda odgovarajućih okolnosti. Ako trgovac ne uspe da isporuči robu u okviru ovog dodatnog vremenskog perioda, u tom slučaju potrošač ima pravo da raskine ugovor.

3. Stav 2 ovog člana ne primenjuju se na kupoprodajne ugovore, kada je prodavac odbio da pošalje robe ili kada je pošiljka u okviru dogovorenog vremena isporuke od suštinskog značaja uzimajući u obzir sve okolnosti koje su nastale sklapanjem ugovora ili kada potrošač pre potpisivanja ugovora obavesti trgovca, o tome da je isporuka u određenom datumu od suštinskog značaja. U ovim slučajevima, ako trgovac ne uspe da isporuči robu na vreme, kako je dogovoreno sa potrošačem, ili u roku utvrđenim u stavu 1 ovog člana, potrošač ima pravo da odmah raskine ugovor.

4. Nakon raskida ugovora, trgovac je dužan, da bez odlaganja nadoknadi sve iznose isplaćene prema ugovoru.

5. Pored raskida ugovora, u skladu sa stavom 2 ovog člana, potrošač da se oslanja na druga pravna sredstva koja su predviđena važećim zakonodavstvom.

Član 52Takse za korišćenje sredstva plaćanja

Trgovcima je zabranjeno da potrošačima naplaćuju takse, u vezi sa korišćenjem određenih sredstva plaćanja, takse koje prelaze troškove koje trgovac snosi za korišćenje takvih sredstava.

Član 53Prelazak rizika

1. U ugovorima gde trgovac isporučuje robu potrošaču, rizik od gubitka ili oštećenja robe prelazi kod potrošača kada on ili treća stranka, koja je određena od strane potrošača drugačija od prevoznika, dobija fizičko posedovanje robe.

2. Rizik prelazi kod potrošača nakon isporuke robe prevozniku, ako je prevoznik poverilac, određen od strane potrošača za prenos robe i da takvo rešenje nije pruženo od trgovca bez prejudiciranja prava potrošača prema nosiocu.

Član 54Telefonska komunikacija

1. Kada trgovac koristi telefonsku liniju u cilju kontaktiranja putem telefona u vezi sa potpisanim ugovorom, potrošač, kada poziva telefonom trgovca, nije dužan da plati cenu veću od osnovne cene telefonske linije.

2. Stav 1 ovog člana neće uticati na pravo provajdera telekomunikacionih usluga za naplatu taksi za takve pozive..


34


Član 55Dodatna plaćanja

1. Pre nego što se potrošač obavezuje ugovorom ili ponudom, trgovac mora da traži saglasnost potrošača o svakoj dodatnoj uplati iznad dogovorene uplate o glavnoj ugovorenoj obavezi trgovca.

2. Ako trgovac nije dobio izričitu saglasnost potrošača, ali je istu dobio koristeći standardne opcije koje potrošač mora da odbije da bi izvršio dodatnu uplatu, potrošač ima pravo na nadoknadu ove uplate.

Član 56Vraćanje kusura

1. Prodavac je obavezan da potrošaču vrati kusur u celosti uključujući i sitni novac.

2. Tokom prodaje roba i usluga, prodavac je obavezan da od potrošača prihvati i kovanice.

Član 57Račun za robu ili uslugu

1. Prodavac za svaku prodatu robu ili pruženu uslugu, potrošaču mora da pruži poreski/fiskalni račun koji mora da bude tačan, neizbrisiv, jasan, vidljiv i čitljiv na papiru ili u elektronskom obliku.

2. Prodavac omogućava potrošaču da kontroliše fakturisanu količinu u vezi sa kupljenom robom ili pruženom uslugom.

3. Prodavac se mora ophoditi u skladu sa deklarisanim uslovima i maloprodajinim cenama.

4. Fakturisanje ne dozvoljava dodatno plaćanje osim onog navedenog u računu.

5. Administrativne cene i cene javnih usluga kao što su energija, voda i telekomunikacione usluge regulisane su drugim zakonima.

6. Za ostale usluge kao što su prevoz putnika mora se izdati pojedinačni račun ili karta.

Član 58Obećanje nagrade

Prodavac koji prilikom isporuke robe ili usluga potrošaču obećava nagradu u trenutku završetka nagradne igre, potrošaču kojem je saopšteno da je dobitnik nagrade, dužan je da mu dostavi obećanu nagradu u skladu sa zakonodavstvom na snazi.

Član 59Avansna plaćanja

1. Ako prodavac maloprodaje uslovljava kupovinu robe ili pružanje usluga sa delimičnim ili celim avansom, jednom ili u ratama, obavezan je da na vreme ispuni obavezu prema potrošaču, u protivnom on je obavezan da plati kamatu za avans celog perioda od dana primanja avansa do


35


dana dostave robe.

2. Odredbe stava 1 ovog člana primenjiva će se u slučaju kada prodavac ne može da obezbedi robu ili uslugu u roku dogovorenom u ugovoru.

Član 60Zahtev za povratak plaćanja kreditnom karticom

1. Zahtev od strane potrošača za izdavaoca kreditne kartice da preokrene nalog za plaćanje kreditnom karticom treba da sadržavati sledeće informacije:

1.1. Ime potrošača;

1.2. Broj kreditne kartice potrošača;

1.3. Rok isteka kreditne kartice potrošača;

1.4. Ime dobavljača;

1.5. Datum kada je ugovor postignut za prodaju na internetu;

1.6. Iznos novca na teret kreditne kartice prema potpisivanju ugovora, uključujući kupoprodaju i svaku transakciju, koja je na teretu potrošača;

1.7. Opis roba i usluga dovoljan za njihovu identifikaciju;

1.8. Razlog poništenja ugovora prodaje na internetu;

1.9. Datum i način saopštavanja o poništenju ugovora prodaje na internetu;

GLAVA VIIITRGOVANJE FINANSIJSKIM USLUGAMA NA DALJINU

Član 61Trgovanje finansijskim uslugama na Daljinu

1. U slučaju ugovora o finansijskim uslugama koje se sastoje od inicijalnog sporazuma usluge, koje su praćene uzastopnim operacijama ili nizom odvojenih operacija iste prirode izvršenih u različitim vremenima, odredbe u vezi sa finansijskim uslugama na daljinu će se primenjivati samo na inicijalnom sporazumu usluge.

2. U slučaju da ne postoji inicijalni sporazum o uslugama, ali uzastopne operacije ili odvojene operacije iste prirode izvršene tokom vremena su realizovane između istih ugovornih strana, članovi 62 i 63 ovog zakona primenjuju se samo u odnosu na prvu operaciju.

3. Ako se u roku od jedne (1) godine ne vrši nijedna operacija iz stava 2 ovog člana, sledeća


36


operacija će se smatrati da je prva u novoj seriji operacija i članovi 62 i 63 ovog zakona će biti primenjeni prema okolnostima.

Član 62Informacije za potrošača pre sklapanja ugovora na daljinu

1. Blagovremeno pre nego što kupac sklapa bilo koji ugovor na daljinu ili ponudu, njemu mora da se obezbede sledeće informacije o:

1.1. Pružaocu finansijskih usluga:

1.1.1. Identitetu i glavnoj delatnosti pružaoca, geografsku adresu u kojoj je pružalac osnovan i nekoj drugoj geografskoj adresi od značaja za odnose potrošača sa dobavljačem;

1.1.2. Identitetu predstavnika pružalaca postavljenog u mestu boravka potrošača i geografskoj adresi relevantnoj za odnose potrošača sa predstavnikom, ako postoji takav predstavnik;

1.1.3. Kada potrošač ima veze sa nekim drugim profesionalcem osim pružaoca, identitet ovog profesionalca, nadležnosti profesionalca po kojima se poziva prema potrošaču i geografska adresa profesionalca relevantna za odnose sa potrošačem;

1.1.4. Informaciji trgovačkog registra u koji je pružalac uveden i njegov registarski broj ili neki drugi način identifikacije u tom registru;

1.1.5. Kada aktivnosti pružaoca podležu šemi ovlašćenja, podaci relevantnog nadzornog organa.

1.2. Finansijsku uslugu:

1.2.1. Opis glavnih karakteristika finansijske usluge

1.2.2. Ukupna cena koju potrošač mora da plati pružaocu finansijskih usluga, uključujući sve povezane tarife, plaćanja i troškove, i sve takse plaćene preko dobavljača ili u slučajevima kada se ne može pokazati tačna cena, način obračuna cene koja potrošaču omogućava da je potvrdi;

1.2.3. Gde se kroz odgovarajuće obaveštenje pokazuje da se finansijska usluga nadovezuje sa instrumentima koji uključuju posebne rizike u vezi sa svojim specifičnostima ili akcijama koje treba sprovoditi ili cene koje zavise od kretanja na finansijskim tržištima izvan kontrole dobavljača i da prethodne performanse nisu pokazatelj budućih performansi;

1.2.4. Obaveštenje da mogu postojati takse i/ili drugi troškovi koji se ne plaćaju preko dobavljača ili nametnuta od njega;

1.2.5. Svako ograničenje perioda u toku kojeg pružena informacije je važeća;


37


1.2.6. Sporazumi za plaćanje i realizaciju;

1.2.7. Svaki dodatni trošak za potrošača u vezi sa upotrebom sredstava komunikacije na daljinu, ako je dodatni trošak na teret potrošača.

1.3. Ugovoru na daljinu:

1.3.1. Postojanje ili nedostatak prava na povlačenje u skladu sa članom 65 ovog zakona. Gde postoji pravo na povlačenje, vremensko trajanje i uslovi za njegovo ostvarivanje, uključujući informacije o visini koja se može tražiti potrošaču da je plati u skladu sa stavom 1 člana 66 ovog zakona, kao i posledice ne ostvarivanja tog prava;

1.3.2. Minimalno trajanje ugovora na daljinu u slučaju da finansijske usluge moraju da se vrše stalno ili da se ponove;

1.3.3. Informacije o određenom pravu koje strane mogu da imaju za prevremeni ili jednostrani raskid ugovora pod uslovima iz ugovora na daljinu, uključujući i predviđene kazne ugovorom u takvim slučajevima;

1.3.4. Praktična uputstva za ostvarivanje prava na povlačenje davajući adresu na koju treba da bude poslato obaveštenje o povlačenju;

1.3.5. Relevantni zakoni koji su uzeti od strane pružaoca kao osnova za uspostavljanje odnosa sa potrošačem pre sklapanja ugovora na daljinu;

1.3.6. Svaka ugovorna klauzula nad primenjivim zakonom za ugovor na daljinu i/ili nad nadležnim sudom;

1.3.7. Jezik na kojem su obezbeđena pravila i uslovi ugovora i prethodne informacije navedene u ovom članu, i takođe i jezik na kome pružalac uz saglasnost potrošača, obavezuje se da komunicira tokom trajanja ovog ugovora na daljini.

1.4. odšteta:

1.4.1. Ako postoji vansudski mehanizam za žalbe i odštete za potrošača koji je deo ugovora na daljinu, ako je tako, koje su metode pristupa njemu;

1.4.2. Postojanje garantnih fondova ili drugih sporazuma za odštetu pozivajući se na odgovarajuće zakone.

2. Informacija navedena u stavu 1 ovog člana, čiji trgovački cilj mora biti jasan, obezbediće se na jasan i razumljiv način na bilo koji odgovarajući način za upotrebljena sredstva komunikacije na daljinu, uzimajući u obzir, posebno, principe poverenja u trgovačke transakcije, kao i principe koji regulišu zaštitu potrošača koji u skladu sa odgovarajućim zakonima ne mogu dati saglasnost kao što je to slučaj sa maloletnicima.

3. U slučaju komunikacija govorne telefonije

3.1. Identitet pružaoca i komercijalna svrha poziva od strane pružaoca mora da se predstavi


38


na veoma jasan način na početku svakog razgovora sa potrošačem;

3.2. Ako se potrošač jasno slaže, onda njemu treba ponuditi samo sledeće informacije:

3.2.1. Identitet osobe u kontaktu sa potrošačem i njegov odnos sa pružaocem,

3.2.2. Opis glavnih karakteristika finansijske usluge,

3.2.3. Ukupna cena koju potrošač plaća pružaocu finansijskih usluga uključujući sve takse koje se plaćaju preko pružaoca ili, kada se ne može reći tačna cena, metoda obračuna cene koja omogućava potrošaču da je proveri,

3.2.4. Obaveštenje da mogu postojati takse i/ili drugi troškovi koji nisu plaćeni preko pružoca ili nametnute od njega,

3.2.5. Postojanje ili nedostatak prava na povlačenje u skladu sa članom 65 ovog zakona, kao i kada postoji pravo na povlačenje, njeno trajanje i uslovi za njeno ostvarivanje, uključujući i informaciju o iznosu koji može da se zatraži od potrošača da ga isplati na osnovu stava 1 člana 66 ovog zakona.

3.3. Pružalac mora da obavesti potrošača o tome da postoje dodatne informacije na raspolaganju i o prirodi ovih informacija, koje mogu biti ponuđene po zahtevu potrošača. U svakom slučaju pružalac mora obezbediti potpune informacije kada on ispunjava svoje obaveze iz člana 64 ovog zakona.

3.4. Informacije o ugovornim obavezama koje treba da se saopšte potrošaču u toku predugovorne faze, moraju biti u skladu sa ugovornim obavezama koje proizilaze iz Zakona za koji se pretpostavlja da će se primeniti ukoliko se sklopi ugovor na daljinu.

Član 63Zahtevi za dodatne informacije

Tamo gde postoje odredbe u zakonodavstvu koje regulišu finansijske usluge koje sadrže zahteve za predugovornu informaciju, osim u slučajevima iz stava 1 člana 62 ovog zakona, oni zahtevi nastavljaju da se primenjuju.

Član 64Saopštenje ugovornih rokova i uslova i prethodne informacije

1. Blagovremeno pre nego što potrošač bude povezan sa bilo kojim ugovorom ili ponudom na daljinu, pružalac mora saopšti potrošaču sve ugovorne uslove i informacije navedene u stavu 1 članova 62 i 63 ovog zakona na papiru ili u bilo koji drugi održiv medijum koji je na raspolaganju i pristupačan potrošačima.

2. Ako je ugovor sklopljen na zahtev potrošača koristeći sredstva komunikacije na daljinu koje ne omogućava pružanje ugovornih uslova i informacije u skladu sa stavom 1 ovog člana, pružalac mora da ispuni svoje obaveze iz stava 1 ovog člana odmah nakon sklapanja ugovora.

3. U bilo kom trenutku u toku ugovornog odnosa potrošač ima pravo, na njegov zahtev, da


39


dobije pravila i uslove ugovora na papiru.

4. Potrošač ima pravo da promeni korišćena sredstava komunikacije na daljinu, osim ako to nije u skladu sa sklopljenim ugovorom ili prirodom pružene finansijske usluge.

Član 65Pravo na povlačenje iz ugovora

1. Potrošač ima pravo da se povlači iz ugovora u roku od četrnaest (14) kalendarskih dana, bez ikakve kazne i bez iznošenja ikakvog razloga. Za ugovore na daljinu koji se odnose na životno osiguranje i individualne dodatne penzije, ovaj period će biti trideset (30) kalendarskih dana.

2. Period povlačenja iz ugovora počinje

2.1. Od dana sklapanja ugovora na daljinu, sa izuzetkom ugovora koji pokriva životna osiguranja navedena u stavu 1 ovog člana, u kom slučaju će rok početi od vremena kada je potrošač obavešten da je ugovor na daljinu sklopljen, ili;

2.2. Od dana kada potrošač dobije uslove ugovora i informaciju u skladu sa stavovima 1 ili 2 člana 64 ovog zakona, ako je ovo kasnije od datuma navedenog u podstavu 2.1 ovog člana.

3. Pravo na povlačenje iz ugovora ne primenjuje se na:

3.1. Finansijske usluge čija cena zavisi od kretanja na finansijskom tržištu koja su van kontrole pružalaca, koja se mogu pojaviti tokom perioda povlačenja, uključujući:

3.1.1. Valutnu razmenu;

3.1.2. Instrumente tržišta novca;

3.1.3. Prenosive hartije od vrednosti;

3.1.4. Jedinice u preduzećima kolektivnih investicija;

3.1.5. Finansijske ugovore, uključujući ekvivalentne instrumente plaćanja u gotovini;

3.1.6. Preliminarne sporazume o kamatnim stopama;

3.1.7. Kamatne stope, uzajamne razmene novca i kapitala,

3.1.8. Mogućnosti za dobijanje ili raspolaganje bilo kojim instrumentima referisanih u ovoj tački, uključujući ekvivalentne instrumente plaćanja u gotovini. Ova kategorija posebno obuhvata opciju u novčanom prometu i kamatnu stopu;

3.1.9. Polise osiguranja putovanja i prtljaga ili slične kratkoročne polise osiguranja, u trajanju od manje od mesec dana;

3.2. Ugovore, čije sprovođenje je u potpunosti ispunjeno od obeju strana na izričit zahtev


40


potrošača, pre nego što potrošač iskoristi svoje pravo na povlačenje iz ugovora.

4. Ako potrošač iskoristi svoje pravo na povlačenje, on mora pre isteka roka iz stava 1 ovog člana da obavesti dobavljača o tome, na osnovu praktičnih smernica pruženih potrošaču u skladu sa podstavom 1.1.4 stava 1, člana 62 ovog zakona. na papiru ili na bilo koji drugi održiv medijum. Rok se smatra ispunjenim ako je obaveštenje dostavljeno pre isteka perioda utvrđenim u stavu 1 ovog člana.

5. Ako ugovoru na daljinu o određenoj finansijskoj usluzi je priložen još jedan ugovor na daljinu o uslugama pruženih od strane pružalaca ili trećeg lica na osnovu sporazuma između treće strane i pružalaca, onda ovaj dodatni ugovor na daljinu će biti poništen, bez ikakve kazne, ako potrošač koristi svoje pravo na povlačenje kako je utvrđeno u stavu 1 ovog zakona.

6. Odredbe ovog člana ne ugrožavaju druge zakonske odredbe kojima se reguliše poništenje, raskid ili neispunjenje ugovora na daljinu ili pravo potrošača da ispuni svoje ugovorne obaveze pre vremena navedenog u ugovoru na daljinu. Ovo se sprovodi bez obzira na uslove i pravne posledice poništenja ugovora.

Član 66Isplata pružene usluge pre povlačenja iz ugovora

1. Ako je potrošač ostvario svoje pravo na povlačenje iz ugovora prema stavu 1 člana 65 ovog zakona, od njega može se tražiti da bez neopravdanog odlaganja plati samo za pruženu uslugu od strane pružaoca u skladu sa ugovorom. Izvršenje ugovora može početi tek nakon što je potrošač dao svoju saglasnost. Iznos za uplatu ne sme:

1.1. Prelaziti vrednost koja je proporcionalna stepenu pružene usluge, u poređenju sa punim ugovorom;

1.2. U nijednom slučaju, da bude takva da se može protumačiti kao kazna.

2. Potrošaču se ne može zahtevati da plati neki iznos u slučaju povlačenja iz ugovora o osiguranju.

3. Pružalac ne može zahtevati od potrošača da plati bilo koji iznos iz stava 1 ovog člana, osim ako može da dokaže da je potrošač adekvatno informisan o iznosu koji mora da plati, u skladu sa podstavom 1.2.2. stava 1 člana 62 ovog zakona.

4. Pružalac ni u jednom slučaju ne može da zahteva plaćanje iz stava 1 ovog člana ako je započeo sprovođenje ugovora pre isteka perioda odricanja predviđenog u stavu 1 člana 65 ovog zakona.

5. Pružalac mora, bez neopravdanog odlaganja, a najkasnije u roku od trideset (30) kalendarskih dana, da vrati potrošaču bilo koji iznos koji je od njega primio u skladu sa ugovorom na daljinu, izuzev iznosa utvrđenog u stavu 1 ovog člana. Ovaj period počinje od dana kada pružalac dobije obaveštenje o povlačenju.

6. Potrošač vraća pružaocu bilo koji iznos i/ili imovinu koju je dobio od pružaoca bez neopravdanog odlaganja a najkasnije u roku od trideset (30) kalendarskih dana. Ovaj period počinje od dana kada pružalac dobije obaveštenje o povlačenju iz ugovora.


41


Član 67Prava potrošača u slučaju zloupotrebe kartica za plaćanje

Ako se u jednom ugovoru na daljinu, potrošaču se zloupotrebljava kartica za plaćanje, potrošač ima pravo da zatraži poništenje plaćanja, nadoknadu plaćanja ili da mu se vrati iznos koji je potrošen.

Član 68Netražene usluge

1. Osim ako u ugovoru o finansijskim uslugama na daljinu je predviđeno drukčije, pružalac usluga neće pružiti finansijske usluge potrošaču bez njegovog prethodnog zahteva.

2. U slučaju pružanja usluga bez potražnje potrošača, on će biti oslobođen iz bilo koje obaveze. Nedostatak odgovora ne predstavlja saglasnost.

Član 69Netražene komunikacije

1. Korišćenje sledećih tehnika komunikacije na daljinu od strane dobavljača traže prethodnu saglasnost potrošača:

1.1. Sistemi automatskog pozivanja bez ljudske intervencije (Automatski aparati za pozivanje);

1.2. Faks aparati.

2. Druga sredstva komunikacije na daljinu osim onih iz stava 1 ovog člana, kada one omogućavaju pojedinačnu komunikaciju neće biti ovlašćena osim ako je dobijeno odobrenje potrošača, ili se mogu koristiti samo kada potrošač nije izrazio njihovo protivljenje.

3. Načini komunikacije iz stavova 1 i 2 ovog člana ne trebaju uzrokovati troškove za potrošače.

Član 70Teret dokazivanja

1. Bez prejudiciranja stavova 3 i 4 člana 66 ovog zakona, teret dokazivanja spada na pružaocu usluga da svedoči o obliku, načinu informisanja i dobijanja saglasnosti potrošača za sklapanje ugovora i kada je to moguće za sprovođenje ugovora od njegove strane.

2. Svaki ugovorni uslov je nepravedan u smislu ovog zakona ukoliko predviđa da će se teret dokazivanja biti na teret potrošača u pogledu ispunjavanja svih ili dela ugovornih obaveza od strane pružaoca usluga.


42


GLAVA IXNEPRAVEDNI USLOVI U UGOVORU

Član 71Nepravedni uslovi u ugovoru

1. Ugovoreni uslov koji nije pregovaran na pojedinačnoj osnovi smatraće se nepravednim ako u suprotnosti sa zahtevima dobre namere, prouzrokuje značajne razlike u pravima i obavezama koji proizlaze iz ugovora strana, na štetu potrošača.

2. Uslov uvek treba smatrati da nije pojedinačno pregovaran, kada se unapred sastavlja od prodavca ili dobavljača, i zbog toga potrošač nije bio u stanju da utiče na sadržaj uslova, posebno u kontekstu standardnog nepripremljenog ugovora.

3. Činjenica da su određeni aspekti uslova ili specifičnog uslova pregovarani na pojedinačnoj osnovi, ne isključuje primenu ovog člana u ostalom delu ugovora, ako opšta procena ugovora ukazuje da je u svakom slučaju to standardni pripremljeni ugovor.

4. Tamo gde neki prodavac ili dobavljač tvrdi da je jedan standardni uslov pregovaran na pojedinačan način, teret dokazivanja će u tom smislu ostati na njemu.

Član 72Uslovi koji se mogu smatrati nepravednim u ugovoru

1. Uslovi koji se mogu smatrati nepravednim predstavljaju:

1.1. Isključenja ili ograničenja pravne odgovornosti prodavača ili dobavljača u slučaju smrti potrošača ili njegovih telesnih povreda kao posledica radnje ili propusta tog prodavca ili dobavljača;

1.2. Nepravednog isključenja ili ograničenja zakonskih prava potrošača prema prodavcu, dobavljaču ili trećoj strani u slučaju kompletnog ili delimičnog ili neadekvatnog neispunjenja od strane prodavca ili dobavljača na bilo koju od ugovornih obaveza, uključujući opciju kompenzacije duga prema prodavcu ili dobavljaču protiv bilo koje tvrdnje koju potrošač može imati protiv njega;

1.3. Postizanja sporazuma koji je obavezujući za potrošača, dok se pružanje usluga od strane prodavca ili dobavljača podvrgava uslovu čija realizacija zavisi samo od njegove volje;

1.4. Koji omogućavaju prodavcu ili dobavljaču da zadržavaju plaćene iznose od strane potrošača, ukoliko potrošač odluči da ne sklopi ili ispuni ugovor, bez pružanja potrošaču uzimanje naknade u ekvivalentnom iznosu od prodavca ili dobavljača, kada je prodavac ili dobavljač strana koja raskida ugovor;

1.5. Da zatraži od potrošača, koji ne uspeva da ispuni svoju obavezu, da plati visoko nesrazmernu sumu kao naknadu;

1.6. Ovlašćenja prodavca ili dobavljača da raskine ugovor na diskrecionoj osnovi, dok se isti ne nudi potrošaču, ili se dozvoljava prodavcu ili dobavljaču da zadrži iznose plaćene za


43


usluge koje nisu pružene, kada je prodavac ili dobavljač taj koji raskine ugovor;

1.7. Omogućavanja prodavcu ili dobavljaču da raskine ugovor na neodređeno vreme, bez opravdanog obaveštenja, osim ako postoje ozbiljni razlozi da se to učini;

1.8. Automatskog produženja ugovora na određeno vreme, kada potrošač ne ukazuje drukčije, u slučajevima kada je određeni rok, za koji potrošač izrazi želju da se ne produži, kratak na neopravdan način;

1.9. Da prisili potrošača da se poveže na neopoziv način sa uslovima koje on nije imao mogućnosti da realno upozna pre sklapanja ugovora;

1.10. Da omoguće prodavcu ili dobavljaču da izmeni uslove ugovora na jednostrani način, bez valjanog razloga koji je naveden u ugovoru;

1.11. Da omoguće prodavcu ili dobavljaču da izmeni na jednostrani način neku od karakteristika ponuđenog proizvoda ili usluge, bez valjanog razloga;

1.12. Da ponudi da cena robe bude utvrđena u vreme isporuke, ili da dozvoli prodavaču robe ili dobavljaču usluga da poveća cenu bez davanja odgovarajućeg prava potrošaču, u oba slučaja, da poništi ugovor ukoliko je konačna cena veoma visoka u odnosu na dogovorenu cenu kada je sklopljen ugovor;

1.13. Dajući prodavcu ili dobavljaču pravo da utvrdi ako su ponuđena roba ili usluge u skladu sa ugovorom, ili dajući mu ekskluzivno pravo na tumačenje svakog uslova ugovora;

1.14. Ograničenja odgovornosti prodavca ili ponuđača da poštuju preduzete obaveze od svojih agenta ili da se angažuje u skladu sa posebnom formalnošću;

1.15. Da obavezuju potrošača da ispuni sve svoje obaveze, kada prodavac ili dobavljač ne ispunjavaju svoje obaveze;

1.16. Dajući prodavcu ili dobavljaču mogućnost prenošenja svojih prava i obaveza predviđenih ugovorom, gde to može da posluži u smanjenju garancija za potrošača, bez saglasnosti potrošača;

1.17. Isključujući ili ometajući prava potrošača da preduzme zakonske mere ili da ostvari bilo koje drugo pravno sredstvo, naročito zahtevajući od potrošača da pošalje sporove isključivo na arbitražu i bez pokrivanja zakonskim odredbama, ograničavajući nepravedno dokaze koji su mu dostupni ili namećući teret dokazivanja, dok u skladu sa važećim zakonom teret dokazivanja treba da pripadne jednoj drugoj ugovornoj strani.

Član 73Nepravda jednog ugovorenog uslova

1. Nepravda ugovorenog uslova će se proceniti uzimajući u obzir prirodu robe ili usluge za koje je ugovor sklopljen i pozivajući se na sve okolnosti koje prate potpisivanje ugovora u vremenu kada je ugovor sklopljen, i u svim drugim uslovima tog ugovora ili drugog ugovora od kojeg zavisi.


44


2. Procenjivanje nepravednih uslova se ne treba vezivati ni za definisanje predmeta ugovora niti za adekvatnost cene i naknade, s jedne strane, u odnosu na usluge ili nabavku robe u zamenu, s druge strane, ukoliko su ti uslovi na jednostavnom i razumljivom jeziku.

Član 74jednostavan i razumljiv jezik u uslovu ugovora

U slučaju ugovora, gde su svi ili neki od pruženih uslova za potrošača u pisanoj formi, ovi uslovi uvek treba da budu izrađeni na jednostavnom i razumljivom jeziku. Tamo gde postoji sumnja o određenom uslovu, preovladaće najpovoljnije tumačenje za potrošača. Ovo pravilo u tumačenju ne primenjuje se u smislu utvrđenih postupaka u glavi X ovog zakona.

Član 75Pravna zaštita od nepravednih uslova u ugovoru

1. Nepravedni uslovi korišćeni u ugovorima sklopljenim između prodavca ili dobavljača trebaju biti jednaki nuli, a ugovor treba da nastavi da zakonito povezuje strane, ako taj ugovor može da postoji bez nepravednih uslova.

2. Potrošač ne gubi zaštitu ponuđenu ovim zakonom na osnovu izbora zakona jedne druge zemlje, kao primenjivi zakon u ugovoru, ako poslednji pomenuti ima usku povezanost sa Republikom Kosovo.

GLAVA XUSKLAĐENOST SA UGOVOROM

Član 76Prodaja robe široke potrošnje

Ugovori za nabavku robe široke potrošnje, koji će se proizvoditi smatraće se i kao ugovor o prodaji za potrebe ovog zakona.

Član 77Usklađenost sa ugovorom

1. Prodavac treba da isporuči robu kod potrošača koja je u skladu sa ugovorom o prodaji.

2. Roba se smatra da je u skladu sa ugovorom o prodaji, ako:

2.1. Je u skladu sa datim opisom od strane prodavca i poseduje kvalitete robe koje je prodavac prikazao potrošaču kao uzorak ili model;

2.2. Je pogodna za neku određenu svrhu, koju je zatražio potrošač i koje je predočio prodavcu za vreme sklapanja ugovora, koju je prodavac prihvatio;

2.3. Je pogodna u svrhe za koje se obično koristi roba iste vrste;

2.4. Prikazuju kvalitet i efikasnost, koji je normalan za robu iste vrste i koga sa razlogom


45


očekuje potrošač, imajući u vidu prirodu robe i imajući u vidu bilo koju javnu izjavu o posebnim karakteristikama robe, koje za njih vrše prodavac, proizvođač ili njegov zastupnik, naročito tokom reklamiranja ili na etiketi.

3. Za potrebe ovog člana, neće se smatrati kao nedostatak usklađenosti, ukoliko u vreme sklapanja ugovora, potrošač bio svestan ili razumno nije mogao da ne bude nesvestan nedostatka usklađenosti, ili ukoliko nedostatak usklađenosti ima svoje poreklo u pruženim materijalima od strane potrošača.

4. Prodavac neće se obavezivati od javnih izjava, kao što je navedeno podstavom 2.4 stava 2 ovog člana:

4.1. Dokazuje da nije bio niti je mogao biti razuman i svestan o dotičnoj izjavi.

4.2. Dokazuje da u vreme sklapanje ugovora izjava je korigovana, ili

4.3. Dokazuje da odluka o kupovini robe široke potrošnje nije mogla podleći uticajima izjave.

5. Svaki nedostatak usklađenosti koji proizilazi od neispravne montaže robe široke potrošnje smatraće se jednakim nedostatku usklađenosti robe, ako montaža čini deo ugovora o prodaji robe, a roba je montirana od strane prodavca ili pod njegovom odgovornošću. Ovo će se sprovoditi jednako, i ukoliko proizvod, koji je zamišljen da bude montiran od strane potrošača, i da do neispravne montaže dolazi zbog nedostataka u uputstvu za montažu.

Član 78Prava potrošača

1. Prodavac snosi odgovornost prema potrošačima za svaki nedostatak usklađenosti koji postoji kada je roba isporučena.

2. U slučaju nedostatka usklađenosti, potrošač ima pravo da zahteva da se roba smesti u saglasnosti, bez plaćanja, popravkom ili zamenom, u skladu sa stavom 3 ovog člana, ili da bude odgovarajuće sniženje cene ili otkazani ugovor vezano za tu robu, u skladu sa stavovima 6 i 7 ovog člana.

3. Pre svega, potrošač može da zahteva od prodavca da popravi robu ili može zahtevati od prodavca da ih zameni, u oba slučaja bez naknade, osim ako to nije moguće ili je nesrazmerno. Popravka će se smatrati nesrazmernom ako nameće troškove prodavcu, što je u poređenju sa alternativnim regulisanjem nerazumno, s obzirom na:

3.1.Vrednost koju robe bi imale ukoliko ne bi bilo nedostatka usklađenosti;

3.2. Značaj nedostatka usklađenosti, i

3.3.Ukoliko alternativno regulisanje može biti završeno bez ikakvih značajnih poteškoća za potrošača.

4. Svaka popravka ili zamena će biti završena u razumnom roku i bez značajnijih neprijatnosti po potrošaču, imajući u vidu prirodu robe i svrhu o kojoj potrošač je zatražio robu.


46


5. Izraz „besplatno” u stavovima 2 i 3 ovog člana, ukazuje na neophodne troškove potrebne da se prikupe kako bi se roba dovela u saglasnost, posebno poštanski troškovi, troškovi za rad i materijal.

6. Potrošač može zahtevati odgovarajuće sniženje cene ili raskid ugovora:

6.1. Ukoliko potrošač nema pravo na popravku ili zamenu proizvoda ili

6.2. Ukoliko prodavac nije popravio robu u razumnom roku, ili

6.3. Ukoliko prodavac nije popravio robu bez značajnih nepogodnosti za potrošača.

7. Potrošač nema pravo na raskid ugovora ako nedostatak usklađenosti je mali.

Član 79Pravo na nadoknadu

Tamo gde je krajnji prodavac odgovoran prema potrošaču zbog nedostatka usklađenosti koji nastaje od postupanja ili ne-postupanja od strane proizvođača, prethodnog prodavca u istom lancu ugovora ili drugog posrednika, krajnji prodavac ima pravo da koristi sredstva protiv odgovornih lica u lancu ugovaranja za neusklađenost proizvoda. Ukoliko se ne može otkriti lice koje je odgovorno za neusklađenost, krajnji prodavac ima pravo da zahteva naknadu štete od osobe od koje je primio proizvod, bez obzira na to da li je ta osoba znala ili je trebala da zna o neusaglašenosti u vreme kada je krajnji prodavac bio snabdevan proizvodom. Ova obaveza će se nadgledati od opštih obaveznih prava.

Član 80Vremenski rokovi

1. Prodavac će biti odgovoran na osnovu člana 78 ovog zakona, kada nedostatak usklađenosti postaje očigledan u roku od dve (2) godine nakon isporuke robe.

2. Da bi imao koristi od svojih prava, potrošač treba da obavesti prodavca o nedostatku usklađenosti u vremenskom roku od dva (2) meseca od dana kada je otkrio taj nedostatak usklađenosti.

3. Ukoliko nije drugačije naznačeno, svaki nedostatak usklađenosti koji nastaje u roku od šest meseci od isporuke robe, smatraće se da je isti postojao za vreme isporuke, osim ako ova pretpostavka nije u skladu sa prirodom robe ili prirodom nedostatka usklađenosti.

Član 81Garancije

1. Garancija će biti pravno obavezujuće za ponuđača pod određenim uslovima u izjavi garancije i povezanoj reklamaciji.

2. Garancija će:

2.1. Definisati da potrošač ima zakonska prava prema važećem nacionalnom zakonodavstvu,


47


koje reguliše prodaju robe široke potrošnje i razjasni da garancija ne utiče na ta prava;

2.2. Treba opisati jednostavnim i razumljivim jezikom sadržaj garancije i ključne informacije za oslanjanje na garanciju, posebno trajanje i teritorijalno prostiranje garancije, zajedno sa imenom i adresom garanta;

2.3. Rok za popravku proizvoda koji nije u skladu sa ugovorom prema stavu 2 člana 78 ovog zakona ne sme da prelazi trideset (30) kalendarskih dana.

3. Na zahtev potrošača, garancija će biti dostupna napismeno ili prikazana u bilo kojem drugom dugoročnom medijumu, koji mu je dostupan.

4. Treba osigurati da je garancija izrađena na zvaničnom albanskom jeziku i da nisu isključeni ostali službeni jezici u Republici Kosovu.

5. Ako garancija krši zahteve iz članova stavovima 2, 3 i 4 ovog člana, u tom slučaju važnost dotične garancije ni u kom slučaju ne treba da bude ugrožena i potrošač može se i dalje oslanjati na garanciju i zahtevati njeno poštovanje.

Član 82Karakter obavezivanja

1. Svaki uslov ili ugovorni sporazum zaključen sa prodavcem pre nego što je isti uvideo nedostatak usklađenosti koji na direktan ili indirektan način uklanja ili ograničava prava koja proizilaze iz ovog zakona, neće biti obavezujuće za potrošača.

2. U slučaju polovne robe, prodavac i potrošač mogu se da se usaglase o uslovima i o ugovorenim sporazumima, na kojima prodavac ima kraći period obaveze nego što je određeno u stavu 1 člana 80 ovog zakona. Ovaj period ne može biti kraći od jedne (1) godine.

Član 83Minimalna zaštita

Prava, koja proističu iz ovog zakona će se ostvarivati bez ikakvih predrasuda o drugim pravima, na kojima se potrošač može pozivati prema opštim propisima koji uređuju ugovorne i ne-ugovorne obaveze.

GLAVA XIKREDITNI SPORAZUMI ZA POTROŠAČE

Član 84Kreditni sporazumi za potrošače

1. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:1.1. Stambeni hipotekarni sporazumi izdati prema Uredbi CBK o stambenom hipotekarnom kreditu;


48


1.2. Sporazume o zakupu i lizingu gde obaveza da se kupi predmet sporazuma nije određena ni od samog sporazuma ili bilo kojim posebnim sporazumom. Takva prinuda smatra se da postoji ako je jednostrano postavljena od poverioca;

1.3. Kreditne sporazume u obliku dozvoljenog prekoračenja i gde kredit mora da se otplati u roku od mesec dana;

1.4. Kreditne sporazume gde je kredit odobren bez kamate i bez nekog drugog opterećenja, gde prema uslovima kreditnog sporazuma, kredit se mora otplatiti u roku od tri meseca i plaćaju se samo obaveze od male neznatne vrednosti ili ne više od pet (5) evra;

1.5. Kreditne sporazume gde je kredit odobren od strane poslodavca za svoje zaposlene kao sekundarna aktivnost, bez kamate ili bez procentnih godišnjih stopa nižih tarifa od onih koji prevladavaju na tržištu, koji se ne nude široj javnosti;

1.6. Kreditne sporazume koji su sklopljeni sa investicionim preduzećima, kao što se predviđa nacionalnim zakonodavstvom, u kojima investiciona kompanija ili kreditna institucija koja odobrava kredit je uključena u takvoj transakciji;

1.7. Kreditne sporazume koji su rezultat rešenja postignuti na sudu ili ispred drugih zakonskih autoriteta;

1.8. Kreditne sporazume koji se odnose na odloženo plaćanje bez obaveza/plaćanja, postojećeg duga;

1.9. Kreditne sporazume čijim sklapanjem se od potrošača zahteva da polaže neki predmet kao osiguranje očuvanja poverioca i gde je odgovornost potrošača izričito ograničena na tom založenom objektu.

2. U slučaju kreditnih sporazuma u obliku mogućnosti dozvoljenog prekoračenja i gde kredit treba otplatiti na zahtev ili u roku od tri (3) meseca, primenjuju se samo članovi 84 i 85, stav 1, član 85 stav 2, pod stavovi 2.1, 2.2, 2.3, članovi 87 do 90, član 91, stav 1, član 91, stav 4; član 91, stav 5; članovi 93, 96, 98 i članovi od 100 do 102 ovog zakona se primenjuju.

3. U slučaju kreditnih sporazuma u obliku dozvoljenog prekoračenja, primenjuju se samo odredbe ovog člana i članova 99 i 101 ovog zakona.

4. Samo članovi 84, 85, 87, 88 i 90; član 91, stav 1; član 91 stav 2 podstavovi od 2.1 do 2.8 i 2.13; član 91, stav 4, i članovi 92, 94 i 97 do 102. primenjuju se za kreditne sporazume koji su sklopljeni od organizacije koja je:

4.1. Osnovana u zajedničku korist njenih članova;

4.2. Koja ne ostvaruje dobit za bilo koju drugu osobu, osim svojih članova;

4.3. Ispunjava društveni cilj koji se zahteva unutrašnjim zakonodavstvom;

4.4. Prima i upravlja štednjama, i obezbeđuje kreditna sredstva samo za svoje članove; i


49


5. U situacijama kada potrošač kasni sa uplaćivanjem rata u skladu sa početnim sporazumom o kreditu, samo članovi 84, 85, 87, 88, 90, član 91, stav 2 podstavovi 2.1 do 2.9, član 91 stav 2 podstavovi 2.12 i 2.18, član 91 stav 4, članovi 92, 94, 95 i članovi od 99 do 102 ovog zakona, će se primenjivati za kreditne ugovore koji nude aranžmane koji treba da budu odobreni od strane poverioca i potrošača u vezi sa odloženim plaćanjem ili metodama plaćanja,:

5.1. Takvi sporazumi mogu izbeći pravne postupke u vezi sa takvim odlaganjem; i

5.2. Na taj način, potrošač neće biti predmet manje povoljnijih uslova od onih navedenih u sporazumu početnog kredita.

6. Međutim, ako kreditni sporazum spada u delokrug stava 2 ovog člana, u tom slučaju se primenjuju samo odredbe tog stava.

Član 85Standardna informacija koja treba da se obuhvati u prezentaciji proizvoda

1. Svaka promocija u vezi sa kreditnim sporazumima koji ukazuju na kamatnu stopu ili bilo kakav broj u vezi sa troškovima kredita potrošača će obuhvatiti standardnu informaciju u skladu sa ovim članom.

2. Standardne informacije treba da navedu na jasan, tačan i izrazit način kroz reprezentativni primer:

2.1. Fiksni i promenljivi stepen zaduživanja, zajedno sa podacima bilo koje obaveze uključene u ukupnim troškovima kredita potrošača;

2.2. Ukupan iznos kredita;

2.3. Stopu godišnjeg procenta obaveza; u slučaju vrste kreditnog sporazuma navedene u članu 84. stav 2;

2.4. Ukoliko je primenjivo, trajanje kreditnog sporazuma;

2.5. U slučaju kredita u obliku odloženog plaćanja za određenu robu ili uslugu, iznos gotovog novca i iznos svake avansne uplate;

2.6. Ukoliko je primenjivo, ukupan iznos plaćanja od potrošača i iznos rata.

3. U slučajevima kada sklapanje jednog ugovora o pomoćnoj usluzi u vezi sa kreditnim sporazumom, posebno za osiguranja, je obavezan da bi dobio kredit ili da dobije isti pod tržišnim uslovima i troškovi ove usluge ne mogu biti unapred određeni, obaveza za ulazak u ovaj ugovor takođe treba da bude evidentirana na jasan, tačan i vidljiv način, zajedno sa godišnjem stopom procenta tarifa.

Član 86Predugovorna informacija

1. Blagovremeno, pre nego što potrošač stupi u obaveze u bilo kojem kreditnom sporazumu ili


50


ponudi, poverilac ili kada je primenjivo posrednik kredita, treba da na osnovu kreditnih uslova ponuđenih od stane poverioca, obezbedi potrošaču odgovarajuću informaciju za upoređenje raznih ponuda kako bi isti doneo informacionu odluku za sklapanje kreditnog ugovora. Takve informacije, pismeno ili drugim održivim medijima, biće obezbeđene putem informativnog obrasca o kreditima potrošača koji će biti utvrđeni podzakonskim aktom. Poverilac se smatra odgovornim na ispunjavanju zahteva informacije u ovom stavu. Predugovorna informacija treba da precizira:

1.1. Vrstu kredita;

1.2. Identitet i adresu boravka poverioca, kao i, ako je primenjivo, identitet i geografsku adresu kreditnog posrednika koji su uključeni u kredit;

1.3. Ukupan iznos kredita i uslove koji uređuju povlačenje;

1.4. Trajanje kreditnog sporazuma;

1.5. Robu ili uslugu i njenu cenu u novcu u slučaju kredita u obliku odloženog plaćanja za robu ili posebnu uslugu povezanu kreditnim sporazumom;

1.6. Specifični uslovi kredita koji se odnose na iznos, valutu, kamatnu stopu i vrstu fiksna ili promenljiva, orijentacioni indeks u slučaju promenljive kamatne stope (euribor, libor itd.), efektivnu kamatnu stopu, učestalost promene efektivne kamatne stope ili njenih sastavnih delova, mesečne rate za izmirenje kredita i datum, odnosno period izmirenja;

1.7. Stopa godišnjeg procenta tarifa i ukupni isplaćeni iznos od potrošača, ilustrovana reprezentativnim primerom, navodeći sve pretpostavke korišćene za izračunavanje te stope; tamo gde je potrošač obavestio svog poverioca o jednom ili više komponenata svog željenog kredita, kao što su trajanje kreditnog sporazuma i ukupan iznos kredita, poverilac će uzeti u obzir ove komponente;

1.8. U odnosu na tačku 1.7 ovog člana, ako kreditni sporazumi predviđaju različite načine podizanja sa raznim tarifama ili stopama kredita, gde poverilac treba da pruži informacije o drugim mehanizmima podizanja za ovu vrstu kreditnog ugovora može rezultirati u višim stopama godišnjeg procenta tarifa.

1.9. Iznos, broj i učestalost isplata izvršiće se od potrošača i, prema slučaju, redosled u kome će isplata biti podeljena kod isplaćenih bilansa obavezne različitim stopama pozajmljivanja za potrebe povraćaja sredstava;

1.10. Kada je primenjivo, naknada za održavanje jednog ili više računa registracije isplata transakcija i podizanja, osim ako je otvaranje žiro-računa opciono, zajedno sa tarifama o korišćenju sredstva za plaćanje dveju transakcija uplata i podizanja, bilo koja druga obaveza troškovi koja proizilazi iz kreditnog ugovor i uslovima pod kojima se ove obaveze mogu promeniti;

1.11. Kada je primenjivo, postojanje troškova koji se plaćaju od potrošača kod notara po okončanju ugovora o kreditu;

1.12. Kada je primenjivo, obaveštenje o posedovanju polise osiguranja ili drugih pomoćnih usluga kada su obavezne za dobijanje kredita i dobijanje kredita u specifičnim uslovima;


51


1.13. Kamatna stopa koja se primenjuje u slučaju uplata zakasnelih plaćanja i načinu njenog obračunavanja, kao i bilo koja isplativa novčana kazna zbog kašnjenja i uslovi njihove primene;

1.14. Takvo upozorenje o posledicama u slučaju neplaćanja rata u predviđenom roku;

1.15. Kada je primenjivo, zatražene garancije;

1.16. Postojanje ili nepostojanje prava na povlačenje iz ugovora;

1.17. Pravo na prevremenu otplatu, i, kada je primenjivo, informacije u vezi sa pravom poverioca o naknadi i načinu na koji se određuje naknada u skladu sa članom 97 ovog zakona;

1.18. Pravo potrošača da bude odmah i besplatno informisan, u skladu sa članom 90 ovog zakona“, što se tiče rezultata konsultacije baze podataka, obavljen u cilju procene njegove kreditne vrednosti;

1.19. Pravo potrošača na snabdevanje, na osnovu zahteva i besplatno, primerkom nacrta ugovora o kreditu. Ova odredba se neće primeniti ako poverilac nije spreman da u trenutku podnošenja zahteva nastavi za okončanjem kreditnog ugovora sa potrošačem;

1.20. Ukoliko je primenjivo, vremenski period tokom kojeg poverilac se obavezuje predugovornim informacijama.

2. Svaka dodatna informacija koju poverilac može pružiti potrošaču, biće data u posebnom dokumentu koji se može priložiti obrascu o standardnim informacijama naspram potrošačkog kredita. Obrazac o standardnim informacijama za potrošački kredit biće predviđen podzakonskim aktom.

3. Opis glavnih karakteristika finansijskih usluga koje će biti pružene treba najmanje da sadrže artikle navedene u podstavovima 1.3, 1.4, 1.5, 1.6; i 1.9 stava 1 ovog člana, zajedno sa godišnjim procentom tarifinih stopa, ilustrovano reprezentativnim primerom i ukupnim iznosima isplaćenim od potrošača.

4. Ako je sporazum zaključen na zahtev potrošača koristeći sredstvo komunikacije na daljinu, koje ne omogućuje pružanje informacije u skladu sa stavovima 1 i 2, posebno u slučaju navedenom u stavu 3 ovog člana, poverilac treba da obezbedi potrošaču potpune predugovorne informacije, korišćenjem obrasca o standardnoj informaciji potrošačkog kredita neposredno nakon okončanja kreditnog ugovora.

5. Po zahtevu, potrošač pored dobijanja standardnih informacija o potrošačkom kreditu, može besplatno dobiti kopiju nacrt sporazuma o kreditu. Ova odredba se neće primenjivati, ukoliko poverilac ne pokazuje spremnost da za vreme zahteva nastavi sa okončanjem kreditnog ugovora sa potrošačem.

6. U slučaju kreditnog sporazuma, pod kojim izvršene isplate potrošača ne amortizuju odmah ukupan iznos kredita, ali se koriste za podizanje kapitala tokom perioda i pod uslovima određenim u kreditnom sporazumu ili dodatnom ugovoru, predugovorna informacija koja se traži prema stavu 1 ovog člana treba da uključi jasnu i tačnu izjavu o tome da takvi ugovori ne daju garanciju otplate ukupnog iznosa kredita koji je podignut na osnovu kreditnog ugovora,


52


osim, ako je data ova garancija.

7. Treba obezbediti da poverioci i, ako je primenjivo, posrednici kredita daju odgovarajuća objašnjenja za potrošača, da bi se potrošač postavio u poziciji gde mu se omogućuje da proceni ukoliko predloženi sporazum o kreditu odgovara njegovim potrebama i njegovom finansijskom stanju, objašnjavajući predugovornu informaciju koje će se obezbediti u skladu sa stavom 1 ovog člana, značajne osobine predloženih proizvoda i posebni efekti koji mogu imati na potrošača, uključujući posledice neplaćanja isplata od strane potrošača.

Član 87Informacije predugovornih uslova za određene kreditne ugovore u obliku dozvoljenog

prekoračenja i o posebnim kreditnim ugovorima

1. Blagovremeno, pre nego što se potrošač povezuje nekim kreditnim ugovorom ili ponudom u vezi sa kreditnim ugovorom, kao što je navedeno u članu 84 stavovi 2, 4 i 5 ovog zakona, poverilac i, kada je primenjivo, posrednik kredita, na osnovu kreditnih ugovora pruženim uslovima od strane poverioca i, ako je primenjivo, sa izraženim preporukama i informacijama datim od strane potrošača, obezbediće potrošaču odgovarajuću informaciju za upoređivanje različitih ponuda, da bi doneo informacionu odluku o tome da li će se zaključiti kreditni ugovor. Predugovorna informacija treba da navodi:

1.1. Vrstu kredita;

1.2. Identitet i fizičku adresu boravka poverioca, kao i, ako je primenjivo, identitet i geografsku adresu kreditnog posrednika koji su uključeni u kredit;

1.3. Ukupan iznos kredita;

1.4. Trajanje kreditnog ugovora;

1.5. Stopu zaduživanja, uslove koji uređuju primenu stope zaduživanja, bilo kakav indeks ili referentnu stopu koja je primenjiva za početnu stopu zaduživanja, primenjive tarife od vremena okončanja kreditnog ugovora i kada je primenjivo uslovi pod kojima se ove tarife mogu izmeniti;

1.6. Godišnju stopu procenta isplate, ilustrovano reprezentativnim primerima pominjući sve pretpostavke korišćene za izračunavanje stope;

1.7. Uslove i procedure za prestanak kreditnog ugovora;

1.8. U slučaju kreditnih sporazuma, kao što je navedeno u članom 84. stav 2 ovog zakona, kada je primenjivo, jedan pokazatelj da od potrošača se može zahtevati plaćanje kreditnog iznosa u potpunosti i u bilo koje vreme;

1.9. Kamatna stopa koja se primenjuje u slučaju zakasnelih isplata i sporazuma o njegovom uređenju, kada je primenjivo, svaka obaveza plaćanja o ne-ispunjavanju;

1.10. Pravo potrošača o neposrednom i besplatnom informisanju, u skladu sa članom 90 ovog zakona, kao rezultat konsultacije baze podataka u cilju procene njegove kreditne vrednosti;


53


1.11. U slučaju kreditnih ugovora, kao što je navedeno u članu 84 stav 2 ovog zakona, informacija u vezi sa primenjivim tarifama od vremena kada su takvi ugovori zaključeni i ako je primenjivo, uslovi u kojima se ove tarife mogu izmeniti;

1.12. Ako je primenjivo, vremenski period tokom kojeg se poverilac obavezuje od predugovornih informacija.

2. Informacije u skladu sa stavom 1 ovog člana i bilo koja dodatna informacija mora se obezbediti na papiru ili u drugim održivim medijima i sve informacije treba da budu jednako vidljive. To se može obezbediti putem obrasca standardne informacije potrošačkog kredita utvrđenog u članu 86 stav 1 ovog zakona. Smatraće se da je poverilac ispunio uslove informisanja u ovom stavu, ako je on pružio standardnu informaciju o potrošačkom kreditu.

3. U slučaju kreditnih ugovora kao što je definisano u članu 84 stavovi 4 i 5 ovog zakona, data informacija o potrošaču u skladu sa stavom 1 ovog člana treba da sadrži:

3.1. Količinu, broj i učestalost isplata koje će potrošač izvršiti i, kada je potrebno i redosled u kome će isplate biti raspoređene u raznim bilansima koje su obavezujuće pod različitim tarifinim stopama za potrebe povraćaja sredstava; i

3.2. Pravo na prevremenu otplatu i, ako je primenjivo, informaciju u vezi sa pravom poverioca na naknadu i način na koji se određuje naknada.

4. Međutim, u slučaju glasovne telefonske komunikacije i kada se zahtevi potrošača da dozvoljeni minusi stave odmah na raspolaganje, opis glavnih karakteristika finansijskih usluga treba najmanje uključiti pitanja koja su navedena u podstavovima 1.3; 1.5; 1.6 i 1.8 stava 1 ovog člana. Osim toga, u kreditnim ugovorima vrste iz stava 3 ovog člana, opis glavnih karakteristika obuhvata specifikaciju trajanja kreditnog ugovora.

5. Uprkos izuzecima propisanih u podstavu 1.2 stava 1 člana 84 ovog zakona, koji se odnose na kreditne ugovore u obliku olakšavanja dozvoljenog minusa i gde se kredit mora otplatiti u roku od mesec dana, treba obezbediti informacije sa opisom glavnih karakteristika finansijskih usluga koje najmanje sadrže pitanja navedena u podstavovima 1.3, 1.5, 1.6 i 1.8 stava 1 ovog člana.

6. Na osnovu zahteva, potrošač, osim dobijanja informacije iz stava 1 do 4 ovog člana, dobiće besplatnu kopiju nacrta ugovora o kreditu koji sadrži ugovorne podatke predviđene u članu 91 ovog zakona, ukoliko se ovaj član primenjuje. Ova odredba se ne primenjuje ako poverilac u vreme zahteva nije spreman da nastavi sa potpisivanjem kreditnog ugovora sa potrošačem.

7. Ako se ugovor odnosi na zahtev potrošača koristeći sredstvo komunikacije u daljinu koja ne omogućuje pružanje informacije u skladu sa stavovima 1 i 3 ovog člana, uključujući i slučajeve iz stava 4 ovog člana, poverilac je dužan da neposredno po okončanju ugovora o kreditu ispuni svoje obaveze u skladu sa stavovima 1 i 3 ovog člana, pružajući informaciju ugovorenu na osnovu člana 91 ovog zakona ukoliko se primenjuje ovaj član.

Član 88Izuzeci zahteva predugovorne informacije

Članovi 86 i 87 ovog zakona se ne primenjuju na dobavljače roba ili usluga, koji deluju kao posrednici kredita pomoćnog kapaciteta. Bez prejudiciranja ovo se odnosi na obaveze poverioca


54


na osiguranju da potrošač dobija predugovornu informaciju navedenu u tim članovima.

Član 89Obaveza za procenu kreditne sposobnosti potrošača

1. Pre sklapanja kreditnog ugovora, poverilac treba da proceni kreditnu sposobnost potrošača na osnovu dovoljnog broja informacija, koje se uzimaju od potrošača, kao i od baze podataka ako je primenjivo.

2. Ako se stranke dogovore da se promeni ukupan iznos kredita nakon sklapanja kreditnog ugovora, poverilac treba da ažurira finansijske informacije koje ima na svom raspolaganju vezano za potrošača i procenjuje kreditnu sposobnost potrošača pre bilo kakvog značajnog povećanja ukupnog iznosa kredita.

Član 90Pristup Kosovskom registru kredita

Ukoliko zahtev za kredit se odbija na osnovu konsultacije sa Kosovskom registru kredita, poverilac mora da odmah i besplatno informiše potrošača u vezi dobijenih rezultata iz ovih konsultacija i osobine konsultovane Kosovskom registru kredita, u skladu sa zakonodavstvom koje uređuje zaštitu ličnih podataka i privatnost podataka.

Član 91Informacije koje treba da sadrži kreditni ugovor

1. Kreditni ugovori se izrađuju napismeno ili drugim održivim medijumima, gde sve ugovorne strane će dobiti po jednu kopiju kreditnog ugovora.

2. U kreditnom ugovoru treba da se jasno i tačno navede:

2.1. Vrstu kredita;

2.2. Identitet i geografske adrese ugovornih strana, i, ako je primenjivo, identitet i fizička adresa posrednika obuhvaćen u kredit;


2.4. Ukupan iznos kredita i uslove koji uređuju podizanje;

2.5. U slučaju kredita u obliku odloženog plaćanja za određene robe ili usluga ili u slučaju sklopljenih kreditnih ugovora, vrstu robe ili usluge i njenu cenu u gotovini;

2.6. Stepen zaduživanja, uslove koji uređuju primenu stope zaduživanja i, kada je to moguće, svaki indeks ili primenjenu referentnu stopu za početnu stopu zaduživanja, kao i periode, uslove i postupke o izmeni stope zaduživanja; ukoliko pod drugačijim okolnostima primenjuju se različite stope zaduživanja, onda treba obezbediti gore navedene informacije o svim važećim stopama;

2.7. Godišnja stopa procenta tarifa i ukupni isplativi iznos od potrošača, obračunata u


55


trenutku zaključenja kreditnog ugovora; sve pretpostavke koje se koriste za izračunavanje stope treba navesti;

2.8. Količina, broj i učestalost isplata će se vršiti od strane potrošača i, prema slučaju, redosled kojim će isplata biti podeljena kod neisplaćenih bilansa koja su obavezujuće sa različitim stopama zaduživanja u cilju nadoknade;

2.9. Kada je obuhvaćena i amortizacija kapitala sa kreditnim ugovorom u određenom trajanju, pravo potrošača da, na zahtev u bilo kom trenutku i besplatno, dobije izjavu tokom trajanja kreditnog ugovora, u obliku tabele amortizacije.

2.10. U svrhu podstava 2.9. stav 2 ovog člana, fiksna tabela amortizacije bi trebala da pokaže predviđene isplate, periode i uslove koji se odnose na isplatu tih iznosa; tabela treba da sadrži analizu svake amortizacije otplate kapitala prikazujući obračunavanje kamate na osnovu stope zaduživanja i, prema slučaju, bilo koje dodatne troškove; gde kamatna stopa nije fiksna ili dodatni troškovi mogu menjati na osnovu kreditnog ugovora, tabela amortizacije treba da pokaže, jasno i tačno, da će podaci sadržani u tabeli ostati na snazi samo onoliko dugo koliko se stope zaduživanja ili dodatnih troškova menjaju u skladu sa kreditnim ugovorom;

2.11. Ako se tarife i kamate isplaćuju bez amortizacije kapitala, izjava pokazuje periode i uslove za isplatu kamate i bilo kojeg periodične i ne-periodične obaveze;

2.12. Tamo gde je primenjivo, obaveze za održavanje jednog ili više računa koje registruju transakcije naplata i podizanja, osim ako je otvaranje računa neobavezno, zajedno sa tarifama za korišćenje sredstva za plaćanje za transakcije naplata i podizanja, kao i bilo koji drugi troškovi koji proizilaze iz kreditnog ugovora, kao i uslove pod kojima te tarife mogu promeniti;

2.13. Kamatna stopa se primenjuje u slučaju zakasnelih isplata, kao što je primenjivo u trenutku sklapanja kreditnog ugovora i aranžmanima za njegovo uređivanje i, gde je primenjivo, svake isplative tarife za kašnjenje;

2.14. Opomena o posledicama isplata koje nedostaju;

2.15. Kada je primenjivo, izjava koja određuje da tarife notara će biti plaćeni;

2.16. Garancije i potrebna osiguranja, ukoliko postoje;

2.17. Postojanje ili nepostojanje prava na povlačenje, period u kome se to pravo može ostvariti i drugi uslovi koji uređuju njihovo sprovođenje, uključujući i informacije o obavezi potrošača da plati podizani kapital i interes u skladu sa podstavom 2 stava 2 člana 95 ovog zakona i iznos kamate koji se plaća dnevno;

2.18. Informacije o pravima iz člana 96 ovog zakona, kao i uslove za ostvarivanje ovih prava;

2.19. Pravo na prevremenu otplatu, postupci za prevremenu otplatu, i, kada je primenjivo, informacije o pravu poverioca na naknadu i način na koji će se odrediti naknada;


56


2.20. Postupak koji treba preduzeti u ostvarivanju prava na prestanak kreditnog ugovora;

2.21. Ako postoji mehanizam za razmatranje žalbe van suda, odnosno podnošenje pritužbe nadležnim organima;

2.22. Tamo gde je primenjivo, i ostali uslovi ugovaranja;

2.23. Tamo gde je primenjivo, naziv i adresu nadležnog nadzornog organa.

3. Kada podsavovi 2.9 i 2.10, stava 2 ovog člana je primenjiv, poverilac stavlja na raspolaganje korisniku, besplatno, i u bilo koje vreme tokom trajanja kreditnog ugovora, izjavu u vidu tabele amortizacije.

4. U slučaju kreditnog ugovora po kome se vrše isplate od strane potrošača ne amortizuje se odmah ukupan iznos kredita, već se koristi da se podigne kapital tokom perioda i pod uslovima utvrđenim kreditnim ugovorom ili pomoćnim ugovorom, informacije potrebne u skladu sa stavom 2 ovog člana treba da sadrži jasnu i tačnu izjavu da takvi kreditni ugovori ne obezbeđuju garanciju otplate od ukupnog iznosa kredita kreditnog ugovora, osim ako je takva garancija ponuđena.

5. U slučaju kreditnih ugovora u vidu mogućnosti dozvoljenog minusa kao što je navedeno u članu 2 člana 84 ovog zakona, sledeće informacije moraju biti jasno i tačno navedene:

5.1. Vrsta kredita;

5.2. Identitet i geografske adrese ugovornih strana, i, ako je primenjivo, identitet i fizička adresa posrednika koji je uključen u kredit;


5.4. Ukupan iznos kredita i uslove koji regulišu povlačenje;

5.5. Stepen zaduživanja, uslove koji uređuju primenu stope zaduživanja i, gde je dostupno, svaki indeks ili referentnu primenjenu kamatnu stopu koja se odnosi na početnu stopu zaduživanja, kao i periode, uslove i postupke za promenu stope zaduživanja, ako se u različitim okolnostima primenjuju različite stope zaduživanja, i gore navedena informacija o svim važećim stopama;

5.6. Godišnja stopa procenta obaveze i ukupni iznos isplate potrošača, obračunata u trenutku sklapanja kreditnog ugovora;

5.7. Pokazatelj da potrošaču se može tražiti da isplati pun iznos kredita u bilo koje vreme;

5.8. Uslovi koji uređuju ostvarivanje prava na povlačenje iz kreditnog ugovora;

5.9. Informacije o isplatama važećim od vremena okončanja sporazuma i, ako se primeni, uslovi pod kojima te tarife mogu biti promenjene.


57


Član 92Informacije u vezi sa stopom zaduživanja

1. Tamo gde je primenjivo, potrošač mora biti obavešten o bilo kakvoj promeni stope zaduživanja, napismeno ili u nekim drugim održivim medijumima, pre nego što promena stupi na snagu. Informacije će odrediti iznos isplata koje će se vršiti nakon stupanja na snagu nove stope zaduživanja iako broj učestalosti plaćanja menja njihove osobine.

2. Međutim, stranke kreditnog ugovora se mogu dogovoriti da informacija iz stava 1 ovog člana, daje periodično potrošaču, u slučajevima kada se u promeni stope zaduživanja izazvana promenom referentne kamatne stope, nova referentna stopa je dostupna javnosti odgovarajućim sredstvima i informacije u vezi nove referentne stope su dostupne u prostorijama poverioca.

Član 93Obaveze koje se odnose na kreditni ugovor u vidu olakšanja dozvoljenog minusa

1. Kada kreditni ugovor pokriva kredit u vidu olakšanja dozvoljenog minusa, potrošač treba da bude redovno informisan o stopi zaduživanja, preko deklarisanih računa, napismeno ili bilo kojim drugim održivim medijumima, o sledećim podacima:

1.1. Tačan period kojim je povezan izveštaj o računu;

1.2. Iznosi i datumi podizanja;

1.3. Bilans iz prethodnih izjava, i odgovarajući datum;

1.4. Novi bilans;

1.5. Datumi i iznosi isplata vršenih od strane potrošača;

1.6. Primenjena stopa zaduživanja;

1.7. Svaka obaveza koja je izvršena;

1.8. Kada je primenjeno, minimalan iznos koji treba platiti.

2. Pored ovoga, potrošač treba biti informisan napismeno ili nekim drugim održivim medijumima u vezi povećanja stope zaduživanja, ili o nekim drugim isplativim tarifama, pre stupanja na snagu pomenute promene.

3. Međutim, stranke se mogu dogovoriti u kreditnom ugovoru, da informacije o promenama stope zaduženja, treba da se daju kao što je predviđeno u stavu 1 ovog člana, u slučajevima kada je promena stope zaduženja izazvana promenom referentne forme, nova referentna stopa je dostupna javnosti putem odgovarajućih sredstava i informacije u vezi sa novom referentnom stopom se takođe nalaze u prostorijama poverioca.


58


Član 94Ugovori o kreditnim linijama

1. Potrošač može prekinuti besplatno i u bilo kom trenutku ugovor o kreditnim linijama, osim ako su se stranke dogovorile o periodu obaveštavanja. Taj period ne može biti duži od mesec dana.

2. Ako je dogovoreno u kreditnom ugovoru, poverilac može prekinuti ugovor o kreditnoj liniji dajući potrošaču obaveštenje od najmanje dva (2) meseca unapred, napismeno ili nekim drugim održivim medijumom.

3. Ako je dogovoreno u kreditnom ugovoru, poverilac iz objektivno opravdanih razloga može da prekine pravo potrošača da bi raskinuo ugovor o kreditnoj liniji. Poverilac mora da obavesti potrošača o raskidu i razlozima za raskid napismeno ili drugim održivim medijumom, tamo gde je moguće pre završetka ili najkasnije odmah nakon završetka, osim ako davanje takvih informacija je zabranjena važećim zakonodavstvom.

4. Opravdani razlozi iz stava 3 ovog člana su: upotreba neovlašćenog ili lažnog kredita, ili naglašenog povećanja rizika gde potrošač ne bi mogao da otplati kredit.

Član 95Pravo na povlačenje iz ugovora o potrošačkom kreditu

1. Potrošač ima pravo povlačenja iz kredinog ugovora bez ikakvog razloga, u roku od četrnaest (14) kalendarskih dana.

2. Rok za povlačenje iz kreditnog ugovora počinje:

2.1. Od dana zaključenja kreditnog ugovora, ili

2.2. Od dana kada potrošač dobije uslove ugovora, uslove i informacije u skladu sa članom 91 ovog zakona, ako je taj dan nakon datuma navedenog u podstavu 2.1 stava 2. ovog člana.

3. Ukoliko potrošač ostvaruje svoje pravo na povlačenje pre isteka roka iz stava 1 ovog člana, on treba da:

3.1. Obavesti poverioca da je u skladu sa informacijama datim od strane poverioca na osnovu podstava 2.17 stav 2 člana 91 ovog zakona putem pisanog obaveštenja ili drugim održivim medijumom koji je dostupan poveriocu. Rok se smatra ispunjenim ukoliko je obaveštenje dostavljeno pre isteka perioda iz stava 1 ovog člana;

3.2. Isplati poveriocu iznos kredita i obračunatu kamatu od dana kada je kredit podignut od strane potrošača do datuma otplate iznosa kredita, bez odlaganja i najkasnije u roku od trideset (30) kalendarskih dana nakon podnošenja obaveštenja poveriocu o povlačenju. U ovom slučaju, kamata se obračunava na osnovu ugovorene stope zaduživanja. U slučaju povlačenja, poverilac nema pravo na drugu naknadu od potrošača, osim naknade za bilo koje nepovratne obaveze plaćanja od strane poverioca bilo kom javnom upravnom organu.

4. Ako pomoćna usluga u vezi sa kreditnim ugovorom je data od strane poverioca ili trećeg lica, na osnovu ugovora između treće stranke i poverioca, potrošač neće biti obavezan od strane ugovora pomoćnih usluga ukoliko potrošač koristi iskoristi prava za njegovo povlačenje


59


iz kreditnog ugovora u skladu sa ovim članom.

Član 96Ugovori povezani sa kreditom

1. Kada potrošač iskoristi pravo na povlačenje na osnovu odredbi ovog poglavlja, potrošač takođe neće biti pravno obavezan ugovorom povezanim sa kreditom.

2. Kada robe ili usluge pokrivene povezanim ugovorom sa kreditom nisu dostavljene, ili su samo delimično dostavljane, ili nije u skladu sa ugovorom o snabdevanju, potrošač ima pravo da koristi pravna sredstva protiv poverioca, ukoliko je potrošač koristio pravna sredstva protiv snabdevača, ali nije uspela da uzme ono što mu pripada zakonom ili ugovorom za isporuku robe ili usluga.

3. Ovaj član ne utiče na neka od nacionalnih pravila poverioca zajednički i pojedinačno odgovornog vezano za bilo koje potraživanje koju potrošač može imati protiv dobavljača gde kupovina robe ili usluga od dobavljača je finansirana od strane kreditnog ugovora.

Član 97Isplata kredita pre roka dospeća

1. Potrošač ima pravo da u bilo kom trenutku pre roka dospeća potpuno ili delimično izmiri svoje obaveze iz ugovora potrošačkog kredita. U takvim slučajevima, poverilac ima pravo na smanjenje ukupnih troškova kredita. Takvo smanjenje se sastoji od smanjenja kamate i troškova koji se primenjuju za otplatu dela kredita, za preostali period prema kreditnom ugovoru. Po prijemu zahteva za predaju kredita, davalac kredita mora izvršiti sve postupke za isplatu kredita u roku od petnaest (15) dana

2. U slučaju prevremene otplate obaveze kredita, poverilac ima pravo na pravičnu i razumnu naknadu troškova u direktnoj vezi sa prevremenom otplatom kredita ukoliko prevremena otplata u periodu u kojem je stopa zaduživanje fiksna, kao što je navedeno u kreditnom ugovoru.

3. Ukoliko period između prevremenog izmirenja i dospeća kredita je preko jedne (1) godine, nadoknada propisana u stavu 2 ovog člana, ne prelazi jedan odsto (1%) iznosa kredita otplaćenog pre roka i ako taj period ne prelazi jednu (1) godinu, nadoknada ne prelazi 0,pet odsto (0,5%) od iznosa kredita (glavnice) otplaćenog pre roka.

4. Nadoknada za otplatu pre roka dospeća ne može se zahtevati:

4.1. Ukoliko se izmirenje vrši na osnovu ugovora o osiguranju, koji ima za cilj otplatu kredita;

4.2. U slučaju kredita u obliku dozvoljenog prekoračenja; ili

4.3. Ukoliko izmirenje kredita pre roka pripada nekom periodu za koji kreditna stopa nije fiksna.

5. Svaka naknada ne treba da pređe iznos kamate koju bi potrošač plaćao tokom perioda između prevremene otplate i zakazanog datuma okončanja kreditnog ugovora.


60


Član 98Određivanje prava

1. Ako se prema kreditnom ugovoru ili nekom drugom ugovoru, prava poverioca prenose se trećoj strani, potrošač ima prava žalbe protiv treće strane i korišćenja bilo koje zaštite koja je na njegovom raspolaganju u odnosu na originalnog poverioca, uključujući i pravo naknade kada je ovo dozvoljeno prema zakonodavstvu o obaveznim pravima.

2. Potrošač treba da bude obavešten o prenetim pravima prema stavu 1 ovog člana, osim kada je originalni poverilac, u dogovoru sa trećom stranom, nastavlja da daje kredit u (vis-à-vis) odnosu sa potrošačem.

Član 99Prekoračenja

1. U slučaju dogovora za otvaranje tekućeg računa, gde je potrošaču dozvoljeno prekoračenje, ugovor mora da sadrži i navedene informacije u podstavu 1.5 stava 1 člana 87 ovog zakona, Poverilac mora u svakom slučaju da obezbedi da redovno pruža informacije napismeno ili drugim održivim medijumom.

2. U slučaju značajnog prekoračenja koje traje duže od mesec dana, poverilac treba da, bez odlaganja, obavesti potrošača, napismeno ili drugim održivim medijumom, što se tiče:

2.1. Prekoračenja;

2.2. Obuhvaćenog iznosa;

2.3. Stope kredita;

2.4. Isplate, naknada ili interesa primenjenih kamata.

Član 100Obračun godišnje stope procenta obaveza

1. Godišnja stopa procenta obaveza, poravnanja na godišnjem nivou, trenutna vrednost svih angažmana (podizanje, isplate i obaveze), buduće ili postojeće, buduće ili postojeće, sporazumom između poverioca i korisnika, obračunava se u skladu sa normativnim aktom o obračunu godišnja stopa procenta obaveza izrađene od strane Centralne Banke Kosova.

2. U cilju izračunavanja godišnje stope procenta obaveze, ukupni troškovi kredita korisnika će se određivati sa izuzetkom neke isplative obaveze od potrošača zbog neusklađenosti bilo kojeg od njegovih angažmana propisanih ugovorom o kreditu i drugih dažbina pored nabavne cene, gde je, za kupovinu robe ili usluga, dužan da plati bez obzira da li je transakcija izvršena u gotovini ili kreditom.

3. Troškovi održavanja računa za registraciju uplate prometa i podizanja, troškovi korišćenja sredstva plaćanja za obe, platnog prometa i podizanja, kao i druge troškove koji se odnose na platni promet moraju biti uključeni u ukupnim troškovima potrošačkog kredita, osim ako je otvaranje računa neobavezno i troškovi računa su jasno i pojedinačno prikazani u kreditnom ugovoru ili bilo kom drugom ugovoru koji se odnosi na potrošača.


61


4. Obračun godišnje stope procenta obaveze treba da se zasniva na pretpostavci da će kreditni ugovor ostati na snazi za dogovoreni period i da će poverilac i potrošač ispunjavati svoje obaveze u skladu sa uslovima i navedenim datumima u kreditnom ugovoru.

5. U slučaju kreditnog ugovora koji sadrži odredbe koje omogućavaju promenu stope norme zaduživanja i obaveze uključene u godišnju stopu procenta obaveza, ali u neodređeno vreme obračuna, kada je to primenjivo, u ovim slučajevima godišnji procenat obaveza će se računati na pretpostavci da će stopa zaduživanja i druge naknade ostati fiksne do zaključenja kreditnog ugovora.

Član 101Nadzor kreditnih institucija

Kreditne institucije su pod nadzorom Centralne banke Kosova.

Član 102Određene obaveze kreditnih posrednika prema potrošačima

1. Kreditni posrednik treba da pokazuje u reklamama i u dokumentaciji namenjenoj za potrošače obim njegovih nadležnosti, posebno ako radi isključivo sa jednim ili više poverilaca, ili kao nezavisni posrednik.

2. Naknada, ako postoji, koju plaća potrošač kreditnom posredniku za njegove usluge treba da bude prikazana potrošaču i dogovorena između potrošača i kreditnog posrednika u pisanom obliku ili drugom trajnom mediju pre zaključenja kreditnog ugovora.

3. Plaćanje, ako postoji, koje vrši potrošač kreditnom posredniku za njegove usluge koje se saopštavaju poveriocu od strane kreditnog posrednika, za potrebe izračunavanja godišnje stope procenta tarifa.

GLAVA XIIUGOVOR O OGRANIČENOM KORIŠĆENJU NEKRETNINA ZA POTREBE ODMORA,

DUGOTRAJNOM KORIŠĆENJU TURISTIČKIH PROIZVODA, PREPRODAJI I RAZMENI

Član 103Oglašavanje

1. Svako oglašavanje treba da precizira mogućnost dobijanja informacija navedenih u stavu 2 člana 104 ovog zakona i da navedu gde se te informacije mogu dobiti.

2. Kada se ugovori o ograničenom korišćenju nekretnina za potrebe odmora, dugotrajnom korišćenju turističkih proizvoda, preprodaji ili razmeni, ponude potrošaču za vreme neke organizacije ili promotivne prodaje, trgovac mora jasno naznačiti u pozivu komercijalnu svrhu i prirodu događaja.

3. Informacija koja je predviđena u stavu 2 člana 104 ovog zakona treba da stoji na raspolaganju potrošaču za vreme trajanja organizacije.


62


4. Ograničeno korišćenje nekretnina za potrebe odmora i dugotrajno korišćenje turističkih proizvoda ne treba da se reklamiraju ili prodaju kao investicija.

Član 104Predugovorna informacija ugovora o ograničenom korišćenju nekretnina za potrebe

odmora, dugotrajnom korišćenju turističkih proizvoda, preprodaji i razmeni

1. U dovoljno vremena pre nego što se potrošač povezuje za bilo koji ugovor ili ponudu, trgovac mora da pruži potrošaču, na jasan i razumljiv način, tačne i dovoljne informacije.

2. Standardni oblici informacija navedeni u stavu 1 ovog člana, u slučaju ugovora o ograničenom korišćenju proizvoda za potrebe odmora, dugotrajnom korišćenju turističkih proizvoda, preprodaji ili razmeni, regulisaće se podzakonskim aktom;

3. Navedena informacija u stavu 2, biće obezbeđena besplatno od strane trgovca, u pisanom obliku ili drugom trajnom mediju, koja je lako dostupna za potrošače.

4. Navedena informacija u stavu 2, treba da bude izrađena na zvaničnom jeziku, ili nekom od zvaničnih jezika u državi u kojoj je potrošač državljanin, prema odabiru potrošača.

Član 105Promene u ugovoru

Navedene informacije u stavu 2 člana 104 ovog zakona, će biti sastavni deo ugovora i ne treba ga menjati osim ako se stranke izričito usaglase drugačije ili promene proizilaze iz neobičnih i nepredvidljivih okolnosti izvan kontrole trgovca, čije posledice nisu mogle biti izbegnute čak i ako je pokazivana puna pažnja. Ove promene se moraju saopštiti potrošaču pisanim putem ili drugom trajnom mediju koji je lako dostupan, pre potpisivanja ugovora, i ugovor mora izričito da navodi takvu promenu.

Član 106Dodatne informacije

1. Osim navedenih informacija u stavu 2 člana 104 ovog zakona, ugovor treba da sadrži:

1.1. Identitet, prebivalište i potpis svake strane; i

1.2. Datum i mesto zaključenja ugovora.

Član 107Oblik i jezik ugovora o ograničenom korišćenju nekretnina za potrebe odmora,

o dugotrajnom korišćenju turističkih proizvoda, preprodaji i razmeni

1. Ugovor o pravu na ograničeno korišćenje nekretnina za potrebe odmora, dugoročnom korišćenju turističkih proizvoda, preprodaji ili razmeni, treba da bude u pisanom obliku, na papiru ili u nekom drugom stabilnom mediju i sastavljen na nekom od zvaničnih jezika, prema izboru potrošača.

2. Nezavisno od stava 1 ovog člana, u slučaju ugovora o ograničenom korišćenju proizvoda


63


za potrebe odmora, dugoročnom korišćenju turističkih proizvoda, preprodaji i razmeni, trgovac treba da obezbedi potrošaču sertifikovani prevod ugovora na nekom od zvaničnih jezika, prema izboru potrošača.

3. U svakom slučaju, potrošač može da traži od trgovca ugovor na njemu razumljivom jeziku, pod uslovom da je taj jezik jedan od zvaničnih jezika Republike Kosova.

Član 108Informacije o pravu na povlačenje iz ugovora o ograničenom korišćenju nekretnina za

potrebe odmora, dugoročnom korišćenju turističkih proizvoda, preprodaji i razmeni

1. Pre zaključenja ugovora, trgovac izričito treba da skrene pažnju potrošaču o postojanju prava na povlačenje, trajanja perioda povlačenja navedenom u članu 109 ovog zakona, kao i o zabrani plaćanja avansa tokom perioda povlačenja navedenog u članu 112 ovog zakona.

2.Odgovarajuće ugovorne klauzule trebaju se posebno potpisati od strane potrošača.

3. Ugovor mora da obuhvati jedan poseban standardni obrazac o povlačenju, koji će biti određeni podzakonskim aktom, u cilju olakšavanja ostvarivanja prava povlačenja u skladu sa članom 109 ovog zakona.

4. Potrošač treba da uzme jednu kopiju ili kopije ugovora u trenutku njegovog zaključenja.

Član 109Pravo na povlačenje iz ugovora o ograničenom korišćenju nekretnina za potrebe

odmora, dugoročnom korišćenju turističkih proizvoda, preprodaji i razmeni

1. Pored pravnih lekova na raspolaganju potrošača prema Zakonu o obaveznim pravima, u slučaju kršenja odredbi ugovora, potrošač ima na raspolaganju period od četrnaest (14) kalendarskih dana za povlačenje iz ugovora ograničenom korišćenju nekretnina za potrebe odmora, dugotrajnom korišćenju turističkih proizvoda, preprodaji i razmeni, bez navođenja razloga.

2. Period povlačenja treba da se obračunava:

2.1. od dana zaključivanja ugovora ili nekog obavezujućeg predugovora; ili

2.2. od dana kada potrošač primi ugovor ili neki obavezujući predugovor ako je kasnije od datuma navedenog u podstavu 2.1 ovog člana.

3. Period povlačenja treba da istekne:

3.1. Nakon jedne (1) godine i četrnaest (14) kalendarskih dana od dana navedenog u stavu 2 ovog člana, gde jedan poseban standardni obrazac povlačenja kao što se zahteva u stavu 3 člana 108 ovog zakona, nije popunjen od strane trgovca i pruža se pismeno potrošaču, na papiru ili nekom drugom održivom medijumu;

3.2. Nakon tri (3) meseca i četrnaest (14) kalendarskih dana od dana navedenog u stavu 2 ovog člana, gde su navedene informacije u stavu 2 člana 104 ovog zakona, uključujući


64


i standardni obrazac za informacije koje će se odrediti podzakonskim aktom prema stavu 2 člana 104 ovog zakona, nije pruženo pismeno potrošaču, na papiru ili nekom drugom održivom medijumu.

4. Nakon popunjavanja od strane prodavca standardnog obrasca koji je određen podzakonskim aktom za povlačenje kao što se i zahteva stavom 2 člana 104 ovog zakona i dostavljen je potrošaču u pisanom obliku, na papiru ili drugom održivom mediju, u toku jedne (1) godine od dana iz stava 2 ovog člana, vreme povlačenja će početi od dana kada potrošač dobije taj obrazac. Na isti slični način, gde su informacije iz stava 1 člana 108 ovog zakona, uključujući i standardni obrazac informisanja koji će se odrediti podzakonskim aktom prema stavu 2 člana 104 ovog zakona, pružen je potrošaču pismeno, ponuđen je potrošaču u pisanom obliku, na papiru ili u drugom održivom mediju, u roku od tri (3) meseca od datuma iz stava 2 ovog člana, rok povlačenja će početi od dana kada potrošač dobije informaciju.

5. Ukoliko se ugovor razmene pruži u isto vreme potrošaču zajedno sa ugovorom na vremenski ograničenu upotrebu odmora, onda se za oba ugovora sprovodi samo jedan period povlačenja u skladu sa stavom 1 ovog člana. Period povlačenja za oba ugovora obračunava se u skladu sa odredbama stava 2 ovog člana jer se one odnose na ugovor o vremenski ograničenoj upotrebi odmora.

Član 110Modaliteti ostvarivanja prava na povlačenje iz ugovora o ograničenom korišćenju

nekretnina za potrebe odmora, dugoročnom korišćenju turističkih proizvoda,preprodaji i razmeni

Kada potrošač namerava da ostvari pravo na povlačenje, potrošač treba, pre isteka roka o povlačenju, da obavesti trgovca u pisanom obliku ili nekim drugim trajnim medijom o odluci o povlačenju. Potrošač može koristiti standardni obrazac u određenoj formi koja će biti utvrđena podzakonskim aktom prema stavu 2 člana 104. ovog zakona, koji je ponuđen od strane trgovca u skladu sa stavom 1 člana 108 ovog zakona. Smatra se da je krajnji rok ispunjen ako je obaveštenje poslato pre predviđenog roka za povlačenje.

Član 111Efekti ostvarivanja prava na povlačenje iz ugovora o ograničenom korišćenju nekretnina za potrebe odmora, dugoročnom korišćenju turističkih proizvoda,

preprodaji i razmeni

1. Ostvarivanje prava na povlačenje od strane potrošača zatvara obavezu stranaka da ispune ugovor.

2. Kada potrošač iskoristi svoje pravo na povlačenje, neće snositi nikakve troškove i neće biti odgovoran za bilo kakvu odgovarajuću vrednost na usluge koje su se mogle pojaviti pre povlačenja.

Član 112Avansna plaćanja kod ugovora o ograničenom korišćenju nekretnina za potrebe

odmora, dugoročnom korišćenju turističkih proizvoda, preprodaji i razmeni

1. U odnosu na ugovore ograničenom korišćenju nekretnina za potrebe odmora, dugoročnom korišćenju turističkih proizvoda, preprodaji i razmeni, svako avansno plaćanje, davanje garancije, rezervisanje novca na računu, priznavanje duga ili neke druge naknade za trgovca ili neke treće stranke od strane potrošača je zabranjeno pre završetka perioda povlačenja prema


65


članu 108 ovog zakona.

2. U odnosu na ugovore preprodaje, svako avansno plaćanje, davanje garancije, rezervisanje novca na računu, jasno priznavanje duga ili neke druge naknade za trgovca ili neke treće strane od strane potrošača je zabranjeno pre nego što se desi stvarna prodaja ili inače kada je ugovor o preprodaji prekinut.

Član 113Posebne odredbe koje se odnose na ugovore o dugotrajnom korišćenju turističkih

proizvoda

1. Što se tiče ugovora o dugotrajnim turističkim proizvodima, plaćanja moraju biti u skladu sa redovnim rasporedom plaćanja. Svako plaćanje navedene cene u ugovoru koja nije u skladu sa utvrđenim rasporedom plaćanja će biti zabranjena. Plaćanja, uključujući i članarine treba podeliti u godišnjim ratama jednakih vrednosti. Trgovac mora poslati pisani zahtev za isplatu, na papiru ili nekom drugom održivom mediju, najmanje četrnaest (14) kalendarskih dana pre svakog datuma određene po rasporedu.

2. Od uplate druge rate pa nadalje, potrošač može da raskine ugovor bez ikakvih kazni obaveštavajući trgovca u roku od četrnaest (14) kalendarskih dana od dana prijema zahteva za isplatu svake rate. Ovo pravo neće uticati na pravo da se raskine ugovor prema opštim odredbama Zakona o obaveznim pravima.

Član 114Prestanak pomoćnih ugovora

1. Kada potrošač iskoristi svoje pravo o povlačenju iz ugovora o ograničenom korišćenju nekretnine za potrebe odmora, dugotrajnom korišćenju turističkih proizvoda, svaki pomoćni ugovor razmene za taj ili bilo koji drugi pomoćni ugovor prestaje automatski, bez ikakvih troškova za potrošača.

2. Kada je cena potpuno ili delimično pokrivena kreditom izdatim za potrošača od strane trgovca ili od strane trećeg lica na osnovu sporazuma između treće strane i trgovca, bez prejudiciranja člana 86 ovog zakona, ugovor o kreditu će biti raskinut, bez troškova za potrošača, kada potrošač ostvaruje pravo povlačenja iz ugovora o ograničenom korišćenju nekretnina za potrebe odmora, dugotrajnom korišćenju turističkih proizvoda, preprodaji i razmeni.

GLAVA XIIITRETIRANJE ŽALBI POTROŠAČA

Član 115Žalbe potrošača

1. Potrošač ima pravo da podnese žalbu protiv trgovca od kojeg je kupio proizvod, u slučaju neusaglašenosti proizvoda i ugovora, vezano za garantovana pitanja, zbog kupovine, kao i ostalih sličnih razloga, u skladu sa zakonom.

2. Navedena kupovina u stavu 1 ovog člana može se ostvariti na osnovu računa o kupovini proizvoda, ugovora o prodaji i garantnom listu ili na nekom drugom odgovarajućem načinu.


66


3. Žalba iz stava 1 ovog člana, treba da bude dostavljena napismeno, ili nekim drugim održivim sredstvom, na raspolaganju potrošača.

4. Trgovac treba, u objektu prodaje i na vidljivom mestu da prikaže informacije o načinu i mestu podnošenja žalbe, i kada se postigne sporazum treba da obavesti potrošača o ovome na prikladan način.

5. Teret dokazivanja navedene obaveze u stavu 4. ovog člana spada na trgovcu.

6. Trgovac vodi evidencije o žalbama navedenim u stavu 1. ovog člana i iste treba da sačuvati najmanje dve godine od dana kada je on/ona primio/la žalbu potrošača.

7. Navedena evidencija u stavu 6 ovog člana, treba da sadrži informacije o žalbi i datumu primanja žalbe, proizvodu, oblast i razlog žalbe, kao i datum izdavanja obaveštenja navedenog u članu 116, stav 4 ovog zakona, i da se drži u vidu štampane forme ili u elektronskom formatu.

8. Trgovac je obavezan da obezbedi prisustvo jednog ovlašćenog lica koji će primiti žalbe na mestu podnošenja žalbi tokom radnog vremena.

Član 116Rešavanje žalbi

1. Trgovac je obavezan da odgovori potrošaču bez odlaganja, najkasnije petnaest (15) dana od dana prijema žalbe, u pismenom ili nekom drugom obliku, na održivom medijumu koji je na raspolaganju potrošaču, sa ocenom sadržaja žalbe, koji sadrži predlog za rešenja iste.

2. Ukoliko se žalba ne reši odmah, trgovac je obavezan da izda pismeno obaveštenje o prijemu žalbe potrošača.

3. Teret dokazivanja vezano za obavezu izdavanja obaveštenja potrošača spada na trgovcu.

4. Navedeno obaveštenje u stavu 2 ovog člana, treba da sadrži podatke iz evidencije, navedene u članu 115, stav 7 ovog zakona, kao i datum izdavanja obaveštenja.

5. Regulatori ili druga nadležna tela za donošenje odluke nad uloženom žalbom potrošača prema odluci trgovca, ako nije drugačije predviđeno putem posebne uredbe, donose odluku u vremenskom periodu od dva (2) meseca od dana podnošenja žalbe.

GLAVA XIVPRAVNA I ADMINISTRATIVNA ZAŠTITA POTROŠAČA

Član 117Zahtev za zaštitu potrošača

1. Ako jedan trgovac ne odgovori na žalbu potrošača u okviru navedenog roka u članu 116 stav 1 ovog zakona, potrošač može da podnese zahtev za zaštitu njegovih prava prema ovom zakonu, pri administrativnom nadležnom organu za inspekciju i nadzor sprovođenja ovog zakona, koji će preduzeti mere u skladu sa ovim zakonom.


67


2. Ukoliko trgovac odbije jednu žalbu, potrošač može da podnese zahtev za zaštitu njegovih prava kod inspekcijskog organa ili može da zahteva zaštitu njegovih prava u skladu sa sudskim postupkom ili vansudskim postupcima.

3. U navedenim slučajevima u stavu 2 ovog člana, ukoliko jedan zahtev za zaštitu prava je dostavljen nadležnom inspekcijskom organu koji može, prema direktnim zapažanjima i/ili preduzimanjem drugih određenih mera, bez uključivanja stručnjaka ili organizacija, da odluči da su prava potrošača na osnovu ovog zakona povređena, pogotovo prava vezana za cenu, garancije, usklađenost proizvoda, oštećenja proizvoda datom na popravku, nepravičnih uslova ugovora i nepravičnih poslovnih praksi, nadležni inspekcijski organ preduzeće mere i uputiti trgovca da deluje vezanu za žalbu potrošača u skladu sa ovim zakonom.

4. Ako nadležni inspekcijski organ nije u stanju da odluči, na osnovu sprovedenih aktivnosti navedenih u stavu 3 ovog člana, ako su prava jednog potrošača na osnovu ovog zakona povređena, informisaće pismeno potrošača da on može zahtevati zaštitu njegovih prava u vansudskim institucijama ili putem sudskog postupka.

5. Ništa u ovom članu ne može sprečiti potrošača da zahteva pomoć suda ili izvan sudskih postupaka i pre nego što on/ona se obrati trgovcu sa žalbom.

GLAVA XVSUDSKA ZAŠTITA INTERESA POTROŠAČA

Član 118Nalog delovanja za zaštitu kolektivnih interesa potrošača

1. Ako jedan trgovac koristi nepravedne ugovorne odredbe, prakse poslovanja, ili na bilo koji drugi način krši prava potrošača određenim ovim ili nekim drugim zakonom, i na ovaj način krši kolektivne interese potrošača, tužba se može pokrenuti protiv njega a koji zahteva prekid ili zabranu takvog kršenja (u daljem tekstu: kolektivno tužba).

2. Kolektivno delovanje se može pokrenuti protiv individualnog trgovca ili grupe trgovca iz istog privrednog sektora, protiv komora ili privrednih udruženja koji podstiču ili preporučuju praksu ili korišćenje ugovornih uslova, nad kojim se zahteva prekid, ili protiv nekog izrađivača kodeksa ponašanja, kada taj kodeks promoviše korišćenje nezakonitih privrednih praksi, kao što je određeno odredbama člana 72 ovog zakona.

Član 119Ovlašćene osobe za pokretanje postupka

1. Kolektivno delovanje se može pokrenuti od strane:

1.1. Potrošačkih organizacija navedenih u stavu 1 člana 134 ovog zakona;

1.2. Komore i udruženja ekonomskih interesa u relevantnim oblastima poslovanja;

1.3. Regulatori unutar njihovih specifičnih oblasti;


68


1.4 pojedinac u ime kolektivnog interesa.

Član 120Delovanja koje prethode postupcima putem pravosudnih institucija

1. Pre pokretanja kolektivnog delovanja, osoba za ovlašćenje treba da pismeno obaveštava osobu protiv koje se pokrenula tužba, u slučaju ako oni ne prekinu kršenje, onda će se pokrenuti kolektivno delovanje protiv njih.

2. Osoba za ovlašćenje ima prostora od četrnaest (14) dana kako bi pokrenula kolektivno delovanje od datuma dostavljanja obaveštenja kao što stoji u stavu 1 ovog člana.

3. Postupak o izdavanju privremenih mera može se pokrenuti od strane pravosuđa s predlogom ovlašćenog lica pre isteka roka prema stavu 2 ovog člana.

Član 121Posebna pravila postupka

1. Isključivu jurisdikciju kod suđenja postupaka o kolektivnom delovanju ima Odeljenje za ekonomska pitanja unutar Osnovnog suda u Prištini.

2. Vrednost spora određuje se od strane suda.

3. Sud treba da odredi vrednost osporenog predmeta u iznosu do pet hiljada (5,000) evra, nezavisno od trenutne ekonomske važnosti nesporazuma.

4. Ako dođe do smanjenje vrednosti spornog predmeta, posebna pažnja se treba pridati složenosti i oblasti spora, broja osoba protiv kojih je pokrenut postupak i važnosti zahteva u smislu javnog interesa.

Član 122Obustava i slična dela

1. U slučaju kada postupci o kolektivnom delovanju su u toku, ostali postupci o kolektivnoj zaštiti potrošača u smislu iste tužbe protiv istog optuženog ne može se uspostaviti.

2. Druga ovlašćena lica mogu se priključiti tužbi tokom postupka, kao posrednici kao posrednici bez prava na naknadu.

3. postupka o kolektivnom delovanju ne treba da sprečava potrošača koji trpi posledice štete načinjene kršenjem trgovca, da pokrene postupak o naknadi šteta ili bilo koje druge postupke za ostvarivanje prava koja mu pripadaju na osnovu ovog ili drugih zakona pri nadležnom sudu.

Član 123Odluka suda

1. Ako kolektivno delovanje je osnovano, predviđa se da, sud, u svojoj presudi, odredi kršenje ovog ili nekog drugog zakona u saglasnosti sa stavovima 1 i 2 člana 118, ovog zakona, uz što


69


detaljnije navođenje, i u odnosu na optuženog:

1.1. Uz naređenje da prekine korišćenje nepravednih ugovornih uslova ili nezakonitih praksi navedenih u podstavovima 1 i 2 člana 118 ovog zakona, uz naredbu, da ako je moguće, preduzmu neophodne mere za otklanjanje negativnih posledica izazvane s njegove strane;

1.2. Da zabrane suštinski slična dela u budućnosti;

1.3. Naredi njima da objave, unutar svojih troškova, u potpunosti ili delimično presudu, ako objavljivanje može doprineti smanjenju ili potpunoj otplati negativnih posledica navedenih u stavu 1 člana 118 ovog zakona, i

1.4. Naredi da oni objave, unutar svojih troškova, korekciju reklama, kada je to primenjivo.

2. Sud treba da odredi vremenski rok za sprovođenje punomoćne presude.

Član 124Dejstva sudske odluke

1. Sprovođenje punomoćne odluke navedene u članu 123 ovog zakona, može se zahtevati, od strane podnosioca zahteva ili bilo kojeg potrošača koji ima pravni interes.

2. Ako sud zabrani korišćenje posebnih odredbi ugovora, trgovac koji predstavlja stranku pored postupka kolektivnog delovanja ne može se pozivati na iste odredbe pored prethodno sklopljenim ugovorima.

Član 125Posebne odredbe za postupke vezano za nepravedne poslovne prakse

1. Ako je postupak kolektivne parnice pokrenut zbog nepravednih praksi poslovanja navedenim u članovima 8 do 12 ovog zakona, uporedo sa odlukom o tome da li je poslovna praksa nepravedna, neće se uzeti u obzir da li je ta praksa prouzrokovala ili može prouzrokovati nekome štetu, niti da li je osoba prema kojoj se vodi postupak kriva za nedozvoljene poslovne prakse.

2. Ukoliko je postupak kolektivne parnice pokrenut zbog lažne poslovne prakse navedene u članovima 9 i 10 ovog zakona, sud će u roku od petnaest (15) dana tražiti od optuženog, ako je to prikladno, uporedo sa okolnostima slučaja i uzimajući u obzir legitimne interese optuženog, da pruži dokaze u roku od sedam (7) dana, čime potvrđuje tačnost činjeničkih tvrdnji vezano za praksu poslovanja, ukoliko dokaz nije dostavljen u određenom roku kao što je navedeno u ovom stavu, ili ako sud utvrdi da pruženi dokazi nisu potpuni ili dovoljni, smatraće se da su činjenične tvrdnje pružene o poslovnoj praksi ne istinite.

Član 126Obavezujuća snaga sudske odluke

Tokom postupka individualnog delovanja potrošača, kao što se predviđa u stavu 3 člana 122 ovog zakona, protiv istog optuženog, pored postupka za kolektivnu parnicu, koji je rezultirao kao uspešan, sud je dužen da odluči u korist potrošača, na osnovu sudskih konstatacija u postupku o kolektivnoj parnici.


70


Član 127Evidentiranje suđenja

1. Ministarstvo vodi elektronski registar kolektivnih parnica, koje su okončane pravosnažnom presudom.

2. Sud dostavlja Ministarstvu kolektivnu parnicu odmah nakon dostave i presude odmah nakon donošenja.

3. Ukoliko se evidentirana presuda kasnije promeni ili se ostavi sa strane kao posledica nekog vanrednog pravnog leka, ista će se izbrisati iz registra.

4. Registar odluka će biti javan, a pristup će biti na raspolaganju besplatno.

5. Detaljni sadržaj i način održavanja registra predstavljenih parnica i odobrenih odluka odredi će se podzakonskim aktom Ministarstva.

Član 128Privremene mere

1. Sud može, pored čekanja odobrenja konačne odluke, prema uslovima određenim zakonom koji reguliše mere bezbednosti, izda jednu privremenu meru uz naređenje prekida tretiranja koji krši kolektivne interese potrošača.

2. Sud može da naredi jednu privremenu meru u slučaju ako trgovac još nije preduzeo neko delo prema kršenju kolektivnih interesa potrošača, odnosno preduzimanje takvog dela je neizbežno.

Član 129Pravilna primena Zakona o parničnom postupku

Ako se drugačije ne predviđa ovim zakonom, u postupku o navedenom delu u članu 118 ovog zakona, sud će sprovesti odredbe zakona koji reguliše parnički postupak.

GLAVA XVINOSIOCI ZAŠTITE POTROŠAČA

Član 130Odgovorni mehanizam za zaštitu potrošača

1. Odgovorni mehanizam za zaštitu potrošača uspostavlja se ovim zakonom i nadležan je za zaštitu potrošača.

2. MTI s podzakonskim aktom reguliše organizaciju i funkcionisanje odgovornog mehanizma za zaštitu potrošača.


71


Član 131Program za zaštitu potrošača

1. Program za zaštitu potrošača definiše politike za zaštitu potrošača za četiri (4) godina i određuje poslove u okviru zaštite potrošača.

2. Program za zaštitu potrošača izrađuje Savet za zaštitu potrošača.

3. Program za zaštitu potrošača uz predlog Ministra trgovine i industrije se dostavlja Vladi na usvajanje.

4. Program za zaštitu potrošača biće usvojen od strane Vlade ne kasnije od devedeset (90) dana nakon prijema.

5. Određivanje politika za zaštitu potrošača, posebno praćenje sprovođenja Programa za zaštitu potrošača vrši se od strane Ministarstva trgovine i industrije.

6. Program za zaštitu potrošača određuje:

6.1. Principe i ciljeve politika za zaštitu potrošača;

6.2. Zadatke koji imaju prednosti u slučaju izrade politika za zaštitu potrošača;

6.3. Korišćenje financijskih sredstava za ostvarivanje zadataka iz programa za zaštitu potrošača.

Član 132Savet za zaštitu potrošača

1. Vlada Republike Kosovo uz predlog ministra trgovine i industrije imenuje Savet za zaštitu potrošača Kosova.

2. Predsedavajući i članovi Saveta uz predlog MTI-a imenuju se od strane Vlade za period od pet (5) godina.

3. Ministar MTI-a uz predlog Saveta predlaže Vladi dopunu ili zamenu predsedavajućeg ili nekog novog člana unutar mandata.

4. Savet je savetodavni organ vezano za politike zaštite potrošača.

5. Savet ima Sekretarijat koji vrši tehničke radove za Savet.

6. Savet funkcioniše na osnovu pravilnika o radu, kojeg izrađuje Savet.

7. Savet izrađuje i nadgleda izvršenje Program o zaštiti potrošača i izveštava ministru MTI-a o sprovođenju Programa o zaštiti potrošača, podržava izmene u postojećem zakonodavstvu i propisa.


72


8. Učešćem u stvaranju politika za zaštitu potrošača, izveštava Vladi Kosova o slučajevima kolektivnih kršenja prava potrošača.

9. Rad Saveta će biti javan.

10. Savet putem ministra MTI-a, dostavlja Vladi Kosova godišnji izveštaj.

11. Vlada Kosova odlukom određuje naknade za članove Saveta dozvoljene od strane budžeta Republike Kosova.

12. Održavanje sednica Saveta za zaštitu potrošača su predviđena na dvomesečnoj osnovi.

Član 133Udruženja za zaštitu potrošača

1. Udruženje za zaštitu potrošača uspostavlja se za zaštitu prava i interesa potrošača. Nevladina je organizacija, nezavisna od proizvođača, prodavača, snabdevača ili pružioca usluga.

2. Registracija udruženja potrošača vrši se u saglasnosti sa važećim zakonom.

3. Delovanje udruženja potrošača sređuje se njihovim statutom.

4. Predstavnici potrošača koji učestvuju u upravnim centralnim organima za pitanja koja se tiču zaštite potrošača određuju se od samog udruženja.

5. Udruženje za zaštitu potrošača predstavlja se u ime svojih članova i deluje u interesu svih potrošača. Putem njegovih predstavnika pruža mišljenja o predloženim aktima koji mogu imati uticaj na potrošače, učestvuje na sastancima koji su u interesu potrošača, posreduje između centralnih organa i potrošača kao i između trgovaca i potrošača u cilju zaštite interesa potrošača.

6. Udruženje za zaštitu potrošača informiše potrošače o njihovim pravima i predstavlja listu trgovca koji su tokom proteklih godina oštetili potrošače ili su namerno prodavali opasnu robu štetnu za zdravlje i bezbednost potrošača.

7. Udruženje za zaštitu potrošača može da formira saveze udruženja koja štite interese potrošača kako bi postigli zajedničke interese na nacionalnom i međunarodnom nivou.

GLAVA XVIIINFORMISANJE I OBRAZOVANJE POTROŠAČA

Član 134Nastavni plan i program

1. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je dužno da krene sa razvojem nastavnih planova i programa za osnovno, srednje i univerzitetsko obrazovanje uključujući osnovno znanje iz oblasti zaštite potrošača.


73


2. Ministarstvo predlaže i podržava ministra obrazovanja, nauku i tehnologiju za početak pripreme obrazovnih programa, planova i programa i obuka za zaštitu potrošača u okviru nastavnog plana i programa.

3. Ministarstvo u saradnji sa Ministarstvom obrazovanja, nauke i tehnologije i udruženja za zaštitu potrošača treba energično promovisati prava potrošača na svim nivoima obrazovnih institucija.

4. MTI će učestvovati u obuci i izgradnji kapaciteta udruženja za zaštitu potrošača u ispunjavanju obaveza utvrđenim ovim članom.

GLAVA XVIIINADZOR

Član 135Nadzor

1. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i podzakonskih akata usvojenih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo Trgovine i Industrije i drugi odgovarajući organi državne uprave.

2. Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vršiće organi državne uprave preko nadležnih inspekcija, nezavisnih pravnih lica ovlašćenih za vršenje inspekcijskog nadzora i nadležni organi lokalne vlasti preko lokalnih inspektora u sklopu nadležnosti lokalne samouprave.

Član 136Administrativne mere

1. Pored administrativnih mera propisanih Zakonom o inspekcijskom nadzoru, nadležni inspektor treba uputiti prodavca da otkloni otkrivene nepravilnosti i utvrdi rok tokom kojeg se evidentirane nepravilnosti moraju ukloniti, ako se utvrdi tokom inspekcije da:

1.1. Trgovac je podbacio u skladu sa zahtevima predviđenim u članu 13 ovog zakona;

1.2. Roba ili usluge nisu označene kao što je utvrđeno članom 16 ovog zakona;

1.3. Trgovac nije uspeo da obezbedi odgovarajući materijal za pakovanje ili nije adekvatno izračunao težinu i veličinu, član 17 ovog zakona;

1.4. Trgovac nije uspeo da dostavi deklaraciju robe sa njenim specifikacijama kao što je predviđeno članom 18 ovog zakona;

1.5. Trgovac nije uspeo da postavi na sadržaju robe ili pakovanju robe, kao što je utvrđeno u članu 19 ovog zakona;

1.6. Obaveštenje postavljeno na robi na način koji šteti ovoj robi član 19, stav 5 ovog zakona;


74


1.7. Kvalitet usluge koji se pruža u javnom interesu nije u skladu sa članom 23 ovog zakona;

1.8. Cena nije prikazana ili nije dostupna na način i pod uslovima utvrđenim članom 26 ovog zakona;

1.9. Lista sa cenama po jedinici goriva nije postavljena na benzinskoj pumpi član 29 ovog zakona;

1.10. Trgovac nije uspeo da postavi listu sa cenama na ulazu u parking kako je utvrđeno članom 30 ovog zakona;

1.11. Ako cena robe na malo ili usluga i cena po jedinici robe objavljenih u reklamama nisu iste član 31 ovog zakona;

1.12. Trgovac nije uspeo da informiše potrošača na jasan i razumljiv način u vezi sa ostalim ugovorima od onih u udaljenosti i ugovorima izvan poslovnog prostora, na način i pod uslovima utvrđenim u članu 38 ovog zakona;

1.13. Trgovac nije uspeo da informiše potrošača na jasan i razumljiv način u vezi sa ugovorima u udaljenosti i ugovorima izvan poslovnog prostora, na način i pod uslovima utvrđenim u članu 39 ovog zakona;

1.14. Trgovac nije uspeo da pruži potrošaču proizvod na način i pod uslovima utvrđenim u članu 51 ovog zakona;

1.15. Trgovac nije uspeo da postupi na način utvrđen zakonom u vezi sa zabranjenom naplatom član 52 ovog zakona;

1.16. Trgovac nije uspeo da izda račun za kupljeni proizvod, ili je propustio da izda račun na način i sadržaj utvrđen u skladu sa članom 57 ovog zakona;

1.17. Ako nije uspeo da vodi evidenciju o podnesenim žalbama od strane potrošača član 115, stav 6 ovog zakona.

2. Nadležni inspektor treba da donese odluku o privremenoj obustavi prodaje robe ili pružanja usluga dok se ne otklone nepravilnosti kada trgovac nije uspeo da postupi u skladu sa odlukom navedenom u stavu 1 ovog člana;

3. Nadležni inspektor može doneti odluku o privremenoj zabrani trgovcu za korišćenje nepravilnih uslova kao što je predviđeno za ugovore u odredbama članova 71, 72 i 73 ovog zakona.

4. Pored navedenih mera u stavovima 1 i 2 ovog člana, nadležni inspektor može naložiti trgovcu da nadoknadi potrošača;

5. Žalba podnesena protiv odluka navedenih u stavovima 1 do 4 ovog člana ne odlaže izvršenje.


75


GLAVA XIXKAZNENE ODREDBE

Član 137Kaznene odredbe

1. Kada kršenja odredaba ovog zakona ne predstavlja krivično delo, predstavlja administrativni prekršaj i kažnjava se ka što sledi:

1.1. pravno lice – trgovac će biti kažnjen iznosom od hiljadu (1,000) do deset hiljada (10,000) evra po prekršaju, ukoliko:

1.2. je prodao, služio ili nudio alkoholno piće i duvan, osobama ispod osamnaest (18) godina starosti član 15, stav 1 ovog zakona;

1.3. ne uspe da obezbedi da roba ili usluge koju on prodaje budu opremljene etiketom, koja sadrži podatke o proizvođaču i njegovu adresu, naziv robe, količinu, sastav, kvalitet, datum proizvodnje, vreme i način korišćenja, opasnosti ukoliko postoje prema članu 16, stavovi 1 i 8 ovog zakona;

1.4. ne uspe da obezbedi da naziv bude napisan na jasan, vidljiv i čitljiv način na službenim jezicima u skladu sa važećim član 16, stav 6 ovog zakona;

1.5. ne uspe da obezbedi jasne, vidljive i čitljive cene upakovane robe član 17, stav 2 ovog zakona;

1.6. Ne uspe da pruži deklaraciju robe u pisanom obliku i sa oznakom u vezi sa specifikacijama robe u vezi sa žigom, tržišnom markom član 18 ovog zakona;

1.7. Ne uspe da obezbedi jasan sadržaj, vidljiv, čitljiv, razumljiv i neizbrisiv na robi član 19, stavovi 1 i 3 ovog zakona;

1.8. ne pruža informacije o sadržaju upakovane robe, u skladu sa članom 19, stav 4 ovog zakona;

1.9. ne stigne ranije da obavesti kupca, u štampanim i elektronskim medijima, u vezi sa svim uslovima javnih usluga član 20, stav 3 ovog zakona;

1.10. Ne uspe da prikaže prodajnu cenu po jedinici za sve proizvode koji se nude na tržištu član 26, stav 1 ovog zakona;

1.11. ne uspe da uspostavi prodajnu cenu i/ili po jasnoj jedinici, vidljivu i čitljivu za maloprodaju i/ili veleprodaju robe ili pruženih usluga član 26, stav 7, i takođe ukoliko on ne uspe da garantuje potrošaču da će plaćena cena biti jednaka sa ponuđenom cenom član 26, stav 9 ovog zakona;

1.12. ne uspe da prikaže pružene usluge; u jednoj jasnoj i vidljivoj listi prikazanih cena u prodajnom prostoru za potrošače član 55, stav 1 i takođe ukoliko za pružene usluge on ne istakne vrstu i prostiranje usluga član 27, stav 3 ovog zakona;


76


1.13. ne stigne da pruži cene po jedinici goriva na benzinskoj pumpi član 29 ovog zakonom;

1.14. ne uspe da postavi listu sa cenama koja je lako dostupna na ulazu u parking mesta za automobile ili zakupljena parking mesta u garažama član 30 ovog zakona;

1.15. trgovac ne uspe da pruži informaciju potrošaču u sklopu predviđenih usluga u stavu 2 člana 38 ovog zakona;

1.16. trgovac ne uspe da obezbedi potrošaču svaku informaciju, u razumnom roku pre okončanja ugovora na udaljenosti ili ugovora izvan poslovnog prostora član 39 ovog zakona;

1.17. trgovac ne uspe da obezbedi informaciju za potrošača u traženom obliku u skladu sa članom 40 ovog zakona;

1.18. trgovac ne uspe u vezi sa ugovorima izvan poslovnih prostorija, radi obezbeđivanja informacije za potrošača u obliku i u skladu sa stavom 4 člana 40 ovog zakona;

1.19. trgovac ne uspe da obezbedi informacije za potrošače na način koji je prikladan sredstvima komunikacije na udaljenosti koji se koriste na jednostavnom i razumljivom jeziku za ugovore na udaljenosti po stavu 1 člana 41 ovog zakona;

1.20. ne uspe da upozna potrošača na jasan, vidljiv i direktan način pre nego što potrošač uspostavi svoj red za plaćanje, kada je jedan ugovor na udaljenosti okončan elektronskim sredstvima član 41, stav 2 ovog zakona;

1.21. trgovac ne stigne da obezbedi da se na trgovačkim internet stranicama prikaže jasno i čitko, najkasnije na početku naređenog postupka, ukoliko se sprovode ograničenja u isporuci i da su uplate primljene član 41 stav 4 ovog zakona;

1.22. ne uspe da obavesti potrošača, na način da za ugovore na daljinu kada on odluči o njegovoj narudžbi jasno, znači da red podrazumeva obavezu za plaćanjem član 41 stav 3 ovog zakona;

1.23. tokom telefonskog razgovora sa potrošačem ne stigne da otkrije svoj identitet i, gde je to moguće, identitet osobe u čije ime on upućuje taj poziv, kao i komercijalnu svrhu poziva koji ima za cilj zaključenje ugovora na daljinu član 41, stav 6 ovog zakona;

1.24. ne uspe da jasno objasni potrošaču da on snosi odgovornost samo nakon potpisivanja ugovora ukoliko se ugovor na udaljenosti zaključuje telefonom član 41, stav 7 ovog zakona;

1.25. ukloni ili menja etiketu robe/usluga ili druge informacije vezane za robu / usluge koje nudi proizvođač i / ili dobavljač član 44, stav 2 ovog zakona;

1.26. ne uspe da nadoknadi sve uplate primljene od potrošača, najkasnije četrnaest (14) dana od dana kada je obavešten o odluci potrošača da se povuče iz ugovora član 46, stav 1 ovog zakona;

1.27. ne uspe da isporuči robu u dogovoreno vreme sa potrošačem ili to učini kasnije od trideset (30) dana nakon prestanka ugovora član 51, stavovi 1 i 2 ovog zakona;


77


1.28. ne uspe da nadoknadi potrošačima sve iznose plaćene u skladu sa ugovorom član 51, stav 3 ovog zakona;

1.29. sprovodi prema potrošaču potrošačke tarife koje prekoračuju troškove koje snosi trgovac za korišćenje takvih sredstava član 52 ovog zakona;

1.30. Ne uspe da pruži kupcu ispravan, neizbrisiv, jasan i prihvatljiv račun/fiskalni kupon na papiru ili u elektronskom obliku član 57, stav 1 ovog zakona;

1.31. ne uspe da obavesti potrošača pre zaključenja ugovora na daljinu član 62 ovog zakona;

1.32. (kreditor) ne uspe da obezbedi potrošaču zahteve o predugovornoj informaciji o kreditnim ugovorima član 86, stavovi 1 i 2 ovog zakona;

1.33. (kreditor) ne uspe da obezbedi zahteve o predugovornoj informaciji za određene kreditne ugovore član 87, stavovi 1 i 2 ovog zakona;

1.34. (kreditor) ne uspe da obezbedi opis potrošnje glavnih karakteristika finansijskih usluga, traženih od strane potrošača član 87, stav 4 ovog zakona;

1.35. (kreditor) ne obavesti potrošača o svakoj promeni stope zaduživanja, na papiru ili na nekom drugom srednje održivom, pre nego što promena stupi na snagu član 92, stav 1 ovog zakona;

1.36. (kreditor) ne informiše redovno potrošača kada sporazum o kreditu pokriva kredit u obliku prekoračenja, putem deklaracije računa, pismeno ili na nekom drugom održivom medijumu član 93, stav 1 ovog zakona;

1.37. (kreditor) ne obavesti potrošača o povećanju stope zaduživanja, pismeno ili na nekom drugom održivom medijumu, pre nego što promena stupi na snagu član 93, stav 2 ovog zakona;

1.38. (kreditor) ne obavesti potrošača, da ukoliko u skladu sa sporazumom o kreditu ili nekim drugim sporazumom, prava poverioca se prenose trećem licu član 98 ovog zakona;

1.39. Ne postupa u skladu sa zahtevima predviđenim u članu 104, stav 3 ovog zakona.

2. Fizičko lice i odgovorno lice pravnog lica biće kažnjeno novčanom kaznom od četiristo (400) do dve hiljade 2,000 evra po prekršaju, navedenom u stavu 1 ovog člana.

3. Pored novčane kazne iz stava 1 ovog člana, može biti izrečena i zaštitna mera zabrane obavljanja privredne delatnosti u trajanju od dva (2) do šest (6) meseci.

Član 138

1. Pravno lice - trgovac, biće kažnjeno novčanom kaznom u iznosu od 5,000.00 do 20,000 evra za prekršaj, ukoliko:


78


1.1. ne uspe da obezbedi potrošaču reklamne poruke kao što se to zahteva članom 13 ovog zakona;

1.2. ostavlja poruke ili reklamni materijal na mestima koji su zabranjeni članom 14 stavovi 1, 2 i 3 ovog zakona;

1.3. ne uspe da obezbedi potrošaču uputstvo pripremljeno od strane proizvođača o lakšem i sigurnijem načinu korišćenja, radi pružanja garancija i tehničkih uputstva za upakovanu robu član 16, stav 5 ovog zakona;

1.4. ne uspe da obezbedi potrošaču sigurno pakovanje, veličinu i težinu robe član 17, stav 1 ovog zakona;

1.5. ne uspe da prikaže cenu po jedinici proizvoda koji nije upakovan i izmeren u prisustvu potrošača član 26 stav 3 ovog zakona;

1.6. Ne uspe da obezbedi jasnu, lako vidljivu i čitljivu prodajnu cenu i cenu po jedinici član 26. stav 4 ovog zakona;

1.7. postupi suprotno članu 28 ovog zakona, ukoliko ne uspe da prikaže jasnu i vidljivu cenu za proizvode koji se prodaju u kioscima ili sličnim objektima član 28 ovog zakona;

1.8. Ne uspe da obezbedi na jasan, vidljiv i čitak način obaveštenje označeno sa „akcija” ili „akcijska prodaja” i/ili „prodaja sa sniženjem” član 32 ovog zakona;

1.9. ne deluje u skladu sa uslovima predviđenim u članu 34 ovog zakona;

1.10. ne razdvaja fizički robu sa popustima od ostale robe koja nije na sniženju i koja se nalazi u njihovoj blizini ili iznad njih, sa obaveštenjem na jasan, vidljiv i čitak način da su na sniženju ili kompenzaciji član 35 ovog zakona;

1.11. ne uspe da prikaže na jasan, vidljiv i čitljiv način promene u ceni, kada je proizvod prodavan na sniženju bio već nekoliko puta na sniženju član 36, stav 2 i takođe ukoliko ga on reklamira kao sezonsko sniženje član 36, stav 6 ovog zakona;

1.12. ne deluje u skladu sa uslovima i cenama u maloprodaji član 57, stav 3 ovog zakona;1.13. ne uspe da pruži potrošaču koji je obavešten da je dobitnik jedne obećane nagrade u skladu sa zakonodavstvom na snazi član 58 ovog zakona;

1.14. ne deluje u skladu sa odredbama člana 59 ovog zakona;

1.15. ne daje standardne informacije u vezi sa kreditnim sporazumima na jasan, sažet i vidljiv način član 85 ovog zakona;

1.16.(kreditor) pravovremeno ne obavesti potrošača kada mu je zahtev za kredit odbijen član 90 ovog zakona;

1.17. (Dobavljač) ne uspe da obavesti potrošača o svim ugovornim uslovima i o informaciji navedenoj u članu 62, stav 1 i članu 63 ovog zakona;


79


1.18. (kreditor) ne obavesti potrošača pismeno ili na nekom drugom održivom medijumu, u slučaju značajnog prekoračenja u odnosu na period od više od mesec dana član 99 ovog zakona;

1.19. ne pruži informaciju potrošaču kao što je zahtevano na osnovu člana 103, stav 2 ovog zakona;

1.20. je trgovao ili prodavao kao investiciju, jedan proizvod za odmor određenog roka ili jedan proizvod dugoročnog odmora član (103, stav 4 ovog zakona);

1.21. ne uspe u svako vreme informaciju stavi na raspolaganje potrošaču informaciju kao što je to zahtevano članom 104, stavovi 2 i 3 ovog zakona;

1.22. ne obavesti potrošača pravovremeno u vezi svake izmene u sporazumu koja se dogodi kao rezultat izuzetnih i nepredviđenih okolnosti član 105 ovog zakona;

2. Fizičko lice i odgovorno lice pravnog lica kazni će se za prekršaj iz stava 1 ovog člana u iznosu između četiristo (400) dve hiljade (2,000) evra.

Član 139

1. Novčanom kaznom u iznosu od hiljadu (1,000) do petnaest (15,000) evra za prekršaj kažnjava se pravno lice, ukoliko:

1.1. ne postupa u skladu sa odredbama stavova od 11 do 13 člana 26 ovog zakona;

1.2. ne uspe da prikaže informaciju za potrošača na jasan i razumljiv način kao što je to predviđeno članom 38, stavom 1, podstavovima 1.1 do 1.8 za različite ugovore na daljinu ili van prostora;

1.3. ne uspe da nadoknadi potrošača kada se sam ponudi da pokupi robu član 46, stav 3 ovog zakona;

1.4. ne uspe da dobije saglasnost potrošača za svako dodatno plaćanje osim dogovorene nagrade za glavnu ugovornu obavezu trgovca član 55, stav 1 ovog zakona;

1.5. ne deluje u skladu sa zahtevima, kao što je predviđeno članom 56 ovog zakona;

1.6. ne uspe da omogući potrošaču verifikaciju fakturisane količine ili pružene usluge član 57, stav 2 ovog zakona;

1.7. ne uspe da preda potrošačku robu koja je u skladu sa ugovorom o prodaji član 77, stavovi 1 i 2 ovog zakona;

1.8. (kreditor) nije procenio kreditnu vrednost potrošača na osnovu dovoljne informacije član 89 ovog zakona;

1.9. ne uspe da obezbedi informaciju na službenom jeziku potrošača u skladu sa članom 104, stav 2 ili na jednom od službenih jezika države u kojoj je potrošač nastanjen član 104,


80


stav 4 ovog zakona.

2. Fizičko lice i lice odgovorno za pravno lice kazni će se u iznosu od trista (300) do hiljadu i petsto (1,500) evra za prekršaj iz stava 1 ovog člana.

GLAVA XXPRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 140Prelazne odredbe

1. Pod uslovom da ne budu u suprotnosti sa ovim zakonom i do izdavanje novih podzakonskih akata za pravilno sprovođenje ovog zakona, ostaju na snazi sledeći podzakonski akti: Uredba (MTI) br. 09/2013 o etiketiranju, prezentaciji i reklamiranju prehrambenih proizvoda.

2. U cilju sprovođenja ovog zakona, Ministarstvo trgovine i industrije će doneti podzakonske akte u roku od dvanaest (12) meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

3. Član 16.8 stupa na snagu šest (6) meseci nakon stupanja na snagu ovog zakona

Član 141Odredbe ukidanja

Stupanjem na snagu ovog zakona ukida se Zakon br. 04/L-121 o zaštiti potrošača, kao i drugi podzakonski akti, koji su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 142Stupanje na snagu

Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosova.

Zakon br. 06/L-03417. maj 2018.

Proglašeno Ukazom Br. DL-023-2018, dana 04.06.2018, od strane Predsednika Republike Kosova Hashim Thaçi

Documents

PRIŠTINA · SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVO Br. 11 14 JUN 2018, PRIŠTINA ii r . 06L034 O ZAŠTITI POTROŠAČA SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA SlužbenI List Republike Kosova objavljuje: