Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

Ьiо (niti zelim da budem) u poziciji da Ьilo kome dijelim lekcije i savjete. То u nasoj struci- historiji, ра i nauci uopste, slozicemo se, пiје ni prilicпo. 1pak, ово sto је d1·. Skegro napisao u dijelovima svoga teksta па str. 427-431 (dijelovi 1-Ш) пiје primjereno naucпom radпiku пjegovog formata i referenci. Dobro је (u priпcipu, mislim) kada је nauka u pitaпju, pokusati izbjeei bilo kakvu politizaciju, imputacije, maliciozпosti, diskvalifikacije, а pogotovo оsоЬпе dojmove! Historicariшa su, i trebalo bi da bude, svete cinjenice - ''sine ira et studio"! Kolega Skegro је primijeпio naucnu kritiku, а to је jedino ispravan postupak, sашо na tekst prof.dr. Е. 1mamovica.

Na ovaj djelimican odgovor Aлti Skegri cekao sam dvije godine zbog toga sto sаш ga zelio objaviti u istom casopisu u kojem је objavljeп diskusioni prilog kolege Skegre.

1Ьrai1im Karabegovic

"Pro et contra" ili "Audiatur et altera pars"

Povod pisanju ovih redova је interesantan prilog Sonje Dujnюvic (S.D.) objavljen u Prilozima Instituta za istoriju Sarajevo, br.29., 2000.g., sti-.449-453. Predmet originalne analize S.D., пaglaseno kriticki i, nesumnjivo, dobronam­jemo iпtoniraпe,. artikulirane na zavidnoj intelektualnoj raziпi, је historiografska produkcija шeduratnog perioda (1918.-1941.), tj. prosudba iz rakursa pojedi­nacnih dometa i promasaja, posebno njenih globalnЉ karakteristika u periodu od 1945. do 1980.g. Svoju analizu S.D. је temeljila па- ро sopstvenom izboru­sumarnim ocjenama ucesпika Savjetovanja о istoriograftji BiH 1918.-1945. koje је odr:lano u Sarajevu ll.-12.2.1982.g., tj. ona nije proizasla iz osobne valori­zacije tretirane prodtJkcije, ра su пjeni zakUucci ео ipso indirektni, oposredovani ocjenama drugih (sa kojima se ona slaze). Ovaj sa:let i koncizan rad sam sa velikom pa:lnjom procitao nakon izlaska Priloga, јег ga пisam mogao odslusati kada је podnesen па skupu (u studenom 1999.g.). Logicno, interes mi је Ьiо profesionalвo motiviran јег sam se proЬlematikom koja је predmet analize S.D. bavio cijeli svoj profesionalni vijek. Nakon sto sаш ga procitao kod mene је preovladalo uvjerenje da је prilog S.D. metodoloski пeobicno postavljen, ра da su stoga neke od njeпih kontatacija i осјепа, Ьlago receno, nekonzistentne sa stvarnim stanjem historiografije BiH tretiranog perioda. Dovoljan razlog za reakciju ove vrste, istina, u posUedпje vrijeme rijetko sretaлe. Priznacu, dodatnu motivaciju dala mi је sama autorica prvim dijelom svoga naslova -"Molimo tisinu ... " (u пеkа vremena to se govorilo na drugi nacin -"Ne talasaj"!). Naravno ni S.D. (nadam se), а niti potpisnik ovih redova (pretpostaviti је) ne plediraju na "konacnu istiпu", пiti vjeruju (za sebe sam siguran) da је о tako kompleksпim i

334

Prikazi, osvrti, prшnocije Prilozi, 30. Sarajevo, 2001., str. 217-381

ozbiljnim pitaпjima rnoguce reci i promil опоgа sto Ьi trebalo. lsto tako пе treba sumпjati u obostraпu dobru volju da u svojim prornisljanjima i zakUuccima о historiografiji recenog perioda dodemo priЬijzno do kvaljtativno slicnЉ spoznaja. lstiпu govoreci ocjene razlika medн nama u podbacajima historiogra~ fije su, н sustini neЬitпe, ali пе i zanemarljive. lpak, zajednicki narn је usнd po­ziya za koji sпю se kao poYjesпicari opredijelili - baviti se zпanoscu koja пiје egzaktana i gdje su razlike normalna stvat·. Ali, svi snю obavezni da postujemo pisaпa (metodoloska) ј nepisana (eticko-moralna) pravila koja se podrazumi­jevaju uz postovanje digniteta ј struke i pojedjnca - kada jest i nye н pravu. Bez difamiranja, djskvalificiranja, ironiziranja, malicioznosti, "niskih udaraca". То је .Sto se tice nacela, а sYaki slнcaj је konkretan i prica za sebe. Uzнsj struke su pretpostavka i prema onima kojj паш pruzaju priliku da iћ zпaпstvena kritika zпaпstveno "sal1raпi". lstrazivacki postupak sa prjmarnim i sekuпdarnim iz­vшima vodi nas sine ira et studio do povijesne istine koja nije to ako је apriorna, instrumentalizii"ana, ideologizirana, politjzirana. Tko se iole latjo ovog i ovakvog posla, cesto "trazenja igle u plastu sijeпa", svjestan је svekolikil1 iskusenja dosti­zanja ciljeva. Pretpostavke za to su nepi"edvidjve. 1 objektivne i subjektivne.

cesto se sjetim i рошiпјеm jednog fгancuskog povjesnicara koji је ceka­juci karuce da ga odvedu na prijem kod suvereпa vjdio iza zavjese udes - Ьiо је

pregazeп neki nesretпik. Izasavsi iz kuce dozivio је od prisutnil1 "rasomoпijadu". Jedni su imali ovakvu, drugi oпakYu verzUu dogadaja. Veliki l1istoricar se zapjtao: "Sta ја t·adim? Kako da sttdim о necem sto se davпo desilo, kada. evo, oni koji su svojim ocima vidjeli jedan dogadaj ne mogu da usaglase videno". lpak, shvatio је da traganje za povijesnom istinom jma smisla. Mozda sпю na istom tragu naslovljavajuci ovaj prilog rijeCima "Pro et contra ". Моје pro Ьi se odnosilo na izvaш·edno pozicioniranu nakanu i potrebu kritickog promjsJjaпja dosega histoгiografije BiH do 80-jh godina promatranill kl"Oz prizmu autorjcjпiJ1 sltvataпja nacelne pozjcjje hjstoriografa ј produkcije tt vremenн, nj ilюvog rada i njenog 1zastajanja. Ро menj su oni trebali da budu podloga i okvir te anaJjze kako ju је autorica najavila razmisljanjima srocenim na str. 449. Моје contra је proizilazilo iz uvjerenja da su "de\1et od deset" primjera, na kojim је S.D. razvijala svoju tezu i izvodila analizu, ei"go postupak na kojem је temeljila zakljucke, ра formulirala i prvi djo пaslova ("Molimo tisjnu") - contradictio in adiecto ostvю·enom rezultatu. Zasto? Bez imalo kuгtoazjje S.D. је izvrsno detektirala conditio sine qua поп svakog osvгta na historiografiju kao relevantne drustvene zt1aпosti i postulate koje svaki, iole ozЬiljaн ћistoriograf ne moze пi u primislima da zatomi i prenebregne, napusti, izda - а to је "vrijenze" u kojem su se odjgraJj i odigravali dogadaji koja jstrazuje, lica drustveпe grupe ј)ј pojave koje prati. Zaista, bez strogog uvazavaнja njenih temeljnЉ postulata ( od istrazivackog postupka, kritjke izvora do interpretacije - opet "sine it·a et studio ") nije moguce goYoriti, ozЬiljno i vjerodostojпo, о "ulozi, dometima ј

335

Prilcazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

smjerлicaшa istoriografije, svrsi вјелоg postojaвja i mogucoj ili st\'arnoj metaпюrfozi u istorijsku nauku" (449). lzmedu precizno pozicioпiraвog zadatka koji је seЬi autorica nacelno postavila u uvodnom dijelu priloga (449.) i лjegove realizacije ispoljena је nedozvoljeлa doza лekoлzisteлtлosti, doslo је do izral.aja nesuglasje. U сешu se олi ogledaju?

S.D. је vrlo dobro markirala put i nacin ostvarenja svakog historio­grafskog (ра i svog ) zadatka afirmacijoш i opredjeUenjem za "nuzлo konstrнk­tivпo, kriticko, racionalno sagledavanje i ocjeлjivanje teorijskЉ, metodoloskih pristupa i rezultata dosadasnje istoriograflje i njihovo preispitivanje" (449.) - ne samo da se ne Ьi "otkrivala Amerika", "topla voda", nego i dovelo sebe u zaЬludu. Zadatak nimalo lak, ni jednostavan. Dapace! Nazalost, izmedu nacel­nog opredjeljenja i prakticлe realizacije lako је uocljiva - diskrepancija. Podra­zuшjevajuca nacela i postulirani zadatak ("kritika historiograftje") pret­postavljali su, ро mom skromnom (tacnom-netacnom, prihvatljivom-neprihvat­ljivom) misUenju, osobnu analizu i prosudbu, а ле preuzimanje tudih (istina kompetentnih i relevantnih), ali odabranih ocjena koje su iskljucivo bile u funk­ciji potkrepljivanja autoricine apriorno formirane slike о sveukupnosti dometa i karaktera historiografije do 1980.g. Nije Ьitna toliko ni ta, od samih autora izrecena ocjena propusta, padova, podbacaja 11istoriografije (do 1980.g.) koliko tон komentara i ocjena S.D. Uopceno govoreci, tekstovi nasih povjesnicara (ле samo tog perioda) su, ро mnogima, naglaseno pozitivisticki, prepuni cinjenica (u osrюvnom tekstu), ра prema tome i poprilicno nema~toviti, bez dovoljno duha, ''suhi ", "tvrdi". No, пе Ьi ih trebalo da "krase" ni ironija, ni sarkazam ili slicni "proizvodi" duha. Jedna dobra zamisao izvrgla se u surogat istine о "proslosti" kako su је vidjeli historiografi (u totalu) do 1980.! Dobronamjeran aпaliticar re­zulata Savjetovanja historiografa ( 11. i 12.2.1980.) i u onako istrgnшim

ocjenama koje su se cule, а S.D. ih citirala na str. 450. (Ьilj 1, 4 do 8.) lako се uociti da vrve od samokriticnosti, пezadovoljstva samih povjesnicara- autora tih historiografskih uradaka, onih koji su "doprinijeli" орсој slici historiograftje do 1980.g. Predstavljaju sve samo ne prolegomenu za diskvalifikaciju jednog \'re­mena (revolucioname, komunisticke, NOB-eovske, postratпe, socijalisticke djelatnosti) historiografije kojoj је mjesto na "smetljistu istorije", kojoj treЬa ponuditi "zaborav". Van pameti је i pomisliti da se ta proslost predstavi kao savrsena. Samo nedobronamjeran ili neupucen Ьi to mogao а limine tvrditi. Ako se лiје (а trebalo је) traziti obja.Srtjenja za "dogaaajnu" proslost, onda se moglo pokazati bar rnalo volje, znanja i sposobnosti za to objasnjenje uvjetri nastanka djela koja ruzicasto predstavljaju vece ili manje dijelove proslosti. О "poroda­jnim mukama" te historiografije do 1980.g. autori su nesto rekli na Savjetovanju. а S.D.- u svom izboru. Evidentлo је bilo do 1980.g. Ueste i bit се- ovo је u stilu S.D., а ја nш se pridruzujem) "odsustvo prave i pravovreшene пaucne kritike"'. Korektno је bllo (na Savjetovanju), dakle, u vrijeme jedine КР, mahanja Sil

336

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

tvrdnjama da је "пacionalno pitanje zauvijek гiјеsепо", hrabro, ра i dakkovido skreпuti pazпju na "romanticaгski пacionalisticki talas" (biU. 4). Bez okolisanja podcrtano је i ukazano na svekoliku stetu ро historijsku nauku koja је "ideolo­giziraпa i politizirana". Takoder, bez uvijanja spocitnuto је oпima па koje se od­nosi koji su svojim pisanjem doprinijeli da "istoriografija nase socijalisticke epol1e nije lisena 1-aznih ideoloskЉ pritisaka i opterecenja" (bilj. 7). Ovaj na­glaseno "samokriticki pristup", Ьlago reeeno, је potcjenjen od S.D., а do odrede­ne mjere i zloupotreЬ!jen (posebno П<i str. 451) reklo bi se (bar se tako doima) da "vrag bud~ · crnji nego sto jest". Dalje. lronizira se 1965.g. i ne pominjanje prve sveske Priloga, ali se samozadovoljavajuce "otkriva" podatak da u Savjetu lnstituta "sjedi ... 9 imenovanih i delegiraniћ clanova iz ondasnje strukture ,,zasti ., (bilj. 9 - podvukao T.I.). Ocito vlast ostaje vlast. jer daпas su to claпovi Upravnih odbora, samo sto su "oni" radili iz ideaJa, а "ovi", danasnji, najcesce za- apanazu! Za objasпjenje koпsekvenci i posljedica ро rezultate Ьћ. historio­grafije u "nekolilю decenija ciljno stvarane kolektivne svijesti diktirane jedno­partijskim rezimom" trebalo Ьi napisati, barem, jedan esej. Dozvolicu zato sebi sавю jedno sjecanje kao clana kolektiva Instituta od 1960.g., visekratnog clana orgaпa upravljanja i receвog Savjeta (ра i u funkciji predsjedatelja). Odgovara­juce strukture vlasti znale sн koga се Ьirati. Za ovu oЫast ponajbolje - ugledne, odgovome. Izabrani su u pravilu i Ьеz presedana imali povjerenje ne sam() u Savjetj onih Jl clanova "radne zajedпice" nego 11 kolektiv ll cjelini. Bili su medu iпim: Dzemal BUedic, Sefket Maglajlic, Јосо Marjanovic, Nedim Filipovic, Hamdija Kapidzic ... Cesto је navracao i Rodoljub Colakovic. Ne samo Uudi od politike, пеgо profesori Univerziteta, akademici, ugledni javni, drustveni i kul­tumi radnici. Ро sjecanjima koja nisu jzЬlijedila пjihov aпgazman mogao Ьi se, najblaze receno, ocijenitj kao korektaв i dobronamjeran. Teziпa ove ocjene је tim veca sto је ukupan doprinos lnstituta za istm·iju гadniёkog pokreta, а od 1974.g. lnstituta za istoriju1 razvitku blstoriografij~ u periodu о kome је гјјес (hajde da kazemo u kvantjtativnom smislu)- u svakom pogledu- нemjerljiv.

Cjelovjtijem sagledavanju hjstoriografije шeduratnog perjoda od 1945. do 1980.. kako ga је elaborirala S.D., nedostaje ро ШО111 пusljenju, jedno neophodno dopunsko objasnjenje, Naime, u tom kontekstu razmi.Sijдnja nije ne­vazan ni period koji јој је prethodio, а niti one prve "startne" godina:-. Akcepti­ranje tih dopunskih objasnjenja nije, u slucajн razumijevaпja zakljuёaka S.D., ama bas nikakav aliЬi za (ne)ostvarene dosege, slabosti ј promasaje historiografa ј histoгiografije BiH od 1945. do 1980. Na prvi pogled ocjenjivani period obuhvata cigliћ ЗS.godina. Dovoljno dugiћ i za kritike i, eventualne, pohvale. Ali i пajpovrsnjjj kriticki ј dobronamjemi osvrt па оsпоvпе karakterjstike histo­riografije bosanskol1ercego\'ackih prostora. kako оне do 1945 .• tako. ј one dese­tak ј petnaestak godiпa пakon 1945. шогао Ьi (trebalo bi) da registrirз ili, bar, пе p1·evidi:

337

Prikazi, osvrti. promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001 ., str. 217-381

338

Ј. jednostranosti svojevrsne jednodimenzionalne historiografije kako one do \945.g., tako i one od 1945. I jedna i druga iz razlicitih, objektivnih razloga su tako da\eke od postulata zagovomika totalne ili globalne blstorije ili, pak, onih zahtjeva о kojima ozbiljno i znanstveno raz­mislja S.D. ("interdisciplinarnost, posebno sociolosko videпje totali­teta drusf11a u njegovoj razvojnoj Iiniji - str.452, dodao bih iz personal­nog rakursa.

2. realan, objektivan "prilog kritici istoriografije 1918-1941." (od 1945. do 1980.) i "onim u toku'' koji ne Ьi еп gross difamirao i diskvaJifici­rao u pгincipu s11akog autora i sve umdke jer је Ьiо u tom periodu а priori i bez izuzetka "opterecen pristrasпostima i ideologijom. UvUek pod prismotrom"- sic! (od kontraobavjestajaca, mozda?), "naucen па stegu"- (kao da su Ьili pod disciplinskom kaznom) "i kad је пета ... ", "omamljen politickim demagoskim govorima i instrukcijama, ne ra­zaznaje mjere istinitosti" (str.452)

з. trebao ы da pretpostavi da vecina ћistoricara - istrazivaca н tim stvaralackim godinama (sa i bez navodnika) nije gotovo, ni stigla, niti mogla da se razvije u punom smislu rijeCi (11i u negativnom, ni u pozi­tivnom) - u "dobrog" iJi "loseg" znanstvenika. Otud vjerovatno, i опа "poplava" samok1·itickih toпova koja se pojavila па Savjctovanju 1982.g. Zasto? Ponajprije zato sto se, primjereno strogim znanstveno istrazivackim mjerilima, ne moze, na ovim prostorima ni govoriti о fom1iraпim (u znaпstvenom smislu) historiografima- istrazivacima, do srediпe, odnosno kraja pedesetih godina (sada vec) proslog stoljeca. Profesori i asistenti Filozofskog fakulteta (od 1952.g.), poneki importi­rani zпanstvenik cinili su embrion historiografske znanosti. l11stitu.t za istoriju radnickog pokreta је punih petnaest godina (1959.-1974.) pro-1azio Scile i Haribde sopstvenog organizacionog, kadrovskog, izdavackog sazrijevanja. Cini mi se da ove (i jos neke druge) preпe­bregпute cinjeпice sadrze dio odgovora zasto, kako S.D. tacno upitno pise"da li ima dovoljпo generacija istoricara da se mogu prebrojati prstima jedne ruke" ( 453) i zasto је орса slika historiografije u BiH (1918.-1945.) u periodu do 1980. takva kakvajest, ро priznanju samill autora i S.D .. Kada su н pitanju nove, пadolazece generacije пе treba " moliti za tisiпu", niti sa pozivom па sutпju, unizavati пеgо, pojedi­пacno i skupпo (tiшski) ciвiti stvaralacke napore u promicanju i ltisto­riografije i znanosti uopce. Ne kritikom bez uvaiavaвja bitnih cin­jenica, а пiti neutemeljenim obranastvom do sada ostvaгenog. Svi oni koji su politikantski ili ideoloski promasivali ili su znanstveno "po­gadali u sridu", а nasli su se u ЬiЬ!iografijama, poput one najпovije анtога dr. В. Milicica ( BiЬliografija izdm~ja lnstituta za isto1·iju и

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

SarajeJ'U i rad01:a saradnika lnstituta za period 1959-1999.g., Sarajevo 2000.g.) opominju i ohrabruju, ра i obavezuju generacije historiografa koji dolaze.

P.S. Nekoliko "slucajeva" koliko god se nюgu sl1vatiti kao pojediпacni ili usamljeni primjeri toliko sв i paгadigmaticпi, jer ipak, nisu Ьili rijetk.i za vrijeme na koje se odnose. Navode se јег, ipak, na svoj naciп, ilustriraju period u kojem se stvarala l1istoriografija do 80-ih godina о kojima је rijec u оЬа priloga S.D. i ТЈ .. Koliko stvarno korespondiraju sa vremenom i zakljucci koji se iz njih mogu izvuci ostavlja se citateljima da se sa njima sloze ili ne slore

Slucaj prvi: Potpisnik ovih redova otisao је I963.g. u Beograd na tгeci stepen sa pisamcetom direktora Instituta dr. Eпvera Redzica za sefa postdiplom­skog studija dr. Jocu Marjanovica u kome је prepo•·ucivao da u шagistarskoj radnji (prema potrebama i planovima Instituta) dalje obradujem politiku Narod­nog fronta (iz te oЫasti sam pisao diplomski rad na Filozofskom fakultetu kod ranUeg -prvog- direktora lnstituta dr. Miroslava Dordevica). Prof. dr. Vasa Cu­brilovic је Ьiо drugog misljenja. "Ti mali, kao Hrvat iz Bosne radit ces teшu iz istorijata пајvесе hrvatske gradanske straпke - Radiceve - HSS". I "onaj" Savjet amiпova tu promjenu. а T.I. napisa u lnstitutu za istoriju mdnickog pokreta ne sашо magistarsku radnju nego i disertacUu i doЬi (kada se pretezito izнcavao historijat КРЈ-SКЈ) najvisu nagradн za znanost (nauku)- "Veselin Maslesa".

Slucaj d1·ugi: Sredinom 80-ilt pisana је hroпika Fojnice. Neupuceni i nedobronamjerni su u praskozorje visestranacja pozurili da brze bolje objede bracu Dizdarevice (Nijaza, Raifa i Resada) da su "narucili" seЬi i svojoj obitelji djelo ne о gradu nego njihovim zaslugama. Svi autori (djelo је Ьilo rezultat timskog rada - medu iniш ucestvovala је i akademik dr. Desanka Kovacevic­Kojic) Ьili su svjedoci da su se inkriminirani "drugovi", tada iпасе vrlo visoki duznosпici, u radпim dogovorima sa autorima zalagali za kпjigu "gole" povijesпe istine о zЬivanjima u fojнickom kraju, не koketirajuci, niti jedпom rijecju sa оnош koja се Ьiti "na strani пapredne klase".

Primjer treti: Nekako pred rat prof. dr. lvan Cvitkovic, tada jedan od iz­vrsnih sekretara СК SКВiН, osobno те zamolio da napisem recenziju za tekst njegove knjige "Ко је Ьiо Alojz Stepinac?" (vise formalno, јег su Ьile potrebne dvije receпzije, а kпjiga је Ьila pred tiskanjem ili vec u tiskari). Situacija ni za receпzenta, ni za autora, ni za izdavaca nije bila вi шаlо prijatнa јег је recenzija Ьila - negativna. Objav\jena је u Prilozima, а autor i •·ecenzent su ostali, kao i do tada, u korektnim i prijateljskim odnosima.

Primjer cetvrti: (bili Ьi ih jos podosta!) Ne tako davno prof.dr. Atif Puri­vatra ujednoj emisiji Radija BiH (21.3.1999.g.) govo.reci о pisaпju svoje diser­tacije "ЈМО и drustveno-politiCkom iivotu Kraljevine SHS" odgovorio је na sumnje jednog slusatelja da se u to vrijeme (sredina 70. godina) nije smjelo slo-

339

Prikazi, osvrti, prornocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

Ьоdпо pjsatj kako је njegov mentor dr. Dragoslav Jankovjc а bls z postjvao znanstvene zasade autora.

Tomislav ISek

* * *

ISPRED SVOGA VREМENA: Enver Redzic, Sto godina muslimanske politike и tezama i kontroverzama istorijske nauke. Akademija nauka i umjetnosti BiH i Institut za istoriju, Sarajevo 2000, str. 220.

Zajsta је nemoguce na ogranjcenom prostoru, koliko nam је ovdje doz­voljen, iznjjeti barem i jednu osnovnu panoramu onih proЫema koje akademjk Redzic zahvata u ovoj kвjizi. Nemoguce је donositi zajsta jscrpne sudove, ali ја cu zato odmaЬ na pocetku kazati ono sto ја misfjm daje osnovno u ovoj knjjzi, а onda cu iz nekog svog ugla, recj nesto kako ја shvacam historiju, pogotovo llis­toriju malih margjnalnih zemalja kakva је Bosna Ьila i ostala do dana danasnjeg.

Knjigu akademjka Envera Redzica, Sto godina muslimanske politike u tezama i kontroverzama istorijske nauke poslije knjige Srecka Dtaje Nacional­nost, konfesionalnost Bosne i Hercegovine (objavljene na njemackom jeziku 1984. godine) smatram najvazвijiш historjografskiш djelom koje se u Bosni ј Hercegovjni i о Bosni i Hercegovini pojavilo zadnjih пekoliko decenjja. Sad sam, naravпo, dutan ј to cu uciniti, da dam objasnjenje zasto tako mislim, zasto sam odusevljen оvою knjigom i zasto је ova knjiga па mene ostavila jedan vrlo, vrlo snazan pecat. Prije svega, ono sto је mene impresionjralo, је to sto se u ovoj nasoj maloj historiografiji, nerazvijenoj hjstoriografiji, kojoj, naravno, i ја pripadam, а mozda sam malo vise svjestan od ostalih koliko smo mali ј beznacajnj, ovakav stepen autorefleksjje, kakav pokazuje akademik Enver Redzic, ве javlja cesto. Naime, kod nas se sa tom nasom nesretnoш i malom ј, ponavljam to, zajsta beznacajnom historUom postavlja danas kljucno рјtапје kako da proslost postane povijest. Njkako ne шozemo da savladamo taj jedan veliki krupni zadatak i zato smo neprestano. uzmite samo zadnjih deset godjna, zaroЫjenicj mitskill konstrukcjja, ideologema. velikodr:f..a \•nill projekata, ali u jednoj potpuno trivjjalnoj, u jednoj pigmejskoj verziji koja ne nюze prebacjti daleko ј пе moze dobacitj daleko, jer sшо mali ј bezпacajni, ј onda se sva ta пegativna energjja koja se akumulira na bazi pseudoznanosti, na Ьazi mitova, okrece protiv nas saшih. То је, zapraYo. nasa, kako је ја vidim, najveca tragcdija

340