1

PROAKTIVNA zAjedNIcA Priručnik o aktiviranju zajednice kroz Projekat iLuStrovanoM na PriMeru obnove i organizacije feStivaLa nušićijada u ivanjici

2

Projekat PROAKTIVNA zajednica”, u okviru koga je izrađen priručnik PROAKTIVNA zajednica, finansiraju Evropska unija i Vlada Švajcarske preko Programa evropskog partnerstva sa opštinama – EU PROGRES.

KUDES Ivanjica isključivo je odgovoran za sadržaj publikacije i on ne predstavlja neophodno stavove Evropske unije i Vlade Švajcarske.

3

Svima onima sa kojima smo učili i onima koji će učiti od nas

4

5

Sadržaj 1. Predgovori 6

2. Kakav projekat je potreban da bi aktivirao i povezao zajednicu? 10

3. Kako se upravlja ovakvim projektom? 14

4. Kako se ovakvim projektima aktivira zajednica? 48

5. Kako se i zašto podiže svest o ovakvim projektima? 76

6. Kako se zajednica identifikuje sa ovakvim projektom? 80

7. O festivalu 83

8. Bibliografija 88

Analiza stanja

Aktiviranje zajednice

Planiranje projekta

Volonterizam kao oblik delovanja u zajednici

Prikupljanje sredstava za finansiranje projekta

Planiranje volonterskog programa

Sprovođenje i praćenje projekta

Sprovođenje volonterskog programa

Evaluacija

6

Udruženje građana KudeS svoj rad započelo je 2008. godine, kada je kao građanska inicijativa, pokrenulo potpisivanje peticije za obnovu festivala Nušićijada. Zajedno sa našim festivalom smo, od početne inicijative preko njegove obnove, pa sve do pripreme sada već četvrte Nušićijade, prešli dug put - put od skepse do aktivnog učestvovanja, put od sećanja do stvarnosti, put od građanske inicijative do jedne od najboljih manifestacija u zemlji.

Radeći na festivalu od trenutka kada je ideja o njegovoj obnovi začeta, naše udruženje iskusilo je i u praksi primenilo principe upravljanja projektima, strateškog planiranja, organizacije i dobrog upravljanja, izgradnje kapaciteta u zajednici, promocije i podizanja svesti i mnoge druge. Još u ranim fazama pokazalo se kako festival može postati platforma za pokretanje zajednice, uspostavljanje saradnje između civilnog, javnog i privatnog sektora, umrežavanje među institucijama, negovanje kvaliteta i unapređenje kapaciteta. Vremenom, nizale su se nove mogućnosti, a sve više aktera, bilo pojedinaca, bilo organizacija, bivalo je uključeno u procese koje je KudeS pokretao.

Festival je do danas ostao platforma na kojoj gradimo sve što radimo, ali aktivnosti kojima se bavimo mnogo su sveobuhvatnije od same organizacije Nušićijade. Osim što predstavlja festival kulture i zabave, ona predstavlja priliku da svi pokažemo koliko smo kao zajednica napredovali.

Sigurni smo da festival napreduje na svim planovima upravo zato što napreduje zajednica koja ga organizuje. A opet, zajednica napreduje upravo zahvaljujući festivalu i procesima koje on inicira. Ovaj cirkularni proces u kome se rezultati ostvaruju jedino neprekidnom interakcijom i napredovanjem podstakao nas je na ideju da sve što o njemu znamo podelimo sa svima onima koji u svojim sredinama žele boljitak.

Pred vama se nalazi priručnik kojim želimo da, sa jedne strane, pokažemo kako se svaka zajednica može aktivirati, zbližiti i unaprediti kroz adekvatan projekat. Sa druge strane, kreiranjem ovakvog dokumenta želimo da podelimo naše znanje i iskustvo sa svima onima koji žele da daju doprinos u svojoj zajednici i utiču na kvalitet življenja u sopstvenoj sredini.

Ovaj priručnik treba da svakom čitaocu približi ideju aktiviranja zajednice, istakne važnost uključivanja građanstva, a posebno mladih, u donošenje odluka, kao i da naglasi značaj iniciranja i uspostavljanja saradnje među svim sektorima. Pored osvrta na pomenute teme, ovaj priručnik vam nudi i brojne metode i alate* koje možete primeniti u radu sa zajednicom u kojoj delujete, a svako poglavlje ilustrovano je kroz primer organizacije festivala Nušićijada koji se na brojnim planovima pokazao kao primer dobre prakse. On će vam približiti našu misiju stvaranja PROAKTIVNE zajednice - zajednice koja uzima učešće, preuzima odgovornost, koristi prilike, neguje aktivizam, vrednuje timski rad, podržava dijalog sa institucijama, podstiče volonterizam i omogućava obrazovanje.**

Verujemo da su projekti koji mogu uticati na unapređenje kvaliteta života u zajednici raznovrsni i da će iznedriti ono što vi zamislite. Kako biste dobili što više ideja i zamisli, a onda to što zamislite i kvalitetno sproveli u delo, mi vam na narednim stranama predstavljamo ono što mi znamo. Ukoliko uspemo da vas inspirišemo i podstaknemo da pokrenete inicijativu, smatraćemo da smo ostvarili zajednički uspeh.

Udruženje građana KudeS

PREDGOVOR CIVILNI SEKTOR

*Kao udruženje koje neguje i podstiče opštu odgovornost, odlučili smo da štampana verzija ovog priručnika ne uključi priloge koji služe kao univerzalni modeli koje možete prilago-

diti svom radu. Ove priloge možete pronaći na našem sajtu www.nusicijada.rs, sa kog takođe možete preuzeti i celu verziju priručnika u elektronskom formatu.

** PROACTIVE Community - Community which Participates, takes Responsibility, uses Opportunities, nourishes Activism, values Team work, fosters dialogue with Institutions,

stimulates Volunteerism and enables Education

7

Neko ko je osmislio i pokrenuo Nušićijadu šezdesetih godina prošlog veka verovatno nije mogao da pretpostavi koliki i kakav će ta manifestacija trag ostaviti na Ivanjičane. Bez obzira što je do tada održano samo pet manifestacija, o njima se pričalo skoro naredne četiri decenije sa nadom i željom za obnovom.

To „čudo“ se i desilo 2010. godine, verovatno kao plod velike želje ogromnog broja Ivanjičana. Da, Nušićijada je definitivno obnovljena. Najveću zahvalnost za to svi mi dugujemo mladim ljudima organizovanim u Udruženje građana KudeS. Ti mla-di ljudi osetili su čežnju i potrebu Ivaničana za Nušićijadom i hrabro krenuli u pripremu jednog izuzetno složenog i važnog kulturno-humorističkog i zabavnog projekta.

U toku 2009. godine obavljao sam funkciju predsednika Opš-tine Ivanjice i predstavnici KudeS-a su mi prezentovali projekat obnavljanja Nušićijade, što je kroz peticiju podržalo skoro 4000 građana Ivanjice. Nakon prezentacije, koja je urađena veoma profesionalno, nije bilo teško prepoznati šta ti mladi ljudi hoće da urade, i proceniti da to i mogu.

Rekavši sebi da ovakva inicijativa mora da se podrži, odmah sam pokrenuo proceduru za obnavljanje manifestacije i taj predlog podržan je već na prvoj sednici skupštine. Ta jednoglasna odluka odbornika bila je dodatna obaveza za sve koji su bili uključeni u organizaciju za obnavljanje Nušićijade.

Mislim da nikom od nas nije u potpunosti bilo jasno kako će manifestacija izgledati, tačnije, skoro niko nije mogao pret-postaviti da će sve biti toliko dobro. U pripremu Nušićijade ukl-jučile su se sve strukture, počev od lokalne samouprave, Doma kulture, Turističke organizacije, javnih preduzeća, volontera, privrednika i ogromnog broja građana. Ono što je obeležilo pripremu je veliki rad, entuzijazam, kolektivni duh i velika želja svih da manifestacija uspe i protekne u najboljem redu.

Konačno je došao i taj dan, otvaranje i početak trodnevnog festivala- Nušićijade. Prosto je nemoguće rečima opisati atmos-feru i sva dešavanja za ta tri dana u Ivanjici. To treba doživeti. Ivanjičani su mi delovali nekako drugačije, veselije, životnije, kao da su se ponovo rodili. Toliko pozitivnih emocija na tako malom prostoru za samo tri dana nikada u životu nisam doži-veo. Jednom rečju- neponovljivo!

Priprema sledećih Nušićijada rađena je u poznatom maniru, i to veoma ozbiljno i vrlo profesionalno, ali sa mnogo manje neiz-vesnosti. Ona je i dalje vođena po modelu koji je KudeS utvrdio prethodne godine, s tim što je nešto više ušla u institucije loka-lne samouprave. Može se reći da je projekat Nušićijada odličan primer dobre saradnje civilnog, javnog i privatnog sektora sa čim obavezno treba nastaviti. Jedna od pozitivnih strana Nušićijade je što u pripremu uključuje ogroman broj volontera, mladih ljudi koji stiču nova iskustva i svoje slobodno vreme koriste na najbolji mogući način. Pored toga, ovaj festival pro-moviše Ivanjicu na pravi način, tako da ona postaje prepoznatl-jiva po Nušićijadi koja je već postala ivanjički brend.

Hvala svima koji su učestvovali u obnavljanju Nušićijade, hvala svakom pojedincu, grupi, organizaciji, a posebno hvala KudeS-u. Uveren da nije bilo tih mladih ljudi i njihove vizije, entizijazma, harizme, upornosti i odricanja, i dalje bi Ivanjičani sa setom pričali o nekadašnjoj Nušićijadi.

Radomir Ristić, predsednik opštine Ivanjice u periodu obnove Nušićijade

PREDGOVOR jaVNI Sektor

8

Krajem 2008. godine grupa mladih Ivanjičana obratila se Skupštini opštine sa zahtevom da se obnovi stara Nušićijada u jednoj novoj formi adaptiranoj modernom vremenu. Kao učesnik u tadašnjoj vlasti na mestu zamenika predsednika opštine, zajedno sa ostalim članovima Skupštine podržao sam ovu ideju, iako sam bio svestan rizika, izazova i prepreka u ostvarivanju ovog ambiciozno postavljenog cilja. Ideju koja je potekla iz krugova mladih Ivanjičana podržali su građani svih uzrasta i struktura i kroz potpisivanje peticije verifikovali njih-ovu istrajnost i energiju i potvrdili veru u održivost projekta.

Prva obnovljena Nusićijada bila je više od očekivanog. Tim mladih, uključenih u organizaciju i sprovođenje festivala, opravdao je ukazano poverenje. Na osnovu iskustava sa prve obnovljene Nušićjade, tim je unapređivao sve segmente plan-iranja i organizacije, korigovao sve propuste, brojao sve više članova i postajao sve spremniji za realizaciju narednih festi-vala.

U godini kada se održavala treća Nušićijada treći put sam iz-abran za predsednika opštine. Tada sam imao priliku da se temeljnije upoznam sa modelom po kome KudeS uključuje sve aktere u jedan zajednički posao. Koliko god taj posao bio zahtevan, pokazalo se kako je moguć jedino ako ga zajedno obavljaju civilni, privatni i javni sektor.

U svom aktivnijem učešću bio sam i svedok sve višeg stepe-na institucionalizacije festivala koja je neophodan preduslov njegovog uspeha. Do početka 2013. godine, vođeni inici-jativom udruženja građana KudeS, zajedno smo postigli da festivalu damo i određeni strateški pravac, i da Strateške smernice za realizaciju Nušićijade 2013-2017. godine potpiše devet institucija. Ovaj dokument nije važan samo zbog dobrog organizacionog modela i podele uloga, već zbog potvrde opšte posvećenosti festivalu i njegove održivosti.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što imam priliku da učestvujem u realizaciji jednog projekta koji okuplja celu zajednicu, koji napreduje i ostvaruje sve veći uspeh. Taj uspeh se ne meri samo kvalitetom sadržaja, nagradama i priznanjima, ili sve većim brojem posetilaca festivala, već sve većim učešćem lo-kalne zajednice i njenih pojedinaca i institucija. Smatram da on predstavlja odličan model koji se može primeniti u svakoj sredini u kojoj postoji tim sa jasnom idejom i planom za njenu realizaciju i lokalna samouprava spremna da taj tim podrži.

Milomir Zorić, predsednik opštine Ivanjice u trenutku pripreme priručnika

PREDGOVOR jaVNI Sektor

9

Duh Ivanjice uvek je bio prepoznatljiv svima koji su makar jed-nom posetili. Ali, teško definisan rečju i delom.

U tom definisanju smo kao zajednica krenuli dobrim putem ujedinivši snage i zanemarivši sukobe: generacijske, statusne, političke, kulturne...putem obnove Nušićijade.

I oni koji su delovali nespojivo spojili su se u misiji obnove, a za-tim organizacije, svake naredne Nušićijade. Ovaj festival i model po kom se on sprovodi, dao je priliku građanima, privrednicima, radnicima u javnom sektoru, mladima i starima, da ga zajedno kreiraju, osmišljavaju i procenjuju, ali i u njemu uživaju.

Uz pomoć Nušićijade lična odricanja i zalaganja pretvaraju se u opšti doprinos i korist, a mi kao zajednica učimo kako se razlike pretvaraju u različitost, i kako se napori i izazovi pretvaraju u rezultate i napredak.

Zadovoljstvo mi je što sam karika ovog zlatnog lanca koji dobi-ja na svojoj dužini i sjaju svake godine, ističući potrebu i dajući mogućnost svima da uzmu učešće u ovom izvanrednom projek-tu. Kroz lično ispunjenje, dajemo doprinos i kolektivnom duhu po kom smo, kako rekoh, prepoznatljivi.

Zato se probudite! Svi vi koji možete da nešto učinite za svoja mesta, svoje okruženje i ljude oko vas. A i svi vi, Ivanjičani, i oni sa Ivanjicom u srcu, koji još spavate, vaš grad vas zove da po-mažući njemu, pomognemo i sebi na putu definisanja pečata i zaštitnog znaka naše varoši.

Aleksandar Pavlović, privrednik iz Ivanjice

PREDGOVOR PRIVaTNI SEKTOR

10

KAKAV PROjeKAT je POTReBAN dA BI AKTIVIRAO I POVezAO zAjedNIcU?

Pojam i definicija zajednice

Postoji veliki broj određenja i značenja pojma zajednica, ali u našem slučaju opredelili smo se za sledeće tri dimenzije koje dopunjuju jedna drugu i najbolje opisuju pojam koji je nama blizak:

Pod pojmom zajednica podrazumeva se određeni prostor odnosno geografski određeno područje. Ovaj pojam dodatno se određuje prefiksom “lokalna” i on je označen nadležnošću lokalne uprave kao najnižeg oblika političke vlasti. Geograf-sko određenje može biti i grad, selo, naselje, ulica...

Zajednicu mogu definisati i grupe ljudi koje žive unutar pomenutog geografskog područja, a mogu se razlikovati po polu, obrazovanju, verskom statusu ili nekom dugom ličnom obeležju.

Definicija zajednice o kojoj ćemo govoriti u ovom priručniku je nešto šireg značenja i ona obuhvata različite aktivnosti i oblike organizovanja ljudi unutar definisanog geografskog područja. Ovakvu zajednicu čine aktivni građani i građanke koji poznaju mehanizme odlučivanja, utiču na odluke koje ih se tiču, aktivno se udružuju u cilju rešavanja problema i pružanju podrške i neguju saradnju između privatnog , javnog i neprofitnog sektora. Zajednicu u kojoj mi radimo može-mo definisati kao aktivnu ili kao zajednicu koja takva nastoji da postane.

Akteri u zajednici

Akteri lokalne zajednice su svi oni koji učestvuju u životu zajednice: pojedinci (građani), neformalne grupe građana, organizacije civilnog društva, političke partije, institucije, profitna preduzeća (privatna i javna), lokalna samouprava, mesna zajednica, verske institucije... Akteri lokalne zajednice su, naravno, različiti i specifični za svaku zajednicu. Ono što je karakteristično je da se svi akteri mogu svrstati u jedan od tri sektora: javni, privatni i civilni.

11

ProjekAt koji može uticAti nA AktivirAnje zAjednice je:

Veoma je važno analizirati potrebu za određenom inicijativom i aktivnostima. Pažljivim analizama, na koje ćemo se osvrnuti u narednom poglavlju, potrebno je identifikovati i probleme koje projekat rešava, i potrebu zajednice za projektom. Aktiviranje može biti dugoročno jedino ukoliko je utemeljeno u objektivnoj potrebi.

onaj za kojim postoji objektivna potreba

Iako kratkoročni projekti mogu dati određene dugoročne efekte, poželjno je da projekat koji ima za cilj aktiviranje u zajednici pored dugoročnih efekata ima i dugoročni karakter. Kao takav, on će kontinuirano podsticati interakciju u zajednici, jačati njene kapacitete i doprinositi povezivanju njenih činilaca.

onaj koji daje dugoročne efekte i koji obnavlja interakciju u zajednici

Pored činjenice da je i broj korisnika projekta važan, još je važnija činjenica da je za projekat kakvim se ovde bavimo potrebna heterogena ciljna grupa koja uključuje čitav spektar različitih aktera. Različiti elementi podsticajno utiču jedni na druge i doprinose stvaranju kontinuirane potrebe za projektom.

onaj koji utiče na raznovrsnu ciljnu grupu

Potpuni efekat u aktiviranju zajednice imaće oni projekti koji se neprestano mogu unapređivati i tako uvek nuditi nove mogućnosti i incijative za uključivanje pojedinaca i institucija. Pored značaja novina u samoj zajednici, one su značajne i van nje, i to u pogledu repliciranja projekta u drugim sredinama, njegove adaptabilnosti i primene u drugom okružen-ju, kao i širenja njegovog uticaja.

onaj koji nudi mogućnosti za nadgradnju, nove inicijative i repliciranje

Pojedinci i institucije će biti dodatno motivisani za uključivanje u određeni proces ukoliko mogu da utiču na njega. Iz ovog razloga posebno je važno dozvoliti zajednici da utiče na projekat i njegove sadržaje u pažljivo osmišljenim i prilagođenim okvirima.

onaj koji uključuje elemente na koje zajednica može da utiče ili da ih kreira

Kada razmišljamo o projektima, aktiviranje zajednice svakako nije prva stvar koja nam pada na pamet.

Međutim, ukoliko poseduju određene karakteristike, projekti mogu biti izvanredne platforme za unapređenje kapaciteta pojedinaca i institucija, međusobno povezivanje i zbližavanje.

Zajednice osnažene u pogledu znanja, veština, socijalnih kompetencija i dobrog upravljanja svakako su u prednosti u savremenom svetu.

12

NUŠIĆIjada

Nušićijada i procesi koji se oko nje organizuju sadrže sve karakteristike potrebne za aktiviranje zajednice.

Objektivna potreba za festivalom utvrđena je kroz temeljnu analizu stanja i potreba građana, a putem procesa evaluacije koji se obavljaju svake godine, postojanje potrebe se nanovo potvrđuje. Od peticije koju je potpisalo više od 10% građana Ivanjice do niza anketa koje se sprovode među svim ciljnim grupama, sve provere govore o potrebi za ovakvim festivalom.

Raznovrsnost i brojnost ciljne grupe obuhvaćene Nušićijadom je nesumnjiva. Proces pripreme festivala uključuje široku zajednicu, pojedince i organizacije (mlade i njihove organizacije, organizacije civilnog društva, lokalne, regionalne i nacionalne institucije javnog sektora, privatne firme), dok sam festival privlači sve veći broj turista koji dodatno doprinose njegovoj održivosti.

Lokalna zajednica ima važnu ulogu na Nušićijadi i u njenoj pripremi. Festival podstiče celogodišnje aktivnosti, edukativne volonterske

programe, kao i lokalne akcije za građanstvo, pri čemu se od učesnika neprestano traži i dobija mišljenje koje biva utkano u rad. Pored akcija ovog tipa, formalni proces evaluacije i prikupljanja predloga pruža mogućnost i daje osnov za uticaj zajednice na projekat.

Priprema festivala nije kratkoročni, jednogodišnji projekat, već dugoročni proces koji daje dugoročne efekte. U cirkularnom procesu konstantne nadgradnje, interakcija u zajednici se obnavlja i iz godine u godinu javlja se sve veća potreba za saradnjom i povezivanjem.

Pored činjenice da se radi o dugoročnom procesu, Nušičijada se neprekidno unapređuje

i doprinosi unapređenju zajednice. Pored utemeljenog koncepta i organizacionog modela, ona uvek nudi i inovacije i nove

inicijative. Međutim, ono što je još važnije jeste činjenica da se sve što se radi u maloj

ivanjičkoj zajednici može primeniti i na većinu drugih i da model rada koji se ovde primenjuje može postati opšte prihvaćen model u mnogim sredinama.

13

Mladi ivanjički glumci u jednoj od promocija festivala

14

KAKO Se UPRAVLjA OVAKVIM PROjeKTOM?

Na ovoj slici nalaze se osnovne faze projektnog ciklusa. Kako bi se bilo koji projekat kvalitetno sproveo, potrebno je izvršiti temeljnu analizu stanja, na osnovu koje će se identifikovati potreba za projektom, a zatim napraviti plan za njegovo sprovođenje. Posle ovoga, sledi prikupljanje sredstava za finansiranje projekta, a nakon što su finan-sije obezbeđene, počinje njegova realizacija. Sprovođenje projekta neophodno je pratiti kako bi projektni tim u sva-kom trenutku bio svestan i njegovog napretka i problema koji prate realizaciju, a onda i reagovao u skladu sa dobi-jenim rezultatima. I konačno, projekat je potrebno oceniti u odnosu na parametre postavljene pre početka njegove realizacije kako bi se procenila njegova uspešnost.

Ovakav „školski model“ upravljanja projektom posebno je teško sprovesti uz sve nesavršenosti koje prate svakod-nevni život i poslovanje na našim prostorima. Međutim, nekvalitetno sprovođenje bilo kog od navedenih koraka definitivno će se odraziti na njegov uspeh i trajnost. Iz tog razloga, potrebno je potruditi se da u datim okolnostima učinite maksimalne napore kako biste pažljivo analizirali situaciju, planirali projekat, prikupili sredstva, a onda ga sproveli uz kontinuirano praćenje i neizbežnu evaluaciju.Uvidom u aktivnosti koje obuhvataju sve ove projektne faze u realizaciji Nušićijade, pokušaćemo da vam približi-mo samu ideju upravljanja projektom, ali i pokažemo da se i u nesavršenim uslovima može sasvim solidno raditi.

15

ANALIzA STANjAcilj svake analize je da se dobije najcelovitija i najrelevantlnija slika stvarnosti. Svaka analiza se sastoji od prikupljanja informacija i nji-hove obrade kako bi se one kasnije adekvatno upotrebile.Analiza stanja predstavlja izuzetno važan korak u pravil-noj pripremi projekta i na njoj nikako ne treba štedeti resurse. Potrebno je što temeljnije proceniti potrebu za određenim projektom uz konsultovanje što više aktera u zajednici, sopstvene kapacitete koji će biti presudni u realizaciji projekta, rizike koji mogu negativno uticati na projekat, itd. Metodološki pristupi za izradu analize su brojni i različi-ti, a izrada analize vrši se prema određenoj metodologiji

koja se koristi u celini ili se prilagođava specifičnostima projekta. Mi ćemo vam ovde predočiti nekoliko najzastu-pljenijih alata za izradu analize, koji predstavljaju samo deo ukupnog spektra kojim se možete služiti.Pored ovih, poželjno je da se pozovete na zvanične izvore, statističke podatke i rezultate drugih analiza urađenih ne u svrhu projekta koji želite da razvijete, ali i koji pot-krepljuju potrebu za njegovom realizacijom.I na kraju, možete i sami osmišljavati modele i na ovaj način ispoljiti svoju kreativnost. Kao udruženje građa-na koje se trudi da uvek bude inovativno, posebno vas ohrabrujemo na ovom planu!

SWOT ANALIzA

jedan od najjednostavnijih alata kojim možete započeti analizu jeste SWot analiza.

S – strenghts (snage)

W – weaknesses (slabosti)

o – opportunities (šanse)

t – threats (pretnje)

ova analiza, čiji naziv inače predstavlja skraćenicu nastalu od engle-skih reči koje obeležavaju njene celine koristi se kako bi se sagle-dali spoljašnji i unutrašnji faktori koji utiču na realizaciju projekta. važno je znati da se ova analiza mnogo koristi u okviru definisanja strategija, ali da je primenjiva i u mnogim jednostavnijim kontek-stima.

Snage i slabosti predstavljaju unutrašnje aspekte ili karakteristike insti-tucije ili grupe aktera koje treba da sprovode projekat i odnose se na sadašn-jost.

Šanse i pretnje ukazuju na spoljašnje faktore koji u doglednoj budućnosti mogu uticati na realizaciju projekta, a koje je neophodno imati u vidu pri njegovom planiranju.

U daljem tekstu prikazana je shema SWOT analize koja uključuje neka od pitanja koja vam mogu pomoći u definisanju snaga, slabosti, šansi i pretnji.

16

ANALIzA zAINTeReSOVANIH STRANA

za analizu zainteresovanih strana možete koristiti ovakvu, ili slične tabele, koje će vam dati dobar pregled identifikovanih aktera, njihovih osobina, mogućnosti, potreba i potencijalnog angažmana.

evo nekoliko koraka za identifikaciju zainteresovanih strana:

identifikujte opšti razvojni problem koji želite da rešite određenim projektom.

identifikujte sve zainteresovane strane koje imaju određenu u ulogu u potencijalnom projektu i in-teresovanje za njega, pritom ne zaboravljajući i negativne aspekte i identifikaciju aktera koji imaju po-tencijalno negativan uticaj.

razmotrite uloge različitih zainteresovanih strana, njihove različite interese, potencijalne uloge, mo-gućnosti i kapacitete da učestvuju u projektu, ali i njihova očekivanja i potencijalne potrebe koje bi pro-jektom mogle biti zadovoljene.

*Termin “zainteresovana strana” predstavlja jedan od prevoda engleske reči “stakeholder”, što u bukvalnom prevodu znači “onaj koji ima udeo, interes”, itd. (stake-ulog, holder-nosilac)

zainteresovane strane* su svi oni pojedinci, grupe ljudi, udruženja, organizacije, institucije, privredni subjekti i sl. koji imaju bilo kakav interes ili uticaj u projektu.

Analiza zainteresovanih strana važna je iz mnogo razloga. Uz njenu pomoć, shvatićemo da li projekat zadovoljava po-trebe korisnika. Ona će nam omogućiti da sagledamo sve aktere koje je potrebno uključiti u projekat, što kao partnere ili saradnike, što na druge načine, kao i njihove potencijalne uloge u njegovoj realizaciji. Ona je važna i za sve dalje kor-ake, ali i druge analize, jer će upravo njihov stav biti važan za sagledavanje široke slike potrebne za uspešnu pripremu, realizaciju i evaluaciju projekta.

17

ANALIzA PROBLeMA dRVO PROBLeMA

Iako predstavlja jednu u nizu analiza kojima se služimo, analiza problema posebno je važna jer definiše ključni problem koji svojim projektom želimo da rešimo, pomaže nam da sagledamo uzroke koji su do njega doveli i posledice koje je on prouzrokovao, uspostavimo veze između njih i tako odredimo ključne pravce našeg delovanja u cilju rešavanja problema.

evo ključnih koraka za definisanje drveta problema:

Pored ove tri, važno je da uradite još jednu analizu - analizu rizika. Ona će biti predočena u narednom poglavlju, u delu koji se bavi upravljanjem rizikom.

Pri izradi drveta problema utvrđuje se ključni problem, zatim se definišu uzroci koji su doveli do njega, kao i posledice koje je on izazvao.

Sledeći korak predstavlja uspostavljanje veza između uzroka i posledica tako što se problemi koji su direktno prouzrokovali ključni problem nižu ispod njega, a oni koji su nastali kao posledica postavljaju iznad njega.

Problemi se zatim strelicama povezuju sa njihovim uzrocima i posledicama i tako se dobija drvo problema koje će kasnije služiti za definisanje ciljeva projekta.

POSLEDICE

KLJUČNI PROBLEM

UZROCI

18

NUŠIĆIjada

Nakon tri realizovana festivala i četiri godine pune brojnih aktivnosti, možemo slobodno zaključiti da naša Nušićijada veliki deo svog uspeha duguje upravo kvalitetnoj analizi. Analiza situacije u slučaju našeg festivala obuhvata-la je brojne aktivnosti, faze, modele i alate kojima su se služile i institucije i pojedinci, kako bi kompletna postavka od samog starta stala na zdrave noge.Potreba za obnovom Nušičijade, kao festivalom kul-ture i zabave, potvrđena je još 2008. godine, u toku procesa izrade strateškog plana opštine Ivanjice, koji je pripremala lokalna akciona grupa sastavljena od predstavnika javnog, civilnog i privatnog sektora, a uz podršku programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i programa PRO koji je su finansirale Evropska unija i Vlada Švajcarske. Nakon izvršenih analiza po modelima prikazanim u ok-viru ovog poglavlja, u okviru cilja „Bogaćenje turističke ponude“ obnova festivala Nušićijada definisana je kao prioritetni projekat.

Dokumenta iz arhiva Nušićijade

Stara Nušićijada

19

Potreba zajednice za projektom dodatno je analizirana peticijom za obnovu ovog festivala. Peticiju je u proleće 2008. godine u periodu od mesec dana potpisalo 3.799 građana Ivanjice, što je činilo preko 10% njenog ukupnog stanovništva. Kasnije je inicijativa za obnovu festivala predata Skupštini opštine na razmatranje, dok je grupa inicijatora osnovala udruženje građana KudeS. Jednoglasno usvajanje inicijative i predloženog modela manifestacije predstavljalo je dodatnu potvrdu potrebe za festivalom, i naše udruženje je nakon ovoga moglo da krene u realizaciju pripremnih aktivnosti koje će kasnije biti predočene.

I, konačno, pored svih gorenavedenih, Nušićijada svoj uspeh duguje pravoj proceni kapaciteta pojedinaca i institucija koji učestvuju u njenoj realizaciji. Prve godine obnovljenog festivala tim Nušičijade predstavljao je pravo iznenađenje za saradnike, goste i posetioce, a ukupna organizacija podsticala je reči hvale i podrške. Ivanjički Nušićevci su na ove reakcije imali jednostavan odgovor: organizaciji su pristupili ozbiljno, ne potcenjujući, ali i ne precenjujući svoje kapacitete. Da-nas su očekivanja od Nušićijade daleko veća nego 2010. godine, i zato se kapaciteti neprestano nadgrađuju, uvek nakon prethodnih analiza.

Koncept Nušićijade takođe je osmišljen zahvaljujući temeljnoj analizi. Nakon uvida u arhivu starog festivala istog ime-na koji se održavao od 1968. do 1972. godine kao festival filmske komedije, trajao nedelju dana i okupljao kulturnu elitu tadašnje Jugoslavije, bilo je potrebno festival prilagoditi savremenom dobu, pritom zadržavajući njegove ključne karakteristike zbog kojih je četiri decenije živeo u sećanjima Ivanjičana. Svoje novo ruho trodnevnog kolaž festivala sa brojnim starim elementima, ali i novim umetničkim formama, Nušićijada je dobila tek nakon brojnih pojedinačnih anal-iza ekonomskih prilika, kulturnih i turističkih potreba, modela srodnih uspešnih događaja, kao i razgovora sa značajnim pojedincima ili predstavnicima relevantnih institucija.

Istraživanje arhive ivanjičke biblioteke Kolaž-rezultat analize kapaciteta volonterskog tima

Prikupljanje potpisa građana Ivanjice za podršku Nušićijadi

20

Nakon analize situacije koja nam daje pregled realnog stanja i pomaže da ispravno utvrdimo dalje korake, vreme je za planiranje projekta i svih njegovih elemenata. U ovom delu, korisno je da se osvrnemo na definiciju projekta. Jedna od njih glasi:

Projekat predstavlja skup aktivnosti definisanih vremenskim okvirom, kao i ljudskim, materijalnim, finansijskim i drugim resursima, međusobno povezanih i organizovanih na takav način da vode ka ostvarenju unapred definisanog cilja.

PLANIRANje PROjeKATA

ELEMENTIProjekta

S obzirom na to da svaki projekat treba da:bude odgovor nA određeni Problem bude orijentiSAn kA ciljuoSlAnjA Se nA Prethodno rAzrAđen PlAnimA jASno određen dAtum PočetkA i zAvrŠetkAimA obezbeđeno finAnSirAnje bude zASnovAn nA timSkom rAdujasno je da je jedan od prvih koraka u fazi planiranja upravo postavljanje projektnih ciljeva, u odnosu na koje će kasnije biti definisane aktivnosti.

21

deFINISANje cILjeVA

Drvo ciljeva biće svojevrsna prove-ra drveta problema i obratno. Nemojte posustajati ukoliko se kockice ne slože iz prvog pokušaja! Upravo će vraćanje na prethodne korake, postavljanje dodatnih pitanja o uzrocima i posle-dicama, odnosno merama za njiho-vo rešavanje, dovesti do ispravnog postavljanja kako problema, tako i ciljeva.

Ciljevi iskazuju željeno promenjeno stanje kome težimo i koje zahteva određeno vreme i resurse.

opšti cilj predstavlja širi cilj kome projekat nastoji da doprinese ili da ga održi, dok su specifični ciljevi, kojih obično ima nekoliko u projektu, konkretni ciljevi koje projekat treba da postigne. Kako bismo specifične ciljeve optimalno definisali, potrebno je voditi računa o tzv. MUDRO (eng. SMART*) principu, ili parametrima koji daju odgovore na pitanja da li je cilj:

A - PROBLEMB - ŽELJENO PROMENJENO STANJE

Već na samom početku ovog dela, nakratko ćemo se vratiti na jednu od analiza kako bismo pravilno postavili ciljeve svog projekta na drvo problema. Pored toga što predstavlja korisnu alatku u identifikaciji problema koji želimo da rešimo, ono nam je neophodno za definisanje ciljeva. Ovo je moguće zato što se, nakon definisanja problema, drvo problema inverzijom pretvara u drvo ciljeva. Nakon što se negativne izjave preformulišu u pozitivne, odnosno iskažu željenu promenu, uz pomoć hijerarhije problema dobijamo hijerarhiju ciljeva, rezultata i aktivnosti projekta.

CILJEVI

REZULTATI

AKTIVNOSTI

realan

merljiv

određen

dostižanuokviren vremenski

relevant

Specific

timely

Attainablemeasurable

22

deFINISANjeAKTIVNOSTI I RezULTATA

Posle procesa analize i postavke ključnog okvira za spro-vođenje projekta, dolazimo do koraka koji nam se čini poznatim još od početne identifikacije projektne ideje. Postavljanje aktivnosti deluje kao segment projekta koji bismo lako uradili i bez svih prethodnih koraka. Međutim, svi prethodni koraci neophodni su za pravilno definisanje aktivnosti projekta. Projektne aktivnosti predstavljaju niz zadataka koje treba obaviti kako bi se postigli očekivani cilje-vi projekta, odnosno došlo do planirane promene. One se sprovode određenim redosledom (hronološkim i logičkim), uključuju ljudske, materijalne i/ili finansijske resurse i svaka od njih ima sopstveni vremenski okvir.

Kako biste što preciznije definisali aktivnosti, skicirajte vremenski okvir projekta, definišite sve potrebne aktiv-nosti, organizujte ih u određenom vremenskom sledu i odredite im trajanje, identifikujte odgovorne osobe i institucije/organizacije koje učestvuju u planiranju i real-izaciji projekta i povežite ih sa konkretnim aktivnostima i definišite potrebne resurse za svaku od aktivnosti.Veoma korisnu alatku za postavljanje aktivnosti, kao i kas-nije praćenje, predstavlja gantogram, ili Gantov dijagram. Ovakav tabelarni prikaz daje jasan pregled o vremenskim jedinicama (nedelje, meseci itd.) potrebnim za realizaciju svake aktivnosti, kao i o njihovom trajanju i sledu.

23

Iako ste već, prvenstveno kroz analizu zainteresovanih strana, verovatno stvorili prilično dobru predstavu o potencijal-nim osobama i institucijama koje kroz projekat treba angažovati, ovo je vreme da, sa jedne strane, započnete precizno definisanje svog tima, a sa druge strane, razmišljate o uključivanju zajednice i ulogama njenih aktera u projektu. Pored toga što vam je identifikovanje potrebnih resursa važno zbog precizne procene troškova projekta, ono je jednako važno upravo na polju angažmana resursa zajednice.

rezultati projekta predstavljaju parametre kojima se definišu konkretna očekivanja od realizacije jedne ili više aktivnosti, i, kao i ciljevi, izražavaju određenu promenu. Međutim, oni povezuju nivo aktivnosti sa ciljevima i doprinose njihovom ostvarenju.

Tabelu poput ove možete koristiti kako biste na jednom mestu povezali ciljeve, rezultate i aktivnosti, ali i sagledali resurse potrebne za njihovu realizaciju, kao i osobe i/ili institucije odgovorne za njih.

24

deFINISANje PROjeKTNIH INdIKATORA

za svaki indikator potrebno je identifikovati i izvor provere koji navodi koji izvori informacija će se koristiti u proveri definisanih pokazatelja kojima se meri postizanje očekivanih rezultata. Za proveru indikatora može se koristiti projektna dokumentacija (izveštaji, fotografije, istraživanja, itd.), ali i podaci brojnih institucija, ne samo onih uključenih u projekat, već i drugih koje se bave tematikom koju projekat tretira.

Kako bismo projekat koji sprovodimo mogli da pratimo, a kasnije i da ocenimo, potrebno je definisati indikatore ili pokazatelje. oni predstavljaju kvantinativni i kvalitativni metod merenja napretka projekta i njegovih elemenata.

Indikatori treba da budu specifični i mogu da ukazuju na:

kvantitet– obim promene;kvalitet– vrsta promene;vreme– vreme za koje treba da dođe do promene.

Indikatori mogu odgovoriti na neka od ovih pitanja – ko? šta? kada? koliko? koliko često? i tada daju odgovore poput ovih:

učestalost određenih dešavanja;broj ljudi koji je uključen ili na koji projekat utiče;Stope rasta na određenom planu, itd.

Međutim, postoje nešto apstraktnije kategorije koje se teže izražavaju, poput:

Stepena zadovoljstva;mišljenja;Sposobnosti za donošenje odluka;Promena u ponašanju, itd.

No, i kvalitativne promene je moguće izmeriti ukoliko u projektne aktivnosti uključimo mehanizme poput istraživanja, anketa itd. koje će nam dati informacije o stanju stvari na početku projekta i u njegovim narednim fazama.

25

deFINISANje RIzIKA I PReTPOSTAVKI

Pretpostavke predstavljaju faktore neophodne za uspešnu realizaciju projekta, ali nad kojima većim de-lom ili u potpunosti nemate kontrolu.

rizici, pak, predstavljaju nepovoljne faktore koji utiču na mogućnost da se cilj/ciljevi projekta ne postignu.

Sama identifikacija rizika svakako nije dovoljna. za uspešno planiranje projekta potrebno je osmisliti i plan upravljanja rizikom koji podrazumeva identifikaciju mogućih rizika, procenu njihovog potencijalnog uticaja na pro-jekat, kao i izradu i sprovođenje planova za njihovu prevenciju ili smanjenje negativnih posledica promene koju mogu izazvati.

U identifikaciji rizika pomoći će vam, pored opšteg sagledavanja situacije, konsultacije za svim zainteresovanim stranama, ali i timovima srodnih projekata. Kao kod svake analize, dodatna istraživanja mogu biti od velike koristi.

U fazi planiranja projekta veoma je važno utvrditi pretpostavke za njegovu uspešnu implementaciju, odnosno prepozna-ti sve faktore koji predstavljaju moguće rizike za realizaciju projekta, kako bi se moglo adekvatno reagovati.

CIKLUS

UPraVLjaNja

RIZIKOM

Identi�kujte

Identi�kujte

26

Svaki od rizika procenite u odnosu na verovatnoću pojavljivanja i obim njegovih posledica. Ubrzo ćete zaključiti da postoje rizici čija je verovatnoća relativno velika, ali uticaj mali, da ima onih za čije nastupanje postoje male šanse, ali čiji je obim posledica veliki, itd.

Matrica koju prilažemo pomoći će vam kod analize rizika i donošenja odluka vezanih za aktivnosti u odnosu na rizike koje nose, a tabelu u prilogu možete koristiti kako biste napravili što bolji pregled rizika, kao i mera kojima ćete na njih reagovati.

budite pažljivi kod odabira mera prevencije ili smanjenja posledica rizika! one moraju biti realne, ostvarljive, finansijski prihvatljive i održive.

TIP RIZIKA

12

34

RIZIK VEROVATNOĆANASTUPANJA

UTICAJ PLANREAGOVANJA

Interni,Eksterni

Kratak opisrizičnog faktora

Visoka, Srednja,

Niska

Visok,Srednji,Nizak

Šta treba uraditi kako bi se rizik sprečioili umanjio njegov uticaj

27

POSTAVLjANje MATRIceLOGIČKOG OKVIRA PROJEKTA

Ukoliko smo sproveli sve navedene korake projektnog planiranja, onda imamo i sve elemente matrice logičkog okvira projekta.

logička matrica (matrica logičkog okvira) projekta je vizuelni instrument koji predstavljau četiri kolone i četiri reda glavne komponente projekta, njihove odnose i strukturu. Ovde su objedinjeni ključni elementi projekta i prikazana je njihova uzročno-posledična veza.

Matrica pomaže kod:uspostavljanja logičke strukture projekta sa hijerarhijom ciljeva (opis projekta)identifikovanja faktora ključnih za uspeh projekta (pretpostavke)Praćenja i ocene projektnih dostignuća (indikatori i izvori provere),a daje i prikaz sredstava potrebnih za realizaciju aktivnosti, kao i njihovih troškova (sredstva i troškovi).

Pored toga što predstavlja sublimaciju projekta i ima ve-liki značaj, jer kroz jednostavan model daje prikaz čitavog kompleksnog procesa, matrica predstavlja i svojevrsnu ličnu kartu svakog projekta koju je lako sagledati i na os-novu nje steći prilično kompletan utisak o projektu. Ona je, dakle, važan instrument ne samo za projektni tim, već i za one koji će ocenjivati vrednost vaše projektne ideje i projektnog plana. Donator će često prvo oceniti matricu, pa na osnovu nje proceniti da li će nastaviti ukupnu pro-

cenu projektnog predloga. Eto dodatnog razloga da što kvalitetnije definišete ovaj instrument! Ova tabela može vam pomoći u pravilnom postavljanju svih elemenata matrice, kao i za razumevanje njene logike. Nakon što se definišu opis projekta - opšti i posebni ciljevi, rezultati i aktivnosti, a onda utvrde pretpostavke potrebne za real-izaciju aktivnosti, ostvarenje rezultata i ciljeva, postavljaju se indikatori i izvori provere.

Konkretna očekivanja od realizacije jedne ili više aktivnosti

28

Postavku svih elemenata proverićete tako što ćete početi od pretpostavki na nivou aktivnosti, proveravajući da li su ti faktori preduslov započinjanja realizacije projektnog plana. Ukoliko je ovo tačno, proverite da li su pobrojani svi resursi potrebni za realizaciju aktivnosti, i da li su navedeni troškovi adekvatni.

Ako svi činioci na nivou aktivnosti čine logičan sled, možete preći na sledeći nivo i proveriti ga u odnosu na rezultate. Ponovo počnite od iste kolone i proverite da li će realizacija aktivnosti, uz definisane pretpostavke, dovesti do ostvaren-ja definisanih rezultata, a zatim utvrdite da li su indikatori i izvori provere usklađeni sa rezultatima.

Nakon što ste potvrdili ili eventualno korigovali nivo rezultata, isti proces ponovite na dva sledeća nivoa. Polazeći od pretpostavki za realizaciju specifičnih ciljeva, odnosno opšteg cilja, proverite i njihove iskaze, indikatore i izvore pro-vere, i potvrdite logički okvir ili korigujte neophodne elemente, kako bi logička matrica konačno bila logična.

Ukoliko su svi elementi matrice postavljeni kako treba, svakome ko je čita biće jasan put kojim aktivnosti vode ka ostvarenju ciljeva.

Postoji jedan jednostavan način da lakše vizuelizujete ovu vrstu provere logike sopstvenog projekta, a on se sastoji u „spuštanju“ kolone koja prikazuje pretpostavke za jedan red. Na ovaj način, „cik-cak“ metoda čitanja matrice postaje jasnija i vidljivija.

29

PLANIRANJE BUDŽETA PROjeKTA

budžet predstavlja finansijski opis svakog projekta. On sadrži sve projektne troškove koji treba da budu zasnovani na realnim procenama, opravdani i laki za potvrđivanje.

Budžet treba da navede sva sredstva potrebna za realizaciju projekta i prikaže njihovu vrednost. Pregled projektnih aktivnosti predstavlja osnov za budžetiranje, ali i identifikaciju izvora finansiranja ili sopstvene doprinose projektnih partnera i saradnika. Sopstveni doprinos ne mora biti finansijske prirode; svaki resurs (osoblje i njihovo vreme, prostor potreban za realizaciju aktivnosti, oprema potrebna za projekat itd.) ima svoju vrednost koja se kroz projektni budžet može izraziti kroz novčane jedinice.

Većina konkursa ima precizne smernice za apliciranje i pripremu budžeta projekta, opravdane i neopravdane troškove, kao i predloženi budžetski formular. Međutim, postoje određeni opšti principi kvalitetnog budžetiranja koji uključuju nekoliko koraka:

1. Planiranje resursa (identifikacija svih resursa potrebnih za svaku aktivnost)

2. Procena troškova (definisanje vrednosti za svaki resurs, u skladu sa jediničnim vrednostima)

3. budžetiranje troškova (organizacija troškova u skladu sa traženom budžetskom formom)

Kako biste što preciznije definisali budžet, postavite sledeća pitanja za svaku aktivnost :

koliko ljudi će raditi na ovome?

da li aktivnost uključuje putovanje?

koja oprema će se koristiti?

kakav materijal treba nabaviti?

da li aktivnost zahteva druge usluge ili podugovaranja?

30

Budžetski formular koji ovde prilažemo predstavlja osnovni formular koji se koristi u projektima Evropske unije, ali je sve češće globalno korišćen. On će vam omogućiti da troškove grupišete po vrstama i definišete ih prilično precizno. Stavke koje se nalaze u tabeli služe za ilustraciju i podložne su izmenama.

.

31

FORMIRANje TIMAI USPOSTAVLjANje KANALA KOMUNIKAcIje

Jedna od karakteristika svakog projekta jeste zasnovanost na timskom radu. Bilo da se radi o projektu malog obima ili projektu koji uključuje značajne resurse i sredstva, uloga tima jednako je važna. Zato je njegovu strukturu važno postaviti još u fazi planiranja projekta.

tim se definiše kao grupa čiji članovi poseduju komplementarne veštine, angažovani su oko zajedničkog cilja za čije ostvarivanje razvijaju zajednički pristup i zajednički su odgovorni.

Važno je na samom početku shvatiti da tim čine različiti pojedinci čija su znanja i veštine raznovrsni. Takođe, važno je shvatiti da je zbir različitosti upravo vrlina tima i da svakom pojedincu treba dati ulogu u skladu sa kapacitetima koje poseduje. Zato je važna uloga vođe tima koji, pored opšteg poznavanja procesa upravljanja i same tematike kojom se projekat bavi, treba da poseduje analitičke sposobnosti, da povezuje sve uloge i elemente u projektu, da poseduje pregovaračke veštine i moć procene, kako ličnosti tako i situacije, i da poseduje veštine komunikacije. Pored ove, brojne su uloge u timu. Jedna od zastupljenijih teorija koju je postavio britanski naučnik Meredit Belvin definiše još osam uloga u timu u skladu sa skupinama osobina i ponašanja u međusobnim odnosima.

Postoji i Belbinov test koji može pomoći i u slučajevima gde možda imate sve potrebne uloge u timu, ali sa pogrešno raspoređenim osobama, ili vam se čini da nemate dovoljan broj članova tima, dok zapravo ne prepoznajete da jedna osoba ima osobine koje odgovaraju većem broju uloga. De-vet uloga ne znači da morate imati devet članova tima! One su važne zbog sagledavanja osobina članova tima i dodele akekvatnih uloga.

Tim se često poredi sa guskama u jatu, a timski rad sa njihovim letenjem u „V formaciji“. Ovako, one lete znatno brže i duže nego kada bi svaka od njih letela sama. Guske se trude da ne izostaju jer to loše utiče na efikasnost jata, jedne ohrabruju druge, a ona koja privremeno napusti jato, ubrzo mu se vraća, jer brzo uviđa razliku u teškoći letenja. Kada se vođa jata umori, prepušta mesto drugome. Kada se guska razboli ili biva pogođena, dve guske iz jata pratiće je dok se ne oporavi.

zapamtite da je tim više od zbira briljantnih pojedinaca. istina je da niko nije savršen, ali tim može da bude!

32

Ipak, postoje određeni rizici timskog rada i donošenja odluka koje treba da imate u vidu i pokušate da ih izbegnete. Snažna identifikacija sa timom, osećaj pripadnosti i praksa donošenja odluka zajedničkim dogovorom mogu dovesti do neutralizacije kritičkog odnosa prema važnim pitanjima, smanjenja razlika u mišljenjima i stvaranju stereotipa o onima koji nisu deo tima. Odlučivanje uz pomoć konsenzusa nosi i rizik od usporenog donošenja odluka, na koje često presudno utiču uporniji zastupnici stavova nego argumentovano izlaganje. Ukoliko se rizik gubljenja sopstvenog identiteta izbegne, postoji tendencija da se individualizuju zasluge za uspeh tima.

Takođe je značajno imati na umu modele funkcionisanja tima na samom početku projektnog ciklusa. Jedan od najpoznatijih modela predstavlja dreksler-Sibetov model koji prikazuje sedam tipičnih faza kroz koje prolaze učesnici u projektu. Ovaj model predstavlja korisnu alatku za upostavljanje i održivost timova.

5.IMPLEMENTACIJA

KO, ŠTA, KADA I GDE

radi?besmilenost

obaveza

pripadnost

1. Kada se tim formira, sva-ko se pita ZAŠTO treba da bude njegov deo. Ljudima je potreban odgovor da bi nastavili.

2. U sledećem stadijumu, lju-di žele da znaju KO su ljudi sa kojima će raditi - kakva su im očekivanja, znanja i kompe-tencije. Razmena informacija potrebna je za izgradnju poverenja u timu.

3. Što posao postaje konk-retniji, timu su sve više potrebne jasne slike o cilje-vima, viziji, pretpostavka-ma, itd. U ovom stadijumu potrebno je znati ŠTA su prioriteti.

4. U jednom trenutku diskusije moraju prestati, a odluke o tome KAKO se upravlja resursima, vremen-om, kadrovima, itd. moraju biti donešene. Dogovorena podela uloga je ključ uspeha.

5. Presudna faza za timove predstavlja trenutak kada se sprovode aktivnosti i određuje KO, ŠTA, KADA i GDE radi. U njoj dominiraju vremenski okviri i planovi.

6. Kada se savlada us-postavljena metodologija, tim može početi da menja svoje ciljeve i unese fleksibil-nost u skladu sa ambijentom u kom radi. Sada može da postigne “vau” efekat i prevaziđe očekivanja.

7. Timovi su dinamični. Ljudi se umaraju, a članovi men-jaju. Svi se pitaju ZAŠTO da nastave. Ovo je vreme kada se pravi presek, sagledava naučeno, i priprema za novi ciklus aktivnosti.

Nakon uspostavljanja projektnog tima, potrebno je razjasniti uloge i odgovornosti i utvrditi procedure za rad. U ovom delu takođe ćete se vratiti na svoj plan aktivnosti i listu odgovornih osoba, a zatim utvrditi mnoštvo dodatnih uloga i obaveza koje precizan plan nosi.

33

Način i proces komunikacije

Kanali komunikacije

Svrhakomunikacije

Ciljna grupa

Eksterna komunikacija

Interna komunikacija

KOGASE TIČEKOMUNIKACIJA

KOGASE TIČEKOMUNIKACIJA

(članovi tima)

(saradnici, donatori, mediji, šira javnost itd.)

Preduslov za dobro funkcionisanje tima, kao i saradnju tima sa svima onima koji nisu njegov deo, jeste uspostavljanje dobre osnove za kvalitetnu komunikaciju. Potrebno je da na vreme uspostavite ciljeve i kanale komunikacije, što one koji se tiču tima (interne), što one koji se tiču saradnika, okruženja, medija ili šire javnosti (eksterne).

Evo tabele koja može da vam pomogne u pravljenju pregleda ovog aspekta projekta:

Po ugledu na plan aktivnosti, korisno je da vodite računa o svim planiranim dešavanjima koja se tiču komunikacije. Napravite plan, definišite vremenski okvir, kao i odgovorne osobe.

I ne zaboravite: komunikacija podrazumeva proces kojim se dolazi do opšteg (zajedničkog razumevanja) između dva ili više lica. Dakle, ona ne uključuje samo prostu razmenu informacija, već proces izgradnje poverenja koje se nužno gradi uvažavanjem mišljenja i stavova drugih.

(kvalitetna saradnja, razmena informacija, kvalitetno izveštavanje, pravovremeno reagovanje itd.)

ŠTA TREBAPOSTIćI?

ŠTA TREBAPOSTIćI?

ŠTA PREDSTAVLJA KANAL KOMUNIKACIJE ?

ŠTA PREDSTAVLJA KANAL KOMUNIKACIJE ?

KAKO SE OBAVLJA PROCES KOMUNIKACIJE?

KAKO SE OBAVLJA PROCES KOMUNIKACIJE?

(podizanje svesti o rezul-tatima projekta, promocija projekta, kvalitetna saradnja, prikupljanje informacija radi unapređenja programa itd.).

(i-mejl, telefon, pisana korespodencija, sastanci, neformalni razgovori itd.)

veb sajt, saopštenja za medije, prezentacije, promotivni događaji itd.)

(kontinuirana komunikacija i-mejlom, redovni sastanci tima, sistem izveštavanja itd.)

(ažuriranje sajta, uspostavl-janje biltena, učešće u promotivnim događajima, kreiranje promo materijala, izveštavanje, periodični sastanci itd.)

34

NUŠIĆIjada

Pre nego što nastavimo sa ilustrovanjem procesa uz pomoć primera Nušićijadu i damo kratki pregled procesa planiranja, važno je da napomenemo da se u ovom slučaju projektom smatra jednogodišnji ciklus pripreme, realizacije i evaluacije aktivnosti organizovanih oko festivala.

Postavka ciljeva Nušićijade usmerenih na doprinos socioekonomskom i kulturnom razvoju zemlje i regiona, kao i ostvarenje konkretnog napretka na poljima kulture, turizma, građanskog aktivizma i participacije svake godine zadržava svoje osnovne elemente, ali i unosi izvesne izmene u odnosu na promene i napredovanje samog festivala. Ako je u prvoj festivalskoj godini bilo važno privući turiste ili uključiti određeni broj građana i institucija, u narednim godinama specifični ciljevi ticali su se ostvarenja rasta u broju turista, rasta broja institucija i pojedinaca, kao i razvoj oblika njihovog učešća u celogodišnjim aktivnostima.

Definisanje aktivnosti i rezultata u četvrtoj godini svakako liči na one iz prve, ali je primetna značajna promena koja se tiče ne samo spektra akcija koje se preduzimaju, već i uključenosti sve većeg broja nosilaca odgovornosti. Nekadašnje grupe aktivnosti do danas su precizirane i „usitnjene“ do nivoa koji omogućava pravovremeno delovanje u skladu sa planovima, pa se npr. tačno zna ko, kada i kako realizuje male lokalne akcije, stupa u kontakt sa potencijalnim donatorima, prikuplja ponude izvođača, sprovodi promotivne aktivnosti, vrši procenu uspešnosti festivala itd.

Iako se budžet još od prvog obnovljenog festivala izrađuje prilično precizno, do danas su svi potrebni resursi sasvim poznati timu koji radi na realizaciji projekta, pa se on lako specificira i pravi jasan pregled potrebnih sredstava kao i njihovih vrednosti. Ukupno aktiviranje brojnih aktera i angažovanje ne samo materijalnih, već i nematerijalnih sredstava najrazličitijih donatora predstavlja osnovu za uspešnu realizaciju ne samo festivala, već svih projektnih aktivnosti. Iako se kasnije brojni pojedinci na festivalu angažuju volonterski, a brojne donacije ostvare kroz pružanje robe i usluga, važno je svaku stavku i angažman valorizovati kako bi se dobio jasan pregled vrednosti projekta.

Što se tiče definisanja rizika, ono predstavlja aspekt kojim se tim festivala pažljivo bavio još od samih početaka i uvek definisao niz mogućih mera za prevenciju ili umanjenje posledica. Aktivnosti koje se realizuju tokom čitave godine nose jednu vrstu rizika koja se prvenstveno može svesti na nedostatak institucionalne ili pojedinačne podrške, na čemu KudeS konstantno radi i kompletnu postavku aktivnosti organizuje upravo kroz participativni model. Međutim, sam festival nosi nešto više eksternih rizika čija priroda može ugroziti njegov opšti uspeh, bile to loše vremenske prilike ili nepoštovanje ugovornih obaveza ponuđača usluga ili izvođača. Iz ovog razloga se poseban akcenat stavljao upravo na ovu oblast i definisanje svih rezervnih scenarija koji bi omogućili neometanu realizaciju festivalskih aktivnosti (dostupnost rezervnog zatvorenog prostora, precizni ugovori i otvorene opcije za zamenu).

35

Tim Nušićijade takođe predstavlja element koji napreduje zajedno sa napretkom festivala. Malobrojni tim koga su činili predstavnici našeg udruženja i nekolicine partnerskih insti-tucija iz godine u godinu napreduje, uključuje nove pojedince i organizacije i menja strukturu do mere da danas možemo razgovarati o timovima koji se bave pojedinačnim segmentima rada (programsko definisanje, turistička i medijska promocija, građanski aktivizam...), a čije aktivnosti se pažljivo koordinira-ju. Svaki tim ima sopstveni plan aktivnosti, usklađen sa opštim planom, po kom u toku godine radi.

Što se tiče kanala komunikacije, u slučaju Nušićijade jedna-ko su važni i interni i eksterni kanali. Veliki projekat poput ovoga ne može se ostvariti bez neprestane i jasno definisane komunikacije koja se ostvaruje kroz neposredne kontakte, zajedničke sastanke sa jasnom dinamikom, telefonsku i pisa-nu komunikaciju, izveštaje... Međutim, komunikacija prema spoljnim faktorima - javnosti, medijima, donatorima itd. jed-nako je važna za uspešnost Nušićijade, posebno ako uzmemo u obzir značaj njene promocije. Iz ovih razloga tačno se zna ko se i u kom periodu godine bavi određenom ciljnom grupom, i koja sve sredstva i načine koristi kako bi do nje došao.

korak dalje u planiranju:Nakon tri godine temeljnog planiranja i postavljanja osnova za strateški okvir organizovanja Nušiijade, KudeS je ostalim lokalnim institucijama predložio smernice za realizaciju festivala od 2013. do 2017. godine. Potpisivanjem ovog doku-menta od strane devet lokalnih institucija i službi (Skupština opštine Ivanjice, opština Ivanjica, Turistička organizacija opštine Ivanjice, Dom kulture Ivanjica, Opštinska uprava opštine Ivanjice, Direkcija za puteve, izgradnju i građevinsko zemljište, JP „Komunalno“, Ivanjički radio i udruženje građana KudeS - inicijativa za kulturnu decentralizaciju Srbije,) data je institucionalna saglasnost njegovom organizacionom modelu i napravljen korak dalje u uspešnom planiranju Nušićijade. Ovaj dokument definiše koncept festivala, uloge institucija, timova i pojedinaca, kao i njihove relacije, kanale komunikacije, faze rada i uslove za održivost festivala i pratećih aktivnosti. Organizaciona šema, kao i skraćeni opis uloga i odgovornosti koje možete naći na sajtu www.nusicijada.rs , ilustruje rezultat zajedničkog planiranja i rada koji treba da omogući sve kvalitetniju realizaciju festivala u odnosu na sve kvalitetnije planove.

Planiranje

Zajedničko planiranje

Sastanak koordinatora radnih grupa

36

PRIKUPLjANje SRedSTAVA zA FINANSIRANje PROjeKTASvi oni koji su prikupljali sredstva za određeni projekat, bilo da se radi o maloj lokalnoj akciji ili kompleksnom projektu koji uključuje značajna sredstva, znaju da to nije ni malo lak posao. Prikupljanje sredstava predstavlja dugotrajan proces koji iziskuje raznovrsne resurse i brojne veštine. Oni koji se bave prikupljanjem materijalnih i nematerijalnih sredstava moraju biti posvećeni svome cilju, jasni i ubedljivi, a opet diskretni i nenametljivi. Potrebno je da budu uporni i samouvereni, ali i maštoviti i kreativni.

Proces prikupljanja sredstava, posebno u kontekstu o kom mi govorimo u ovom priručniku - aktiviranju zajednice posredstvom projekta - predstavlja kontinuirani proces koji s vremenom menja oblik u zavisnosti od napretka pro-jekta, ali zadržava određene principe koji važe u svim sredinama. Temeljan pristup prikupljanju sredstava važan je kako zbog inicijalnog kreiranja osnovnih uslova za realizaciju projekta, tako i njegov nastavak ili primenu u drugim okolnostima i sredinama, ali i zbog smanjenja zavisnosti od pojedinih donatora, stvaranja sve većeg broja pristali-ca koje podržavaju vašu projektnu ideju i njene ciljeve, i, na kraju, jačanja organizacije ili organizacija koje se bave određenom idejom i njenim razvojem.

I u ovom delu procesa pomoći će vam vraćanje na analizu situacije, odnosno analizu zainteresovanih strana. Trebalo bi da ste u ovom delu identifikovali potencijalne donatore. Ukoliko niste, dopunite je! Razmislite ko vam sve može pomoći i na koji način, ko može biti zainteresovan za projekat kojim želite da se bavite i kako možete uspostaviti saradnju. Pri tom, ne razmišljajte samo o novcu, već sagledajte sve resurse kojima bi potencijalni donator mogao da podrži vaš projekat, bile to usluge, roba, ekspertiza ili nešto drugo.

Promislite o svim mogućim izvorima podrške i analizirajte sve dostupne izvore pomoći. To mogu biti nacionalni do-natori (institucije centralnog, regionalnog i lokalnog karaktera i njihovi fondovi), međunarodne institucije, fondacije, kompanije i donatori iz privatog sektora, ali i pojedinci.

Pratite inicijative i konkurse, napravite sopstvenu bazu podataka i pokušajte da planirate dugoročno u odnosu na potrebe i mogućnosti apliciranja i termine objave. Posvetite se projektnim predlozima i izradite ih što kvalitetnije, pritom ne zapostavljajući podizanje svesti o vašoj projektnoj ideji i potrebi za njenom realizacijom i lobiranje za nju. Ukoliko postignete uspeh, neka to bude osnova za dugoročnu saradnju! Ukoliko ne postignete uspeh, ne dajte se obeshrabriti! Pojasnite svoju ideju i prijavite se na sledeći otvoren konkurs.

Veoma je važno da upoznate potencijalne donatore, bilo da se radi o kompaniji ili pojedincu. Potrudite se da razu-mete njihove stavove, interesovanja, ciljeve i očekivanja, jer će, kako biste našli zajednički jezik, većina ovih eleme-nata morati da se poklopi. Pristup privatnoj firmi koja kroz komponentu društveno odgovornog poslovanja pordžava određene projekte svakako će biti različit od pristupa lokalnoj samoupravi na čijoj se teritoriji projekat sprovodi ili uticajnom pojedincu koji se vodi plemenitim motivima, ali izražava skepsu prema mogućnosti realizacije projekta.

Na kraju, s kim god da ostvarite kontakt i inicirate saradnju, potrebno je da imate na umu da se ni organizacije ne bave apstraktnim konceptima radi njih samih, već ljudima i poboljšanjem kvaliteta njihovog života. Zato se potrudite da to i objasnite u toku pregovora.

37

Brojni su načini za prikupljanje sredstava, ali postoji jed-no opšte pravilo: što je pristup direktniji, to ćemo biti efikasniji. Direktni kontakti nisu uvek mogući, ali dobro je da imate na umu da je uvek poželjno učiniti dodatni napor kako biste podigli svest o svojoj projektnoj ideji. Onde gde je direktan kontakt moguć, ne zaboravite da će sastanak i lični kontakt doneti najviše uspeha. Zatim sledi prezentacija za grupu ljudi, a onda telefonski razgovor. Dopis ili pismo imaće manje uspeha od prethodnog, ali više od pisma elektronskom poštom, dok će grupni i-mejl ukazati na najmanje ozbiljnosti i posvećenosti, te i doneti srazmerne rezultate.

Prikupljanje sredstava takođe predstavlja značajan kor-ak u povezivanju aktera u zajednici i njeno aktiviranje. Okupljajući pojedince, institucije lokalne samouprave, predstavnike privrede, itd., u cilju prezentacije projekt-nih ciljeva i prikupljanja sredstava za njega, bićete spona između različitih činilaca, platforma za javno-privatno partnerstvo, kao i kanal za uspostavljanje bolje saradnje i razumevanja u zajednici. Ovakvim inicijativama možete doprineti podizanju nivoa svesti o značaju udruživanja, kao i o društveno odgovornom poslovanju.

Prema idealnom scenariju, realizacija projekta stupa nakon što su prikupljena sva sredstva za njegovu imple-mentaciju. Međutim, u stvarnosti se često desi da se ne prikupe sva sredstva u planiranom vremenskom peri-odu. U ovom slučaju postoje dve opcije: ili da revidirate planirani budžet (ukoliko ste u mogućnosti u odnosu na uslove pod kojima ste prikupili sredstva) ili da odložite planirani početak projekta i nastavite sa prikupljanjem sredstava (opet ukoliko je dozvoljeno). Ipak, trudite se da ne dođete u ovakve nepovoljne situacije tako što ćete realno sagledati kako sopstvene kapacitete, tako i kapacitete za privlačenje sredstava, a na osnovu realnog budžeta.

Setite se da projekat podrazumeva obezbeđena sredstva za realizaciju. Stoga, ne počinjite spro-vođenje projekta za koji nemate dovoljno novca i ostalih sredstava!

Još jedna stvar koja vas može dovesti u problematičnu situaciju su obećana sredstva za koja nemate pravno pokriće. Zato, ne oslanjajte se na obećanja! Iako je mnogo situacija u kojima obećanja deluju kao dovoljno obave-zujući faktor, posebno u malim sredinama u kojima vam poznanstvo deluje kao dovoljna garancija, pribavite po-trebne ugovore i pravno pokriće za sve obećane donacije.Ukoliko su svi potrebni uslovi ispunjeni, odnosno, ukoliko ste na osnovu preciziranog budžeta prikupili sredstva i rasporedili ih u skladu sa budžetskim okvirom, možete krenuti u konkretizaciju svoje ideje, odnosno imple-mentaciju projekta.

No, pre nego što završimo sa ovim delom, želeli bismo da vas podsetimo da ni u jednom trenutku realizacije projek-ta ne zaboravite na svoje donatore. Zahvaljujte se u sva-koj prilici, redovno ih izveštavajte, organizujte događaje kojima im poklanjate pažnju, podelite svoje ideje za budućnost, zovite ih u goste. Čak i mali gestovi zahval-nosti učiniće vašu saradnju dugotrajnom, različite aktere bolje povezanim, a sve strane u procesu zadovoljnima. Ne zaboravite na svoje donatore ni onda kada nisu u prilici da vam pomognu! Upravo će ih vaša pažnja vratiti vašoj ideji kada ponovo budu u prilici da je podrže.

38

NUŠIĆIjada

Priroda našeg festivala, kao i način na koji se razvijao, diktirali su i mogućnosti za prikupljanje sredstava. Na osnovu realnih procena njegovog značaja i uticaja, identifikovani su potencijalni donatori koje smo na adekvatne načine upoznavali sa ciljevima festivala, njegovim uticajem na opšti razvoj, kao i na sfere u kojima svakom od njih može biti interesantan i značajan.

U prvoj godini festivala, nakon prezentacija svim ciljnim grupama na lokalu, među kojima su bile institucije i privrednici, i kontinuirane komunikacije sa pojedinačnim akterima, naš festival realizovao se uglavnom od sredstava koja su došla sa teritorije naše opštine. Lokalna samouprava i brojni privrednici obezbedili su finansijska sredstva, privreda se značajno uključila kroz nenovčane donacije (hotelski smeštaj, obroci, građa za privremenu festivalsku infrastrukturu...), dok su pojedinci pružali ekspertizu i delili svoje znanje i iskustvo koje nisu naplaćivali. Lokalna zajednica bila je svesna da je važno uložiti veliki trud kako bismo zajednički uspostavili festival koji će biti ne samo platforma za kulturni razvitak zajednice, već kasnije može postati resurs koji donosi brojne koristi.

Kreativno predstavljanje festivala na Sajmu turizma za javnost, ali i nacionalne, regionalne i lokalne institucije

39

Na trenutak ćemo se vratiti na to da ovo nije lak proces i da zahteva mnogo različitih resursa, znanja i veština, kao i jasan plan. Prikupljanje sredstava može vas obeshrabriti, a trenutni neuspeh može postati pretnja čitavom projektu. Nije potrebno da kažemo da treba da budete spremni na sve opcije i da verujete u ideju za koju tražite podršku. Iako će dnevne obaveze povremeno delovati važnije od ovog posla, za njega uvek morate izdvojiti dovoljno vremena i posvetiti mu se kroz kvalitetne aplikacije, koncizne dopise, jasne smernice i kreativne prezentacije usklađene sa profilima onih kojima se obraćate. I koliko god ovakvih aktivnosti preuzeli, nađite načina da stupate u što ličnije i direktnije kontakte. Iz našeg iskustva, ovo je jako važan aspekt, a to potvrđuje i teorija.I na kraju, naš savet je da uvažite svoje donatore koliko god je to u vašoj moći. Napravite zakusku za prijatelje, zahvalite se formalno, pošaljite suvenir, promovišite ih i obaveštavajte ih o svom radu. Mi se trudimo da našim prijateljima ukažemo poštovanje na sve ove načine, kao i na uključivanje u sve aktivnosti presudne za uspeh projekta. Pored toga što su uključeni u planiranje i implementaciju, jako je važno da ih uključite u evaluaciju onoga što radite! Jedino ćete tako dobiti pravu povratnu informaciju o njihovom viđenju zajedničkog rada i jedino ćete ih tako imati kao trajnu podršku i partnere.

Međutim, iako prvenstveno lokalnog karaktera, Nušićijada je od početka postavljena kao festival koji će imati regionalni i nacionalni karakter i uticaj, pa su se već prve godine slale aplikacije nacionalnim institucijama i javnim preduzećima od kojih su neka dala podršku koja je jako značila za profilisanje festivala i njegov napredak.

U narednim godinama festival već biva prepoznat kao manifestacija od nacionalnog značaja, a aktivnosti na aktiviranju zajednice zaslužuju podršku koja dolazi ne samo iz same zajednice. Kontinuirane aktivnosti u prikupljanju sredstava svake godine donose nove rezultate i nove vidove podrške, pa do 2013. godine, kada pišemo ovaj priručnik, Nušićijada ima podršku svih lokalnih i većine relevantnih nacionalnih institucija, ali i međunarodnih institucija i programa. Angažovanje nacionalnih i međunarodnih aktera nije ugrozilo kvalitet koji festivalu daje angažman lokalnih aktera, pa se broj donatora festivala iz lokalne privrede ne samo povećava, već mu se pridružuju i pojedinci koji više ne nude samo svoju ekspertizu, već i novčana sredstva, što govori u prilog činjenici da zajednica oseća potrebu za festivalom, ali i da se ta potreba nadgrađuje, a da aktivnosti orijentisane oko festivala neguju partnerstvo, podstiču saradnju i jačaju participaciju.Potpisivanje zahvalnice za podršku festivalu

Lokalni privrednici sa volonterima na jednoj od radionica

Prezentacija za potencijalne donatore

40

SPROVOĐENJEI PRAĆENJE PROJEKTAnakon svih koraka opisanih u prethodnom tekstu, spremni ste za sprovođenje ili implementaciju projekta.

U ovoj fazi trebalo bi da imate precizan plan aktivnosti, oformljen tim i spremna sredstva za projektnu implementaciju, pa vam preostaje da odabrani tim sprovede aktivnosti u skladu sa planom, raspoređujući sredstva u skladu sa odobren-im finalnim budžetom.Kao i u praksi, tako i u ovom priručniku, ovo je deo u kom je mnogo manje energije potrebno za analitičke procese, a mnogo više za konkretne zadatke i naporan rad. Žargonski rečeno - nema filozofije, potrebno je zasukati rukave i držati se radnog plana. No, kako god se aktivnosti odvijale, biće neophodno da njihovu realizaciju pažljivo pratite i adekvatno reagujete, bilo da konstatujete planirani napredak i nastavljate po planu ili nailazite na probleme usled kojih reorga-nizujete dalji rad.

nema uspešne implementacije bez pravilnog praćenja ili monitoringa.

on predstavlja kontinuirani proces prikupljanja i analize podataka na osnovu kojih se mogu doneti zak-ljučci kako se projekat sprovodi u odnosu na očekivane rezultate, i u skladu sa tim reagovati u pravcu postizanja optimalnog ishoda. Monitoring uočava i dobre i loše strane procesa i sprovodi se tokom celokupnog trajanja projekta. On predstavlja važan deo procesa upravljanja projektom bez kog se ne može utvrditi ni da li se projekat odvija po planu, ni da li postoje prob-lematične oblasti koje zahtevaju korektivne aktivnosti. Pored ovoga, bez kvalitetnog praćenja projekta nema naučenih lekcija koje će se primeniti u daljem radu.

Prateći svoj projekat kako na nivou vremenskog okvira, tako i na nivou ciljeva i sredstava, bićete u prilici ne samo da vodite računa o njegovoj uspešnoj realizaciji, već proverite uspešnost faze planiranja projekta. Ukoliko ste preduzeli sve potrebne korake, imate sve alate za monitoring, među kojima se nalaze:

matrica logičkog okvira

Plan aktivnosti

bužetprojekta matrica

rizika

41

Pored njih, ključni alat za praćenje projekta biće izveštaji o napredovanju projekta i njegovih aktivnosti koji treba da se pozivaju na sve gorepomenute alate i njihove komponente i izlože aktivnosti koje su se realizovale u periodu izvešta-vanja, probleme i potrebne korektivne mere, kao i planove za budući period.

U zavisnosti od trajanja i obima projekta, menadžment će definisati dinamiku i tip izveštavanja, s tim što je potrebno da svaki projekat, pored periodičnih izveštaja i završnog izveštaja, ima i operativne radne planove, kao i specifične izveštaje koji se tiču određenih segmenata kojima se bavi.

Evo nekoliko pitanja koja treba postavljati u fazi implementacije i njenog praćenja, a na koja treba da odgovore i izveštaji u toku realizacije projekta:

koje aktivnosti su već završene?koji su indikatori već postignuti?da li su se važne pretpostavke promenile i, ako jesu, zašto je to tako?da li je to promenilo plan implementacije projekta?da li su se pojavili rizici za implementaciju projekta i da li su oni već predviđeni?da li postoje planirane aktivnosti koje još nisu završene i, ako ih ima, zašto je to tako? koje se mere preduzimaju da bi se realizovale zaostale aktivnosti?da li postoje indikatori koji nisu ostvareni i šta je potrebno uraditi kako bi se ostvarili?da li su troškovi projekta u skladu sa planiranim budžetom?da li postoje odstupanja od budžeta i, ukoliko postoje, šta se po tom pitanju preduzima?da li postoje nerešeni problemi i šta treba uraditi da bi se oni rešili?

Nemojte zaboraviti da procesu implementacije i praćenja projekta nije dovojno prikupljati informacije, već je neo-phodna njihova analiza i adekvatna reakcija! Svi navedeni alati pomoći će vam da konstantno upoređujete ono što ste ostvarili sa onim što ste planirali i reagujete u skladu sa eventualnim kvalitativnim i kvantitativnim promenama. naučene lekcije biće korisne ne samo za projekat koji realizujete, već i za svaki sledeći sličan poduhvat.

Važno je da imate na umu da je faza implementacije faza u kojoj se najviše uradi na aktiviranju zajednice i zbližavan-ju njenih činilaca. U ovom „radnom delu“ će se pojedinci i institucije potpuno upoznati, angažovati svoje resurse do mere do koje mogu i žele, povezati i odlučiti da li nastavljaju da rade zajedno. Sve prethodne faze mogu delovati jako uspešno, a da faza implementacije ne donese željene rezultate. No, budite sigurni da će i ona biti uspešna ukoliko ste kvalitetno realizovali sve korake koji su joj prethodili.

ovo je faza u kojoj ćete moći da osetite radost napretka, prepoznate male združene korake čiji će zbir činiti jednu veliku zajedničku inicijativu, faza u kojoj će, pored problema najrazličitije vrste biti i bezbroj dostignuća koja će gradeći svakog pojedinca graditi čitavu zajednicu.

42

NUŠIĆIjada

Implementaciju našeg projekta možemo podeliti na tri veće celine. To su aktivnosti vezane za građanski aktivizam i institucionalizaciju festivala, promotivne aktivnosti i aktivnosti vezane za samu realizaciju festivala. Međutim, ove grupe aktivnosti jedna drugu dopunjuju i tako čine celinu našeg projekta.

Već smo pomenuli da je u implementaciju našeg projekta uključena čitava zajednica, a da se tim koji ga realizuje iz godine u godinu širi i uključuje sve više institucija i pojedinaca. Bilo da su nosioci aktivnosti predstavnici partnerskih institucija ili pojedinci koji su se kvalifikovali za realizaciju određene projektne celine, projektne aktivnosti realizuju se u skladu sa zajedničkim radnim planom koji pomaže u njihovom praćenju, a kasnije i izveštavanju. Na stotine zasebnih aktivnosti uspešno se realizuju jedino kroz model pažljivog usklađivanja, koordiniranja i monitoringa, a tim koji radi na festivalu zahvaljujući sistematičnom radu napreduje iz godine u godinu.

Priprema signalizacije Priprema stolica za publiku

Postavljanje bine „Okruglo pa na ćoše“

43

Kao što smo već pomenuli, faza implementacije je faza upoznavanja, zbližavanja, povezivanja i stvaranja osnova za aktivnu zajednicu. U našem slučaju najrazličitiji akteri nalaze se na zajedničkom zadatku koji im nudi priliku za saradnju. Iako su uloge i kanali komunikacije jasno definisani, ne postoje formalne barijere koje bi sprečile povezivanje među različitim timovima. Naprotiv, upravo se ulažu napori da se pokaže da u zajednici nema nedodirljivih

nivoa, nepristupačnih institucija ili svemoćnih pojedinaca. Veoma smo ponosni na činjenicu da uspešnosti našeg festivala jednako doprinose lokalni zvaničnici, tematski koordinatori iz raznih sektora, privrednici, volonteri, građani i službenici čija se saradnja ne ostvaruje samo pro forme, već čije aktivno učešće, kontakt i zajednički rad predstavljaju neophodan preduslov za model rada kakav propagiramo, a kojim aktiviramo celu zajednicu.

Srećni smo kada posle nekoliko godina rada institucije spremne dočekuju festival, bilo da su plakati i flajeri poslati širom Srbije, kupljene nove radne uniforme ili napravljeni aranžmani za dodatno ozelenjavanje grada, volonteri prvog tima edukuju nove volontere i sa njima prave radne planove, privrednici pozivaju svoje poslovne partnere u goste, ugostitelji spremaju posebne festivalske ponude, zvaničnici prihvataju da se napravi izložba njihovih karikatura, omladina vežba učešće u

performansima i prijavljuje se za festivalske edukativne programe, pojedinci pripremaju radove za učešće na tribinama, prijavljuju se za iznajmljivanje kostima ili šiju sopstvenu gradsku nošnju kod šnajderke koja je kroz učešće na festivalu postala i njegov kostimograf, a jedan sugrađanin čak sprema fijaker za paradu i trenira svoje konje. Mi želimo zajednicu u kojoj svakodnevica liči na ono što mi iskusimo u realizaciji našeg projekta i trudimo se da ga koristimo kao okidač za njeno aktiviranje.

Gužva u kancelariji neposredno pred festival

Administrativne aktivnosti u letu

Trenuci umora...

Postavljanje banera

44

eVALUAcIjA

Došli smo do završne faze projektnog ciklusa bez koje ne možemo steći realnu sliku o rezultatima svoga rada i projektnim dostignućima - do ocene, procene ili evaluacije projekta.

evaluacija predstavlja sistematičnu i objektivnu procenu tekućeg ili završenog projekta, njegovog planiranja, sprovođenja i rezultata, a koja se sprovodi u cilju unapređenja postojećeg ili budućih projekata i primene naučenih lekcija.

Ova definicija će vas sigurno podsetiti na definiciju praćenja. Evaluacija i monitoring jesu procesi koji imaju određene sličnosti i koji se međusobno dopunjuju. Monitoring predstavlja kontinuirani proces na osnovu čijih se rezultata vrši periodična ocena po raznim osnovama.

Evo pregleda najopštijih postavki koji daje uporedno sagledavanje jednog i drugog procesa:

Monitoring

Uglavnom podrazumeva učešće nosilaca projekta (sve nivoe menadžmenta), ali može uključiti i eksterni faktor

Provera napredovanja projekta, predlog i sprovođenje korekcija, ažuriranje i adaptiranje planova

Kontinuirano

Obično uključuje spoljne aktere (eksterne eksperte, donatore, agencije itd.), ali mogu je sprovoditi i nosioci projekta

Izvlačenje pouka i zaključaka pri-menjivih u daljem toku tekućeg ili na drugim projektima, definisanje odgovornosti, davanje preporuka za unapređenje

Periodično (početna, srednjoročna, finalna)

Evaluacija

Ko sprovodi?

Kada se sprovodi?

Zašto se sprovodi?

45

Evaluacija će često biti obavezan deo projektnog ciklusa koji nalaže donator. Međutim, i u slučajevima kada to nije obaveza koju neko drugi nameće, sprovedite proces evaluacije! Učinite to zbog sopstvenog projekta, njegovog tima i rezultata!

Bilo da je proces obavezan ili se vi na njega odlučite radi upotrebe instrumenta dobrog upravljanja, principi kojima u procesu evaluacije treba da se vodite su:

nepristrasnost i nezavisnost (zbog čega se, kad god je to moguće, angažuju eksterni evaluatori)

kredibilitet i pouzdanost (koja se postiže angažovanjem kvalitetnih evaluatora, transparentnim procesom i objavom rezultata)

učešće zainteresovanih strana (kako bi se u obzir uzele različite perspektive i gledišta)

upotrebljivost (kako bi se rezultati i preporuke prezentovali donosiocima odluka i unapredili dalje procese)

Kao što vidite, učešće zainteresovanih strana neophodan je preduslov za uspešnu evaluaciju. Kao u svakoj od prethodnih faza, veoma je važno da konsultujete sve relevantne aktere u zajednici, naročito ako projektom pokušavate da je učinite aktivnijom. Evaluacija takođe predstavlja odličnu platformu za okupljanje pojedinaca i institucija, ne samo radi sagledavanja njihovog viđenja i unapređenja njihove saradnje, već radi usklađivanja daljih aktivnosti sa njihovim potrebama.

Kao što se projektni ciklus može grafički prikazati kao cirkularna strelica, evo i nas na početku, odnosno na ponovnom sagledavanju potreba zajednice i preduslova za dugoročnost procesa. Pored toga što će evaluacija sagledati ostvarenje rezultata, ciljeva, indikatora i ostalih parametara i proceniti postignuće željenih promena, kod projekata koji pretenduju da okupe zajednicu ona uvek mora da odgovori na pitanje zadovoljenja potreba jedne sredine i ljudi koji u njoj žive.

Evaluacija projekta o kakvom mi govorimo - ne projekat radi projekta, već projekat radi zajednice - mora da pokaže da je potreban i pojedincima i institucijama, da ima uticaj na široku i raznovrsnu ciljnu grupu, da nudi mogućnost pojedincima i institucijama za učešće i kreiranje određenih elemenata, da daje dugoročne efekte, obnavlja interakciju u zajednici i nudi mogućnost za nastavak, nadgradnju i dalju primenu.

Istina, ovaj proces nije lak, ali nije ni nedostižan. Ovaj priručnik pišemo upravo da bismo svoje znanje i iskustvo podelili sa vama, pokazali da je sve o čemu pišemo dostižno i ohrabrili vas da se i vi upustite u slične inicijative.

Nemojte se plašiti evaluacije i realnih odgovora! I ako niste zadovoljni svime što dobijete kao povratnu informaciju, iskoristite je na najbolji način, pretvarajući je u poruku koja vodi ka korektivnoj meri i naučenoj lekciji koja će se sprovesti u nekoj sledećoj fazi.

46

NUŠIĆIjada

Pored činjenice da evaluacija festivala i svih aktivnosti koje se odvijaju tokom čitave godine do sada nije bila obaveza koju nalaže spoljni faktor, KudeS evaluaciju sprovodi od prve godine. Videćete na koji način je i ona napredovala i tako doprinela napretku projekta iz godine u godinu.

U prvoj festivalskoj godini evaluaciju festivala radio je mali tim sačinjen od aktivnih članova KudeS-a. Iako nismo imali precizno definisane indikatore i temeljnu koncepciju ovog procesa, ubrzo nakon festivala izdvojili smo ključne celine, a onda uz pomoć radnog plana i ostvarenih rezultata ocenili svaki segment i dali detaljne preporuke za najmanje detalje koje smo uspeli da sagledamo. Iako je festival bio jako uspešan i predstavljao pravo iznenađenje i za naše sugrađane i za goste festivala, mi smo bili svesni svih propusta i želeli da ih odmah „stavimo na papir“, kako bismo definisali korektivne mere.

Naredne godine evaluaciju je ponovo sproveo KudeS tim, ali uz učešće svih partnera, realizatora i saradnika na projektu. Rezultati ovog procesa pokazali su da je većina preporuka iz prethodne godine usvojena i da su aktivnosti sprovedene u skladu sa njima, ali da je festival ostvario rast i razvoj koji je doneo nove izazove. Uz objektivnu ocenu rada pojedinaca i institucija, rezultati evaluacije ponovo su jasno pokazali snage i slabosti projekta, a učešće znatno većeg broja zainteresovanih strana dalo je kompletniju sliku stanja i podiglo svest svih institucija učesnica i o značaju festivala i o značaju korigovanja načina realizacije nekih aktivnosti.

Građani Ivanjice ocenjuju uspešnost festivala tokom akcije Na pola puta

47

Poslednji ciklus evaluacije, treći po redu od kada se organizuje obnovljeni festival, konačno je uključio i spoljni faktor, često neophodan za postizanje objektivnosti. Nezavisni evaluator doprineo je kvalitetu procesa prvenstveno kroz postavku sistema i strukture koja je dodala objektivnosti ukupne ocene i izdvojila suštinska pitanja koja predstavljaju prioritete za dalji rad. Ovakva struktura pokazala je da prethodne evaluacije jesu bile objektivne, realne i veoma korisne, ali da im je neophodno dodati pitanja održivosti, formalizacije uloga, utemeljenja koncepta i sl. upravo radi dugoročnosti festivala. Pored ovog napretka, proces je uključio apsolutno sve ciljne grupe, pa je u njemu učestvovalo preko petsto osoba koje su popunile upitnik ili odgovorile na desetine pitanja o svim aspektima festivala.

Jedan od rezultata trogodišnjeg procesa ocenjivanja festivala predstavljaju upravo Strateške smernice za realizaciju festivala Nušičijada od 2013. do 2017. godine koje smo već pomenuli, a koje definišu zajedničku viziju festivala,

njegov koncept, organizacionu strukturu, radni plan, uloge institucija i timova itd.

I proces evaluacije služi kao platforma za aktiviranje zajednice. Ne možete sprovoditi projekat koji se bavi njenim aktiviranjem, a ne pitati

sve njene činioce za mišljenje i sugestije. Način sprovođenja evaluacije takođe je važan u ovom procesu. Pored statičnih aktivnosti poput slanja i popunjavanja upitnika, važno je organizovati sastanke, razgovore ili radionice koji će sumirati rezultate pređašnjih analiza, kristalisati preporuke za dalji rad, otvarajući mogućnosti za razmenu mišljenja i stvarajući prilike za uticaj na donošenje odluka, pritom stavljajući

volontera, novinara, privrednika i predsednika u istu poziciju. Mi verujemo da su upravo ovakvi otvoreni i transparentni procesi jedan od faktora uspeha našeg festivala i ostvarenja njegove uloge u zajednici.

Jedna od poruka građana

Zajednička evaluacija festivala

48

Aktivan odnos prema društvu počinje aktivnim odnosom prema zajednici. Da bi aktivirali jednu zajednicu potrebno je na prvom mestu aktivirati njene članove. U našem slučaju, taj proces imao je svoje trajanje i njemu se kao i svemu ostalom pristupalo sa obazrivošću i merom. Na sledećim stranama bavićemo se aktiviranjem zajednice i svih njenih članova sa posebnim akcentom na uključivanje volontera i formiranje volonterskog programa. Pored teorijske osnove o pitanjima kojima se bavimo, na kraju svakog potpoglavlja, kao i u prethodnom poglavlju naići ćete na ilustraciju kroz primer organizovanja Nušićijade, sa modelima koji su primenjeni na našem festivalu. Umesto štampanja priloga, odlučili smo da iste podelimo sa vama preko našeg internet sajta www.nusicijada.rs sa kog ćete moći da preuzmete sve modele i na jednostavan način ih prilagodite svojoj organizaciji.

KAKO Se OVAKVIM PROjeKTIMA AKTIVIRA zAjedNIcA?

AKTIVIRANje zAjedNIce

KORISTI OD zAJEDNIČKOG RADA

Obzirom da zajednicu čine ljudi koji joj pripadaju, onda i njen razoj u velikoj meri zavisi od aktivnog uključivanja njenih članova. Građani treba da budu ti koji su najviše zainteresovani za rešavanje vlastitih problema, pa samim tim i najak-tivniji u njihovom rešavanju. Korišćenjem lokalnih resursa, aktivnim uključivanjem stanovništva u sve faze realizacije projekata u zajednici, razvija se osećaj pripadnosti; planovi i aktivnosti bolje odgovaraju potrebama korisnika; veći broj učesnika doprinosi kreativnijim rešenjima i osećanju pripadnosti gde ideje koje nisu ostvarive kratkoročno mogu da se usmere ka dugoročnim ciljevima bez gubitka motivacije; upešno realizovane ideje doprinose osećaju uspeha u kojima se ljudi dodatno motivišu, uz pružanje prilike da se i na početku “neverne Tome” pridruže.

49

Aktivan rad u zajednici praktično se ne može zamisliti bez međusektorske saradnje. Partnerstva u zajednici nije toliko teško uspostaviti, ali taj proces zahteva dosta energije i ulaganja. Kao što smo napomenuli, zajednicu čine različiti akteri i svako od njih ima različiti uticaj i bez zajedničkog delovanja teško da se mogu uspostaviti neke značajnije promene.

Da bi se uspostavila partnerstva potrebno je prvo identifikovati ko sve mogu biti važni partneri za inicijativu, akciju ili projekat koji pokušavate da realizujete (pogledajte poglavlje 3 - analiza stanja/analiza zainteresovanih strana). Zatim sledi uspostavljanje direktnog kontakta, pri kom je potrebno da informšete potencijalnog partnera o svojim namerama, zatim ga uključujete u procese planiranja i nakon toga održavate kontakt. Naravno u ovom procesu javljaju se razne poteškoće, kao što je nedostatak motivacije, manjak interesa i nesporazumi. Važno je da razumete, da i strana kojoj se obraćate, ima sopstvene potrebe i interese o kojima unapred treba da razmišljate, zato se naoružajte informacijama i strpljenjem.

organizacije i udruženja

organi vlasti i institucije

MEĐUSEKTORSKA SARADNJA

Jedni od važnijih aktera u zajednici, pri uspostavljanju multisektorske saradnje, svakako jesu druga udruženja i organi-zacije. Pored toga što je sa ovim sektorom lako uspostaviti saradnju i partnerstvo (uglavnom jer i oni dele istu “muku”), oni mogu biti i važni izvor informacija i pomoći bez obzira o kakvoj ideji se radi. Njihova pomoć se može ogledati u direktnom partnerstvu, na razvoju ideje koju želite da sprovedete, ili na informacijama o ostalim sektorima, kanalima komunikacije, dostupnim resursima, dosadašnjoj praksi i iskustvu.

U radu sa drugim organizacijama treba voditi računa o usklađivanju aktivnosti, jer vrlo lako može doći do dupliranja posla. Ukoliko se organizacije u svojoj delatnosti bave sličnim aktivnostima i nastoje dostizanju sličnih ciljeva, mogu se udružiti i zajedničkim raspoređivanjem resursa, formirati tela i mreže radi efikasnijeg delovanja u zajednici.

Vrlo često organi vlasti i institucije predstavljaju neophodne partenere za realizaciju ideja u zajednici, jer pored materijalnih resursa oni imaju i moć donošenja odluka na lokalnom nivou.

Praksa pokazuje da je za uspostavljanje saradnje sa ovim sektorom potrebno najviše vremena i resursa. Iako je sa ovim sektorom najlakše pronađi zajedničku korist za realizaciju projekata u zajednici, dešava se da, zbog nedovoljno razvijenih servisa, slabe motivacije lokalne vlasti ili zaposlenih unutar institucija, tu korist niko ne prepozna, pa čak i ako prepozna, neretko se dešava da nemaju resurse (kako materijalne tako i ljudske) da podrže vašu ideju. Takođe, promene na političkoj sceni dovode do promena u strukturi lokalne vlasti, a samim tim i do promena vaših partnera.

Naravno, ništa od ovoga nije razlog za odustajanje, već motivacija za bolji rad. Vaš kec u rukavu je dobar projekat (koji zadovoljava kriterijume iz poglavlja 2), kao i građani i njihova podrška (pogledajte poglavlje 5, podizanje svesti o projektu). Gde god je to moguće, konsultujte što veći broj građana, budite transparentni u svom radu, radite na reputaciji svoje ogranizacije, grupe, udruženja, budite stalno na meti informacija, kad god je moguće informišite zainteresovane strane o radu bez obzira da li su vam postali partneri ili ne. Budite konstantni i uporni.

Kada uspostavite saradnju budite realni. Nemojte očekivati previše od svojih partnera u lokalnoj vlasti, ukoliko vidite da imaju slabe kapacitete, umesto osuđivanja, iskoristite potencijal institucija i pronađite model koji će biti udoban za saradnju obema stranama. Nemojte čekati da se stvari promene, menjajte ih sami, ali sa merom i stalnim konsultovanjem i uključivanjem partnera.

50

Poslovni sektorPored toga što su predstavnici poslovnog sektora nosioci ekonomskog razvoja zajednice, oni su i proizvođači raznih do-bara i usluga a i predstavnici građana koji takođe imaju interes ka unapređenju zajednice. Pored materijalnih sredstava, oni vam mogu pomoći pružanjem usluga, ustupanjem prostora i opreme, poklanjanjem proizvodnih dobara... Saradnju sa ovim sektorom je lakše uspostaviti, posebno ako dobro istražite kakve koristi oni mogu imati od vaše ideje. Vrlo često, iako istinita, sama ideja da će se unapređivanjem zajednice unaprediti i njihovo poslovanje, nije dovoljna motivacija da se ovaj sektor uključi, zato dobro pripremite svoju prezentaciju.

Poslednih godina, dolaskom stranih investitora, društveno odgovorno poslovanje (DOP*) krenulo je da se primenjuje i na našim prostorima. Ta vrsta poslovanja karakteristična je za velike kompanije koje drže do renomea i pozitivnoj slici o svojoj firmi, mada se dešava da i manje firme na ovaj način pristupaju poslovanju. Bez obzira da li se radi o firmi koja ima razvijenu svest o DOP, poslovnom sektoru je važna vidljivost. Ukoliko imate ovo na umu lako možete pripremiti plan o vidljivosti sponzora i krenuti u dijalog o saradnji.

Dobra partnerstva se retko dešavaju preko noći. Za izgradnju međusobnih odnosa potrebno je uložiti dosta vremena i energije. Vrlo često potrebno je realizovati nekoliko projekata ili ideja da bi se partneri upoznali, razvili poverenje i stekli sigurnost u međusobni rad.

Prilikom razvoja bilo kog odnosa dobar preduslov je lični kontakt. Probajte da u što većoj meri upoznajete partnere i predstavnike institucija sa kojima sarađujete. Komunicirajte direktno sa ljudima zaduženim za pitanja koja vas interesuju.

Preporuke takođe mogu biti dobar adut u ličnom upoznavanju, dok je vaš renome, vaša najbolja preporuka.

redovno informišite sve partnere, trenutne koliko i potencijalne. U jeku modernih tehnologija, jedno od najjeftinijih vidova informisanja je slanje informacija putem i-mejla. Pored toga što je praktično, slanje informacija ovim putem je i najmanje invanzivno, jer čitalac sam bira trenutak u kom će da pročita vest, tako da se ne morate opterećivati satnicom i intezitetom informisanja. Još neki od prigodnih vidova informisanja su vesti na sajtu, blogu, fejsbuk stranici vaše organizacje i sl. Pored navedenih, nešto skuplji oblici informisanja su publikacije, bilteni, oglasi u novinama i na televiziji...

МedijiMediji su važan partner u radu svake organizacije. Pored toga što pomažu širenju vaše ideje, informišući širu javnost, oni takođe i utiču na vidljivost vaše organizacije, čime postižete prepoznatljivost, a samim tim i mogućnost lakšeg uspostavl-janja kontakta sa građanima, organizacijama, institucijama, donatorima... Saradnja sa medijima se uspostavlja relativno lako. Obzirom da u malim lokalnim zajednicama nema tako mnogo dešavanja, većina informacija koja se tiču dobrobiti zajednice mogu postati fokus medija.

*Postoji mnogo definicija društveno odgovornog poslovanja, i najčešće citirana je definicija World Business Council for Sustainable Development (WBCSD - svetskiposlovni savet za održivi razvoj) koja glasi: “Društvena odgovornost preduzeća je obavezivanje poslovnog sveta da se ponaša etički i doprinosi ekonomskom razvoju, u isto reme poboljšavajući kvalitet života, kako radne snage i njihovih porodica, tako i lokalne zajednice i društva uopšte”

Postoje i zajednice u kojima su lokalni organi vlasti i institucije zainteresovane za saradnju. To su zajednice koje na udrženja građana gledaju kao na pozitivan resurs koji im pomaže u ostvarivanju što boljih rezultata, jer udruženja građana se osnivaju upravo zbog nedostataka javnih resursa za sprovodjenje specifičnih ideja i projekata koje unapređuju zajednicu.

KAKO IzgRAdITI / NegOVATI PARTNeRSTVO?

51

Proces uključivanja građana i građanki nije jednostavan i zahteva fleksibilnost i osetljivost organizacija i pojedniaca koje sprovode aktivnosti uključivanja, uz stalno negovanje odnosa i spremnost na aktivno posmatranje, delovanje i učenje. Ne postoji univerzalni model za ovaj oblik rada, pa samim tim je potrebno obazrivo osluškivati zajednicu i aktere u njoj, uz stalno praćenje tokova i odnosa. Ono što možemo da uradimo, jeste da postojeće univerzalne modele primenimo na lokalnom kontekstu, uz jasno definisane aktivnosti koje koriste lokalne resurse i potenciraju saradnju svih sektora.

obaveštavanje javnosti o projektu/planu/događaju je metod koji omogućava najširu informisanost aktera, ali i na-jmanje učešće, a najčešće forme su: izjava za javnost, konferencija za štampu, različiti izveštaji, prezentacije i dr.

kampanje podrazumevaju nešto jasnije i usmerenije informisanje građana, koje ima jasno definisan cilj, odgovara na neku jedinstvenu potrebu i govori o jednom jedinom probemu. Po trajanju mogu biti kratkoročne i dugoročne zavisno od cilja (da li za cilj ima informisanje, edukaciju ili motivaciju). Po formi mogu biti: medijske kampanje, različite javne akcije u otvorenom ili zatvorenom prostoru i sl.

konsultacije sa građanima i građankama čine organizovani razgovori između vas koji planirate aktivnost i javnosti. Ovaj metod omogućava značajnije učešće građana i građanki i može imati raličite forme: javne rasprave, sastanci, radi-onice, fokus grupe, anketiranje...

zajedničko planiranje podrazumeva direktno uključivanje građana i građanki ili njihovih predstavnika u procese plan-iranje rešenja određenih pitanja u zajednici. Forme uključivanja u planiranje su različite, od uključivanja stručnjaka, ljudi sa neformalnim kompetncijama, do organizovanja savetodavnih tela, strateških planiranja, evaluacija i dr.

voloniranje je aktivan oblik uključenosti pojednica ili grupe u sprovođenje planiranih akivnosti, čime se doprinosi os-ećaju vlasništva nad postignutim rezultatima, a time i boljem odnosu zajednice prema postignutoj promeni. Ovaj oblik uključivanja ima najdugoročnije efekte, i mi mu sa velikim zadovoljstvom posvećujemo puno pažnje u radu sa našom lokalnom zajednicom.

NAJČEšĆI OBLIcI UKLJUČIVANJA GRAĐANA I GRAĐANKI

Ne zaboravite da se zahvalite svima koji vam pomažu u realizaciji ideje, počev od volontera, saradnika, zaposlenih pa do donatora. zahvalnice su vid uvažavanja tuđeg rada, ne koštaju puno, a znače mnogo. Zahvalnice možete napraviti u štampanom obliku, možete se zahvaliti javno na sastancima ili javnim prezentacijama, objaviti ih putem elektronskih medija, bilo koji način je dobar.

52

Gledano iz današnje perspektive, procesi uključivanja građana i građanki u rad naše organizacije, kao i izgradnja partner-stva, zahtevali su dosta ulaganja, ali su pokazali svoj uspeh.

javni sektorKljučni izazov u radu sa institucijama bila je identifikacija sa ulogom u realizaciji festivala. Uložen je veliki napor kako bi institucije prepoznale i prihvatile svoju ulogu i odgovornost koju ona nosi. Tokom procesa rada, uloge na festivalu su podeljene na organizatore, realizatore i saradnike. Prilikom evaluacije druge festivalske godine, predstavnici mnogih institucija nisu se prepoznavali u prethodno definisanim ulogama. Ta situacija pokazala nam je da promene u radu sa institucijama moraju biti temeljne i moraju se ticati svih zaposlenih.

Pre početka rada sa institucijama pristupili smo analizi stanja i ona nam je dala start i početne smernice u radu. Promene, posebno ovog tipa, koje ne donose dodatni profit, već samo više posla, u većini slučajeva nisu dobrodošle ili to uglavnom bude početna reakcija na njih.

Analizom zainteresovanih strana fokusirali smo sledeće:

definisanje uloge koju institucija ima za zajednicu

definisanje uloge koju ona ima za festival

Analiza kapaciteta i promene (Definisali smo kroz koje kanale i preko kojih zadataka data institucija ostvaruje svoju ulogu na festivalu, zadatke raščlanili na aktivnosti, nakon toga procenili ko trenutno vrši realizaciju aktivnosti i definisali koje od tih aktivnosti uz dodatnu edukaciju, podršku, data institucija može da preuzme na sebe. )

izbor pojedinca partnera (Ko od zaposlenih u instituciji, može biti odgovorna osoba(partner) koji će realizovati defini-sane aktivnosti? Na koji sve način možemo motivisati tu osobu da prihvati ulogu partnera?)

Pravljenje zajedničkog radnog plana – (primer radnog plana možete videti u u poglavlju 3)

IzgRAdNjA PARTNeRSTVA

NUŠIĆIjada

53

civilni sektorPartnerstva sa drugim organizacijama i udruženjima, bilo je najlakše ostvariti. U interesu svih građana a samim tim i u interesu udruženja i organizacija jeste unapređenje života u zajednici u kojoj deluju. Tokom godina, ova partnerstva smo razvijali međusobnom podrškom i saradnjom, kako na konkretnom projektu Nušićijade, tako i na međusobnoj pomoći kada su u pitanju specifična znanja i veštine. Podrška drugih organizacija/udruženja je nesumnjivo pomogla dobrom pozicioniranju našeg udruženja u zajednici.

Jedan od modela koje smo koristili prilikom rada sa drugim organizacijama je radionica senzibilizacije zajednice koju možete pruzeti sa sajta nusicijada.rs. Cilj radionice je upoznavanje volontera sa značajem podizanja svesti zajednice o problemima marginalnih grupa i metode njihovog uključivanja u opšte društvene aktivnosti, ali i u događaje poput velikih manifestacija.

Prilikom analize važno je da budete realni. Na terenu, specifično kada se radi o maloj sredini, vaši partneri će biti pojed-inci koji rade u institucijama i koji mogu imati različita mišljenja i stavove o vašem projektu. S tim u vidu, koliko je važno da napravite analizu stanja, toliko je važno da na pravi način uključite predstavnike institucija. Bez obzira što je većini posao koji od njih zahtevate u opisu posla koji treba da obavljaju, retko ko će na vas i posao koji donosite reagovati sa ush-ićenjem i željom da pomognu. Kanali komunikacije koje koriste institucije u svom radu, mogu biti dobar resurs koji treba iskoristiti. Na primer lokalna turistička organizacija će mnogo lakše obezbediti termin za prezentaciju vašeg projekta u Turističkoj organizaciji Srbije, nego što ćete to vi uraditi. Dopis upućen od strane predsednika opštine, za pomoć vašem projektu, može imati veći legitimitet nego pismo upućeno od strane vaše organizacije. Zato, nemojte biti pretenciozni i pred sebe stavljati previsoke ciljeve, bolje je da vaša promena bude mala ali temeljna.

Kada je naš rad u pitanju možemo reći da je promena koju smo ostvarili u radu sa institucijama veliki uspeh za sredinu u kojoj radimo. Početnih 5% u prvoj godini naraslo je do 30%, (za neke institucije i do 50%) pomoći i učešća u organizaciji i realizaciji treće festivalske godine.

radu sa institucijama, ali i partnerima iz svih sektora, pristupili smo pojedinačno kroz volonterski pro-gram, konstantno naglašavajući volontersku ulogu i važnost volontiranja, dali smo prostor predstavnici-ma sektora da zajedno sa volonterima identifikuju sopstvene uloge, ciljeve i zadatke na festivalu. metod rada koji smo koristili su sastanci, radionice i seminari.

Radionica “multisektorska saradnja” je dobar model praćenja uspeha u radu sa više institucija i primer radionice možete naći na našem sajtu nusicijada.rs. Cilj radionice za volontere bio je sticanje znanja i veština. Sa druge strane, trebalo je da radionice predstavnicima sektora ukažu na njihove uloge u festivalu, vrednost uključivanja volontera, i promovisanje multisektorske saradnje i vrednosti koje ona ima za zajednicu.

medijiKao nezaobilazni partneri u svakoj lokalnoj sredini, mediji su bili kanal preko koga je uglavnom teklo informisanje građana o aktivnostima udruženja i festivala, a lokalni novinari su svojim izuzetnim radom, kao medijski tim, postali sastavni deo organizacionog tima Nušićijade. Njihova podrška i posvećenost su imali veliku ulogu u pozicioniranju festivala na mesto na kom se sada nalazi.

54

Privatni sektorSaradnja sa privrednim sektorom krenula je od lokalnih privrednika, koji su pomogli obnovu festivala sa skoro polovinom donacija, da bi se sada broj donatora koji podržavaju festival proširio i na region, pa i celu državu. Imajući to u vidu, lokalni donatori kao i oni koji nas podržavaju od prve godine imaju posebno mesto prilikom promovisanja festivala. Svi donatori festivala (bilo da doniraju materijalna ili nematerijalna sredstva) su na adekvatan način zastupljeni u našem promotivnom materijalu. Svake godine, pored deljenja ulznica za festivalske događaje organizujemo i koktel za donatore i prijatelje festivala na kom predajemo zahvalnice i prigodne poklone. Tokom godine, trudimo se da ispratimo događaje koji su bitni za naše donatore, kao što su jubileji ili poslovi uspesi, kao što i mi svoje delimo sa njima. Pored periodičnog obaveštavanja Organizacionog odbora i partnera o napretku tokom godine, i donatori su na spisku ljudi koje obavezno informišemo o radu i planovima vezanim za festival. Ovaj model rada doveo je do toga da imamo dugoročne donatore koji rado prihvataju pozive na događaje koje organizujemo i aktivno učestvuj u ocenjivanju i planiranju festivala.

Većina nas koji aktivno organizujemo Nušićijadu, rođena je nakon njenog gašenja, ali smo svi odrastali uz priče i sećanja kako je to bilo nekad na Nušićijadi. I čekalo se 38 godina da se okupi tim, dovoljno uporan i snažan, da letargične građane pomeri iz udobne priče u aktivno učestvovanje.

Aktiviranje građana počelo je na Uskrs 2008. godine potpisivanjem peticije za obnovu festivala. Za vrlo kratko vreme početna ulična akcija prerasla je u građansku akciju gde su mame, tetke, komšije, i sugrađani nosili spiskove po preduzećima i komšilucima, vrbujući ljude da pomognu “deci”.

Nakon početne akcije pristupilo se analizi stanja i najboljoj metodi informisanja građana “od usta do usta”. Početkom sledeće godine oformljeno je udruženje građana KudeS čiji je primarni cilj bio obnova festivala. Krajem 2009. godine Skupština opštine je i zvanično podržala inicijativu.

Od tog trenutka pa do sad, U.G. KudeS periodično, tokom svake godine, radi na informisanju i aktiviranju građana kroz različite oblike uključivanja. Svake godine proces uključivanja građana i građanki se definiše radnim planom, koji se pravi nakon evaluacije festivala, a u zavisnosti od ciljeva koji su na njoj definisani.

UKLJUČIVANJE GRAĐANA I GRAĐANKI

Prve godine (2010.) cilj procesa uključivanja, pored samog informisanja građana o obnovi festivala, bio je i osmišljavanje adekvatnog modela koji bi bio po meri zajednice. Održani su sastanci sa različitim cil-jnim grupama, gde je prezentovana ideja, a zajedno sa građanima, predstavnicima institucija i mladima, kroz konsultacije pronađen odgovor na pitanje koje su to potrebe zajednice od ovog festivala ove vrste. Na kraju procesa, definisana je forma trodnevnog kolaž festiva-la, koji sadrži različite umetničke i edukativne forme. Više o modelu festivala pročitajte na nusicijada.rs .Jedna od prezentacija koncepta nove Nušičijade za građane i institucije, 2010.

55

Druge godine (2011.), evaluacija festivala pokazala je da je potrebno dodatno aktivirati mlade i pojačati volonterski kapacitet, kao i aktivirati institucije da preuzmu aktivniju ulogu u realizaciji festivala. U svrhu postizanja ovih ciljeva, osmišljen je projekat Teorija i praksa mladima. Kroz ovaj projekat oformljen je volonterski program, regrutovani su volonteri koji su prošli niz obuka, zajedno sa predstavnici-ma institucija i organizacija koje učestvuju u realizaciji festivala, i sva stečena znanja primenili na samom festivalu.

Tokom projekta organizovana je akcija Na pola puta gde su sugrađani imali priliku da ocene uspešnost završenog fes-tivala, i daju predlog programa za sledeću godinu. Akcija je uspešno realizovana i rezultati su uzeti u obzir prilikom odbira programa za sledeću godinu, što je izazvalo veliko zadovoljstvo građana, pa je odlučeno da se akcija sprovodi svake godine, jer se pokazala kao pozitivan model koji ukl-jučuje građane u meri koja njima prija.

Akcija podrške Japanu organizovana je kao reakcija na strahovito stradanje naroda Japana prilikom cunamija. Organizovana kao ad hoc akcija podrške, realizovana je na Uskrs sa idejom da se na najradosniji pravoslavni praznik, kod sugrađana probudi empatija i saosećajnost sa narodom Japana. Ovaj model akcije je dobar primer podizanja sves-ti okoline o misiji vaše organizacije i primer modela akcije možete naći na našem sajtu nusicijada.rs.

Rezultat akcije podrške narodu Japana, 2011.

Škola dokumentarnog filma, Nušićijada 2010.

Akcija podrške narodu Japana, 2011.

Posebnu celinu na festivalu čine edukativni procesi za mlade koji podstiču negovanje talenata. Do sada taj proces je uključivao različite edukacije kao što su: škola dokumentarnog filma, škola fotografije, muzičke radionice sa Berkli stipendistima, škola performansa, škola stripa i karikature, itd, a mladi su dobili priliku da svoja dostignuća prikažu na festivalu kroz projekcije, izložbe ili nastupe.

Pored toga što učestvovanje na edukacijama ovog tipa ima značajnu ulogu za mlade koji ih pohađaju jer nadograđuju i dublje otkrivaju svoje talente i sposobno-sti, one imaju i važnost za sam festival koji na ovaj način postaje bogatiji i višestruko kvalitetniji.

Nije potrebno naglasiti koliko ovakvi procesi utiču na identifikaciju zajednice sa festivalom. Činjenica da on pruža šanse za afirmaciju značajno doprinose trajnoj povezanosti zajednice sa Nušićijadom i doprinosi identi-fikaciji sa projektom, o kojoj govorimo u poglavlju br 6.

uključivanje kroz negovanje talenata

56

Treće godine (2012.) volonterski program je ocenjen pozitivnom ocenom, dok se institucionalizacija poka-zala kao nedovoljno aktivirana. Projekat Teorija i praksa mladima nastavljen je projektom PROAKTIVNA Zajed-nica, gde je akcenat stavljen na jačanje kapaciteta insti-tucija, kroz edukacije i pružanje volonterske pomoći gde je to potrebno. Rezultat projekta je i ovaj priručnik.

Evaluacija u 2012. godini pored organizatora, realiza-tora i saradnika, uključila je i volontere i građanstvo, kako putem upitnika koji su joj prethodili, tako i pred-stavnicima koji su učestvovali na evaluativnom sastanku. Akcija Na pola puta sada već organizovana po drugi put, nadograđena i u malo izmenjenoj formi iznova se pokaza-

la uspešnom. Akcija je najavljivana putem lokalnih medija i tokom samog trajanja akcije na radiju je uživo emitova-na emisija u kojoj su gostovali volonteri i gde su građani imali prilike da “uživo” daju sugestije. Predlozi su takođe uvaženi tokom odabira programa za tekuću godinu.

Akcija “Na pola puta”, 2011.

Akcija “Na pola puta”, 2012.

Promocija Nušićijade u Ulici susreta u Beogradu, 2012.

57

U četvrtoj godini (2013.) nastavili smo sa projektom PROAKTIVNA zajednica, nakon čijeg završetka krećemo u realizaciju “Kulturaktivacije” koja za cilj ima direktno ukl-jučivanje građana i građanki u sam program festivala. Treća akcija Na pola puta, nosi sada svoj tradicionalni karak-ter i građani po navici izlaze u susret akciji sa sugestijama. Kao nadogradnja dosadašnjeg modela uz akciju Na pola puta, volonteri realizuju i kampanju “Od vrata do vrata” koju su započeli na akciji.

Kampanja je obuhvatila preko 400 građana i cilj je bio in-formisanje građana o U.G. Kudes, procena stanja o infor-misanosti vezano za aktivnosti koje Udruženje sprovodi i direktno informisanje građana i građanki o kanalima i ak-tivnostima u koje mogu da se uključe. Analiza ankete poka-zala je da su građani u velikoj meri informisani o festivalu, aktivnostima tokom godine, i kanalima preko kojih mogu aktivno da se uključe.

Sve aktivnosti koje U.G. KudeS sprovodi tokom godine su otvorenog tipa i bilo ko od građana im može prisustvova-ti. Pored akcija koje smo nabrojali, građani u velikoj meri posredstvom ličnog kontakta sa organizatorima svake go-dine daju različite sugestije u vezi sa organizacijom, radom na festivalu ili programom festivala. Sugestije se uglavnom arhiviraju u prepiskama prilikom rada i više su nego do-brodošle, međutim, obzirom na ograničene resurse, vrlo

često nismo u mogućnosti da realizujemo date predloge, ali smo uvek tu da damo podršku sugrađanima da ukoliko su raspoloženi svoje sugestije i ostvare. Iz godine u godinu ovaj vid rada daje rezultate, i građani ohrabreni da učest-vuju i daju svoj doprinos, polako počinju sami da pronalaze svoje mesto na festivalu, tako se na primer u trećoj festi-valskoj godini lokalni sportski klub priključio proširujući u značajnoj meri sportski program festivala.

Akcija “Na pola puta” 2013.

Promocija Nušićijade na Sajmu turizma u Beogradu, 2013.

58

volontiranje se u najširem smislu definiše kao neprofitna i neplaćena aktivnost kojom pojedinci doprinose dobrobiti svoje zajednice ili društva u celini.

Volonterizam se javlja u puno oblika i u raznim oblastima, od tradicionalnih običaja uzajamne pomoći (mobe), do organizovanog delovanja zajednice u kriznim periodima (prirodne katastrofe, socijalni nemiri...), pa čak i globalnih pokreta, kao što je npr. smanjenje siromaštva. Volonteri mogu biti specijalno edukovani za oblast u kojoj su angažovani (medicina, prva pomoć, pravni saveti...), dok drugi mogu obavljati aktivnosti i bez specijalne edukacije (prirodne katastrofe, promocije, kampanje).

Vrlo često se priča o zloupotrebi volonterizma. Međutim zaboravlja se činjenica da se volontiranje obavlja slobodnom voljom volontera, bez prinude, na određeno vreme i bez obzira što nema novčane nadoknade svaki vid volontiranja nosi neki benefit.

Volonteri su ljudi spremni da svoje vreme, znanje i energiju posvete dostizanju cilja u koji veruju, stvarima koje druge i njih same čine srećnima. Volonteri predstavljaju promene i nose promene. Međutim, angažovanje volontera ne znači da su oni besplatna radna snaga koju bi trebalo i koju možete beskrajno iskorišćavati.

Rad sa volonterima se mora negovati, jer volontere vrlo lako možete izgubiti, što pored gubljenja resursa može značiti i lošu reputaciju za vašu organizaciju. Volonteri su ti koji najbolje šire dobar glas o vašoj organizaciji.

Volonter može biti svako bez obzira na pol, obrazovanje, veru ili socio-ekonomsko status. Za volontiranje ne postoji starosno ograničenje osim što lica mlađa od 15 godina (po zakonu RS) moraju imati pismenu saglasnost roditelja.

U našoj državi, a posebno u malim zajednicama, mladi ljudi predstavljaju najveći volonterski resurs, na žalost, ne zato što je to pravilo, već zato što je kultura volontiranja dugo vremena bila zapostavljana. Ovaj trend počeo se menjati u poslednjih desetak godina, tako da sada pojedinci, zajednice pa i država u većoj meri uvažavaju volontiranje kao oblik aktivizma. Međutim još uvek su mladi ti koji najviše volontiraju.

za mlade ljude volontiranje moze biti: vid socijalizacije, dobro utrošeno slobodno vreme, sticanje novih veština, radno iskustvo, a za organizacije, vid podrške, dopuna resursa, ojačan kapacitet, transparentnost i mnogo drugih prednosti.

U razvijenijim zajednicama volonteri su u velikoj meri ljudi sa aktivnim radnim odnosom koji svoja stručna znanja i veštine koriste kao volonterski resurs, primer su velike kompanije koje u opisu posla svojih radnika imaju i klauzulu o volonterskom (pro bono) radu. Neki pojedinci čak i poslodavcima stavljaju uslove koji i omogućavaju da u okviru svog redovnog obavljaju i pro bono poslove, primer za te prakse su pravo, medicina, marketing...

VOLONTeRIzAM KAO OBLIK deLOVANjA U zAjedNIcI

VOLONTeRIzAM I MLAdIU radu sa volonterima mora raditi sistematično i planski jer se u suprotnom taj dragoceni resurs lako može potrošiti.

59

Kada pričamo o volonterskom radu jedno od nezaobilaznih pitanja jeste i pitanje motivacije, a slobodno možemo reći: koliko ljudi, toliko i motiva za volontiranje. Upravo ovo predstavlja jedan od prvih i jako važnih koraka u razumevanju voloterizma i volontera sa kojima radite. U praksi se često dešava da organizatori volonterskih programa, pa i sami volo-nteri, zanemare ili potcene ovo pitanje, što neretko dovodi u pitanje kvalitet i realizaciju samog programa. Često se kao pogrešan korak navodi i razmatra legitimnost motiva za volontiranje, što je generalno pogrešan stav, jer svaki motiv je legitiman motiv (osim onih prikrivenih), samo je pitanje da li vaša organizacija ima potrebe/mogućnosti/želje da zadovolji motive svojih volontera i upravo je zato važno dobro ispitati i razumeti potrebe svojih volontera.

Potrebe su osnovni motivi čovekovog delovanja ka nekom cilju, a ako to prihvatimo onda shvatamo da je za nas važno da identifikujemo koje to potrebe navode pojedinca na društveno koristan rad. Ako pretpostavljamo ili znamo zašto je neki volonter u našoj organizaciji (njegova motivacija), onda mi možemo da ga motivišemo da tu i ostane, jer zadovolja-vanjem njegove potrebe, motiv za volontiranjem raste. Pri tome je jako važno da organizacija ima kapacitet da zadovolji motivaciju svojih volontera, i nju je najbolje ispitati na samom početku angažovanja.

Najčešći motivi za volontiranje: želja da se pomogne drugima; potreba da se učestvuje u nekoj promeni; sticanje rad-nog iskustva koje je u formalnom obrazovanju često marginalizovano; sticanje specifičnog radnog iskstva; mogućnost putovanja; upoznavanje novih ljudi, mesta, običaja; razmena iskustva; sticanje prakse; prekvalifikacija; dobro utrošeno slobodno vreme i mnogi drugi.

Pre samog angažovanja volontera morate dobro ispitati potrebe vaše organizacije za tim resursom. Cilj uključivanja vo-lontera u bilo koji rad ili proces rada, jeste povećanje i unapređenje rezultata uz uštedu resursa. Ovaj tip menadžmenta je jako koristan, ne samo za civilni već i javni i privatni sektor, međutim pre nego što pomislite da se upustite u rad, morate dobro proceniti da li je vaša organizacija spremna da uvede i prihvati ovaj sistem rada.

na prvom mestu tu je pitanje kapaciteta. Da bi ste procenili da li vaša organizacija ima kapacitet za razvoj volonterskogi programa i uključivanj volontera u rad razmislite o sledećem:

da li ste spremni da preuzmete odgovornost koju uključivanje volontera nosi sa sobom? Volonteri nisu tek tamo neki ljudi, oni su vaše komšije, poznanici, saradnici, koji radom u vašoj organizaciji imaju priliku da doprinesu razvoju ciljeva ka unapređenju zajednice, stoga vi morate biti svesni da vaša organizacija postaje otvorena prema SVIM građanima, koji će pored samog volontiranja ocenjivati i vaš rad i doprinos zajednici. Dakle, uključivanje volontera na prvom mestu nosi transparentnost, ne samo po pitanju misije, ciljeva, zadataka, ukupne operativnosti, već i po pitanju radne etike, odnosa sa zaposlenima, odnosa prema okolini i saradnicma.

MOTIVAcIjA zA VOLONTIRANje

PRIPReMA ORgANIzAcIje zA VOLONTeRe / ORIjeNTAcjA ORgANIzAcIje KA VOLONTeRSKIM PROgRAMIMA

60

da li se volontriranje uklapa u vaša strateška i druga relevantna dokumenta? Da li u vašim strateškim dokumentima imate definisan ovaj oblik rada i pravila koja ga uključuju? (statut, strateški plan, pravilnik o radu...)

da li posedujete kapacitete (logističke i ljudske) za rad sa volonterima? Da li među zaposelnima imate osobu koja bi mogla da koordinira rad sa volonterima? Ukoliko nemate, da li imate sred-stva da takvu angažujete? Da li imate adekvatan prostor/opremu za rad sa volonterima?

da li imate odvojen budžet za volontere? Iako je volonterski rad besplatan, to ne znači da volonteri ne dobijaju naknadu za troškove koje imaju pri obavaljnju posla za koji su angažovani.

Na drugom mestu je pitanje zaposlenih. Uvođenje radne snage i to besplatne može dovesti do nemira među zaposlen-ima i zato se uvođenje volontera radi planski sa svim plaćenim osobljem kako bi se napravila atmosfera za zajednički rad.

Evo i nekoliko korisnih saveta:

razgovarajte sa svojim zaposlenima o tome kako bi uključivanje volontera pomoglo organizaciji a i njima lično.

Pokažite im primere dobre prakse.

neka zaposleni učestvuj u planiranju i kreranju poslova za volontere.

zajednički utvrdite kako će teći samproces od uvođenja, preko obuka, realizacije, supervizije.

objasnite im ulogu koordinatora volontera i supervizora.

dogovorite se kakvi vam ljudi trebaju, koja znanja, sposobnosti, iskustva treba da poseduju.

zajednički definišite procese nagrađivanja.

neka u procesu učestvuju i donosioci odluka koji treba da podržavaju ovaj proces.

zajednički se dogovorite i o rešavanju problema ukoliko ih bude.

Ukratko, uključite zaposlene i sve saradnike, koji će biti u kontaktu sa volonterima u proces planiranja volonterskog pro-grama, jer će svi oni biti ogledalo vaše organizacije prema volonterima, i na vreme ih obučite na koji način treba da se odnose prema volonterskom radu.

Na žalost, ukoliko ovaj proces uspešno ne realizujete, verovatnoća da uspešno realizujete volonterski program je jako mala, tako da pre svega posvetite vreme i resurse osnaživanju organizacije da primi volontere.

Dodatna pitanja za organizaciju i zaposlene možete preuzeti sa našeg sajta nusicijada.rs .

61

VOLONTeRSKe POzIcIje INTeRNI/eKSTeRNI VOLONTeRI

Postoje dva oblika sistematizacije volonterskih poslova i oni se odnose na pozicije gde usmeravate rad sa volonterima. interni volonteri su usmereni na rad unutar organizacije. Kod ovog oblika volontiranja, volonter obično dolazi kao poje-dinac, čija je motivacija uglavnom profesionalno usavršavanje, sticanje radnog iskustva. Poslovi koje obavlja uglavnom su usmereni na unutrašnje probleme i obavljaju se unutar službenih prostorija, zato ovaj vid angažovanja volontera nameće dodatne obaveze i pitanja za organizaciju koje treba razmotriti pre uključivanja volontera u rad.

da li imate uslove da primite nove ljude? ko bi se njima bavio? da li je atmosfera u organizaiji dovoljno timska? da li imate umete i možete da pružite adekvatnu obuku? Šta je to što vi nudite volonterima? koji profil volontera vam je potreban? kojim poslovima bi se oni bavili? da li možete da se organizujete i ispunite obećanja?

i mnoga druga pitanja

Zato je važno da prihvatite odgovornost koju ovaj vid uključivanja nosi i pripremite se za dodatne obaveze, sa ciljem da volonteri iz vaše organizacije ponesu što bolju sliku, kako o atmosferi i timu, tako i o dobroj organizovanosti i jasnoj ponudi, jer glas koji volonteri prenose daleko se čuje.

Drugi oblik angažovanja je eksterni. Kada govorimo o eksternom obliku angažovanja onda je problematika kojom se u većoj meri bavimo - lokalna zajednica. Kod ovog oblika volotiranja, volonter može biti angažovan kao pojedinac, a može postojatii veća grupa angažovanih volontera unutar koje zajednički deluju, sve zavisi od oblika i obima posla koji obavlja-ju. Motivacija eksternih volontera je ugavnom altruistička i poslovi se odvijaju van prostorija udruženja tj. “na terenu”, što ne znači da vam prostorije za ovu vrstu angažmana nisu potrebne, ne zaboravite da svako angažovanje podrazumeva i obuku koju teško da možete da sprovedete na terenu. O čemu treba da razmislite prilikom odabira ovog tipa angažovanja:

da li imate koordinatora koji će da vodi brigu o volonterima? da li ste jasno definisali posao koji volonteri treba da obave? da li ste pružili adekvatnu obuku? da li imate resurse za nadoknadu troškova volontera koji rade na terenu? da li ste volontere dobro upoznali sa misijom i ciljevima organizacije i programa koji sprovode?

Naravno, i ovaj vid angažovanja zahteva resurse, dobar plan i pripremu, ali isto tako i dobar kapacitet za širenje poruke koju prenosite, jer volonteri koji rade “na terenu” predstavljaju vašu sponu sa korisnicima, kako na terenu, tako i lokalnoj zajednici.

62

NUŠIĆIjada

Od samog početka kao građanske inicijative, pa do sad, kao udruženja koje menja zajednicu, volonterizam je bio i ostao vrednost na kojoj zasnivamo svoj rad. Tokom go-dina, volonterski program se menjao, ali je ostao ključni segment u organizovanju festivala kao naše glavne aktiv-nosti.

Volonterski program našeg udruženja oformljen je nakon evaluacije prvog festivala, kada je konstatovana dvojaka potreba za volonterima. Prva, potreba organizacije za dodatnim ljudskim resursima, druga, potreba volontera za učestvovanjem na ovakvom tipu manifestacije. Da bi odgovorili na ove potrebe osmislili smo projekat Teorija i praksa mladima, kroz koji su mladi ljudi, zajedno sa pred-stavnicima sva tri sektora, imali priliku da steknu određe-na znanja i veštine koja su praktično primenili u radu na festivalu. Pozitivni rezultati koje je projekat ostvario po-kazani su već na sledećem festivalu, kada je broj volontera utrostručen. Evaluacija festivala i volonterskog programa pokazala je da je potrebno nastaviti rad sa volonterima, ali sa fokusom na jačanje institucija, tako da je u nared-noj godini osmišljen projekat PROAKTIVNA zajednica. Kroz ovaj projekat volonteri su zajedno sa predstavnicima in-stitucija učili o organizovanju posla unutar saradničkih

institucija, i zajedno sa njima definisali radne planove za pripremu i realizaciju festivala koje su kasnije i ostvarili.

Nakon tri godine volonterski program je konačno defini-sao svoj obim, organizacionu šemu i model rada.

Volontiranje na Nušićijadi je organizovano po principu timova. Za potrebe festivala angažovani su eksterni vo-lonteri, iz čijih redova se nakon evaluacije festivala biraju aktivni volonteri ili oni koji imaju želju da nastave volonti-ranje i na drugim aktivnostima. Poslovi tokom godine ug-lavnom se odnose na organizaciju i možemo reći da su ti volonteri angažovani na internim pozicijama. Interni volo-nteri nakon jedne godine volontiranja u organizaciji ulaze u prvi tim volontera ili ukoliko pokažu kapacitet dobijaju i pozicije koordinatora određenih segmenata festivala.

Prvi tim volontera zajedno sa koordinatorom osmišljava regrutaciju za drugi tim, i definiše radne planove, koje za-jedno sa drugim timom realizuje tokom festivala. Nakon svakog festivala radi se evaluacija volonterskog programa, nakon koje se definiše plan za narednu godinu. Svaki vo-lonter koji dve godine volontira u okviru drugog tima, treće godine automatski prelazi u prvi tim.

Posebnu kategoriju čine pozicije volontera DOMAćINA koji su zaduženi za festivalske goste. Pored toga što je ova pozicija privlačna samim volonterima, ona ostavlja upečatljiv utisak i na goste. Volonter domaćin jeste jedna od stvari po kojima se Nušićijada izdvaja od sličnih festivala. Oni su ti koji prvi dočekaju goste i požele dobrodošlicu, vode računa o njihovim potrebama i čine da se gosti osećaju prijatno tokom svog boravka. Ova uloga, pored privlačnosti zbog stvaranja kontaka-ta sa poznatim ličnostima, doprinosi i samovrednovanju, upoznavanju karaktera, rušenju barijera i predrasuda. Volonteri domaćini su ti koji pomažu da slika koju gosti ponesu sa našeg festvala bude ona najreprezentativnija.

63

Dolazak volontera u organizaciju neminovno dovodi do promena, bilo da su oni angažovani kratkoročno ili dugoročno, sama činjenica da će vaši zaposleni deliti radni prostor sa još nekim dovodi do nelagodne situacije, pogotovu kada su u pitanju interni volonteri. Takođe ova situacija je slična i ukoliko angažujete samo eksterne volontere, jer će isti dolaziti na obuke, koristiti kancelarijske resurse i sl. i pri tome se najverovatnije susretati sa zaposlenima. Zato je jako važno uključiti sve zaposlene u proces pripreme organizacije za rad sa volonterima, pri čemu ce oni definisati i osmisliti poslove koje volonteri treba da obavljaju, način angažovanja, kompetencije volontera i radno vreme u toku koga će biti angažovani. Jedan od dobrih rezultata u pripremi organizacije jeste i PRAVILNIK o radu sa volonterima. Pravilnik je pisani dokument koji definise sve potrebne oblasti vaše organizacije u radu sa volonterima, on se razlikuje od organi-zacije do organizacije, a definiše se sa zaposlenima prilikom orijentacije organizacije za rad sa volonterima. Definisanje pravilnika je dobra praksa, jer služi kao podsetnik na zajednički dogovor koji svi poštuju i prihvataju. Model pravilnika koji možete prilagoditi svojoj organizacij imožete naći na našem sajtu nusicijada.rs

Još jedan preduslov u pripremi volonterskog programa je odabir koordinatora volontera (menadžera volonterskog programa). Iako će svi zaposelni biti upoznati i kreirati volonterski program i samim tim preuzeti obavezu za prijem volontera, jako je važno da se volonterima bavi jedna osoba. Zadatak koordinatora volontera je da uputi volontere u rad organizacije, da vodi evidenciju o volonterima, prati rad, pomaže u slučaju problema, zastupa prava volontera u organizaciji i vodi računa o odnosima sa zaposlenima, pruža dodatnu obuku, motiviše volontere...

Koordinator treba da bude osoba pripremljena i obučena za rad sa volonterima, koja je orijentisana ka radu sa ljudima. Najbolje bi bilo kada biste imali kapacitet da angažjete koordinatora volontera koji će se samo time baviti, međutim u praksi to često nije moguće ostvariti, pa se volonterima bavi više ljudi. Međutim čak i kada je ovo slučaj, vodite računa da i tu postoji jedna odgovorna osoba.

PLANIRANje VOLONTeRSKOg PROgRAMA

PRedUSLOVI zA VOLONTeRSKI PROgRAM

64

Pored toga što su volonteri značajan resurs koji sa sobom nosi razne veštine i znanja, prijem volontera nosi i brojne rizike - za klijente sa kojima radite, donatore, zaposlene, a i reputaciju vaše organizacije. Sve volonterske pozicije sa sobom nose neki rizik, vaš cilj je da rizik smanjite na minimum ili ga u potpunosti neutrališete, i zato je važno da za svaku pojedinačnu poziciju definišete nivo rizika. Ovaj proces ima 3 faze:

1. Analiza rizika Rizik možemo podeliti na:

• ljude (uvrede korisnika, zaposlenih)• opremu (fizička šteta koja može da se nanese opremi, alatu za rad...)• reputaciju (ponašanje koje može ugroziti reputaciju vaše organizacije u očima korisnika, zajednice, donatora)• volontere (povrede na radu, bolesti, uznemiravanje)

2. evaluacija rizika Šta može biti posledica po vašu organizaciju u odnosu na identifikovan rizik? Identifikujte nivo rizika na:

• visok (gde rizici i posledice moraju biti sprečeni)• srednji (gde rizici i posledice mogu biti sprečeni)• nizak (gde su rizici i posledice prihvatljivi)

3. odgovor na rizikVažno je da osmislite na koji način će vaša organizacija odgovoriti na rizik da bi se izbegle posledice po korisnike,

• projekat pa i same volontere• promenite volontersku poziciju ili je u potpunosti uklonite da bi eliminisali rizik• naparvite pravilnik o ponašanju koji će definisati i posledice njegovog kršenja• redovno radite superviziju• obučite volontere za potrebe posla• proverite tačnost iskaza iz ulaznog upitnika

RIzIcI VOLONTeRSKOg PROgRAMA

Tabelu za procenu rizika možete pronaći na našem sajtu nusicijada.rs

65

SPROVOĐENJEVOLONTeRSKOg PROgRAMA

ISPITIVANje POTReBA

Planski rad sa volonterima je celina koja uključuje određene korake, koji ako se ispoštuju i realizuju na kvalitetan način, doprinose uspešnoj i profesionalnoj realizaciji volonterskog programa. Ovaj sistem je primenljiv na obe kate-gorije volontiranja i ima kružni tok pa se naziva i ciklus organizovanog rada sa volonterima.

Kao i u projektnom ciklusu i ovaj ciklus započinje analizom potreba. Može vam se činiti da je ovaj proces oduzima mnogo energije i vremena, ali imajte na umu da neusupešan volonterski program oduzima mnogo više.

Ispitivanje potreba možete vršiti kroz analizu potreba i očekivanja korisnika, analizu potreba i očekivanja volontera, or-ganizatora volontiranja ili članova zajednice. Ispitivanje se takođe može vršiti na osnovu nekih ranijih istraživanja kada rezultati ukazuju na potrebe za volonterima. Bez obzira o kakvoj vrsti ispitivanja je reč, ono mora biti jasno usmereno na rezultate koji će dati tačnu i jasnu sliku o vrsti potrebnih volonterskih usluga, profilu volontera, a koji će na najefikasniji način doprineti rešavanju problema ili postizanju cilja. Metode koje možete koristiti u ispitivanju potreba su: ankete, fokus grupe, intervjui, upitnici... (videti poglavlje 3, deo-ispitivanje potreba)

Ovaj proces treba da identifikuje smernice, koje će vas voditi ka kreiranju vašeg volonterskog programa. Na ovaj način, u velikom broju slučajeva možete izbeći kreiranje nekvalitetnih programa, koji jednostavno neće postići ciljeve koje ste sebi postavili, ili neće ispuniti očekivanja volontera, korisnika i vas kao organizatora volonterskog programa. Ovaj proces može biti realizovan na mnogo načina, a sam način se bira na osnovu ciljeva koje želite da ostvarite angažovanjem volontera.

66

Ispitivanje potreba trebalo bi da vam da jasnu sliku smernica kojeće vam pomoći u kreiranju volonterskog programa.

Volonterski program bi trebalo da definiše:• cilj, mesto i vreme realizacije• korisničku grupu• potreban broj volontera i njihov profil (obrazovanje, uzrast, veštine, iskustva)• potreban broj ostalog osoblja (trenere, koordinatore, facilitatore i sl.)• opis volonterskih pozicija• opis aktivnosti podrške (treninzi , obuke, plan supervizije, evaluacije rada i programa..)• budžet potreban za realizaciju programa.

Jedna od ključnih stvari na osnovu koje volonteri biraju programe u koje će se uključiti jeste OPIS VOLONTERSKIH POZICI-JA, koji bi trebalo da sadrži: naziv volonterske pozicije, mesto i vreme realizacije; opis korisnika ili ciljne grupe kojima volonter pruža svoje usluge; mesto na kom će se odvijati aktivnosti i opis aktivnosti koje volonter realizuje; tačno defini-sanu satnicu angažovanja (nedeljna, mesečna); tačno definisana prava i dužnosti volontera na poziciji koju realizuje; tačno definisana prava i dužnosti organizatora voloniranja; tačno definisan novčani iznos koji treba da pokriva troškove volontera ili definisana vrsta troškova koja će se refundirati na sedmičnoj ili mesečnoj bazi.

Radni list sa pitanjima koja će vam pomoći u defnisanju opisa posla, kao i primer kako se piše opis posla možete preuzeti sa našeg sajta nusicijada.rs

Pre nego što se upustite u regrutaciju, proverite u okolini kakvo je iskustvo drugih organizacija, institucija, udruženja sa volonterima. Napravite komunikacionu mrežu sa potencijalnim mestima gde se mogu naći ljudi koji su vam potrebni za rad, jer je velika vervatnoća da će ljudi iz tih institucija, udruženja i organizacija moći da vam preporuče volontere koji će biti kvalifikovani za poziciju koju tražite. Takođe članovi organizacionih odbora, vaši klijenti, donatori, saradnici mogu biti zainteresovani za volontiranje. Proširite vest da pripremate regrutaciju i napravite kontakt listu pojedinaca koji vam mogu pomoći u širenju poruke. Oni koji poznaju vas i vaš program mogu biti velika pomoć pri regrutovanju, (pogotovu ukoliko prvi put angazujete volontere) jer će preporuku slati na osnovu ličnog iskustva.

Ova vrsta regrutacije naziva se i regrutacija u okolini. Za nju je karakteristično da su ciljani volonteri ujedno i korisnici i ona se uglavnom koristi kada započinjete volonterski rad ili kada obnavljate regrutaciju. Ljudi koji vam pomažu u ovom poslu uglavnom sebe ne vide kao volontere, iako to jesu, jer obično usluga koju vam pružaju spada u njihov svakodnevni opis posla. (npr. oni će bez puno napora i ulaganja vremena okačiti vaš plakat u instituciju u kojoj rade, ostaviti vaš pro-motivni materijal u službama koje vam mogu biti od pomoći i izvestiti vas o urađenom poslu.)

KReIRANje VOLONTeRSKOg PROgRAMA

OPIS POSLA

RegRUTAcIjA I SeLeKcIjA VOLONTeRA

67

Detaljno objašnjeno kreiranja volonterske poruke možete preuzeti sa našeg sajta nusicijada.rs

Detaljno objašnjeno o kreiranju štampnog materijala možete preuzeti sa našeg sajta nusicijada.rs

Potencijalna mesta na kojima možete naći ljude koji će vam pomoći prilikom regrutacije (pored resursa unutar orga-nizacije), mogu biti: škole, fakulteti, druge organizacije, u zavisnosti od posla za koji vam volonteri trebaju to mogu biti i bolnice, banke, muzeji i galerije, opštinske institucije...

Pored regrutacije u okolini možemo razlikovati još dve vrste regrutacije:

regrutacija sa ciljnom grupom Sprovodi se kada su vam potrebni volonteri sa specifičnim znanjima i veštinama, kao što je pružanje psiho-socijane podrške, rad sa osobama sa invaliditetom, različiti umet-nički projekti... Pri regrutaciji ovih volontera vodite računa da jasno i detaljno definišete opis posla, kako u radu ne bi došlo do problema oko realizacije, motiva, kvalifikacija...

regrutacija bez ciljne grupe Sprovodi se kada vam je potreban što veći broj volontera, obično su to razne kampanje, sportski događaji, kulturna dešavanja kao i hitne situacije u slučaju nesreća, elemen-tarnih nepogoda ili javnih radova. Poslovi za koje angažu-jete ove volontere su uglavnom jednostavni, gde volonteri na osnovu nekih bazičnih informacija mogu da obave dati zadatak

Nakon što ste definisali koja vrsta regruacije vam je po-trebna, potrebno je da definišete PORUKU koju šaljete vo-lonterima. Kad razmišljate o poruci gledajte na nju kao da vi prodajete robu, radno iskustvo, osećaj smisla i ljudi koje treba da privučete pored vaše ponude imaju i druge, na njima je da odluče, a na vama da što bolje predstavite svo-ju robu. Poruka koju šaljete ukratko bi trebalo da predstavi vašu organizaciju, a i da odgovori na pitanje zašto bi vo-lonter trebalo da posveti vreme radu u vašoj organizaciji.

Nakon kreiranja poruke u zavisnosti od potreba vaše or-ganizacie za volonterima (interni ili eksterni), postoji više tehnika promocije koje možete koristiti u priilikom regrutacije:

Štampani materijal je jedan od najboljih vidova pro-mocije. Bez obzira koju tehniku promovisanja koristite,

štampani materijal će vam uvek biti od koristi. Živa reč koja se pročita ili čuje u današnje vreme kada dnevno primite stotinu informacija, lako može da se zaboravi, zato je do-bro reč uvek imati i na papriu. Naravno štampani materi-jal zahteva i određena sredstva i u zavisnosti od budžeta koji imate zavisiće i količina/kvalitet/obim materijala koji ćete štampati. Pa čak i ako imate mala sredstva iskoristite kancelarijski štampač za štampanje osnovnih podataka o volontiranju.

lični kontakt je uglavnom i najbolji vid prezentacije. Ko može dati bolju sliku o vama ako ne ljudi sa kojima ra-dite. Koristite sve moguće aktere koji vam mogu pomoći u širenju poruke. Počnite od svojih zaposlenih, neka i oni budu promoteri vaših aktivnosti, razgovarajte sa njima o važnosti ovog vida prezentacije. Pored zaposlenih, članovi upravnih odbora i tela vaše organizacije ili mreža u okviru kojih radite takođe mogu biti nosioci vaše poruke, poseb-no jer su oni obično ljudi od renomea ili uticajni ljudi na koje se zajednica ugleda. Naravno štampani materijal sa osnovnim podacima (pa čak i samo kontakt koordinatora volontera) može biti dovoljan, jer ovim vidom komunik-acije se najbolje stiče početno poverenje u rad organizacije i programa koji pokušavate da realizujete.

ciljane prezentacije su prezentacije koje obavljate na mestima na kojima tražite volontere sa specifičnim znan-jima i veštinama. To mesta mogu biti strukovne škole, fakulteti, firme... Kada radite ciljanu prezentaciju, jako je važno da jasno i detaljno definišete opis posla za volon-tera, kako bi uvideli prednosti volontiranja baš u vašoj organizaciji.

grupne prezentacije se mogu raditi na svim mestima na kojima možete naći potencijalne volontere, to mogu biti škole, fakulteti, ulica, neko mesto od javnog značaja kao muzej, galerije, gde god procenite da se nalaze vaši ciljani volonteri. Ova vrsta prezentacije obično se koristi kada vam je potreban što veči broj volontera. Pored same prezentacije volonterskog programa, iskoristite ovu priliku i za promovisanje organizacije.

68

mediji su dobar način da pošaljete poruku velikom broju korisnika. Kad god vam se ukaže prilika koristite medije za širenje poruke kako radu organizacije tako i o volont-erskom programu. Bilo koji vid medijske promocije (tele-vizija, radio, časopisi...) je dobar vid promocije.

internet i saopštenja za javnostU današnje vreme kada su internet kanali komunikacije dostupni velikom broju građana, treba ih koristiti u što većoj meri. Internet sajt vaše organizacije, partnerskih organizacija, prijatelja, kao i strane i profili na fejsbuku, tviterru i ostalim socijalnim mrežama, treba da budu jedni od prioritetnih glasila vaše poruke, posebno ako su vam ciljana grupa mladi.

Nemojte zaboraviti da od trenutka kada pošaljete prvu poruku ka volonterima, bez obzira koji vid promocije ko-ristili, koordinator treba da bude spreman na potencijalni kontakt. Nemojte dozvoliti da vas volonteri čekaju, bez obzira što oni ne rade za novac njihovo vreme ima cenu!

Sledeći korak pri regrutaciji volontera je INTERVJU. Inter-vju je zakazan razgovor sa volonterom koji služi boljem upoznavanju vase organizacije i volontera. Intervju treba da vodi osoba koja je zadužena za rad sa volonterima u vašoj organizaciji, koja treba da bude pripremljena za ovaj vid komunikacije. Tokom intervjua, volonter bi trebalo da

popuni ulazni upitnik koji ste sastavili prema potrebama organizacije ili programa za koji angažujete volontera, a može biti i univerzalan.

Odvojite vreme i prostor u kome ćete obaviti intervju i po-brinite se da atmosfera bude prijatna. Najbolje bi bilo da prvo predstavite sebe, organizaciju i program, a onda date priliku i volonteru da predstavi sebe. Prilikom komunikaci-je budite direktni i jasni, koliko je važno da volonter dobije jasne i konkretne informacije u vezi sa pozicijom za koju se prijavljuje, toliko je važno da i vi imate jasne informacije o volonteru i njegovim kvalifikacijama. Nakon intervjua zahvalite se volonteru i obavestite ga o roku u kom može očekivati odgovor da li je primljen na poziciju za koju je konkurisao. Popunjen upitnik unesite u bazu podataka, i kad završite intrvjuisanje svih kandidata napravite selekci-ju i javite rezultate svima koji su konkurisali.

Intervju ne mora biti nužan korak pri regrutaciji volontera, ukoliko su vam potrebni eksterni volonteri bez specifičnih veština, ali je svakako dobro da SVI volonteri sa kojima radite popune ulazni UPITNIK. Time vi imate jasnu sliku o profilima volontera sa kojima radite, kao i vazne infor-macije u slučaju hitnih intervencija.

Reintegracija volontera Regrutacija volontera

Primer univerzalnog upitnika možete preuzeti sa našeg sajta nusicijada.rs

69

NUŠIĆIjada

Za naše udruženje volonterski resurs predstavlja jedan od neophodnih resursa i to je bilo jasno od samog početka našeg rada. Svi članovi su tokom analize stanja i procene rizika postali svesni da je uvođenje volontera neophodnost kojoj se svi moraju prilagoditi i u kojoj svi moraju učestvovati. Jedna od startnih prednosti je bila ta što smo u timu imali koordinatora koji je imao iskustva u radu sa volonterima, pa je proces orijentacije organizacije, osmišljavanja programa i modela tekao bez bitnih poteškoća.

Jedna od prvih aktivnosti tokom projekta Teorija i praksa mladima bila je ponovna integracija volontera, osmišljena kao dvodnevni seminar koji je za cilj imao sagledavanje realnih mogućnosti, snaga i kapaciteta starog volonterskog tima i pripremanje planova za buduće akcije i regrutaciju novog tima volontera.

Ideja da volonteri regrutuju nove volontere, pokazala se kao dobar model koji smo nastavili da negujemo i prilikom regrutacija sledećih godina. Ne samo da volonteri imaju priliku da “iz prve ruke” čuju iskustva, već odmah sledeće godine oni su ti koji ta ista iskustva dalje prenose.

Za nas, najteži faktor prilikom formiranja volonterskog programa je bila orijentacija korisnika, partnera i saradnika ka volonterima. Nakon završenog prvog festivala svi su za volontere imali reči hvale i ponosa, ali malo ko je zapravo razumeo važnost i vrednost volontiranja kako za pojedinca tako i za zajednicu. Tokom godine, kroz projekte koje sprovodimo trudimo se da promovišemo vrednosti i principe volonterskog rada, uključujući volontere u sve aktivnosti sa saradničkim i partnerskim institucijama, pokazujući na praktičnom primeru koristi volonterskog rada

Model seminara Ja to mogu da postignem ovde možete preuzeti sa našeg sajta nusicijada.rs.

70

edUKAcIjA / TReNINzI

Proces edukacije spada u najvažniji proces u radu sa volonterima. To je trenutak u kom nema mesta improvizaciji i ne-dovoljno jasnim informacijama. Edukacija odnoso treninzi, često spadaju u važne motive zbog kojih ljudi biraju volon-tiranje.

Pre nego što volonteri krenu u realizaciju svojih radnih zadataka, neophodno je uključiti ih u rad organizacije. Taj proces zove se ORIJENTACIJA volontera.

Proces orijentacije započinje prvim dolaskom volontera u prostorije organizacije. Potrudite se da atmosfera bude prijatna i da zaposleni budu informisani o dolasku volontera (bilo da sa radi o internim ili eksternim volonterima, obzirom da se sa eksternim volonterima obično radi u timu od više ljudi). Provedite volontere kroz sve prostorije/kancelarije i upoznajte ih sa zaposlenima i njihovim radnim pozicijama, kao i tehnikom kojom raspolažete, a kojom će oni možda rukovati. Posebno se osvrnite na zaposlene koji će biti u direktnijem kontaktu sa njima. Upoznajte ih sa direktorom/kom organi-zacije ili se dogovorite da im on/ona održi dobrodošlicu. Sledeći korak je upoznavanje volontera sa misijom, vizijom i cil-jevima organizacije, kao i trenutnim projektima i projektom na kom će oni biti angažovani. Ako već imate volontere koji rade kod vas, upoznajte ih. Objasnite im procedure, pravila, radno vreme, kanale komunikacije i organizacionu shemu. Pravila koja važe za zaposlene, trebalo bi da važe i za volontere. Upoznajte ih sa volonterskim programom i dajte im OPIS POSLA i razgovarajte o pravima i obavezama koje imaju prema organizaciji, ali i koje organizacija ima prema njima (ukoliko imate dobro je da im listu obaveza i odgovornosti date u štampanoj formi). Ovo je dobar trenutak da potpišete ugovor o volontiranju i da im poželite dobrodošlicu!

Obuka ili trening i potreba za istim zavisiće od potrebe volonterske pozicije. U slučaju internih pozicija, orijentacija sama po sebi predstavlja određenu edukaciju, pa se ostala pitanja i potrebe za obukom dešavaju uporedo sa obavljanjem posla. Naravno, ovo ne mora da bude slučaj i tada se obuka priprema pre početka rada. Kada pričamo o eksternim volonterskim pozicijama, obzirom da se one uglavnom rade u timu, obuka će zavisiti od zahteva programa i profila i stepena stručnosti volontera. Obzirom da eksterni volonteri imaju direktan kontakt sa korisnicima, obuku ćete započeti informacijama o organizaciji. Ukoliko se radi o projektu koji zahteva volontere sa specifičnim veštinama, onda je potrebno održati trening gde će se dodatno osnažiti za rad. Kada su u pitanju takve obuke, najbolje bi bilo angažovati stručnjake iz oblasti u kojoj radite. Nakon toga formirajte timove na osnovu procene kapaciteta, napravite radni plan i dogovorite se o načinu rada, radnom vremenu i izveštavnju. Obezbedite kontakt osobu koja će pratiti rad volontera na terenu i poštovanje radnog plana, koja će biti dostupna za sva pitanja sa kojima će se volonteri na terenu susretati.

Ček listu za orijentaciju kao i model ugovora o volontiranju možete preuzeti sa našeg sajta nusicijada.rs.

Nemojte zanemariti ovaj proces jer on predstavlja temelj budućeg rada i dovodi do uspešnije realizacije posla i adekvatne socijalne uključenosti volontera u rad vaše organizacije.

71

MONITORING, SUPERVIzIJA I NAGRAĐIVANJE

(pogledati poglavlje 3, monitoring)

monitoring je proces provere koji se obavlja u periodu realizacije aktivnosti koju obavlja volonter. Monitoring je važan jer na licu mesta imate mogućnost da procenite kako se koji volonter snašao na svom radnom zadatku, da li ima poteškoća koje ometaju njegov rad, kako su korisnici prihvatili volontere, kako volonteri reaguju na nepredviđene okolnosti... Cilj monitoringa je provera uspešnosti aktivnosti - da li su postignuti planirani rezultati. Za monitoring je važno da volonteri shvate da je to prirodan proces u radu, i da ne osećaju ugroženost od strane ocenjivača.

Prilikom monitoringa obratite pažnju da:

• volonter treba da bude angažovan na poslovima koji su u skladu sa njegovim interesovanjima. Ukoliko je i pored toga volonter nezadovoljan ili se ne snalazi dobro u realizaciji, ponudite mu drugu aktivnost

• volonter bude obavešten o kontakt osobi kojoj može da se obrati u slučaju poteškoća u radu• volonter bude obavešten o kontakt osobi kojoj može da se obrati u slučaju kršenja njegovih volonterskih prava• budete dobronamerni u svojim sugestijama i tolerantni prilikom grešaka, specijalno kada ih prave u početku svog

radnog staža• je svaki volonter individua za sebe i da je nekima potrebno više pomoći/obuke/bodrenja, i stoga ih češće pratite

i obavestite ih o sledećim posetama

Podstaknite ih na kreativnost, a one aktivnije na dodatnu odgovornost dajući im važnije uloge priliko realizacije aktiv-nosti (vođa tima, koordinator akcije...)Pohvalite volontere za dobro urađen posao

Supervizija je nešto drugačiji vid praćenja rada volontera i obavlja se periodično u dogovoru sa volonterom ili grupom volontera, najčešće u prostorijama organizacije ali ne i nužno. Pored kontrole rada volontera supervizija služi i kao proces motivacije volontera. Na ovim sastancima dajte volonterima priliku da iskažu svoje mišljenje o obavljenom poslu, da podele utiske, pitaju eventualna pitanja, daju sugestije o poboljšanju...

Supervizija služi da:

• uporedite očekivanja ili ciljeve sa postignutim rezultatima• identifikujete pozitivne ili negativne rezultate• razgovarate sa volonterima o problemima i izazovima sa kojima se susreću u radu• pružite pomoć volonteru da se izbori sa izazovima na radnom zadatku• pružite dodatnu edukacije volonterima• premestite volontera na drugu poziciju, ukoliko je nezadovoljan ili ne izvršava radni zadatak na adekvatan način• aktivnim volonterima pružite mogućnost da dodatno napreduju ukoliko to žele• evaluirate volontersku poziciju generalno• dodatno motivišete volontere• dodatno integrišete volontere (posebno ukoliko se radi o grupi eksternih volontera)

72

Kao nastavak supervizije sledi motivisanje. Taj proces ne zahteva puno resursa i umeća, budite kreativni i koristite:

lični aspekt - Budite otvoreni u komunikaciji sa volonterima, dobronamerni, nasmejani. Vodite računa o njima, pitajte ih za zdravlje, lične afinitete, hobije, budite neposredni u komunikaciji. Pokažite interesovanje i uvažavajte njihovo mišl-jenje. Predložite im zajednički ručak ili ih iznenadite za rođendan. Kada dodjete u monitoring, ponesite im neki zalogajčić da povrate energiju. Odajte im priznanje pohvalom ili prigodnom zahvalnicom.

uključivanje -Uključite volontere u odluke koje donosi organizacija, a koji se tiču volonterskog programa. Ukoliko imate priliku uključite ih i u donošenje odluka vezano za organizaciju. Ukoliko imate radne sastanke ili radite strateško plan-iranje ili evaluaciju, pozovite i volontere. Pošaljite volontere da vas predstave na nekoj prezentaciji, delegirajte im odgov-orniji posao ukoliko iskažu želju za tim.

nagrađivanje - Nagrađivanje može biti i materijalne prirode. Karte za pozorišne predstave, koncerte, bioskop mogu biti lep poklon. Takođe možete organizovati zajednički izlet, ili večeru za sve volontere koji rade na projektu. Volonteri mogu primiti i honorar ukoliko ih angažujete za neki dodatni rad. Slanje na seminare i konferencije gde mogu proširiti svoja znanja takođe može biti dobar vid nagrađivanja.

Koji vid nagrađivanja ćete koristiti, zavisiće od mogućnosti organizacije. Za volontere je najbolja nagrada ona koja izlazi u susret njegovoj motivaciji i afinitetima, o kojima se lako možete informisati iz ulaznog upitnika. U ovom procesu važno je da volontere tretirate kao i zaposlene i nemojte obećavati ništa unapred ukoliko niste sigurni da obećanje možete da ostvarite!

Vodite računa da podstaknete i one manje aktivne volontere da se uključe, kako na samoj superviziji, tako što ćete ih pitati za mišljenja, tako i na svojim radnim zadacima tako što ćete pokušati da ih dodatno motivišete ili edukujete ne bi li stekli samopouzdanje u realizaciji svog radnog zadatka.

Takođe je važno da dozvolite da volonteri međusobno komuniciraju i jedni drugima daju sugestije i savete i na taj način uče. Ukoliko uočite da neki volonter zbog svojih ličnih problema ne obavlja posao na adekvatan način, razgovarajte sa njim individualno.

Procesi monitoringa i supervizije su važni za čitav volonterski program, jer putem njih se vidi da li se program dobro realizuje i da li su volonteri zadovoljni radom u vašoj organizaciji. Ovi koraci su neophodni u realizaciji svakog volonterskog programa, jer vas mogu vratiti nekoliko koraka unazad, ukoliko niste dobro isplanirali/procenili ili realizovali prethodne korake programskog ciklusa. Tako na primer, monitoring i evaluacija mogu pokazati da se volonteri ne snalaze dobro na svojim radnim zadacima i da im je potrebna dodatna edukacija. Takođe volonteri mogu shvatiti da ne žele biti angažovani ili čak da ne odgovaraju datom poslu, i tada je potrebno nanovo uraditi regrutaciju, ili angažovati druge volontere. Volonteri mogu biti nezadovoljni i vašim odnosom prema njima i tada treba proceniti šta je tačno izvor njihovog nezadovoljstva, da li je to koordinator, zaposleni ili jednostavno ceo odnos organizacije prema volonterskom programu. Bez obzira o kakvoj situaciji je reč, dobro je da stalno pratite i nadograđujete svoj volonterski program i ovi sastanci su upravo sredstvo koje će vam ukazati put ka promeni.

Reč koja se često povezuje sa volonterima je “koristimo”: “mi volontere koristimo...” Volonteri nisu stvari da biste ih koristili. Pokušajte sa izrazima kao što su: uključujemo, računamo na, delegiramo...

73

Kao što smo prethodno napomenuli, proces orijentacije saradničkih institucija, partnera i korisnika je bio najizazovniji proces u radu sa volonterima. Imajući ovo u vidu, nakon regrutacije novih volontera krenuli smo put edukacije, kako novih volontera, tako i predstavnika institucija, partnera i ostalih korisnika sa kojima sarađujemo.

Kroz niz radionica koje smo organizovali u okviru projekta Teorija i praksa mladima, volonteri i ostali partneri su imali priliku da zajedno sarađuju i uče jedni od drugih, kako o institucijama tako i o volonterizmu.

Npr. na radionici o multisektorskoj saradnji, timovi volontera su radili u malim grupama sa predsednikom opštine, direktorkom elektrodistribucije, načelnikom policije itd. Prilikom čega su učili o ulozi tih institucija, i zajedničkim radom su odgovarali na postavljene zadatke u vezi sa festivalom. Primer koji su predstavnici institucija dali mladim volonterima uvažavajući njihovo mišljenje, bio je važan koliko za mlade, toliko i za predstavnike ostalih sektora. Volonteri su mogli da vide koliko je njihovo angažovanje cenjeno, a predstavnici sektora su mogli da vide koliko je volonterski angažman važan za projekat ovog tipa. I jedni i drugi su nakon zajedničkog rada bili zahvalni na uzajamnom poštovanju i angažovanju oko projekta.

Dobra praksa je što orijentaciju i edukaciju, kada su u pitanju ovakvi projekti (koji se ponavljaju iz godine u godinu) možete uraditi jednom, jer ukoliko to uradite na dobar način posledice su trajne i nemate potrebu da proces ponavljate, već samo zajednički nadograđujete.

Moniotoring i superviziju u našem slučaju, na primeru trodnevnog festivala, potrebno je raditi periodično. Tokom samog festivala monitoring se radi svaki dan da bi se što pre reagovalo na problem, ukoliko ima potrebe, dok se tokom priprema periodično radi supervizija (na sedam dana).

Što se nagrađivanja i motivacije tiče, pored sistema navedenog u prethodnom potpoglavlju gde volonteri konstantno napreduju na svojim pozicijama (drugi tim - prvi tim - koordinator), na kraju svakog festivala ili veće aktivnosti (kao što je akcija “Na pola puta”) organizujemo večeru na kojoj volonerima dodeljujemo zahvalnice i prigodne poklončiće. Odnos našeg udruženja prema volonterima danas je jasno je definisan pravilnikom o volontiranju i svi saradnici su upoznati sa našim afirmativnim stavom prema volonterima.

NUŠIĆIjada

Model pravilnika o volontiranju možete naći na našem sajtu nusicijada.rs

74

evaluacija , kao i svi segmenti volonterskog programa se planira i osmišljava ranije. Koji god model evaluacije da planirate, važno je da uključite sve aktere volonterskog programa, a to su: volonteri, organizacija i korisnici. Metode koje mogu biti od pomoći prilikom evaluacije su: upitnici, zapisnici sa sastanaka, izveštaji...

Kada pričamo o evaluaciji volonterskog programa možemo razmišljati o dva tipa evaluacije:

kvalitativna - gde ćemo analizirati nivo zadovoljstva korisnika volonterskog programa. Njom merimo kvalitet odnosa između zaposlenih, volontera i korisnika, koliko su jedni i drugi zadovoljni zajedničkim radom, koji su problemi iskrsli tokom rada i kako se izašlo na kraj sa istim, da li je obuka bila adekvatna... Ovom vrstom evaluacije vrši se procena svih segmenata volonterskog programa i njihova implementacija.

kvantitativna - gde ćemo analizirati rezultate koje je program imao na zajednicu. Ovakvom evaluacijom ocenjujemo da li su postignuti predviđeni ciljevi i u kojoj meri. Ova analiza se vrši kvantitativnim metodama i rezultati su uglavnom brojčani - koliko je aktivnosti realizovano, koliko je korisnika obuhvaćemo,koliko je volontera učestvovalo u realizaciji, da li je ostvarena ušteda i kolika je itd.

Bez obzira koju evaluaciju sprovodima ona ima uticaj na sve aktere na koje se volonterski program odnosi i u odnosu na aktere trebalo bi da ispita:

volonteri - da li su im ispunjena očekivanja? Da li su dobili adekvatnu obuku za sprovođenje zadatka? Da li su dobili nešto za sebe, osećaj ličnog uspeha, nova znanja i veštine? Da li identifikuju promenu koju je njihov rad imao na zajednicu? Da li su zadovoljni organizacijom i odnosom prema njima? Da li su zadovoljni organizovanjem posla?

organizacija - da li je organizacija zadovoljna pruženim volonterskim uslugama? Da li je postignuta ušteda u radu uvođenjem i realizacijom volonterskog programa? Da li organizacija ima kapacitet da održi volonterski program?

korisnici - da li je kvalitet izvršenog posla bio na zadovoljavajućem nivou? Da li je odnos volontera bio adekvatan? Da li imaju neki savet za poboljšanje programa?

Evaluacija je trenutak u kome sagledavamo da li smo uvođenjem volontera uštedeli. Prvo izračunajte koliko bi volonterski sat koštao po tržičnoj ceni rada, a zatim saberite sve stroškove koje ste imali prilikom realizacije volonterskog (putni troškovi, edukacije, kordinator, nagrađivanje, kancelarijski materijal, osveženje za sastanke...). Razlika predstavlja uštedu koju ste ostvarili i ona uglavnom bude oko 20-30%

Sa volonterima nije jednostavno raditi i taj proces oduzima puno vremena i energije (koja uglavnom ne ulazi u račun iznad), ali rad sa volonterima pored materijalnih ušteda donosi duhovni benefit. Volonteri su uglavnom ljudi vedrog duha, željni da pomažu i menjaju svet oko sebe, sa sobom uglavnom nose pozitivno raspoloženje i dobru atmosferu i zato se organizacije i pored male statistike odlučuju na rad sa volonterima. Možda najvažniji uticaj koji volonteri imaju, jeste pozitivan glas koji šire o vašoj organizaciji, a nemojte zaboraviti i da volonteri predstavljaju glas zajednice i da samim njihovim uključivanjm vi pokazujete otvorenost i transparentnost u radu.

(pogledati poglavlje 3, evaluacija)

eVALUAcIjA VOLONTeRSKOg PROgRAMA

75

Kao što ste već mogli da zaključite, evaluacija je proces koji je nezaobilazan u našem radu. Na osnovu nje mi procenjujemo kvalitet urađenog posla i pravimo plan za naredne izazove. U našem slučaju evaluacija je bila ključni faktor u razvoju volonterskog programa kakav implementiramo danas.

Nakon prve realizovane Nušićijade, evaluacija festivala je pokazala neophodnost povećanja ljudskog reursa u vidu volontera, nakon čega smo pristupili pravljenju radnog plana za narednu godinu koji smo organizovali kroz projekat Teorija i praksa mladima. Projekat je obuhvatao regrutaciju volontera sa festivala koji su iznova integrisani i obučeni da regrutuju nove volontere sa kojima su radili prvu edukaciju, nakon čega su usledila dva seminara na temu: multisektorska saradnja i senzibilizacija zajednice, i turistička i medijska promocija. Takođe u okviru projekta urađene su dve lokalne akcije i kao rezultat osmišljena je i sprovedena intenzivna medijska i turistička kampanja sa tri osmišljena tematska performansa i trinaest promotivnih reklama. Broj volontera je nakon ovog projekta utrostručen.

Evaluacija projekta i festivala ocenjena je najvišom ocenom, ali je zaključeno da u narednoj godini nije potrebno raditi edukacije u tom intenzitetu i broju, već se fokusirati na bazične edukacije potrebne za dobar timski rad, a ostatak posvetiti radu sa institucijama. I tako je nastao projekat PROAKTIVNA zajednica, kroz koji su volonteri edukovani o volontiranju, timskom radu, obavezama i odgovornostima sa posebnim fokusom na rad sa institucijama, gde su u partnerstvu sa predstavnicima institucija analizirali uloge i definisali radne planove koje su zajednički sprovodili na festivalu.

Evaluacija projekta PROAKTIVNA zajednica pokazala je da ovaj model u potpunosti odgovara potrebama festivala, kako gledano iz prespektive nas kao Udruženja, tako i partnera kojima je pomoć volontera više nego dobrodošla. Sledeća festivalska godina trebalo bi da potvrdi ovaj model i eventualno pokaže pomak u organizovanju i učestvovanju partnerskih institucija.

Kao što smo pisali gore, i kao što možete videti kroz naš primer, evaluacija može znatno da preusmeri vaš volonterski program, ali pored toga što je bitna za vas ona je važna i za volontere, i zato nemojte da zaboravite da ocenite i stepen njihovog zadovoljstva.

NUŠIĆIjada

76

eVALUAcIjA VOLONTeRSKOg PROgRAMA KAKO SE I zAšTO PODIŽE SVEST O OVAKVIM PROjeKTIMA?

Podizanje svesti važan je deo svakog projekta, kakve god prirode bio. Podizanje svesti o projektima o kojima govorimo u ovom priručniku predstavlja element bez kog projekat koji pretenduje da aktivira zajednicu ne bi ostvario planirane rezultate. Jednostavno, zajednica ne može biti uključena u nešto o čemu nema dovoljno informacija, čija joj uloga nije poznata, ili nije svesna o značaju svoje uloge u procesu.

Postojanje svesti o projektu predstavlja jedan od ključnih preduslova njegove održivosti. Održivosti jednog projekta ne doprinose samo finansije, već i znanja i kompetencije timova i njihova primena, stepen institucionalizacije projektnih aktivnosti i ukupni organizacioni kapaciteti. Međutim, ukoliko nisu izgrađeni stavovi i uverenja o projektu i ukoliko on nije uspostavio određeni sistem vrednosti, svi drugi elementi mogu biti manje značajni ili nedovoljni za održivost projektnih aktivnosti i efekata koje projekat postiže.

Iz svih ovih razloga, veoma je važno dodatno se osvrnuti na strategiju komunikacije i marljivo sprovoditi aktivnosti koje se tiču podizanja svesti o inicijativama projekta, njegovim rezultatima i daljim planovima. Potrebno je stvoriti pozitivnu atmosferu oko projekta, pozivati ciljne grupe da se uključe i učiniti sve da se osete pozvanim da učestvuju na dostupne i moguće načine.

kontinuirane aktivnosti podrazumevaju redovno ažururanje promotivnih platformi kojima projekat raspolaže (veb sajt, profili na društvenim mrežama, blogovi itd.), kao i slanje informacija na adrese ciljnih grupa putem vesti, biltena, info listova. Potrebno je posvetiti se aktivnostima kojima se gradi svest o projektu, ali u vremenu modernih komunikacija bar deljenje informacija ne predstavlja težak posao.

Periodične aktivnosti vezane za zasebne događaje i ključne trenutke projekta takođe su važne za uključivanje zajed-nice. Važno je uključiti različite aktere u konkretne projektne aktivnosti i tako dodatno osvestiti ulogu projekta i ulogu zajednice u njemu, bile to konferencije, prezentacije, promotivne aktivnosti, lokalne akcije, obeležavanje završetka određene projektne faze, predstavljanje publikacije, itd.

77

KAKO SE I zAšTO PODIŽE SVEST O OVAKVIM PROjeKTIMA?

Nemojte zaboraviti na značajnu ulogu medija u podizanju svesti o projektu i uključivanju zajednice u njega. Pored alata komunikacije kojima u modernom vremenu svi raspolažemo, postoje određeni alati koje na raspolaganju imaju samo mediji. Negovanje komunikacije sa medijskim kućama, bilo da se radi o lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou, ili svima zajedno, može imati presudan uticaj za prepoznatljivost i vrednovanje vaše inicijative.

Pored lakoće komunikacije, vreme u kome živimo omogućava nam i lako praćenje trendova. Važno je da budemo svesni tokova u okruženju, regionu, zemlji i svetu, kao i načina kojima se određena ideja promoviše. Brzi napredak stvara potrebu za kreativnošću u načinima promocije, ali i čini primere dobre prakse dostupnim i vidljivim. Inovativnost je neo-phodna, ali originalnost može i da izostane ukoliko nam ponestane ideja za samo nama svojstvene aktivnosti.

Individualnom pečatu projekta i njegovoj prepoznatljivosti značajno doprinosi i vizuelni identitet. On, sa druge strane, može dodatno motivisati zajednicu koja definiše njegove elemente. I na ovom planu važno je biti upućen u trendove, moderan i inovativan, ali je postojanje modernih tehnologija i njihova opšta dostupnost omogućila da stvaranje vizuel-nog identiteta koji prati projekat bude kreativni deo posla ostvariv uz podršku inventivnog dizajnera.

I, na kraju, vraćamo se jednom od najvažnijih principa građanskog društva bez kog se uključenost zajednice ne može očekivati - transparentnosti. Svest o projektu važno je podizati i stalnim osvrtom na dostupnost podataka kako bi zainteresovane strane, ciljne grupe i akteri u zajednici dolazili do svih informacija potrebnih za kreiranje mišljenja i stavo-va o projektu, donosili odluke o sopstvenoj uključenosti i stvarali sistem vrednosti koji će presudno uticati na održivost projekta.

78

NUŠIĆIjada

U prethodnim poglavljima već je dovoljno rečeno o ulozi Nušićijade u zajednici i inicijativama kojima se gradi svest o svim aktivnostima koje prate ovaj festival i tako aktivira različite činioce. Ovaj deo daje kratak pregled načina kojima se ciljne grupe informišu i uključuju u projekat.

Što se tiče kontinuiranog širenja informacija, ono se sprovodi cele godine putem redovnog ažuriranja internet prez-entacije festivala (www.nusicijada.rs) i društvenih mreža koje se koriste za promociju aktivnosti koje sadrže brojne grupe i profile. Vesti kojima se prate sve aktivnosti koje se realizuju u toku godine takođe se šalju na kontakt listu koja uključuje sve ciljne grupe.

Periodične aktivnosti uključuju brojne inicija-tive: prezentacije za građanstvo i institucije, javno izveštavanje na sednicama skupštine opštine, prezentacije za ciljne grupe, ulične akcije, konferencije za štampu, predstavljan-je publikacija, i sve su usmerene ka zajednici. Već smo govorili o tome kako se i aktivnosti kojima nije primarni cilj promocija projekta, poput evaluacije, koriste za podizanje svesti o festivalu i jačanje participativnog procesa.Volonteri Nušićijade na Ulici susreta u Beogradu

Promocija Nušićijade na lokalnim medijima

79

Medijska promocija je u kontekstu našeg festivala posebno važna, zajedno sa turističkom, jer uz njenu pomoć ne ko-municiramo samo sa lokalnom zajednicom, već sa širokom ciljnom grupom potencijalnih posetilaca festivala. Zato su u slučaju Nušićijade lokalne medijske aktivnosti organizovane tokom cele godine i jednako su usmerene na aktivizam koliko na promociju, dok su regionalni i nacionalni mediji prvenstveno angažovani za festivalsku promociju. U cilju promocije eksternim ciljnim grupama sprovodi se i turistička promocija, i to kroz sajamske prezentacije, tematske pro-motivne aktivnosti, konferencije i sl.

Međutim, i u promotivnim aktivnostima usmerenim ka eksternim ciljnim grupama, predstavnici zajednice uzimaju aktivno učešće. Predstavnici lokalnih medija organizuju nacionalnu promociju, partnerske institucije organizuju sajamske prezentacije, dok njihove aktivnosti nose volonteri festivala koji su osposobljeni i za gosto-vanje u medijima. Sve aktivnosti prate aktuelne trendove i postavljaju model za srodne inicijative u okruženju.

Pored opštih obeležja festivala, poput logotipa preuzetog sa stare Nušićijade, svaka festivalska godina ima svoj vizuelni identitet usklađen sa temom ili temama festivala. Dizajn promotivnog materijala spaja moderno i tradicionalno, u skladu sa prirodom festivala, a definisani identitet i simboli koriste se u svim promotivnim platformama.

Stalno podizanje svesti o Nušičijadi, dostupnost podataka i redovno deljenje informacija doprinose transparentnosti procesa, osećanju uključenosti i uvaženosti različitih aktera, a sve to vodi ka identifikaciji zajednice sa projektom koju nije lako, ali nije ni nemoguće dostići.

Promocija Nušićijade na nacionalnim medijima

Promotivni materijal festivala 2010.

Brošura 2011.

Brošura 2012.

80

Identifikacija zajednice počinje od prvog rađanja vaše ideje. Sama činjenica da razmišljate o određenoj ideji, znači da je ona deo vas i da ste se sa njom identifikovali, a obzirom da ste član neke zajednice, proces identifikacije je već započet. Svaki razgovor i prenošenje ideje nekom drugom je rad na identifikaciji drugih sa vašom idejom. Prvi partner, pomagač, savetnik ili bilo ko povezan sa idejom i njenom realizacijom, duboko je zagazio u identifikaciju... Širenjem ideje i uključivanjem sve većeg broja aktera u zajednici dolazi se do sveobuhvatne identifikacije, neophodne za uspeh projekata o kakvima govorimo u ovom priručniku.Identifikacija je važna zato što:

•zajednica koja je identifikovala problem ima svest o njemu i veća je verovatnoća da će krenuti u rešavanje•ljudi koji se identifikuju s promenom koju želite da postignete će se u većoj meri uključiti u realizaciju•što je viši stepen identifikacije, to je veća verovatnoća da promena koju ste postigli bude trajna

Međutim, identifikacija predstavlja jedan od najzahtevnijih delova posla jer sama po sebi uključuje najrazličitija očekivanja. Identifikacija uključuje i veoma lični nivo pa se nikako ne može nametnuti; svako mora imati sopstveni razlog zašto se identifikuje sa određenom idejom. Ona zahteva proces koji mora početi od prvih koraka koje predočavamo ovim priručnikom, i zahteva proces koji nema svoj kraj, već se samo nadgrađuje i nastavlja. Osećaj identifikacije zajednice može se i izgubiti ukoliko se na njemu ne radi, odnosno ukoliko se zaborave osnovne pretpostavke projekata koji zaslužuju identifikaciju sa idejama koje nose.Prethodna poglavlja govore upravo o merama i alatima koji će vam pomoći u postizanju identifikacije zajednice sa vašom idejom. Svi oni rade u sinergiji i najbolje bi bilo da je svaki segment podjednako kvalitetno urađen- planiranje projekta kao i informisanje, realizacija kao i evaluacija, procena rizika kao i definisanje problema, što u praksi nije lako postići. Napravite dobru analizu i procenite šta vam je u radu sa zajednicom prioritet. Šta god da je vaš put, realizujte ga polako i obazrivo vodeći računa o svim segmenima. Opšte je poznato da se na mišljenja i stavove ljudi najteže utiče, ali upravo su stavovi i mišljenja oni elementi koji obezbeđuju trajanje jedne ideje. Već smo u prethodnom poglavlju pomenuli da oni predstavljaju ključnu garanciju održivost jednog projekta. Zato budite strpljivi, radite na realizovanju svog cilja, ne samo osluškujući svoju zajednicu, već je uključujuči. Ukoliko je vaš cilj usmeren ka poboljšanju kvaliteta života zajednice, identifikacija neće izostati.I, za sam kraj teorijskog dela ovog priručnika, važno je reći da nema te satisfakcije koja se može porediti sa shvatanjem da vaša zajednica projekat na kom radite doživljava kao sopstveno delo i sopstveni uspeh. Identifikacija zajednice sa idejom koju zagovarate predstavlja najveći izvor radosti, najvažniju sponu među različitostima, i jedini garant njenog trajanja.

KAKO Se zAjedNIcA IdeNTIFIKUje SA OVAKVIM PROjeKTOM?

81

Obnova festivala koji živi u sećanju građana 38 godina nakon njegovog gašenja predstavljala je bio izazov za sebe. Ne samo da je identifikacija tadašnjeg festivala bila potpuna, ona je očigledno bila i više od toga. Sećanja na festival žilavo su opstajala i bila dovoljna da ga, zajedno sa rečju o njemu, sačuvaju od zaborava.

Kako obnoviti festival filmske komedije u zemlji u kojoj se komedije skoro pa ne rade? Kako biti kreativan kao što su bili tvorci starog festivala koji su bili deo kulturne elite tadašnje Jugoslavije? Kako kulturu učiniti zabavnom, a zabavi dodati obavezan začin stila i dobrog ukusa?I kako sve to spojiti sa činjenicom da je opšte društveno-ekonomsko stanje teško?

Iako je postojanje jedne ideje i velika želja za njenom ob-novom bila određena prednost, ona je nosila izuzetno ve-liku odgovornost i predstavljala pravi izazov za tim koji se odvažio da pokrene obnovu festivala. Trebalo je osmisliti nešto što dovoljno liči na stari festival i nosi “stari sjaj”, a što je, opet, prikladno vremenu i uslovima u kom živimo. I što je najvažnije, trebalo je sačuvati taj duh i atmosferu o kojoj se četiri decenije pričalo u čaršiji.

NUŠIĆIjada

Građani Ivanjice u festivalskoj šetnji Građani i volonteri u akciji priprema za festival

82

O Nušićijadi bismo mogli u nedogled, ali valja nam i zakl-jučiti ovaj priručnik. Želimo još jednom da podelimo sa vama da smo mi na naš festival i sve što smo postigli sa našom zajednicom jako ponosni, i da vas još jednom ohrabrimo da i vi preduzmete slične inicijative u svojim sredinama. Vođene na način kakav mi predlažemo, aktivnosti o kojima pričamo predstavljaju mnogo više od incijativa ili projekata - one postaju osnov za zajedništvo.

Tako je naša Nušićijada postala mnogo više od festivala, omogućivši konstruktivan spoj različitosti, dajući recept za stanje duha i doprinevši izgradnji proaktivne zajednice.

Razvojni put dalje je tekao baš onako kako je opisan na prethodnim stranama, uz stalnu uključenost zajednice, puno konsultacija, konastantno informisanje građana i građanki i dobro planiranje, sprovođenje i evaluaciju. Otvorenost organizacionog tima i stalne aktivnosti koje podstiču učešće svih zainteresovanih aktera doprinose napredo-vanju u identifikaciji zajednice sa festivalom i svime što on sa sobom nosi. Međutim, dodatni faktor koji čini da zajednica festival doživljava kao svoje postignuće jeste sve veći uspeh koji festival postiže iz godine u godinu. Za uspešan proces identifikacije potreban je i opšti napredak.

Mnoge odgovore našli smo analizirajući arhiv starog festivala i trenutne prilike, ali smo većinu odgovora našli upravo u konsultacijama sa našom zajednicom. Građani su imali ključnu ulogu u osmišljavanju nove forme festivala čija je kolažna forma uskladila nji-hove potrebe i njihova sećanja. Na taj način krenula je identifikacija sa novim festivalom, i pre nego što je on ugledao svetlost dana.

Stepen identifikacije nije lako meriti, ali se mi trudimo da ga proces evaluacije kvalitetno obuhvati. Naizgled mali detalji za nas su veliki koraci na ovom putu, pa je za nas značajan parametar svaki novi korak, bio to predlog za sadržaj, savet za bolju organizaciju, novi sašiveni kostim, vest o postojanju malog privatnog arhiva fotografija, telegram podrške privred-nika koji je bio sprečen da dođe na prezentaciju, poziv na učešće na jubileju kompanije.

Građani u društvu “Branislava Nušića”

Volonteri, organizatori i predsednik opštine

Aktivista

Susret starih prijatelja - Petar Božović i Rašo Kindać

83

Nušićijada je festival koji se održavao u Ivanjici od 1968. do 1972. godine u organizaciji ivanjičkog Doma kulture. Bio je to festival filmske komedije, trajao je šest dana, održavao se u prvoj nedelji septembra i privlačio kulturni svet tadašnje Jugoslavije. Pamti se, kako po kulturnim sadržajima, tako po dobroj atmosferi, kafani i šali, jer je to bio praznik humora i veselja. Nosi ime po velikom komediografu, Branislavu Nušiću, čija je gospođa minis-tarka svome zetu, Čedi, pretila izgnanstvom i rečenicom „Bićeš viđen za Ivanjicu!“. Kraj sveta iz vremena Nušićevih komada biće nekoliko godina centar kulturnih zbivanja stare Jugoslavije, da bi onda nekoliko decenija čekao povratak svog festivala u novom ruhu i starom sjaju.

Želja za obnovom ovog festivala u Ivanjici postoji od kad je on ugašen. U cilju pokretanja Nušićijade, grupa mla-dih ljudi je u aprilu 2008. pokrenula peticiju i za manje od mesec dana skupila 3.799 potpisa, što čini više od 10% ukupnog stanovništva ove opštine. Nešto kasnije inicijatori ove akcije osnovali su udruženje građana pod imenom KudeS – inicijativa za kulturnu decentralizaciju Srbije i krajem 2008. godine podneli su predlog za obn-ovu Nušićijade.

Nakon što je u oktobru 2009. godine Skupština opštine Ivanjice donela odluku o obnovi festivala, na organi-zaciji festivala partnerski rade opština Ivanjica, Dom kulture Ivanjica, Turistička organizacija opštine Ivanjica i udruženje građana KudeS. Pored ovih institucija, u or-ganizaciji festivala učestvuju brojne institucije iz javnog sektora, organizacije civilnog društva i pojedinci. Privatni sektor takođe dobija izuzetno značajnu ulogu u realizaciji festival, jer finansijskom podrškom demonstrira društve-no odgovorno poslovanje i važnost učešća svih aktera u zajednici. Pored svih gore navedenih, posebnu ulogu u organizaciji festivala imaju njegovi volonteri – ivanjička omladina koja ga čini onakvim kakav jeste.

Osnovni ciljevi festivala su bogaćenje kulturnog života zajednice, njeno aktiviranje, aktiviranje mladih i talen-tovanih ljudi opštine i regiona i unapređivanje turističke ponude opštine, regiona i čitave zemlje.

NUŠIĆIjada

O FeSTIVALU

84

Novi model festivala utvrđen je nakon višemesečnih ispitivanja i istraživanja, od arhive Nušićijade preko njenih svedo-ka do trenutnih želja građana i objektivnih mogućnosti i potreba. On sadrži sve ono što je stara Nušićijada imala, a što je i danas atraktivno i izvodljivo, ali i mnoge nove sadržaje koji dopunjavaju program festivala. Pri pravljenju programa vodilo se računa o svim uzrastima, a model kolaž festivala pokazao se kao izuzetno uspešan.

Tri do sada održane obnovljene Nušićijade ostvarile su izuzetan uspeh. Kombinovale su mnogobrojne kulturne sadržaje: muzičke koncerte, pozorišne predstave, izložbe, filmske projekcije, alternativne umetničke forme, edukativne programe, radionice, tribine itd. Novi festival zadržao je svoja stara obeležja, poput glumca u ulozi Branislava Nušića, parade kosti-miranih građana, revijalne fudbalske utakmice, pa ivanjička čaršija i njeni građani u tri festivalska dana poprimaju izgled s kraja 19. i početka 20. veka.

Već u prvoj obnovljenoj godini, Nušićijada je dobila priznanje za najbolju tradicionalnu manifestaciju, „Turističku slag-alicu“. Naredne godine dobila je nagradu „Turistički cvet“ kao najbolji specijalni događaj u funkciji promocije turizma.

Sadržaji su se odvijali na dve bine na otvorenom (na velikoj bini na gradskom trgu i maloj tradicionalnoj sceni “Okruglo, pa na ćoše” smeštenoj u centru grada, po ideji zadržanoj sa stare Nušićijade), na velikoj sceni Doma kulture i ostalim prostorijama u okviru ove institucije, ali i u kafanama, na terasama i baštama hotela i restorana, i na ulici kao posebnoj i najslikovitijoj sceni Nušićijade. Ukrašen karnevalski, po ugledu na staru Nušićijadu, grad pretvoren u pozornicu čini značajan deo identiteta festivala.

Čaršija, Nušićijada 1971. Čaršija, Nušićijada 2012.

Devojka na Nušićijadi 1971. Devojka na Nušićijadi 2011.

85

Zahvaljujući svom kvalitetu i dobroj celogodišnjoj promociji, Nušićijada beleži neprekidni porast broja posetilaca. Nju je 2010. godine posetilo oko 10.000, 2011. godine oko 30.000, a u 2012. godini blizu 40.000 posetilaca.

Festival iz godine u godinu doprinosi kulturnoj decentralizaciji zemlje i pozicionira ne samo Ivanjicu, već jugozapadnu Srbiju, među lokacije sa najkvalitetnijim manifestacijama. On obogaćuje kulturni život zajednice, aktivira sve one koji žele da se uključe u određeni segment festival, sa posebnim akcentom na mlade i njihovu edukaciju, unapređuje turističku ponudu opštine i regiona, ali i čitave zemlje. Uz pomoć ovog festival, region se pozicionira i na nacionalnom planu, ali i podstiče regionalnu saradnju, naročito uz pomoć umetnika iz okruženja.

Nušićijada je osvojila i brojne nagrade za promotivni materijal i vizuelni identitet koji prati ne samo opšti motiv fes-tivala – praznik humora i veselja, starogradskog i čaršijskog duha – već i motiv koji se svake godine odredi kao tema festivala. 2010. godina bila je u znaku povratka festivala na ivanjičku scenu, nakon skoro 40 godina, 2011. godine Nušićijada je slavila 100 godina hidrocentrale na Moravici (Kultura na struju, 100 godina svetlosti iz reke), a 2012. godine Ivanjica je na Nušićijadi proslavljala 100 godina postojanja fudbalskog kluba „Javor“ (Više od igre).

U trenutku pisanja ovog priručnika u toku su pripreme četvrtog festivala koji će obeležiti 180 godina od os-nivanja ivanjičke varoši i isto toliko od osnivanja prve škole u ivanjičkoj opštini (180 godina čaršijanja).

Obavezni slogan koji se koristi kao poziv na Nušićijadu je„Viđen si za Ivanjicu!“, i nekadašnja pretnja danas predstavlja poziv na festival koji krase kombinacija zabave i kulture, stil i dobar ukus. Na Nušićijadu se poziva preko medija, sajamskih promocija, štampa-nog promotivnog materijala koji se distribuira širom zemlje i preko internet prezentacije festivala: www.nusicijada.rs, koja se ažurira informacijama o aktiv-nostima vezanim za festival tokom čitave godine.Otvaranje prve obnovljene Nušićijade 2010.

Parada, Nušićijada 2010.

86

Predstava „Put oko sveta” Kruševačkog pozorišta, 2011.

Monodrama Petra Kralja „Živeo život, ja pa ja”, 2010.

Predstava „Nušić za početnike”, 2011.

Dečji program 2012.

Zahvaljujući Nušićijadi, mala ivanjička čaršija krajem avgusta i početkom septembra postaje velika zajedno sa velikim ljudima koji budu „viđeni za Ivanjicu”. Do sada su Ivanjicu u toku festivala posetila velika imena i institucije iz kulturnog života Srbije i regiona, poput Narodnog pozorišta iz Beograda, Kruševačkog pozorišta, ustanove kulture „Vuk Karadžić“, Užičkog pozorišta, „ERG Status” teatra, Petra Božovića, Petra Kralja, Ljiljane Stjepanović, Gorice Popović, Dare Džokić, Milorada Mandića Mande, Gorana Sultanovića, Filharmonije mladih „Borislav Pašćan”, Simfonijskog orgekstra Ministarstva odbrane RS „Stanislav Binički”, Novosadskog Big benda, Narodnog orkestra RTS-a, Kraljevskih gudača Sv. Đorđa, kvarteta Wonder String, bendova Zemlja gruva, SARS i MVP, grupe Ljubojna, Bajage i instruktora, Zvonka Bogdana, Vlatka Stefanovskog, Masima Savića, Vasila Hadžimanova, Predraga Cuneta Gojkovića, Merime Njegomir, kao i obrazovanja, izdavaštva, književnosti, novinarstva, poput Matice srpske, Službenog glasnika, Besedničkog instituta Pravnog fakulteta, Petra Arbutine, Zorana Panovića, i mnogih drugih umetnika, ali i talentovanih stvaralaca iz ivanjičkog kraja.

87

Nušićijada od samog početka ima podršku lokalnih institucija javnog i civilnog sektora, ali i izuzetno značajnu podršku privatnog sektora. Festival ima i sve istaknutiju po-dršku nacionalnih institucija, koja zavisi od mogućnosti i prilika koje su na raspolagan-ju, ali i kontinuiteta u saradnji i ponuđenog kvaliteta. Od 2010. godine, Turistička orga-nizacija Srbije pomaže promociju festivala, nekadašnje Ministarstvo ekonomije i regio-nalnog razvoja, a današnje Ministarstvo fi-nansija i privrede i njegov Sektor za turizam finansijski podržava manifestaciju od 2011. godine, dok je Ministarstvo kulture i infor-misanja 2010. godine Nušićijadu podržalo kroz program „Srbija u Srbiji“, a od i 2012. godine finansijskim doprinosom.

Festival počinje da stiče i poverenje međunarodnih institucija. Pored Stalne radne grupe za ruralni razvoj (SWG RRD), međunarodne organizacije koja pokriva zemlje jugoistočne Evrope i podržava Nušićijadu od 2011. godine, Nušićijada je podržana od strane Evropske unije i programa PROGRES koji se sprovodi u južnoj i jugozapadnoj Srbiji.

Nušićijada za Ivanjicu i Ivanjičane predstavlja mnogo više od festivala. Zahvaljujući njemu, započete su mnogobrojne aktivnosti koje se odvijaju u toku čitave godine i kroz rad sa mladima, kako kroz edukaciju, tako i kroz male lokalne akcije, doprinose jačanju građanske svesti i ljudskog kapitala. Festival je, kao platforma za praksu volonterizma i in-stitucionalizacije, postao i podsticaj za kreiranje mnogih programa za unapređenja civilnog društva, poput programa „Teorija u praksi“ i „PROAKTIVNA zajednica“ koji je podržan od strane Evropske unije i Vlade Švajcarske preko programa evropskog partnerstva sa opšinama – EU PROGRES, a u okviru koga je kreiran i ovaj priručnik.

Radost nakon otvaranja festivala, Nušićijada 2011.

Mladi na koncertu, Nušićijada 2010.

88

NUŠIĆIjada

Capacity building for local NGOs, A guidance manual for good practice; Catholic Institute for International Relations, 2005.

Kako poboljšati komunikaciju sa građanima; Diane Cromer, Ivana Teodorović, USAID, SLGRP, DAI, 2004

KAKO volontirati u Srbiji?, Vodič za primenu Zakona o volontiranju; Građanske inicijative, 2011.

Menadžment i organizacija, dr Dejan Petrović, grupa autora, FON, 2011.

Pokrenimo zajednice 1, priručnik za aktivno učešće u lokalnim zajednicama; Tanja Ignjatović; BCIF 2005.

Poslovna komunikacija, priručnik; LINK group, 2011.

Priručnik za izradu logičke matrice: ključni instrument za upravljanje projektnim ciklusom; Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći, Ministarstvo finansija,

Priručnik za rad sa volonterima - lokalna zakednica i volonteri; Udruženje građana „Ukrštanje“ i Futura publikacije; 2007.

Priručnik za strateško planiranje i upravljanje lokalnim razvojem u Republici Srbiji; Tatijana Pavlović Križanić, Radomir Šovljanski, Centar za regionalizam, Fridrich Ebert Stiftung, 2010.

Priručnik za upravljanje ljudskim resursima, grupa autora, Savet Evrope, 2012.

Priručnik za upravljanje NVO, Marilyn Wyatt 2004. Izdavač izdanja na srpskom jeziku - građanske inicijative 2008.

Project Cycle Management Guidelines; European Commission, 2004.

Project Management T-kit, Council of Europe and European Commission; November 2000.

Sve o upravljanju, uspešno upravljanje dobrovoljnim (nevladinim) organizacijama i lokalnim grupama, Sandz Adirondack; Izdavač izdanja na srpskom jeziku - građanske inicijative 2002.

The Decision Book - fifty models for strategic thinking, Mikael Krogerus, Roman Tschappeler, 2011.

The Handbook on Best Practices in Volunteer Management, EntreMundos 2012.

Univerzalni priručnik za prikupljanje sredstava - vodič za obezbeđivanje sredstava za organizacije civilnog društva, Majkl Norton, BCIF, 2011.

VOLONTIRAM! Priručnik za razvoj lokalnog volonterskog servisa; Art Print Banjaluka

Volunteer Management Manual; Education For Development; 2006.

BIBLIOgRAFIjA