Problemi Funkcionisanja Zdravstvenog Osiguranja

8/19/2019 Problemi Funkcionisanja Zdravstvenog Osiguranja

1/18

Dragica Janković

PROBLEMI FUNKCIONISANJA

ZDRAVSTVENO OSIURANJA U

SRBIJI

B!ogra"# $$%$&' ()n *+$*'


2/18

Poslednju dekadu su obeležili događaji veoma važni zafunkcionisanje zdravstvenog osiguranja:

• 2003 – 2004. godine – Pojava rvi! roizvoda "#$ nasrskom trži%tu osiguranja&

• 200'. godine – usvojen set reformski! zakona (#akon o

zdravstvenoj za%titi) #akon o zdravstvenom osiguranju)#akon o komorama zdravstveni! radnika) #akon olekovima i medicinskim sredstvima*&

• 200+. godine – ,redba o dobrovoljnom zdravstvenomosiguranju&

• 200-. godine – ,redba o izmenama i dounama ,redbeo "#$&

• 200. godina – Primena ,redbe o "#$.


3/18

/ajznaajniji roblemi u zdravstvu:• nedostatak sredstava)•

lo%i uslovi leenja o osnovu obaveznog zdravstvenogosiguranja)• razvoj doborovljnog zdrvstvenog osiguranja)• rivatni sektor)• korucija

/isu re%eni.

Poznato je stanje u na%em zdravstvenom sistemu – 1rbija je na oslednjem mestu od 34 evroske zemlje.

akođe je oznat znaaj obaveznog zdravstvenogosiguranja.


4/18

#bog nedostatka sredstava za obavezno zdravstvenoosiguranje) u 1rbiji

je) kao i u drugim evroskim državama) uvedeno "#$.

iljevi uvođenja "#$ su:• novi izvor nansiranja zdravstvene za%tite)•

obolj%anje kvaliteta zdravstveni! usluga)• kontrola tro%kova zdravstvene za%tite.

Postavljeni ciljevi) osle jedne decenije od ojave "#$ na

trži%tu i trigodine od zakonskog regulisanja) nisu i nemaju tenedencijuostvarenja.

/ije do%lo do oekivanog razvoja "#$.


5/18

,e%5e remije "#$ u ukunoj remiji osiguranja


6/18

,e%5e remije "#$ u ukunoj remiji osiguranja

Premija6

7odine 2004. 200'. 2008. 2009. 200+. 200-. 200. 20.Premija"#$ 338 +3 .2'+ .934 2.30 2.0+2 .024 -92

,kunaremija

22.838

34.8-0

3+.333

44.9+0

'2.+9

'3.'3'

'8.'2

'9.34

,e%5e)4+

2)34

3)2+

3)+9

4)0+

3)+-

)+

)90


7/18

;naliziraju5i odatke iz ret!odnog grakona i tabele,e%5e remije "#$ u ukunoj remiji) izgleda kao

da je stuanjem na snagu ,redbe) do%lo doznaajnog ada ove vrste osiguranja. ome jedorinela reklasikacija tarifa u okviru vrste ireno%enja tarife $siguranje za vreme uta i boravkau inostranstvu sa ukljuenom asistencijom u druguvrstu osiguranja Pomo5 na utu.

;li) nije do%lo ni do oekivanog rasta.


8/18

1truktura remije "#$ u 1rbiji

7od6 ar=

2004. 200'. 2008. 2009.200+

.200-

.200. 20.

ue%5a

ue%5a

ue%5a

ue%5a

ue%5a

ue%5a

arifeo,red=

ue%5a

ue%5a

020 0 0 0)9 0 0 0 02 0)8 0)92

0202 3')49 30)-+ 29)- 38)+44)2

43)2

022 '4)0- 83)2

0203 84)0' 8+)89 8+)8 '-)+3'9)4

4'')3

3023 0)8- )99

02-- 0)'+ 0)3' 3)3 3)33 )3' )48 02- 44)8 34)3-

>$

02

00)0

0

00)0

0

00)0

0

00)0

0

00)

00

00)

00

>$ 0200)0

0

00)0

0Izvor podataka: NBS


9/18

=?lasikacija "#$:0202 "odatno zdravstveno osiguranje lica kojima seobezbeđuje ve5i obim rava i vi%i standard usluga od onogkoje okriva obavezno zdravstveno osiguranje&

0203 "obrovoljno zdravstveno osiguranje za vreme uta iboravka u inostranstvu&02-- 1va druga dobrovoljna zdravstvena osiguranja&$d 0.0.200. godine) tj od stuanja na snagu ,redbe važinova klasikacije vrste osiguranja 02 "#$:

02 Paralelno zdravstveno osiguranje&022 "odatno zdravstveno osiguranje&023 Privatno zdravstveno osiguranje&. 02- 1va druga dobrovoljna zdravstvena osiguranje(kombinacija vrsta: utno zdravstveno osiguranje za vremeboravka u inostranstvu s!odno l.30. stav 4 ,redbe odobrovoljnom zdravstvenom osiguranju @1l. gl. A1B) br.0+60+) 4-60- i dr.*.


10/18

,zroci su delimino u zakonskim roisima) a delimino unji!ovoj rimeni.

#akonsko re%enje o subjektima koji mogu srovoditi "#$ inain nadzora i kontrole njegovog srovođenja doveli su do

toga da Aeubliki fond zdravstvenog osiguranja (AC#$*)koji srovodi "#$ na trži%nim rinciima kao i dru%tva zaosiguranje) ne odleže kontroli /arodne banke 1rbije (/D1*)kao organu nadzora delatnosti osiguranja u 1rbiji.

"ru%tva za osiguranje imaju obavezu izve%tavanja /D1) naosnovu ega /D1 vr%i obradu odataka) koje obelodanjuje.1 obzirom na to da /D1 nema nikakve ingerencije nadAC#$) ona ne rikulja i ne obrađuje odatke u vezi "#$koje fond srovodi. /a taj nain odaci) koje objavljuje /D1

o sektoru osiguranja) kao %to su remija) struktura remije)ue%5e remije u D"P i sl.) a koji se smatraju zvaninim)nisu tani) jer ne sadrže odatke o "#$ koje srovodiAC#$.


11/18

Proizvodi "#$ na srskom trži%tu osiguranja:

•

$siguranje za sluaj bolesti i !iru%ki! intervencija• Po izabranom rogramu• $siguranje stomatolo%ki! usluga• Privatno zdravstveno osiguranje• Paketi dodatnog i aralelnog zdravstvenog osiguranja

1va ova osiguranja mogu biti individualna i kolektivna.


12/18

$snovna karakteristika $siguranja za sluaj teži! bolesti i !iru%ki!

intervencija je da visina naknade zavisi od ugovorene osiguranesume i

težine !irur%ke intervencije) a ne od tro%kova leenja i može sekumulirati sa drugim ravima. /e redstavlja alternativu obaveznom

zdravstvenom osiguranju.

;ko se ima u vidu da je zdravstveno osiguranje svrstano u neživotna

osiguranja) zbog toga %to je njegova uloga da nadoknadi tro%kovezdravstvene za%tite) onda se može re5i da je najve5i znaajosiguranja za

sluaj teži! bolesti i !iru%ki! intervencija u tome %to redstavljaoetak

razvoja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u 1rbiji (ojavilo se2003 E

2004. godine*.


13/18

1lina je situacija i sa "#$ o izabranom rogramu) kojese ojavilo na srskom trži%tu 2004. godine. /jegovaosnovna karakteristika je nedostatak neizvestnosti unastanku osiguranog sluaja. /aime) ono omogu5avaodlazak na kontrolne reglede rema izabranomrogramu u zdravstvenu ustanovu sa kojom osiguravaima ugovor) oet nezavisno od toga da li su te usluge

ve5 obu!va5ene obaveznim zdravstvenim osiguranjem.

Pored ostoje5i! roizvoda novinu redstavljaju roizvodirivatnog zdravstenog osiguranja) koji su namenjeni

licima koja nemaju obavezno zdravstveno osiguranje. osu) re svega) strani državljani koji borave i rade u1rbiji.


14/18

/eka dru%tva za osiguranje nude akete roizvodadodatnog i aralelnog "#$) koja obu!vataju zdravstveneusluge koje su ve5 okrivene obaveznim zdravstvenimosiguranjem sa limitiranom osiguranom sumom) samo save5im steenom komfora. Pri tome) redmetdobrovoljnog zdravstvenog osiguranja nije razlika u ceniusluge ve5 obu!va5ene obaveznim zdravstvenim

osiguranjem i one koja se nudi) ve5 ukuna usluga. /a tajnain dolazi do dulog tro%ka zdravstvenog osiguranja.

"obar rimer dodatnog dobrovoljnog zdravstvenogosiguranja je osiguranje stomatolo%ki! usluga) koje seojavilo ret!odne godine) imaju5i u vidu dastomatolo%ke usluge nisu obu!va5ene aketomobaveznog osiguranja) izuzev za ojedine starosnekategorije stanovni%tva.


15/18

/ajve5i rostor za razvoj "#$) je uravo dodatno "#$)kao %to je to sluaj i u razvijenim evroskim državama)a sa ciljem da se osiguraju one zdravstvene usluge kojenisu obu!va5ene obaveznim zdravstvenim osiguranjem.Pored dodatnog) tu je i aralelno zdravstvenoosiguranje) ali u znatno manjoj meri) jer ono treba daokriva samo razliku u nainu ružanja usluge koja je

ve5 obu!va5ena obaveznim zdravstvenim osiguranjem)a ne i ukunu uslugu.

/a srskom trži%tu su stari roizvodi rilagođeni ,redbi iojavilo se ne%to novi! roizvoda) koji nisu u otunosti

dorineli osnovnoj svrsi uvođenja "#$. ,mesto da utiuna smanjenje tro%kova zdravstvene za%tite) oni estodovode do nji!ovog duliranja.

ž 5


16/18

"ržava) odnosno Finistarstvo zdravlja) koji imaju odluuju5uulogu u davanju dozvole za rodaju neke vrste "#$) umestoda vode rauna da se ne vr%i dulo osiguranje) uravo todozvoljavaju) jer im je to trenutno) zbog nedostatka

sredstava) u interesu."eo stanovni%tva) zbog lo%i! uslova leenja o osnovu

obaveznog zdravstvenog osiguranja) kuuje aketedodatnog i aralelnog "#$) iako na taj nain dulo la5azdravstveno osiguranje.

Potvrda da ova dva oblika zdravstvenog osiguranja ne trebada se reklaaju ve5 dounjuju) je u zakonskom re%enju)gde je zakljuenje dodatnog i aralelnog "#$ uslovljenoostojanjem obaveznog zdravstenog osiguranja) %to je

esto redmet negodovanja dru%tava za osiguranje) jerosluju na rotnoj osnovi i žele da rodaju %to vi%e olisa.

, razvijenim evroskim zemljama oslovima "#$ se naje%5ebave dru%tva za uzajamno osiguranje (",$*.

bi bili i i ilj i đ j k


17/18

"a bi bili ostignuti ciljevi uvođenja "#$) sektorobaveznog i sektor dobrovoljnog zdravstvenogosiguranja ne bi trebalo da budu konkurencija) ve5

komlementarni jedan drugome. Prema rasoloživim sredstvima) osebno imaju5i u vidu

otrebe najugroženijeg dela stanovni%tva) utvrđeni aketusluga koje okriva obavezno zdravstveno osiguranje)treba da garantuje ružanje ti! usluga na kvalitetan

nain. 1ve ostale usluge) koje nisu obu!va5eneobaveznim zdravstvenim osiguranjem) mogu bitiredmet dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

#a ostizanje takvog cilja neo!odno je usostaviti

adekvatnu administraciju.1amo tako ostavljene osnove) mogu iznedriti roizvode

"#$ koji 5e jednog dana ostati tradicionalni.


18/18

,va-a na .a/n(i

Documents

Problemi Funkcionisanja Zdravstvenog Osiguranja