PROCENA INTEGRITETA U SEKTORU - bezbednost.org · Procena integriteta u sektoru bezbednosti Srbije Uvod Knjiga koju predajemo javnosti bavi se integritetom u tri najvažnije institucije

PROCENA INTEGRITETA U

SEKTORU BEZBEDNOSTI

SRBIJE

Urednik: Predrag Petrović

PROC

ENA I

NTEG

RITET

A U SE

KTOR

U BEZ

BEDN

OSTI

SRBIJ

E

PROCENAINTEGRITETA U

SEKTORUBEZBEDNOSTI

SRBIJE

Beograd – Septembar 2014.

Izdavanje ove publikacije omogućila je Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) kroz program „Građansko društvo za budućnost“ kojim rukovodi Institut za održive zajednice (ISC). Stavovi izneti u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i nužno ne izražavaju stavove ISC-a, USAID-a ili Vlade SAD-a.

IzdavačBeogradski centar za bezbednosnu politikuĐure Jakšića 6/5, BeogradTel: 011 3287 226Email: [email protected] Web: www.bezbednost.org

AutoriPredrag Petrović, Saša Đorđević, Katarina Đokić, Vladimir Erceg

UrednikPredrag Petrović

Lektura i korekturaTatjana Hadžić Jovović

Dizajn i prelomMarko Marinković i Nataša Marinković

ŠtampaUNAGRAF

Tiraž1000

ISBN978-86-6237-096-9

PROCENA INTEGRITETA U SEKTORU BEZBEDNOSTI SRBIJE

Sadržaj

Lista skraćenica 9

Uvod 11

MINISTarSTVO 14

UNUTraŠNjIH POSLOVa 14Transparentnost razvoja integriteta 15

Rigidno shvatanje transparentnosti 15

Javnost nije u potpunosti upoznata sa načinima za smanjenje korupcije u policiji 17

Dobra potpora za transparentnost 17

Internet stranica MUP-a nije potpuno iskorišćena 19

Primena Zakona o tajnosti podataka najviše ugrožava transparentnost 21

Upravljanje i odlučivanje 22

Interesi političkih stranaka ruše integritet policije 22

Političari „ometaju” rad policije 24

Informacije „cure” zbog političkih interesa 25

Najveći uticaj političkih stranaka na zapošljavanje u policiji 26

Upravljanje ljudskim resursima 27

Ne procenjuje se podložnost korupciji 28

Nisu uređene nespojive delatnosti sa poslom u policiji 29

Kriterijumi za napredovanje u policiji su tajni 30

Ne postoji praksa internog i spoljnog oglašavanja radnih mesta 31

Upravljanje finansijama 33

Nepripremljenost za programsko budžetiranje 34

Manjkavosti poverljivih nabavki 35

Smanjen je broj izmena Plana javnih nabavki 37

Nesvrishodno korišćenje službenih vozila 37

Prepreke koje otežavaju kontrolu sopstvenih prihoda 38

Najčešće se primenjuje postupak javne nabavke male vrednosti 39

Nedovoljno učinkovita unutrašnja kontrola policije 41

Svi zaposleni u MUP-u nisu kontrolisani 41

Sektor unutrašnje kontrole policije nije nezavisan u svom radu 42

Ne postoji obaveza izveštavanja Narodne skupštine 42

6

Unutrašnja kontrola policije ne poseduje odgovarajuće ljudske, materijalne i finansijske kapacitete 43

Saradnja sa područnim policijskim upravama nije dovoljno uspešna 44

Sektor unutrašnje kontrole policije najviše se oslanja na svoj operativni rad 44

Najčešće se podnose krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja 45

Broj preventivnih kontrola nije povećan 47

Rad unutrašnjih kontrolora u Ministarstvu unutrašnjih poslova nije koordiniran 47

Uputstvo o oblicima i metodama vršenja unutrašnje kontrole 48

Uputstvo za rad Sektora unutrašnje kontrole policije 49

Spoljni nadzor rada policije 50

Rad Narodne skupštine nije proaktivan 50

Nije vršen nadzor nad specijalnim merama koje primenjuje policija 51

Nije poznato da li će Građanski nadzornik nadzirati nabavke u oblasti bezbednosti i odbrane 52

Poboljšan je spoljni nadzor korišćenja budžetskih sredstava 52

Uzbunjivači u policiji nisu zaštićeni 52

Tabelarni prikaz procene institucionalnog integriteta policije u Srbiji 54

Tabelarni prikaz faktora koji najviše utiču na smanjenje integriteta policije 56

MINISTarSTVO OdbraNe I VOjSka SrbIje 58Transparentnost 59

Ministarstvo odbrane objavljuje informacije o svom radu, ali ostaje prostora za poboljšanje 59

Transparentnost budžeta odbrane je od 2012. smanjena 60

Transparentnost procesa nabavki načelno je na solidnom nivou, ali uz dosta prostora za dodatna poboljšanja 61

Ministarstvo odbrane na zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja odgovara redovno, ali sporo 62

Smene visokih funkcionera se ne obrazlažu, što je jedna od prepreka većoj transparentnosti MO 63

Na transparentnost MO negativno utiče neselektivno stavljanje oznaka tajnosti na dokumenta Ministarstva 63

7

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

donošenje i sprovođenje odluka 64

Osobe na važnim funkcijama postavljaju se i razrešavaju mimo zakona ili bez jasnog obrazloženja 64

U Ministarstvu odbrane ne postoji organizaciona jedinica koja je eksplicitno određena da upravlja procesom izgradnje integriteta 66

Finansije i materijalni resursi 66

Najavljeni prelazak na programski budžet mogao bi da doprinese odgovornijem upravljanju finansijama 66

Oblast nabavki važnih za odbranu i bezbednost ostaje potpuno neuređena 68

Uvedeni su efikasni mehanizmi za jačanje integriteta u postupku javnih nabavki, ali oni još nisu u potpunosti primenjeni 71

Jedna od manje transparentnih i ujedno kompleksnijih oblasti u upravljanju finansijama jeste zadržavanje i raspolaganje sopstvenim prihodima 74

Evidencija imovine predstavlja značajnu slabost u sistemu odbrane 75

Uređen je postupak izdavanja nepokretnosti u zakup, ali prihodi od zakupa ostaju izvan domašaja javnosti i institucija koje vrše spoljni nadzor 76

Generalno je uređena prodaja rashodovane pokretne imovine, ali slabu tačku u ovoj oblasti predstavlja otuđenje naoružanja i vojne opreme 77

Ljudski resursi 79

Postavljenje pomoćnika ministra i drugih visokih državnih službenika vrši se bez konkursa, što je u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o državnim službenicima 79

Slabosti u pravnim propisima omogućavaju da se u određenim okolnostima prijem u službu vrši bez javnog ili internog konkursa 80

Ne postoji lista slobodnih, odnosno upražnjenih formacijskih mesta dostupna svim pripadnicima Vojske Srbije i državnim službenicima u Ministarstvu odbrane 81

Diskreciona ovlašćenja nadležnih starešina i nedostatak nadzorne instance izvan lanca komandovanja predstavljaju dva osnovna rizika vezana za upravljanje karijerom 81

Smanjenje broja formacijskih mesta predstavlja rizik po integritet pojedinih pripadnika VS, ali i Vojske u celini 84

Zakonom je donekle uređeno sprečavanje sukoba interesa, ali nedostaju mehanizmi koji bi osigurali implementaciju 85

8

Ministarstvo odbrane još nije ustanovilo listu osetljivih pozicija, čime bi ove pozicije definisalo, što predstavlja glavni problem prilikom upravljanja osetljivim pozicijama 87

Obuka o etici i integritetu nije sistematična 87

Unutrašnja kontrola 88

Inspektorat odbrane ima široke nadležnosti koje mu nameću važnu ulogu u procesu izgradnje integriteta, ali je za to potrebno ojačati njegovu poziciju u okviru Ministarstva 88

Odseku za internu reviziju još nedostaju kapaciteti za sprovođenje sveobuhvatnih revizija 90

Generalni inspektor službi: jak na papiru, nesiguran u praksi 91

Spoljni nadzor 92

Aneks 1. Postupci poverljivih nabavki u Ministarstvu odbrane – sada i ranije 96

bezbedNOSNO-INFOrMaTIVNa ageNcIja 98Transparentnost 99

Unapređena transparentnost 99

Upravljanje 101

Operativni rad 105

Izvlačenje sirovog obaveštajnog materijala 108

Neadekvatni obaveštajni izveštaji 110

Ljudski resursi 112

(Jedno)Partijska dubinska kontrola BIA 115

Finansije 116

Unutrašnja kontrola 118

Spoljni nadzor 120

Izvori 125

Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti 142

O Beogradskom centru za bezbednosnu politiku 144

O autorima 147

9

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

LISTa SkraćeNIca

ABPK Agencija za borbu protiv korupcije

BCBP Beogradski centar za bezbednosnu politiku

BDP bruto društveni proizvod

BIA Bezbednosno-informativna agencija

CIA Centralno obaveštajna agencija

DRI Državna revizorska institucija

EK Evropska komisija

EU Evropska Unija

FBI Federalni istražni biro

GIS Generalni inspektor službi

GŠ Generalštab

IO Inspektorat odbrane

JNOB javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti

MO Ministarstvo odbrane

MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova

NOB Nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti na koje se ne primenjuje Zakon

NVO Naoružanje i vojna oprema

OCD Organizacije civilnog društva

OKSB Odbor za kontrolu službi bezbednosti

OOUP Odbor za odbranu i unutrašnje poslove

Poverenik Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu po dataka o ličnosti

10

PU Policijska uprava

RS Republika Srbija

SAD Sjedinjene Američke Države

SBPOK Služba za borbu protiv organizovanog kriminala

SNB Strategija nacionalne bezbednosti

SO Strategija obrane Republike Srbije

SUKP Sektor unutrašnje kontrole policije

UJN Uprava za javne nabavke

UKP Uprava kriminalističke policije

VBA Vojnobezbednosna agencija

VGC Vojnograđevinski centar

VOA Vojnoobaveštajna agencija

VS Vojska Srbije

ZJN Zakon o javnim nabavkama

11

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Uvod

Knjiga koju predajemo javnosti bavi se integritetom u tri najvažnije institucije sektora bezbednosti Srbije: Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova i policiji, i Bezbednosno-infor-mativnoj agenciji. Istraživanje integriteta institucija veoma je važno jer nam može pomoći da utvrdimo da li se, i u kojoj meri, institucije po-našaju odgovorno, odnosno da li ostvaruju ciljeve i funkcije zbog kojih postoje, poštujući pri tome pravne, strateške i etičke propise i polažući račune o svom radu građanima i drugim institucijama.

Svaka institucija se tokom svog rada suočava sa nizom pravnih i prak-tičnih prepreka, koje pre ili kasnije, u manjoj ili većoj meri mogu naneti štetu ostvarivanju njenih ciljeva i funkcija. Prilikom procene ovih rizika u obzir treba uzeti kako verovatnoću da će neki rizik dovesti do naru-šavanja integriteta, tako i veličinu štete koju rizik može naneti njenom integritetu. Otud je za procenu rizika važno uvek u obzir uzimati nji-hove specifičnosti, odnosno njihove ciljeve i funkcije, jer od njih zavisi i važnost identifikovanih faktora i izvora rizika. Tako su, na primer, za službe bezbednosti važniji rizici koji se mogu javiti tokom upravljanja i operacija, odnosno u tzv. obaveštajnom ciklusu, nego u oblasti nabavki iako je veća verovatnoća da se nepravilnosti mogu desiti upravo tokom nabavki. To zato što je suština rada službi bezbednosti prikupljanje i obrada podataka, te informisanje državnih institucija kako bi one do-nosile što ispravnije odluke. Slično tome, transparentnost rada mnogo je važnija za rad policije nego za rad službi bezbednosti.

Kako bi što bolje procenio rizike koji se odnose na integritet institucija bezbednosti, BCBP je u ovom istraživanju primenio i dodatno unapre-dio metodologiju korišćenu u nekoliko prethodno realizovanih istraži-vanja. Tako je, najpre, kao osnova korišćena metodologija razvijena u istraživanju Mapa rizika od korupcije u sektoru bezbednosti Srbije1, kojim

1 Beogradski centar za bezbednosnu politiku. „Mapa rizika od korupcije u sektoru bezbednosti Srbije.”<http://www.bezbednost.org/Svi-projekti/570/Mapa-rizika-od-korupcije-u-sektoru-bezbednosti.sh-tml> 14. 4. 2014.

http://www.bezbednost.org/Svi-projekti/570/Mapa-rizika-od-korupcije-u-sektoru-bezbednosti.shtml

http://www.bezbednost.org/Svi-projekti/570/Mapa-rizika-od-korupcije-u-sektoru-bezbednosti.shtml

12

su prvi put u Srbiji utvrđeni oblasti i rizici od pojave korupcije u tri naj-važnije institucije bezbednosti: Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, Mi-nistarstvu unutrašnjih poslova i policiji, i Bezbednosno-informativnoj agenciji. Za dodatno unapređenje metodologije istraživanja i produ-bljivanje nalaza o integritetu u policiji veoma je bilo važno istraživanje A-COP: Civilno društvo protiv korupcije u policiji2. Metodologija i nalazi istraživanja o rizicima od pojave korupcije u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije unapređeni su tokom dva kruga istraživanja o izloženosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije rizicima od pojave korupcije, koja je BCBP realizovao 2012. i 2014. Istraživanjima, koja su realizovana radi izrade Globalnog antikorupcijskog indeksa3, a koji je osmislila međuna-rodna nevladina organizacija Međunarodna transparentnost iz Velike Britanije (Transparency International UK), dodatno su unapređeni meto-dologija i nalazi u ovoj oblasti.

Na osnovu ove metodologije utvrđene su najvažnije oblasti rizika - tran-sparentnost, upravljanje, ljudski resursi, finansije, unutrašnja i spoljna kon-trola, u kojima su istraživane pravne i praktičke slabosti koje mogu ugroziti integritet. Sve rečene oblasti rizika su iste za sve istraživane institucije, ali je, kao što smo u drugom pasusu napomenuli, njihov značaj za svaku instituciju različit jer zavisi od toga koliku štetu rizici iz pojedine oblasti mogu naneti obavljanju glavnih funkcija konkretne institucije.

U ovom, kao i u prethodnim istraživanjima rizika od pojave korupcije i integriteta sektora bezbednosti istraživački tim BCBP-a i njegovi sarad-nici koristili su raznovrsne javne izvore podataka. Među najznačajniji-ma su, svakako, upitnici koji su slati institucijama bezbednosti putem zahteva za slobodan pristup informacijama, kao i intervjui sa zaposleni-ma u MO, MUP-u i BIA, te sa predstavnicima institucija nadzora. Pored toga, korišćeni su i različiti medijski izvori, kako štampani tako i elek-tronski. Dodatni izvor saznanja, ali i provere podataka i nalaza pred-

2 Beogradski centar za bezbednosnu politiku. „A-COP: Civilno društvo protiv korupcije u policiji.”<http://www.bezbednost.org/Svi-projekti/5136/ACOP-Civilno-drustvo-protiv-korupcije-u.shtml> 14. 4. 2014.

3 Transparency International UK. „Government Defence Anti-corruption Index-Serbia.” <http://gover-nment.defenceindex.org/results/countries/serbia> 15. 4. 2014.

http://www.bezbednost.org/Svi-projekti/5136/ACOP-Civilno-drustvo-protiv-korupcije-u.shtml

http://www.bezbednost.org/Svi-projekti/5136/ACOP-Civilno-drustvo-protiv-korupcije-u.shtml

http://government.defenceindex.org/results/countries/serbia

http://government.defenceindex.org/results/countries/serbia

13

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

stavljaju konsultacije sa predstavnicima različitih organizacionih celina iz bezbednosnih institucija i institucija nadzora. Konačno, korišćeni su i izveštaji i saopštenja pomenutih institucija. Korišćenjem što raznovr-snijih izvora podataka nastojali smo da obezbedimo što bolju procenu rizika koji narušavaju integritet tri najvažnije bezbednosne institucije.

Urednik

Zaključci ovog istraživanja izvedeni su u odsustvu Uredbe o postupku javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti. Vlada je usvojila ovaj propis kra-jem jula 2014. godine, nakon više od osam meseci kašnjenja. Uredba će se, međutim, primenjivati od 1. januara 2015. godine.

14

Sažetak

Tokom poslednjih četrnaest godina reforme policije propuštena je prilika da se izgradi jak institucionalni okvir rada MUP-a. Posledica toga je neujednačen razvoj pojedinih oblasti, ključnih za integritet policije. Tako je unapređena transparentnost rada policije, usvojeni su i Plan integriteta i Strategija razvoja. Međutim, na integritet policije najviše utiču politizacija i neodgovarajuće upravljanje ljudskim resursima. Policija u Srbiji gubi svoju operativnu nezavisnost i odgovornost zbog interesa političkih stranaka. Organizaciona celina zadužena za upravljanje ljudskim resursima samo je tehničko telo. Pored toga, učinkovito planiranje trošenja budžetskih sredstava nije moguće zato što je više od 80% budžeta MUP-a namenjeno platama. Najzad, ne funkcioniše ni skladan sistem unutrašnje kontrole policije koji istovremeno treba da obezbedi delovanje policije u skladu sa pravilima i da poveća integritet policije. Spoljni nadzor rada policiji i dalje je slab.

MINISTARSTVOUNUTRAŠNJIH POSLOVA

Saša Đorđević

15

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Transparentnost razvoja integriteta

PrOceNaNakon usvajanja Strategije razvoja MUP-a 2011–2016. u decembru 2010. godine unapređena je transparentnost rada policije.

Transparentnost predstavlja jedan od ključnih preduslova učinkovitog i odgovornog upravljanja policijom jer omogućava rad unutrašnjim i spoljnim kontrolnim organima, te jača integritet policije i potvrđuje joj legitimitet.4 Ona se ne ogleda samo u dostupnosti pojedinih informaci-ja, već i u njihovoj upotrebljivosti. Zbog toga se u ovom odeljku izvešta-ja analiziraju oba činioca transparentnosti u domenu integriteta polici-je, koji obuhvata primenu antikorupcijskih mera, postupak podnošenja žalbi na rad policije, pokretanje krivičnih postupaka protiv policijskih službenika i praćenje stavova građana o korupciji u policiji.5

Rigidno shvatanje transparentnosti

Javnost rada policije otežava ograničeno tumačenje pojma transparen-tnost. Naime, unapređenje transparentnosti rada MUP-a specifičan je cilj Strategije razvoja MUP-a.6 Utvrđene su i organizacione celine koje sprovode ovaj cilj. To su Biro za informacije od javnog značaja, koji po-stupa prema zahtevima za pristup javnim podacima u posedu MUP-a, i Biro za saradnju sa medijima, koji izveštava javnost o aktivnostima MUP-a. Postoji i zakonska obaveza policije da informiše javnost o svo-

4 United Nations Office on Drugs and Crime. Handbook on Police Accountability, Oversight and Integrity. New York: United Nations, 2011: 9.

5 United Nations Office on Drugs and Crime. Policing: The Integrity and Accountability of the Police. New York: United Nations, 2006.

6 Ministarstvo unutrašnjih poslova. Strategija razvoja MUP-a 2011–2016. Beograd: Ministarstvo unutraš-njih poslova, 2010: 22.

16

jim aktivnostima.7 Posebno je dužna da dva puta godišnje objasni za-konske promene koje uređuju rad policije.8

Rečene činjenice ukazuju na to da postoje obaveza, mogućnost i resur-si koji mogu da utiču na povećanje transparentnog rada policije. Među-tim, prilikom analize Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvo-ja MUP-a primećeno je da postoji rigidno shvatanje transparentnosti. Javnost rada ne podrazumeva samo postupanje prema zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, niti samo izveštavanje javno-sti na internet stranici MUP-a. Transparentnost doprinosi tome da su građani redovno i kvalitetno obavešteni o tome kako izvršna vlast, u ovom slučaju policija, ispunjava svoje zakonske i strateške obaveze i na koji način troši novac budžetskih korisnika.9

Za sada je MUP ispunio početne preduslove transparentnog rada. Naj-veći problem predstavlja redovno informisanje građana o radu policije. Veću transparentnost moguće je ostvariti uspostavljanjem građanskog nadzora nad krivičnim istragama, naročito nad onim koje se odnose na rad policajaca. U Hrvatskoj je to učinjeno u julu 2014. godine zbog sum-nje javnosti u korektan rad policije.10 Formiranjem Vijeća za građanski nadzor nad primenom policijskih ovlašćenja uvida u telefonske listin-ge i prikrivene policijske radnje povećani su transparentnost i spoljna kontrola rada policije.11

7 ,„Zakon o policiji.” Sl. glasnik RS, br. 101/2005, 63/2009 – odluka US i 92/2011, član 5.

8 , „Zakon o policiji.” Sl. glasnik RS, br. 101/2005, 63/2009 – odluka US i 92/2011, član 196.

9 Čupić, Čedomir i Zlatko Minić. Rečnik korupcije. Beograd: Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, 2014: 66.

10 Remiković, Dražen. „Hrvatska povećava transparentnost policijskog rada.” Setimes, 4. mart 2014. go-dine. <http://goo.gl/0tBA3c> 1. avgust 2014. godine.

11 „Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o policijskim poslovima i ovlastima.” Narodne novine, br. 092/2014, glava V.

17

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Javnost nije u potpunosti upoznata sa načinima za smanjenje korupcije u policiji

Internet stranica MUP-a, Informator o radu i časopis „Policija danas” predstavljaju tri osnovna zvanična sredstva, putem kojih građani mogu da saznaju o aktivnostima Ministarstva i policije. Svakako, informacije je moguće dobiti i putem medija koji prenose ili dublje istražuju rad policijske službe. Građanima je Zakonom o slobodnom pristupu infor-macijama od javnog značaja omogućeno da traže konkretne podatke o radu policije. Bez obzira na raznovrsnost sredstava za pronalaženje podataka, na zvaničnim sredstvima informisanja MUP-a ne postoje po-daci o tome kako policija radi na smanjenju korupcije u policiji ili o re-alnom stanju korupcije u policijskoj službi. Uglavnom se istraživanjem takvih informacija bave mediji ili tabloidi, koji naširoko obaveštavaju javnost o obimu koruptivnih radnji u policiji. Građani i OCD koriste pravo na slobodan pristup informacijama kako bi dobili odgovarajuće podatke, s obzirom na to da je najveći broj zahteva upravo prosleđen Birou za informacije od javnog značaja u MUP-u. Iako je Akcionim pla-nom za sprovođenje Strategije predviđeno uspostavljanje mehanizma praćenja najčešće traženih informacija od javnog značaja, što je i reali-zovano, nije jasna svrha postojanja takvog mehanizma.12

Dobra potpora za transparentnost

Zakonski i podzakonski akti, strateški dokumenti i pojedini izveštaji koji su važni za jačanje integriteta policije postoje na internet stranici MUP-a. Informator o radu uvek je dostupan građanima. Prvi put je objavljen kratak izveštaj o rešavanju pritužbi u MUP-u za prvih šest meseci 2013. godine, kao i finansijski izveštaj od 2009. do 2012. godine. Javnosti su dostupni podaci o najznačajnijim rezultatima rada MUP-a za 2011. i 2012. godinu.

12 Mehanizam praćenja najčešće traženih informacija od javnog značaja uspostavljen je depešom Kabi-neta ministra u decembru 2012. godine.

18

Sektor unutrašnje kontrole policije prestao je neredovno da objavljuje izveštaje o rezultatima svog rada. Tako su tokom 2013. godine na inter-net stranici SUKP-a objavljeni rezultati rada za 2009, 2010, 2011. i 2012. godinu.13 U februaru 2014. godine objavljen je i izveštaj za 2013. godi-nu. Statistički podaci o broju podnetih krivičnih prijava protiv policijskih službenika dostupni su javnosti, pri čemu je napravljena razlika prema tipu krivičnog dela.

Informacije o tome kako građani mogu da podnesu žalbe na postupa-nje policije javne su i jasne (Okvir 1), ali ih nije moguće naći na početnoj stranici internet prezentacije MUP-a, već na stranici SUKP-a.14 Pretpo-stavlja se da će građani upravo na početnoj stranici MUP-a tražiti objaš-njenje o načinu podnošenja žalbe na rad policije.

Okvir 1: Prijaviti korupciju u policiji

Prema istraživanju BCBP-a građani i policajci u Srbiji smatraju da je po-trebno podstaći prijavljivanje korupcije u policiji jer to može da utiče na sma-njenje koruptivnih radnji. Međutim, realizaciju ovog cilja ometa to što više od 70% građana ne zna kome bi trebalo da prijavi slučaj korupcije u policiji. Pored toga, 72% građana neće prijaviti korupciju, ili nije sigurno da li će je prijaviti, ukoliko je potrebno da ostave svoje lične podatke.15 Poslednji po-datak ukazuje na to da još postoji visoki stepen nepoverenja građana u po-liciju. To dokazuje i poslednje istraživanje javnog mnjenja Medijum galupa (Medium Gallup), gde je nepoverenje građana u rad policajaca 2013. godine povećano za 11% u odnosu na 2012.

Građani mogu da prijave korupciju u policiji pismeno ili usmeno. Moguće je obratiti se šefu policije u mestu u kom je zaposlen policajac na koga gra-đanin podnosi pritužbu ili Sektoru unutrašnje kontrole policije. Dobro je što građani mogu da se obrate Sektoru jer postoji mogućnost da da ne veruju da će lokalna policijska stanica rešiti problem. Međutim, prema postojećem zakonskom okviru, lokalnu policiju nije moguće zaobići u rešavanju prituž-be. Važno je napomenuti da građani za podnošenje pritužbe imaju rok od 30 dana od trenutka kada je do korupcije došlo.

13 Pogledati: < http://goo.gl/ryrdY6>.

14 Na internet stranici hrvatskog MUP-a postoji odeljak „Brzi linkovi” u kome je objašnjeno kako se spro-vodi postupak podnošenja žalbi na rad policijskih službenika. Pogledati: <http://goo.gl/mHMD2D>.

15 Đorđević, Saša. Procena korupcije u policiji. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2014: 27.

19

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

O konačnom ishodu pritužbe građana odlučuje rukovodilac organizaci-one jedinice u kojoj je zaposlen policajac na koga se građanin žali. U slučaju da je građanin nezadovoljan odlukom rukovodioca, postupak dalje vodi Ko-misija za rešavanje pritužbi, u čijem sastavu su po jedan predstavnik Sekto-ra, MUP-a i javnosti, koga imenuje ministar na osnovu konkursa.

Za razliku od Hrvatske, gde je građaninu omogućeno da se direktno obrati Povjerenstvu za rad po pritužbama (pandanu našoj Komisiji), prema našem zakonskom okviru to nije moguće. Takođe, u sastav Povjerenstva ulaze dva predstavnika javnosti koje ne imenuje ministar unutrašnjih poslo-va, već saborski Odbor za ljudska prava i prava nacionalnih manjina. Ovakva rešenja omogućavaju veću nezavisnost rada.

Ministarstvo unutrašnjih poslova redovno prati stavove građana pre-ma policiji, a posebno prema njenoj izloženosti korupciji. Izveštaji su dostupni javnosti posredstvom internet prezentacije MUP-a.16 Među-tim, poslednji izveštaj iz 2013. godine objavljen je tek u maju 2014. go-dine, tri meseci kasnije nego obično. Prezentacija izveštaja nije urađe-na. Uglavnom se taj izveštaj predstavlja u februaru, ali se pretpostavlja da je ove godine to izbegnuto zbog izborne kampanje i pada poverenja u rad policije za 11% u odnosu na 2013. godinu.

Internet stranica MUP-a nije potpuno iskorišćena

Pojedini dokumenti, koji su važni za praćenje razvoja integriteta, nisu dostupni na internet stranici MUP-a, već ih je moguće dobiti samo upu-ćivanjem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Internet stranica britanske policije može da posluži kao primer dobre prakse. Građanima je omogućeno da prate rad policije praktično u svom komšiluku, pri čemu mogu da izaberu i vremenski period.

Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja MUP-a nije dostu-pan na internet prezentaciji ove institucije. To isto važi i za kvar-

16 Pogledati: <http://goo.gl/U4PHqh> i <http://goo.gl/fRdo6U>.

20

talne izveštaje o sprovođenju Akcionog plana, koje izrađuje Biro za strateško planiranje, kao i za Plan integriteta. Akcioni plan po-stoji na internoj mreži MUP-a (intranetu) jer je isključivo namenjen zaposlenima u MUP-u kao skup smernica za dalje postupanje.17

Ovim je još jednom potvrđen rigidan stav MUP-a o transparentnosti. Na pitanje o razlozima zbog kojih Plan integriteta nije dostupan na in-ternetu ili intranetu nije dobijen odgovor.

Statistički pregled o stanju u oblasti javne bezbednosti, koji objavljuje Uprava za analitiku, i godišnji Izveštaj o radu MUP-a nisu dostupni na internetu, već se dostavljaju najvišim rukovodiocima MUP-a.18 Ovakvi dokumenti koji se izrađuju samo za interne potrebe ne podstiču intere-sovanje javnosti za policijski rad. Onemogućavaju i izloženost tog rada sudu javnosti, za šta se zalaže i MUP.19 Pri tome, dokumenti koji su već pohranjeni na internet prezentaciji MUP-a ne ažuriraju se redovno ili su iz njih izbačeni pojedini delovi. Na primer, tokom 2013. godine posto-jala je dobra praksa da u Informatoru o radu postoji plan rada MUP-a za tekuću godinu. Sa takvom praksom se prestalo tokom 2014. godine. Takođe, za sada jedini izveštaj koji obrađuje temu korupcije u policiji (Strateško obaveštajna analiza o korupciji) nije dostupan na internet stranici MUP-a, niti SUKP-a, iako je pre toga realizovana javna prezen-tacija glavnih nalaza.20

Ministarstvu unutrašnjih poslova bi možda bilo lakše da iskoristi svo-ju internet prezentaciju tako što će redovno objavljivati informacije i izveštaje o svom radu i stanju bezbednosti u državi. Time će olakšati

17 Odgovor MUP-a na upitnik BCBP-a, 27. januar 2014. godine.

18 Ljubičić, Sani; Stephenson, Paul; Murrill, Robert i Lado Laličić. Procena sadašnjeg stanja u pogledu statistike o korupciji i privrednom kriminalu i preporuke za poboljšanje u merenju napretka u upravljanju predmetima i njihovom praćenju. Beograd: Savet Evrope, 2013: 11.

19 Ministarstvo unutrašnjih poslova. Strategija razvoja MUP-a 2011–2016. Beograd: Ministarstvo unu-trašnjih poslova, 2010: 22.


21

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

rad i Birou za informacije od javnog značaja, koji trenutno ima samo tri zaposlena, jer se najveći broj zahteva upravo upućuje MUP-u.21

Primena Zakona o tajnosti podataka najviše ugrožava transparentnost

Novinar „B92” podneo je 2011. godine MUP-u zahtev za pristup infor-macijama od javnog značaja i tražio kopiju Pravilnika o posebnim na-knadama MUP-a na području Kosova i Metohije. Reč je o dokumentu koji je važan za integritet policije jer uređuje trošenje budžetskih sred-stava. Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo je pristup i donelo reše-nje o odbijanju zahteva zbog tajnosti Pravilnika. Poverenik je 2012. go-dine poništio to rešenje MUP-a i naložio da tražiocu bude dostavljena kopija traženog dokumenta.22

Rečeni primer u potpunosti ilustruje formalno-pravni problem pover-ljivosti velikog broja dokumenata koji nose oznaku tajnosti. Ne postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih se stavlja oznaka tajnosti na neki do-kument, pri čemu su mehanizmi za nadzor minimalni.23 Ovaj problem uočen je i kod predstavnika MUP-a koji smatraju da je način određiva-nja tajnosti podataka negativno utiče na transparentnost rada polici-je.24 Zbog toga je potrebno upoznati zaposlene sa pravilima klasifikacije kako se greške u određivanju stepena tajnosti podataka ne bi dešavale.

21 Erceg, Vladimir. Praksa organa javne vlasti prilikom primene Zakona o slobodnom pristupu infor-macija od javnog značaja. U: Milošević, Marko i Predrag Petrović (ur.). Slobodan pristup informacijama od javnog značaja – teorija i praksa. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2013: 28.

22 Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. „I. A. novinar ‘B92’ protiv Ministarstva unutrašnjih poslova,” zvanični broj 07-00-03027/2011-03, 3. februar 2012.

23 Milošević, Marko. Šta je državna tajna u Srbiji. U: BCBP analiza, 2012. http://goo.gl/4myuW9, 1. avgust 2014.

24 Zapisnik, stručne konsultacije „Partnerstvo za integritet sektora bezbednosti” sa predstavnicima insti-tucija sektora bezbednosti, 7–11. jul 2014. godine.

http://goo.gl/4myuW9

22

Upravljanje i odlučivanje

PrOceNaPolicija u Srbiji gubi svoju operativnu nezavisnost i odgovornost zbog interesa političkih stranaka, što umanjuje njen integritet.

O depolitizaciji policije kao neophodnom delu reformskog procesa ra-spravlja se od petooktobarskih promena u Srbiji. Reč je o tome da po-licijska služba bude odgovorna izabranim institucijama, a ne da bude pod kontrolom političkih predstavnika. Uloga Ministarstva i samog mi-nistra unutrašnjih poslova jeste da određuju prioritete i politiku rada policije, te da obezbede sredstva za njihovo realizovanje. Sve ono što se direktno odnosi na rad policije predstavlja odgovornost direktora policije, na čiji izbor ne treba da utiču političari. Rad policije u Srbiji i dalje umnogome zavisi od interesa političkih stranaka, zbog čega ona gubi svoju operativnu nezavisnost i odgovornost.

Interesi političkih stranaka ruše integritet policije

Politizacija je jedan od osnovnih uzroka pojave korupcije u policiji, i ona je prisutna u svim formama ovog fenomena. To je jasno ispoljeno i u javnom diskursu što je i dokazano nekoliko puta tokom prethodnih godina. Tako je, na primer, tokom februara 2013. godine u javnosti za-početa rasprava o novom direktoru policije, koja se razvila u „dilemu” nastalu povodom toga da li će direktor policije biti blizak Aleksandru Vučiću ili Ivici Dačiću, predsednicima vodećih stranaka u izvršnoj vla-sti. Niko nije pričao o tome šta bi zaista trebalo da radi novi direktor policije i koji su njegovi budući zadaci tokom procesa reforme polici-je. Pre toga javnosti je bila poznata situacija nastala povodom izbora načelnika policijskih uprava u Nišu i Novom Sadu, koji je zbog politič-kih interesa kasnio više od tri godine.25 Poslednji slučaj odnosi se na


23

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

smenu pet načelnika uprava u sedištu Ministarstva bez odgovarajućeg obrazloženja (Okvir 2).

Okvir 2: Smeniti rukovodioce u policiji nije isto što i sistemski je urediti

Političari često najavljuju smene policijskih rukovodilaca. Ne postoje zvanična obaveštenja o razlozima njihove smene. Građani o tome sa-znaju putem medija i tabloida. To nije dobro, niti je transparentno. Da ne bude zabune, ti smenjeni rukovodioci premešteni su na druge pozi-cije u policiji. Primer je bivši komandant Žandarmerije Bratislav Dikić, koji je postao savetnik direktora policije. To znači da nisu dobili otkaz, a navodno su premešteni jer nisu obavljali svoj posao kako treba. Ili, još gore, okarakterisani su kao saradnici kriminalnih grupa.

Tokom juna 2014. godine građani su slušali izjave političara o tome kako će smene u vrhu policije izmeniti postojeće loše stanje. Pored toga, građani su saznali da je reformu teško izvršiti jer postoje jaki otpori u vrhu policije. Slična priča primećena je i u septembru prošle godine kada je smenjen šef beogradske policije i najavljena ubrzana reforma. Isto je urađeno i u novembru 2012. godine kada je izjavljeno da će vrh policije – uključujući i direktora – biti smenjen zbog prisluškivanja pred-sednika države i tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade.

U junu 2014. godine smenjeno je pet načelnika uprava u sedištu Mi-nistarstva bez jasnog obrazloženja. Za načelnika kriminalističke policije čak je rečeno da je dobro obavljao posao. Razlozi za smenu nisu jasni ili je bolje reći nedorečeni su. Zbog toga je nemoguće reći da li su oprav-dani. Ako su načelnici loše obavljali svoj posao, prema Zakonu o držav-nim službenicima, može da sledi i prestanak radnog odnosa. Ako postoji sumnja da su načelnici uprava povezani sa organizovanim kriminalnim grupama, potrebno je pokrenuti krivičnu istragu.

Nije ni jasno ko je doneo odluku o smeni načelnika uprava. Najpre se oglasio predsednik države, a zatim je održana sednica Biroa za koor-dinaciju službi bezbednosti. Najzad, predsednik Vlade održao je konfe-renciju za medije na kojoj je objasnio da je ova odluka o smenama do-neta u skladu s inicijativom ministra unutrašnjih poslova, uz saglasnost direktora policije.

Prema Zakonu o policiji (član 23), ministar, po pribavljenom mišljenju direktora policije, imenuje i razrešava policijskog službenika. To znači da ministar donosi odluku, ne inicira je, pri čemu mu nije potrebna sagla-snost direktora, već samo njegovo mišljenje. Na kraju, izgleda kao da je Biro za koordinaciju službi bezbednosti doneo odluku, što ne ulazi u

24

okvire njegove nadležnosti. Skupština se nije ni oglasila povodom ovog problema, a ona je zadužena da vrši spoljni nadzor nad policijom.

Politizacija je najvidljivija tokom odlučivanja i upravljanja. Upravljačke odluke se ne donose na osnovu procedura, već na osnovu lične proce-ne rukovodioca.26 Izbor rukovodioca u najvećoj meri zavisi od interesa političkih stranaka.

Političari „ometaju” rad policije

Građani i policijski službenici smatraju da političari uvek ili povreme-no ometaju rad policijske službe. Nešto više od dve trećine ispitanih policajaca (77%) smatra da policijski rad uvek ometaju političke stran-ke, dok takvo mišljenje zastupa nešto više od jedne trećine građana (36%).27 Ovakvo viđenje uticaja političkih stranaka na rad policije one-mogućava potpunu profesionalizaciju policijske službe u Srbiji.

U još jednom istraživanju javnog mnjenja došlo se do sličnog rezultata. Građani koji su odgovorili da policija ne želi ili nije u stanju da se bori protiv različitih bezbednosnih izazova misle da je to zbog korupcije (27%) i uticaja političara i moćnika (26%) (Grafikon 1).28

26 Zapisnik, stručne konsultacije „Partnerstvo za integritet sektora bezbednosti“ sa predstavnicima insti-tucija sektora bezbednosti, 7–11. jul 2014. godine.


28 TNS Medium Gallup. „Stav građana prema radu policije.” Ministarstvo unutrašnjih poslova, 2014. <http://goo.gl/AszQfN> 2. avgusta 2014. godine.

25

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Grafikon 1: Razlozi zbog kojih policija nije u stanju da se uspešno bori sa bezbednosnim izazovima

1 – Korupcija2 – Uticaj politike/političara i moćnika3 – Nestručan kadar4 – Kriminal u samoj policiji5 – Nemoć i strah policije6 – Potrebno je uključiti i druge institucije

7 – Nepostojanje volje8 – Neuređeni zakoni9 – Loša finansijska situacija10 – Ostalo

1 2 3 4 5 6 7 89

10

30

Informacije „cure” zbog političkih interesa

Neretko se u Srbiji dešava da su informacije za koje postoji verova-nje da ih MUP poseduje izvučene iz policije i objavljene u javnosti ili predate određenim pojedincima. Često su takve dobijene informacije plasirane u javnost zbog različitih političkih interesa ili ličnih interesa pojedinaca. Takvim činom moguće je ugroziti bezbednost, istragu, pri-vatnost i pretpostavku nevinosti. Različiti mediji su tokom 2013. i 2014. godine objavili informacije o do sada verovatno najvećem broju policij-skih afera u jednoj godini od početka demokratskih promena u Srbiji.

26

Zajedničko svim aferama je da su prvo objavljene u tabloidima. Retke su situacije kada je MUP reagovao na optužbe da je policija politizova-na ili da je pod velikim uticajem kriminalnih grupa. Naročito je primeće-no da je broj medijskih priča o različitim policijskim aferama porastao od februaru 2013. godine, mesec dana pre ponovnog izbora Milorada Veljovića za direktora policije.

Krivičnim zakonikom predviđena je sankcija od šest meseci do osam go-dina zatvora, u zavisnosti od motiva osobe koja je odala podatke.

Problem je u tome što većina policijskih informacija „cirkuliše“ interno u Ministarstvu, te nije jasno uređen pristup podacima. Drugi problem predstavlja to što se ne pokreću istrage nakon „curenja“ informacije, te se sankcije za takvo ponašanje ne primenjuju. Teško je u policiji odredi-ti izvor iz kog „curi” informacija. Za razliku od BIA gde je tok informacija unapred određen, u policiji to nije tako.29 Pored toga, „curenje” infor-macija veoma je teško dokazati.30

Najveći uticaj političkih stranaka na zapošljavanje u policiji

Tokom istraživanja rizika od pojave korupcije u policiji u 2012. godini31, kao i procenom korupcije u ovoj službi tokom 2013. godine32, primeće-no je da na zapošljavanje i napredovanje u policiji utiču interesi politič-kih stranaka. Stanje nije izmenjeno ni danas. Tako postoje primeri da je na mesto komandira policijske stanice zaposleno lice sa neadekvatnim radnim iskustvom i obrazovanjem, dok se premeštanje iz jedne organi-

29 Zapisnik, stručne konsultacije „Partnerstvo za integritet sektora bezbednosti“ sa predstavnicima insti-tucija sektora bezbednosti, 7–11. jul 2014. godine.

30 J. L., „Oparnica: niko u policiji nije zaštićen od javnosti.” Danas, 3. jun 2014. godine. <http://goo.gl/kOjiCC> 2. avgusta 2014.

31 BCBP. „Mapa rizika od korupcije u sektoru bezbednosti,” <http://goo.gl/zgXkpV>.

32 BCBP. „A-COP: Civilno društvo protiv korupcije u policiji.” pogledati <http://goo.gl/5IBZio>.

http://goo.gl/kOjiCC


27

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

zacione celine u drugu najčešće vrši prema pripadnosti političkoj stran-ci ili prema rodbinskoj ili pak prema prijateljskoj vezi.33

Građani i policijski službenici imaju oštar stav kada je reč o načinu za-pošljavanja u MUP-u, što zahteva preispitivanje upravljanja ljudskim re-sursima. Ispitani građani i policajci smatraju da je politizacija naročito vidljiva u upravljanju ljudskim resursima, a posebno tokom postupka zasnivanja radnog odnosa u policiji i Ministarstvu. Skoro dve trećine građana smatra da se kadar u policiji nezakonito zapošljava ili da se zapošljava pod nečijim uticajem. Sličan stav zauzimaju i ispitani policij-ski službenici. Svega 3% ispitanih policajaca smatra da se zapošljavanje odvija realizacijom javnog konkursa.34

Upravljanje ljudskim resursima

PrOceNaLoše upravljanje ljudskim resursima najviše utiče na integritet policije, gde je organizaciona celina zadužena za ovaj posao samo tehničko telo bez uticaja.

Čak i nakon smene nekog od policijskih rukovodilaca, ostaje problem ko će preuzeti tu poziciju jer su kriterijumi za napredovanje u policiji tajni i ne postoji sistem internog oglašavanja. U učinkovitom sistemu upravljanja ljudskim resursima – koji podrazumeva strateški pristup upravljanju procesima ciljnog regrutovanja, selekcije, klasifikacije, za-pošljavanja, školovanja, raspoređivanja, ocenjivanja, motivisanja, vođe-nja, unapređivanja, smenjivanja i otpuštanja zaposlenih35 – takvo stanje nije moguće. Ipak, ovde je potrebno napomenuti da je MUP uočio ovaj

33 Đorđević, Saša. Policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova. U: Petrović, Predrag (ur.). Korupcija u sekto-ru bezbednosti Srbije. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2013: 62–64.


35 Žilović, Marko. Upravljanje ljudskim resursima. U: Hadžić, Miroslav i Sonja Stojanović Gajić (ur.). Go-dišnjak reforme sektora bezbednosti u Srbiji. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2012: 406–426.

28

problem, zbog čega se sprovode dva projekta koji bi trebalo da unapre-de sistem upravljanja ljudskim resursima.36

Ne procenjuje se podložnost korupciji

Prilikom selekcije kadrova i tokom napredovanja zaposlenog u MUP-u ne procenjuje se moguća podložnost kandidata ili zaposlenog korupci-ji.37 U praksi se jedino bezbednosnom proverom, kada se tokom poli-cijske terenske provere utvrđuju uslovi potrebni za zasnivanje radnog odnosa, utvrđuju podaci na osnovu kojih je moguće posredno utvrditi podložnost kandidata korupciji.

U policiji su svesni problema u upravljanju ljudskim resursima.

Zanimljivo je da ovaj problem MUP povezuje sa članstvom policijskih službenika u političkim strankama. U odgovoru MUP-a na pitanje BCBP-a o tome kako se vrši procena podložnosti kandidata korupciji dobijen je podatak da „Zakon o policiji ne zabranjuje policijskim službenicima da budu članovi političkih stranaka, već im samo zabranjuje političko delovanje na radnom mestu, bez propisivanja načina kontrole”38. U od-govoru nije spomenuto da Ustav Republike Srbije zabranjuje pripadni-cima policije da budu članovi političkih stranaka.39 Zbog toga u praksi postoje primeri gde su policijski službenici aktivni članovi politički stra-naka, što je nespojiva delatnost sa policijskim poslom.

36 To su projekti „Savremeni koncept upravljanja ljudskim resursima”, koji je deo programa pretpristu-pne pomoći Evropske unije za 2012. godinu, i „Predstavljanje koncepta modernog upravljanja ljudskim resursima Ministarstva unutrašnjih poslova”, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj.



39 „Ustav Republike Srbije,” Sl. glasnik RS, br. 98/2006, član 55.

29

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Nisu uređene nespojive delatnosti sa poslom u policiji

Policajcima je zabranjeno da obavljaju delatnosti koje su nespojive sa poslovima policijskog službenika.40 Međutim, u praksi postoje dva pro-blema. Najpre, zakonski nisu uređeni uslovi i kriterijumi koji utvrđuju kada policajac obavlja dodatni posao. Zatim, još nije jasno koje su to delatnosti zapravo nespojive sa poslom u policiji jer takva lista poslova nije sačinjena. Zbog toga neki policajci pored policijskog posla obav-ljaju i privrednu ili drugu samostalnu profesionalnu delatnost, što je u suprotnosti sa Zakonom o policiji. Pri tome, oni koriste svoja policijska ovlašćenja, ali i policijske resurse (Grafikon 2).

Grafikon 2: Osnovne karakteristike policajaca koji se bave nespojivim de-latnostima

Koristepolicijska ovlašćenja

i resurse policije

Uglavnom supripadnici interventne

policije ili Žandarmerije

Pružaju zaštitulicima sa

kriminalnom prošlošću

Članovi sukriminalnih grupa,

koje reketirajuvlasnike klubova

Imaju prećutnusaglasnot svojih šefova

Postoje i oni koji to radeda bi popunili

kućni budžet zbogmalih plata

Zarade do5000 dinara

za jednu noć prilikomobezbeđivanja lokala

Zarade nekolikostotina evra,

pružajućiličnu zaštitu licima

Znatan deo pokrenutih disciplinskih postupaka zbog teške povrede službene dužnosti odnosi se, pre svega, na policajce koji se bave tako-zvanim „crnim obezbeđenjem” raznih imućnih ljudi, što potencijalno

40 „Zakon o policiji.” Sl. glasnik RS, br. 101/2005, 63/2009 – odluka US i 92/2011, član 133.

30

može da predstavlja kriminalni koruptivni akt. Odgovornost za ovakvu praksu snose rukovodioci, jer je njihova obaveza da prate rad zaposle-nih i da takve slučajeve sankcionišu. Takođe, policajci često obavljaju poslove obezbeđivanja lokala i klubova, pri čemu zarade od 2.000 do 5.000 dinara za jednu noć. Za to imaju prećutnu saglasnost svojih šefova.

Postoje i situacije u kojima su određeni policijski službenici obavljali dužnost odbornika u opštinskoj skupštini.41 Ustav Srbije propisuje da policijski službenik ne može da bude član političke stranke.42 Zakon o policiji uređuje da policajci ne mogu stranački da se organizuju, niti da politički deluju u MUP-u.43 Zbog toga nije jasno zašto je MUP odlučio 2008. godine da odobri odbornički mandat svojim zaposlenima jer su oni prethodno bili članovi političkih stranaka.44 Time je prekršen Ustav Srbije, ali je i otvorena mogućnost zaposlenima u MUP-u da započnu političko delovanje u policijskoj službi. Potom, nejasno je na koji način policijski službenik koji je obavljao dužnost odbornika, bez obzira na status mirovanja u policijskoj službi, može nezavisno, nepristrasno i po-litički neutralno da obavlja zadatke, što je obaveza koja proizlazi iz Zako-na o policiji, Kodeksa policijske etike i Zakona o državnim službenicima.

Kriterijumi za napredovanje u policiji su tajni

Ministarstvo unutrašnjih poslova zalaže se za usklađivanja sa savre-menim standardima u oblasti karijernog napredovanja, kao i u oblasti planiranja i upravljanja kadrovima. Sve to zajedno doprinosi smanjenju troškova organizovanja rada MUP-a.45 Međutim, kriterijumi za postav-ljenje (imenovanje) na čelne pozicije u MUP-u i u Direkciji policije utvr-

41 Skupština opština Majdanpek, Odluka, broj 06-75/2 od 30. oktobra 2013. godine.

42 „Ustav Republike Srbije.” Sl. glasnik RS, br. 98/2006, član 55.


44 Sekretarijat Ministarstva unutrašnjih poslova, Odluka, broj 651/08 od 29. jula 2008. godine.

45 Ministarstvo unutrašnjih poslova. „Obeležen završetak jednog, a ujedno i početak drugog projekta u okviru IPA 2011.” 10. jun 2014. godine. <http://goo.gl/PCHc1o> 2. avgust 2014.

http://goo.gl/PCHc1o

31

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

đeni su dokumentom koji nosi oznaku „strogo poverljivo”– Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.46 S obzirom na to da ograničen broj lica može da pristupi takvom dokumentu, otva-ra se prostor za različite zloupotrebe i onemogućava se transparentan razvoj karijere. Tome treba dodati i nejasne opise radnih mesta, što dovodi do subjektivnog ocenjivanja rada zaposlenih, pri čemu nema utvrđenih procedura za analizu procesa rada.47 Najzad, nije ispunjena ni zakonska obaveza izrade liste slobodnih radnih mesta za trajni pre-meštaj iz jedne organizacione celine u drugu u okviru MUP-a. Do sada nije objavljivana lista slobodnih radnih mesta, niti je raspisivan interni konkurs jer nije usvojen propis koji bi trebalo da reguliše ovu oblast.48 Rečeni razlozi onemogućavaju karijerno napredovanje u MUP-u.

Ne postoji praksa internog i spoljnog oglašavanja radnih mesta

Ne postoji sistem internog oglašavanja slobodnih mesta u MUP-u, što otvara mogućnost za koruptivnu radnju primanja i ugovaranja prima-nja mita ili usluga za obuku, premeštaj i unapređenje. U slučaju da želi da napreduje ili da traži premeštaj, policijski službenik ne poseduje in-formacije o slobodnim radnim mestima u MUP-u, čak iako poseduje odobrenje svog pretpostavljenog koje je neophodno za premeštaj. Nig-de ne postoji raspisan konkurs za upražnjena radna mesta u MUP-u ili za poziv za dodatnu obuku, u kome će biti navedeni jasni kriterijumi za prijavljivanje.




32

Okvir 3: Stavovi zaposlenih o tome zašto je dobro interno oglašavati upražnjena mesta

Neophodno je interno oglašavati upražnjena radna mesta. To je važno i za imidž institucije jer je prikazuje kao nekoga ko vodi računa o svojim zaposlenima. Interni oglas utiče na motivaciju zaposlenih i na njihovu mo-bilnost. Troškovi internog konkursa manji su u odnosu na eksterni. Interni konkurs svima nudi jednake šanse. Takođe, postoje radna mesta koja mogu biti popunjena samo licima već zaposlenim u MUP-u. Manjkavost ovakvog oglašavanja je što obuhvata ograničen broj aplikanata i nije transparentno. Konkurs bi trebalo da bude obavezan za sve pozicije ispod nivoa državnog sekretara. Predlog je da konkurs bude raspisan prvo interno, a tek kasnije, ako se ne pronađe odgovarajući kandidat, eksterno. Potrebno je realizovati bezbednosne provere za radna mesta na visokim pozicijama, koje bi tre-balo da radi SUKP.49

Ne postoji dovoljno razvijen sistem spoljašnjeg oglašavanja slobodnih mesta u MUP-u, što otvara mogućnost za koruptivnu radnju prima-nja i ugovaranja primanja mita ili usluga za prijem u radni odnos. Do kraja 2011. godine MUP je raspisao 12 javnih konkursa radi prijema novih lica u sedište Ministarstva i 17 konkursa za prijem lica u policij-ske uprave. Međutim, tih 29 javnih konkursa raspisano je za mesta na kojima zaposleni nemaju status policijskog službenika, već za mesta na kojima se obavljaju tehnički poslovi (održavanje higijene, admini-strativni poslovi).50 Za period do kraja 2013. godine ne postoje tačni podaci o broju raspisanih konkursa.51 Pri tome, kadar bira rukovodilac organizacione jedinice nakon što utvrdi potrebe službe. Način proce-njivanja i izbora zavisi od diskrecione ocene rukovodioca.52 Ovakvom praksom omogućen je upliv korupcije u proces zasnivanja radnog od-nosa u MUP-u za ona radna mesta na kojima zaposleni dobijaju status


50 Odgovor na upitnik BCBP-a, 30. maj 2012. godine.



33

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

policijskog službenika i na kojima su zaduženi za obavljanje policijskih zadataka.

Upravljanje finansijama

PrOceNa

Učinkovito planiranje trošenja budžetskih sredstava nije moguće zato što je više od 80% budžeta MUP-a namenjeno platama, te još nisu ispunjeni uslovi za programsko budžetiranje i često se vrši rebalans nacionalnog budžeta.

Uspešno upravljanje finansijama povećava transparentnost i odgovor-nost MUP-a, koji je jedan od najvećih potrošača budžetskih sredstava u Srbiji, nakon Ministarstva finansija i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a koji ima pravo i na sopstvene prihode.53 Prilikom upravljanja sredstvima uvek je potrebno krenuti od izrade transparen-tnog proračuna i procene troškova, kao i od analize pravnih praznina za realizaciju nabavki.54 Potrebno je obezbediti informacije o finansijskom stanju, mogućnostima i stvarnim kapacitetima prilagođavanja okruže-nju, u kome uvek postoje dokazi o manjku sredstava, kao što je to slu-čaj u Srbiji. Finansijsko stanje MUP-a slično je onome na nacionalnom nivou, što je i sasvim logično jer od njega i zavisi. Rebalans budžeta od-ložen je od juna za septembar. Autori Kvartalnog monitora procenjuju da će deficit do kraja godine dostići evropski rekord od osam odsto BDP-a. Reforme u oblasti finansija odložene su za oktobar zbog lošeg stanja u budžetu i dodatnih šteta od poplava.55 Naravno, spoljni faktori utiču na upravljanje finansijama i na reformske poteze u MUP-u. Pri

53 Pogledati: <http://goo.gl/mvnkh5>.

54 Tagarev, Todor. Izgradnja integriteta i smanjenje korupcije u sektoru odbrane. Beograd: DCAF, 2013: 57.

55 Preradović, Katarina. „Zbog reforme.” NIN, broj 3313, 26. jun 2014.

34

tome, sa usvajanjem propisa koji bi trebalo da uredi realizaciju javnih nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti kasni se više od godinu dana.56

Nepripremljenost za programsko budžetiranje

Ministarstvo unutrašnjih poslova još uvek nije u potpunosti spremno da primeni programski način budžetiranja.57 Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je da od 2015. godine Srbija umesto linijskog kori-sti programsko budžetiranje.58 Izrada i dosledna primena programskog budžetiranja ključni je činilac izgradnje integriteta institucije i smanje-nja rizika od pojave korupcije.59 Ovakav način budžetiranja koristi se kako bi ciljevi u oblasti bezbednosti bili pretočeni u zahteve za uve-ćanje sposobnosti (kapaciteta), u odgovarajuće programe, a potom i u budžetske zahteve. Njime se uspostavlja transparenta veza između ciljeva institucije bezbednosti, u ovom slučaju MUP-a, i budžeta, kao i između Plana javnih nabavki, programa i tekućih aktivnosti. Ukoliko se budžetiranje vrši na ovaj način, onima koji donose odluka biće razu-mljivije kako određena odluka o dodeli sredstava, na primer u MUP-u, i raspodela tih sredstava na konkretne aktivnosti i programe može da unapredi bezbednost građana.60

56 Uprava za javne nabavke. Izveštaj o aktivnostima na primeni Zakona o javnim nabavkama. Beograd: Uprava za javne nabavke, 2014: 2.


58 „Zakon o budžetskom sistemu.” Sl. glasnik RS, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr. i 108/2013.

59 Tagarev, Todor. Izgradnja integriteta i smanjenje korupcije u sektoru odbrane. Beograd: DCAF, 2013: 12.

60 Isto, 2013: 59.

35

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Manjkavosti poverljivih nabavki

Novim Zakonom o javnim nabavkama ukinute su poverljive nabavke. Međutim, ranije su postojali problemi prilikom sprovođenja takvih na-bavki, koji sada mogu da utiču na to da – od onog trenutka kada se propis koji uređuje ovu oblast usvoji – nabavke u oblasti bezbednosti i odbrane ne budu odgovarajuće realizovane. Probleme je jasno uočila Služba interne revizije u MUP-u. Najviše se odnosi na to da nisu posto-jali unutrašnji kontrolni mehanizmi, koji bi obezbedili primenu nabavke u skladu sa internom procedurom.61

Nije postojao pisani dokaz o tome da su svi zaposleni u Odeljenju za materijalne poslove upoznati sa internom procedurom koja uređuje postupak poverljivih nabavki. Nije uspostavljen ni kontrolni mehani-zam koji bi dokazivao da je šef Odseka za javne nabavke potvrdio da je nabavka predviđena godišnjim Planom poverljivih nabavki,62 niti da je načelnik Odeljenja za finansije i budžet potvrdio da su sredstva za predmetnu nabavku predviđena u Planu izvršenja budžeta Ministar-stva za tekuću godinu. Planiranje trošenja budžetskih sredstava besmi-sleno je zbog opisanog stanja.

Nije postojao kontrolni mehanizam koji bi, u skladu sa zapisnikom Ko-misije o prijemu novonabavljenog vozila, obezbedio evidentiranje na-bavke vozila u magacinu Ministarstva i u materijalnom knjigovodstvu. Ovde treba dodati da su svi podaci o vozilima koje poseduje MUP po-verljivog karaktera (Okvir 4), što ograničava javnost rada ove institucije bezbednosti.63


62 Plan poverljivih nabavki se od stupanja na snagu novog Zakona o javnim nabavkama više ne izrađuje.

63 Državna revizorska institucija. Izveštaj o reviziji svrsishodnosti – upravljanje službenim vozilima direktnih korisnika budžeta Republike Srbije. Beograd: Državna revizorska institucija, 2014: 9.

36

Okvir 4: Svi podaci o vozilima MUP-a su tajni

Uputstvo o načinu nabavke, raspodele i korišćenja, kao i o vođenju evi-dencija i održavanju motornih vozila u MUP-u iz 2010. godine definiše dve vrste vozila. Vozila opšte namene koriste se za potrebe zaposlenih u MUP-u radi obavljanja poslova iz njihove nadležnosti. Vozila posebne namene na-menjena su za vršenje policijskih i posebnih operativnih poslova. Donekle je opravdano to da podaci o vozilima posebne namene budu poverljivi. Me-đutim, nije moguće pronaći opravdani razlog zbog kog su podaci o vozilima opšte namene tajni.

Nije postojao ni mehanizam kojim bi se utvrdilo da rešenje o obrazo-vanju komisije za sprovođenje poverljive nabavke sadrži informacije o imenovanju zamenika članova komisije, rokove za izvršenje odluke i stručnu spremu članova. Na osnovu toga moglo bi se pretpostaviti da su za sve poverljive nabavke postojali isti članovi komisije, što otvara mogućnost za zloupotrebu.

U praksi nije dosledno primenjivan ni kontrolni mehanizam koji bi obezbedio da se konkursnom dokumentacijom od dobavljača zahteva da uz ponudu dostave i podatke o tome da su izmirili poreze i dru-ge javne dažbine. Najzad, nije postojao ni kontrolni mehanizam koji bi obezbedio postojanje pisanog dokaza o tome da je komisija na od-govarajući način izvršila proveru ponuđene cene i finansijsku analizu predmetne nabavke. Praćenje realizacije ugovora korišćenjem aplika-tivnog softvera nije dosledno primenjivano. Sve ove manjkavosti koje je Služba interne revizije uočila mogu da predstavljaju izazov tokom realizovanja nabavki u oblasti bezbednosti i odbrane, koje su po svom karakteru slične poverljivim.

37

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Smanjen je broj izmena Plana javnih nabavki

Strategijom razvoja MUP-a utvrđeno je da obezbeđivanje transparen-tnog mehanizma praćenja budžetskih troškova i jačanje projektnog upravljanja radi realizovanja međunarodne donatorske pomoći pred-stavlja osnovu za uspostavljanje razvijenog sistema finansijskog po-slovanja i kontrole. Informatorom o radu MUP-a omogućen je uvid u budžetska sredstva koja su planirana za realizaciju javnih nabavki. Me-đutim, Plan javnih nabavki za 2014. godinu bio je dostupan javnosti tek 1. avgusta 2014. godine, četiri meseca nakon predviđenog roka dostav-ljanja Upravi za javne nabavke.64 Trenutno nije moguće komentarisati ovakvo kašnjenje. Napredak je načinjen u samom planiranju jer je od 2011. do 2013. godine broj izmena Plana javnih nabavki sve manji. Tako je, na primer, Plan javnih nabavki za 2011. godinu četiri puta menjan u toku godine, dok je plan za 2012. godinu promenjen dva puta, a za 2013. godinu samo jednom. Ipak, i dalje su planovi javnih nabavki sači-njeni pre kao spiskovi potreba Ministarstva nego kao dokument koji bi trebalo da uredi pribavljanje usluga, dobara i radova.65

Nesvrishodno korišćenje službenih vozila

Državna revizorska institucija je prilikom revizije svrsishodnosti upo-trebe službenih vozila u MUP-u utvrdila da skoro 50% vozila ove insti-tucije godišnje pređe preko 18.000 km.66 S obzirom na to da DRI nisu dostavljeni dokazi, odnosno putni nalozi za vozilo i nalog za službeno putovanje, koji bi potvrdili korišćenje vozila u službene svrhe, postoji sumnja u svrsishodnost korišćenja vozila.

64 „Zakon o javnim nabavkama.” Sl. glasnik RS, br. 124/2012, član 51.

65 Pejović, Danilo. Nabavke u sektoru bezbednosti. U: BCBP predlog praktične politike. Beograd: Beograd-ski centar za bezbednosnu politiku, 2012: 3.

66 Državna revizorska institucija. Izveštaj o reviziji svrsishodnosti – upravljanje službenim vozilima direktnih korisnika budžeta Republike Srbije. Beograd: Državna revizorska institucija, 2014: 47.

38

Ministarstvo unutrašnjih poslova ne poseduje pouzdane podatke o tač-nom broju vozila koja nisu korišćena tokom 2012. godine. To posredno dokazuje prethodni nalaz BCBP-a da se planiranje i realizacija većih na-bavki za MUP vrši na osnovu slobodne procene, a ne na osnovu analize koja je zasnovana na stvarnim potrebama Ministarstva. U MUP-u su nabavke, poput motornih vozila ili opreme za pripadnike MUP-a, za-snovane na proceni koja je izvedena prema evidencijama MUP-a, koje očigledno nisu dovoljno precizne, bez uvida u stanje na terenu ili u real-ne potrebe policijskih službenika.67 Zbog toga postoji velika mogućnost da su takve nabavke nesvrsishodne, odnosno da ne odgovaraju real-nim potrebama za izvršenje policijskih zadataka.

Prepreke koje otežavaju kontrolu sopstvenih prihoda

Ministarstvo unutrašnjih poslova može da ostvaruje dopunska finansij-ska sredstva pružanjem usluga koje su u funkciji bezbednosti.68 Primeri takvih usluga su službena pratnja transporta novca ili vangabaritnog tereta i opasnih materija, te održavanje bezbednosti saobraćaja. Na osnovu ovakvih i sličnih usluga MUP ima sopstvene prihode. Služba interne revizije MUP-a utvrdila je prilikom kontrole prihoda u PU Novi Sad da postoji nekoliko prepreka koje otežavaju kontrolu.69

Procedura kojom bi bio propisan postupak ostvarivanja dodatnih pri-hoda od obezbeđivanja službene pratnje vangabaritnog tereta i opa-snih materija ne postoji, niti je ovakva usluga predviđena Pravilnikom o vrstama usluga čijim pružanjem MUP ostvaruje dopunska sredstva. Ne postoji kontrolni mehanizam koji bi obezbedio da policijske ispostave od kojih započinje transport i koje obavljaju pratnju vode evidenciju o primljenim i realizovanim zahtevima i da na taj način dokumentuju da-tum i vreme dostavljanja. Ovo može dovesti do toga da se određeni te-

67 Đorđević, Saša. Policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova. U: Petrović, Predrag (ur.). Korupcija u sekto-ru bezbednosti Srbije. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2013: 64.



39

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

ret transportuje bez znanja i kontrole nadležnih u MUP-u. Pored toga, izveštaji o izvršenoj pratnji vangabaritnog tereta ne sadrže sve podatke koje zahtevaju interni propisi.

Ne postoji ni propis kojim bi bio uređen postupak ostvarivanja dodat-nih prihoda od obezbeđivanja službene pratnje transporta novca u područnim policijskim upravama. Ne postoji ni kontrolni mehanizam koji bi obezbedio da organizacione celine Direkcije policije, koje pružaju usluge službene pratnje transporta novca, vode evidenciju o primljenim i realizovanim zahtevima. Dosledno se ne primenjuje ni obaveza sači-njavanja pismenog izveštaja rukovodioca zaduženog za praćenje tran-sporta novca i pisanje izveštaja odmah nakon što je usluga pružena.

Manjkavosti postoje u tehničkom i proceduralnom delu realizacije usluga, na osnovu kojih MUP ubira prihode. Takvi problemi utiču na ne-kvalitetno obavljanje usluga i omogućavaju postojanje zloupotreba, pri čemu diskrecionu moć tokom odlučivanja imaju rukovodioci. Zbog toga je veoma važno da postoji trag u izveštajima koji je moguće kontrolisati.

Najčešće se primenjuje postupak javne nabavke male vrednosti

Veoma zabrinjava praksa MUP-a da javne nabavke u ogromnoj većini (66%) sprovodi po postupku nabavke male vrednosti (Grafikon 3).70 Pre-ma ovom postupku naručilac poziva najmanje tri ponuđača po svom izboru. Dovoljno je da jedan od ta tri ponuđača dostavi ispravnu i od-govarajuću ponudu, pa da naručilac može da donese odluku o izboru te ponude i da zaključi ugovor o javnoj nabavci.71 Po tome je postupak javne nabavke male vrednosti veoma sličan pregovaračkim postupci-ma koji, sami po sebi, predstavljaju postupke koji ozbiljno ograničavaju postojanje konkurencije.72


71 „Zakon o javnim nabavkama.” Sl. glasnik RS, br. 124/2012, čl. 39.

72 Varinac, Saša. Korupcijska mapa javnih nabavki u Republici Srbije. Beograd: Misija OEBS u Srbiji, 2012: 13.

40

Pored toga, u Zakonu o javnim nabavkama nije precizno definisana istovrsnost dobara, usluga ili radova, zbog čega dolazi do „usitnjavanja” nabavki. Takvo postupanje predstavlja ozbiljnu povredu načela konku-rentnosti i može ukazivati na težnju da se ugovor zaključi sa određenim ponuđačem. Organizacije civilnog društva koje prate realizaciju javnih nabavki u Srbiji, kao što je Toplički centar za demokratiju i ljudska pra-va, smatraju da je potrebno ukinuti postupak javne nabavke male vred-nosti i na taj način ukloniti jedan od najznačajnijih izvora korupcije.73

Grafikon 3: Procentualni udeo postupaka u realizaciji javnih nabavki MUP-a

Javna nabavka male vrednosti

Otvoreni postupci

Pregovarački postupci

29%

66%

5%

73 Dobrašinović, Dragan. „Javne nabavke protiv javnog interesa.” Dosije korupcija, br. 1, 2011, 3–5.

41

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Nedovoljno učinkovita unutrašnja kontrola policije

PrOceNa

Ne postoji zaokružen sistem unutrašnje kontrole policije, pri čemu je rad SUKP-a ugrožen diskrecionim ovlašćenjima ministra. Resursi za učinkovit rad unutrašnjih kontrolora u MUP-u i dalje nisu odgovarajući.

Unutrašnja kontrola predstavlja sistem propisa, pravila, procedura i tela, koji postoje u okviru jedne institucije. Njen je glavni cilj zaštita i unapređenje integriteta te institucije sprečavanjem i otklanjanjem ne-zakonitosti i nepravilnosti, koje se mogu pojaviti unutar institucije.74 Unutrašnja kontrolna tela predstavljaju suštinski deo formalne kon-trole državnog dela sektora bezbednosti, koji postoji u praksi najvećeg broja zemalja.75 Utvrđeno je da u radu SUKP-a postoji niz pravnih pra-znina i praktičnih problema, koji otežavaju efikasnu unutrašnju kontro-lu policije.76

Svi zaposleni u MUP-u nisu kontrolisani

Osnovni zadatak SUKP-a jeste da vrši unutrašnju kontrolu rada policije, ali ne i kontrolu zaposlenih u sedištu Ministarstva. Zakonom o policiji (čl. 171, st. 1) nije propisano da SUKP kontroliše sve zaposlene u Mini-starstvu, već samo one koji su zaposleni u Direkciji policije. Takvo prav-

74 Petrović, Predrag. „Nadzorna i kontrolna uloga izvršne vlasti u sektoru bezbednosti.” U: Hadžić, Miro-slav i Sonja Stojanović Gajić (ur.). Godišnjak reforme sektora bezbednosti u Srbiji. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2012: 297–315.

75 Milosavljević, Bogoljub. Građanski nadzor nad policijom: mogući model za Srbiju. Beograd: Centar za antiratnu akciju, 2004: 26.

76 Ovaj deo izveštaja preuzet je iz publikacije „Procena korupcije u policiji u Srbiji”, koju je BCBP objavio u aprilu 2014. godine s obzirom na to da nije bilo suštinskih izmena u radu SUKP-a. Statistički podaci su ažurirani jer su u međuvremenu objavljeni podaci za 2013. godinu.

42

no tumačenje opsega kontrole SUKP-a ima i Sekretarijat MUP-a.77 Zbog ove pravne praznine, više od 18.000 zaposlenih u sedištu Ministarstva nalazi se izvan kontrole. Takvo stanje predstavlja značajan rizik od po-jave korupcije. Pri tome, SUKP-u je zakonski onemogućeno uzimanje izjave od pripadnika u sedištu Ministarstva (čl. 175, st. 2). Takva mo-gućnost postoji jedino u slučaju kada pripadnik Ministarstva ima status oštećenog lica ili svedoka u postupku.

Sektor unutrašnje kontrole policije nije nezavisan u svom radu

Prema Zakonu o policiji, nezavisnost rada SUKP-a ugrožena je ovlašće-njem ministra (čl. 177, st. 3), po kome on može da izuzme predmet na kome radi SUKP i da ga dodeli drugoj organizacionoj jedinici. Pri tome, nisu razgraničene nadležnosti u radu tri unutrašnja kontrolora u MUP-u. Takvo stanje nije loše samo zato što ministar ima preveliku diskrecionu moć već i zato što je unutrašnja kontrola rascepkana, što sve zajedno utiče na smanjenje delotvornosti unutrašnje kontrole.

Ne postoji obaveza izveštavanja Narodne skupštine

Zakon o policiji (čl. 179) ne obavezuje direktno SUKP da o rezultatima svog rada izveštava Narodnu skupštinu ili nadležni Odbor za unutraš-nje poslove. Prema postojećem rešenju, ministar unutrašnjih poslova može da podnese izveštaj o radu SUKP-a tek na zahtev Vlade ili nad-ležnog Odbora Narodne skupštine. Međunarodni standard o nadzoru policije predviđa da unutrašnja kontrola bude nezavisna tako što neće biti deo izvršne vlasti, dok će izveštaje o svom radu podnositi direktno skupštini.78 Direktno izveštavanje nadležnom odboru skupštine važno

77 Sektor unutrašnje kontrole policije. Uočeni problemi, aktivnosti, vizija i misija. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova, 2013: 7.

78 European Partners against Corruption. Police Oversight Principles. Laxenburg: European Partners aga-inst Corruption, 2012: 6.

43

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

je zbog očuvanja principa demokratskog rada policije, posebno u oset-ljivim trenucima, kao što je to bio slučaj u Srbiji tokom 2013. godine, kada poslanici Skupštine nisu nijednom pokrenuli temu o odgovaraju-ćoj kontroli nad Žandarmerijom.

Unutrašnja kontrola policije ne poseduje odgovarajuće ljudske, materijalne i finansijske kapacitete

Trenutno je u SUKP-u zaposleno 89 ljudi.79 To nije dovoljan broj ljudi za kontrolu više od 28.000 pripadnika policije. U regionalnim centrima SUKP-a u Beogradu, Nišu i Kragujevcu ne postoji odgovarajući prostor za rad, dok je tehnička oprema na kojoj zaposleni rade zastarela. Re-gionalni centar u Novom Sadu jedini je izuzetak. Država je obavezna da obezbedi odgovarajuće finansijske i materijalne resurse organima unutrašnje kontrole.80 Pored toga, ne postoje jasni pokazatelji o kapa-citetima unutar SUKP-a, koji bi bili dovoljni za kontrolu trošenja budžet-skih sredstava. U praksi SUKP upućuje zahteve Službi interne revizije o mogućim nepravilnostima u radu MUP-a. Međutim, još nije doneta interna procedura koja bi uredila saradnju između dve organizacione celine. Za sada je za svako delovanje Službe interne revizije neophodno odobrenje Kabineta ministra unutrašnjih poslova.

79 Sektor unutrašnje kontrole policije. Uočeni problemi, aktivnosti, vizija i misija. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova, 2013: 18.

80 European Partners against Corruption. Police Oversight Principles. Laxenburg: European Partners aga-inst Corruption, 2012: 7.

44

Saradnja sa područnim policijskim upravama nije dovoljno uspešna

Saradnja SUKP-a sa područnim policijskim upravama nije odgovaraju-ća. Posledica toga je nepostojanje kontrole pojedinih područnih policij-skih uprava i razmene informacija između uprava i SUKP-a. Područne policijske uprave o nezakonitom radu policije češće obaveštavaju samo Direkciju policije i Ministarstvo, dok SUKP u potpunosti zaobilaze. Štavi-še, područne policijske uprave ne obavljaju zadatke i provere koje im je SUKP prosledio radi utvrđivanja činjeničnog stanja. To je naročito vid-ljivo u situacijama kada postoji sumnja da su rukovodioci uključeni u koruptivne radnje. Najzad, policijski službenici u velikoj meri smatraju da SUKP nema kapacitete da sprovodi kontrolu nad područnim policij-skim upravama.

Sektor unutrašnje kontrole policije najviše se oslanja na svoj operativni rad

U periodu od 2010. do 2012. godine uočen je blagi porast broja sači-njenih operativnih informacija, na osnovu kojih SUKP najviše podno-si krivične prijave protiv policijskih službenika i građana (Grafikon 4). Tako je tokom 2012. godine više od 50% krivičnih prijava pokrenuto na osnovu operativnih informacija SUKP-a.81 Veoma mali broj krivičnih pri-java pokrenuto je na osnovu dobijenih informacija od organizacionih jedinica u Ministarstvu i područnih policijskih uprava. Navedeno stanje doprinosi tačnosti prethodnog nalaza o tome da još ne postoji odgo-varajuća saradnja sa područnim policijskim upravama, što umanjuje delotvornost kontrole policije.

81 Sektor unutrašnje kontrole policije. Izveštaj o rezultatima rada za 2012. godinu. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova, 2013: 9.

45

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Grafikon 4: Blagi porast broja sačinjenih operativnih informacija

2010. 2011. 2012.

139 146 150150

Najčešće se podnose krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja

Uočen je blagi trend porasta broja podnetih krivičnih prijava od 2010. do 2013. godine (Grafikon 5). Međutim, najveći broj krivičnih prijava SUKP-a do kraja 2012. godine odnosio se na krivično delo zloupotre-be službenog položaja iako je u 2012. godini taj broj znatno smanjen. Prema izveštaju Evropskog parlamenta za Srbiju,82 definicija krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja nije usklađena sa evropskim stan-dardima. Pod ovim krivičnim delom moguće je podrazumevati različita dela, te nije jasno šta je, u stvari, zloupotreba položaja, odnosno koja ovlašćenja policijski službenik poseduje prema Zakonu o policiji. Najza-stupljeniju vrstu krivičnih dela korupcije, pored zloupotrebe službenog položaja, predstavljaju falsifikovanje službenih isprava, primanje mita, te neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (Tabela 2).

82 European Parliament. „European Parliament resolution of 29 March 2012 on the European integra-tion process of Serbia [2011/2886(RSP)],” 29. mart 2012. godine. < http://goo.gl/AC5Uq2> 3. avgust 2014.

http://goo.gl/AC5Uq2

46

Grafikon 5: Ujednačen broj podnetih krivičnih prijava

2010. 2011. 2012. 2013.

140

111 116124

133

10 105 2

Podnetokrivičnih prijava

Dopunjenokrivičnih prijava

Linear(Podneto krivičnih prijava)

Tabela 1: Najzastupljeniji oblici krivičnih dela korupcije

2010. 2011. 2012. 2013.Zloupotreba službenog položaja 57 226 87 82

Falsifikovanje isprave 19 35 16 13

Falsifikovanje službene isprave 13 9 2 3

Primanje mita 18 27 15 27

Proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga 33 3 3 /

Prevara 10 6 10 6

47

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Broj preventivnih kontrola nije povećan

Zakonom o policiji nije posebno uređen mehanizam preventivnog postupanja SUKP-a prema organizacionim delovima Direkcije policije iako SUKP u praksi koristi takvu meru. Ovde je potrebno naglasiti da preventivna kontrola ne predupređuje suštinski nezakonito ponašanje policajaca, već se takvom kontrolom prikupljaju dokazi jer je prethodno potvrđena sumnja u pojedine pripadnike određene organizacione jedi-nice u okviru Direkcije policije. Preventivna kontrola započeta je 2011. godine, kada je SUKP realizovao ovakvu meru u šest policijskih uprava (Požarevac, Bor, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Čačak i Niš). Tokom sle-deće godine nije povećan broj preventivnih postupanja, ali je izvršena kontrola u policijskim ispostavama i u organizacionim jedinicama koje su niže od područnih policijskih uprava. Preventivno su kontrolisane policijske stanice u Barajevu, Lazarevcu i Grocki, kao i policijske uprave u Subotici, Zaječaru i Novom Pazaru. Sektor unutrašnje kontrole poli-cije je, na osnovu saznanja koja su dobijena prilikom preventivnih kon-trola, pokrenuo deset krivičnih prijava.83

Rad unutrašnjih kontrolora u Ministarstvu unutrašnjih poslova nije koordiniran

U MUP-u nisu uspostavljeni mehanizmi horizontalne koordinacije rada četiri unutrašnja kontrolora. Na osnovu odgovora datih na upitnik BCBP-a utvrđeno je da ne postoji jedinstvena i potpuna baza podataka o krivičnoj odgovornosti policijskih službenika, s obzirom na to da u UKP-u krivične prijave protiv policijskih službenika podnose i područ-ne policijske uprave, ali i SBPOK. Pored toga, ne postoji jedinstvena i potpuna baza, koja svedoči o broju predstavki, pritužbi i žalbi građana i policijskih službenika na zloupotrebu policijskih ovlašćenja. Time je otežana realna analiza rizika od pojave korupcije u policiji.

83 Sektor unutrašnje kontrole policije. Izveštaj o rezultatima rada za 2012. godinu. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova, 2013: 14.

48

Uputstvo o oblicima i metodama vršenja unutrašnje kontrole

Kabinet ministra treba da usvoji Uputstvo o oblicima i metodama vršenja unutrašnje kontrole do decembru 2013. godine84 iako je prvobitno plani-rano da to bude urađeno do septembra 2013. godine85. Sektor unutrašnje kontrole policije je u skladu sa Akcionim planom izradio nacrt uputstva u aprilu 2013. godine i prosledio ga Sekretarijatu koji je sugerisao da se prilikom sačinjavanja uputstva mora imati u vidu da kontrolu rada načel-nika SUKP-a, policijskih službenika zaposlenih u Sektoru i drugih policijskih službenika u Ministarstvu zaduženih za unutrašnju kontrolu rada policije vrši ministar.86 U tom istom članu utvrđeno je i ograničenje rada SUKP-a, koje utiče na njegovu nezavisnost. Ministar može odlučiti da se postupa-nje po određenom predmetu ustupi drugoj unutrašnjoj organizacionoj jedinici koja je nadležna za pokretanje postupka ukoliko predmet vršenja unutrašnje kontrole prevazilazi nadležnosti SUKP-a, ili ukoliko je povezan sa drugim delima, ili ukoliko je reč o veoma značajnom predmetu. Velika je verovatnoća da ovo zakonsko rešenje neće biti promenjeno, te da će rad Sektora i dalje biti ograničen. Uputstvo će biti usvojeno u sklopu novih izmena i dopuna Zakona o policiji, ali još nije utvrđen vremenski okvir toga kada će Zakon biti izmenjen.87 Kvalitetu nacrta Uputstva nije moguće ko-mentarisati jer MUP nije dostavio dokument.88

84 Kvartalni izveštaj o sprovođenju Strategije razvoja MUP-a 2011–2016, septembar 2013.

85 Nacrt Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja MUP-a 2011–2016, decembar 2011.


87 Prilikom poslednje izmene Zakona o policiji nije bilo javne rasprave, već se zakon menjao po hitnom postupku. Time je onemogućeno upućivanje sugestija i komentara na sadržaj propisa.

88 Odgovor na upitnik BCBP-a, 20. septembar 2013.

49

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Uputstvo za rad Sektora unutrašnje kontrole policije

Prema Akcionom planu Strategije, obaveza Kabineta ministra je da usvoji propise koji bi trebalo da preciziraju rad SUKP-a. Do sada to nije učinjeno. Sektor unutrašnje kontrole policije izradio je nacrt Priručnika o radu SUKP-a. Pretpostavlja se da je reč o dokumentu, bez obzira na različit naziv, u kome su predočene smernice i uputstvo za rad SUKP-a. Svrha Priručnika je da utvrdi:

• metodologiju rada SUKP-a; • načine za lično usavršavanje zaposlenih u SUKP-u;• smernice za izradu drugih uputstava i pravila rada;• mehanizme prevencije nezakonitog policijskog postupanja;• načine za jačanje operativnog rada i uspostavljanje međunarodnih

standarda.89

Kvalitet nacrta Priručnika za sada nije moguće komentarisati, s obzi-rom na to da dokument nije javno dostupan i da ga MUP nije dostavio BCBP-u.

89 Odgovor na upitnik BCBP-a, 20. septembar 2013.

50

Spoljni nadzor rada policije

PrOceNaPropuštena je prilika izgradnje jakog sistema spoljnog nadzora, zbog čega je u protekle dve godine primećen rekordan broj policijskih afera i najava „velikog spremanja” policije.

Spoljni nadzor i kontrolu vrše institucije koje su i organizaciono i ope-rativno izvan policijske službe kako bi procenile rad policijskih službeni-ka.90 Sve te institucije bi trebalo da budu nezavisne. Jedna od najvećih uloga spoljnog nadzora je, sigurno, obezbeđivanje usaglašenosti poli-cijskog rada sa međunarodnim standardima i borba protiv korupcije. Spoljnu kontrolu rada policijske službe u Srbiji vrše Narodna skupština, nezavisni državni organi i civilno društvo. Postoje značajni problemi u spoljnom nadzoru rada policije.

Rad Narodne skupštine nije proaktivan

Poslanici ne insistiraju na postavljanju poslaničkih pitanja predstavni-cima Vlade, koja se odnose na korupciju. Tako je tokom 2013. godine, prema istraživanju BCBP-a, svega 2,9% od upućenih poslaničkih pitanja bilo u vezi sa korupcijom.91 Pri tome se u medijima stalno pisalo o afe-rama koje potresaju policiju.

U periodu od jula 2012. godine do februara 2014. godine održano je 17 sednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, pri čemu se dnevni red neretko svodio na potvrđivanje međunarodnih sporazuma. Odr-žana je samo jedna tematska sednica o delovanju ekstremnih navi-jačkih grupa i ekstremističkih organizacija.92 Takođe, samo jednom su

90 Born, Hans; Wills, Aidan; Geisler, Gabriel i Matthias Erny. External Oversight and Control. U: Aepli, Pierre (ed.). Toolkit on Police Integrity. Geneva: DCAF, 2012: 189–216.

91 Erceg, Vladimir. Poslanička pitanja kao mehanizam kontrole sektora bezbednosti. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2014.

92 Narodna skupština Republike Srbije, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, 05 Број: 06-2/438-13, 7. novembar 2013.

51

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

razmatrani redovni izveštaji MUP-a. Ovaj Odbor, takođe, nijednom nije razmatrao predlog budžeta MUP-a. Tome treba dodati da ni Odbor za finansije nije počeo da primenjuje ovlašćenja koja mu omogućavaju da kontroliše primenu republičkog budžeta i pratećih finansijskih planova, odnosno zakonitost, svrsishodnost i efikasnost trošenja javnih sredsta-va državnog dela sektora bezbednosti.

Okvir 4: Neusklađenost Poslovnika i zakona o policiji

Odredba u Poslovniku koja predviđa da Odbor za odbranu i unutraš-nje poslove razmatra izveštaj o radu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove o stanju bezbednosti u Republici Srbiji, dostavljen Narodnoj skup-štini na njen zahtev (član 49), nije dovoljno jasna. Prema ovoj odredbi nije moguće jasno videti da li je reč o jednom ili o dva izveštaja – jedan o radu ministarstva i drugi o stanju bezbednosti. Druga odredba u Poslovniku (član 229) propisuje da ministar o radu ministarstva informiše nadležni odbor jednom u tri meseca. Obe ove (neusaglašene) odredbe iz Poslovnika nisu u saglasnosti za odredbom u Zakonu o policiji (član 9), koja propisuje obavezu izveštavanja ministra Narodnoj skupštini jedanput godišnje, a ne po zahte-vu, kako je to navedeno u Poslovniku.

Nije vršen nadzor nad specijalnim merama koje primenjuje policija

Državni organi su u periodu od juna 2011. do juna 2012. godine pristu-pili preko 270.000 puta zadržanim podacima o aktivnostima korisnika elektronskih komunikacija. Ubedljivo najveći broj pristupa iz ovog kor-pusa izvršio je MUP,93 odnosno UKP kao posebna organizaciona celina u MUP-u koja ima pravo da primenjuje posebne mere. Odbor za odbra-nu i unutrašnje poslove nije do sada vršio nadzor nad merama koje pri-menjuje UKP. Najpre, nije jasno koji je od dva odbora nadležan da vrši nadzor nad primenom posebnih mera. Odbor za odbranu i unutrašnje poslove kontroliše i nadzire rad MUP-a, dok je Odbor za kontrolu službi

93 R. H. „Šabić i Janković ukazuju na kršenje prava građana,” Politika, 7. jul 2012. godine. < http://goo.gl/csd6Zs> 11. avgust 2014. godine.

http://goo.gl/csd6Zs

http://goo.gl/csd6Zs

52

bezbednosti ovlašćen da nadzire zakonitosti primene posebnih postu-paka i mera za tajno prikupljanje podataka uopšte. Zatim, postoje razli-čiti pravni termini koji se koriste za postupke i mere kojima se odstupa od neotuđivih prava građana.

Nije poznato da li će Građanski nadzornik nadzirati nabavke u oblasti bezbednosti i odbrane

Još nije jasno da li će Građanski nadzornik, koji je formiran stupanjem na snagu novog Zakona o javnim nabavkama, nadzirati nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti jer još nije usvojen podzakonski akt koji će urediti postupak javne nabavke u ovoj oblasti. Primena Zakona o javnim nabavkama počela je u aprilu 2013. godine.

Poboljšan je spoljni nadzor korišćenja budžetskih sredstava

Državna revizorska institucija je prvi put ispitala svrsishodnost korišće-nja službenih vozila direktnih korisnika budžetskih sredstava, uključu-jući u to i MUP.94 ovo predstavlja ogroman napredak s obzirom na to da u prethodnom krugu istraživanja DRI još nije imala dovoljno kapaciteta da ispituje svrsishodnost trošenja javnih sredstava.95

Uzbunjivači u policiji nisu zaštićeni

I dalje nije uređen sistem zaštite uzbunjivača u policiji, što je mera ne-ophodna za otklanjanje rizičnih tačaka pojave korupcije. To je posledica toga što sistemska zaštita uzbunjivača u Srbiji ne postoji. Postoje samo određene zakonske odredbe, koje je moguće naći u različitim pravnim

94 Državna revizorska institucija. Izveštaj o reviziji svrsishodnosti – upravljanje službenim vozilima direktnih korisnika budžeta Republike Srbije. Beograd: Državna revizorska institucija, 2014.

95 Đorđević, Saša. Policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova. U: Petrović, Predrag (ur.). Korupcija u sekto-ru bezbednosti Srbije. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2013: 69.

53

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

aktima. Ne postoji odgovarajuća zakonska i praktična zaštita onih koji prijavljuju korupciju. Za sada postoji samo skromni Pravilnik o zaštiti lica koje prijavi sumnju na postojanje korupcije. Sačinjen je od sedam članova, a usvojen je radi operacionalizacije Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

54

cIkL

US

INTe

grI

TeTa

Spre

mno

st z

a pr

i-m

enu

mer

a za

ja-

čanj

e in

tegr

itet

a

Izvr

šena

je p

ro-

cena

inte

grit

eta

polic

ije

Nap

ravl

jen

je

plan

za

jača

nje

inte

grit

eta

Spro

vode

se

plan

i-ra

ne m

ere

i vrš

i se

nadz

or p

rim

ene

redo

vno

se p

rati

i iz

vešt

ava

javn

ost

o re

aliz

ovan

ju p

lana

O

bLa

ST

POSM

aTr

aN

ja

Tran

spar

entn

ost

razv

oja

inte

grite

ta

polic

ije

Prim

ećen

a je

spr

e-m

nost

da

celo

kupa

n ra

zvoj

inte

grite

-ta

pol

icije

bud

e tr

ansp

aren

tan.

Proc

ena

koru

pcije

u

polic

iji, k

oja

je

urađ

ena

2012

. go-

dine

, nije

dos

tupn

a na

inte

rnet

str

anic

i M

UP-

a.

Svi d

okum

enti

koji

utič

u na

jača

nje

inte

grite

ta p

olic

i-je

nis

u do

stup

ni

javn

osti.

Nis

u do

stup

ne s

ve

info

rmac

ije o

pri

me-

ni i

nadz

oru

mer

a za

ja

čanj

e in

tegr

iteta

.

Javn

ost s

e ne

in-

form

iše

redo

vno

o m

eram

a za

jača

nje

inte

grite

ta p

olic

ije.

Utic

aj p

oliti

čkih

inte

-re

sa n

a ra

d po

licije

Polit

ičke

str

anke

se

form

alno

zal

ažu

za

prim

enu

mer

a za

ja

čanj

e in

tegr

iteta

.

Polit

izac

ija r

ada

po-

licije

naj

više

utič

e na

ru

šenj

e in

tegr

iteta

po

licije

.

Ne

post

oji p

lan

čiji

je s

peci

fičan

cilj

sm

anje

nje

utic

a-ja

pol

itike

na

rad

polic

ije.

Nis

u ut

vrđe

ne ja

sne

mer

e ko

je d

epol

iti-

zuju

rad

pol

icije

.

Javn

ost n

ije u

pozn

a-ta

o m

eram

a ko

je

depo

litiz

uju

rad

polic

ije.

Upr

avlja

nje

ljuds

kim

re

surs

ima

u po

liciji

Prim

ećen

a je

spr

e-m

nost

da

se u

redi

ov

a ob

last

, a s

pro-

vode

se

i pro

jekt

i ko

ji bi

treb

alo

da je

ur

ede.

Ura

đena

je p

roce

na,

ali n

ije d

ostu

pna

na in

tern

et s

tran

ici

MU

P-a.

Post

oji p

lan

potr

eba

koji

nije

dos

tupa

n na

inte

rnet

str

anic

i M

UP-

a.

Real

izuj

u se

akt

iv-

nost

i dva

pro

jekt

a o

upra

vlja

nju

ljuds

kim

re

surs

ima.

Javn

ost n

ije d

ovol

j-no

info

rmis

ana

o re

aliz

aciji

mer

a.

Tabe

larn

i pri

kaz

proc

ene

inst

ituc

iona

lnog

inte

grit

eta

polic

ije u

Sr

biji

Tabe

la 2

: Pro

cena

inst

ituci

onal

nog

inte

grite

ta p

olic

ije u

Srb

iji

55

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Upr

avlja

nje

finan

si-

jam

a u

polic

ijiPo

stoj

i spr

emno

st

ruko

vodi

laca

u p

o-lic

iji d

a ur

ede

ovu

obla

st.

Nije

poz

nato

da

po-

stoj

i pro

cena

sta

nja

u ov

oj o

blas

ti.

Post

oji p

lan

potr

eba

koji

nije

dos

tupa

n na

inte

rnet

str

anic

i M

UP-

a.

Aktiv

nost

i se

ne

spro

vode

u s

klad

u sa

pre

dviđ

enim

ro

kovi

ma.

Javn

ost n

ije d

ovol

j-no

info

rmis

ana

o re

aliz

aciji

mer

a.

Unu

traš

nja

kont

rola

po

licije

Post

oji s

prem

nost

ru

kovo

dila

ca u

po

liciji

da

izgr

ade

sist

em u

nutr

ašnj

e ko

ntro

le.

Ura

đena

je p

roce

na

i del

imič

no je

do-

stup

na n

a in

tern

et

stra

nici

MU

P-a.

Post

oji a

kcio

ni p

lan

za u

ređe

nje

unu-

traš

nje

kont

role

po

licije

.

Aktiv

nost

i se

ne

spro

vode

u s

klad

u sa

pre

dviđ

enim

ro

kovi

ma.

Javn

ost n

ije d

ovol

j-no

info

rmis

ana

o re

aliz

aciji

mer

a.

Spol

jna

kont

rola

i na

dzor

pol

icije

Post

oji s

prem

nost

sp

oljn

ih n

adzi

rača

, po

sebn

o ne

zavi

snih

re

gula

torn

ih te

la.

Org

aniz

acije

civ

il-no

g dr

uštv

a iz

radi

le

su p

roce

nu s

polj-

nog

nadz

ora

nad

polic

ijom

.

Ne

post

oji p

lan

koji

treb

a da

una

pred

i sp

oljn

i nad

zor

nad

polic

ijom

.

Post

oje

aktiv

nost

i ko

je s

e sp

rovo

de u

sk

ladu

sa

zako

nski

m

obav

ezam

a sp

oljn

ih

nadz

irač

a.

Javn

ost j

e u

dovo

lj-no

j mer

i upo

znat

a sa

pre

duze

tim

aktiv

nost

ima.

56

Tran

spar

entn

ost

razv

oja

inte

grit

eta

polic

ije

Uti

caj p

olit

ički

h in

tere

sa n

a ra

d po

licije

Upr

avlja

nje

ljud-

skim

res

ursi

ma

u po

liciji

Upr

avlja

nje

fina

n-si

jam

a u

polic

ijiU

nutr

ašnj

a ko

ntro

-la

pol

icije

Spol

jna

kont

rola

i na

dzor

pol

icije

Ogr

anič

eno

shva

tanj

e tr

ansp

aren

tnos

ti ko

je s

e pr

imen

juje

u

prak

si u

man

juje

ja

vnos

t rad

a po

licije

.

Inte

rnet

str

anic

a M

UP-

a ni

je p

otpu

no

isko

rišć

ena.

Ne

post

oje

jasn

i kr

iteri

jum

i na

osno

vu k

ojih

se

stav

lja o

znak

a ta

jnos

ti na

nek

i do

kum

ent,

pri č

emu

su m

ehan

izm

i za

nadz

or m

inim

alni

.

Ogr

omna

već

ina

građ

ana

i pol

icijs

kih

služ

beni

ka s

mat

ra

da p

oliti

čke

stra

nke

nega

tivno

utič

u na

ra

d po

licije

.

Gra

đani

koj

i su

odgo

vori

li da

po

licija

ne

želi

ili

nije

u s

tanj

u da

se

bori

pro

tiv r

azlič

itih

bezb

edno

snih

iz

azov

a m

isle

da

je

to z

bog

koru

pcije

i ut

icaj

a po

litič

ara

i m

oćni

ka.

Ne

proc

enju

je s

e po

dlož

nost

kor

upci

ji ka

ndid

ata

za r

adno

m

esto

.

Krite

riju

mi z

a na

-pr

edov

anje

su

tajn

i, pr

i čem

u ne

ma

jasn

ih p

okaz

atel

ja

na o

snov

u ko

jih

se m

eri u

čina

k za

posl

enih

.

Nije

usv

ojen

pod

-za

kons

ki p

ropi

s ko

jim s

e op

erac

io-

naliz

uju

nesp

ojiv

e de

latn

osti

polic

ijski

h sl

užbe

nika

.

Nep

ripr

emlje

nost

za

pro

gram

sko

budž

etir

anje

, koj

e tr

eba

otpo

četi

2015

.

Nije

usv

ojen

pro

pis

koji

bi tr

ebal

o da

ur

edi j

avne

nab

avke

u

obla

sti o

dbra

ne i

bezb

edno

sti.

Post

oje

man

jkav

osti

u ko

ntro

li so

pstv

enih

pri

hoda

.

Zabr

inja

va p

raks

a da

se

javn

e na

bavk

e u

ogro

mno

j već

ini

(66%

) spr

ovod

e po

po

stup

ku n

abav

ke

mal

e vr

edno

sti.

Sekt

or u

nutr

ašnj

e ko

ntro

le p

olic

ije

ne k

ontr

oliš

e sv

e za

posl

ene

u M

inis

tars

tvu.

Sekt

or u

nutr

ašnj

e ko

ntro

le p

olic

ije n

ije

neza

visa

n u

svom

ra

du.

Sekt

or u

nutr

ašnj

e ko

ntro

le p

olic

ije

nije

oba

veza

n da

iz

vešt

ava

Nar

odnu

sk

upšt

inu.

Gra

đani

nis

u sp

rem

ni d

a pr

ijave

ko

rupc

iju u

pol

iciji

.

Nad

leža

n O

dbor

za

unu

traš

nje

posl

ove

nije

ni

jedn

om r

azm

atra

o tr

ošen

je b

udže

tski

h sr

edst

ava

MU

P-a,

ni

ti af

eru

o Ža

ndar

mer

iji.

Drž

avna

rev

izor

ska

inst

ituci

ja n

e ra

spol

aže

dovo

ljnim

m

ater

ijaln

im i

ljuds

kim

res

ursi

ma.

Tabe

larn

i pri

kaz

fakt

ora

koji

najv

iše

utič

u na

sm

anje

nje

inte

grit

eta

polic

ije

Tabe

la 3

: Fak

tori

koji

utič

u na

sm

anje

nje

inte

grite

ta p

olic

ije

57

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Zapo

slen

i u M

UP-

u ni

su u

pozn

ati

sa p

ravi

lima

klas

ifika

cije

po

data

ka z

bog

čega

se

javl

jaju

gr

eške

pri

likom

od

ređi

vanj

a st

epen

a ta

jnos

ti.

Ne

post

oji

nije

dno

zvan

ično

ob

jašn

jenj

e u

kom

će

prav

cu ić

i pl

anir

ane

izm

ene

Zako

na o

pol

iciji

.

Polit

ičar

i čes

to

naja

vlju

ju s

men

e po

licijs

kih

ruko

vodi

laca

. Ne

post

oje

zvan

ična

ob

aveš

tenj

a o

razl

ozim

a nj

ihov

e sm

ene.

Gra

đani

o

tom

e sa

znaj

u pu

tem

m

edija

i ta

bloi

da.

„Cur

enje

” in

form

acija

iz

polic

ije p

ovez

uje

se s

a ra

zlič

itim

po

litič

kim

in

tere

sim

a ili

lič

nim

inte

resi

ma

poje

dina

ca.

Naj

veći

utic

aj

polit

ičke

str

anke

im

aju

na u

prav

ljanj

e lju

dski

m r

esur

sim

a.

Ne

post

oji d

ovol

jno

razv

ijen

sist

em

spol

jašn

jeg

ogla

šava

nja

slob

odni

h m

esta

u

MU

P-u.

Ne

post

oji

sist

em in

tern

og

ogla

šava

nja

slob

odni

h m

esta

u

MU

P-u.

Ne

post

oji d

ovol

jno

razv

ijen

sist

em

nadz

ora

i kon

trol

e za

sniv

anja

rad

nog

odno

sa u

MU

P-u.

Opi

si r

adni

h m

esta

nis

u za

dovo

ljava

juće

g kv

alite

ta.

U S

lužb

i int

erne

re

vizi

je n

isu

popu

njen

a sv

a ra

dna

mes

ta

pred

viđe

na

sist

emat

izac

ijom

ra

dnih

mes

ta.

Ne

post

oji k

ontr

ola

izvr

šeni

h tr

ansf

era

podr

učni

m

polic

ijski

m

upra

vam

a.

Ne

post

oje

jasn

i po

kaza

telji

na

osno

vu k

ojih

je

mog

uće

utvr

diti

svrs

isho

dno

troš

enje

bud

žets

kih

sred

stav

a.

Sekt

or u

nutr

ašnj

e ko

ntro

le p

olic

ije

ne p

osed

uje

odgo

vara

juće

lju

dske

, mat

erija

lne

i fina

nsijs

ke

kapa

cite

te.

Sekt

or u

nutr

ašnj

e ko

ntro

le p

olic

ije

ne s

arađ

uje

dovo

ljno

uspe

šno

sa p

odru

čnim

po

licijs

kim

up

rava

ma.

Rad

unut

rašn

jih

kont

rolo

ra u

M

inis

tars

tvu

unut

rašn

jih p

oslo

va

nije

koo

rdin

iran

.

Nis

u us

voje

ni s

vi

prop

isi k

oji u

ređu

ju

rad

SUKP

-a.

Ne

post

oje

jasn

i m

ehan

izm

i sar

adnj

e če

tiri u

nutr

ašnj

a ko

ntro

lora

u

MU

P-u

sa s

poljn

im

meh

aniz

mim

a ko

ntro

le u

Srb

iji.

Nep

ozna

to je

da

li će

Gra

đans

ki

nadz

orni

k vr

šiti

nadz

or n

abav

ki u

ob

last

i bez

bedn

osti

i odb

rane

.

Nije

ure

đen

sist

em

zašt

ite u

zbun

jivač

a u

polic

iji.

58

Sažetak

Opšti zaključak istraživanja jeste da Ministarstvo odbrane poseduje razrađeni pravni okvir, koji reguliše postupanje u svim oblastima rada, ali da nedostaju mehanizmi za prepoznavanje i blagovremeno sprečavanje koruptivnih radnji. Ovo se, pre svega, odnosi na povećanje transparentnosti proaktivnim objavljivanjem informacija (naročito o upravljanju finansijama i materijalnim resursima) i propisa, kao i na jačanje unutrašnje kontrole i spoljnog nadzora. Poseban rizik uočen je u oblasti postavljenja i razrešenja zaposlenih na visokim položajima. Postavljenje se odvija mimo zakona (pomoćnici ministra) ili nije regulisano (direktor Inspektorata odbrane), dok se razrešenja pre isteka mandata ne obrazlažu, a na nekim pozicijama su i neočekivano česta (Generalni inspektor službi) i vremenski se podudaraju sa političkim promenama u Ministarstvu. Kad je reč o upravljanju finansijskim i materijalnim resursima, najveći rizik predstavlja pravna neuređenost nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti. U oblasti upravljanja ljudskim resursima najviše zabrinjavaju izuzetno velika diskreciona ovlašćenja starešina i nedostatak nadzorne instance van lanca komandovanja.

Ministarstvo odbrane i vojska srbije

Katarina ĐokićVladimir Erceg

59

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Transparentnost

PrOceNa

Ministarstvo odbrane dosledno ispunjava zakonske obaveze koje se odnose na transparentnost rada, ali je za jačanje integriteta potrebno unaprediti proaktivno objavljivanje informacija, naročito u oblasti finansijskog i materijalnog poslovanja.

Ministarstvo odbrane objavljuje informacije o svom radu, ali ostaje prostora za poboljšanje

Jedan od glavnih pokazatelja transparentnosti jeste proaktivno objavlji-vanje informacija. Na sajtu Ministarstva odbrane dostupni su Informa-tor o radu, godišnji planovi javnih nabavki, kvartalni pregledi izvršenih javnih nabavki, podaci o dodatnim izvorima finansiranja (donacije), kao i pregled raspoređenih i utrošenih sredstava za finansiranje Ministar-stva odbrane (MO) u prethodne dve godine, te predloženih sredstava za finansiranje u tekućoj godini (2014).96 U tom smislu, Ministarstvo ispunjava obaveze koje proističu iz Zakona o slobodnom pristupu in-formacijama od javnog značaja.97 Ministarstvo bi, međutim, moglo da upozna javnost i sa podacima o ostalim prihodima koje ostvaruje (npr. prodajom viška naoružanja), kao i o merama preduzetim radi izgradnje integriteta. Na taj način bi se demistifikovao rad Ministarstva odbrane i omogućio kvalitetniji spoljni nadzor, što bi doprinelo jačanju integriteta ove institucije.

96 Pregled raspoređenih i utrošenih sredstava za finansiranje Ministarstva odbrane u 2012. i 2013. go-dini, i predloženih sredstava za finansiranje Ministarstva odbrane u 2014. godini. [online] <http://goo.gl/SR4030>. Ministarstvo u toku pisanja ovog teksta (juli 2014) još nije ažuriralo sajt pregledom raspoređenih sredstava za tekuću godinu, ali je ovaj pregled dostupan u Zakonu o budžetu.

97 Videti: „Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.” Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010, čl. 39.

60

Transparentnost budžeta odbrane je od 2012. smanjena

Počev od rebalansa 2012, budžet Srbije ne prikazuje izvore finansiranja po pojedinačnim ekonomskim klasifikacijama.98 Tako je za Ministarstvo odbrane moguće videti samo zbirne sume prihoda iz budžeta, sopstve-nih prihoda Ministarstva, prihoda od prodaje nefinansijske imovine i neraspoređenog viška prihoda iz prethodnih godina. Prikaz budžeta ne otkriva više kako se koriste sredstva iz različitih izvora. Takođe, dok su u budžetu za 2013. bili navedeni projekti i tačne sume kapitalnih izda-taka kojima je rukovodilo MO, u budžetu za 2014. navode se samo zbir-ne sume predviđene za 1) opremanje Vojske Srbije (VS) i 2) izgradnju i kapitalno održavanje objekata VS.99 Najzad, od 2013. ne prikazuju se odvojeno budžeti Inspektorata odbrane, Vojnobezbednosne agencije (VBA) i Vojnoobaveštajne agencije (VOA). U Ministarstvu odbrane ovo objašnjavaju uputstvom Ministarstva finansija da delovi budžeta koji ne prelaze određeni procenat ne moraju da se prikazuju odvojeno.

Prema samoproceni integriteta koju je izradila radna grupa Ministarstva odbrane u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije, tri najveća rizika na nivou sistema odbrane, u oblasti upravljanja institucijom, odnose se na nedovoljnu transparentnost:

• Propisi koji regulišu rad institucije nisu objavljeni na internet strani institucije.

• Sklopljeni poslovni ugovori nisu dostupni javnosti.• Praćenje i evidentiranje propisa je neažurno.

(ABPK 2014: 83)

Kad je reč o finansijskoj transparentnosti, problem predstavlja i to što u pregledu raspoređenih i utrošenih sredstava za protekle dve godine nisu naznačene promene do kojih je došlo nakon rebalansa republič-

98 Pregled raspoređenih i utrošenih sredstava za finansiranje Ministarstva odbrane u 2012. i 2013. godi-ni, i predloženih sredstava za finansiranje Ministarstva odbrane u 2014. godini: napomena 2.

99 „Zakon o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu” čl. 5.

61

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

kog budžeta. Time je otežano ocenjivanje toga da li su sredstva utroše-na u skladu sa onim što je planirano. Naime, na nekim konto linijama utrošeno je primetno manje sredstava nego što je raspoređeno, ali se iz samog pregleda ne može naslutiti da li je to posledica neadekvatnog planiranja ili neprikazane preraspodele budžetskih sredstava.

Transparentnost procesa nabavki načelno je na solidnom nivou, ali uz dosta prostora za dodatna poboljšanja

Transparentnost procesa javnih nabavki postiže se time što naručilac objavljuje oglas i obaveštenje o javnim nabavkama, konkursnu doku-mentaciju, zaključene ugovore, planove javnih nabavki i izveštaje o sprovedenim javnim nabavkama na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici, kao i sve relevantne zbirne podatke o nabavkama u svom informatoru. Ministarstvo odbrane uspostavilo je praksu redov-nog objavljivanja ovih podataka, ali sa mešovitim učinkom.

Ministarstvo u najvećem broju slučajeva objavljuje oglase javnih na-bavki i konkursnu dokumentaciju, dok često izostaju obaveštenja o za-ključenim ugovorima. Planovi javnih nabavki i izveštaji o sprovedenim nabavkama nalaze se na stranici Ministarstva, ali samo za 2012. i 2013. godinu.100 Informacije su u načelu dostupne, ali su izuzetno neprak-tično i nepristupačno predstavljene. Posebno je problematično pro-naći informacije o poverljivim nabavkama.101 Ministarstvo odbrane ne objavljuje redovno čak ni zbirne podatke o poverljivim nabavkama, što onemogućava javnosti da lako ostvari uvid u to koliko se novca troši za

100 Doduše, informacije o sprovedenim javnim nabavkama za period pre 2012. dostupne su uvidom u bazu postupaka javnih nabavki na Portalu javnih nabavki, koji sadrži podatke od početka 2007. godine.

101 Informator o radu Ministarstva odbrane iz jula 2014. prikazuje ukupnu vrednost poverljivih nabavki samo za 2009, 2010. i 2011. godinu.

62

ove svrhe.102 Nepristupačnost ovih informacija dobro ilustruje činjenica da je za dobijanje pregleda utrošenih sredstava u postupcima nabavki, poput ovog datog u tabeli 1, neophodno bilo ukrstiti devet zvaničnih dokumenata.103

Za transparentnost procesa javnih nabavki takođe je važan kvalitet in-formacija u objavljenim dokumentima. Novi Zakon o javnim nabavka-ma predviđa da se u planovima javnih nabavki moraju navesti razlo-zi i opravdanost svake pojedinačne nabavke.104 U planu Ministarstva za 2014. godinu obrazloženja opravdanosti u dosta slučajeva data su po principu „zašto-zato”105, čime se ova obaveza isključivo formalno ispunjava.

Ministarstvo odbrane na zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja odgovara redovno, ali sporo

Kada odgovara na zahteve, Ministarstvo najčešće koristi pravo na pro-dužetak roka za odgovor sa 15 na 40 dana.106 Razlog tome može biti složena procedura odgovaranja, u kojoj zahtevi prolaze više instanci, a neke i više puta.107 U Ministarstvu odbrane očekuje se uvođenje e-upra-ve, koja bi omogućila praćenje dokumenata i skratila vreme njihovog

102 Na poverljive nabavke odlazi u proseku 40% ukupnih izdvajanja za javne nabavke u Ministarstvu od-brane – oko 4 milijarde dinara na godišnjem nivou. (Sopstveni proračun na osnovu dostupnih podataka). Nepristupačnost ovih informacija dobro ilustruje činjenica da je za dobijanje pregleda utrošenih sredstava u postupcima nabavki, poput onog u tabeli 1, u poglavlju Finansije i materijalni resursi neophodno bilo ukrstiti devet zvaničnih dokumenata.

103 Završni račun Budžeta RS za 2013, 2012, 2011, 2010; Izveštaji sa Portala javnih nabavki; Informator o radu MO; Podaci o javnim nabavkama 2012–2013. sa sajta Ministarstva odbrane; Odgovori na upitnik BCBP-a u februaru 2014; Izveštaj DRI o reviziji godišnjeg finansijskog izveštaja Ministarstva odbrane.

104 „Zakon o javnim nabavkama.” Službeni glasnik, br. 124/2012, čl. 51, st. 3.

105 Na primer, planirana javna nabavka velike vrednosti za usluge konsultacija za procenu opravdanosti primene novih informacionih i telekomunikacionih tehnologija obrazložena je stavkom „Potrebe korisni-ka”. Plan JN za 2014. MO. 2014: 62.

106 Up. Erceg, V. Praksa organa javne vlasti u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. U: Milošević, M. i P. Petrović (ur.), 2013: 36.

107 Beleške sa sastanka predstavnika MO i BCBP-a, održanog u prostorijama MO 16. juna 2014.

63

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

cirkulisanja.108 Stoga bi pri uvođenju e-uprave trebalo posebno voditi računa o tome da se ubrza davanje odgovara po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Smene visokih funkcionera se ne obrazlažu, što je jedna od prepreka većoj transparentnosti MO

Pomoćnici ministra, načelnici sektora, direktori Inspektorata odbrane i Generalni inspektor vojnih službi razrešavaju se dužnosti bez obra-zloženja. Ovo je naročito problematično kada su smene na određenoj poziciji česte, kao što je to slučaj sa Generalnim inspektorom vojnih službi: za tri godine (2011–2014) na ovoj poziciji bile su tri osobe, iako po zakonu mandat GIS-a traje pet godina.109 Kada bi smene bile obra-zlagane, to bi povećalo transparentnost rada Ministarstva odbrane, ali i poverenje građana, kao i zaposlenih u MO i pripadnika VS, u ovu instituciju.

Na transparentnost MO negativno utiče neselektivno stavljanje oznaka tajnosti na dokumenta Ministarstva

Iako Ministarstvo raspolaže propisima o određivanju stepena tajno-sti110, redovna je pojava da se dokumenti koji bi trebalo da budu javni označavaju nekim stepenom tajnosti, najčešće „interno”111. Ova pojava ne mora ukazivati na želju da se podaci sakriju od javnosti, već može biti posledica nedovoljne obučenosti zaposlenih. Stoga bi trebalo sistemat-ski edukovati zaposlene u MO o određivanju stepena tajnosti.112 Osim

108 Isto.

109 „Zakon o VBA i VOA.” Službeni glasnik, br. 88/2009, 55/2012 – odluka US i 17/2013, čl. 54, st. 2.

110 Videti dokumenta pod nazivom „Odluka o određivanju stepena tajnosti”, objavljena u Sl. vojnom listu: 11/11-127, 14/11-172, 15/11-198, 21/11-338, 8/12-133, 23/12-513, 14/13-231.

111 Osim toga, na svaki interni dokument MO rutinski i dalje stavlja zastarelu oznaku vojne tajne.

112 Zapisnik sa stručnih konsultacija „Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti”, 2014: 2.

64

toga, kancelarije za opšte poslove u organizacionim jedinicama MO, koje u okviru nadzora kancelarijskog poslovanja proveravaju i označa-vanje dokumenata, trebalo bi da pojačaju kontrolu korišćenja oznaka stepena tajnosti i da ukazuju matičnim organizacionim jedinicama na eventualne sistematske nepravilnosti u označavanju dokumenata.

donošenje i sprovođenje odluka

PrOceNaPostavljenje i razrešenje onih koji su na važnim funkcijama mimo zakona ozbiljno ugrožava integritet Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Osobe na važnim funkcijama postavljaju se i razrešavaju mimo zakona ili bez jasnog obrazloženja

Tako se, na primer, pomoćnici ministra, suprotno odredbama Zakona o državnim službenicima, postavljaju bez konkursa.113 Osim toga, iako se pomoćnici ministra po zakonu postavljaju na period od 5 godina, u praksi su smenjivani pre isteka mandata. Rešenja o razrešenju koja se objavljuju u „Službenom glasniku” ne obrazlažu se, ali je primetno da su smene obično povezane sa političkim promenama u Ministarstvu.114 Slično je i sa Generalnim inspektorom službi (GIS), čiji mandat po zako-nu traje pet godina.115 Uslovi za smenjivanje su veoma strogo defini-

113 Cvejić, B. „Bez konkursa do državne fotelje.” Danas online, 2. 5. 2013. <http://goo.gl/E26qi6>. „Ministri bez konkursa zaposlili 148 ljudi.” Blic online, 4. 3. 2013. <http://goo.gl/9jub4l>.

114 Poslednje smene pomoćnika bile su u maju i junu 2014. Ministar odbrane povezao je u jednoj izjavi ove smene sa zloupotrebama u VS. Videti: „Gašić: Smenio sam dva pomoćnika zbog zloupotrebe.” Blic online, 7. 7. 2014. [online] <http://goo.gl/sXgE1K>.

115 „Zakon o VBA i VOA.” Isto, čl. 54, st. 2.

http://goo.gl/E26qi6

http://goo.gl/9jub4l

http://goo.gl/sXgE1K

65

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

sani116, ali su tokom tri godine na ovoj poziciji bila čak tri lica117. Kao i u slučaju pomoćnika ministra, rešenja o razrešenju GIS-a nisu obrazlože-na118, a razrešenja generalnih inspektora su tokom dosadašnje prakse sledila svega nekoliko meseci nakon što je došlo do promene ministra odbrane. Razrešenje funkcionera pre isteka mandata bez jasnog obra-zloženja urušava integritet samih funkcija, a takođe ugrožava i konti-nuitet funkcionisanja Ministarstva nakon političkih promena (izbora ili smene ministra).

Protivzakonito postavljenje načelnika Generalštaba generala Ljubiše Dikovića za komandanta gradskog Štaba za vanredne situacije u Šapcu, koje je izvršio predsednik Vlade119, jasno govori o premoći diskrecionog političkog odlučivanja nad pravilima koja uređuju rad institucija. Propisi koji uređuju postupanje u vanrednim situacijama120 nigde ne predviđa-ju mogućnost razrešenja i postavljenja komandanta gradskih i opštin-skih štabova za vanredne situacije mimo odluke njihovih skupština. Po-red toga, neposredno komandovanje načelnika Generalštaba lokalnim kriznim štabovima u vanrednim situacijama nema nikakvo utemeljenje u njegovim nadležnostima.121

116 Generalni inspektor službi može biti razrešen dužnosti i pre isteka perioda na koji je postavljen u sledećim slučajevima: na lični zahtev, ako trajno izgubi zdravstvenu sposobnost da obavlja svoju dužnost, „kada je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za vršenje dužnosti” ili „ako ne postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisom, prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno”. (Zakon o VBA i VOA, čl. 55, st. 2)

117 Božidar Banović (februar 2011 – decembar 2012), Miladin Vujanović (decembar 2012 – januar 2014) i Milan Letić (postavljen u januaru 2014). („Vlada: Banović generalni inspektor,” <http://goo.gl/fHNHr7>; „Vujanović novi generalni inspektor vojnih službi,” <http://goo.gl/tj5UGX>; „Smenjeni direktori vojnih tajnih službi Dragan Vladisavljević i Svetko Kovač,” <http://goo.gl/O39TZd>).

118 Npr: „Rešenje o razrešenju Generalnog inspektora.” Sl. glasnik RS, br. 4/2014. <http://goo.gl/9CqZZN>.

119 „Izveštaj Vlade Srbije o poplavama i preduzetim merama,” 2014: 13.

120 „Zakon o vanrednim situacijama” (2009) i „Uredba o sastavu i načinu rada štabova za vanredne situacije” (2010)

121 „Zakon o Vojsci Srbije.” Sl. glasnik RS, br. 116/2007, 88/2009 i 101/2010 – dr. zakon, čl. 19.

http://goo.gl/fHNHr7

http://goo.gl/tj5UGX

http://goo.gl/O39TZd

http://goo.gl/9CqZZN

66

U Ministarstvu odbrane ne postoji organizaciona jedinica koja je eksplicitno određena da upravlja procesom izgradnje integriteta

Do sada su se analiza i planiranje izgradnje integriteta odvijali na (bar) dva koloseka: aktivnosti radne grupe za samoprocenu integriteta u okviru saradnje sa NATO i izrada planova integriteta predviđenih Zako-nom o agenciji za borbu protiv korupcije, u saradnji sa ovim telom.122 Prvim setom aktivnosti upravljao je Sektor za politiku odbrane, a dru-gim državni sekretar. Prema informacijama koje BCBP ima, radna gru-pa za samoprocenu nije se sastajala nakon objavljivanja Samoprocene krajem 2012.123

Finansije i materijalni resursi

PrOceNa

Prelazak na programski budžet zahteva jasno definisanje prioriteta u politici odbrane. Značajne rizike predstavljaju pravna neuređenost nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti, i neusklađenost knjigovodstvene evidencije imovine sa stvarnim stanjem.

Najavljeni prelazak na programski budžet mogao bi da doprinese odgovornijem upravljanju finansijama

Prema poslednjim informacijama, Srbija će početi da primenjuje dugo najavljivani programski budžet od 2015.124 Prema saznanjima BCBP-a, Ministarstvo odbrane već izvesno vreme, paralelno sa linijskim, pripre-ma i programski budžet, te ova promena na republičkom nivou ne bi

122 Zapisnik sa stručnih konsultacija „Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti”, 2014.

123 Isto.

124 „Krstić: Srbija prelazi na programski budžet 2015.” Blic online, 21. 5. 2014. <http://goo.gl/uiuYNu>

http://goo.gl/uiuYNu

67

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

trebalo da uspori njegov rad.125 Programsko budžetiranje predstavlja budžetiranje po programskoj klasifikaciji, kojom se prikazuju ciljevi, očekivani rezultati, aktivnosti i sredstva potrebna za ostvarivanje cilje-va.126 Prelazak na programski budžet je stoga poželjan jer bi omogućio poređenje ciljeva politike odbrane i raspodele finansijskih sredstava. Na taj način bi bilo jednostavnije utvrditi da li predviđena finansijska sredstva odgovaraju postavljenim ciljevima. Međutim, prelazak na pro-gramski budžet podrazumeva da ciljevi politike odbrane, kao i prioriteti i potrebe Ministarstva odbrane, budu jasno definisani.

Prilikom čitanja Strategije odbrane moguće je zapaziti da međunarodna saradnja i učestvovanje u multinacionalnim operacijama predstavljaju do-minantnu orijentaciju Vojske Srbije. Ovo opredeljenje podržava i nova Vla-da Srbije, formirana u aprilu 2014. Jedini cilj u oblasti odbrane pomenut u ekspozeu predsednika Vlade 2014. jeste učestvovanje pripadnika oružanih snaga Srbije u mirovnim misijama.127 Prema rečima ministra odbrane Brati-slava Gašića, prioriteti Ministarstva i Vojske Srbije predstavljaju opremanje „savremenim naoružanjem i učešće u mirovnim operacijama”.2128 Ministar-stvo odbrane obezbedilo je 819.500.000 dinara za potrebe učestvovanja pripadnika VS u multinacionalnim operacijama129, što čini 1,4% ukupnog budžeta Ministarstva. Postavlja se pitanje da li postoje drugi, manje vidljivi ciljevi za koje se više izdvaja ili linijski budžet omogućava da se izdacima po-kriva samoodržanje MO i VS u postojećem stanju. Sudeći po tome što 64% budžeta Ministarstva odbrane otpada na plate, socijalna davanja i druge na-knade zaposlenima130, izgleda da je u pitanju ovo drugo.

Još jedan izazov u upravljanju finansijama predstavljaju redovni reba-lansi republičkog budžeta. Redovni rebalansi otežavaju planiranje iz-

125 Beleške sa sastanka predstavnika MO i BCBP-a, održanog u prostorijama MO 16. juna 2014.

126 „Šta je programsko budžetiranje?” <http://voditeracuna.rs/research/916/>.

127 „Ekspoze mandatara Aleksandra Vučića.” B92 dokumenti, 27. 4. 2014. [online] <http://goo.gl/N8Op-Hl>.

128 „Gašić: Vojska Srbije uvek pouzdan oslonac države.’ Politika, 20. 6. 2014. [online] <http://goo.gl/jqSQog>.

129 Izjava ministra odbrane na plenarnoj sednici Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Repu-blike Srbije, 12. jun 2014. < http://www.otvoreniparlament.rs/2014/06/12/page/2/>.

130 Sopstveni proračun na osnovu Zakona o budžetu za 2014. godinu. Uračunate se sledeće konto linije razdela 18: 411–416, 472.

http://voditeracuna.rs/research/916/

68

dataka, pošto Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije ne znaju kojim fi-nansijskim sredstvima raspolažu. U ovakvim uslovima povećava se rizik od toga da postavljeni prioriteti ne odražavaju stvarne potrebe i ciljeve MO i VS.

Oblast nabavki važnih za odbranu i bezbednost ostaje potpuno neuređena

U periodu od kada je počeo da se primenjuje novi Zakon o javnim na-bavkama131, MO i dalje sprovodi nabavke sa određenim stepenom taj-nosti, i to prema zastareloj Uredbi o sredstvima posebne namene jer Vlada još nije uredila ovu oblast neophodnim podzakonskim aktima.

Tabela 4: Pregled broja vrednosti zaključnih ugovora o nabavkama Mini-starstva odbrane (2010–2013)

god.

Utrošena sredstva MO u 000

din.

jN velike vrednosti u 000 din.

jN male vrednosti u 000 din.

Poverljive nabavke u 000

din.

Odnos vrednosti tipova nabavki

u %

% # Vrednost din. % # Vrednost

din.% Vrednost

din. jN jNMV POV

2013 55.612.487 10 536 5.470.151 2 11.238 1.225.459 0,7 368.332 77 17 5

2012 57.743.417 7 378 4.060.912 4 16.702 2.201.171 5 2.941.431 44 24 32

2011 75.965.598 8 500 5.877.203 3 14.011 2.513.799 5 4.070.259 47 20 33

2010 74.588.558 6 472 4.757.815 2 3.420 1.562.928 7 5.161.983 41 41 45

Novi Zakon o javnim nabavkama uveo je dve kategorije osetljivog tipa nabavki: Javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti (JNOB)132 i Na-bavke u oblasti odbrane i bezbednosti na koje se ne primenjuje Zakon (NOB).133 Pod ove dve kategorije nabavki trebalo bi da se podvedu sve dosadašnje nabavke koje su sprovođene prema sada već zastareloj

131 Zakon o javnim nabavkama primenjuje se od 1. aprila 2013. godine.

132 Zakon donekle unosi konfuziju time što ove nabavke naziva „javnim”. U pitanju jesu nabavke na koje se primenjuje Zakon, ali i za koje važe posebna pravila, ali je to zapravo oblik nabavki koji je na pola puta između „poverljivih” i „javnih” nabavki.

133 „Zakon o javnim nabavkama,” godina čl. 127. i čl. 128. da li je to iz 2012, kao što stoji u lit.

69

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Uredbi o sredstvima posebne namene.134 Novi zakon pravi značajan iskorak time što deo poverljivih nabavki podvodi pod svoju nadležnost (u vidu JNOB) i time uspostavlja veću kontrolu u ovoj oblasti.

kako novi zakon o javnim nabavkama uređuje oblast nabavki značajnih za odbranu i bezbednost?

javne nabavke iz oblasti odbrane i bezbednosti (jNOb)Javne nabavke iz oblasti odbrane i bezbednosti su u Zakonu uopšteno

definisane, dok je Vladi prepušteno da donese preciznu listu svih dobara, usluga i radova iz ove oblasti.135 Ova oblast pokriva, između ostalog, nabav-ke naoružanja, vojne opreme, radova i usluga u vezi sa vojnim postrojenjima i u odbrambene svrhe. Specifičnost JNOB jeste u tome što naručioci sastav-ljaju poseban plan nabavki iz oblasti odbrane i bezbednosti, koji dostavljaju Vladi, a ona onda donosi odluku o sprovođenju postupka i o tome obave-štava nadležni odbor Narodne skupštine. Prema staroj Uredbi o sredstvima posebne namene postupak je sprovodila komisija koju bi obrazovao mini-star odbrane. Novi zakon je i ovde napravio iskorak. Uredio je i definisao procedure sprovođenja ovih postupka.

Nabavke iz oblasti odbrane i bezbednosti na koje se ne primenjuje zakon (NOb)

U nabavke iz oblasti odbrane i bezbednosti koje su izuzete od primene Zakona spadaju one koje su neophodne i isključivo usmerene ka zadovolje-nju potreba obaveštajnih aktivnosti ili one koje se koriste tamo gde bi pri-mena postupka javne nabavke dovela do otkrivanja ključnih bezbednosnih informacija. Zatim, u njih spadaju i sve nabavke koje se sprovode u inostran-stvu za policijske, vojne ili obaveštajne potrebe, potom, one u okviru pro-grama saradnje istraživanja i razvoja novog proizvoda, kao i one nabavke koje spadaju u oblast JNOB, ali koje se sklapaju u skladu sa međunarodnim sporazumima.136

134 Za poređenje unapređenja koje je novi zakon doneo u ovoj oblasti u odnosu na zastarelu Uredbu o sredstvima posebne namene pogledati Aneks 1.

135 „Zakon o javnim nabavkama.” Sl. glasnik RS, br. 124/2012, čl. 127, st. 6: Spisak dobara, usluga i radova predmeta nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti. Ako je ovaj novi iz 2013, onda mora da stoji i u lit. i ovde da bude naveden sl. glasnik itd.


70

Kontrola nabavki važnih za odbranu i bezbednost bi po donošenju ne-ophodnih podzakonskih akata trebalo da bude jača od zastarelih pro-cedura koje propisuje Uredba o sredstvima posebne namene.137 Go-dišnje izveštaje o sprovedenim nabavkama iz ove oblasti razmatraće Vlada i nadležni odbor Narodne skupštine138.

Tabela 5: Regulisanje nabavki značajnih za odbranu i bezbednost

Spisak podzakonskih akata koje Vlada Srbije još nije donela1. Uredba o postupku javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti

2. Spisak dobara, usluga i radova predmeta nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti

3. Uredba kojom se bliže uređuju forma i sadržina godišnjeg izveštaja o spro-vedenim nabavkama (JNOP i NOB)

Po novom zakonu Vlada dobija široka diskreciona ovlašćenja u određi-vanju toga koje će nabavke biti tretirane kao JNOB, a koje kao NOB139, ali time što se značajan deo postupka stavlja i na uvid Narodnoj skup-štini140 postiže se zadovoljavajući nivo kontrole i raspodele odgovor-nosti. Nažalost, više od godinu i po dana od donošenja novog Zakona o javnim nabavkama Vlada nije donela nijedan od predviđenih podza-konskih akata (videti tabelu 2). Neodgovoran odnos Vlade prema ovom pitanju drži institucije bezbednosti u nezavidnom položaju, ugrožava donekle i bezbednost zemlje i produbljuje rizike od pojave zloupotreba i nesvrsishodnog trošenja javnih sredstava u ovoj značajnoj i osetljivoj oblasti nabavki.

137 Zastarela Uredba je propisivala postojanje izveštaja, ali se on dostavljao samo Kabinetu ministra.


139 „Zakon o javnim nabavkama.” Sl. glasnik RS, br. 124/2012, čl. 128, st. 1, tač. 5. propisuje da Vlada može da odluči da će neka nabavka značajna za odbranu i bezbednost biti izuzeta od primene zakona uko-liko bi primena postupka javne nabavke dovela do otkrivanja informacija ključnih za bezbednost.

140 Obaveštavanjem nadležnog odbora o Odluci o pokretanju postupka JNOB i dostavljanjem godišnjeg plana o izvršenim JNOB i NOB nadležnom odboru.

71

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Nabavke iz oblasti odbrane i bezbednosti – usklađivanje sa tekovinama eU

Zakon o javnim nabavkama uređuje oblast nabavki iz oblasti odbrane i bezbednosti kao odgovor na direktivu141 Evropskog parlamenta i Saveta EU o usklađivanju postupaka nabavke za određene ugovore u oblasti odbrane i bezbednosti. Cilj ove direktive je postepeno uspostavljanje evropskog tržišta naoružanja i vojne opreme – otvaranje nacionalnih tržišta i jačanje industrij-ske baze EU u oblasti odbrane i bezbednosti.142 Usvajanje ove tekovine EU u Zakonu jedan je od važnih koraka ka zatvaranju poglavlja V u pregovorima za učlanjenje u EU.

Uvedeni su efikasni mehanizmi za jačanje integriteta u postupku javnih nabavki, ali oni još nisu u potpunosti primenjeni

Oblast nabavki se u unutrašnjim procenama Ministarstva odbrane iz-dvaja kao jedna od prvih oblasti u kojima je izražen rizik od pojave ko-rupcije.143 Kada se uzme u obzir obim javnih sredstava kojim raspolaže Ministarstvo odbrane, jasno je da je razvijanje i jačanje preventivnih mehanizama u oblasti nabavki izuzetno važno.

Ministarstvo odbrane – veliki budžetski korisnik

Prosečna budžetska izdavanja za Ministarstvo odbrane u prethodne tri godine (2012–2014) iznose oko 60 milijardi dinara (pola milijarde evra), što čini oko 6,5% ukupnog godišnjeg budžeta Republike Srbije144 i 1,65% BDP-a.145 Od ukupnih sredstava na raspolaganju, Ministarstvo svake godine to-kom nabavki potroši jednu šestinu svog budžeta – oko 10 milijardi dinara

141 Direktiva 2009/81/EC.

142 Terzić, B. i dr., 2013: 420.

143 Ministarstvo odbrane. ”Samoprocena: izgradnja integriteta za smanjenje rizika od korupcije u Srbiji.” Beograd, 2012: 2, tač. 6; Ministarstvo odbrane. Odgovori na upitnik BCBP-a, 15. 6. 2012.

144 Sopstveni proračun na osnovu Zakona o budžetu RS za 2014, 2013, 2012.

145 Prema proceni WB BDP za Srbiju, [online] <http://data.worldbank.org/country/serbia> 5. 8. 2014. godine

72

(87 miliona evra).146 Ministarstvo odbrane jedan je od najvećih budžetskih korisnika, sa budžetom koji je veći od budžeta Narodne skupštine, pred-sednika Republike, Vlade, kompletnog pravosudnog sistema, Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine zajedno.

Za integritet nabavki neophodno je postojanje dovoljnog broja stručnih lica koja upravljaju ovim procesima. Uprava za snabdevanje Ministar-stva odbrane glavna je instanca u planiranju i organizovanju postupaka nabavki. U njoj radi 45 lica, sertifikovanih službenika za javne nabavke, i njihov broj je, prema tvrdnji Ministarstva odbrane, u skladu sa sistema-tizacijom i realnim potrebama Uprave.147

Zakon o javnim nabavkama iz 2013. doneo je dosta unapređenja u opštem delu, koji uređuje mehanizme sprečavanja korupcije, sukoba interesa i integriteta procesa planiranja nabavki.148 Svaki naručilac je, prema Zakonu, obavezan da preduzme sve potrebne mere kako ne bi došlo do korupcije u toku nabavke. Zakon nalaže da sva komunikacija vezana za nabavke bude pisana. Predviđa se i obaveza ovlašćenog lica da odbije naloge suprotne propisima, kao i njegova zaštita nakon tog čina. Tu su i zaštita integriteta postupka zabranom učestvovanja pove-zanih lica u postupku, kao i obaveza prijavljivanja korupcije i zabrana radnog angažovanja kod dobavljača. Posebno se ističu dve novine koje se direktno odnose na velike naručioce poput Ministarstva odbrane: obaveza donošenja Internog plana za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama i obaveza donošenja Internog akta o uređenju postupka javnih nabavki unutar naručioca.

Ministarstvo odbrane još nije donelo Interni plan za sprečavanje ko-rupcije u javnim nabavkama jer je prethodno neophodno da Uprava za javne nabavke (UJN) i Agencija za borbu protiv korupcije (ABPK) izrade

146 Sopstveni proračun na osnovu podataka o javnim nabavkama za MO i VS dostupnim na internet stranici Ministarstva <http://goo.gl/cM2gld>.

147 Ministarstvo odbrane. Odgovori na upitnik BCBP-a, 5. 3. 2014.

148 „Zakon o javnim nabavkama.” Sl. glasnik RS, br. 124/2012, čl. 21–30.

73

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

generalni plan koji će usvojiti Vlada. Zakon nije propisao rok do kada UJN i ABPK moraju doneti ovaj plan.149

Grafikon 6: Proces nabavki

Planiranjenabavki

Zaključenjei realizacija

ugovora

Sprovođenjenabavki

Ocenjivanjeučinka

nabavkePROCES NABAVKI

Interni akt o uređenju postupaka javnih nabavki kojih se pridržava na-ručilac izuzetno je važan jer bi trebalo da uredi proces nabavki u ce-losti, a posebno način planiranja nabavki – kriterijume, pravila i način određivanja predmeta javne nabavke i procenjene vrednosti, te način ispitivanja i istraživanja tržišta. Planiranje nabavki predstavlja ključnu fazu nabavki, u kojoj se najviše utiče na svrsishodnost nabavki. Akt bi, takođe, trebalo da uredi i odgovornost za planiranje, ciljeve postupka javne nabavke, način izvršavanja obaveza iz postupka, način obezbeđi-vanja konkurencije, sprovođenje i kontrolu javnih nabavki, kao i način praćenja izvršenja ugovora o javnoj nabavci. Za velike naručioce, poput Ministarstva odbrane, Interni akt takođe predviđa i formiranje posebne

149 „Zakon o javnim nabavkama.” Sl. glasnik RS, br. 124/2012, čl. 21, st. 6–8.

74

službe koja bi sprovodila kontrolu planiranja, sprovođenja postupka i izvršenja javnih nabavki.150 Uprava za javne nabavke je u februaru 2014. donela Model internog akta na osnovu koga je trebalo da svi veliki na-ručioci izrade svoje Interne akte u roku od tri meseca.151 Dva meseca po isteku roka Ministarstvo odbrane još nije donelo svoj Interni akt.152

Jedna od manje transparentnih i ujedno kompleksnijih oblasti u upravljanju finansijama jeste zadržavanje i raspolaganje sopstvenim prihodima

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu 2012, budžetskim korisnici-ma ukinuto je pravo na raspolaganje sopstvenim prihodima, sa izuzet-kom prihoda koje svojom delatnošću ostvare visokoobrazovne i nauč-ne ustanove.153 Ovo se naročito odrazilo na vojno zdravstvo: Uprava za vojno zdravstvo ostvarila je, naime, 72,5% sopstvenih prihoda Ministar-stva odbrane u 2012. godini.154 Novim izmenama Zakona u toku 2013. predviđeno je da prihodi organizacionih jedinica Ministarstva odbra-ne i Vojske Srbije koje se bave tačno određenim delatnostima od 1. 1. 2014. zadržavaju karakter sopstvenih prihoda.155 Ministarstvo odbrane nije do sada objavilo na svom sajtu, odnosno u Informatoru, o kojim or-ganizacionim jedinicama je reč, koje usluge ove jedinice pružaju i koliki su njihovi prihodi.156


151 Uprava za javne nabavke. „Model internog akta.” <http://goo.gl/oCgFH2>


153 „Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.” Sl. glasnik RS, br. 93/2012, čl. 47. [s3].


155 „Zakon o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu.” Sl. glasnik RS, br. 62/2013, čl. 16. stav 3.

156 Inače, organizacione jedinice MO i VS ne upisuju se u Registar privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre. Ministarstvo odbrane. Odgovori na upitnik BCBP-a, 15. 7. 2014.

http://goo.gl/oCgFH2

75

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Prema odgovorima na upitnik koji je poslao BCBP157, sledeće organiza-cione jedinice planirale su sopstvene prihode u 2014:

■ Vojna akademija ■ Vojnotehnički institut ■ Vojna kontrola kvaliteta ■ Direkcija za standardizaciju, kodifikaciju i metodologiju ■ Vojnomedicinska akademija ■ Tehničko-opitni centar ■ Vojno-geografski institut ■ Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović” ■ Tehničko-remontni zavod Čačak

Evidencija imovine predstavlja značajnu slabost u sistemu odbrane

Ministarstvo odbrane još nije uskladilo knjigovodstveno stanje sa stvarnim stanjem nefinansijske imovine iako je DRI to preporučila još u Izveštaju za 2010. godinu. Drugim rečima, ni Ministarstvo odbrane, ni građani Srbije ne znaju tačnu vrednost imovine kojom Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije raspolažu.158

Jedan od razloga za to jeste što Ministarstvo još nema tačnu evidenciju o nepokretnostima kojima raspolaže. Osnovni problem u postojećem sistemu evidencije nepokretnosti ostaje neažuriranje podataka. Mini-starstvo odbrane upravlja jednim prilično složenim sistemom, koji ras-polaže znatnom imovinom, te je bez odgovarajućih tehnoloških reše-nja teško redovno ažurirati podatke. Prema podacima iz Ministarstva, izrađen je informacioni sistem evidencije nepokretnosti koji predstav-


158 Prema Informatoru, ukupna vrednost nepokretne imovine koju su koristili MO i VS na dan 31. 12. 2010. iznosila je 1.209.203.892.000 dinara (po srednjem kursu NBS na taj dan, 11.461.843.823 evra), a ukupna vrednost pokretne imovine 83.596.780.000 dinara (792.400.060 evra). S obzorom na to da je DRI prilikom revizije finansijskog izveštaja MO za 2010. uočila da, usled neažuriranja podataka i neuračunava-nja amortizacije u vrednost imovine, stvarno stanje imovine ne odgovara knjigovodstvenom (DRI 2011: 6), ove sume bi trebalo uzeti s rezervom.

76

lja bazu podataka za vođenje knjigovodstvene evidencije o vojnim ne-pokretnostima. Takođe, izvršen je unos raspoloživih knjigovodstvenih podataka.159 Međutim, usklađivanje stvarnog i knjigovodstvenog sta-nja nepokretnosti nije izvršeno zato što ne postoji pravni okvir koji reguliše ovu oblast. Izrađeni su nacrti pravilnika o raspolaganju nepo-kretnostima za posebne namene160 i instrukcije o popisu nepokretno-sti.161 Do jula 2014. ovi dokumenti još nisu usvojeni.

Dodatnu prepreku tačnoj proceni vrednosti imovine predstavlja to što se u poslovnim knjigama ne evidentira umanjenje vrednosti nepokret-ne i pokretne imovine zbog amortizacije.162 Posledica toga je da stvar-no stanje imovine ne odgovara knjigovodstvenom stanju.

Uređen je postupak izdavanja nepokretnosti u zakup, ali prihodi od zakupa ostaju izvan domašaja javnosti i institucija koje vrše spoljni nadzor

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije raspolažu znatnim brojem nepo-kretnosti koje izdaju u zakup. Samo u Beogradu, Ministarstvo je to-kom 2012. i 2013. u zakup izdalo 2050 stanova, 94 poslovna prostora i 471 garažu ili garažno mesto.163 U MO ne postoji interni akt kojim se uređuje davanje nepokretnosti u zakup, ali je ovo pitanje uređeno Zakonom o javnoj svojini, Zakonom o stanovanju i Uredbom o uslo-vima pribаvljаnjа i otuđenjа nepokretnosti neposrednom pogodbom, dаvаnjа u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nаdmetаnjа


160 Pun naziv: Nacrt pravilnika o načinu pribavljanja, raspolaganja, korišćenja, upravljanja, održavanja, evidencije i upisu prava na nepokretnim stvarima za posebne namene. Prema: Ministarstvo odbrane. Od-govori na upitnik BCBP-a, 5. 3. 2014.

161 Isto.

162 Agencija za borbu protiv korupcije. „Izveštaj o samoproceni integriteta organa javne vlasti u Republi-ci Srbiji: planovi integriteta.” Beograd, 2014: 85.

163 Ministarstvo odbrane. Odgovori na upitnik BCBP-a, 5. 3. 2014. Prema istom dokumentu, u Nišu su tokom 2012. i 2013. bila izdata u zakup 304 stana, 4 poslovna prostora i 15 garaža/garažnih mesta, a u ostalim mestima u Srbiji ukupno 820 stanova, 8 poslovnih prostora i 26 garaža/garažnih mesta.

77

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

i prikupljanja pismenih ponuda.164 Odluka o tome da li će određena ne-pokretnost koju koristi MO i VS biti izdata u zakup donosi se na osno-vu zaključka Vlade Srbije, kojim se određuje i početna cena zakupa.165 Oglasi se objavljuju na sajtu MO. Oglašavanje nepokretnosti za izdava-nje u zakup, prikupljanje ponuda i izbor najpovoljnijeg ponuđača vrši MO posredstvom Vojnograđevinskog centra Beograd. Zakupci reguli-šu prava i obaveze sa Republičkom direkcijom za imovinu.166

U oblasti izdavanja nekretnina u zakup slabost predstavlja netran-sparentnost prihoda. Prihodi od izdavanja nepokretnosti u zakup ne objavljuju se, niti se navode u redovnim tromesečnim izveštajima koje MO upućuje skupštinskom Odboru za odbranu i unutrašnje poslove.167 Jedini akter spoljnog nazora koji bi mogao da preispita izdavanje nepo-kretnosti jeste Državna revizorska institucija (DRI), ali ako bi to činila, ne bi bila u stanju da redovno vrši reviziju kompletnih finansijskih izve-štaja MO.168

Generalno je uređena prodaja rashodovane pokretne imovine, ali slabu tačku u ovoj oblasti predstavlja otuđenje naoružanja i vojne opreme

Nakon organizacijsko-mobilizacijskih promena u VS pojavio se pro-blem viškova naoružanja i vojne opreme. Osim toga, postoji redovna

164 Prema odgovorima MO na upitnik BCBP-a, izdavanje nepokretnosti u zakup vrši se na osnovu slede-ćih pravnih akata: „Zakon o javnoj svojini.” Sl. glasnik RS, br. 72/2011 i 88/2013, čl. 34. „Zakon o stanovanju.” Sl. glasnik RS, br. 50/92, 76/92, 84/92 – ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 – ispr., 48/94, 44/95 – dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 – dr. zakon i 99/2011, čl. 32. „Uredba o uslovima pribаvljаnjа i otuđenjа nepokretnosti neposrednom pogodbom, dаvаnjа u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nаdmetаnjа i prikupljanja pismenih ponudа.” Sl. glasnik RS. br. 24/2012. (Ministarstvo odbrane. Odgovori na upitnik BCBP-a, 5. 3. 2014)


166 Ova informacija objavljuje se u oglasima radi izdavanja u zakup nepokretnosti putem prikupljanja pismenih ponuda, videti, na primer, oglas od 13. 2. 2014. <http://goo.gl/NQlMxh>.


168 Poslednja revizija delova finansijskih izveštaja MO koju je DRI obavila 2012. obuhvatila je samo ras-hode za zaposlene i pripadnike VS. (DRI: Izveštaj o reviziji sastavnih delova finansijskih izveštaja Ministar-stva odbrane za 2012. godinu)

http://goo.gl/NQlMxh

78

potreba da se rashoduje zastarela i nepodobna pokretna imovina. Ras-hodovanje pokretne imovine uređeno je Pravilnikom o materijalnom poslovanju u MO i VS i Odlukom o ovlašćenjima.169 U ovim, javnosti do-stupnim dokumentima, nisu navedeni kriterijumi za podnošenje pred-loga i donošenje odluke na osnovu koje se pokretna imovina oglašava zastarelom, suvišnom ili nepodobnom.170 Ipak, DRI u jednom izveštaju pominje Instrukciju za rashodovanje pokretnih stvari u Vojsci Srbije, koja uređuje pomenuto pitanje.171 Proces prodaje rashodovanih ne-pokretnosti podleže reviziji: prema navodima Ministarstva odbrane, u 2013. godini sprovedena je interna revizija prodaje pokretnih stvari.172

Prilikom prodaje pokretne imovine ne postoji dovoljno uređen po-stupak za prodaju rashodovanog naoružanja i vojne opreme (NVO). Otuđenje NVO zasniva se na zastareloj Uredbi o sredstvima posebne namene.173 Uredba, takođe, ne navodi kojim postupkom se sprovodi otuđenje NVO. Iz vesti o hapšenju referenta za prodaju NVO u junu 2014.174 može se naslutiti da se NVO prodaje neposrednim pogodba-ma, što uvećava rizik od pojave korupcije. Stoga je potrebno urediti način oglašavanja i realizovanja prodaje rashodovanog NVO.

169 „Pravilnik o materijalnom poslovanju u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.” Sl. vojni list, br. 3/2009. „Odluka o izmeni odluke o ovlašćenjima za raspolaganje i zamenu pokretnih stvari i nabavku radova i uslu-ga u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.” Sl. vojni list, br. 21/2011.

170 Inače, na osnovu navedenih podzakonskih akata, pokretna imovina i oprema oglašavaju se suviš-nom, zastarelom i nepodobnom na osnovu predloga jedinice korisnika sredstava. Rešenje o oglašavanju donosi nadležni rukovodilac, pri čemu se nadležnosti utvrđene Odlukom o ovlašćenjima.

171 Državna revizorska institucija. „Izveštaj o reviziji svrsishodnosti upravljanja službenim vozilima direk-tnih korisnika budžeta Republike Srbije.” Beograd, 2014: 67.

172 Ministarstvo odbrane. „Komentari na radnu verziju nalaza istraživanja nivoa korupcije u sistemu odbrane Republike Srbije,” 19. 5. 2014.

173 „Uredba o sredstvima posebne namene.” Sl. glasnik RS, br. 82/2008 i 47/2010. Uredba je doneta na osnovu pređašnjeg Zakona o javnim nabavkama (2008) i nije u skladu sa aktuelnim Zakonom (2012).

174 „Mućkali sa prodajom viška vojnog naoružanja.” Dnevnik, 4. 6. 2014. [online] <http://www.dnevnik.rs/hronika/muckali-sa-prodajom-viska-vojnog-naoruzanja>.

http://www.dnevnik.rs/hronika/muckali-sa-prodajom-viska-vojnog-naoruzanja


79

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Ljudski resursi

PrOceNa

Uprkos postojanju razvijenog pravnog okvira koji uređuje upravljanje ljudskim resursima, diskreciona ovlašćenja i netransparentnost odlučivanja predstavljaju nezanemarljivu pretnju po integritet Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Postavljenje pomoćnika ministra i drugih visokih državnih službenika vrši se bez konkursa, što je u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o državnim službenicima175

Tokom mandata prethodne vlade (2012–2014) u Ministarstvu odbrane postavljeno je šest lica bez prethodnog raspisivanja konkursa.176 Po-stavljenje bez konkursa ne samo da je u suprotnosti sa zakonom, već i onemogućava selekciju najboljih kadrova. Osim toga, iako se pomoćni-ci ministra po zakonu postavljaju na period od 5 godina, u praksi često bivaju smenjivani pre isteka mandata, po pravilu nakon promene vlade ili ministra. Navedene slabosti ukazuju na politizaciju državne uprave, koja urušava njen integritet, ali i otežava funkcionisanje Ministarstva u periodima političkih promena.

175 „Zakon o državnim službenicima.” Službeni glasnik RS, br. 79/2005, 81/2005 – ispr., 83/2005 – ispr., 64/2007, 67/2007 – ispr., 116/2008 i 104/2009, čl. 66.

176 Cvejić, B. „Bez konkursa do državne fotelje.” Danas online, 2. 5. 2013. <http://goo.gl/E26qi6>.

80

Slabosti u pravnim propisima omogućavaju da se u određenim okolnostima prijem u službu vrši bez javnog ili internog konkursa

U službu u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane moguće je pod određe-nim uslovima biti primljen bez javnog konkursa. Uredba o prijemu na službu u Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane omogućava da civilna lica mogu biti primljena na određeno vreme na mesta vojnih službenika i vojnih nameštenika bez javnog konkursa.177

Interni konkursi za prijem vojnih službenika, odnosno vojnih namešte-nika u Vojsku Srbije nisu obavezni. Prema Uredbi o prijemu na službu u Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane bez javnog konkursa, profesio-nalna vojna lica i državni službenici, odnosno nameštenici primaju se neposredno.178 Ako određenu poziciju nije moguće popuniti na ovaj način, ministar odbrane može, na predlog načelnika Generalštaba Voj-ske Srbije ili rukovodioca organizacione jedinice Ministarstva odbrane i direktora organa uprave u sastavu Ministarstva odbrane, doneti odlu-ku o popuni radnog mesta sprovođenjem internog konkursa.179 Prema informacijama iz Ministarstva odbrane, u praksi se za slobodna mesta redovno raspisuju interni konkursi.180 U tom smislu, trebalo bi izmeniti i pravnu regulativu tako da interni konkurs bude obavezan za prijem vojnih službenika, odnosno vojnih nameštenika u službu bez javnog konkursa.

177 „Uredba o prijemu na službu u Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane bez javnog konkursa.” Sl. glasnik RS, 3/2009, čl. 9. Ovde je naročito problematična tačka 4, po kojoj je prijem civilnih lica bez javnog konkursa u službu u VS i MO moguć „prijemom na određeno vreme”, čak i ako prema čl. 13. st. 2. takva služba ne može da preraste u službu na neodređeno vreme.

178 „Uredba o prijemu na službu u Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane bez javnog konkursa.” Sl. glasnik RS, 3/2009, čl. 5, stav 1.

179 „Uredba o prijemu na službu u Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane bez javnog konkursa,” čl. 5. stav 2.

180 Beleške sa stručnih konsultacija „Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti”, 2014.

81

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Ne postoji lista slobodnih, odnosno upražnjenih formacijskih mesta dostupna svim pripadnicima Vojske Srbije i državnim službenicima u Ministarstvu odbrane

Iako je u Samoproceni integriteta (2012) navedeno da u okviru MO i VS postoji „onlajn sistem samoprovere u kome kandidat može da vidi koja su radna mesta dostupna i da proveri mogućnosti za napredovanje”181, takav sistem zapravo ne postoji182. Liste upražnjenih formacijskih me-sta ne objavljuju se (interno) ni na tradicionalnije načine – na oglasnim tablama i sl.183 Zbog toga zainteresovani pripadnici VS mogu jedino da se oslone na „lične veze” kako bi pravovremeno dobili informacije o upražnjenim formacijskim mestima.

Diskreciona ovlašćenja nadležnih starešina i nedostatak nadzorne instance izvan lanca komandovanja predstavljaju dva osnovna rizika vezana za upravljanje karijerom

Ovi rizici prisutni su u različitim domenima upravljanja karijerom (upu-ćivanje na školovanje i usavršavanje, ocenjivanje, unapređenje, postav-ljanje na formacijska mesta), u kojima je moguće uočiti isti problem: kriterijumi postoje i jasno su definisani, ali nije osigurana njihova do-sledna primena. U nastavku će biti obrazložena dva primera, koja ujed-no pokrivaju najvažnije domene upravljanja karijerom:

181 „Samoprocena integriteta.” Beograd, 2. novembar 2012. [online] <http://goo.gl/GFu0zI> str. 11, tač. 53.



http://goo.gl/GFu0zI

82

PRIMER 1: Jasno su propisani način selekcije kadra za potrebe sistema odbrane, uključujući u to i prijem civilnih lica na službu u MO i VS, upućivanje profesionalnih vojnika na školovanje za podoficire, obnova ugovora profesi-onalnih vojnika, upućivanje na školovanje i usavršavanje za potrebe sistema odbrane u zemlji i inostranstvu, upućivanje u multinacionalne operacije i po-stavljanje na visoke rukovodeće (komandne dužnosti).184 Selekcija načelno obuhvata proveru znanja i sposobnosti, psihološku procenu, medicinsko-zdravstvenu procenu i bezbednosnu proveru,185 a lista kandidata formira se na osnovu ostvarenog broja bodova tokom selekcije.186 Svi kandidati moraju biti upoznati sa kriterijumima selekcije i imaju pravo uvida u konačnu rang-listu, čime bi trebalo da bude obezbeđena javnost selekcije.187 Svaki kandi-dat ima pravo da u roku od 15 dana podnese žalbu organizacionoj jedinici koja je započela selekciju.188 Propisi, takođe, predviđaju kontrolu i nadzor se-lekcije: Uprava za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane može po potrebi da formira organe za kontrolu kako bi sprečila subjektivno procenjivanje kandidata i selekciju koja nije u skladu sa propisima, zatim postoji provera valjanosti podataka dobijenih selekcijom, kao i sagledavanje i unapređivanje rada organa nadležnih za selekciju kandidata.189 Pomenuti ciljevi su veoma dobro postavljeni, ali BCBP nema saznanja da je ovaj meha-nizam razvijen u praksi.

PRIMER 2: Iako su kriterijumi za unapređenje i postavljanje na formacij-sko mesto višeg čina jasno propisani190, nadležne starešine imaju značajnu diskrecionu moć prilikom donošenja konačne odluke. Važno je istaći da od-luku o unapređenju po pravilu donosi jedno lice („starešina nadležan za una-pređivanje”) na predlog neposredno podređenog starešine.191 Zakon ostav-

184 U Odluci o utvrđivanju mera za Sprovođenje strategije karijernog vođenja Republike Srbije u MO i VS.

185 „Odluka o utvrđivanju mera za Sprovođenje strategije karijernog vođenja Republike Srbije u MO i VS”, čl. 20.

186 Isto, čl. 22.

187 Isto, čl. 59.

188 Isto, čl. 62.

189 Isto, čl. 43.

190 „Kriterijumi za formiranje lista kandidata za postavljenje na formacijsko mesto višeg čina, za upu-ćivanje na školovanje i usavršavanje i za unapređenje u viši čin.” Sl. vojni list 13/12-293, izmene i dopune 7/13-105 i 8/14-97.

191 Odluku o postavljenju, unapređenju i razrešenju oficira za formacijska mesta za koja je propisan čin generala donosi predsednik Republike na predlog ministra odbrane. Kad je reč o činovima pukovni-ka, potpukovnika i majora, ovu odluku donosi ministar odbrane na predlog načelnika Generalštaba, a o postavljenjima na sve niže činove odlučuje načelnik Generalštaba na predlog neposredno potčinjenih komandanata. „Zakon o Vojsci Srbije.” Isto, čl. 17. stav 1. tač. 9, čl. 18. stav 1. tač. 7 i čl. 19. stav 1. tač. 2–4. Ministar odbrane takođe može ovlastiti načelnika GŠ za postavljenje, unapređivanje, razrešavanje i odluči-vanje o prestanku službe oficira Vojske Srbije u Vojsci Srbije, u činu majora i potpukovnika. („Zakon o Vojsci Srbije.” Isto, čl. 18. stav 2)

83

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

lja mogućnost da odlučioci osnuju savetodavna tela koja bi utvrđivala liste kandidata192, ali jedino savetodavno telo koje postoji u praksi jeste Kadrovski savet ministra odbrane, koji utvrđuje liste kandidata za unapređenje u čin pukovnika, daje mišljenje o unapređenju generala i razmatra predloge kan-didata za vanredno unapređenje u viši čin.193 Osim što konačnu odluku do-nosi sam, nadležni starešina prema važećim pravnim propisima može „zbog potreba službe”, a mimo liste da unapredi kandidata „koji postiže izvanredne rezultate u radu i pokazuje izvanredne sposobnosti”.194 Ova odredba ne bi bila problematična kada bi postojala instanca van lanca komandovanja koja bi kontrolisala da li se unapređenje (ili postavljenje na formacijsko mesto vi-šeg čina, ili pak razrešenje) vrši u skladu sa propisima. Kako takva instanca trenutno ne postoji, nema nikog ko bi proverio da li kandidat koji je unapre-đen mimo liste stvarno postiže izvanredne rezultate. Takođe, nezadovoljni kandidati koji sumnjaju na postojanje određenih nepravilnosti nemaju mo-gućnost da podnesu žalbu ijednoj jedinici unutar MO ili GŠ, te im kao jedina mogućnost „žalbe” preostaje pokretanje upravnog spora.195

Kombinacija diskrecionih ovlašćenja i nedostatka nadzora predstavlja visok rizik od pojave nepotizma i raznih vrsta protekcije, na primer, po „zemljačkoj”, rodbinskoj ili političkoj liniji. Time se narušava ne samo in-tegritet MO i VS već i operativna sposobnost Vojske, jer na određene položaje ili formacijska mesta ne dolaze najbolji kandidati. Čak i ako u praksi nema nepotizma, sama izraženost ovog rizika dovoljna je da uma-nji poverenje pripadnika VS i službenika MO u institucije za koje rade.

Tokom 2012. i u prvih 11 meseci 2013. podneto je ukupno 30 krivičnih prijava protiv zaposlenih u MO, odnosno protiv pripadnika VS, zbog krivičnih dela sa elementima korupcije. Ubedljivo najveći broj krivičnih prijava (27) podnet je zbog zloupotrebe službenog položaja, što možda ukazuje na ten-denciju da se koruptivne radnje podvedu pod ovo krivično delo.

Izvor: Ministarstvo odbrane. Odgovori na upitnik BCBP-a, 5. 3. 2014.

192 „Zakon o Vojsci Srbije.” Isto, čl. 58. stav 2.

193 Ministarstvo odbrane. Odgovori na upitnik BCBP-a, 5. 3. 2014. O postojanju i ulozi Kadrovskog sa-veta, inače, gotovo da nije moguće pronaći javno dostupne informacije, ne računajući Samoprocenu inte-griteta iz 2012. koja bez dodatnih objašnjenja pominje da se „kandidati [za napredovanje] procenjuju od strane Kadrovskog saveta”. („Samoprocena integriteta.” 2012: str. 11, tač. 54)

194 „Uredba o stanjima u službi profesionalnih vojnih lica i o unapređenju oficira i podoficira.” Sl. glasnik RS, br. 35/2012, čl. 53.

195 Beleške sa stručnih konsultacija „Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti”.

84

Važno je imati na umu da odluka u jednom domenu upravljanja ka-rijerom utiče na dalje mogućnosti pripadnika Vojske Srbije. Tako, na primer, upućivanje ili neupućivanje na kurs engleskog jezika utiče na mogućnosti upućivanja na druge vidove usavršavanja ili u multinaci-onalne operacije, kao i na unapređenja. U tom smislu, neadekvatan izbor kandidata u jednom procesu selekcije negativno utiče na dalju selekciju kadrova, čak i ako se ta dalja selekcija odvija na najkorektniji mogući način. Ocenjivanje je jedan od važnih procesa koji utiču na ka-rijerne mogućnosti pripadnika VS. Ono takođe podleže jasnim propisi-ma i smatra se da je „ostavljeno prilično malo prostora za subjektivni momenat”196. Ipak, podnošenje prigovora predstavlja značajnu slabost ocenjivanja profesionalnih vojnih lica. Naime, prigovor na ocenjivanje podnosi se licu koje je neposredno pretpostavljeno ocenjivaču, ali po-sredstvom ocenjivača koji je, po pravilu, i neposredno nadređeni sta-rešina ocenjenog lica.197 U Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije nije pro-pisano vođenje evidencije o prigovorima u vezi sa ocenjinjem198, te je nemoguće proveriti da li ovakva odredba obeshrabruje pripadnike VS i odvraća ih od podnošenja prigovora. U praksi se, međutim, može čuti mišljenje da je besmisleno žaliti se, jer „kadija te tuži, kadija ti sudi”.199

Smanjenje broja formacijskih mesta predstavlja rizik po integritet pojedinih pripadnika VS, ali i Vojske u celini

Organizacijskim promenama tokom reformi Vojske smanjen je broj formacijskih mesta. Time je ograničena mogućnost za napredovanje, naročito za unapređenje podoficira, te se dešava da pojedinci „u istom činu provedu 10 i više godina”.200 Percepcija profesionalnih pripadnika

196 Intervju sa pripadnikom VS 2, 29. 4. 2014.

197 „Uredba o ocenjivanju profesionalnih vojnih lica.” Sl. glasnik RS, br. 87/2010, čl. 19, stav 1–2.




85

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

VS da „zaostaju” u činu može loše uticati na njihovu etičnost i radne sposobnosti.201 Osim toga, smanjenjem broja formacijskih mesta za određeni čin povećava se konkurencija za pojedina mesta, što može predstavljati rizik po integritet MO i VS.

Zakonom je donekle uređeno sprečavanje sukoba interesa, ali nedostaju mehanizmi koji bi osigurali implementaciju

Ne postoji podzakonski akt koji bi regulisao problematiku sukoba inte-resa i detaljno naveo koje su delatnosti, odnosno dužnosti nespojive sa službom u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Postojeći pravni okvir čine Zakon o Vojsci Srbije i Zakon o državnim službenicima. Oba zako-na kao disciplinske prestupe202, odnosno kao teže povrede dužnosti iz radnog odnosa203, sankcionišu ponašanja koja dovode pripadnike VS i državne službenike u MO u sukob interesa:

• dodatni rad mimo uslova određenih zakonom;• preuzimanje dužnosti direktora, zamenika ili pomoćnika direktora

u pravnom licu ili povreda ograničenja članstva u organima prav-nog lica;

• osnivanje privrednog društva, javne službe, i bavljenje preduzetništvom;

• neprenošenje upravljačkih prava u privrednom subjektu na drugo lice;

■ neprijavljivanje interesa koji pripadnik VS, odnosno državni službe-nik, ili s njime povezano lice, može imati u vezi sa odlukom državnog organa u čijem donošenju učestvuje;

■ primanje poklona u vezi s vršenjem poslova mimo odredaba zako-na, primanje usluge ili koristi za sebe ili drugo lice ili korišćenje služ-


202 „Zakon o Vojsci Srbije.” Isto, čl. 149.

203 „Zakon o državnim službenicima.” Isto, čl. 109.

86

be radi uticanja na ostvarivanje sopstvenih prava ili prava lica pove-zanih s pripadnikom Vojske Srbije, odnosno državnim službenikom;

■ povreda načela nepristrasnosti ili političke neutralnosti.

Zakon o Vojsci Srbije u disciplinske prestupe ubraja i zloupotrebu služ-benog položaja ili prekoračenje službenog ovlašćenja.204 S druge stra-ne, po Zakonu o državnim službenicima u teže povrede dužnosti iz rad-nog odnosa spadaju i:

• nezakonit rad ili propuštanje radnji za koje je državni službenik ovlašćen radi sprečavanja nezakonitosti ili štete;

• zloupotreba prava iz radnog odnosa;• nezakonito raspolaganje sredstvima.205

Zabrinjava to što pravni okvir koji bi trebalo da spreči pojavu sukoba interesa među pripadnicima VS slabi, umesto da jača. Naime, predlo-ženim izmenama Zakona o Vojsci brišu se pojedine tačke člana 149, koje disciplinski sankcionišu neka od navedenih ponašanja.206 Razlozi za brisanje ovih tačaka nisu navedeni, te se ne nazire nijedan razlog zbog kog ova izmena Zakona treba da bude usvojena.

Dodatan problem predstavlja to što nije određeno lice, odnosno instan-ca koja bi kontrolisala zaposlene i proveravala da li se nalaze u sukobu interesa.207 Vojnobezbednosna agencija je jedina instanca za koju bi se moglo reći da kontroliše da li su zaposleni u sukobu interesa. Za dis-ciplinski prestup zloupotrebe službenog položaja u praksi se najčešće određuju blaže kazne, pre svega smanjenje plate.208 Disciplinski postu-pak ne pokreće se automatski protiv lica koja su u krivičnom postupku.

204 „Zakon o Vojsci Srbije.” Isto, čl. 149, tač. 12.

205 „Zakon o državnim službenicima.” Isto, čl. 109, redom tač. 2, 3, 12.

206 „Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije.” <http://goo.gl/8r56Kp> čl. 60, stav 2 i 4.

207 Agencija za borbu protiv korupcije, 2014: 81.

208 Tokom 2012. i u prvih 11 meseci 2013. izrečene su disciplinske kazne protiv devet lica zbog zloupo-trebe službenog položaja ili prekoračenja službenih ovlašćenja. Od toga, sedam lica je kažnjeno smanje-njem plate, jedno lice kaznom „zabrane unapređenja u viši čin ili napredovanja u viši položaj”, a jedno lice gubitkom službe. (Ministarstvo odbrane. Odgovori na upitnik BCBP-a, 14. 5. 2014)

87

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Ministarstvo odbrane još nije ustanovilo listu osetljivih pozicija, čime bi ove pozicije definisalo, što predstavlja glavni problem prilikom upravljanja osetljivim pozicijama209

Ministarstvo tvrdi da poseduje mehanizme za sprečavanje korupcije na osetljivim pozicijama, kao što su potpuna bezbednosna provera i rota-cija lica na osetljivim pozicijama.210 U Samoproceni integriteta (2012) MO, međutim, navodi, da učestalost rotacije kadrova na osetljivim po-zicijama nije posebno regulisana. Bezbednosne provere i rotacije spro-vode se jedino na pozicijama vezanim za poslove nabavki.211 Kad je reč o ostalim poslovima, oficiri na određenoj poziciji provedu u proseku 4–7 godina (koliko im je potrebno do sledećeg unapređenja), dok civi-li na pozicijama ostaju još duže.212 Dužina ostanka na pojedinim viso-kim pozicijama, uključujući u to i poziciju načelnika Generalštaba, nije regulisana.

Obuka o etici i integritetu nije sistematična

Edukacija o etici i dobroj praksi sprovodi se na Vojnoj akademiji213, ali podoficiri i civilna lica na službi u MO i VS ne prolaze odgovarajuću obu-ku. Predstavnici MO učestvovali su do sada na više tematskih radionica o izgradnji integriteta, najčešće organizovanih pod okriljem NATO.214 Ipak, potrebno je istaći da su ove radionice organizovane ad hoc i da ih je pohađao samo mali broj lica, pa se stoga ne može zaključiti da zaposleni u MO i pripadnici VS imaju sistematsku obuku o integritetu.

209 Beleške sa sastanka predstavnika MO i BCBP, održanog u prostorijama MO 16. juna 2014.

210 Ministarstvo odbrane. „Komentari na radnu verziju nalaza istraživanja nivoa korupcije u sistemu odbrane Republike Srbije.” 19. 5. 2014.

211 „Samoprocena integriteta.” Isto, str. 11, čl. 51 i 55.

212 „Samoprocena integriteta.” Isto, str. 11, čl. 51.


214 Isto.

88

Unutrašnja kontrola

PrOceNaPotrebno je ojačati položaj organa unutrašnje kontrole u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

U okviru Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ne postoji organ koji je posebno zadužen za kontrolu sprovođenja antikorupcijskih politika i izgradnje integriteta, ali je kontrola u ovim oblastima u nadležnosti više instanci: Inspektorata odbrane, Odseka za internu reviziju, Generalnog inspektora službi, unutrašnjih kontrola VBA i VOA, a kada je reč o otkri-vanju krivičnih dela i u nadležnosti VBA.

Inspektorat odbrane ima široke nadležnosti koje mu nameću važnu ulogu u procesu izgradnje integriteta, ali je za to potrebno ojačati njegovu poziciju u okviru Ministarstva

Inspektorat odbrane, u okviru svojih nadležnosti, vrši inspekciju mate-rijalnog i finansijskog poslovanja organizacionih jedinica MO i VS, spro-vođenja „odluka i akata organa upravljanja sistemom odbrane” i obez-beđenja zaštite informacija.215 Predloženim izmenama i dopunama Zakona o odbrani Inspektorat odbrane bi dobio eksplicitno propisane nadležnosti za primenu propisa kojima se uređuju radni odnosi profe-sionalnih pripadnika VS u VS i onih raspoređenih u MO, opšti upravni postupak i posebni upravni postupci, kao i propisi o zabrani diskrimina-cije.216 Premda je IO već obavljao inspekciju u oblasti upravljanja ljud-skih resursa, ovim bi trebalo da budu stvoreni uslovi da Inspektorat postane stalna kontrolna instanca upravljanja ljudskim resursima izvan lanca komandovanja. Bilo bi, stoga, poželjno da Inspektorat odbrane

215 Nadležnosti IO navedene u: „Zakon o odbrani.” Isto, čl. 16, stav 1. Takođe se o njima (na primer, u slučaju kontrole materijalno-finansijskog poslovanja) može zaključiti iz organizacione sheme IO: <http://www.io.mod.gov.rs/organizacija.html>.

216 „Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani.” Isto, čl. 10, stav 2, tač. 4 i 8.

http://www.io.mod.gov.rs/organizacija.html

http://www.io.mod.gov.rs/organizacija.html

89

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

dobije i eksplicitne nadležnosti, koje se odnose na kontrolu procesa upravljanja karijerom.

Uspešan rad ovog organa remeti to što pozicija direktora Inspektorata odbrane nije regulisana nijednim pravnim aktom. Nije definisano ko postavlja direktora IO i na koji period, da li je za ovu poziciju potreban interni konkurs, koji su kriterijumi za postavljenje, kao i koji su uslovi za njegovo razrešenje. Time se ugrožava integritet direktora Inspektorata odbrane, a sledstveno i samog Inspektorata. Budući da direktor nema definisan mandat, njegovo delovanje može biti znatno ograničeno uti-cajima drugih jedinica Ministarstva i strepnjom da bi lako mogao biti smenjen. Problem predstavlja i to što nije uređeno ko može obavljati funkciju direktora Inspektorata odbrane, a odsustvo propisa može da otvori put i neodgovarajućim kandidatima. Takođe, usled nedostatka odgovarajućih propisa, ostaje nejasno na koje pozicije direktor Inspek-torata odbrane može biti postavljen nakon boravka na ovoj funkciji. U praksi, jedan od prethodnih direktora Inspektorata odbrane je nakon razrešenja sa te funkcije postao komandant Kopnene vojske.217 Postav-lja se pitanje koliko revnosno direktor IO može da obavlja svoj posao ako očekuje da će se vratiti „u jedinicu” i postati nadređeni licima čiji rad je tokom mandata u IO proveravao ili morati sa njima neposredno da sarađuje.

Izgradnja integriteta zahteva jačanje pozicije Inspektorata odbrane unutar Ministarstva. Osim uređenja pozicije direktora, ovo bi se mo-glo postići i jačanjem veza sa spoljnim organima nadzora, a pre svega sa Narodnom skupštinom. Za razliku od Generalnog inspektora vojnih službi, Inspektorat odbrane nema zakonsku obavezu niti mogućnost da direktno podnosi izveštaje nadležnom skupštinskom odboru. U Mi-nistarstvu odbrane smatraju da bi ovo rešenje kršilo sistem subordi-nacije.218 Ipak, pomenuto rešenje bi doprinelo jačanju samostalnosti IO unutar sistema odbrane i većoj informisanosti poslanika o eventu-

217 „Imenovanja, razrešenja i penzionisanja u Vojsci Srbije.” Blic online, 4. 1. 2013. <http://goo.gl/k9a-eVy>.

218 Zapisnik sa stručnih konsultacija „Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti.” 2014: 9.

http://goo.gl/k9aeVy


90

alnim problemima u tom sistemu. Povezivanje unutrašnjih i spoljnih nadzirača povećalo bi kvalitet nadzora, a time i značajno smanjilo rizike od pojave korupcije u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Jačanje veza između inspektora odbrane i parlamenta, uključujući u to i konsulto-vanje parlamenta pri izboru inspektora odbrane (u slučaju Srbije, to bi bio direktor IO) takođe spada u preporuke Zbornika najboljih praksi izdatog u okviru NATO programa izgradnje integriteta.219

Odseku za internu reviziju još nedostaju kapaciteti za sprovođenje sveobuhvatnih revizija

U Odseku za internu reviziju sistematizovano je pet pozicija, a popunje-no četiri.220 Ministarstvo odbrane dalo je oprečne procene u vezi sa tim da li je ovaj broj dovoljan.221 Interni revizori još ne poseduju bezbed-nosne sertifikate222, što im onemogućava kompletan uvid u finansijsko poslovanje MO i VS, kao i reviziju postupaka poverljivih nabavki223. In-terna revizija ima obavezu da na godišnjem nivou dostavlja izveštaje Ministarstvu finansija.224

219 Tagirev, 2013: 229.


221 U odgovorima na upitnik BCBP-a od 5. 3. 2014. Ministarstvo je iznelo stav da taj broj nije dovoljan. Na sastanku sa predstavnicima BCBP-a održanom 16. juna 2014. predstavnici Ministarstva podvukli su da nema potrebe za većim brojem pozicija u Odseku za internu reviziju od već sistematizovanih pet.

222 Odsek interne revizije podneo je zahtev Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost da se revizori-ma odobre bezbednosni sertifikati. (Ministarstvo odbrane. „Komentari na radnu verziju nalaza istraživanja nivoa korupcije u sistemu odbrane Republike Srbije,” 19. 5. 2014)

223 Interni revizori u periodu od januara 2012. do decembra 2013. godine izvršili su deset revizija, među kojima su se našli i postupci javnih nabavki. Na uočene slabosti interni revizori dali su ukupno 113 prepo-ruka za unapređenje stanja.

224 Beleške sa sastanka predstavnika MO i BCBP, održanog u prostorijama MO 16. juna 2014.

91

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Generalni inspektor službi: jak na papiru, nesiguran u praksi

Generalni inspektor službi (GIS) nadzire rad VBA i VOA, i to

■ primenu načela političke, ideološke i interesne neutralnosti; ■ zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje

podataka; ■ zakonitost trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad.225

Takođe, GIS utvrđuje činjenice o uočenim nezakonitostima ili nepra-vilnostima u radu VBA i VOA i njihovih pripadnika.226 Generalni inspek-tor službi je, pravno gledano, trenutno najsnažniji organ unutrašnje kontrole u sektoru bezbednosti. Postavlja ga Vlada na period od pet godina, a u obavezi je da bar jednom godišnje nadležnom odboru Na-rodne skupštine podnosi izveštaj o sprovedenoj kontroli.227 Postupak za razrešenje Generalnog inspektora može pokrenuti Vlada ili ministar odbrane, uz vrlo stroge uslove definisane zakonom.228 Sve ovo trebalo bi da doprinese da se Generalni inspektor osnaži i da na njegov rad ne mogu da utiču kako sistem odbrane, tako ni politička sfera. U praksi su se, međutim, na poziciji Generalnog inspektora u periodu od tri godi-ne nalazila tri lica.229 Smene generalnih inspektora nisu obrazlagane.230 Stoga javnosti ostaje nepoznat razlog ovako čestih smena, što izaziva sumnju da su smene generalnih inspektora povezane sa promenama na mestu ministra odbrane. Česte smene generalnog inspektora ote-žavaju njegovu nadzornu ulogu iz bar dva razloga. Novoimenovana lica mogu se ustručavati da vrše svoju funkciju kako se ne bi zamerila poli-

225 „Zakon o VBA i VOA.” Isto, čl. 54, stav 1, tač. 1–3.

226 Isto, čl. 54, stav 1, tač. 5.

227 Isto, čl. 54, stav 2, i 4.

228 Videti fusnotu 20.

229 Videti fusnotu 21.

230 Rešenja o smeni se objavljuju u Sl. glasniku RS, ali bez obrazloženja. Videti za primer: „Rešenje o razrešenju generalnog inspektora.” Sl. glasnik RS, br. 4/2014. [online] <http://goo.gl/9CqZZN>.


92

tičkim odlučiocima, a česte smene im ne pružaju dovoljno vremena ni da se „uhodaju” u rad.

Spoljni nadzor

PrOceNaUspostavljen je okvir spoljnog nadzora, ali bi on tek trebalo da počne ozbiljno da deluje.

Skupštinski nadzor nad sistemom odbrane je, počev od saziva 2012–2014, u nadležnosti dva skupštinska odbora: Odbora za odbra-nu i unutrašnje poslove (Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije) i Odbo-ra za kontrolu službi bezbednosti (Vojnobezbednosna agencija i Voj-noobaveštajna agencija). Učinci ova dva odbora u pomenutom sazivu bili su različiti. Odbor za kontrolu službi bezbednosti blagovremeno je razmatrao redovne izveštaje VBA i VOA, kao i izveštaje GIS za 2011. i 2012. godinu. Članovi Odbora su, takođe, izvršili po jednu nadzornu posetu VBA i VOA.231 Ipak, oni se nisu detaljnije bavili predloženim budžetskim sredstvima za vojne službe.232 S druge strane, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nije razmatrao ni predloge budžetskih sredstava za Ministarstvo odbrane (za 2013. i 2014) ni redovne tro-mesečne izveštaje Ministarstva koje bi trebalo da podnosi ministar odbrane.

Tromesečni izveštaji Ministarstva odbrane sadrže „kratak pregled najznačajnijih aktivnosti iz delokruga Ministarstva odbrane sa po-kazateljima”, uključujući u to i aktivnosti koje se odnose na resurse

231 „Skupštinski odbor proveravao rad VBA.” RTS, 8. 7. 2014. [online] <http://goo.gl/0yBj1o>. „Odbor za kontrolu službi bezbednosti obavio prvu nadzornu posetu Vojnoobaveštajnoj agenciji.” Narodna skupštine Republike Srbije, 15. 7. 2013. [online] <http://goo.gl/h4AVHB>.

232 Premda je bilo planirano da Odbor krajem 2012. razmatra predložena budžetska sredstva za službe bezbednosti na posebnoj sednici, ta sednica nije održana. Ovo je obrazloženo time što su sednice na koji-ma su razmatrani redovni izveštaji službi bezbednosti održane nakon što je Narodnoj skupštini dostavljen Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, te su na sednicama Odbora direktori službi bezbednosti „konstatovali da sredstva opredeljena za rad agencija jesu skromna, ali da su oni u potpunosti svesni ekonomske situacije u zemlji, i da su stoga prihvatili predlog Vlade”.

http://goo.gl/0yBj1o

http://goo.gl/h4AVHB

93

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

odbrane (ljudske i materijalne) i budžet i finansije.233 Oni, međutim, ne sadrže sve informacije koje bi poslanicima mogle dati kompletan uvid u njegov rad: na primer, informacije o izdavanju nepokretnosti u zakup i sprovedenim konkursima234, kao i informacije o sprovedenim postupcima javnih nabavki i nabavki sredstava posebne namene235. Očekivano podzakonsko uređenje nabavki iz oblasti odbrane i bez-bednosti uvelo bi obavezu informisanja odbora o planovima nabavki iz ove oblasti, kao i obavezu podnošenja izveštaja o sprovedenim na-bavkama iz oblasti odbrane i bezbednosti. Budući da su ovo oblasti gde je, po prirodi stvari, prisutan rizik od pojave korupcije, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove trebalo bi da zahteva pomenute informacije.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sred-stava u sazivu 2012–2014. nije zahtevao nijednu informaciju od Mini-starstva odbrane.236 S obzirom na široke nadležnosti ovog Odbora, on nije u mogućnosti da posebno ispituje trošenje budžetskih sredstava unutar pojedinih institucija, te bi trebalo razmotriti mogućnost da se unutar Narodne skupštine obrazuje specijalizovano telo, pododbor ili nezavisni skupštinski organ koji bi se isključivo bavio kontrolom trošenja budžetskih sredstava, po ugledu na Komisiju za nadzor nad javnim finansijama slovenačkog parlamenta.237

državna revizorska institucija sprovela je samo delimičnu reviziju finansijskih izveštaja MO za 2012, i to onih delova koji se odnose na rashode za zaposlene u MO i pripadnike VS.238 Jedina kompletna revi-zija poslovanja Ministarstva izvršena je 2011. godine nad finansijskim izveštajima za 2010. godinu. Ministarstvo odbrane jedna je od insti-tucija koje su bile predmet revizije svrsishodnosti upravljanja službe-



235 Upitnik BCBP-a.


237 Zapisnik sa stručnih konsultacija „Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti.” 2014:14.

238 Državna revizorska institucija. „Izveštaj o reviziji sastavnih delova finansijskih izveštaja Ministarstva odbrane za 2012. godinu.” Broj: 400-277/2013-01. Beograd, 24. decembar 2013.

94

nim vozilima, koja je sprovedena tokom 2013. Tom prilikom nisu uo-čene nikakve nepravilnosti u korišćenju službenih vozila u MO i VS.239

zaštitnik građana nadzire poštovanje prava građana i ostvarivanje principa dobre uprave u MO i VS, pa u tom pogledu godišnji izveštaji Zaštitnika uključuju i sistem odbrane. Zaštitnik građana je u periodu od januara 2012. do juna 2014. davao preporuke Ministarstvu odbra-ne u tri slučaja.240 Kad je reč o postupanju po žalbama vezanim za vojne službe, predstavnici Zaštitnika građana ističu da imaju dobru saradnju sa Generalnim inspektorom službi.241

agencija za borbu protiv korupcije uključena je u spoljni nadzor tako što sarađuje sa institucijama prilikom izrade planova integriteta i prati sprovođenje planova integriteta. Kad je reč o izradi planova integriteta, sistem odbrane čini 13 celina242 koje su bile u obavezi da izrade planove integriteta i dostave ih Agenciji: svih 13 celina (ustano-va) je to i učinilo tokom 2013.

Uprava za javne nabavke uvela je jedinstveni elektronski sistem planiranja i izveštavanja o postupcima nabavki, putem koga se sada mnogo sistematičnije prikupljaju informacije o nabavkama.

republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabav-ki obezbeđuje zaštitu prava svih učesnika u postupcima javnih na-bavki. Od usvajanja novog Zakona o javnim nabavkama Komisija ima još značajniju ulogu jer je nadležna i za otklanjanje grešaka i nepravil-nosti u postupku javnih nabavki. Od 1. aprila 2013. godine Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki donela je 27

239 Državna revizorska institucija. „Izveštaj o reviziji svrsishodnosti: upravljanje službenim vozilima di-rektnih korisnika budžeta Republike Srbije.” Broj: 400-1928/2013-08. Beograd, 25. jun 2014.

240 Od kojih se jedan odnosi na korišćenje imovine građanina u Kopnenoj zoni bezbednosti, drugi na propuste VOA u ocenjivanju i premeštaju jednog svog pripadnika, a treći na „ćutanje institucije” (Zaštitnik građana: Preporuka 110-774/11 od 23. 1. 2012; Preporuka 110-268/12 od 24. 6. 2013; Preporuka 114-2780/11 od 24. 6. 2013).

241 Beleške sa stručnih konsultacija „Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti“.

242 Ministarstvo odbrane, Generalštab VS, Kopnena vojska, Vazduhoplovstvo i PVO, Komanda za obuku, Inspektorat odbrane, VOA, VBA, Vojnomedicinska akademija, Centar vojnomedicinskih ustanova Beograd, Vojnomedicinski centar Novi Sad, Vojna bolnica Niš i Vojna akademija. <http://goo.gl/nVvzq1>.

http://goo.gl/nVvzq1

95

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

zaključaka i rešenja na pokrenute postupke javnih nabavki koje je sprovelo Ministarstvo odbrane.243

243 Portal javnih nabavki: Pregled Odluka RKZPPJN. <http://portal.ujn.gov.rs/Komisija/KomisijaPregled.aspx>.

http://portal.ujn.gov.rs/Komisija/KomisijaPregled.aspx

http://portal.ujn.gov.rs/Komisija/KomisijaPregled.aspx

96

Aneks 1. Postupci poverljivih nabavki u Ministarstvu odbrane – sada i ranije

Poređenje (novog) postupka nabavki iz oblasti odbrane i bezbednosti i (starog) postupka nabavki sredstava posebne namene

Zakon o javnim nabavkama (2013) Uredba o sredstvi-ma posebne name-ne (2008)Javne nabavke iz

oblasti odbrane i bezbednosti

Nabavke iz oblasti odbrane i bezbed-nosti na koje se ne primenjuje Zakon

Predmet nabavke

Naoružanje i vojna oprema

Bezbednosno oset-ljiva oprema

Dobra, usluge, radovi direktno po-vezani sa vojnom ili bezbednosno oset-ljivom opremom ili postrojenjima

Usluge i radovi isključivo u odbram-bene svrhe

Bezbednosno oset-ljivi radovi i usluge

Predmeti iz člana 127 (JNOB) za koje su sklopljeni međ. ugovori

Nabavke neophod-ne isključivo za po-trebe obaveštajnih aktivnosti

Nabavke koje se sprovode u ino-stranstvu, za opera-tivne potrebe

Nabavke u okviru programa sarad-nje u istraživanju i razvoju novog proizvoda

Predmet javne na-bavke čija zaštita je od ključne važnosti za bezbednost

Sva pokretna i ne-pokretna sredstva koja se koriste u MO za vojne potrebe, potrebe odbrane, potrebe VBA i VOA i poverljivog su karaktera

Ko sprovodi postupak?

Vlada uz obavešta-vanje nadležnog odbora NSRS

Nije regulisano zakonom

Ministar odbrane i komisija koju on odredi

Koji je tip postupka moguć?

Restriktivni postupak

Pregovarački postu-pak sa objavljiva-njem poziva za pod-nošenje ponuda

Drugi postupci ako ispunjavaju uslove propisane Zakonom ili Uredbom Vlade


Prikupljanje pismenih ponuda

Neposredna pogodba

97

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Kojim se kriteriju-mima vodi naručilac?

Sprečavanje posto-janja sukoba intere-sa, obezbeđivanje konkurencije i neod-stupanje od upore-dive tržišne cene


Obezbeđivanje ekonomičnosti i efikasnosti upotrebe budžetskih sredsta-va; kvalitet, cena i troškovi održavanja

Izveštavanje o spro-vedenim nabavkama

Godišnji izveštaj o izvršenim JNOB i NOB koji se podnosi Vladi i nadležnom odboru NSRS

Godišnji izveštaj o izvršenim JNOB i NOB koji se podnosi Vladi i nadležnom odboru NSRS

Ministarstvo vodi evidenciju putem godišnjih izveštaja koji se dostavljaju Kabinetu ministra odbrane

Sadržina izveštaja

Podaci o predmetu nabavke

Način sprovođenja postupka

Podnete ponude

Kriterijum za iz-bor najpovoljnije ponude

Podaci o zaključe-nom ugovoru

Podaci o dobavljaču

+ Vlada dodatno propisuje formu i sadržinu ovog izveštaja.

Podaci o predmetu nabavke

Način sprovođenja postupka

Podnete ponude

Kriterijum za iz-bor najpovoljnije ponude

Podaci o zaključe-nom ugovoru

Podaci o dobavljaču

+ Vlada dodatno propisuje formu i sadržinu ovog izveštaja.

Redni broj nabavke

Predmet nabavke

Vrednost

Naziv organizacione jedinice MO i VS

98

Sažetak

U odnosu na istraživanje koje je BCBP sproveo pre dve godine, integritet Bezbednosno-informativne agencije je unapređen u određenim oblastima. Tako je transparentnost Agencije poboljšana, usvojen je Plan integriteta BIA, unapređeni su spoljni nadzor i kontrola, kao i saradnja Agencije i institucija spoljnog nadzora. Međutim, i dalje postoje važni pravni i praktični nedostaci i problemi koji mogu narušiti integritet Agencije. Dugo najavljivan novi, savremeni Zakon o BIA koji treba jasno i sveobuhvatno da uredi sva pitanja važna za rad BIA još nije usvojen. Posledica toga je da se BIA bavi i kontraobaveštajnim, bezbednosnim i obaveštajnim poslovima, ali i policijskim istragama organizovanog, finansijskog i privrednog kriminala. Upravljanje i rukovođenje BIA i dalje je pod jakom partijskom kontrolom, koja se prenosi i na ostale oblasti, pre svega na određivanje prioriteta i zadataka BIA i upravljanje ljudskim resursima – postavljenja viših i nižih rukovodilaca i prijem novog kadra. Konačno, nisu poboljšani ni važni nedostaci unutrašnjih kontrolnih mehanizama.

BezBednosno-informativna agencija

Predrag Petrović

99

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Transparentnost

PrOceNa

Poboljšana je transparentnost rada BIA kada je reč o poštovanju prava na pristup informacijama. Postoji prostor za dalje unapređenje transparentnosti, odnosno za proaktivno objavljivanje informacija.

Javnost rada državnih institucija jedna je od najvažnijih osnova svih de-mokratskih poredaka. S druge strane, tajnost je glavno načelo funkcio-nisanja službi bezbednosti. Međutim, kako službe bezbednosti funkcio-nišu u demokratskom poretku, te je jedan od njihovih glavnih zadataka zaštita demokratskog poretka, one ipak moraju imati određen stepen javnosti rada. To se danas ostvaruje Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i izveštavanjem službi bezbednosti o svom radu – indirektno, posredstvom nadzornih tela, i direktno, po-sredstvom svojih internet stranica i javnih izveštaja i saopštenja. Veći stepen transparentnosti rada institucija bezbednosti pokazatelj je nji-hove snage i otvorenosti prema društvu koje treba da štite.

Unapređena transparentnost

Bezbednosno-informativna agencija je u prethodnih nekoliko godina značajno unapredila javnost svog rada, pre svega, kada je reč o postu-panju Agencije prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Tako se informator o radu Agencije244 redovnije ažurira i sadrži veći broj informacija o BIA nego pre par godina.245 Bezbedno-sno-informativna agencija je poboljšala i postupanje prema zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, te je jedan od

244 BIA. „Informator o radu Bezbednosno-informativne agencije.” <http://www.bia.gov.rs/download/dokumenta/Informator.pdf>.

245 Bogoljub Milosavljević i Predrag Petrović. Bezbednosno-obaveštajne službe Republike Srbije. U: Mi-roslav Hadžić i drugi. Godišnjak reforme sektora bezbednosti 2008. Beograd: CCVO, 2009: 237–239. <http://www.bezbednost.org/upload/document/(11)_milosavljevic_petrovic_2009_sluzbe.pdf>.

http://www.bia.gov.rs/download/dokumenta/Informator.pdf

http://www.bia.gov.rs/download/dokumenta/Informator.pdf

http://www.bezbednost.org/upload/document/(11)_milosavljevic_petrovic_2009_sluzbe.pdf

http://www.bezbednost.org/upload/document/(11)_milosavljevic_petrovic_2009_sluzbe.pdf

100

državnih organa koji najbrže odgovara na zahteve za slobodan pristup informacijama.246 Uz to, odgovori Agencije znatno su kvalitetniji. Zbog vidnog napretka koji je Agencija ostvarila, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti konstatovao je da u Srbi-ji postoji svojevrstan paradoks da su tajne službe transparentnije od javnih preduzeća. „Procenat nepostupanja po rešenjima Poverenika za informacije u bezbednosnim strukturama, tradicionalno i svuda u sve-tu ‘zatvorenim’ jeste oko 2%, a u strukturama koje raspolažu ogromnim iznosima javnog novca i velikim javnim dobrima, taj procenat je oko 20%, dakle, desetak puta veći!”247

Pored ovog vidnog napretka, istraživanjem BCBP-a utvrđeni su i odre-đeni problemi čijim otklanjanjem bi se znatno unapredila javnost rada BIA. Najpre, kada treba da odgovori na neke zahteve za pristup infor-macijama od javnog značaja, BIA tvrdi da nije dužna da kreira novi do-kument sa traženom informacijom ukoliko traženi dokument ne po-stoji u trenutku dostavljanja zahteva. Ovo je, međutim, u suprotnosti sa stavom Poverenika da tražiocu treba dostaviti sva dokumenta koja sadrže informaciju na koju se zahtev odnosi.248 Pored toga, BIA bi mo-gla znatno kvalitetnije da obaveštava javnost o svom radu na internet stranici i u izveštajima posebno sačinjenim za javnost.249 To mogu biti, na primer, informacije o pretnjama koje ugrožavaju bezbednost Srbije i glavnim prioritetima rada ili o tome koje funkcije BIA najviše obavlja.250 To nije neuobičajena praksa savremenih bezbednosno-obaveštajnih agencija.

246 Ivana Jeremić. Kako država odgovara na zahteve građana. U: Marko Milošević i Predrag Petrović (ur.). Slobodan pristup informacijama od javnog značaja – teorija i praksa. Beograd: BCBP, 2014; 51.

247 Rodoljub Šabić. „Kako su ‘tajne’ službe transparentnije od ‘javnih’ preduzeća?” B92 Blog, 13. 6. 2014. <http://blog.b92.net/text/24320/KAKO-SUTAJNE-SLUZBE-TRANSPARENTNIJE-OD-JAVNIH-PREDUZECA/#.U5rRbU0-9tI.twitter>.

248 Ivana Jeremić. Kako država odgovara na zahteve građana. U: Marko Milošević i Predrag Petrović (ur.). Slobodan pristup informacijama od javnog značaja – teorija i praksa. Beograd: BCBP, 2014: 54.

249 Videti, na primer, izveštaj Federalnog istražnog biroa: <http://www.fbi.gov/stats-services/publicati-ons/todays-fbi-facts-figures/facts-and-figures-031413.pdf/view>.

250 Videti, na primer. stranicu Službe bezbednosti Velike Britanije: <https://www.mi5.gov.uk/home/abo-ut-us/what-we-do/major-areas-of-work.html i https://www.mi5.gov.uk/home/about-us/who-we-are/staff-and-management/director-general/speeches-by-the-director-general/the-olympics-and-beyond.html>.

http://www.fbi.gov/stats-services/publications/todays-fbi-facts-figures/facts-and-figures-031413.pdf/view


https://www.mi5.gov.uk/home/about-us/what-we-do/major-areas-of-work.html

https://www.mi5.gov.uk/home/about-us/what-we-do/major-areas-of-work.html

https://www.mi5.gov.uk/home/about-us/who-we-are/staff-and-management/director-general/speeches-by-the-director-general/the-olympics-and-beyond.html

https://www.mi5.gov.uk/home/about-us/who-we-are/staff-and-management/director-general/speeches-by-the-director-general/the-olympics-and-beyond.html

101

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Upravljanje

PrOceNa

Lideri najjačih političkih partija, a ne državne institucije, imaju ključnu reč u upravljanju i određivanju prioriteta BIA. Bezbednosno-informativna agencija se i dalje bavi policijskim istragama organizovanog, finansijskog i privrednog kriminala. Prisutni su rizici od manipulisanja informacijama.

Suština rada službi bezbednosti je u prikupljanju i obradi podataka, te njihovom tumačenju i pretvaranju u informacije koje imaju značenje. Cilj ovog posla je blagovremeno i tačno informisati najviše državne od-lučioce kako bi oni donosili što ispravnije odluke. Otud nosioci državne vlasti odlučuju o prioritetima rada bezbednosno-obaveštajnih službi, a bezbednosno-obaveštajne službe uživaju autonomiju prilikom obav-ljanja zadataka. Čitav ovaj proces izražava se terminom „obaveštajni ciklus”. Da bi bio uspešno realizovan, veoma je važno da se sve njegove faze ispravno obavljaju. Međutim, u realnosti to često nije slučaj i dolazi do kvarenja obaveštajnog ciklusa u svim njegovim fazama.

102

Grafikon 7: Obaveštajni ciklus i njegovo kvarenje

EVALUACIJA

Zahtev, prioriteti

Prikupljanjepodataka

Pisanje analizai procena

Diseminacija

Tumačenje podataka,pretvaranje

u informacije

• Nepostojeći prioriteti• Neadekvatni prioriteti• Nezakoniti zahtevi (npr.

prikupljanje podataka o političkoj opoziciji)

• Neadekvatni, tj. netačni, tj. poluistiniti podaci

• Nameštanje dokaza• Prikrivanje dokaza• Davanje nosiocima

izvršne vlasti sirovih informacija bez njihove prethodne alalize

• Curenje informacija u javnosti

• Pisanje nerelevantnih/netačnih analiza i procena

• Netačno tumačenje podataka• Prevelika količina sirovih

podataka i nemogućnost/nesposobnost da se važni podaci odvoje od nevažnih

• Analize, procene i informacije ne dele se svim relevantnim akterima i/ili one nisu blagovremeno prosleđene

103

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Određenje prioriteta rada

Bezbednosno-informativna agencija je agencija „mešovitog tipa”, što znači da istovremeno obavlja kontraobaveštajne, bezbednosne i oba-veštajne poslove, što je veoma uopšteno propisano članom 2 Zakona o BIA. Među propisanim poslovima nema borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, niti se jasno propisuje na koji način BIA učestvuje u predupređivanju ovih pretnji. Pominje se jedino da pripadnici Agenci-je koji su raspoređeni u posebne organizacione jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala imaju policijska ovlašćenja.

Odstupanje od glavnih zadataka

Međutim, čini se da već duže vreme borba protiv organizovanog kri-minala, a u poslednje vreme i privrednog i finansijskog kriminala, te korupcije, predstavlja jedan od najvažnijih prioriteta Agencije. Na ovo ukazuju izjave lidera političkih partija koje su u datom momentu kon-trolisale rad BIA. Tako je, na primer, Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, na svečanoj proslavi dana BIA, 17. oktobra 2011, istakao da je jedan od glavnih zadataka BIA u prethodnom periodu bila borba protiv or-ganizovanog kriminala i korupcije i da je Agencija u tome bila veoma uspešna, te da očekuje dalji rad BIA u borbi protiv ovih pretnji. Sa slič-nom praksom je nastavljeno i nakon formiranja prethodne Vlade jula 2012, te je tako Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, a tada i ministar od-brane, naložio službama bezbednosti da treba da se, pored borbe pro-tiv organizovanog kriminala, bave i borbom protiv korupcije. Isto tako, govoreći za Tanjug, Vučić je rekao da su MUP i BIA, po nalogu Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, preduzeli značajne akcije da uhvate počinioce najtežih krivičnih dela, posebno iz oblasti proizvod-nje i prometa droge.251 I nakon formiranja nove Vlade Srbije u proleće 2014, malo toga se promenilo, pa je tako, sada premijer, Aleksandar

251 „Nikolić je u pravu, ‘curi’ iz MUP-a.” B92, 23. 1. 2014, <www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=01&dd=23&nav_id=803450>

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=01&dd=23&nav_id=803450


104

Vučić, govoreći o korupciji i kriminalu u policiji, rekao da je o ovom pro-blemu već razgovarao i sa ljudima iz vrha MUP-a i BIA, kojima je naložio hitno sprovođenje istrage protiv korumpiranih policajaca.252

Osim što se BIA bori protiv tzv. ozbiljnog organizovanog kriminala (eng. serious orginized crime), ona je u prethodnom periodu počela da se bavi i istragama privrednog i finansijskog kriminala, o čemu je na proslavi dana BIA govorio zamenik direktora BIA Dragan Marković.253 Razumno je pretpostaviti da je proširenje delokruga rada BIA na privredni i finan-sijski kriminal verovatno u vezi sa korupcionaškim aferama u privredi Srbije, koje su otkrivene nakon promene vlasti 2012. godine, odnosno da je ono posledica stremljenja prethodne i sadašnje Vlade.

Na osnovu prethodno rečenog, sledi da je BIA, što je zaključeno i u analizi od pre dve godine254, pre svega agencija za sprovođenje zako-na, a ne bezbednosno-obaveštajna agencija. Ovde se postavlja i pitanje čemu onda služi Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SB-POK) pri Upravi kriminalističke policije, koja je nominalni nosilac borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji. Ukoliko SBPOK, ili neka druga organizaciona celina u MUP-u, ne može učinkovito da se bori protiv organizovanog kriminala, onda je treba i rasformirati, dok zakonom treba jasno odrediti da BIA obavlja ove poslove, odnosno treba je defi-nisati kao agenciju za sprovođenje zakona. Valja napomenuti da većina savremenih bezbednosno-obaveštajnih službi među svojim poslovima nema borbu protiv organizovanog kriminala.

252 „Šefovi policije rade za narko-mafiju.” Informer, 13. 5. 2014.

253 Govor Dragana Markovića, zamenika direktora BIA, na proslavi dana BIA, 17. 10. 2014. godine, BIA. <http://bia.gov.rs/rsl/medijski-materijal/saopstenja-030.html>

254 Petrović, Predrag. Bezbednosno-informativna agencija. U: Petrović, Predrag (ur.). Korupcija u sektoru bezbednosti Srbije, Beograd: BCBP, 2013: 71.

http://bia.gov.rs/rsl/medijski-materijal/saopstenja-030.html

105

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Politički lideri, a ne institucije određuju prioritete rada Bezbednosno-informativne agencije

Iz prethodno rečenog sledi još jedan dodatni problem. Naime, priorite-te rada BIA određuju lideri najjačih vladajućih političkih partija u Srbiji, a ne Vlada Srbije ili Savet za nacionalnu bezbednost, koji su nominalni nosioci ovog posla, čime se narušava njihov integritet. Uloga ovih in-stitucija je, čini se, samo da formalizuju odluke lidera političkih partija koji u datom momentu kontrolišu službe bezbednosti, bez obzira na to da li su oni tada bili na poziciji predsednika Republike ili potpredsedni-ka, odnosno predsednika Vlade Srbije. Na ovakav zaključak navode ne samo prethodno prikazani primeri već i nedavni slučaj hapšenja Dar-ka Šarića, o kome je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao: „Smešno mi je kada slušam kako drugi ljudi govore da su oni zaslužni za hvatanje Darka Šarića kada čitava srpska javnost zna, a to je na kraju krajeva i potvrđeno činjenicama, da je do otkrivanja i hapšenja Šarića došlo tek kada je aleksandar Vučić uključio bIa i kada su for-mirani specijalni timovi u najužem sastavu, sa najmanjim brojem ljudi da informacije ne bi curele (podvukao P. P.).”255 vS obzirom na to da sve zavisi od trenutnih htenja političkih vođa, a ne od institucija, onda i ne čudi izjava Goran Matić, direktora Kancelarije Saveta za na-cionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, da u Srbiji nije do kraja kreirana nacionalna bezbednosna politika.256

Operativni rad

Prilikom prikupljanja sirovog obaveštajnog materijala može doći do različitih nepravilnosti. Na primer, operativci službi bezbednosti mogu dostavljati netačne, nepotpune i/ili poluistinite podatke, koji ne odraža-vaju realno stanje stvari. Razlozi za pojavu ovih nepravilnosti mogu biti

255 „Šarića je uhvatio Vučić, uz pomoć BIA,” Mondo, 23. 6. 2014. <http://mondo.rs/a703867/Info/Dru-stvo/Sarica-je-uhvatio-Vucic-uz-pomoc-BIA.html>

256 Petrović, A. „Nezaštićen sajber prostor Srbije,” Politika, 20. 7. 2014. <http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Uhodjenje-pod-okriljem-zakona/Nezasticen-sajber-prostor-Srbije.lt.html>

http://mondo.rs/a703867/Info/Drustvo/Sarica-je-uhvatio-Vucic-uz-pomoc-BIA.html


http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Uhodjenje-pod-okriljem-zakona/Nezasticen-sajber-prostor-Srbije.lt.html


106

različiti: od nemarnog odnosa operativaca prema poslu, do namerne dostave nepravilnih podataka. Operativci mogu dostavljati pogrešne podatke zato što su neobjektivni, odnosno zato što imaju određene vrednosne stavove prema objektu prikupljanja podataka, ali i zato da bi njihovi nadređeni bili zadovoljni njihovim radom. Neretko, sami na-dređeni imaju određene vrednosne stavove, što operativci mogu znati te podešavati podatke prema tim stavovima kako bi nadređeni bio što zadovoljniji njihovim radom. Ovo je bio čest slučaj u vreme postojanja Službe, odnosno Resora državne bezbednosti Srbije, o čemu svedoče iskazi brojnih javnih ličnosti koje su imale priliku da ostvare uvide u svoje dosijee i da se uvere da mnogi podaci o njima nisu tačni (npr. o ovome je svedočio Nenad Konstantinović u tekstu na internet stranici <Hereticus>257, i Čedomir Čupić na okruglom stolu o Nacrtu zakona o tajnosti podataka).

Kada su službe bezbednosti uključene u (pret)krivične postupke (po-sebno vezane za organizovani kriminal i korupciju) razlozi za kvarenje podataka mogu biti i čista materijalna ili neka druga korist. Može biti i reč o težnji da se izdejstvuje okrivljujuća presuda za one za koje se zna da su krivi, ali za to nema dovoljno osuđujućih dokaza, pa se oni onda nameštaju.

Rizici od curenja informacija i nameštanja dokaza

Na osnovu natpisa u medijima i izjava donosilaca odluka u Srbiji čini se da su opisani rizici prisutni i danas. Tako je Aleksandar Vučić, premijer Srbije i koordinator rada svih službi bezbednosti u Srbiji, govoreći o problemu hvatanja Dragoslava Kosmajaca, osumnjičenog za teška kri-vična dela, kazao: „Taj gospodin, taj najveći narko-diler, pre nego bilo ko drugi sazna za svaku našu akciju, pa javlja kad ’kreće grmljavina’... Oni onda ostave mobilne telefone i šetaju se sa policijskim službenici-ma, sa službenicima iz BIA (podvukao P. P.) i iz nekih drugih agencija...

257 Konstatinović, Nenad. „Policijski dosijei: pogled iz ugla Otpora,” Hereticus, 01, 2004. <http://www.hereticus.org/arhiva/2004-1/policijski-dosijei-pogled-iz-ugla-otpora.html/2>12. 3. 2012.

http://www.hereticus.org/arhiva/2004-1/policijski-dosijei-pogled-iz-ugla-otpora.html/2%3e12

http://www.hereticus.org/arhiva/2004-1/policijski-dosijei-pogled-iz-ugla-otpora.html/2%3e12

107

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Ali, narod neka ne brine, mi ćemo to da rešimo, kriminalci neće pobe-diti na kraju!” Dakle, prema rečima koordinatora svih službi bezbedno-sti Srbije, curenje informacija predstavlja ozbiljan problem, ne samo u policiji već i u BIA.

Isto tako, slučaj nestanka, odnosno brisanja snimka sastanka predstav-nika BIA, policije i Tužilaštva sa Draganom Dudićem Fricom, saradni-kom Šarićeve narko-kriminalne grupe, takođe ukazuje na to da postoji mogućnost neadekvatne upotrebe prikupljenih sirovih podataka. Nai-me, utvrđeno je da je snimak sastanka BIA snimila, ali da ga je kasnije uništila tokom „sređivanja dokumentacije”. Da kontroverza bude veća, Dudić je mesec dana nakon ovog sastanka ubijen, pa se sumnja da je disk sa snimkom prodat nekom iz podzemlja. Isto tako, postoje sumnje da je sam sastanak organizovan mimo zakona jer je zakonom zabra-njeno da se predstavnici policije, tužilaštva i službi bezbednosti sastaju sa osumnjičenima za najozbiljnije prestupe onda kada ove institucije raspolažu dovoljnim brojem dokaza za podizanje optužnice. U tom mo-mentu (april 2010) već postoji šema Šarićevih saradnika, koja uključu-je i Dudića. Dakle, Dudića je trebalo tada hapsiti, a ne razgovarati sa njim. Optužnica protiv Dudića je, međutim, podignuta tek dve godina nakon što je ubijen. Otud su i motivi organizovanja sastanka sporni, te se sumnja da se zapravo želelo manipulisati snimkom sastanka. Prema pisanju dnevnog lista „Danas”, spekuliše se i to da je Dudić svoju slobo-du „kupio” za 1.250.000 evra.258

Da postoje veliki rizici u ovoj oblasti, ukazuje i nedavni skandal kada je Aleksandar Vučić, nakon hapšenja Darka Šarića, javno obelodanio koje operativne mere su agenti BIA koristili da bi locirali Šarića.259 Pored

258 Više o ovom slučaju videti u: Čongradin, Snežana i Lidija Valtner. „Direktor Veljović organizator sa-stanka sa Šarićevim saradnikom,” Danas, 24. 6. 2014. <http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/direktor_ve-ljovic_organizator_sastanka_sa_saricevim_saradnikom.55.html?news_id=284149>.

259 Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik Vlade i sekreter Saveta za nacionalnu bezbednost, na sednici Vlade Srbije, koja je održana 18. marta 2014, rekao je da su Šarić, pripadnici njegovog narko-klana i članovi porodice bili 270 dana praćeni video-nadzorom, dok je primenom GPS-a locirano 20 objekata u kojima se krio. Uz to, presretane su telefonske, imejl i druge internet komunikacije 15 osoba, a u zatvorene i otvorene prostore ugrađeno je 51 prislušno sredstvo. Konačno, više od 300 puta izvršeno je geografsko pozicioniranje preko telekomunikacionih uređaja, a na različitim lokacijama obavljeno je 25 tajnih pretresa stanova. Delić, Petar. „Tajni pretres BIA pod lupom Ombudsmana,” Akter, 30. 3. 2014. <http://akter.co.rs/weekly/34-bezbednost/81848-tajni-pretres-bia-pod-lupom-ombudsmana.html>.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/direktor_veljovic_organizator_sastanka_sa_saricevim_saradnikom.55.html?news_id=284149


http://akter.co.rs/weekly/34-bezbednost/81848-tajni-pretres-bia-pod-lupom-ombudsmana.html


108

toga, u medijima su se pojavili podaci o razgovoru Šarića sa agentima BIA.260 Ovde postoje dva problema. Najpre, izneti su veoma osetljivi po-daci o operativnom radu BIA, o čemu je Zaštitnik građana Saša Janković rekao: „Visoki državni funkcioner dao je kompletno uputstvo svim kri-minalcima šta treba da izbegavaju. Da sam kojim slučajem to učinio ja, verovatno bi mi bio skinut imunitet i bio bih lišen slobode.”261 Međutim, istraga o ovome, kao i o činjenici da je neko podatke o ovom razgovoru dao medijima nije nikada pokrenuta. Drugi problem jednako je važan, a odnosi se na činjenicu da je BIA tom prilikom koristila tajni pretres stana, što Ustavom Srbije nije dozvoljeno. Tajni pretres stana je veoma delotvorna mera, ali je problem što ovu meru primenjuje jako mali broj ljudi, i to bez sudskog nadzora i bilo kakve druge delotvorne kontrole, pa lako može doći i do podmetanja dokaza.

Izvlačenje sirovog obaveštajnog materijala

Neretko sirovi obaveštajni podaci, pre nego što ih obućeni analitičari analitički obrade i protumače, mogu biti izvučen iz bezbednosno-oba-veštajnih agencija i objavljen u javnosti i/ili predat pojedincima, najče-šće državnim funkcionerima. Na taj način se ugrožavaju prava pojedi-naca čiji su osetljivi lični podaci dostupni širem krugu ljudi nego što je to neophodno, ali se ugrožava i integritet obaveštajnog ciklusa i same službe, jer sirove podatke tumače i njima manipulišu nestručne osobe onako kako to njima odgovara.

Na osnovu javno dostupnih podataka može se zaključiti da je ovaj problem kontinuirano prisutan u Srbiji. Zbog toga je Rade Bulatović, direktor BIA od 2004. do 2008. godine, istakao da je jedan od važnih

260 „Šariću skinuli lisice da bi išao u WC!” Alo, 19. 3. 2014. <http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/saricu-ski-nuli-lisice-da-bi-isao-u-wc/49605>.

261 Crnjanski Spasojević, V. „Janković pokreće postupak protiv BIA zbog pretresa Šarićevog stana,” Večer-nje novosti, 26. 3. 2014. <http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:484465-Janko-vic-pokrece-postupak-protiv-BIA-zbog-pretresa-Saricevog-stana>.

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/saricu-skinuli-lisice-da-bi-isao-u-wc/49605


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:484465-Jankovic-pokrece-postupak-protiv-BIA-zbog-pretresa-Saricevog-stana


109

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

zadataka Agencije da zaustavi curenje informacija iz Agencije.262 O slič-nom problemu govorio je i Dragan Todorović, nekadašnji predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Srbije: „… nama se često dešavalo u Odboru da dobijemo dokumenta koja su strogo poverljiva, a pre toga su skoro sve novine ili elektronski mediji objavlji-vali informacije o tome što smo mi dobili kao strogo poverljivo.”263

Međutim, ovaj problem prisutan je i danas, a o tome svedoči i pret-hodno opisani slučaj hapšenja Darka Šarića. Naime, nakon hapšenja Šarića, potpredsednik Vlade Srbije i sekretar Saveta za nacionalnu bez-bednost obelodanio je na sednici Vlade Srbije održanoj 18. marta čitav niz bezbednosno osetljivih podataka. Uz to, jedan medij je objavio i o čemu su agenti BIA razgovarali sa Darkom Šarićem (više o ovome videti prethodni deo). Ove činjenice ukazuju na to da su sirovi obaveštajni podaci dostupni političkim odlučiocima i medijima, koji neadekvatno postupaju sa njima.

Razumno je zaključiti da je jedan od razloga za ovakvu situaciju dubo-ka partijska kontrola BIA, koja se ostvaruje prema liniji sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, direktor BIA, rukovodioci uprava/odeljenja, novi zaposleni (videti deo o ljudskim resursima). Tako je lider SNS-a Aleksandar Vučić na poziciji sekretara Saveta za nacionalnu bezbed-nost, sa koje operativno (podvukao P. P.) koordinira rad svih službi bezbednosti. Direktor BIA Aleksandar Đorđević, govoreći o hapšenju Šarića, rekao je: „Vučić je jedini političar koji je imao informacije o ovim dešavanjima i on nas je na neki način koordinirao u kom pravcu ćemo i kako dalje postupati.”264 Problem je ovde što se političar, odnosno lice nedovoljno stručno za operativno koordiniranje rada službi bezbedno-sti bavi ovim poslom, što u kombinaciji sa dubinskom partijskom kon-

262 „Bulatović zaustavlja ‘curenje’ iz BIA,” B92, 8. 12. 2004. <http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2004&mm=12&dd=08&nav_category=12&nav_id=157443>.

263 „BIA: Dostavili smo sve Nikoliću,” B92, 3. 7. 2012. <http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=07&dd=03&nav_category=11&nav_id=623466>.

264 „Vučić jedini znao za podatke BIA o Šariću,” Vesti online, 18. 3. 2014. <http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/389845/Vucic-jedini-znao-za-podatke-BIA-o-Saricu>.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2004&mm=12&dd=08&nav_category=12&nav_id=157443




http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/389845/Vucic-jedini-znao-za-podatke-BIA-o-Saricu


110

trolom BIA dovodi ne samo do prethodno opisanih rizika već i, kako smo videli, do stvarnog narušavanja integriteta Agencije.

Neadekvatni obaveštajni izveštaji

Bezbednosno-obaveštajne službe mogu nosiocima državne vlasti da-vati izveštaje koji sadrže nevažne, nerelevantne i/ili netačne informacije i procene. Razlozi za to mogu biti neprofesionalnost tokom rada službe ili pak nastojanje da se od donosioca odluke prikrije neka informacija ili neuspeh službe. Službe, takođe, mogu pisati izveštaje u skladu sa vrednosnim stavovima donosilaca političkih odluka, pišući tako ono što odlučioci „žele da čuju” kako bi oni bili što zadovoljniji njihovim radom.

U Srbiji je ova materija, kada je reč o BIA, regulisana Uredbom o korisni-cima eksternih informacija Bezbednosno-informativne agencije i vrsta-ma edicija265, kojom je bazično regulisano ko od državnih organa dobija informacije, kada ih dobija i kojim tempom, kao i koje vrste informacija postoje i šta treba da sadrže. No, važnije od pravnog uređenja jeste faktičko stanje. Sumnju da bezbednosno-obaveštajne službe Srbije u prethodnom periodu nisu adekvatno pisale bezbednosno-obaveštaj-ne izveštaje i procene podgrevale su izjave kako Dragana Todorovića (navedeno u prethodnom delu), tako i Tomislava Nikolića, predsednika Republike Srbije, u kojima je on izrazio veliko nezadovoljstvo dostavlje-nim informacijama. „Sudeći po izveštajima koje sada dobijam od oba-veštajnih službi, u Srbiji se ništa ne dešava. Čak sam se i zahvalio na tim izveštajima, nekoliko dana ih nisam ni otvarao, pa sam vratio… Ako je to BIA, evo poklanjam i BIA, VOA, VBA da vodi ko god hoće.” On je kao primer naveo analizu situacije u Grčkoj, u kojoj je istaknuto koji je građanin priveden pod dejstvom alkohola, koja je vojna jedinica (grčkih oružanih snaga, prim. aut.) na vežbi i sl.266 Predsednik Nikolić je ovu

265 „Uredba o korisnicima eksternih informacija Bezbednosno-informativne agencije i vrstama edicija.” Službeni glasnik RS, br. 83/2004 i 52/2007.

266 „Nikolić: Ako BIA zna samo ono što dobijam od njih, poklanjam je opoziciji,” Blic, 2. 7. 2012. <http://www.blic.rs/Vesti/Politika/331128/Nikolic-Ako-BIA-zna-samo-ono-sto-dobijam-od-njih-poklanjam-je-opozi-ciji>.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/331128/Nikolic-Ako-BIA-zna-samo-ono-sto-dobijam-od-njih-poklanjam-je-opoziciji



111

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

izjavu dao neposredno nakon što je preuzeo predsedničku dužnost, pa ostaje nejasno da li se radilo o otklonu tada još starog rukovodstva BIA (koje je postavio DS) prema novom predsedniku ili se pak radilo o neprofesionalnom radu BIA.

Momir Stojanović, predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti i bivši načelnik Vojnobezbednosne agencije, tim povodom kazao je: „Problem je što je većina tih podataka previše ‘sirova’, odnosno što se dostavljaju bez potrebne analitičke obrade koja je neophodna kako bi predsednik jedne zemlje imao kompletnu sliku o nekom događaju… Pretpostavljam da u tome ima i uzdržanosti zaposlenih u tim službama, koji su u stanju iščekivanja zbog promene na vrhu države. Ali, uveren sam da je većinom to posledica diletantizma…”. Zato bi Stojanović na-pravio „korenite rezove kako bi ove službe (BIA, VBA i VOA, prim. P. P.) napokon obavljale funkciju zaštite državnih i nacionalnih interesa, što im i jeste osnovna svrha postojanja”.267

S druge strane, u BIA tvrde da „stalnim insistiranjem na razvoju orga-nizacionog i metodološkog pristupa, unapređenjem nivoa sposobnosti kadrovskih i tehničkih resursa, kombinovanjem različitih metoda i po-stupaka na koje je ovlašćena zakonom, te intenziviranjem svojih aktiv-nosti, Agencija nastoji da pobolјša kvalitet informacija koje dostavlјa eksternim korisnicima, uklјučujući i predsednika Republike Srbije”.268

267 Barović, Đ. „Službe bezbednosti pune diletanata,” Vesti online, 4. 7. 2012. <http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/236830/Sluzbe-bezbednosti-pune-diletanata>.

268 Odgovor BIA na upitnik BCBP-a, pitanje 7, 21. 1. 2014. godine.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/236830/Sluzbe-bezbednosti-pune-diletanata


112

Ljudski resursi

PrOceNaUpravljanje ljudskim resursima i dalje je pod jakom partijskom kontrolom. Političke partije postavljaju čelne ljude u BIA, utiču na napredovanje i zapošljavanje u Agenciji.

U Srbiji se uobičajilo to da političke partije koje formiraju Vladu posle svakih izbora na čelna mesta u službama bezbednosti postavljaju svo-jim partijama odane ljude (direktore, zamenike, savetnike), koji potom vrše dubinske promene, postavljajući više i niže rukovodioce (načelnike uprava, šefove odeljenja) i njihove saradnike. Tako je nakon opštih iz-bora održanih u maju 2012. godine došlo do promene vlasti, te je SNS, ključna partija u Vladi, na mesto direktora BIA postavila partiji odanog čoveka Nebojšu Rodića. Mesto njegovog zamenika ostavljeno je pri-padniku Socijalističke partije Srbije. Ubrzo su sledile vertikalne prome-ne, pa je tako u jednom danu u BIA ispisano čak 50 rešenja o postav-ljenju novih šefova odeljenja i drugih rukovodilaca. Iz BIA su u izjavi za medije rekli da se ništa neuobičajeno ne dešava: „To je redovan proces kod nas, tokom kog neko napreduje, a neko se raspoređuje na niže radno mesto. Isto se radilo i tokom mandata drugih direktora i to nije ništa čudno, s obzirom na to da svaki šef želi da ima tim koji će uspešno delovati.”269 Međutim, teško je poverovati da je reč o redovnom proce-su napredovanja jer su ove opsežne smene sledile neposredno nakon izbora i promene vlasti.

Slična situacija bila je i tokom rekonstrukcije Vlade Srbije avgusta 2013. godine. Dotadašnji direktor BIA Nebojša Rodić prešao je na poziciju Mi-nistra odbrane. Mesto direktora BIA je stoga ostalo upražnjeno neko-liko meseci jer je Aleksandar Vučić, prema sopstvenim rečima, kočio imenovanje novog direktora, nezadovoljan ponuđenim rešenjima.270

269 „U toku smena šefova u BIA,” B92, 3. 10. 2012. <http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=10&dd=03&nav_category=11&nav_id=648217>

270 „Vučić: Ja kočim izbor direktora BIA,” RTS, 17. 9. 2013. <http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1397082/Vu%C4%8Di%C4%87%3A+Ja+ko%C4%8Dim+izbor+direktora+BIA.html>



http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1397082/Vu%C4%8Di%C4%87%3A+Ja+ko%C4%8Dim+izbor+direktora+BIA.html


113

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Nakon postavljenja Aleksandra Đorđevića za direktora BIA, premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Đorđevića zna lično 25 godina i da su studirali prava zajedno. Čini se da je lojalnost političkim liderima glavni kriterijum za postavljenje čelnih ljudi u Agenciji.271 Inače, Zakon o državnim službenicima u članu 45 nalaže, između ostalog, da je za rad na položaju potrebno i devet godina radnog iskustva u profesiji, što ni Rodić, a ni Đorđević nisu ispunjavali jer je prvi bio državni službenik, a drugi advokat. Isti Zakon dalje u članu 66 kaže da se za popunjavanja položaja sprovodi interni ili javni konkurs, da je interni konkurs obave-zan ako položaj popunjava Vlada. Prema javno dostupnim podacima, konkursi za direktore i njihove zamenike do sada nisu bili raspisivani.

Da je proces zapošljavanja u BIA u velikoj meri pod uticajem ključnih partija u Vladi i da se ne završava postavljenjima rukovodilaca i njima bliskih saradnika, postalo je jasno široj javnosti kada je poslanik vlada-juće SNS Mićo Rogović, ugostitelj iz malog mesta u Srbiji, dao ostavku na poslaničku funkciju kako bi u 47. godini života postao radnik BIA. U BIA su novinarima rekli da je on početnik u ovom poslu, te da zbog toga pohađa operativni kurs.272 Imajući na umu da je, prema poslednjim jav-nosti dostupnim informacijama, prosečna starosna dob pripadnika BIA 40 godina273, te da je mali broj pripadnika stariji od 50 godina274 (str. 233), postavlja se pitanje koji interes ima BIA da ulaže resurse u ovog pojedinca, a da to nisu razlozi političke prirode.

I uvid u podatke o broju primljenih pripadnika Agencije u prethodnih nekoliko godina dodatno podgreva sumnju da postoji partijsko uprav-ljanje ljudskim resursima.

271 Biševac, Safeta. „Vučićev kolega,” Danas, 27.10.2013. <http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/vuci-cev_kolega.46.html?news_id=270016>

272 Jevtić, Željka. „Naprednjak ugostitelj, budući operativac BIA,” Blic, 5. 4. 2013. <http://www.blic.rs/Vesti/Politika/375804/Naprednjak-ugostitelj--buduci-operativac-BIA>.

273 Odgovor BIA na upitnik BCBP-a, pitanje broj 24, 21. 1. 2014. godine.

274 Milosavljević, Bogoljub i Predrag Petrović. Bezbednosno-obaveštajne službe Republike Srbije. U: Hadžić, Miroslav i drugi (ur.). Godišnjak reforme sektora bezbednosti u Srbiji 2008. Beograd: BCBP, 2009: 233.

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/vucicev_kolega.46.html?news_id=270016


http://www.blic.rs/Vesti/Politika/375804/Naprednjak-ugostitelj--buduci-operativac-BIA


114

Tabela 6: Broj primlјenih pripadnika BIA po godinama275

godina 2010.

godina 2011.

godina 2012. do novembra 2013.

broj primlјenih pripadnika bIa 33 42 46 127

Politička kontrolaDemokratska stranka

Od 18. jula 2008. do 2. avgusta 2012. godine

Srpska napredna stranka

Od 3. avgusta 2012. do danas

Iz priložene tabele možemo videti da je, u odnosu na prethodne tri godine, veliki broj novih pripadnika BIA primljen tokom 2013. godine. Razumno je pretpostaviti da je ključni podsticaj za tri puta veći prijem novih ljudi u BIA upravo promena političke vlasti, do koje je došlo sre-dinom 2012. godine, te učvršćivanje kontrole Srpske napredne stranke nad Agencijom. Istovremeno, prijemom novog kadra tokom 2013. bilo je i povećano penzionisanje pripadnika Agencije pre ispunjenja opštih uslova za sticanje prava na penziju. Na ovaj način je tokom 2013. go-dine penzionisano 32 pripadnika Agencije, što je osam puta više nego tokom 2012. Broj pripadnika BIA koji je otišao u starosnu penziju ostao je u navedenim godinama gotovo isti.276

275 Izvor: Odgovor BIA na upitnik BCBP-a, pitanje broj 28, 21. 1. 2014. godine.

276 Odgovor BIA na upitnik BCBP-a, pitanje broj 29, 21. 1. 2014. godine.

115

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

(Jedno)Partijska dubinska kontrola BIA

Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost–

Operatvno koordiniranje službama bezbednostiAleksandar Vučić, lider Srpske napredne stranke (SNS)

Rukovodioci uprava, odeljenja u BIA–

Ispisano 50 rešenja o postavljenju nakon što je SNSpreuzela kontrolu rada BIA

Novi radnici BIA–

Od januara do novembra 2013.primljeno 127 pripadnika BIA, što je tri do četiri puta više

nego prethodnih godina

Direktor BIA–

Rukovodi radom BIANebojša Rodić (2012–2013), državni službenik

Aleksandar Đorđević (2013–), advokat, dugogodišnji prijatelj lidera SNS-a

116

Finansije

PrOceNaNajveća verovatnoća je da će do pojave korupcije u BIA doći u oblasti nabavki.

Najveća verovatnoća je da će do korupcije u BIA doći prilikom nabavki. Iako je Srbija 2013. godine usvojila novi Zakon o javnim nabavkama kako bi smanjila nepravilnosti u nabavkama, u BIA i dalje najveći rizik od pojave korupcije postoji u oblasti nabavki jer Agencija, zbog prirode posla, najveći deo nabavki realizuje po poverljivoj proceduri. Tačnije, Zakon o javnim nabavkama277 propisao je u članu 128 da se za nabav-ke usmerene isključivo na zadovoljenje potreba obaveštajne aktivnosti, kao i za nabavke gde bi primena postupka javne nabavke dovela do otkrivanja informacija ključnih za bezbednost ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama. Osnovni uvid u podatke o nabavkama koje su reali-zovane prethodnim i sadašnjim Zakonom o javnim nabavkama ukazuje na to da u Agenciji postoji kontinuitet primene poverljivih procedura nabavki (videti grafikone278).

Grafikon 8: Plan nabavki u BIA za 2014.

277 „Zakon o javnim nabavkama,” Sl. glasnik RS, br. 124/2012.

278 Izvor: Bezbednosno-informativna agencija. Informator o radu BIA. Beograd, 2014.

Nabavke na koje sezakon primenjuje

Javne nabavkeotvoreni postupak

Javne nabavkemale vrednosti

8%

89%

3%

117

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Grafikon 9: Nabavke u BIA u 2013.

Poverljive nabavke

Javne nabavke

Nabavke male vrednosti

4%

94%

2%

U članu 127 Zakona o javnim nabavkama navodi se i kategorija javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti. Za nju su propisana poseb-na pravila kako bi bile uvažene sve specifičnosti javnih nabavki u ovim oblastima. Ovim javnim nabavkama bili bi nabavljani, između ostalog, i dobra, usluge i radovi za bezbednosne potrebe, koji uključuju, zahteva-ju i sadrže tajne podatke. Međutim, uvidom u grafikon može se zapaziti da BIA nije realizovala javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, i to zato što Vlada Srbije još nije donela propis kojim bi bliže uredila po-stupak javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, te utvrdila spi-sak dobara, usluga i radova, koji treba da budu nabavljeni ovim postup-kom. Primenom postupaka javnih nabavki u oblasti odbrane i bezbed-nosti principi javnosti i tajnosti bili bi dovođeni u ravnotežu, jer bi samo pojedini elementi ovih nabavki bili tajni, ali ne i cela nabavka. Osnovano je pretpostaviti da bi u tom slučaju i udeo poverljivih nabavki bio manji. Time bi i rizici od pojave korupcije tokom nabavki bili smanjeni.

Uz to, za smanjenje rizika od pojave korupcije prilikom nabavki u Agen-ciji, posebno poverljivih, potrebno je jačati mehanizme unutrašnje kon-trole, a posebno internu reviziju, jer su ovi mehanizmi prva zapreka različitim zloupotrebama i nepravilnostima. Ne treba zanemariti ni me-hanizme spoljnog nadzora, pre svega DRI koju treba ohrabriti da preis-

118

pituje i opravdanost nabavki poverljivom procedurom, što prethodno nije bio slučaj.

Na kraju, važno je napomenuti de nabavke predstavljaju oblast u kojoj se korupcija najverovatnije može pojaviti i u BIA, ali da su druge obla-sti rizika od pojave korupcije, posebno upravljanje ljudskim resursima, mnogo važniji jer narušavanje integriteta u njima može dovesti do znatno težih posledica nego u oblasti nabavki. Zato, prilikom sagleda-vanja rizika od pojave korupcije valja u obzir uzimati kako verovatnoću izbijanja rizika, tako i težinu posledica i štete koje mogu nastati i ugro-ziti ciljeve organizacije.

Unutrašnja kontrola

PrOceNa Unutrašnja kontrola nije dovoljno jaka.

Bezbednosno-informativna agencija je u proteklom periodu učinila izvestan pomak u jačanju unutrašnjih mehanizama prevencije korup-cije. Tako je BIA u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije sači-nila Plan integriteta Agencije, kojim su popisani rizici od pojave korup-cije i određene instance i mere za njihovo predupređivanje. Međutim, ostali mehanizmi unutrašnje kontrole nisu dovoljno ojačani. Tako su unutrašnja i budžetska kontrola regulisane podzakonskim aktom taj-nog karaktera koji donosi direktor Agencije, a ne zakonom, te je i ne-zavisnost i učinkovitost rada unutrašnje kontrole veoma upitna. Pored toga, što je povezano sa unutrašnjim kontrolnim mehanizmima, pro-blem predstavlja i to što ne postoji obaveza prijavljivanja imovine za sve rukovodioce u BIA. Naime, kako samo funkcioneri, odnosno lica koja su izabrana, imenovana i postavljena u organe Republike Srbije, imaju obavezu prijavljivanja imovine, tako u BIA samo njen direktor i zamenik prijavljuju imovinu. Doduše, u registru Agencije za borbu pro-tiv korupcije nema nijednog zamenika direktora BIA. Ovo predstavlja značajan rizik od pojave korupcije, te je neophodno i rukovodioce, ma-

119

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

kar visokorizičnih poslova (npr. onih koji su zaduženi za organizovani kriminal), obavezati da prijavljuju imovinu unutrašnjoj kontroli BIA, koja bi, takođe, proveravala i činjenično stanje. Uz to, Državna revizorska in-stitucija je prilikom revizije Godišnjeg finansijskog izveštaja i pravilnosti poslovanja BIA za 2012. godinu utvrdila određene slabosti unutrašnjih kontrolnih mehanizama Agencije. Konačno, veoma je neizvesno i da li je u BIA unutrašnja i budžetska kontrola organizovana kao posebna funkcionalna organizaciona celina ili pak ove poslove, poput interne re-vizije Agencije, obavlja par izvršilaca (npr. Glavni unutrašnji kontrolor).

Da unutrašnja kontrola nije dovoljno učinkovita, upućuje i poslednji slučaj, u kojem je zamenik direktora BIA Dragan Marković Markoni osumnjičen za učestvovanje u reketiranju privrednika u Srbiji. Naime, Marković je podneo ostavku na mesto zamenika direktora nakon što je, kako su izvestili mediji, pao na poligrafskom testiranju. Međutim, on je ubrzo potom postavljen za savetnika direktora BIA.279 Problem je to što unutrašnja kontrola nije istražila čitav slučaj i izvestila o tome javnost, te tako zaštitila i integritet Agencije. Ovako, javnost ne zna da li je i u kojoj je meri Marković kriv ili je pak žrtva političkih smena.

Pored toga, DRI je revizijom Godišnjeg finansijskog izveštaja i pravilno-sti poslovanja BIA za 2012. godinu utvrdila određene slabosti unutraš-njih kontrolnih mehanizama. Između ostalog, ustanovila je i da Agen-cija nema posebnu, funkcionalno nezavisnu organizacionu celinu koja bi obavljala poslove interne revizije, već da te poslove obavlja glavni interni revizor.280 Utvrđeno je, takođe, da BIA nije u potpunosti realizo-vala plan interne revizije.

279 Više o ovoj aferi videti u: Vasić, Miloš. „Špijun, inspektor, mito i poligraf,” Vreme, broj 1213. <http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1186944>.

280 Državna revizorska institucija je utvrdila da BIA, između ostalog, nije sačinila mapu poslovnih proce-sa, donela strategiju upravlјanja rizicima i sačinila registar rizika; uredila pisanim procedurama sve poslov-ne procese, pravila obrade dokumentacije i njen izgled, tokove i rokove za dostavlјanje i obradu, korake u internim kontrolnim postupcima i odlučivanju; uspostavila adekvatan i funkcionalan sistem finansijskog upravlјanja i kontrole. Državna revizorska institucija. Izveštaj o reviziji godišnjeg finansijskog izveštaja i pra-vilnosti poslovanja Bezbednosno-informativne agencije za 2012. godinu. 2013: 7. <http://www.dri.rs/images/pdf/revizija2013/1_11092013_1.pdf>.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1186944


http://www.dri.rs/images/pdf/revizija2013/1_11092013_1.pdf


120

Da bi integritet Agencije bio ojačan, neophodno je novim Zakonom o BIA sveobuhvatno regulisati unutrašnju kontrolu, počev od njenog sta-tusa i nadležnosti, preko ovlašćenja, pa do načina izveštavanja o nje-nom radu.

Poseban etički kodeks za pripadnike BIA i dalje nije usvojen, već se pri-menjuje Kodeks ponašanja državnih službenika. Međutim, pripadnici BIA obavljaju specifične poslove i suočavaju se sa mnogo izazovnijim etičkim dilemama nego ostali pripadnici državne administracije, te re-čeni Kodeks ne može adekvatno da odgovori na te izazove. Savremene bezbednosno-obaveštajne službe imaju jasno definisane i javno obzna-njene ciljeve i vrednosti koje štite i koje ih vode prilikom rada.

Spoljni nadzor

PrOceNaSpoljni nadzor rada BIA je unapređen. Međutim, uzbunjivači još nisu zaštićeni.

Iako se najčešće obavlja naknadno, spoljni nadzor bezbednosno-oba-veštajnih službi veoma je važan jer ga obavljaju tela koja najmanje za-vise od organa izvršne vlasti. Njega sačinjavaju parlamentarni odbori i komisije, stručna nadzorna tela i nezavisne državne institucije. U Srbiji su za kontrolu službi bezbednosti nadležna dva odbora Narodne skup-štine Republike Srbije – Odbor za kontrolu službi bezbednosti i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i pet nezavisnih državnih institucija (NDI) – Agencija za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija, Komisija za zaštitu prava u jav-nim nabavkama, Poverenik za informacije od javnog značaja i Zaštitnik građana, od kojih su prve tri direktnije uključene u prevenciju i borbu protiv korupcije.

121

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Unapređen spoljni nadzor

U poslednje dve godine načinjen je izvestan napredak u jačanju spolj-nog nadzora i kontrole, a poboljšana je i saradnja između institucija spoljnog nadzora i BIA. Tako je Državna revizorska institucija tokom 2013. godine izvršila reviziju Godišnjeg finansijskog izveštaja i pravilno-sti poslovanja Bezbednosno-informativne agencije za 2012. godinu.281 Tom prilikom DRI je utvrdila određene slabosti i rizike koji mogu naru-šavati integritet Agencije, a među važnijima su, između ostalog, ti da BIA nije sačinila mapu poslovnih procesa, donela strategiju upravlјanja rizicima i sačinila registar rizika; uredila pisanim procedurama sve po-slovne procese, pravila obrade dokumentacije i njen izgled, tokove i rokove za dostavlјanje i obradu, korake u internim kontrolnim postup-cima i odlučivanju; uspostavila adekvatan i funkcionalan sistem finan-sijskog upravlјanja i kontrole. Za otklanjanje uočenih nepravilnosti DRI je dala i konkretne preporuke.

Državna revizorska institucija je tokom 2013. i 2014. godine napravila i početni pomak u kontroli svrsishodnosti ponašanja direktnih budžet-skih korisnika jer je kontrolisala kako se koriste službena vozila. Tom prilikom kontrolisana je i BIA, ali DRI nije sačinila prečišćen izveštaj (koji ne sadrži poverljive podatke) o rezultatima revizije BIA, već je u izvešta-ju napomenuto da rezultati revizije sadrže poverljive podatke.

Međutim, veoma je upitno koliko će DRI biti učinkovita prilikom budu-ćih kontrola i revizija rada BIA, jer u DRI postoji „otklon” od preispitiva-nja tajnosti. Tako, na primer, DRI tokom revizijе godišnjeg finansijskog izveštaja i pravilnosti poslovanja BIA za 2012. godinu nije proveravala da li je BIA koristila pravilnu proceduru za nabavku određene robe, od-nosno da li je BIA sa pravom upotrebila tajnu proceduru za nabavku neke robe (nameštaja npr.) ili je pak bilo bolje i pravilnije da je za tu nabavku korišćen otvoreni postupak. Ovo može predstavljati značajnu prepreku za ostvarivanje delotvorne kontrole BIA jer je DRI jedan od

281 Državna revizorska institucija. Izveštaj o reviziji godišnjeg finansijskog izveštaja i pravilnosti poslo-vanja Bezbednosno-informativne agencije za 2012. godinu. 2013. <http://www.dri.rs/images/pdf/revizi-ja2013/1_11092013_1.pdf>.



122

retkih aktera koji ima pravo uvida u tajne podatke, a istovremeno uživa izvestan stepen nezavisnosti u odnosu na izvršnu vlast, te zaposleni u ovoj instituciji imaju velika stručna znanja.

Značajan pomak u kontrola i nadzoru koji Narodna skupština vrši nad službama bezbednosti učinjen je nakon što je novim Poslovnikom (2010) Odbor za odbranu i bezbednost podeljen na Odbor za kontrolu službi bezbednosti (OKSB) i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove. Novoformirani OKSB uspeo je da uspostavi praksu koja je zapažena i pohvaljena i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2013. Pomenimo samo najvažnije uspehe. Odbor za kontrolu službi bezbed-nosti je: uspeo redovno da razmatra izveštaje službi bezbednosti; do-neo Odluku kojom se bliže uređuje način vršenja neposrednog nadzo-ra rada službi bezbednosti; na osnovu ove Odluke realizovao nadzor-ne posete službi bezbednosti, prilikom koje su kontrolisani zakonitost primene posebnih mera; uspostavio saradnju sa ostali institucijama spoljnog nadzora, pre svega sa Zaštitnikom građana, Poverenikom za informacije od javnog značaja i DRI.282 Naravno, ostaje da OKSB novog saziva Nardone skupštine nastavi ovu dobru praksu.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sred-stava nije ostvario zapažene rezultate tokom kontrole finansija službi bezbednosti. Razlog tome treba tražiti u činjenici da Odbor ima široke nadležnosti, te da ne može učinkovito da se bavi svim temama. Zato bi valjalo ili ovaj Odbor podeliti na dva odbora ili u okviru postojećeg formirati pododbor.283

Kada je reč o Zaštitniku i Povereniku, oni su jačali integritet BIA tako što su kontrolisali da li BIA zakonito primenjuje posebne mere i postupke (nadzor komunikacija). Tako su tokom 2012. godine ove institucije iz-vršile kontrolu rada operatera mobilne telefonije kako bi utvrdili da li službe bezbednosti i policija zakonito pristupaju tzv. zadržanim poda-

282 Više o analizi rada odbora Narodne skupštine nadležnih za kontrolu sektora bezbednosti videti u: Đokić, Katarina i Vladimir Erceg. Parlamentarni nadzor i izgradnja integriteta u institucijama bezbednosti. Be-ograd: BCBP, 2014.

283 Đokić i Erceg. Isto. Beograd, 2014

123

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

cima. Zadržani podaci jesu podaci o tome ko je sa kim, koliko dugo i sa kog uređaja razgovarao, bez uvida u njihov sadržaj. Operateri su dužni da ih čuvaju 12 meseci. Tom prilikom utvrđen je čitav niz nepravilnosti, a Zaštitnik i Poverenik sačinili su predlog od 14 mera za unapređenje situacije u ovoj oblasti284, među kojima je, između ostalog, i usvajanje novog Zakona o BIA. Međutim, prema najvažnijim preporukama nije postupljeno (što je obaveza Vlade, pre svega zato što se odnosi na pro-menu propisa), što je i Zaštitnik registrovao u svom izveštaju285. Konač-no, Zaštitnik je nedavno pokrenuo postupak kontrole Bezbednosno-in-formativne agencije zbog tajnih pretresa obavljenih u akciji otkrivanja optuženog Darka Šarića.286

Uzbunjivači nisu zaštićeni

Kada je reč o spoljnom nadzoru i kontroli, problem predstavlja to što uzbunjivači u Srbiji još nisu učinkovito zaštićeni, ni pravno ni faktički. Naime, uzbunjivači su u Srbiji trenutno zaštićeni Pravilnikom o zaštiti lica koje prijavi sumnju na korupciju. Pravilnik je sačinila Agencija za borbu protiv korupcije. Međutim, kako je reč o pravilniku, on ne pred-stavlja dovoljan stepen zaštite potencijalnih uzbunjivača. Ovo posebno važi za zaposlene u bezbednosno-obaveštajnim službama, koji se mogu suočiti sa teškim zatvorskim kaznama za odavanje poverljivih podataka ukoliko se odluče da, prijave radnje koje su, po njihovom mišljenju, ne-zakonite i nepravilne. Položaj eventualnih uzbunjivača dodatno oteža-va i činjenica da veliki broj dokumenata nije ponovo klasifikovan prema novom Zakonu o tajnosti podataka (koji poznaje četiri stepena tajnosti). Posledica toga je postojanje velikog broja klasifikovanih dokumenata, koji to ne bi trebalo da budu. Jasno zakonsko regulisanje uzbunjivača

284 Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja. „Pravne, organizacione i praktič-ne preporuke za unapređenje stanja.” 6. 7. 2012. <http://www.ombudsman.rs/attachments/2398_kzs%20(2)%20(5).doc>.

285 Zaštitnik građana. Redovan godišnјi izveštaj Zaštitnika građana za 2013. godinu. Beograd:, 2013: 174. <http://www.ombudsman.rs/attachments/3237_Godisnji%20izvestaj%20Zastitnika%20gradjana%20za%202013%20%20godinu.doc>.

286 „Janković: Kontrola BIA zbog tajnih pretresa Šarićevih stanova,” Blic, 3. 4. 2014. <http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/455004/Jankovic-Kontrola-BIA-zbog-tajnih-pretresa-Saricevih-stanova>.

http://www.ombudsman.rs/attachments/2398_kzs%20(2)%20(5).doc


http://www.ombudsman.rs/attachments/3237_Godisnji%20izvestaj%20Zastitnika%20gradjana%20za%202013%20%20godinu.doc


http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/455004/Jankovic-Kontrola-BIA-zbog-tajnih-pretresa-Saricevih-stanova


124

štiti i same službe bezbednosti, jer osim što pomaže otkrivanju nezako-nitosti u službi, propisuje i kazne za neodgovorno i zlonamerno uzbu-njivanje. Zakon o BIA sadrži odredbe o obavezi pripadnika Agencije da čuvaju državne, vojne, službene ili poslovne tajne, kao i metode, mere i radnje koje predstavljaju ili sadrže neku od ovih tajni (član 23). Ove odredbe su opravdane, ali je problem to što Zakon ne sadrži i odredbe koje bi zaštitile pripadnike Agencije prilikom otkrivanja nepravilnosti i nezakonitosti, kao što je to, na primer, propisano Zakonom o VBA i VOA, u članu 42, stavu 3 i 4. Kao što je slučaj pripadnika VOA pokazao, ne samo da unutrašnji mehanizmi zaštite u službama bezbednosti če-sto nisu dovoljni već ni spoljni mehanizmi nisu delotvorni kada je reč o uzbunjivačima.287 Zato je potrebno ojačati i uvezati unutrašnje i spoljne mehanizme zaštite (više o tome videti u Preporuci Zaštitnika građana).

U Srbiji je u toku izrada Zakona o uzbunjivačima, ali čitav proces previ-še dugo traje jer je opterećen različitim problemima, među kojima su, svakako, to što Ministarstvo pravde, koje je nosilac izrade ovog Zakona, nije u izradu uključilo Agenciju za borbu protiv korupcije i MUP. Uklju-čenje MUP-a u ovaj proces izuzetno je važno jer bi policija trebalo da pruža bezbednosnu zaštitu budućim uzbunjivačima.

287 Videti: Milošević, Marko. Sumrak uzbunjivača i posledice po Srbiju – šta povezuje hladnjače i apače? Beograd: BCBP, 2013. <http://www.bezbednost.org/upload/document/sumrak_uzbunjivaca_i_posledice_po_srbiju.pdf>.

http://www.bezbednost.org/upload/document/sumrak_uzbunjivaca_i_posledice_po_srbiju.pdf


125

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

IzVOrI

knjige, naučni članci i predlozi praktičnih politika

Hans Born/Ian Leigh. Democratic Accountability of Intelligence Services (Geneva: DCAF, 2010).

Hans Born/Ian Leigh, Making Intelligence Accountable: Legal Standards and Best Practice for Oversight of Intelligence Agencies (Oslo: Publishing House of the Parliament of Norway, 2005).

Hans Born/Loch K. Johnson/ Ian Leigh. Who’s Watching the Spies? Esta-blishing Intelligence Service Accountability (Potomac Books, 2005).

Hans Born/Aidan Wills/Gabriel Geisler/Matthias Erny. “External Oversi-ght and Control”. U: Toolkit on Police Integrity ur. Pierre Aepli (Geneva: DCAF, 2012): 189-216.

Nathan E. Busch/Austen D. Givens. The Business of Counterterrorism: Public-Private Partnerships in Homeland Security (New York: Peter Lang, 2014).

Marina Caparini, “Controlling and Overseeing Intelligence Services in Democratic States”. U: Democratic Control of Intelligence Services: Con-taining Rogue Elephants, ur. Hans Born/Marina Caparini (Aldershot: Ashgate, 2007).

Čedomir Čupić/Zlatko Minić. Rečnik korupcije (Beograd: Asocijacija ne-zavisnih elektronskih medija, 2014).

126

Dragan Dobrašinović. „Javne nabavke protiv javnog interesa”. Dosije korupcija, br. 1, 2011: 3-5.

Katarina Đokić/Vladimir Erceg. Parlamentarni nadzor i izgradnja integri-teta u institucijama bezbednosti (Beograd: BCBP, 2014).

Saša Đorđević. „Policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova“. U: Korupci-ja u sektoru bezbednosti Srbije, ur. Predrag Petrović (Beograd: Beograd-ski centar za bezbednosnu politiku, 2013): 63-69.

Saša Đorđević. Procena korupcije u policiji (Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2014).

Vladimir Erceg. „Praksa organa javne vlasti prilikom primene Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja”. U: Slobodan pri-stup informacijama od javnog značaja – teorija i praksa, ur. Marko Milo-šević i Predrag Petrović (Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2013): 21-37.

Vladimir Erceg. Poslanička pitanja kao mehanizam kontrole sektora bez-bednosti (Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2014).

European Partners against Corruption. Police Oversight Principles (Laxenburg: European Partners against Corruption, 2012).

Аlеksаndаr Fаtić/Srđаn Kоrаć/Аlеksаndrа Bulаtоvić, Etički Stаndаrdi Zа Kriminаlističkо-Оbаvеštајni Rаd (Beograd: Centar za bezbednosne studije, 2011).

Roger Z. George/James B. Bruce. Analyzing Intelligence: Origins, Obstac-les, and Innovations. (Washington: Georgetown University, Center for Peace and Security Studies, 2008).

127

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Peter Gill, «The Evolution of the Security Intelligence Debate in Cana-da since 1976›.» U: Security and Intelligence in a Changing World: New Perspectives, ur. Anthony Stuart Farson/David Stafford/Wesley K. Wark, (Routledge, 1991).

Peter Gill/Mark Phythian. Intelligence in an Insecure World (Cambridge: Polity, 2006).

Dick Hobbs. Lush Life: Constructing Organized Crime in the UK (Oxford: Oxford University Press, 2013).

Arthur S. Hulnick. “What’s Wrong with the Intelligence Cycle,” Intelligen-ce and national Security 21, br. 6 (2006): 959-79.

Brian A. Jackson, The Challenge of Domestic Intelligence in a Free Society (Pittsburgh: RAND, 2009)

Brian A. Jackson/Peter Chalk/Richard Warnes/Lindsay Clutterbuck/Aidan Kirby Winn. Considering the Creation of a Domestic Intelligence Agency in the United States (Santa Monica: RAND, 2009)

Ivana Jeremić, „Kako država odgovara na zahteve gradjana”. U: Slobo-dan pristup informacijama od javnog značaja – teroija i praksa, ur. Mar-ko Milošević i Predrag Petrović, (Beograd:BCBP, 2014): 51-54.

Loch K. Johnson. Handbook of Intelligence Studies (Routledge: Taylor & Francis, 2007).

Loch K. Johnson. The Oxford Handbook of National Security Intelligence (Oxford: Oxford University Press, 2010).

Nenad Konstatinović, “Policijski dosijei: pogled iz ugla Otpora,” Hereticus, 01 (2004) [online] http://www.hereticus.org/arhiva/2004-1/policijski-dosijei-pogled-iz-ugla-otpora.html/2, poslednji

http://www.hereticus.org/arhiva/2004-1/policijski-dosijei-pogled-iz-ugla-otpora.html/2

http://www.hereticus.org/arhiva/2004-1/policijski-dosijei-pogled-iz-ugla-otpora.html/2

128

Sani Ljubičić/Paul Stephenson/Robert Murrill/Lado Laličić. Procena sadašnjeg stanja u pogledu statistike o korupciji i privrednom kriminalu i preporuke za poboljšanje u merenju napretka u upravljanju predmetima i njihovom praćenju (Beograd: Savet Evrope, 2013).

Florina Cristiana Mate/Thomas Bruneau. “Intelligence Reform in New Democracies: Factors Supporting or Arresting Progress.” Democratiza-tion 18, br. 3 (2011): 602-30.

Bogoljub Milosavljević. Građanski nadzor nad policijom: mogući model za Srbiju (Beograd: Centar za antiratnu akciju, 2004).

Bogoljub Milosavljević/Predrag Petrović, “Bezbednosno-obaveštajne službe Republike Srbije”. U: Godišnjak reforme sektora bezbednosti u Srbiji 2008, ur: Miroslav Hadžić i drugi, (Beograd: CCVO, 2009).

Marko Milošević. „Šta je državna tajna u Srbiji“. BCBP analiza, 2012. http://goo.gl/4myuW9, poslednji put pregledano 1.08.2014.

Marko Milošević. „Sumrak uzbunjivača i posledice po Srbiju – šta pove-zuje hladnjače i apače?” BCBP Analiza, (Beograd: BCBP, 2013), http://www.bezbednost.org/upload/document/sumrak_uzbunjivaca_i_posle-dice_po_srbiju.pdf

Stephen D. Morris, “Forms of Corruption.” CESifo DICE Report, br. 2 (2011).

Danilo Pejović. „Nabavke u sektoru bezbednosti“. BCBP predlog prak-tične politike (Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2012).

Kent Pekel, “Integrity, Ethics, and the CIA- the Need for Improvement.” Center for the Study of Intelligence [online] https://www.cia.gov/

http://goo.gl/4myuW9




https://www.cia.gov/library/center-for-the-study-of-intelligence/csi-publications/csi-studies/studies/spring98/Integrity.html

129

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

library/center-for-the-study-of-intelligence/csi-publications/csi-studies/studies/spring98/Integrity.html, poslednji put pregledano 13.08.2014.

Predrag Petrović, „Nadzorna i kontrolna uloga izvršne vlasti u sektoru bezbednosti“. U: Godišnjak reforme sektora bezbednosti u Srbiji, ur. Mi-roslav Hadžić i Sonja Stojanović Gajić (Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2012): 297-315.

Predrag Petrović, “Bezbednosno-informativna agencija,” u: Korupcija u sektoru bezbednosti Srbije, ur. Predrag Petrović, (Beograd: BCBP, 2013): 76-85.

Mark Phythian. Understanding the Intelligence Cycle (Routledge: Taylor & Francis, 2013).

Susan Pond/Mark Pyman, Integrity Self-Assessment Process: A Diagnostic Tool for National Defence Establishments (London: Transparency inter-national, 2009).

Abram Shulsky/Garry Schmitt. Silent Warfare: Understanding the World of Intelligence (Herndon: Potomac Books Inc, 2002).

Brian Snow/Clinton Brooks. “Privacy and Security: An Ethics Code for Us Intelligence Officers.” Communications of the ACM 52, br. 8 (2009): 30-32.

Todor Tagirev (ur). Izgradnja integriteta i smanjenje korupcije u odbrani: zbornik najboljih praksi. (Beograd: NATO/DCAF/CIDS, 2013)

Bojan Terzić i dr. Komentar Zakona o javnim nabavkama. (Beograd: Službeni glasnik, 2013)



130

David C Thomas/Kerr Inkson, Cultural Intelligence: Living and Working Globally (San Francisko: Berret-Koehler Publishers, 2009)

Transparency International. “Control of Intelligence Services.” Transparency International UK. [online] http://www.ti-defence.org/our-work/defence-corruption-risks-typology/political/intelligence-services-control, put pregledano 13.08.2014.

United Nations Office on Drugs and Crime. Handbook on Police Acco-untability, Oversight and Integrity. (New York: United Nations, 2011)

United Nations Office on Drugs and Crime. Policing: The Integrity and Accountability of the Police. (New York: United Nations, 2006)

Saša Varinac. Korupcijska mapa javnih nabavki u Republici Srbije (Beo-grad: Misija OEBS u Srbiji, 2012).

Marko Žilović. „Upavljanje ljudskim resursima“. U: Godišnjak reforme sektora bezbednosti u Srbiji, ur. Miroslav Hadžić i Sonja Stojanović Gajić (Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2012): 406-426.

Medijski izvori

Đ. Barović, “Službe bezbednosti pune diletanata”, Vesti online, 4.7. 2012 . http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/236830/Sluzbe-bezbednosti-pune-diletanata, poslednji put pregledano 13.08.2014.

--“BIA: Dostavili smo sve Nikoliću”, B92, 3.7.2012. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=07&dd=03&nav_category=11&nav_id=623466, poslednji put pregledano 13.08.2014.

Safeta Biševac, “Vučićev kolega,” Danas, n.d. ]http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/vucicev_kolega.46.html?news_id=270016, poslednji put pregledano 13.08.2014.

http://www.ti-defence.org/our-work/defence-corruption-risks-typology/political/intelligence-services-control










131

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Bulatović zaustavlja ‘curenje’ iz BIA” B92, 8.12.2004. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2004&mm=12&dd=08&nav_category=12&nav_id=157443, poslednji put pregledano 13.08.2014.

Bojan Cvejić. „Bez konkursa do državne fotelje“. Danas online, 2.05.2013. http://goo.gl/E26qi6, poslednji put pregledano 30.07.2014.

V.Crnjanski Spasojević, „Janković pokreće postupak protiv BIA zbog pretresa Šarićevog stana,“ Večernje novosti, 26.3.2014. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:484465-Jankovic-pokrece-postupak-protiv-BIA-zbog-pretresa-Saricevog-stana, poslednji put pregledano 13.08.2014.

Snežana Čongradin i Lidija Valtner, “ Direktor Veljović organizator sastanka sa Šarićevim saradnikom,” Danas, 24.06.2014. http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/direktor_veljovic_organizator_sastanka_sa_saricevim_saradnikom.55.html?news_id=284149 , poslednji put pre-gledano 13.08.2014.

Petar Delić, „Tajni pretres BIA pod lupom Ombudsmana,“ Akter, 30.3.2014. http://akter.co.rs/weekly/34-bezbednost/81848-tajni-pretres-bia-pod-lupom-ombudsmana.html, poslednji put pregledano 13.08.2014.

„Gašić: Smenio sam dva pomoćnika zbog zloupotrebe“. Blic online, 7.07.2014. http://goo.gl/sXgE1K, poslednji put pregledano 30.07.2014.

Seymour M. Hersh, “The Stovepipe.” The New Yorker (2003). http://www.newyorker.com/archive/2003/10/27/031027fa_fact?currentPage=all, poslednji put pregledano 13.08.2014.

„Imenovanja, razrešenja i penzionisanja u Vojsci Srbije“. Blic online, 4.01.2013. http://goo.gl/k9aeVy, poslednji put pregledano 30.07.2014.




http://goo.gl/E26qi6









http://goo.gl/sXgE1K

http://www.newyorker.com/archive/2003/10/27/031027fa_fact?currentPage=all

http://www.newyorker.com/archive/2003/10/27/031027fa_fact?currentPage=all


132

--“Janković: Kontrola BIA zbog tajnih pretresa Šarićevih stanova,” Blic, 3.4.2014. http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/455004/Jankovic-Kontrola-BIA-zbog-tajnih-pretresa-Saricevih-stanova, poslednji put pregledano 13.08.2014.

Željka Jevtić, “Naprednjak ugostitelj, budući operativac BIA,” Blic, 05. 04. 2013. http://www.blic.rs/Vesti/Politika/375804/Naprednjak-ugostitelj--buduci-operativac-BIA, poslednji put pregledano 13.08.2014.

„Krstić: Srbija prelazi na programski budžet 2015.” Blic onli-ne, 21.05.2014. http://goo.gl/uiuYNu, poslednji put pregledano 30.07.2014.

J. L. „Oparnica: niko u policiji nije zaštićen od javnosti“, Danas, 3. jun 2014. http://goo.gl/kOjiCC, poslednji put pregledano 2.08.2014.

„Ministri bez konkursa zaposlili 148 ljudi“. Blic online, 4.03.2013. http://goo.gl/9jub4l, poslednji put pregledano 30.07.2014.

„Mućkali sa prodajom viška vojnog naoružanja“. Dnevnik, 4.06.2014. http://www.dnevnik.rs/hronika/muckali-sa-prodajom-viska-vojnog-naoruzanja, poslednji put pregledano 30.07.2014.

--“Nikolić je u pravu, „curi“ iz MUP,“ B92, 23.01.2014, www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=01&dd=23&nav_id=803450, po-slednji put pregledano 13.08.2014.

--“Nikolić: Ako BIA zna samo ono što dobijam od njih, poklanjam je opoziciji”, Blic online, 2.7.2012, http://www.blic.rs/Vesti/Politika/331128/Nikolic-Ako-BIA-zna-samo-ono-sto-dobijam-od-njih-poklanjam-je-opoziciji, poslednji put pregledano 13.08.2014.





http://goo.gl/uiuYNu











133

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

A. Petrović, „Nezaštićen sajber prostor Srbije,“ Politika, 20.7.2014, http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Uhodjenje-pod-okriljem-zakona/Nezasticen-sajber-prostor-Srbije.lt.html, poslednji put pregle-dano 13.08.2014.

Katarina Preradović. „Zbog reforme“. NIN, broj 3313, 26. jun 2014.

Dražen Remiković, „Hrvatska povećava transparentnost policijskog rada“. Setimes, 4. mart 2014. godine. http://goo.gl/0tBA3c, poslednji put pregledano 1.08.2014.

„Skupštinski odbor proveravao rad VBA“. RTS, 8.07.2014. http://goo.gl/0yBj1o, poslednji put pregledano 30.07.2014.

--„Šariću skinuli lisice da bi išao u WC!“ Alo, 19.03.2014, http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/saricu-skinuli-lisice-da-bi-isao-u-wc/49605, po-slednji put pregledano 13.08.2014.

--“Šefovi policije rade za narko-mafiju,” Informer, 13.5.2014.

--“U toku smena šefova u BIA,” B92, 3.10.2012. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=10&dd=03&nav_category=11&nav_id=648217, poslednji put pregledano 13.08.2014.

--“Vučić jedini znao za podatke BIA o Šariću”, Vesti online, 18.3.2014, http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/389845/Vucic-jedini-znao-za-podatke-BIA-o-Saricu, poslednji put pregledano 13.08.2014.

--“Vučić: Ja kočim izbor direktora BIA,” RTS, 17.9.2013. http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1397082/Vu%C4%8Di%C4%87%3A+Ja+ko%C4%8Dim+izbor+direktora+BIA.html, poslednji put pregledano 13.08.2014.



http://goo.gl/0tBA3c













134

Rodoljub Šabić, “Kako su”tajne” službe transparentnije od “javnih” preduzeća?”, B92 Blog, 13.06.2014, http://blog.b92.net/text/24320/KAKO-SUTAJNE-SLUZBE-TRANSPARENTNIJE-OD-JAVNIH-PREDUZECA/#.U5rRbU0-9tI.twitter, poslednji put pregledano 13.08.2014.

Šarića je uhvatio Vučić, uz pomoć BIA,” Mondo, 23.06.2014, http://mondo.rs/a703867/Info/Drustvo/Sarica-je-uhvatio-Vucic-uz-pomoc-BIA.html, poslednji put pregledano 13.08.2014.

Miloš Vasić, „Špijun, inspektor, mito i poligraf“, Vreme, broj 1213, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1186944, poslednji put pre-gledano 13.08.2014.

Pravni akti

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije. Dostu-pno na Internet sajtu Ministarstva odbrane: http://goo.gl/8r56Kp, po-slednji put pregledano 30.07.2014.

Odluka o izmeni Odluke o ovlašćenjima za raspolaganje i zamenu po-kretnih stvari i nabavku radova i usluga u Ministarstvu odbrane i Voj-sci Srbije. Sl. vojni list br. 21/2011.

Odluka o utvrđivanju mera za sprovođenje Strategije karijernog vođe-nja Republike Srbije u MO i VS. Sl. vojni list, br. 10/2014.

Pravilnik o materijalnom poslovanju u Ministarstvu odbrane i Voj-sci Srbije. Sl. vojni list br. 3/2009. Rešenje o razrešenju Generalnog inspektora. Sl. glasnik RS, br. 4/2014. Dostupno na: http://goo.gl/9CqZZN, poslednji put pregledano 30.07.2014.

Uredba o disciplinskoj odgovornosti pripadnika Bezbednosno-infor-mativne agencije. Sl. glasnik RS, broj 75/2006.





http://goo.gl/8r56Kp



135

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Uredba o korisnicima eksternih informacija Bezbednosno-informativ-ne agencije i vrstama edicija. Sl. glasnik RS, br. 83/2004 i 52/2007.

Uredba o ocenjivanju profesionalnih vojnih lica. Sl. glasnik RS, br. 87/2010.

Uredba o prijemu na službu u Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane bez javnog konkursa. Sl. glasnik RS, 3/2009.

Uredba o sredstvima posebne namene. Sl. glasnik RS, br. 82/2008 i 47/2010.

Uredba o stanjima u službi profesionalnih vojnih lica i o unapređenju oficira i podoficira. Sl. glasnik RS, br. 35/2012.

Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS, br. 98/2006.

Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji. Sl. glasnik RS, br. 42/2002, 111/2009, 65/2014-99 (US), 66/2014.

Zakon o budžetskom sistemu. Sl. glasnik RS, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr. i 108/2013.

Zakon o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu. Sl. glasnik RS, br. 110/2013.

Zakon o državnim službenicima. Sl. glasnik RS, br. 79/2005, 81/2005 - ispr., 83/2005 - ispr., 64/2007, 67/2007 - ispr., 116/2008 i 104/2009.

Zakon o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS”, broj 44/2010).

Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 124/2012)

136

Zakonik o krivičnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 72/2011 i 101/2011)

Zakon o odbrani. Sl. glasnik RS, br. 116/2007, 88/2009, 88/2009 - dr. zakon i 104/2009 - dr. zakon.

Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 116/2007).

Zakon o policiji. Sl. glasnik RS, br. 101/2005, 63/2009 - odluka US i 92/2011.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Služ-beni glasnik RS” br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010.)

Zakon o tajnosti podataka („Službeni glasnik RS”, br. 104/2009)

Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Sl. glasnik RS, br. 88/2009, 55/2012 - odluka US i 17/2013.

Zakon o Vojsci Srbije. Sl. glasnik RS, br. 116/2007, 88/2009 i 101/2010 - dr. zakon.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Sl. glasnik R, br. 97/2008 i 104/2009 - dr. zakon.

Izveštaji, informatori i saopštenja institucija

Agencija za borbu protiv korupcije. Izveštaj o samoproceni integrite-ta organa javne vlasti u Republici Srbiji: planovi integriteta. Beograd, 2014.

Bezbednosno-informativna agencija. Informator o radu BIA. Beograd, 2014.

137

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Državna revizorska institucija. Izveštaj o reviziji Godišnjeg finansijskog izveštaja i pravilnosti poslovanja Bezbednosno-informativne agencije za 2012. godinu. 2013. http://www.dri.rs/images/pdf/revizija2013/1_11092013_1.pdf, poslednji put pregledano 13.08.2014.

Državna revizorska institucija. Izveštaj o reviziji svrsishodnosti – upravljanje službenim vozilima direktnih korisnika budžeta Republike Srbije. Broj: 400-1928/2013-08. Beograd, 25. jun 2014.

Kvartalni izveštaj o sprovođenju Strategije razvoja MUP-a 2011–2016, septembar 2013.

Ministarstvo unutrašnjih poslova. Strategija razvoja MUP-a 2011-2016. Beograd, 2010.

Nacrt Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja MUP-a 2011–2016, decembar 2011.

Narodna skupština Republike Srbije, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, 05 Број: 06-2/438-13, 7. novembar 2013.

Govor Dragana Markovića, zamenika direktora BIA, na proslavi dana BIA, 17.10.2014. godine, BIA, http://bia.gov.rs/rsl/medijski-materijal/saopstenja-030.html

„Izveštaj Federalnog istražnog biroa“: http://www.fbi.gov/stats-services/publications/todays-fbi-facts-figures/facts-and-figures-031413.pdf/view

Ministarstvo odbrane. Informator o radu Ministarstva odbrane, po-slednji put ažurirano 31.07.2014. [online] http://goo.gl/K6Gx7t, po-slednji put pregledano 11.08.2014.








http://goo.gl/K6Gx7t

138

Ministarstvo odbrane. Srbija – samoprocena: izgradnja integriteta za smanjenje rizika od korupcije u Srbiji (iz nadležnosti Ministarstva od-brane). Beograd, 2. novembar 2012. [online] http://goo.gl/GFu0zI.

„Obeležen završetak jednog, a ujedno i početak drugog projekta u okviru IPA 2011“, Ministarstvo unutrašnjih poslova, 10. jun 2014. godi-ne. http://goo.gl/PCHc1o, poslednji put pregledano 2.08.2014.

„Odbor za kontrolu službi bezbednosti obavio prvu nadzornu pose-tu Vojnoobaveštajnoj agenciji“. Narodna skupštine Republike Srbije, 15.07.2013. [online] http://goo.gl/h4AVHB, poslednji put pregledano 30.07.2014.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o lič-nosti. I. A. novinar „B92“ protiv Ministarstva unutrašnjih poslova. Broj 07-00-03027/2011-03, 3. februar 2012.

Pregled raspoređenih i utrošenih sredstava za finansiranje Ministar-stva odbrane u 2012. i 2013. godini i predloženih sredstava za finansi-ranje Ministarstva odbrane u 2014. godini. [online] http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/informator/2013/novo_cir2811.pdf, poslednji put pregledano 30.07.2014.

Redovan godišnјi izveštaj Zaštitnika građana za 2013. godinu, Zaštitnik građana, str. 174, http://www.ombudsman.rs/attachments/3237_Godisnji%20izvestaj%20Zastitnika%20gradjana%20za%202013%20%20godinu.doc

Sekretarijat Ministarstva unutrašnjih poslova. Odluka broj 651/08 od 29. jula 2008. godine.

Sektor unutrašnje kontrole policije. Izveštaj o rezultatima rada za 2012. godinu. Beograd, 2013.

http://goo.gl/GFu0zI

http://goo.gl/h4AVHB

http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/informator/2013/novo_cir2811.pdf






139

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Sektor unutrašnje kontrole policije. Uočeni problemi, aktivnosti, vizija i misija. Beograd, 2013.

Skupština opština Majdanpek. Odluka broj 06-75/2 od 30. oktobra 2013. godine.

Uprava za javne nabavke. Izveštaj o aktivnostima na primeni Zakona o javnim nabavkama. Beograd, 2014.

Uprava za javne nabavke. Model internog akta. Dostupno na http://goo.gl/oCgFH2, poslednji put pregledano 11.08.2014.

Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja. Pravne, organizacione i praktične preporuke za unapređenje stanja. Materijal za konferenciju za štampu, 6.7.2012. [online] http://www.ombudsman.rs/attachments/2398_kzs%20(2)%20(5).doc, poslednji put pregledano 13.08.2014.

Intervjui, odgovori na upitnike bcbP, zapisnici i istraživačke beleške

Beleške sa sastanka predstavnika MO i BCBP, održanog u prostorija-ma MO 16. juna 2014.

Intervju sa pripadnikom Vojske Srbije 1, 28.04.2014.

Intervju sa pripadnikom Vojske Srbije 2, 29.04.2014.

Bezbednosno-informativna agencija. Odgovori na upitnik BCBP, 21.01.2014.

Ministarstvo unutrašnjih poslova. Odgovori na upitnik BCBP-a, 27.01.2014.





140

Ministarstvo unutrašnjih poslova. Odgovori na upitnik BCBP-a, 20.09.2013.

Ministarstvo unutrašnjih poslova. Odgovori na upitnik BCBP-a, 30.05. 2012.

Ministarstvo odbrane. Komentari na radnu verziju nalaza istraživanja nivoa korupcije u sistemu odbrane Republike Srbije, 19.05.2014.

Ministarstvo odbrane. Odgovori na upitnik BCBP, 15.06.2012.




Zapisnik sa stručnih konsultacija Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti, održanih u Andrevlju, Fruška gora, 9-11. jula 2014.

Ostali izvori

Directive 2009/81/EC of the European Parliament and of the Council, 13.07.2009. [online] http://goo.gl/KVxMyd, poslednji put pregledano 11.08.2014.

European Parliament Resolution of 29 March 2012 on the European integration process of Serbia [2011/2886(RSP)], 29. mart 2012. <http://goo.gl/AC5Uq2>, poslednji put pregledano 3.08.2014.

Ekspoze mandatara Aleksandra Vučića. B92 dokumenti, 27.04.2014. [online] http://goo.gl/N8OpHl, poslednji put pregledano 30.07.2014.

http://goo.gl/KVxMyd



http://goo.gl/N8OpHl

141

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Svetska banka. Podaci o zemljama: Srbija. [online] http://data.worldbank.org/country/serbia, poslednji put pregledano 11.08.2014.

TNS Medium Gallup, „Stav građana prema radu policije“, Ministarstvo unutrašnjih poslova, 2014. http://goo.gl/AszQfN, poslednji put pregle-dano 2.08.2014.

Transkript sa Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, 12. jun 2014. Dostupno na: http://www.otvoreniparlament.rs/2014/06/12/page/2/, poslednji put pregledano 30.07.2014.

Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o policijskim poslovima i ovlastima. Narodne novine, br. 092/2014.

http://data.worldbank.org/country/serbia

http://data.worldbank.org/country/serbia

http://goo.gl/AszQfN

http://www.otvoreniparlament.rs/2014/06/12/page/2/

http://www.otvoreniparlament.rs/2014/06/12/page/2/

142

ParTNerSTVO za INTegrITeT U SekTOrU bezbedNOSTI

INFOrMacIje O PrOjekTU

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (započeo je 2013. godine svoju, do sada najambiciozniju inicijativu u borbi protiv korupcije u sektoru bezbednosti. Reč je o nizu istraživačkih poduhvata i aktivno-sti javnog zastupanja, čiji krajnji rezultat treba da bude uspostavljanje „Partnerstva za integritet u sektoru bezbednosti Srbije“.

Cilj BCBP-a je da omogući usklađivanje složenih procesa i napora koje ulažu Vlada, nezavisni državni organi i građansko društvo, a koji su usmereni ka izgradnji integriteta i borbi protiv korupcije u tri ključna bezbednosna aktera: Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnoj agenciji.

Radi postizanja takvog ambicioznog cilja, tim BCBP-a preduzeo je niz aktivnosti, od kojih se svaka odnosi na određeni prioritet politike borbe protiv korupcije i ima snažnu komponentu javnog zastupanja:

• Istraživanje rizika koji mogu ugroziti integritet institucija bezbedno-sti, kao i nadzor politika i mera čiji je cilj jačanje integriteta bezbed-nosnih institucija;

• Nadzor sprovođenja javnih nabavki primenom novog Zakona o jav-nim nabavkama;

• Izveštavanje o nadzornoj i kontrolnoj ulozi tri relevantna odbora Narodne skupštine – Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Od-bora za kontrolu službi bezbednosti i Odbora za finansije – kao i o državnom budžetu, te kontrola trošenja javnih sredstava, naročito radi jačanja antikorupcijskih mera i izgradnje integriteta u sektoru bezbednosti Srbije;

• Komuniciranje sa građanima interaktivnim proizvodima kako bi oni bili informisani o integritetu bezbednosnih institucija, kao i kako bi se od njih dobile informacije o korupciji unutar institucija sa ko-jim oni imaju najviše kontakta, odnosno o korupciji unutar policije.

143

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

Zbog toga je internet portal <Mapa rizika od korupcije> značajno izmenjen i dopunjen novim sadržajima: mapom korupcije u policiji Srbije i virtuelnim profilom „idealnog policijskog službenika“.

Uspešno istraživanje zavisi i od dobro postavljene metodologije. Zbog toga je na osnovu prethodnih istraživanja, kao što su „Mapiranje i nad-gledanje sektora bezbednosti u Srbiji“, „Mapa rizika od korupcije“ i „A-COP: Civilno društvo protiv korupcije u policiji“, razvijen poseban me-todološki okvir.

Projekat „Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti“ podržala je Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u okviru programa „Građansko društvo za budućnost“, koji realizuje Institut za održive zajednice.

144

O beOgradSkOM ceNTrU za bezbedNOSNU POLITIkU

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) predstavlja dobro-voljno, nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje grаđаnа, koje hoće dа doprinese unаpređenju bezbednosti grаđаnа i društvа u sklаdu sа demokrаtskim principimа i poštovаnjem ljudskih prаvа. U središtu njegovog interesovаnjа nаlаze se politike čiji je cilj uvećаvаnje ljudske, nаcionаlne, regionаlne i međunаrodne bezbednosti. Beogrаdski centаr zа bezbednosnu politiku svoje ciljeve ostvаruje istrаživаnjimа, аnаlizаmа i predlozimа prаktičnih politikа, jаvnim zаstupаnjem, obrаzovаnjem, izdаvаčkom delаtnošću, stručnom podrškom reformаmа sektorа bezbednosti u Srbiji, kаo i doprinosom umrežаvаnju svih relevаntnih аkterа u bezbednosnu zаjednicu. U istrаživаčkom zаhvаtu BCBP-а pre svegа se nаlаze bezbednosnа politikа Republike Srbije, te bezbednosnа dinаmikа u regionu Zаpаdnog Bаlkаnа i Evrope, odnosno u globаlnoj zаjednici. Nа osnovu dobijenih nаlаzа Centаr izrаđuje predloge prаktične politike, koji bi trebаlo dа doprinesu ostvаrivаnju ljudske bez-bednosti, konsolidаciji reforme sektorа bezbednosti, jačanju bezbed-nosne saradnje i evropskim integracijama Zapadnog Balkana.

Beogrаdski centаr zа bezbednosnu politiku osnovаn je kаo Centаr zа civilno-vojne odnose (CCVO) 1997. godine kаo orgаnizаcijа civil-nog društvа posvećena jаvnom podržаvаnju demokrаtizаcije Srbije i zаlаgаnju zа rаdikаlnu reformu njenog sektorа bezbednosti. Tokom 17 godinа postojаnjа Centаr je objаvio više od 300 publikаcijа (u štampa-nom i elektronskom obliku) i reаlizovаo nа desetine projekаtа. Centаr se bаvio nаjznаčаjnijim temаmа iz oblаsti reforme sekorа bezbednosti i studijа bezbednosti, kаo što su, pored ostаlih, demokrаtskа i civilnа kontrolа držаvnih аpаrаtа sile, prаvnа uređenost sektorа bezbednosti Srbije, zаštitа ljudskih prаvа grаđаnа i zаposlenih u sektoru bezbedno-sti, bezbednosnа sаrаdnjа i integrаcije Srbije. Tom prilikom Centаr je otvаrаo i jаvnosti predočаvаo nove i nedovoljno istrаžene teme, kаo što su privаtne bezbednosne kompаnije, odnos između ekonomije i bezbednosti, te jаvni nаdzor nаd primenom posebnih merа i postupаkа

145

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

koje koriste službe bezbednosti. Dа bi što vernije izrаzio svoju, u među-vremenu proširenu i produbljenu, istrаživаčku orijentаciju, Centаr zа ci-vilno-vojne odnose promenio je 1. junа 2010. godine ime u Beogrаdski centаr zа bezbednosnu politiku.

Beogrаdski centаr zа bezbednosnu politiku je člаn, аli i pokretаč neko-liko nаcionаlnih i međunarodnih mrežа orgаnizаcijа civilnog društvа. On je, između ostаlog, inicijator i član koalicije OCD PrEUgovor, koja od 2013. nadgleda sprovođenje politika iz oblasti vladavine prava (poglav-lje 23) i slobode, bezbednosti i pravde (poglavlje 24) i predlaže mere za unapređenje stanja, koristeći proces EU integracija za ostvarenje su-štinskog napretka u daljnjoj demokratizaciji Srbije. Beogrаdski centаr zа bezbednosnu politiku je i jedna od vodećih organizacija u grupi za unutrašnje poslove u okviru mreže Sektorskih organizacija civilnog društva (SEKO) i koordinator radne grupe za poglavlje 24 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Takođe, BCBP učestvuje u OEBS mreži istra-živačkih centara i akademskih institucija (OSCE Network of of Think Tanks and Academic Institutions).

Memorandumom o razumevanju BCBP je formаlizovаo sаrаdnju sа Ministаrstvom odbrаne Srbije, vlаdinom Kаncelаrijom zа pridruživаnje EU, Institutom zа uporedno prаvo, Nаcionаlnim institutom zа demokrаtiju, Udruženjem zа evroаtlаntsku sаrаdnju „Jagello 2000” iz Češke, Centrom zа evropske i severnoаtlаntske poslove iz Slovаčke, Centrom zа demokrаtiju i ljudskа prаvа (CEDEM) iz Crne Gore, Cen-trom zа bezbednosnu sаrаdnju RAKVIAK, Institutom zа međunаrodne odnose iz Hrvаtske, Centrom zа sigurnosne studije iz BiH, Anаlitikom iz Mаkedonije i Institutom zа demokrаtiju i medijаciju iz Albаnije.

Istraživanje odgovornosti i integriteta institucija bezbednosti BCBP je započeo realizovanjem projekta „Mаpirаnje i monitoring reforme sektorа bezbednosti u Srbiji”288, u kome je prvi put nа jednom me-stu sveobuhvаtno i metodološki sistemаtizovаno аnаlizirаno stаnje i ocenjivаn nаpredаk ostvаren u reformi sektorа bezbednosti u Srbiji.

288 Donatori: Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške i Fond za otvoreno društvo.

146

Svi rezultаti istrаživаnjа, kаo i preporuke publikovаni su u knjigama „Godišnjаk reforme sektorа bezbednosti Srbije 2008” (DаnGrаf/CCVO 2009) i „Godišnjak reformi sektora bezbednosti 2012” (Službeni gla-snik/BCBP 2012). Tokom 2012. BCBP je, zatim, uz finansijsku podrš-ku Agencije za borbu protiv korupcije, sistematski mapirao rizike od pojave korupcije u sektoru bezbednosti i objavio nalaze u knjizi „Ko-rupcija u sektoru bezbednosti Srbije” (BCBP 2013) i na internet portalu <korupcija.bezbednost.org>. U okviru projekta „A-COP: Civilno društvo protiv korupcije u policiji”289, BCBP je izradio procenu korupcije u poli-ciji u Srbiji („Procena korupcije u policiji u Srbiji”, BCBP 2014) i formirao A-COP grupu od deset organizacija civilnog društva iz različitih gradova Srbije radi većeg uključivanja civilnog društva u borbu protiv korupcije u policiji. Najzad, organizacija Međunarodna transparentnost iz Veli-ke Britanije (Transparency International UK) izabrala je u dva navrata uzastopno (2012, 2014) BCBP da procenjuje integritet sektora odbrane u Srbiji za potrebe međunarodnog istraživanja Indeks antikorupcije u sektorima bezbednosti (Government Defence Anti-Corruption Index).

289 Donatori: Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.

147

Proc

ena

inte

grite

ta u

sek

toru

bez

bedn

osti

Srbi

je

O aUTOrIMa

Predrаg Petrović je diplomirаo politikologiju nа Fаkultetu političkih nаukа u Beogrаdu, gde je i mаgistrirаo nа temi Privаtizаcijа bezbednosti u slаbim držаvаmа: slučаj Srbijа. Njegovu magistarsku teza je objavila izdavačka kuća Čigoja. U BCBP je bio angažovan na projektima koji su se bavili odgovornošću, integritetom i korupcijom u sektoru bezbedno-sti, gde je najviše radio na izradi metodologije istraživanja. Autor je više rаdovа koji su objаvljeni u domаćim i strаnim čаsopisimа i publikаcijаmа. Posebnа interesovаnjа: borbа protiv korupcije, reformа sektorа bezbed-nosti, reformа bezbednosno-obаveštаjnih službi i privаtizаcijа bezbed-nosti. U Beogrаdskom centru zа bezbednosnu politiku angažovan je i na upravljačkim poslovima gde rаdi kаo izvršni direktor.

Sаšа Đorđević je diplomirаo međunаrodne odnose nа Fаkultetu po-litičkih nаukа 2007. godine. Na istom faukultetu stekao je zvanje Spe-cijaliste politikologa za evropske poslove 2012. godine. Istrаživаč je u Beogrаdskom centru zа bezbednosnu politiku, gde prаti proces refor-me policije u Srbiji. Njegove oblаsti interesovаnjа su: reformа policije u trаnzicionim društvimа, unutrаšnjа bezbednost Evropske unije i teorije bezbednosti.

katarina Đokić je diplomirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nau-ka u Beogradu i stekla master diplomu iz političkih nauka na Univerzitetu u Frajburgu. Članica je istraživačkog tima BCBP od marta 2012. godine. U 2013. godini je provela pet meseci na stručnom usavršavanju u ne-mačkom Bundestagu u okviru programa Međunarodna parlamentarna stipendija. Njene oblasti interesovanja su parlamentarni nadzor nad in-stitucijama bezbednosti, izgradnja integriteta u sektoru odbrane, stavovi javnog mnjenja o bezbednosnim temama.

Vladimir erceg je diplomac međunarodnih odnosa na Fakultetu politič-kih nauka u Beogradu. Bio je član trinaeste generacije stažista Centra, a od 2013. angažovan je i kao istraživač saradnik na projektu Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti. Posebno se interesuje za parlamen-tarnu kontrolu sektora bezbednosti i problem korupcije u institucijama sektora bezbednosti, naročito u procesu javnih nabavki, kao i za teme transparentnosti i kiber-bezbednosti.

PROCENA INTEGRITETA U

SEKTORU BEZBEDNOSTI

SRBIJE

Urednik: Predrag Petrović

PROC

ENA I

NTEG

RITET

A U SE

KTOR

U BEZ

BEDN

OSTI

SRBIJ

E

Documents

PROCENA INTEGRITETA U SEKTORU - bezbednost.org · Procena integriteta u sektoru bezbednosti Srbije Uvod Knjiga koju predajemo javnosti bavi se integritetom u tri najvažnije institucije