Procena Uticaja Regionalne Deponije Indjija Na z.s

Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu objekata regionalne deponije na teritoriji optine Inija

Departman za inenjerstvo zatite ivotne sredine i zatite na radu

Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad 1

SADRAJ

UVOD .......................................................................................................................................... 4

1. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA ................................................................................................. 6

2. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOENJE PROJEKTA ..................................................... 7

2.1. POLOAJ LOKACIJE ............................................................................................................ 7

2.2. PRIRODNE KARAKTERISTIKE TERENA ............................................................................... 10

2.2.1. GEOMORFOLOKE I GEOLOKE KARAKTERISTIKE ........................................................................... 10 2.2.2. HIDROLOGIJA I HIDROGEOLOGIJA .............................................................................................. 14 2.2.3. SEIZMIKA ............................................................................................................................. 14 2.2.4. PEDOLOGIJA ......................................................................................................................... 14 2.2.5. KLIMA ................................................................................................................................. 15

2.3. NASELJENOST, PRIVREDA NA MIKROLOKACIJI .................................................................. 17

2.4. PEJZA, NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA, FLORA I FAUNA, GRAEVINE ........................... 19

3. OPIS PROJEKTA ...................................................................................................................... 22

3.1. PRETHODNI RADOVI I RADOVI NA IZGRADNJI OBJEKATA-SKRAENI PRIKAZ ...................... 22

3.1.1. GEODETSKI RADOVI ................................................................................................................ 23 3.1.2. PRETHODNI RADOVI ............................................................................................................... 23 3.1.3. ZEMLJANI RADOVI .................................................................................................................. 24 3.1.4. INSTALATERSKI RADOVI ........................................................................................................... 27 3.1.5. RADOVI NA IZOLACIJI DNA TELA DEPONIJE .................................................................................. 29 3.1.6. RADOVI NA ZATVARANJU TELA DEPONIJE.................................................................................... 31 3.1.7. RADOVI NA DEGAZACIJI ........................................................................................................... 33 3.1.8. OSTALI RADOVI ..................................................................................................................... 34

3.2. OPIS KOMPLEKSA DEPONIJE ............................................................................................ 34

3.3. SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA ................................................................................... 38

3.4. PRATEI OBJEKTI ............................................................................................................. 40

3.5. VODOPRIVREDNA INFRASTRUKTURA .............................................................................. 43

3.5.1. VODOVOD ............................................................................................................................ 43 3.5.2. KANALIZACIJA ....................................................................................................................... 44

3.7. TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA ....................................................................... 58

3.8. ZATITNI ZELENI SLOJ ...................................................................................................... 58

3.9. POVRINA ZA DEPONOVANJE OTPADA SA SVIM PRIPADAJUIM FUNKCIJAMA .................. 59

3.9.1. IZOLACIONA OBLOGA DNA TELA DEPONIJE .................................................................................. 60 3.9.2. TRETMAN PROCEDNE VODE (DEPONIJSKOG FILTRATA) .................................................................. 63 3.9.3. ZATVARANJE DEPONIJE ........................................................................................................... 63 3.9.4. UPRAVLJANJE DEPONIJSKIM GASOM .......................................................................................... 65

3.10. OPIS TEHNOLOKOG PROCESA ...................................................................................... 72

3.10.1. TEHNOLOKO REENJE PROCESA RADA, TRANSPORT, SEPARACIJA, SKLADITENJE, ODLAGANJE I DEPONOVANJE OTPADA .................................................................................................................... 72 3.10.2. TEHNOLOKO REENJE PROCESA RADA I TRANSPORTA NA PLATOU ZA SEPARACIJU ........................... 72 3.10.3. TEHNOLOKO REENJE SANITARNE DEPONIJE, FAZNA IZGRADNJA, TEHNOLOGIJA DEPONOVANJA ........ 74 3.10.4. TEHNOLOKO REENJE ZATVARANJA I ODRAVANJA DEPONIJE ...................................................... 76

3.11. PROCENA VRSTE I KOLIINE ENERGIJE KAO I VRSTE I KOLIINE SIROVINA KOJI SE KORISTE U

PROCESU RADA ..................................................................................................................... 77




3.11.1. SASTAV OTPADA .................................................................................................................. 78 3.11.2. PRORAUN UKUPNE KOLIINE OTPADA .................................................................................... 79

4.PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO ............................... 85

4.1. IZBOR LOKACIJE ZA DEPONIJU ......................................................................................... 85

4.2. IZBOR VARIJANTNOG REENJA TELA DEPONIJE ................................................................. 87

4.3. KORIENJE DEPONIJSKOG GASA .................................................................................... 88

4.4. UPRAVLJANJE IVOTNOM SREDINOM, MONITORING ....................................................... 88

5. PRIKAZ STANJA IVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIOJ OKOLINI, TJ OPIS INILACA IVOTNE SREDINE KOJI MOGU BITI IZLOENI NEGATIVNOM UTICAJU ........................................................ 89

5.1. MAKROLOKACIJA ............................................................................................................ 89

5.1.1. KVALITET VAZDUHA ................................................................................................................ 89 5.1.2. KVALITET VODA ..................................................................................................................... 91 5.1.3. STANJE PODZEMNIH VODA ...................................................................................................... 91 5.1.4. STANJE POVRINSKIH VODA ..................................................................................................... 96 5.1.5. KVALITET TLA ........................................................................................................................ 97

5.2. MIKROLOKACIJA ............................................................................................................. 97

5.2.1. KVALITET ZEMLJITA ............................................................................................................... 99 5.2.2. POVRINSKE VODE ............................................................................................................... 102 5.2.3. PODZEMNE VODE ................................................................................................................ 102 5.2.4. STANOVNITVO ................................................................................................................... 103 5.2.5. FLORA I FAUNA, PRIRODNA DOBRA ......................................................................................... 103 5.2.6. KLIMATSKI INIOCI ............................................................................................................... 104 5.2.7. PEDOLOGIJA ....................................................................................................................... 107 5.2.8. SEIZMIKA ........................................................................................................................... 107 5.2.9. GRAEVINE, NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA, ARHEOLOSKA NALAZITA, AMBIJENTALNE CELINE........ 107 5.2.10. PEJZA ............................................................................................................................. 108

5.3. MEUSOBNI ODNOS NAVEDENIH INILACA ................................................................... 108

5.4. ANALIZA NULTOG STANJA INILACA IVOTNE SREDINE ............................................... 109

6. OPIS MOGUIH ZNAAJNIJIH UTICAJA NA IVOTNU SREDINU ............................................... 112

7. PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU U SLUAJU UDESA ................................................ 115

8. OPIS MERA PREDVIENIH U CILJU SPREAVANJA, SMANJENJA I OTKLANJANJA SVAKOG ZNAAJNIJEG TETNOG UTICAJA NA IVOTNU SREDINU ........................................................... 121

8.1. MERE KOJE SU PREDVIENE ZAKONOM I DRUGIM PROPISIMA ....................................... 121

8.2. MERE PREDVIENE U TOKU IZRADE PROJEKTNE DOKUMENTACIJE .................................. 121

8.3. PREDVIENE MERE U TOKU IZGRADNJE OBJEKATA KOMPLEKSA ..................................... 122

8.4. PREDVIENE MERE U TOKU REDOVNOG RADA KOMPLEKSA ........................................... 124

8.4.1. MERE ZATITE VAZDUHA ....................................................................................................... 124 8.4.2. MERE ZA ZATITU ZEMLJITA ................................................................................................. 124 8.4.3. MERE ZA ZATITU VODA........................................................................................................ 125 8.4.4. MERE ZATITE OD BUKE I VIBRACIJA ........................................................................................ 128 8.4.5. MERE ZATITE OD ZRAENJA .................................................................................................. 128 8.4.6. MERE KOJE TREBA PREDUZETI IZMENOM KLIMATSKIH USLOVA ..................................................... 128 8.4.7. MERE KOJE TREBA PREDUZETI U ZATITI EKO SISTEMA ................................................................ 129 8.4.8. KONSTRUKCIJA, POPRAVKA I ODRAVANJE ZATVORENIH PROSTORA .............................................. 129 8.4.9. MERE ZATITE ZDRAVLJA STANOVNITVA ................................................................................. 130




8.4.10. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA LJUDI ZAPOSLENIH NA DEPONIJI ................................................ 131 8.4.11. ZATITA OD PATOGENIH OBOLJENJA ...................................................................................... 132 8.4.12. MERE ZATITE OD OPASNOSTI OD ZARAZE .............................................................................. 132 8.4.13. LINA ZATITNA SREDSTVA .................................................................................................. 133 8.4.14. SIGNALIZACIJA I KOMUNIKACIJA ............................................................................................ 133 8.4.15. MERE ZATITE ZA OBJEKAT SEPARACIJE OTPADA ...................................................................... 134

8.5. PREDVIENE MERE U AKCIDENTNIM I NEELJENIM SITUACIJAMA ................................... 137

8.5.1. MERE ZA SPREAVANJE AKCIDENTNIH (UDESNIH) SITUACIJA ........................................................ 137 8.5.2. MERE ZA OTKLANJANJE MOGUIH NEELJENIH POJAVA ............................................................... 140 8.5.3. UPRAVLJANJE NEELJENIM I AKCIDENTNIM DOGAAJIMA ............................................................ 143

8.6. OBUKA ZAPOSLENIH ..................................................................................................... 145

9. PROGRAM PRAENJA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU .......................................................... 147

9.1. MONITORING TOKOM FAZE IZGRADNJE ......................................................................... 147

9.2. MONITORING TOKOM OPERATIVNE I POSTOPERATIVNE FAZE ........................................ 148

9.2.1. SISTEM ZA MONITORING PROCEDNIH VODA PRE I POSLE PREIAVANJA ....................................... 148 9.2.2. SISTEM ZA MONITORING PODZEMNIH VODA ............................................................................. 150 9.2.3. MONITORING POVRINSKIH VODA .......................................................................................... 152 9.2.4. SISTEM ZA MONITORING BIOGASA .......................................................................................... 152 9.2.5. SISTEM ZA MONITORING SLEGANJA TELA DEPONIJE .................................................................... 156 9.2.6. PRIKUPLJANJE METEOROLOKIH PODATAKA .............................................................................. 157 9.2.7. PODACI O SASTAVU I KOLIINI DOLAZEEG OTPADA .................................................................... 158 9.2.8. PODACI O INERTNOM MATERIJALU ZA PREKRIVANJE OTPADA ....................................................... 158 9.2.9. PODACI O LJUNKU ZA DRENANI SLOJ ..................................................................................... 158

9.3. VIZUELNI MONITORING NAKON ZATVARANJA DEPONIJE ................................................ 159

9.4. UPRAVLJANJE MONITORINGOM RADA DEPONIJE ........................................................... 159

10. KRAI NETEHNIKI PRIKAZ PODATAKA ............................................................................ 161

11. PODACI O TEHNIKIM NEDOSTACIMA ILI NEPOSTOJANJU ODGOVARAJUIH STRUNIH ZNANJA I VETINA ILI NEMOGUNOSTI DA SE PRIBAVE ODGOVARAJUI PODACI ...................... 162

PRILOG .................................................................................................................................... 163




UVOD

Studija procene uticaja objekta na ivotnu sredinu za objekat regionalne sanitarne deponije

komunalnog vrstog otpada za Iniju, na lokaciji Kredin, koja se nalazi na 7 km severoistono od

Inije, izmeu Beke i Novih Karlovaca u neposrednoj blizini autoputa Beograd - Novi Sad, uraena je

na osnovu obaveza koje proistiu iz Zakona o zatiti ivotne sredine ("Sl. glasnik" RS, br.135/04,

lanovi 4 i 16), Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br.135/2004), i

Izmena Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 36/09 2009.). Ovim

zakonima utvrena je obaveza Investitora da izradi Studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu za

one radove i objekte koji u odreenoj meri mogu ugroziti ivotnu sredinu tokom izgradnje,

proizvodnje ili u toku eventualnih akcidentnih situacija.

Navedena Studija izraena je u skladu sa lanom 17. Zakona i odredbama lanova 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

i 10 Pravilnika o sadrini studije uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br.69/05).

Studija o proceni uticaja objekta na ivotnu sredinu treba da sadri kvalitativni i kvantitativni dokaz

moguih promena u ivotnoj sredini za vreme izvoenja radova, redovnog rada i u sluaju udesa, kao

i procenu da li su te promene privremenog ili trajnog karaktera.

Prema zakonodavstvu Srbije, Procena uticaja na ivotnu sredinu mora biti sprovedena i odobrena u

cilju dobijanja graevinske dozvole. Zakon o proceni uticaja (Sl. glasnik RS 135/2004) daje uslove za

takvu EIA. Ovaj zakon o EIA je razvijen tako da bude kompatibilan sa direktivama EU. Nadleni organ

donosi odluku o potrebnom obimu i sadraju Studije o proceni uticaja.

Kontrolisano odlaganje komunalnog otpada, uz sprovoenje postupka sanitarnog deponovanja po

"sendvi" sistemu, tj. "sloj po sloj" prua mogunost za konanu i bezbednu dispoziciju vrstog

otpada. Sanitarno deponovanje je najprihvatljivije i ekonomski optimalno reenje za tretman

komunalnog otpada za Iniju. Sanitarna deponija je specifian objekat koji, ako se nepropisno koristi,

u znatnoj meri moe negativno da utie kako na prirodnu, tako i na antropogenu sredinu. Iz tih

razloga, sanitarno odlaganje otpada zahteva posebne mere zatite uz kontinuiranu kontrolu

postavljenih sistema i predvienog tehnolokog procesa deponovanja. Globalno posmatrano, svaka

sanitarna deponija, kao jedan komunalni sistem, sastoji se iz skupa inenjerskih objekata. Objekti su

opremljeni neophodnom tehnoloko-mainskom i elektro opremom razliite namene, prateim

transportnim sredstvima i drugim ureajima koji su u funkciji sprovoenja propisane tehnologije.

Postupci tehniko-tehnolokog karaktera predstavljaju primenu niza mera kojima se stanovnitvu

obezbeuje kontrolisano sakupljanje, transport i dispozicija vrstih otpadaka, uz istovremenu

potpunu zatitu ivotne sredine od zagaenja, koje mogu izazvati izdvojeni otpadni gasovi, neprijatni

mirisi, procedne otpadne vode itd. Takoe Studijom se predlae, kao obaveza Investitora, adekvatan

monitoring stanja ivotne sredine svih relevantnih parametara, u cilju prevencije, odnosno

smanjenja eventualnih negativnih uticaja predmetnog objekta na ivotnu sredinu.




Sadraj Studije o proceni uticaja projekta regionalne deponije u Iniji na ivotnu sredinu (u daljem

tekstu: Studija) i nain izrade su definisani Pravilnikom o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu

sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 69/05), Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni

glasnik RS, br.135/04), i Izmenama Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik

RS, br. 36/09.). Studijom o proceni uticaja su analizirani i ocenjeni kvaliteti inilaca ivotne sredine

na predmetnom prostoru, njihova osetljivost, i meusobni uticaji postojeih i planiranih aktivnosti,

predvieni su mogui tetni uticaji projekta (objekta) na inioce ivotne sredine, i predloene su

mere za spreavanje, smanjenje i uklanjanje tetnih uticaja na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, u toku

izgradnje objekata, u toku redovnog funkcionisanja objekta, kao i u sluaju akcidenta.




1. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

NOSILAC PROJEKTA:

OPTINA INIJA Ulica Cara Duana br. 1. Tel: 022/561-322 Fax: 022/561-301

MESTO GRADNJE: Inija

NAZIV PROJEKTA:

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU OBJEKATA REGIONALNE DEPONIJE NA TERITORIJI OPTINE INIJA

PODACI O

OBRADJIVAU STUDIJE:

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA


STUDIJU URADILI:

Rukovodilac projekta:

Docent dr Goran Vuji

Uesnici na izradi projkta:

mr Dejan Ubavin - odgovorni projektant

MSc Bojan Batini

MSc Nemanja Stanisavljevi

MSc Bojana Tot

MSc Svjetlana Jokanovi

MSc Maja ogo

MSc Aleksandar Dvorni

MSc Bojana Beronja

MSc Miodrag ivanev

MSc Nikola Maodu

Mr Dragana trbac

MSc Zorica Vojnovi

MSc Sran Kovaevi

ODGOVORNO LICE: Dekan, Prof. dr Ilija osi

POTPIS I PEAT

ODGOVORNOG LICA:

DATUM: April, 2011. god.




2. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOENjE PROJEKTA

2.1. POLOAJ LOKACIJE

Planirana regionalna deponija e se graditi na katastarskoj parceli br. 1710 k.o. Kredin. U

postojeem stanju to je neizgraeno poljoprivredno zemljite. Povrina parcele namenjene za

deponiju je 26ha 76a 78m2. Lokacija parcele regionalne deponije nalazi se oko 7 km severoistono od

Inije, izmeu Beke i Novih Karlovaca u neposrednoj blizini autoputa Beograd Novi Sad.

Granicom plana detaljne regulacije je obuhvaena povrina od 40.2920 m2 i to kompleks deponije sa

prateim sadrajima i pristupna saobraajnica. Prostor planirane deponije se nalazi sa severo-istone

strane autoputa Beograd Horgo (put M 22, koji ujedno predstavlja i deo Evropskog puta E75)

izmeu petlje " Inija" i petlje "Maradik".

Slika 2.1. ira lokacija deponije




Slika 2.2. Inija, Novi Karlovci i lokacija regionalne deponije - satelitski snimak

U postojeem stanju prostor je neizgraen, i unutar njega nema formirane saobraajne mree.

Direktan pristup lokaciji ostvaruje se sa planirane saobraajnice duine oko 2 km, koja je sa ostalom

putnom mreom povezana preko saobraajnice koja povezuje regionalni put R-109 i magistralni put

M 22-2. Ova saobraajnica je planirana Planom detaljne regulacije industrijske zone Trade Unique"

(Sl.list optina Srema br 25/08) sa irinom kolovoza od 7 m i bankinama 1,2 m. Pomenuta

saobraajnica predstavlja i obilaznicu koja se nalazi sa severoistone strane naselja Inija.

Pristupna saobraajnica koja povezuje sanitarnu deponiju sa irom ulinom mreom planirana je sa

regulacijom od 14 m, od ega je irina kolovoza 7 m, dok su u preostali deo pomenutog profila

planirane obostrane bankine od po 1 m, karpe i kanali za odvodnjavanje. Izuzetak od navedene

regulacije je deonica postojeeg prelaza preko autoputa Beograd Horgo gde imamo postojeu

irinu kolovoza 5.90 m i obostrane tehnike staze od 1 m. U zavisnosti od konkretne lokacije sa koje

se vri dopremanje otpada, do deponije ije se stie autoputem Beograd Horgo (M 22), odnosno

putem R109.




Tabela 2.1. Udaljenost naselja do deponije

Mesto Udaljenost do deponije (km)

Inija 9

Stara Pazova 18

Ruma 32

Irig 27

Sremski Karlovci 26

id 94

Peinci 31

Slika 2.3. Korisnici deponije

Kompleks deponije

Povrina kompleksa deponije je 26ha 76a 78m2.

Telo deponije je povrine oko 15.68 ha.

Objekti deponije su:

Radionica

Upravna zgrada

Portirnica

Vagarska kuica

Preista otpadnih voda

Izvorite tehnike vode

Crpne stanice filtratne vode

Crpna stanica otpadne vode




2.2. PRIRODNE KARAKTERISTIKE TERENA

2.2.1. GEOMORFOLOKE I GEOLOKE KARAKTERISTIKE

Prostor inijske optine reljefno se sastoji iz dve osnovne geomorfoloke celine: istonih ogranaka

Fruke Gore i frukogorske lesne zaravni. Najvei prostor obuhvata frukogorska lesna zaravan.

Severnom granicom optine tee Dunav sa svojim irokim koritom i gradi oblike vezane za renu

eroziju i akumulaciju. U okviru frukogorskog pobra mogu se izdvojiti dve celine: Kalaka i Koevac.

Teren istranog podruja pripada severoistonom delu sremske lesne zaravni. Blago je zatalasanog

reljefa sa rasponom kota od 117 do 123 mnv. Povrina terena je blago nagnuta ka jugoistoku,

odnosno od obronaka Fruke Gore ka Beogradu. Zbog karakteristinog ravniarskog reljefa, nema

aktivnih geomorfolokih procesa koji bi rezultirali intenzivnim promenama povrine terena.

Slika 2.4. Mapa optine Inija

Zbog blizine Dunava i Fruke gore hidrografska mrea je relativno razvijena za ravniarske predele.

Najmarkatniji vodotok je Budovar sa pritokama, ija mrea drenira povrinske vode junih padina

Fruke Gore.

Istrano podruje kao i ira okolina, koristi se u poljoprivredne svrhe.

Geoloka graa terena i fiziko mehaniki parametri i odvojenih litolokih lanova

Dominantno mesto u geolokoj grai istranog prostora ine sedimenti pleistocena koji lee preko

pliocenskih naslaga. Lokalno su istraivanjima za potrebe projektovanja regionalne deponije

konstatovani sedimenti gornjeg pleistocena. Tu spadaju: barski lesoidni sediment (b-rw), sedimenti

lesoidno barske facije (lsb-pw) i lesoidni sedimenti (ls-rw).




Barski lesoidni sediment (b-rw)

Prostiru se na irem podruju od Dunava od Male Ante istono od Inije preko Novih Karlovaca do

Belegia. To je teren koji lei izmeu 90 i 100 mnv. Ovi sedimenti su veoma slini kopnenim

lesoidima, ali su stvarani u vodenoj sredini. Barski lesoidni sedimenti su konstatovani u dubokim

istrano- pijezometarskim buotinama Pz-1 i Pz-6. Povlata im se nalazi oko kote 100 mnv, dok podina

nije utvrena. Na osnovu dostupnih podataka, debljina ovih naslaga iznosi cca 10 m.

U litolokom smislu ovu sredinu ine dva litoloka lana, lesoidna barska praina (lb) i barska glina

(bgl).

Lesoidna barska praina (lb) peskovita praina niske do srednje plastinosti (CL-CI), srednje

gnjeiva i krta. Homogena je i srednje vlanosti. Sadri primese hidroksida Fe i Mn, kao i znaajno

prisustvo konkrecija CaCO3 (i do 20%). Boja im varira od svetlo ute do sivo ute. Granulometrijskim

ispitivanjima utvreno je da procentualno uee glinovitih estica iznosi 2-6%, prainastih 81-89% i

peskovitih 9-13%. Koeficijent vodopropusnosti odreen je metodom USBR i varira u rasponu k = 5,8 x

10-6 2,2 x 10-5 cm/s. Naslage lesoidno barske praine ispresecane su proslojcima i soivima barskih

glina (bgl).

Barska glina (bgl) prainasta glina visoke plastinosti (CH), teko gnjeiva i tvrda. Homogena je,

zbijena i praktino vodonepropusna. Ovaj litoloki lan se javlja u soivima I proslojcima debljine 1,0

3,0 m, u okviru barskih lesoidnih sedimenata, kote 90 100 mnv. Smee je do tamno smee boje,

sa sivim muljevitim mlazevima. Sadraj glinovite komponente je relativno ujednaen i varira oko

vrednosti od 10%. Granulometrijskim ispitivanjima utvreno je da procentualno uee glinovitih

estica iznosi 6-11%, prainastih 75-85% i peskovitih 8-17%. Koeficijent vodopropusnosti odreen je

metodom USBR i varira u rasponu k = 2,0 x 10-6 5,2 x 10-6 cm/s.

Sedimenti lesoidno barske facije (lsb-rw)

Zauzimaju veliko prostranstvo u podruju novokarlovake depresije i ine sastavni deo zaravni

srednjeg toka Budovara i Patka kanala. Ovi sedimenti su nastali deponovanjem meovitog materijala

subaerske praine razliitog porekla koja je deponovana u vodene regione. Pojava proslojaka mrkih i

crvenkastih glina barskog porekla (bgl) koji su umetnuti u barske lesoide, govori da je u vreme

deponovanja ovih sedimenata obuhvaen jedan interstadijal i dva glacijala. Podina ovih sedimenata

nalazi se oko kote 100 mnv, dok je povlata izmeu 106 i 110 mnv. Prosena debljina iznosi oko 7,0 m.

Glavni lan ove facije je glinovita praina (lsb), niske do srednje plastinosti (CL-CI), homogenog

sastava, mrviaste teksture i sitnocevaste poroznosti. Krta je i lako drobiva, slabe vodopropusnosti,

svetlo ute do ute boje. Od sekundarnih primesa uoavaju se skrame Mn i Fe, kao i konkrecija

CaCO3 iji sadraj varira od 0 25%. Povean sadraj konkrecija uoava se u donjim horizontima

sloja, na prelazu ka barskim lesoidima. Veliina ovih konkrecija dostie i 10 cm. Granulometrijskim

ispitivanjima utvreno je da procentualno uee glinovitih estica iznosi 2-6%, prainastih 82-87% i

peskovitih 10-13%. Koeficijent vodopropusnosti odreen je metodom USBR i varira u rasponu k = 5,2

x 10-6 1,5 x 10-5 cm/s.




Lesoidni sedimenti (ls-rw)

Konstatovani su juno od Dunava, u Sremskoj zaravni, od Belegia na jugoistoku preko Beke do

Maradika i Inije sa june strane povri istonog povijarca Fruke Gore i od Slankamena preko

Kredina do blizu ortanovaca sa severne strane povri. Javljaju se u rasponu kota 110 150 mnv, i

to u etiri horizonta lesoida i tri horizontal pogrebene zemlje. Sama lokacija deponije, odnosno

istrano podruje, nalazi se na kotama oko 120 mnv. Istranim buenjem su konstatovana dva

horizonta lesoida (ls) i jedan horizont pogrebene zemlje (pz). Pored ovih naslaga, konstatovan je i

povrinski humificirani sloj lesa (lh).

Prvi horizont lesoida (ls) lei ispod sloja humificiranog lesa, preko sloja pogrebene zemlje. Podina se

nalazi u rasponu kota 111 116 mnv, dok je povlata izmeu 116 121 mnv. Ova sredina je

kontinualno zastupljena na itavom istranom podruju i konstatovana u svim istranim buotinama,

sa prosenom debljinom od 5,0 m. Drugi horizont lei preko sedimenata lesoidno barske facije, a

ispod horizonta pogrebene zemlje. Podina drugog horizonta, koja je ujedno podina kompleksa

lesoidnih sedimenata, nalazi se izmeu kota 105 i 110 mnv, dok je povlata na 111 114 mnv. Kao i

prvi lesoidni horizont, i ova sredina je kontinualno zastupljena na itavom istranom podruju, a

prosena debljina iznosi oko 4,0 m.

U litolokom smislu lesoidi su glinovite praine niske do srednje plastinosti (CL-CI), homogenog

sastava, lako do srednje gnjeive, krte i male do srednje vlanosti. Preovladava uto smea i tamno

uta boja. Uoava se sekundarno istaloen CaCO3 u vidu konkrecija do 3,0 cm veliine, pogotovo u

donjim horizontima. Od drugih primesa prisutni su hidroksidi Fe i Mn u vidu skrama i mlazeva.

Granulometrijskim ispitivanjima utvreno je da procentualno uee glinovitih estica iznosi 1-9%,

prainastih 75-91% i peskovitih 6-19%. Laboratorijski utvrene fiziko-mehanike karakteristike za

lesoidne sedimente (ls) definisane su u sledeim rasponima parametara:

Zapreminska teina

- prirodno vlana (): 17,8 20,3 kN/m3

- suva (d): 14,3 16,9 kN/m3

- zasiena (z): 18,8 20,5 kN/m3

Prirodna vlanost: 20,1 26,6%

Poroznost: 35,7 45,4%

Parametri vrstoe na smicanje

- ugao unutranjeg trenja (): 20 26,5

- kohezija (c): 5 15 kN/m2

Modul stiljivosti (Ms), za opt. = 100 kN/m2: 2740 6579 kN/m2

Koeficijent filtracije: k = 5,2 x 10-6 2,0 x 10-5 cm/s (USBR).

Pogrebena zemlja (pz) razdvaja dva horizonta lesoida i konstatovana je na itavom istranom

podruju. Debljina sloja varira od 0,7 2,3 m. U litolokom smislu to je glina srednje do visoke

plastinosti (CI-CH), homogena, dobro zbijena, tvrde konsistencije i teko gnjeiva. Slabe je

vodopropusnosti do vodonepropusna. Boje je preteno tamno smee do smee. Retko se zapaaju




sekundarno istaloen CaCO3. Granulometrijskim ispitivanjima utvreno je da procentualno uee

glinovitih estica iznosi 3-9%, prainastih 81-88% i peskovitih 8-13%. Laboratorijski utvrene fiziko-

mehanike karakteristike za sedimente pogrebene zemlje (pz) definisane su u sledeim rasponima

parametara:

Zapreminska teina

- prirodno vlana (): 18,2 20,0 kN/m3

- suva (d): 14,0 16,4 kN/m3

- zasiena (z): 18.5 20,0 kN/m3

Prirodna vlanost: 25%

Poroznost: 35,7 44,7%


- ugao unutranjeg trenja (): 13 - 16

- kohezija (c): 22 30 kN/m2

Modul stiljivosti (Ms), za opt. = 100 kN/m2: 4608 5236 kN/m2

Koeficijent filtracije: k = 2,8 x 10-6 8,0 x 10-5 cm/s (USBR).

Imajui u vidu rezultate terenskih i laboratorijskih ispitivanja, kao i ranije izvedenih istraivanja, sve

gore navedene litoloke sredine imaju, uz lokalna odstupanja, jako sline parametre fiziko-

mehanikih svojstava. Prilikom specijalistikih prorauna tokom izrade projekta (kao to su prorauni

sleganja i dozvoljene nosivosti tla, zatim geostatiki prorauni i sl.) mogu se koristiti sledee

merodavne vrednosti:

Zapreminska teina

- prirodno vlana (): 19,0 kN/m3

- suva (d): 16,0 kN/m3

- zasiena (z): 20,0 kN/m3

Prirodna vlanost: 21,8 30.2%

Poroznost: n = 40%, e = 0,67


- ugao unutranjeg trenja (): 25

- kohezija (c): 10 kN/m2

Modul stiljivosti (Ms), za opt. = 100 kN/m2: 4500 kN/m2

Indeks kompresije: Cc = 0,2

Koeficijent filtracije: k = 2,0 x 10-6 cm/s (USBR).




2.2.2. HIDROLOGIJA I HIDROGEOLOGIJA

Zahvaljujui svojoj geolokoj grai i geomorfolokim, odnosno hidrografskim karakteristikama, teren

sremske lesne zaravni odlikuje se relativno jednostavnim hidrogeolokim karakteristikama. To se

posebno odnosi na mikrolokaciju koja je predmet istraivanja. Hidrografska mrea ireg podruja je

relativno dobro razvijena za ovakav tip terena. Tu se prvenstveno misli na stalne vodotoke koji

nastaju na junim i jugoistonim padinama Fruke Gore (Budovar, Patka kanal, Ribarica), a zatim i na

vodotok Dunava. Uprkos injenici da se istrani prostor nalazi blizu stalnih tokova, ti tokovi nemaju

skoro nikakav uticaj na njegov reim podzemnih voda.

U hidrogeolokom smislu, teren moemo podeliti na nadizdansku i izdansku zonu. Nadizdansku zonu

ine pripovrinski delovi lesoidnih naslaga, i to do dubine od oko 5,0 m od povrine terena. Ovu tezu

potvruje prisustvo zone oscilacija podzemne vode koju karakterie intenzivno prisustvo primesa

oksida Fe, a koja je konstatovana istranim buenjem, na dubini 5,0 6,0 m. Prva pojava podzemne

vode vezana je za sloj pogrebene zemlje. Naime, lesoidne naslage imaju relativno izraenu vertikalnu

vodopropusnost, pa se povrinske vode brzo proceuju. Tom prilikom nailaze na slabo vodopropusni

sloj pogrebene zemlje i tu se akumuliraju. Pogrebena zemlja, zajedno sa podinskim sedimentima

lesoidnih i lesoidno barskih sedimenata ine izdansku zonu. Ova izdan ima slobodni nivo i male je

izdanosti. Prihranjivanje se vri preko padavina, a kretanje vode u horizontalnom pravcu je veoma

usporeno (to se vidi i po relativno velikim razlikama kota NPV na malom horizontalnom rastojanju).

Oscilacije NPV su veoma male, a pranjenje izdani je sporo. Generalno gledano, pranjenje se vri ka

jugoistoku, to se objanjava morfologijom nepropusnog sloja pogrebene zemlje.

Oekivani maksimalni nivoi podzemne vode variraju od kote 113 mnv u niim do 116 mnv u viim

delovima terena. Koficijenti filtracije tla variraju od k = 10-3 cm/s za lesoidne sedimente (ls-rw) do k =

10-6 cm/s za sedimente lesoidno barske facije i barske glinovite sedimente (lsb-rw i b-rw). Takoe, za

lesoidne sedimente je karakteristina anizotropija u pogledu vodopropusnosti u horizontalnom I

vertikalnom pravcu. Koeficijent filtracije u horizontalnom pravcu je daleko manji i njegova oekivana

vrednost je kh = 10-7 cm/s.

2.2.3. SEIZMIKA

Na osnovu ranijih ispitivanja istrani prostor pripada VII stepenu MCS skale seizmikog intenziteta.

Koeficijent seizminosti iznosi ks = 0,035, a factor amplifikacije Fa = 2,80.

2.2.4. PEDOLOGIJA

Na teritoriji Optine Inije prostire se Sremska lesna terasa koje je veoma pogodna za nastajanje

najboljeg zemljita, ernozema. ernozem pokriva najvei deo teritorije Inije. Aktivni sloj zemljita

je dubok oko 1-1,5 m.

Vano je napomenuti da na teritoriji Optine Inije nema loeg zemljite, pa se smatra da je to jedno

od najboljih zemljita u Srbiji.




Tabela 2.2. Pedoloki tipovi zemljita

Pedoloki tipovi na teritoriji Inije

Naziv tipa ha %

ernozem karbonatni 28.214 73,1

ernozem zarueni karbonatni 4228 10,9

ernozem bezkarbonatni i ernozem u degradaciji 888 2,3

ernozem degradirani 282 0,7

Gajnjaa 396 1

Smea karbonantna zemljita na lesu ponegde erodirana i pararendine 533 1,4

Aluvijum razliitog mehan. sastava 1009 2,6

Deluvijalno aluvijalni nanos karbonantni i beskarbonatni 1321 3,4

Vodene povrine 1494 3,9

UKUPNO 38616 100

2.2.5. KLIMA

Klima ovog prostora u celini je umereno-kontinentalna, na koju deluju dvojaki faktori: ire uzeto to

su oni koji deluju na klimu Panonske nizije, a ue uzeto to su lokalni faktori, prouzrokovani poloajem

prostora: u sremu, uz Fruku goru, uz Dunav i drugo.

Klimatske karakteristike grada Inije pribline su osobinama klima optine Inija. Meteoroliki

elementi su uzeti sa meteoroke stanice Gladno udaljene od Inije oko 15 km. Stanica se nalazi na

185 m.n.v. ; 40,08 s.g.. i 20,00 i.g.d.

Klima ovog prostora je umereno kontinentalna, s jasno izraena etiri godinja doba i s

kontinentalnim karakterom, a na to u najveoj meri utie :

Geografska irina, teritoriju Srema preseca 45 ti uporednik, to znai da se Inija nalazi u

sredinjem delu umerenog klimatskog pojasa

Geografska duina, u smislu udaljenosti od blagog maritimnog uticaja Atlantika (oko 2000

km) i okolnih mora

Generalna izolovanost panonskog basena planinskim vencima ( na jugu- Dinaridi; na severu i

istoku Karpati; a na zapadu Alpi)

Drugostepeni, ali ipak znatan, uticaj na klimu imaju lokalne prilike:

- visinska razlika izmeu Fruke Gore i terena gde se nalazi Inija;

- pedoloki pokriva tj ernozemi i crnice koje se leti jako zagrevaju, poveavajui

temperature vazduha, (a zimi se brzo rashlade sniavajui temperature);

- povrine pod kulturnom vegetacijom niska vegetacija na spreava ni insolaciju ni

radijaciju, nema umskih terena koji bi umanjivali temperaturne amplitude i brzinu

vetrova...




Temperatura vazduha

Srednja godinja temperatura vazduha je najvia tokom dva letnja meseca u julu i avgustu i iznosi

22C, najnia srednja godinja temperatura je u januaru -1C. Zbog velikog kolebanja srednjih

mesenih temperatura deava se da hladniji od januara bude februar ilidecembar a topliji od jula

avgust ili juni. Za klimatske prilike optine znaajno je i to to se zimske temperature nekih godina

naglo menjaju, januarske su proseno u minusu, a srednja februarska ide i do +8 C. Ovakve promene

uslovljavaju brzo topljenje snega a na to obino dolaze i obilne padavine u obliku kie. Godinja

amplituda temperature vazduha iznosi 12,9C, to klimi ovog podruja i daje kontinetalno obeleje.

Ekstremne temperature leti mogu dostii 36C, a zimi - 16C. Prvi mraz javlja se u oktobru (od

16.10.), a poslednji u aprilu (do 16.04.). Trajanje mraznog perioda je od 150 do 200 dana.

Tabela 2.3. Prosene, minimalne i maksimalne mesene i godinje temperature vazduha u periodu 1961-1990 t

(C)

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII God

tsr - 0,7 0,7 4,9 11,2 16,2 20,2 21,4 21,0 17,2 12,6 6,0 2,3 11,1

Vlanost vazduha

Godinji tok relativne vlanosti vazduha je u obrnutom odnosu sa temperaturnim tokom. Srednja

vrednost je 71%. Proseno oseanje hladnoe je od decembra do marta, veoma svee u novembru,

svee od aprila do oktobra i prijatno od marta do septembra.

Oblanost

Prekrivenost neba oblacima, u proseku, nema veliku vrednost 56%, te ublaava dnevna kolebanja

temperature. Najvea je zimi, u decembru, a najmanja leti, u avgustu. U vegetacionom period iznosi

49%. Mali je broj oblanih dana u periodu sazrevanja (juli - septembar). Broj vedrih dana je 70.

Prosean broj oblanih dana je 96.

Osunavanje

Srednja godinja osunanost (insolacija) iznosi 2024 asa ili 41% od mogue. Najsunaniji mesec je

juli sa 289 asova, a najkrae proseno osunanje pokazuje decembar sa 52 asa odnosno 21% od

ukupne sume godinje osunanosti. U vegetacionom periodu suma osunanja je 1459 asova, to

ini 70% od ukupnog godinjeg osunanja. Podaci se odnose na osunanost horizontalne povrine,

dok vertikane povrine (npr.:zidovi) imaju razliito osunanje u zavisnosti od ekspozicije (orijentacije

prema strani sveta).

Padavine

Padavinski (pluviometrijski) reim Injije ima obeleje srednje-evropskog reima raspodele padavina.

Karakteristino je da se u toku jedne godine izlui duplo vie padavina u odnosu na predhodnu ili

neku kasniju godinu. Ta razlika u pojedinim godinama iznosi i do 500 mm., u izrazito sunim




godinama izluuje se za oko 30% manje padavina nego proseno, a neki meseci mogu biti potpuno

bez padavina, nasuprot njima, u kinim godinama, koliina padavina je visoka kako po mesecima

tako i godinje. Najvea koliina padavina u maju, a najmanja u februaru i avgustu. Mesene i

godinja koliina padavina date su u tabeli 2.4.

Tabela 2.4. Prosene, minimalne i maksimalne mesene i godinje koliine padavina u periodu 1961-1990

P(mm)

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII God

Psr 33 32 47 79 81 62 44 32 35 43 50 40 572

Vetar

U predelu Inije najuestaliji vetrovi su jugoistoni (18,3%) i severozapadni (12,9%) vetar. Ovi vetrovi

duvaju ravnomerno i brzina im nije velika. Drugi po uestalosti su vetrovi iz istonog kvadranta, naziv

im je koava i to su po pravilu suvi, hladni i jaki vetrovi koji duvaju u naletima ( udarima).

U godinjoj raspodeli estina i pravaca vetra i tiina u Iniji, tiinama (vremenskim situacijama bez

vetra) pripada 24,1%, sluajeva. Najveu uestalost imaju jugoistoni - koava (18,3%) i vetrovi,

najmanju juni, a vrlo su esti i severozapadni i zapadni vetrovi.

Tabela 2.5. estine vetrova po pravcima

Pravac N NE E SE S SW W NW C

estina 75 76 62 183 35 90 109 129 241

Slika 2.5. Rua vetrova

2.3. NASELjENOST, PRIVREDA NA MIKROLOKACIJI

Optina Inija sa svim naseljima, po popisu stanovnitva iz 2002. godine ima 51.455 stanovnika

(Izvor: Popis stanovnitva, domainstava i stanova 2002. Prvi rezultati popisa po optinama i

naseljima Republike Srbije - SZS - RZS, Beograd, jun 2002.) i pokriva podruje od 384 km.




Naselje Inija se nalazi na junoj strani Fruke gore na sredini puta izmeu Beograda i Novog Sada.

Od Rume je udaljena 25 km, a od Sremskih Karlovaca 23 km. Od reke Dunav i naselja Stari

Slankamen, udaljena je 19 km. U naselju Inija ivi 21067, Cenzus 2002, punoletnih stanovnika,

naselje ima 8323 domainstava, Cenzus 2002. U pogledu mree i funkcije naselja na teritoriji optine

Inija moemo konstatovati da je sekundarni cenatar optine Beka na severu optine. Sledei nivo

su naselja od 1-5.000 stanovnika i to: Novi Slankamen, Novi Karlovci, Kredin, Maradik, ortanovci i

Ljukovo. Naselja sa manje od 1.000 stanovnika su Stari Slankamen, Jarkovci i Slankamenaki

Vinogradi.

Sem grada Inije, na teritoriji optine se nalaze sledea sela:

Beka - Prema popisu iz 2002. bilo je 6.480 stanovnika

Novi Slankamen - Prema popisu iz 2002. bilo je 3.527 stanovnika

Novi Karlovci - Prema popisu iz 2002. bilo je 3.083 stanovnika

Kredin - Prema popisu iz 2002. bilo je 2.935 stanovnika

Maradik - Prema popisu iz 2002. bilo je 2.431 stanovnika

ortanovci - Prema popisu iz 2002. bilo je 2.317 stanovnika

Ljukovo - Prema popisu iz 2002. bilo je 1.705 stanovnika

Stari Slankamen - Prema popisu iz 2002. bilo je 704 stanovnika

Jarkovci - Prema popisu iz 2002. bilo je 612 stanovnika

Slankamenaki Vinogradi - Prema popisu iz 2002. bilo je 272 stanovnika

Jo 2004. godine Inija je napravila strateki plan razvoja i uredila industrijske zone, to je prvi uslov

za ubrzanje razvoja privrede i stvaranje uslova za razmah investicija u gradu. injenica da u Iniji

zahvaljujui efikasnoj administraciji i pragmatinoj lokalnoj samoupravi u vrlo kratkom roku moe da

se dobije graevinska dozvola, kao i da se brzo obavi sva papirologija vezana za otvaranje

preduzea, bila je i jeste vrlo znaajna za investitore. Uostalom, zbog toga su, izmeu ostalog, do

sada u Iniju ulagale ili pokazale interesovanje da investiraju, firme koje su inae veoma uspene u

svojim poljima rada.

Dominantne privredne grane su poljoprivreda, industrija, mala privreda (proizvodno i usluno

zanatstvo), trgovina i turizam. Osnovni nosilac razvoja privrede naselja Inija uz poljoprivredu su

industrija i mala privreda (zanatske radionice, mala i srednja preduzea. Najvei broj firmi ine

preduzea koja pripadaju preraivakoj industriji (guma i metal) i ona uestvuju u ukupnom broju sa

vie od 45 odsto. Po brojnosti, odmah iza grupe iz tog sektora, nalazi se grupa preduzea koja se

bave trgovinom na veliko i malo i ona uestvuju u ukupnom broju sa preko 30 procenata. Pored ove

dve grupe, jo su zastupljena preduzea koja se bave graevinarstvom, ugostiteljstvom, javnim

prevozom i druga. Inija je ve postala znaajan centar male i velike privrede.

U cilju razvoja industrije i male privrede optina Inija formirala je industrijske zone kao lokaciju za

investiciona ulaganja.




Javne slube i komunalna opremljenost naselja

S obzirom da se javne slube ne nalaze u obuhvatu predmetnog Plana, kao ni da aktivnosti vezane za

prostor obuhvaen planom nisu u direktnoj sprezi sa njima, ovaj aspekt nee biti detaljnije

razmatran.

Takoe, s obzirom da opremljenost komunalnom infrastrukturom nije direktno zavisna od

opremljenosti itavog naselja, bilo bi suvino u ovom kontekstu priati o celokupnom naselju.

2.4. PEJZA, NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA, FLORA I FAUNA, GRAEVINE

Prirodna dobra

Prema podacima Zavoda za zatitu prirode, na podruju obuhvata Plana, kao ni u neposrednoj blizini

lokacije industrijske zone nema zatienih prirodnih dobara ali postoje stanita prirodnih retkosti.

Zavod za zatitu spomenika kulture, u cilju zatite nepokretnog kulturnog naslea dalo je sledee

mere zatite:

Obavezno praenje zemljanih radova od strane strune slube Zavoda.

Ukoliko se naie na arhitektonske ostatke prilikom iskopa, izvoenje radova mora da se

nastavi runo.

Investitor je duan da sarauje sa Zavodom u cilju rekognosciranja terena,

Obavezno rekognosciranja terena nakon obeleavanja,

Obustavljanje radova ukoliko se naie na arheoloka nalazita ili arheoloke predmete radi

istraivanja lokacije.

Nepokretna kulturna dobra

Rekognosticiranje terena na podruju naselja Inija pokazalo je da su se objekti koji se mogu

identifikovati kao elementi graditeljskog naslea naselja zadrali du ulica Cara Duana i Vojvode

Stepe, dok je graditeljski fond du ulica Kralja Petra i Novosadske ulice u velikoj meri izmenjen i

devastiran.

Ukupna analiza raspoloivog fonda pokazala je da postojee nepokretno spomeniko naslee

formira celinu du ulica Cara Duana i Vojvode Stepe. Pojedinano dati objekti u pregledu

nepokretnog kulturnog naslea opredeljeni su u kontekstu ove celine. Prostornokulturno-istorijska

celina centralne zone Inije predstvalja evidentirano nepokretno kulturno dobro pod prethodnom

zatitom. Sama Celina obuhvata podruje centralne zone grada, a definisana je navedenim objektima

i njihovim katastraskim parcelama, i njihovom zatienom okolinom, kao i pripadajuom zonom ulica

naspram navedenih objekta. Svi objekti koji se nalaze izmeu navedenih objekta, takoe

predstavljaju sastavni deo ove zone i pored injenice da sami objekti ne predstvaljaju nepokretna

kulturna dobra.




U centralnoj zoni Inije kao reprezentativni primeri izdvajaju se sakralni objekti SPC Vavedenje i RKC

Sv. Petra, kao i objekat Skuptine optine na uglu ulica Cara Duana i Vojvode Stepe.

Izvan celine zadrali su se samo retki primeri gradskih kua koji su prema Planu u strukturi blokova

stanovanja, odnosno procenjeno je da e postojati interes za njihovo zadravanje. Osim ovih kua

izvan celine su se nali i odreeni spomenici i spomen obeleja koji ine memorijalne vrednosti i

stoga nisu predstvaljali predmet procene.

Analiza je pokazala da su objekti primeri gradskih kua uslovno pravougaone ili ''G'' osnove sa

kolskim prolazima (''ajnfortima), izgraenih na regulacionoj liniji, sa naglaskom na dekorativnu

obradu uline fasade. Uline fasade ne odlikuje odreeni stil, odnosno najveim delom one su

oblikovane eklektiki, sa elementima baroka, klasicizma, secesije ili ak neorenesanse. Stilski

elementi su kombinovani u razliitim odnosima.

Biljni i ivotinjski svet

Kako se Inija nalazi na Sremskoj lesnoj terasi, ija je podloga suvo zemljite osnovna vegetacija je

stepska, koja je na veini tertorije kultivisana. ernozem sa svojim varijantama zauzima 87%

teritorije optine.

Ukupno obradivo zemljite iznosi 31 873 ha, koje se moe podeliti na:

njive (oranice) 30 782 ha

vonjaci 450 ha

vinogradi i ume 650 ha

Teritorija Inije je veoma siromana umskim povrinama, vea podruja pod umom se nalaze

uglavnom uz obalu Dunava. umski kompleks u ortanovcima pripada Nacionalnaom parku Fruka

gora. U polju Krevinama, Beanskom ataru, ortanovakom ataru blizu Banstola nalaze se vee

povrine pod vinogradima.

Od poljoprivrednih kultura najzastupljenije su: penica, kukuruz, suncokret, eerna repa, lucerka i

jeam.

ivotinjski svet je pored domaih predstavljen manjim brojem divljih ivotinja. Javljaju se srne,

zeevi, lisice, hrkovi, mievi i pacovi. Od ornitofaune zastupljeni su: jarebice, prepelice, vrapci, vrane

kao i fazani koji se nalaze pod pokroviteljstvom lovakih drutava.

Od ribljeg fonda zastupljeni su u Dunavu: smu, aran, keiga, tolstolobik, babuka, som, tuka,

deverika, mrena.

U postojeem stanju u okviru granice regionalne sanitarne deponije nema znaajnih zelenih povrina

i vrsta zelenila od javnog znaaja.




Lov i lovna podruja

Ribolov i lov su jedan od najveih potencijala za razvoj turizma na ovom podruju. Za ribolov

postojiveliki povoljnih terena na Dunavu, gde se love skoro sve vrste ribe, tokom veeg dela godine.

Pored Dunava tu su i dva vetaka jezera (Jarkovci i Maradik) koja su bogata ribom i na kojima je

organizacija sportskog ribolova na zavidnom nivou.

Lov: Na Dunavu se organizuje lov na pernatu divlja (divlje patke, divlje guske,) a u priobalnim

umama se love divlje svinje i srnea divlja . Atari i njive oko naselja bogati su sa fazanskom divljai i

zecom.

Na podruju obuhvata Plana ne nalaze se lovna podruja.




3. OPIS PROJEKTA

3.1. PRETHODNI RADOVI I RADOVI NA IZGRADNJI OBJEKATA-SKRAENI PRIKAZ

Da bi se izgradnja - realizacija predmetnog objekta zavrila to efikasnije, svi uesnici oko izgradnje

moraju se pridravati uslova datih u ovom elaboratu.

Pre davanja ponude za izgradnju objekata izvoa radova treba da obie teren kako bi se upoznao sa

terenskim, klimatskim hidrogeolokim, geolokim i drugim uslovima, karakteristikama,

mogunostima izgradnje i ostalim elementima bitnim za odredivanje realnih jedininih cena sa

kojima e uestvovati na licitaciji.

Pre poetka radova izvoda e biti upoznat sa lokalnim uslovima, propisima, pristupnim putevima i

svim drugim iniocima koji bi mogli uticati na nesmetano izvoenje radova.

Ukoliko u tehnikoj dokumentaciji koja je data izvodau na korienje ne postoje detaljni situacioni

planovi, izvoa e pre poetka svih radova izvriti snimanje terena od strane investitora ili od njega

ovlaenog organa i izraditi odgovarajue podloge sa dovoljno kota, stalnih taaka, profila i ostalih

elemenata bitnih za budue radove na objektima.

Izvoa radova e blagovremeno snabdevati i dopremati na gradilite potreban graevinski

materijal, alat, mehanizaciju i sve ostalo to je neophodno da bi izgradnja poela na vreme i zavrila

se u ugovorenom roku.

Izvoa e obezbediti obezbedi struno rukovodstvo za sve vreme izvodenja radova kao i posle toga,

u cilju ispravnog izvrenja obaveza izvodaa prema ugovoru.

Sav materijal i oprema koji se ugraduje za radove po ugovoru mora biti u saglasnosti sa JUS-om ili

drugim odobrenim standardima, prvoklasnog kvaliteta i najbolje izrade i marke; a svi radovi se

moraju obaviti paljivo i struno.

Da bi se pristupilo izradi kvalitetnih projektnih reenja potrebno je bilo uraditi detaljna geotehnika

istraivanja mikrolokacije. Rezultati ovih istraivanja prikazani su u ovom elaboratu.

Istrani radovi su izvedeni shodno projektnom zadatku, uz odreena prilagoavanja koja su imala za

cilj dobijanje podataka neophodnih za to kvalitetnije sagledavanje geoloko geotehnikih,

odnosno hidrogeolokih parametara potrebnih za iznalaenje optimalnog tehnikog reenja.




3.1.1. GEODETSKI RADOVI

U cilju to detaljnijeg i tanijeg utvrivanja poloaja izvedenih istranih radova u prostoru i litoloko-

strukturnih lanova po dubini, svi istrani radovi su geodetski snimljeni. Poloaj istranih radova

odreen je prostorno koordinatama i visinski

kotama.

Obeleavanje (iskolavanje) trase objekata na terenu pre poetka radova, sa postavljenog

operativnog poligona za koji su koordinate temena date na situaciji, uspostavljanje repernih taaka

du trase, snimanje poprenih profila i snimanje izvedenog stanja sa unoenjem podataka u Katastar

koje vri ovlaena ustanova za ovu vrstu radova. Po zavretku radova izvoa e Investitoru

dostaviti potvrdu o izvrenom geodetskom snimanju izvedenog objekta, izdatoj od strane ovlaene

ustanove. Obraun se vri po mm' obeleenog i snimljenog objekta.

Istrani radovi su izvreni prema projektnom zadatku koji je prethodno usvojen u dogovoru sa

Investitorom i projektantima.

3.1.2. PRETHODNI RADOVI

Predmetna lokacija bila je i ranije obuhvaena geolokim istraivanjima. Tu se pre svega misli na

regionalna istraivanja za potrebe izrade Osnovne geoloke karte SFRJ (OGK 1 : 100000), list Inija sa

tumaem, koju je izradio Geoloki Institut, Beograd, 1985. godine. Ova istraivanja su bila polazna

osnova za detaljna istraivanja mikrolokacije.

ienje terena od korova i rastinja

Pre poetka radova bie obeleen iri front rada, izvrie se mainsko ienje terena od svih

zapreka, otpadaka, iblja. Drugo sitno rastinje posei, bie ukonjeno u stranu i spaljeno. Sve ostale

zapreke koje smetaju izvoenju radova bie uklonjene na odgovarajui nain.

Skidanje humusa

Skidanje humusnog sloja izvrie se mainskim putem a u okviru projektovanih irina i debljina ili po

nalogu nadzornog organa. Skidanju humusa bie pristupljeno tek nakon potrebnih obeleavanja.

Otkopani humus u koliini koja je potrebna za humuziranje zelenih povrina bie deponovan na

privremenu deponiju.

Seenje drvea

Na irini pojasa koji je obuhvaen izvoenjem radova izvrie se seenje drvea. Zasecanje stabla

obavie se mainskim putem na visini do 80 cm od terena i zaseeno drvee bie panljivo obarano.

Zatim sledi kresanje grana, klasiranje drvne mase i priprema za transport. Mesto deponovanja bie




odredjeno u saglasnosti sa nadzornim organom. Prilikom radova bie preduzete mere zatite, kako bi

se izbegle eventualne tete na susednim objektima i uopte imovini.

Uklanjanje panjeva i korenja

Na irini pojasa koji je obuhvaen izvoenjem radova obavie se uklanjanje panjeva poseenog

drvea i onih koji su zateeni. Vaenje panjeva obavljae se mainski sa ilama uz potreban otkop

oko panja. Dobijena drvna masa bie klasirana, utovarivana u transportno sredstvo, zatim

transportovana do deponije ije e mesto odrediti nadzorni organ.

3.1.3. ZEMLJANI RADOVI

Otkopavanje humusa izvriti mainski 95% i runo 5% a u okviru projektovanih debljina i irina ispod-

iznad trupa puta-ulice. Otkopavanju humusa pristupiti tek nakon izvrenog obeleavanja

projektovanih irina, nagiba kosina i snimanja terena po poprenim profilima. Debljina humusnog

sloja koji se skida odreena je po pravilu projektom na osnovu geomehanikih ispitivanja, a utvruje

se i na licu mesta zajedno sa nadzorni organom po profilima ili deonicama puta.

Ukoliko se u toku izgradnje ustanovi potreba za izmenom debljine, ovu izmenu nadzorni organ e

uneti u graevinski dnevnik. Odgurivanje humusa mora se vriti tako da ne doe do meanja sa

zemljom za nasip, kao i da se omogui odvodnjavanje trupa puta. Otkopani humus u koliini koja e

se upotrebiti za humuziranje zelenih povrina, bankina i kosina deponovati u pravilne figure, a viak

pripremiti za transport. Obraun izvedenih radova vri se po metru kubnom skinutog samoniklog

humusa sa odgurivanjem do 10 m, za sav rad i materijal.

Mainski iskop

Iskop e se obavljati bagerima sa direktnim utovarom u prevozno sredstvo radi odvoza na

privremenu deponiju. Mainski iskop bie izvren prema podacima iz projekta do terena

projektovanih kota. Koliine mainskog iskopa za obraun, utvrivae se merenjem stvarno izvrenog

iskopa koje odobrava nadzorni organ.

Radovi na iskopu dna kasete deponije

Projektovane kote iskopa dna kasete nalaze se ispod nivoa postojeeg terena i shodno tome

potrebno je angaovanje graevinske mehanizacije. Pre otpoinjanja iskopavanja potrebno je

obeleiti front rada i raistiti postojei teren od eventualno prisutnog rastinja. Zemljani radovi na

iskopu dna kasete poinju uklanjanjem sloja humusa od 20 cm, uz pomo buldozera, sa njegovim

transportovanjem i odlaganjem na privremenu deponiju. Iskop projektovanog dna kasete vriti uz

utovar i transport iskopanog materijala na privremenu deponiju odreenu od investitora. Materijal

dobijen iz iskopa treba iskoristi za izradu obodnih nasipa i kao inertni materijal za prekrivanje smea.

Nakon izvrenog grubog iskopavanja povrinu dna potrebno je isplanirati uz pomo mehanizacije

tako da bude u skladu sa kotama i padovima priloenim u projektu. Projektom su definisani padovi

dna od 2,0% potrebni za odvoenje procednih voda.




Izgradnja nasipa tela deponije

Poloaj obodnih nasipa tela deponije odreen je tako da se u granice parcele smeste zeleni pojas i

upojni obodni kanal za prijem povrinskih voda. Kruna obodnih nasipa je irine 5,0 m sa nagibom

kosina od 1:1. Po obodnim nasipima predvien je tucaniki put, pa e se u fazi izrade puta ostvariti

popreni pad od 2,5 % na nasipu radi slivanja povrinskih voda u upojni kanal.

Pregradni nasipi imaju funkciju odvajanja kaseta i da slue za sidrenje obloge dna. Kruna ovih nasipa

je irine 3,0 m, za nagibom kosina 1:1. Pre otpoinjanja radova na izradi nasipa potrebno je

obezbediti da se nasip oslanja na dobro nosivo tlo.

Nasipi se izrauju od materijala sa privremene deponije (zemljanog materijala iz iskopa) mainskim

razastiranjem u slojevima od 20-30 cm, uz nabijanje slojeva vibracionim valjcima. Zahtevana

zbijenost svakog sloja je 95% po standardnom Proktorovom postupku(prema JUS U.B1.038).

Minimalna zapreminska gustina materijala za izradu nasipa u suvom stanju treba da bude 1,55 t/m3,

a vlanost ne vea od 2% od vlanosti dobijene po standardnom Proktorovom postupku (JUS

U.B1.038).

Runi iskop rova

Runi iskop rova bie obavljen sa odbacivanjem materijala van rova. Iskopavanje se vriti na sledei

nain:

na 0,2 m iznad projektovane nivelete

na mestima ukrtanja sa postojeim instalacijama

na delu trase koja se posebno odredi projektom, a zbog nemogunosti mainskog rada

Runi iskop bie izvren prema podacima iz projekta. Iskop e se vrititi sa vertikalnim stranama, koje

se moraju osigurati od obruavanja. Sva otkopavanja moraju biti izvrena tano do visina

predvienih planovima, a kote iskopa proverie se i primiti pismeno, preko graevinskog dnevnika,

upisom nadzornog organa.

Iz iskopanog materijala koji se kasnije koristi za zatrpavanje rova, odstraniti kamenje, korenje i

krupno busenje.

Na ukrtanju sa postojeim instalacijama, iskop e se izvoditi uz obavezno prisustvo nadlenog lica u

ijem vlasnitvu je navedena instalacija. Runi iskop obavljan obavezno pod zatitom podgrade.

Zamena sloja slabog temeljnog tla boljim materijalom

Slabi materijal temeljnog tla zamenjuje se kvalitetnijim matetrijalom kada se zbog loih

geomehanikih karakteristika materijala u temeljnom tlu uz uobiajeni nain rada ne mogu postii

zahtevani rezultati zbijenosti. Nakon otkopavanja humusa izvriti iskop zemljanog materijala koji se

zbog svojih loih geomehanikih karakteristka mora zameniti, deponovati ga i zameniti boljim




materijalom (ljunkom ili peskom) uz potrebno nabijanje. Obim zamene slabog materijala i vrstu

zamene uraditi uz saglasnost nadzornog organa, a izmene konstatovati u graevinski dnevnik i

knjigu.

Obraun izvedenih radova vri se po metru kubnom zamenjenog materijala u samoniklom stanju, a

obuhvata iskop i transport loeg materijala, nabavku i dovoz kvalitetnog materijala i nabijanje istog.

Iskop u irokom otkopu

Ovaj rad obuhvata iroke iskope koji su predvieni projektom ili zahtevom nadzornog organa: u

useku, zaseku, pozajmitu i veim devijacijama. Izvriti iskop u irokom otkopu prema projektovanim

kotama i nagibima prema poprenim profilima. Pre odpoinjanja iskopa proveriti istaknute markacije

poprenih profila.

Predvieno je da se 95% iskopa izvri mainskim putem a 5% runo. Iskopani zemljani materijal

nagurati u figure pogodne za utovar. Obraun izvedenih radova vri se po metru kubnom iskopanog

samoniklog materijala sa guranjem do 20 m, pripremljenog zemljanog materijala za transport.

Iskop u irokom otkopu rovokopaem

Ovaj rad obuhvata iroke iskope koji se mogu vriti samo rovokopaem u relativno skuenim

prostorima, a koji su predvieni projektom ili zahtevom nadzornog organa: u useku, zaseku,

pozajmitu i veim devijacijama. Izvriti iskop u irokom otkopu prema projektovanim kotama i

nagibima prema poprenim profilima. Pre odpoinjanja iskopa proveriti istaknute markacije

poprenih profila. Predvieno je da se 80% iskopa izvri mainskim putem a 20% runo.

Nabijanje podtla

Nakon otkopavanja humusa, ispod nasipa i iskopa zaseka pristupa se nabijanju podtla. Nabijanje

podtla izvesti mehanikim sredstvima. Zahteva se zbijenost podtla po standardnom Proktorovom

postupku 100% od maksimalne laboratorijske zbijenosti, a u dubini do d=50 cm. U sluaju da se na

izvesnim mestima ne moe postii zahtevana zbijenost, nabijanje e se nastaviti uz dodavanje

peskovito-ljunkovitog materijala dok se ne ostvare zahtevane veliine zbijenosti. Ovaj dopunski rad

se ne plaa posebno, ve samo trokovi oko nabavke peskovito-ljunkovitog materijala.

Planiranje i valjane posteljice

Obrada posteljice sastoji se od planiranja posteljice po projektovanim kotama i dopunskog zbijanja

na celoj irini planuma do traene zbijenosti. Zavrno valjanje vri se glatkim valjkom da bi se dobila

ravna povrina posteljice, pri emu se dozvoljavaju odstupanja od 2 cm u odnosu na projektovane

kote.




Izrada tamponskog sloja za drenau

Drenani tamponski sloj od granulisanog ljunka prenika frakcije od 16-32 mm nanosi se na

izravnatu povrinu dna kasete u sloju od 45 cm za drenau podzemne vode i u sloju od 50 cm za

drenau procedne vode. Materijal se dovozi kamionima, kipuje i razastire buldozerom u slojevima od

20-30 cm sa nabijanjem vibracionim valjkom. Planirana tanost razastiranja je 2 cm.

Transport zemljanog materijala

Viak iskopa humusa i zemljanog materijala, te doprema materijala iz pozajmita za izradu nasipa ili

humiziranja do III kategorije, utovariti i transportovati do deponije ili pak do mesta ugraivanja, na

daljine iz predrauna radova. Ova pozicija obuhvata utovar u vozila, prevoz, istovar i grubo

razastiranje.

3.1.4. INSTALATERSKI RADOVI

Novoprojektovani spoljni vodovod je predvien od PE i PPR cevi definisanog promera, za radni

pritisak od 10 bara. Svi vezni elementi u vorovima su predvieni od duktil liva. Unutranji razvod u

objektima je takoe od PPR cevi.

Anker blokovi

Radi zatite vodovoda od nepredvienih deformacija projektovani su betonski ankerni blokovi. Sva

vorita, lukovi, ravanja i odvajanja, osigurana su betonskim blokovima potrebnih dimenzija. Blokovi

su odbetona marke MB 20 i liju se na licu mesta. Fazonski komadi i armature moraju obavezno biti

antikorozivno zatieni pre kontakta sa betonom.

Iskop rova i oplata

Rov u koji se polae vodovodna cev je pravougaonog oblika irine 0,8 m za glavni cevovod i prikljuak

objekta i dubine u skladu sa niveletom novoprojektovane vodovodne cevi. Iskop rova se vri dvojako;

mainski i runo. Stvarne koliine zemljanih radova dobie se merenjem na licu mesta tokom iskopa.

Razupiranje rova i jame za aht je predvieno odgovarajuom drvenom (ili metalnom) oplatom sa

vertikalno postavljenim stubovima i razupiraima. Nakon razupiranja i obezbeivanja rova sledi

iskop. Pre otpoinjanja zatrpavanja rova potrebno je obezbediti nesmetano vaenje oplate.

Polaganje cevi, zatrpavanje rova i transport vika zemlje

Polaganje cevi se vri na fino isplaniranu posteljicu od peska debljine d=10,00 cm. Pri polaganju cevi i

fazonskih komada strogo voditi rauna da iste budu poloene u odgovarajuem padu bez

horizontalnih i vertikalnih lomova osim na mestima gde je to projektom predvieno. Poloaj cevi

prilikom montae stalno kontrolisati geodetskim instrumentom. Spojeve cevi izvesti u skladu sa

uputstvima proizvoaa cevi i armatura.




Ugradnja kanalizacionih cevi od tvrdog PVC-a sa zaptivnim prstenovima

Izvrie se nabavka, transport i montaa kanalizacionih cevi od tvrdog PVC-a sa odgovarajim

gumenim zaptivnim prstenovima. Montau cevovoda bie obavljena na nain i postupkom kako je

predvideo proizvoa cevi. Pri polaganju cevi i montai kontrolisae se da cevi budu poloene u

projektovanom padu bez horizontalnih i vertikalnih lomova. Kontrola pada e se vriti geodetskim

instrumentom uz prisustvo nadzornog organa.

Kanalizaciona mrea je projektovana od PVC kanalizacionih cevi od tvrdog polivinilhlorida prenika

200-400 mm. Kvalitet cevi mora odgovarati kvalitetu UKN PVC S20.

Ugradnja kanalizacionih ahtova

Izvrie se nabavka, transport i montaa ahtova sa zaptivnom gumom. Za prikljuenje cevi na aht.

Prilikom montae, izvoa radova mora se pridravati nacrta iz projekta i uputstava proizvoaa.

Kanalizacioni ahtovi su armirano-betonska (vodonepropusna) reviziona okna od gotovih

prefabrikovanih elemenata-prstenova, unutranjih dimenzija 1000 mm. Dno ahta sa kinetom se

lije na licu mesta na prethodno postavljenoj podlozi od ljunka.

Ugradnja drenanih PVC i PE cevi

Nabavka, transport i montaa drenanih PVC cevi sa odgovarajuim zaptivnim materijalom obavie

se u svemu prema projektovanim prenicima, datoj specifikaciji i uputstvima proizvoaa.

Perforirane cevi ugraivae se na pripremljenu posteljicu od granulisanog ljunka. Cevi e se pre

postavljanja obmotavati geofilcom koji se vezuje oko cevi. Ugradnja e se izvriti u svemu prema

projektu i uputstvu proizvoaa a povezivanje e se izvriti potrebnim fazonskim komadima.

Ugradnja drenanih fazonskih komada

Izvrie se nabavka, transport, i montaa fazonskih komada za povezivanje drenanih cevi. Ugradnja

e se izvriti u svemu prema propisima za ovu vrstu radova.

Recirkulacioni cevovodi

Veza izmeu pumpi u crpnoj stanici i recirkulacionog cevovoda je PE-HD cev prenika &110 mm za

radne pritiske do 10 bara. Duina ovog cevovoda je ssa 30 m i fazonskim komadom povezan je na

recirkulacioni cevovod &75 mm. Trasa recirkulacionog cevovoda predviena je u kruni nasipa tela

deponije na oko 0,50 m od spoljne ivice nasipa. Cevi recirkulacionog cevovoda predviene su od

tvrdog PE-HD, spoljnjeg prenika &75 mm za pritiske od 10 bara. Ukupna duina recirkulacionog

cevovoda iznosi 1850 m i obrazuje prsten oko celog tela budue deponije.




Cevovodi se postavljaju u rovu irine 0,6 m, na fino isplaniranu posteljicu od peska debljine d=10 cm.

Dubina rova je takva da je vrh recirkulacione cevi ukopan minimalno na 0,8 m od kote nasipa. Ovom

dubinom spreeno je mrnjenje cevovoda u zimskom periodu.

Na trasi recirkulacionog cevovoda nalazi se 18 ahtova na kojima se vri prikljuljenje sekundarnih

recirkulacionih cevi na recirkulacioni cevovod. U ovom ahtu se fazonskim komadom i zatvaraem

ukljuuje, tj. iskljuuje sekundarni cevodod u zavisnosti od potrebe dela deponije za oroavanjem.

Sekundarni recirkulacioni cevovodi izgraeni su od tvrdog PE-HD, spoljnjeg prenika &32 mm za

pritiske od 10 bara. Ovi cevovodi su postavljeni po telu deponije i razvlae se do mesta na telu

deponije predvienog za oroavanje.

Duina ovih sekundarnih cevovoda su razliite i zavise od povrine tela deponije koju treba da

oroavaju. Generalno, duine sekundarnih cevovoda kreu se do 165 m.

Na kraju svakog sekundarnog cevovoda ugraen je prska na stubu sa bajonetom koji delimino

preienu vodu oroava po predvienom delu deponije. Radijus rasprskavanja je 30,0 m pri protoku

od 0,62 l/s. Potreban pritisak na cevovodu neophodan za rad prskaa iznosi 1,5 bar.

Nakon zalivanja odreenog dela tela deponije rasprskiva se zajedno sa stubom sa bajonetom

preseljava na novo, neoroeno mesto.

3.1.5. RADOVI NA IZOLACIJI DNA TELA DEPONIJE

Dno kasete, prema ovom projektu, predvieno je da bude u uzdunom nagibu od 2,0%, sa

prosenom kotom 118,30 mnm. Popreni nagibi su takoe 2,0% u pruaju se pod uglom od 60 u

odnosu na pravac uzdunog nagiba.

Slika 3.1. Obloga dna kasete slojevi




Prvi sloj geoloke barijere izvodi se nanoenjem sloja sabijene gline sa lica mesta, iz iskopa. Glinena

barijera ugrauje se u slojevima od 15 cm do ukupne visine od 50 cm. Zbijanje slojeva obavlja se

vibracionim valjcima do zahtevane zbijenosti od 95% po standardnom Proktorovom postupku (u

skladu sa JUS U.B1.038). Svaki nabijeni sloj po potrebi treba kvasiti kako bi se izbeglo isuenje gline

koje uzrokuje skupljanje a samim tim i pojavu prslina u sloju.

Zbog odsustva preciznijih podataka o kvalitetu gline sa lokacije deponije u svrhu osiguranja

vodonepropusnih karakteristika geoloke barijere preko sloja kompaktirane gline postavlja se

geosintetika glina (bentonitski tepih). Preko sloja od geosintetike gline, postavlja se HDPE

geomembrana i zatitni geotekstil. Ovakav sistem izolacije predstavlja dvostruku zatitu od kontakta

zagaenih deponijskih voda sa istim vodama iz okoline, podzemnim i povrinskim. Ovakav sistem

izolacije propisan je evropskim direktivama.

Geosintetika glina kao donji zaptivni sloj deponije sastoji se iz sledeih elemenata: prirodnog

natrijumskog bentonita (izolacija), tkanog geotekstila (obloga koja dri bentonitni prah) i netkani

geotekstil kao pokriva. Optimalno izolovanje postie se na nain da bentonit ima osobinu da se u

dodiru sa vodom pretvara u bentonitni gel i poveava zapreminu oko 15 puta.

Na ovaj nain, u uslovima kada je panel odozgo pritisnut, dolazi do zaptivanja i najsitnijih pora.

Zahtevane karakteristike geosintetike gline (bentonitnog tepiha) su:

Koeficijent vodopropusnosti: k < 310-11m/s (ASTM D 5887-04)

Jedinini protok: 4,510-9 m3/m2/s (ASTM D 5887-04)

Debljina sloja: 7-10 mm (ISO 964-1:2001)

Povrinska masa: 5-5,5 kg/m2 (ISO965:2001)

Zatezna vrstoa(uzduna/poprena): 25-28/16-18 KN/m

Izduenje prilikom kidanja: 17-18/15-17 %

Sila proboja: 4 KN (ISO 12236-2001)

Spojevi panela se izvode preklapanjem od min. 20 cm uz posipanje preklopa bentonitnim prahom ili

na drugi nain kako je specifikovano od strane proizvoaa. Krajevi panela sidre se u rovu dimenzija

5050 cm iskopanim po unutranjoj ivici nasipa.

HDPE geomembrana se razastire tako da pokrije kompletno dno kasete i kosine nasipa. Trake

geomembrane se preklapaju minimum 12 cm radi zavarivanja. Zavarivanje se obavlja posebnom

tehnikom tako da se ostvari potpuno i kvalitetno spajanje traka geomembrane. Sidrenje

geomembrane se vri zajedno sa geotekstilom i geosintetikom glinom u iskopanom rovu dimenzija

50x50 cm pobijanjem klinova duine 20 cm. na meusobnom rastojanju od 1,0 m. Nakon zavretka

ugradnje geomembrane, moraju se proveriti kvaliteti varova panela, jednom od poznatih tehnika

definisanih meunarodnim standardima.

Preko panela HDPE geomembrane postavlja se geotekstil, koji ima funkciju zatite postavljenog

panela od oteenja i razdvajanja slojeva. Projektom se zahteva da geotekstil bude UV stabilan i

minimalne povrinske mase 1200 g/m2.




Radi izgradnje drenanog sistema za prikupljanje procednih voda iznad postavljene geomembrane

nanosi se sloj granulisanog ljunka frakcije 16-32 mm, debljine 50 cm. ljunak drenanog sloja

razastire se poevi od ivice kasete tako da se dovezeni ljunak sa nasipa izruuje u kasetu preko

folije a zatim buldozerom razastire napredovanjem preko ljunka.

3.1.6. RADOVI NA ZATVARANJU TELA DEPONIJE

Nakon popunjavanja deponije poslednjim slojem smea i njegovog prekrivanja inertnim materijalom

pristupa se rekultivaciji povrine kasete na nain opisan u poglavlju.

Slika 3.2. Zatvaranje tela deponije - slojevi

Preko inertnog prekrivnog materijala smea, pristupa se nanoenju drenanog sloja za prikupljanje

gasa iz tela deponije. U ovom sloju instaliraju se cevi za horizontalno prikupljanje gasa stvorenog

radom deponije. Materijal koji se razastire je ljunak frakcije 2-4 mm u slojevima od 15 cm sa

nabijanjem sloja vibracionim valjkom. Zahtevana zbijenost sloja izraena modulom deformacije je

min. E=20 MPa. Ukupna visina sloja je 30 cm. U drenani sloj se zatim ugrauje sistem drenanih cevi

za evakuaciju biogasa iz tela deponije kako je to opisano u prethodnom poglavlju.

Po zavrenoj instalaciji cevi za sistem transporta biogasa u sloj drenae pristupa se ugradnji

geosintetike gline (bentonitski tepih). Ovakva obloga predstavlja gornji mineralni sloj za zaptivanje

deponije i sastoji se od tri osnovna elementa: prirodnog natrijumskog bentonita (izolacija), tkanog

geotekstila (obloga koja dri bentonitski prah) i netkani geotekstil kao pokriva.

Optimalno izolovanje postie se na nain da bentonit ima osobinu da se u dodiru sa vodom pretvara

u bentonitski gel i poveava zapreminu oko 15 puta. Na ovaj nain, u uslovima kada je panel

pritisnut, dolazi do zaptivanja i najsitnijih pora.




Karakteristike geosintetike gline (bentonitskog tepiha) zahtevane projektom su:

Koeficijent vodopropusnosti: k < 310-11m/s (ASTM D 5887-04)

Jedinini protok: 4,510-9 m3/m2/s (ASTM D 5887-04)

DebLjina sloja: 7-10 mm (ISO 964-1:2001)

Povrinska masa: 5-5,5 kg/m2 (ISO965:2001)

Zatezna vrstoa(uzduna/poprena): 25-28/16-18 KN/m

Izduenje prilikom kidanja: 17-18/15-17 %

Sila proboja: 4 KN (ISO 12236-2001)

Spojevi panela se izvode preklapanjem od min. 30 cm uz posipanje spoja bentonitnim prahom ili na

drugi nain ako je to specifikovano od strane proizvoaa.

Sidrenje bentonitnog tepiha se obavlja zajedno sa oblogom dna preklopom od 30 cm. PostavLjanje

bentonita mora biti obavljeno u vremenskim uslovima bez padavina i podloga mora biti suva.

Bentonitski tepih zatien je geotekstilom od 400 g/m2 sa donje i gornje strane.

Iznad bentonitskog tepiha ugrauje se drenani sloja za prikupLjanje povrinskih voda. Za izradu

ovog sloja koristi se peskovito ljunkoviti materijal u kombinaciji sa zemljanim materijalom (frakcije

4-32 mm sa koeficijentom vodopropusnosti od k=110-3 m/s). Nanoenje izvriti u dva sloja i to tako

da prvi sloj, debljine 30 cm, bude nanet paralelno sa procesom postavljanjem bentonitnog tepiha

kao njegova zatita. Drugi sloj se nanosi u debljini 20 cm tako ukupna debljina ovog drenanog sloja

iznosi 50 cm. Sloj ima funkciju i da bude podloga gornjem sloju za prekrivanje deponije.

Zavrni sloj pokrivanja deponije ukupno debljine 1,0 m. Sastoji se iz dva sloja 70 cm internog

zemljanog materijala, ija je funkcija da omogui valjanu rekultivaciju tela deponije, i sloja humusa

od 30 cm. Funkcija sloja humusa je odravanje vegetacije na telu deponije i spreavanje procesa

erozije. Humuziranje se vri razastiranjem materijala buldozerom dopremljenog sa pozajmita

materijala otvorenog od strane Investitora.

Zavrni planum tela deponije potrebno je zatraviti kombinacijom setve i polaganja travnog tepiha. U

ovu svrhu, uzdu zatvorene povrine tela deponije obeleie se trake irine 20 m. Povrina

naizmeninih traka zatravie se polaganjem travnog tepiha (gotove trave); ostale povrine e se

zatraviti setvom smee semena. Kombinacija postavljanja travnatog tepiha u naizmeninom

rasporedu sa setvom smee semena trave, ima ulogu zatite nanesenog sloja od spiranja prilikom

intenzivnih padavina ili odnoenja vetrom. Zatita plodnog sloja zemljita posebno je vana tokom

izvoenja radova na formiranju vegetacijskog pojasa oko tela deponije.

U ovom periodu moe doi do erozije i ogoljavanja deponije pod uticajem ekstremno jakih olujnih

vetrova ili dugotrajnih i intenzivnih kia. Radi zatite kosina u fazi zatravljivanja od erozije izazvane

dejstvom jake kie trake travnatog tepiha na kosinama bie postavljene iskljuivo paralelne obodnim

nasipima.




3.1.7. RADOVI NA DEGAZACIJI

Ugradnja nearmiranih betonskih cevi

Vri se nabavka, transport i polaganje nearmiranih betonskih kanalizacionih cevi za zatitu biotrnova,

prenika 800 mm i specifikacije prema projektu. Veza se ostvaruje sistemom pero ljeb. Cevi se

polau na temeljnu plou irine b=1,2 m koja se postavlja na sloj drenae procednih voda.

Montaa se vri u svemu prema priloenoj tehnologiji i uputstvu i preporuci proizvoaa.

Ugradnja HDPE cevi za biotrnove

U betonske cevi ugrauju se preforirane HDPE cevi prenika 90 mm kojima se vri vertikalni

transport biogasa. Filtersko-zatitna zona izvodi se oko perforirane HDPE cevi, ispunjava se ljunkom,

granulacije 16/32 mm, radi zatite otvora od zapuavanja sitnim otpadom, i stabilnosti degazacione

cevi.

Izvrie se nabavka, transport i montaa perforiranih HDPE cevi za biotrnove i HDPE neperforiranih

cevi za horizontalni transport biogasa prema spalionici u svemu prema tipu iz projekta i priloenim

detaljima.

Perforirane cevi e se ugraivati se na mestima gde se postavljaju biotrnovi. Ugradnja e se izvriti u

svemu prema projektu i uputstvu proizvoaa sa potrebnim zaptivnim materijalom.

Neperforirane horizontalne cevi postavljae se u drenani sloj za gas u rovove koji se kopaju po

razastiranju i nabijanju ovoga sloja.

Ugradnja granulisanog ljunka

Vri se nabavka, transport i ugradnja granulisanog ljunka granulacije 16-32 mm za ispunu cevi

biotrnova. ljunak se postavlja u otvor po postavljanju degazacione cevi potujui tehnologiju

izvoenja datu u projektu.

Ugradnja jedinice za spaljivanje biogasa

Jedinica za sagorevanje biogasa kapaciteta min. 950 m3/h predstavljae efikasnu degazaciju, i imae

visoku produktivnost budui da se spaljivanje odvija na temperaturama veim od 850C, to

omoguava potovanje pravila o emisijama tetnih gasova. Glavna konstrukcija postrojenja za

spaljivanje od nerajueg elika bie postavljena na betonskom fundamentu (temeljnoj ploi).

Postrojenje spalionice biogasa sastojae se od sledeih elemenata:

Jedinice za duvanje sa motorom otpornim na EEx

Baklje

Komore za spaljivanje

Kontrole pritiska i temperature i nadgledanja




Ormaria za elektrinu kontrolu otpornosti na vremenske nepogode i drugih parametara

sigurnosti

Noseeg analizera koncentracije CH4, O2, CO2

Postrojenje e posedovati sve neophodne karakteristike za bezbedno rukovanje i spaljivanje biogasa.

Dizajn mora da bude u skladu sa uputstvima EN60079-ff za zatitu od eksplozija.

Obraun je po komadu nabavljene jedinice za spaljiva

Documents

Procena Uticaja Regionalne Deponije Indjija Na z.s