Profesionalac, Duan Kovaevi, odlomak

JA: I va sin je policajac?

LUKA: Moj Milo je profesor knjievnosti. Tanije, bio je profesor

knjievnosti, dok ga nisu izbacili s posla... Zbog vas.

JA: Zbog mene?

LUKA: Da, zbog vas.

U kancelariju je ula Marta. Sumnjiavo je posmatrala nepoznatog oveka.

Obratila mi se po dogovoru.

MARTA: Izvinjavam se, zovu vas na hitan sastanak izdavakog saveta.

JA: Recite im, molim vas, da du malo zakasniti...

MARTA: Nije vam dobro?

JA: Budite ljubazni, naruite nam dve kafe.

MARTA: Vama nije dobro? ta vam je?

JA: Dobro mi je...

MARTA: Nije. Strano ste bledi...

Iz susedne kancelarije, kao talas, naleteo je udar horskog pevanja.

JA: Molim vas, Marta, otiite do tog idiota i recite mu da se malo stia, jer ako

mu ja tamo odem...

MARTA: On je neverovatan prostak. Rekla sam mu, a on mi kae da su se

okupili da proslave va roendan. Doneli su hranu i pide iz hotela.

JA: Slave moj roendan?

MARTA: Tamo je celo drutvo koje ste rasporedili na rad u tampariju.

Posvaala sam se... Izvreali su me...

Nemodno je slegla ramenima i izala... Luka je stajao kraj prozora posmatrajudi

hotel preko puta ulice.

LUKA: Ta ena vas potuje... i voli. Vi znate ta je bilo sa njenim muem?

JA: Znam.

LUKA: Umro je od leukemije?

JA: Da.

LUKA: Nije.

JA: Nije?

LUKA: Nije.

JA: Pa, ona mi je rekla... A od ega je umro?

LUKA: Od sebe.

JA: Od sebe?

LUKA: Da. Obesio se u bolnici... Razboleo se od sebe, i sam sebe izleio.

JA: Nisam znao.

LUKA: Od tog vremena derka joj je ozbiljno bolesna... Nesredna ena.

Okrenuo se i nekako me udno, opominjude pogledao.

JA: Nisam znao.

LUKA: Zato sam vam i rekao... Mogu li da sednem? Boli me kima.

JA: Izvolite, izvolite...

Ponudio sam mu mesto na konom trosedu, ali on odbi pravdajudi se uz osmeh.

LUKA: Ne smem na mekano. Dok sam smeo nisam imao gde, a sad kad imam

ne smem. Mogu li na vau stolicu?

JA: Da, naravno.

I on obie sto, zadie mantil i sede na moju stolicu, a ja se vratih ispred stola. U

trenu se naoh na mestu koje sam zasluivao.

JA: Drue Luka, zato je va sin izbaen s posla, zbog mene?

LUKA: Nije zbog vas.

JA: Malopre ste rekli... ...

LUKA: Zbog vaih knjiga. Tanije, zbog dve vae knjige koje je uneo u kolski

program.

JA: A koje su to moje problematine" knjige?

LUKA: Ove...

I on uze rukopise ukoriene u plave i bele korice.

LUKA: Beseda o... i Susreti i razgovori.

JA: Zbog njih je izbaen s posla?

LUKA: Da.

JA: Besede o... O emu su te Besede, drue Luka? O emu su moje knjige,

molim vas?

LUKA: Pa, evo ovako... Pogledajte...

Obiao sam sto i nadneo se nad ukoroenim rukopisom. On je paljivo okretao

listove i objanjavao mi kao to profesor objanjava problematinom ueniku.

LUKA: Sve naslove je dao moj Milo. Ja se u knjievnost ne razumem, mnogo

toga mi nije jasno, ali ima pria koje mi se sviaju, ima reenica koje pamtim,

ima po neka istina koja mi je bliska. Dakle, Besede o... su zbirka vaih govora

na raznim mestima u raznim prilikama i o raznoraznim stvarima. Uglavnom, sve

te Besede su o komunistima i komunizmu... Izvinjavam se to ja malo

pojednostavljeno govorim, moj Milo to ume kao to vi priate i piete, on je

profesor, a ja sam policajac.

JA: Samo vi priajte kako vam je najzgodnije.

LUKA: Moe li, kako mi je najistinitije? Prvi va govor je bio i prvi moj susret

sa vama. Pre osamnaest godina, na Filosofskom fakultetu, u dvoritu ispod lipe,

odrali ste govor o slobodi. Ja sam bio meu studentima. Po zadatku. Tada smo

poeli da vas pratimo kao mladog i izuzetno opasnog oveka. Govor sam kriom

snimio, u kancelariji prekucao, dva primerka dostavio, a jedan poneo kudi. Hteo

sam na miru da ga proitam, da vas malo bolje upoznam, jer mi je reeno da dete

due vreme biti moj sluaj. Kod kude sam paljivo proitao i konstatovao da bi

vas trebalo ubiti. Jednostavno, prvi put kad se napijete, pregaziti kolima kao psa.

Kao poslednje ulino pseto.

JA: Pregaziti kao pseto?

LUKA: To sam sutradan i predloio efu, ali je on rekao: Nemoj, Luka, da

prljamo ulice.