Ko su novakadrovska

re{enja u timuministra

[ar~evi}aStrana II

kolaSPECIJALNO IZDANJE POVODOM PO^ETKA [KOLSKE GODINE ^ETVRTAK, 1. SEPTEMBAR 2016 WWW.DANAS.RS

Profesor Stojan Radenovi}, jedan od najuticajnijih nau~nih umova na svetu, o izazovima nastavni~ke profesije

Ministar prosvete jeu~iteljica u Mirijevu

U 40 osnovnih i srednjih {kolapo~inje projekatintegrativne nastave

Saradni~kim ~asovima do znanja

Racionalizacija u obrazovanju – efekti i o~ekivanja

Masovnozapo{ljavanje na odre|enostvorilo armijutehnolo{kihvi{kova Strana VIII

Strana X

ako sam znao da }emo ovegodine imati vi{e bodova uodnosu na prethodnu, nisamo~ekivao da }e Univerzitet u

Beogradu unaprediti polo`aj za oko 90 mestana [angajskoj listi, {to je posledica verovatno islabijeg u~inka nekih drugih univerziteta.Najve}u zaslugu svakako imaju nastavnici iistra`iva~i sa fakulteta i instituta u sastavu

Univerziteta u Beogradu, kao i studentidoktorskih studija, koji su u 2015. godinipublikovali 3.750 radova u ~asopisimakoji se vrednuju, zatim svi oni koji supublikovali u presti`nim ~asopisima„Science“ i „Nature“, kao i profesorStojan Radenovi}, koji je dospeo na listu

najcitiranijih matemati~ara u svetu zaperiod 2003-2013. Sve ovo zajednodoprinelo je odli~nom plasmanu UB.

Koliko je ovo veliki uspeh govori i to da smose na{li me|u 1,5 odsto najboljih od preko20.000 univerziteta u svetu, u dru{tvu samo32 dr`ave ~iji su univerziteti me|u prvih 300 -ka`e za Danas prof. dr Vladimir Bumba{irevi},rektor Univerziteta u Beogradu.

Da li je skok na [angajskoj listi rezultatentuzijazma pojedinih profesora, sobzirom da znamo koliko dr`ava ula`e unauku i visoko obrazovanje?

- Pored entuzijazma koji je uvek potrebanza uspe{an istra`iva~ki rad, istakao bih idugogodi{nje napore na univerzitetu u celinida se unapredi kvalitet kroz poo{travanjekriterijuma za izbor nastavnika, kao i uvo|enjeobaveznog publikovanja rezultata doktorskihdisertacija.

Prof. dr Vladimir Bumba{irevi},rektor Univerziteta u Beogradu

Re{avanje problema plagijata bez politi~kihpritisaka

I

>>> Strana III

Kako poo{triti kriterijume i proceduru izbora u zvanja

Srpski univerziteti suorganizovani na principimasamoupravljanjaPi{e: Du{an Teodorovi}

^lanovi Unije sindikata prosvetnih radnika protestovali ju~e u Beogradu

[trajk upozorenjapod znakom pitanja

Strana V

Strana II

Strana VI

RAZGOVOR

^asovi mogu datraju jedan ili dva{kolska ~asa, a realizuju ih zajedno dva ili tri nastavnika.U~enici imaju dva do tri ~asa nedeljno manjenego u klasi~nomrasporedu

Foto:

FoNe

t

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

Foto:

Drag

an An

toni}

/ FoN

et

Atmosferu na ve}ini fakulteta i univerziteta karakteri{e}utanje, jednoglasnoizglasavanje podnetih referatai politika nezameranja

IIID A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .II ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 | D A N A S

Ko su nova kadrovska re{enja u timu ministra prosvete Mladena [ar~evi}a

Vesna Mandi} umesto Milovana [uvakova

Tako|e je i saradnja sa istaknutimme|unarodnim institucijama,univerzitetima i nau~nim centrima(kao {to je na primer CERN), krozrazli~ite vidove usavr{avanja,zajedni~ke projekte i publikacije uistaknutim me|unarodnim~asopisima zna~ajno doprinela dase tokom poslednje decenije broj{tampanih radova pove}a ~ak petputa. ^injenica je da je resornoministarstvo odigralo va`nu ulogutako {to je finansiralo nacionalneprojekte, materijalno podr`alou~e{}e na{ih istra`iva~a ume|unarodnim projektima,obezbedilo pristup elektronskimbazama ~asopisa i stipendiralobrojne mlade istra`iva~e. Uspeh ~inijo{ ve}im to {to je postignut uokolnostima u kojima dr`ava zanauku izdvaja svega oko 0,3 odstoBDP-a, {to je dvostruko manje od0,6 odsto zacrtanih u Strategijinau~nog i tehnolo{kog razvojaRepublike Srbije, a upadljivo manjeod zacrtanih tri odsto u EU do 2020.Kada se sve ovo ima u vidu, jasno jeda su sredstva koja UB dobija oddr`ave iskori{}ena na najracionalnijii najbolji na~in.

Od kada je pre dve godineotvorena afera plagijata mnogo jekritika izre~eno na ra~unakademske zajednice, pa iUniverziteta u Beogradu koji jetek pred letnju pauzu usvojiopravilnike koji reguli{u proceduruutvr|ivanja razli~itih oblikaneakademskog pona{anja. Da li jeto oklevanje posledica politi~kihpritisaka na rukovodstvo BU iliunutar same akademskezajednice ne postoji saglasnost dase ovaj problem re{i?

- Prvo bih rekao da razli~ite „afere“postoje u svim segmentima dru{tva,kao i da neakademsko pona{anje iplagijati postoje u celom svetu, nekadsa manjim nekad sa ve}imposledicama. Jedan od najdrastri~nijihprimera je fabrikovan rad u veomauglednom ~asopisu o {tetnosti

vakcina, koji je uzburkao ~itavusvetsku pa i na{u javnost, a za koji jepokazano da se zasniva nafalsifikovanim podacima. Usavremenom veoma dinami~nomsvetu, u kojem se svakodnevnoobjavljuje ogroman broj novihpublikacija, problem plagijarizma jepostao veoma zna~ajan. U takvimoblicima neakademskog pona{anja,najve}u odgovornost svakako snosepojedinci koji mu pribegavaju, ali ieksperti iz odgovaraju}ih oblasti kojisu mentori razli~itih istra ìvanja. Nemo`e se zaobi}i ni odgovornost~lanova komisija koji procenjujurezultate ne~ijeg nau~nog rada.Tokom prethodnog perioda najve}enedoumice na UB bilo su oko togakako da se defini{e {to bolji i preciznijiformalni okvir za re{avanje ovakoslo`enog problema, pa je dostavremena i truda utro{eno naformulisanje odgovaraju}ih pravilnika.Osnovna intencija je bila da se uredisistem sa jasnim procedurama imehanizmima koji }e imati pre svegapreventivno delovanje. Okoneophodnosti re{avanja problemaplagijarizma na UB nije bilo nikakvihnesaglasnosti, niti bilo kakvih spoljnihpoliti~kih pritisaka.

Sada imamo definisanuproceduru. [ta }e Univerziteturaditi {to se ti~e zapo~etihpostupaka utvr|ivanjaneakademskog pona{anja?

- Po{to je sada ova oblast formalnoure|ena, prelaznim i zavr{nimodredbama Pravilnika o postupku

utvr|ivanja neakademskogpona{anja predvi|eno je da sepostupci zapo~eti pre stupanja nasnagu Eti~kog kodeksa i prate}ihpravilnika okon~aju u skladu sa ovimaktima, {to prakti~no zna~i da }e bitivra}eni na razmatranjeodgovaraju}im eti~kim i stru~nimkomisijama a potom, ako neko odu~esnika u postupku ulo ì ̀ albu,prosle|eni univerzitetskom Odboruza profesionalnu etiku.

Da li je re{enje da dva ~lanakomisije koja }e procenjivati da lije neki nau~ni rad plagijat nekavrsta ustupka koji ste morali danapravite, s obzirom da steodustali od prvobitne ideje da ucelu pri~u budu uklju~eni i Senat ive}a nau~nih oblasti?

- U nedostatku procedure, predono{enja novih pravilnika, predlo`ilismo da utvr|ivanje neakademskogpona{anja u izradi pisanih radovaima identi~nu proceduru kao kododobravanja teme i referata ozavr{enoj doktorskoj disertaciji, gdesu uklju~ena pre svega ve}a nau~nihoblasti i u krajnjoj instanci Senat.Me|utim, usvojena re{enja su uskladu sa ~injenicom da poredkandidata, najve}u odgovornost zasvaku doktorsku disertaciju ima presvega mentor, koji je na neki na~in ikoautor ovog dela i najstru~nijaosoba za datu nau~nu oblast. Tako}e, sada, za opravdane pritu`be eti~kikomiteti na fakultetima uputitizahtev nastavno-nau~nom ve}u daimenuje stru~nu komisiju od

najmanje tri ~lana, od kojih jenajmanje jedan zaposlen na drugojvisoko{kolskoj ustanovi i kogaimenuje ve}e grupacije. Jasno je damentor i ~lanovi komisija koji suprethodno napisali pozitivnurecenziju rada ne mogu biti ~lanovikomisije. Na taj na~in obezbe|ena jes jedne strane stru~nost, a s drugeve}a objektivnost u procenineakademskog pona{anja.

Kako smo do{li do toga da sebroj studenata doktorskih studija(ne samo na BU) poslednjihgodina naglo pove}ao? Kome jeto u interesu?

- Primenom Bolonjskog procesa iuvo|enjem doktorskih studija kaotre}eg ciklusa akademskih studija,znatno se pove}ao broj doktoranadane samo na Univerzitetu uBeogradu. Me|utim, ovo nijespecifi~nost na{e zemlje, jer tokomposlednjih decenija brojodbranjenih doktorskih disertacijabele`i primetan rast u svetu. Tako jetaj broj u Evropi od 2004. do danasuve}an za najmanje 50 odsto. Razlogza ovo pove}anje le`i pre svega ute`nji da se, u svetlu potrebe zauve}anjem broj nau~nika iistra`iva~a kako bi se dru{tvenirazvoj zasnovao na znanju i stvorilaprivreda koja je konkurentna uglobalnom kontekstu, podignestepen obrazovanosti. Pove}anjebroja doktoranada samo po sebi nijenegativno - upravo je ve}i brojdoktoranada svojim radovimadoprineo pobolj{anju polo`aja UB

na [angajskoj listi - ali bih naglasioda je od klju~nog zna~ajauspostavljanje visokih kriterijuma zaizradu i ocenu doktorske disertacije.Pozitivan primer za to su doktorskestudije na Medicinskom fakultetukoje su, zahvaljuju}i tome {to suispunile tra`ene visoke standarde,dobile i me|unarodnu akreditacijuOrpheusa (Evropske organizacije zadoktorsku edukaciju u oblastibiomedicinskih nauka).

Premijer Vu~i} je u ekspozeurekao da je potrebno drasti~nopoo{triti kriterijume za izbore uzvanja. BU je usvojio novipravilnik pre dva meseca. [ta sunovine i u kojim segmentima supodignute lestvice?

- Kao {to sam ve} napomenuo,tokom poslednjih 15 godina nafakultetima i na Univerzitetukontinuirano se dora|uju ipoo{travaju pravilnici za izbore uzvanja. Poslednji pravilnik uskla|enje sa minimalnim kriterijumima kojeje doneo Nacionalni savet za visokoobrazovanje, ali su pojedini fakulteti,s obzirom na specifi~nosti nau~nihoblasti koje pokrivaju, uslove zaizbor u zvanje u nekim segmentimadopunili, {to je sasvim razumljivo jeristi kriterijumi ne mogu da seprimene na sve oblasti.

Da li Univerzitet ima podatke obroju „starih“ studenata i kakavje Va{ stav da li im ponovo trebaprodu`avati rok za diplomiranje?

- S obzirom da se evidencijastudenata po isteku apsolventskogsta`a vodila na druga~iji na~in pre2005. godine, nemamo preciznepodatke o ukupnom broju „starih“studenata, jer ne znamo koliko ih jeodustalo od studiranja. Okviran brojstudenata koji povremeno prijavljujeispite na svim fakultetima UB je oko15.000. Na UB smatramo da nijedobro niti korisno produ`avati rok zazavr{etak studija „po starom“. Na{eje mi{ljenje da je potrebno da sena|e mogu}nost da se „stari“studenti, koji su zaista u stanju dazavr{e svoje zapo~eto obrazovanjena fakultetima, efikasno uklju~e unovi sistem studiranja u skladu sasada va`e}em zakonom.

Vesna Andri}

Prof. dr Vladimir Bumba{irevi}, rektor Univerziteta u Beogradu

Re{avanje problema plagijata bez politi~kih pritisakaBumba{irevi} / nastavak sa naslovne strane

Konkurs za naukuO~ekuje se raspisivanje konkursa za nauku. U prethod-

nom periodu smo videli vrlo suprotstavljene stavove lju-di sa fakulteta i iz instituta. Da li zaista postoji sukob dvestrane?

- U ovom trenutku je najva`nije da se {to pre oformi Nacio-nalni savet za nauku i tehnolo{ki razvoj, kako bi se formalnoomogu}ilo raspisivanje konkursa za novi projektni ciklus. Imaju-}i u vidu skromno finansiranje nauke u proteklom period, neop-hodno je da se preispita na~in redovnog finansiranja nau~noistra-`iva~kih organizacija, kako fakulteta tako i instituta, radi obezbe-|ivanja minimalnih uslova za odvijanje nau~noistra`iva~kog pro-cesa. Ne smatram da su fakulteti i instituti suprotstavljene straneu tom procesu, ve} komplementarni partneri.

Strani studentiU programu rada prilikom izbora za rektora kao jedan

od ciljeva ste istakli pove}anje broja stranih studenata naBU. I to je pomenuo premijer u ekspozeu. Me|utim, jo{niste uspeli da re{ite probleme oko viza i sme{taja tih stu-denata. Za{to sve to ide sporo?

- [to se ti~e pove}anja broja stranih studenata na univerzite-tima u Srbiji, neophodno je da se uvedu studentske vize i obez-bedi ponuda odgovaraju}eg sme{taja. Tako|e treba preispitatikvote za pojedine studijske programe za koje vlada najve}e inte-resovanje. Ove uslove mo`emo da obezbedimo samo zajedno saresornim ministarstvima.

Novi zakonKoje probleme treba da re{i novi Zakon o

visokom obrazovanju?- Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog

razvoja je oformilo radne grupe u kojima su za-stupljeni predstavnici akademske zajednice i ko-je su tokom druge polovine pro{le i po~etkom ovegodine intenzivno radile na formulisanju predlo-ga novog Zakona o visokom obrazovanju. Razma-trana su pitanja organizacije visoko{kolskih usta-nova, ljudskih resursa, akreditacije i finansiranja idonet ~itav niz predloga za njihovo unapre|enje.Nadam se da }e oni biti uzeti u razmatranje prili-kom izrade kona~ne verzije novog Zakona.

VladimirBumba{irevi}

Nije dobroprodu`avati rok „starim“ studentima

POGLEDIKako poo{triti kriterijume i proceduru izbora u zvanja na doma}im visoko{kolskim ustanovama

Srpski univerziteti su organizovani na principima samoupravljanjaPi{e: Du{an Teodorovi}

Milovan [uvakov, dosada{nji po-mo}nik ministra prosvete za raz-voj obrazovanja i visoko obrazo-vanje, odlazi iz Ministarstva pro-svete, a njega }e naslediti VesnaMandi}, profesorka Fakuleta in-`enjerskih nauka u Kragujevcu,saznaje Danas. U Ministarstvu sesprema jo{ kadrovskih promena,a o~ekuje se da Vlada Srbije ubr-zo imenuje pomo}nika za pred-

{kolsko i osnovno obrazovanje,koji }e, kako saznajemo, biti ~o-vek iz {kole. Sne`ana Markovi},pomo}nica ministra za srednjeobrazovanje, ostaje na toj pozici-ji, kao i Zoran Tubi}, pomo}nikministra za finansije. Viktor Nedo-vi} i dalje }e biti zadu`en za me-|unarodnu saradnju i evropskeintegracije, a Nikola Tani} ostajepomo}nik ministra za nauku. Ka-

ko saznajemo, zamena se spre-ma Branku Bugarskom, pomo}-niku ministra za tehnolo{ki raz-voj, transfer znanja i inovacioni si-stem. Njega }e verovatno zame-niti kadar sa beogradskog Teh-nolo{ko-metalur{kog fakulteta.

Kako je Danas prvi pisao,jedno od najja~ih poja~anja u ti-mu ministra Mladena [ar~evi}asu Bogoljub Lazarevi}, novi po-

mo}nik za inspekcijske poslove,i Jasmina \eli}, koja }e koordi-nirati radom {kolskih uprava. Tadva resora su, po re~ima [ar~e-vi}a, najproblemati~nije ta~ke uobrazovnom sistemu.

Dr`avna sekretarka GordanaPredi}, ina~e potpredsednicaSDPS-a bi}e zadu`ena za me-|unarodnu saradnju, manjine ifondove, a Ana Marija Vi~ek, iz

Saveza vojvo|anskih Ma|ara,bavi}e se doakademskim i in-kluzivnim obrazovanjem. Pre-ma na{im saznanjima, u Mini-starstvo prosvete trebalo bi dado|u jo{ dva dr`avna sekreta-ra, a razmatra se opcija da mini-star [ar~evi} dobije savetnikaza dualno obrazovanje, i to ~o-veka koji ima veze sa Privred-nom komorom. V. A.

Inspekcije {kolske upravenajslabije karike: Mladen [ar~evi}

r`avni univerziteti u Srbiji su i dalje organizovanina isti na~in kao pre ~etrdeset ili pedeset godina.Svaki fakultet je samostalni pravni subjekt irelativno samostalno sprovodi kadrovsku politiku

i izbore u zvanja. Rektor i rektorski kolegijum imaju veomaograni~ena akademska ovla{}enja. Izbori u univerzitetskazvanja, unapre|enja i na~ini odlu~ivanja i glasanja sudecenijama nepromenljivi i svojstveni uglavnom samo Srbiji.Razvijeni svet ima univerzitete organizovane na principimaakademske hijerarhije. Nasuprot tome, srpski univerziteti su i u2016. godini organizovani na principima samoupravljanja.Tako na primer, ni na jednom svetskom univerzitetu asistentinisu u radnom odnosu, a pogotovu nisu ~lanovi nau~no-nastavnih ve}a na kojima se donose odluke o potrebianga`ovanja redovnih profesora.

[ta su su{tinske razlike u izboru univerzitetskog kadra uSrbiji i na velikim svetskim univerzitetima? Posao koji u Srbijiobavljaju asistenti u svetu obavljaju studenti poslediplomskihstudija koji se menjaju na svake dve godine. Dolaskom nasrpski fakultet najmla|i saradnici zasnivaju radni odnos.Podrazumeva se da }e novoprimljeni saradnici, bez obzira nasve proklamovane i zakonski uobli~ene kriterijume,reizbornosti, provere i ostvarene ili neostvarene nau~ne ipedago{ke rezultate tokom godina, sre}no da do~ekajupenziju na univerzitetu (po mogu}stvu u zvanju redovnogprofesora). Dolaskom na fakultet postajete „na{e dete“. Uslu~aju da se, prilikom reizbornosti ili izbora u vi{e zvanjeneo~ekivano javi bolji kandidat koji nije zaposlen na fakultetuili, ne daj bo`e, kandidat koji je doktorirao u inostranstvu, a `elida se vrati u zemlju, nadle`na fakultetska komisija, po pravilu,u referatu o izboru raznim neadekvatnim formulacijama, aponekad i prenebregavanjem ~injenica uvek daje prednostkandidatu ve} zaposlenom na fakultetu. Mo`e da sekonstatuje da karijera na srpskim dr`avnim fakultetimapo~inje negde oko dvadeset pete godine i da se pri tomeprimljenom kandidatu pru`a maksimalna za{tita u budu}nostiod eventualnog gubljenja posla. Mladi doktori nauka, sanekoliko godina profesionalnog iskustva na svetskimuniverzitetima trenutno imaju veoma male {anse da postanuprofesori univerziteta u Srbiji. Bitno je ista}i da na srpskimdr`avnim fakultetima postoji veliki broj sposobnih,talentovanih i vrednih ljudi koji ostvaruju zna~ajne nau~ne,stru~ne i pedago{ke rezultate. Neki od njih se, uglavnomneuspe{no, suprotstavljaju osrednjosti, nepotizmu,plagijatima i la`nim referatima za unapre|enje.

Tokom poslednje decenije prvi sastav Komisije zaakreditaciju (kao inicijator), Nacionalni savet za visokoobrazovanje i senati pojedinih dr`avnih fakulteta su donelikriterijume za napredovanje univerzitetskih nastavnika koji supodrazumevali publikovanje nau~nih rezultata u ~asopisimasa takozvane SCI liste. Pored delimi~nog uozbiljavanja

nau~nog rada i na~ina saop{tavanja rezultata ova inicijativa jegenerisala i niz negativnih pojava kao {to su dopisivanje naradove, plagijati i publikovanje po svaku cenu u manjezna~ajnim ~asopisima, od kojih pojedini nisu iz oblasti kojomse kandidat bavi. Potrebno je ista}i da je zahtevani brojpublikacija zna~ajnih za izbor u zvanje u Srbiji daleko manjinego na svetskim univerzitetima.

U 2016. godini izboru/reizboru nastavnika na srpskimuniverzitetima se i dalje pristupa birokratsko-formalisti~ki.Katedra na kojoj je kandidat zaposlen predla`e komisiju zaocenu kandidata (to naj~e{}e radi sam kandidat). Komisiju, popravilu sa~injavaju kolege sa katedre, koautori, mentor itd.Najva`niji trenutak na konkursu je predlaganje i odre|ivanje~lanova komisije. Prvu verziju referata komisije naj~e{}e pi{esam kandidat za unapre|enje. Atmosferu na ve}ini fakulteta iuniverziteta karakteri{e }utanje, jednoglasno izglasavanjepodnetih referata i politika nezameranja. Svaki eventualniprigovor na reference i rad kandidata do`ivljava se kao aktneprijateljstva i reme}enje uspostavljenih odnosa.

Kako prevazi}i postoje}e stanje i na osnovu kojihkriterijuma u budu}nosti treba birati profesore dr`avnihuniverziteta u Srbiji? Po mom najdubljem uverenju srpskidr`avni univerziteti moraju da prihvate deo prakse svetskihuniverziteta i da do`ive radikalnu transformaciju izbornihprocedura. Prvi korak podrazumeva slanje velikog brojamladih, talentovanih ljudi na doktorske studije na svetskeuniverzitete. Tridesetogodi{njaci sa ste~enim doktoratom navode}im svetskim univerzitetima moraju da dobiju apsolutniprioritet u izboru u docentska zvanja u Srbiji. Kandidati koji sudoktorirali u Srbiji morali bi pre eventualnog izbora udocentsko zvanje da provedu najmanje godinu dana nadobrom inostranom univerzitetu kao postdok istra`iva~i. Ijedni i drugi bi morali da kroz pristupna predavanja uvereakademsku javnost u svoje nau~ne i pedago{ke sposobnosti.Svi docenti treba da budu izabrani na odre|eno vreme naizborni period od {est godina. Posle izbornog perioda od {estgodina dr`avni univerzitet bi morao da odlu~i o otpu{tanjuzaposlenog docenta ili o izboru kandidata u zvanje vanrednogprofesora. Izbor u zvanje vanrednog profesora bi garantovaoizabranom kandidatu radni odnos do kraja karijere. Vanredni

profesor bi mogao da samoinicijativno podnosi zahtev zaunapre|enje u zvanje redovnog profesora svakih pet godina.U slu~aju neizbora u zvanje redovnog profesora kandidat bizadr`avao radni odnos u zvanju vanrednog profesora, uzpravo da se posle pet godina ponovo javi za eventualnounapre|enje. Redovni profesori bi bili obavezni da periodi~nopodnose dekanu i rektoru izve{taj o svom radu. ^lanovekomisije za izbor kandidata moraju da sa~injavaju profesori sadrugih doma}ih univerziteta i tri profesora inostranihuniverziteta. ^lanovi komisije moraju da pi{u individualneizve{taje o prijavljenom kandidatu, ne smeju da znaju jedni zadruge i njihova imena moraju da ostanu tajna kako zakandidate, tako i za sve profesore na fakultetu. Ovo jeuobi~ajena svetska praksa. Dekan fakulteta treba da napi{ekratak izve{taj kojim podr`ava ili osporava evaluacijukandidata izvr{enu od kolega van univerziteta i izinostranstva.

Kriterijume za izbor svakako treba da predstavljaju detaljnoklasifikovane publikacije kandidata, postignuta citiranost,ocene pedago{kih kvaliteta, ura|eni i odbranjeni projekti,recenzentska aktivnost, ~lanstvo u ure|iva~kim odborimanau~nih ~asopisa, saop{tavanje rezultata i uvodna predavanjana nau~nim konferencijama, mentorstvo i ostale stru~ne,pedago{ke i nau~ne aktivnosti.

Izbore dekana i rektora treba obavljati na osnovu javnogkonkursa koji omogu}ava i nastavnicima sa drugihuniverziteta da budu birani.

Autor je akademik, predsednik Odbora za visoko obrazovanje SANU

SPECIJALNO IZDANJE LISTA DANAS POVODOM PO^ETKA [KOLSKE GODINEURE\UJEVesna Andri}

KOREKTURAAna Ron~evi}

MARKETINGVesna La}arak

PRIPREMAZoran Spahi}

D

Mladi doktori nauka sa nekolikogodina profesionalnog iskustva nasvetskim univerzitetima trenutno imaju veoma male {anse da postanuprofesori univerziteta u Srbiji

Atmosferu na ve}ini fakulteta iuniverziteta karakteri{e }utanje,jednoglasno izglasavanje podnetihreferata i politika nezameranja

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

Foto:

FoNe

t

ao i svake {kolskegodine vi{e odhiljadu {aba~kihprvaka dobi}e

prigodne poklone u svomprvom {kolskom danu, a zanjih je pripremljen i prigodanprogram u pe{a~koj zoni gdesvaka {kola ima {tand. U[apcu ima 13 osnovnih i osamsrednjih {kola, sa ukupno15.000 |aka - prava armijakoja kre}e na svoj najva`nijizadatak obrazovanja.

U poslednjih desetakgodina ulo`ena su znatnasredstva u rekonstrukciju iure|enje {kola, tako danijedna obrazovna ustanova useoskoj sredini nije lo{ijeopremljena od gradskih. Takoje u Pocerini, u O[ „DositejObradovi}“ u Volujcu, sa 11izdvojenih objekata u istotoliko sela, ulo`eno oko 200miliona dinara. Svi {kolskiobjekti dobili su mokre~vorove umesto ranijihpoljskih WC-a, sve imaju pija}uvodu, a primera radi ura|en jedubinski bunar u mati~noj{koli dubok 160 metara.Izgra|ena je nova {kola uKrivaji, u Volujcu je bljesnulasportska sala sa 800 kvadrata,vredna 42 miliona dinara.

Kako ka`e direktorka {kole

Suzana Petrovi}, za oveinvesticije bilo je potrebnouraditi projekte na vreme. Irezultati nisu izostali, a upravo

se o~ekuje zamena stolarije namati~noj {koli, za {ta susredstva obezbe|ena i izinostranih fondova.

[kola o kojoj se mnogopri~a u gradu je O[ „NikolajVelimirovi}“. Nedavno jezavr{en 11. letnji matemati~kikamp, sa 200 najboljih mladihmatemati~ara, od kojih su 50 izdrugih gradova. Kamp jejedinstven po tome {to suovde predava~i i nekada{njiprvaci i olimpijci u matematici ifizici. Predavanja su imali,pored ostalih, Rade [pegar,svr{eni student Stanforda,

Du{an Milijan~evi}, koji jedobio stipendiju MIT-a, GoranGogi}, vi{estruki prvak umatematici. Mladi fizi~ari iz ove{kole dve-tri godine zaredomna republi~kim takmi~enjimaosvajaju i po desetak medalja.Naravno, posti`u i vredneuspehe iz matematike.

Najstarija i najzna~ajnijaobrazovna ustanova u gradu,

[aba~ka gimnazija, narednegodine obele`i}e 180 godinapostojanja i rada. Dovoljno jepomenuti da se ovde u~iliJovan Cviji}, Mileva Mari},@ivojin Pavlovi} i mnogi drugikoji su ostavili trag u srpskojkulturi i nauci.

- Za na{u {kolu vlada velikointeresovanje, zbog tradicijekao i atraktivnih smerova. Zara~unarstvo je prava jagma ipola`e se poseban prijemni

ispit. Zanimljiv je i filolo{kismer, a ovde se izu~ava poredpet evropskih i japanski ikineski jezik. U prvu godinuupisano je 195 u~enika, usedam odeljenja, od ~ega uvi{e od 90 odsto su prve `elje.U~enici posti`u vrednerezultate, dr`avni su prvaci ufizici, neprikosnoveni su i naknji`evnoj olimpijadi, veomauspe{no rade filmska,dramska i likovna sekcija. ^ekanas veliki zahvat,rekonstrukcija sportske halevredna ~ak milion evra. Ovahala izgra|ena je povodom150-godi{njice gimnazije, imakapacitet 1.000 gledalaca, aovde su odr`ane brojneprvoliga{ke i me|unarodneutakmice u rukometu i ko{arci.Posebno se pripremamo zaveliki jubilej, jer je Gimnazijastub obrazovanja u [apcu -ka`e Marijana Isakovi},direktorka {kole.

Najve}a {kola jeEkonomska-trgovinska sa1.200 |aka. O njenomrenomeu dovoljno govoripriznanje Ekonomskogfakulteta u Beogradu zaizuzetnu pripremljenostu~enika koji dolaze iz [apca.Re|aju se brojni uspesi: prvamesta u matematici, istoriji,izradi biznis planova, drugomesto iz retorike i besedni{tvakao i iz osnova ekonomije...Direktor {kole VelimirKuzmanovi} ne krijezadovoljstvo postignutimrezultatima, jer su onipokazatelji velikog radaprofesora, kao i zalaganjatalentovanih u~enika. U novu{kolsku godinu upisano jesedam odeljenja ~etvrtogstepena i dva odeljenja tre}eg.

Poljoprivredna {kola, sastogodi{njom tradicijom, imaprakti~an zna~aj za ovaj kraj iagrar u celini, postale je~lanica Evropske asocijacijepoljoprivrednih {kola, samogu}nostima razmeneprograma, znanja i iskustava.Raspola`e sa stotinu hektarasopstvenog zemlji{ta gdeu~enici obavljaju praksu uratarstvu i sto~arstvu, odholandske vlade dobili su napoklon savremeni plastenik,imaju mini pekaru i mlekaru,odnedavno i zoo-vrt, aposebno se ponose {kolomjahanja sa desetak grla inovoizgra|enom halom zajahanje. U okviru {kole i jedinidom za u~enike u [apcu kojimo`e da primi vi{e od stotinu|aka sa strane.

D. Erakovi}

VD A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .IV ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 | D A N A S

Gradona~elnik [apca Neboj{a Zelenovi} o ulaganju u obrazovanje

Najboljainvesticija zabudu}nost

K

Sve spremno za po~etak nove {kolske godine u [apcu

Uspesi na svakom koraku^lanovi Unije sindikata prosvetnih radnika protestovali ju~e u Beogradu

[trajk upozorenja pod znakom pitanjaVi{e stotina prosvetnih radnika,~lanova Unije sindikata prosvet-nih radnika, okupilo se ju~e naprotestu na Trgu Nikole Pa{i}a uBeogradu, sa koga su vlastimaporu~ili da „poni`avanjem pro-svetnih radnika, poni`avate i va-{u budu}nost“. Na javnom pret-~asu, kako je nazvan protest ko-ji je po~eo u simboli~nih pet do12, prosvetari su jo{ jednompodsetili resorno ministarstvo idr`avu na te`ak polo`aj pro-svetnih radnika i neispunjenaobe}anja.

- Najavljeno je da }e ovih da-na sti}i novac za pogre{no ob-ra~unate plate tokom letnjihmeseci pro{le godine. I kada tajnovac stigne, ne}emo se mno-go pomeriti, jer su prose~neplate u prosveti od 39.000 dina-ra ispod proseka u Srbiji koji je46.000 dinara - rekla je JasnaJankovi}, predsednica Unije.

Ona je podsetila da su pro-svetnim radnicima plate 2014.umanjene za 10 odsto, da je ume|uvremenu vra}eno tri od-sto, te da o~ekuju da se prvo

vrati preostalih sedam odsto, atek onda pove}anje plate. Poru-~ila je da prosvetni radnici trebada budu u vrhu sa platama, jersu najobrazovaniji deo javnogsektora. U suprotnom, dodalaje, sindikati ne}e stajati na TrguNikole Pa{i}a ve} }e {etati, a naulice ne}e iza}i 750 predstavni-ka sindikalnih organizacija, ve}30.000 ~lanova.

U~esnici protesta nosili sutransparente na kojima je pi-salo „Poni`eni i prevareni“,„Uva`avajte vaspita~e, jer su

oni prva karika vaspitanja iobrazovanja“, „Platni razrediprevara“.

Ostala tri reprezentativnasindikata obrazovanja, koja nisuu~estvovala u ju~era{njem pro-testu, jo{ nisu odlu~ila da li }eodustati od {trajka upozorenjakrajem septembra, jer, kako ka-`u, nisu zadovoljni {to }e im vla-da vratiti zakinute zarade samoza pro{lu godinu. Oni tvrde dasu zbog nezakonitog obra~unaplata tokom godi{njeg odmorau 2013. i 2014. godini ostali bez

7.000 dinara, ali taj no-vac niko ne pominje.

U Sindikatu radnika uprosveti Srbije isti~u da imje ministar na poslednjemsastanku pokazao tuma~enjeMinistarstva rada, po kojem ne-maju pravo na ta potra`ivanjajer je taj obra~un druga~ije re-gulisan u prethodnom poseb-nom kolektivnom ugovoru. Sin-dikat ka`e da je njihova pravnaslu`ba prou~ila propise i do{lado zaklju~ka da starim kolektiv-nim ugovorom ni{ta posebno

nije ure|eno u vezi s isplatomplata za vreme godi{njeg od-mora, ve} se i taj PKU oslanja naZakon o radu. Odr`avanje rani-je najavljenog {trajka upozore-nja jo{ je pod znakom pitanja.

V. A.

[abac je jedna od retkihlokalnih samouprava gde seobrazovanju i kulturi dajepuna pa`nja. Za osnovne isrednje {kole izdvaja se vi{eod 10 odsto iz gradskogbud`eta koji iznosi 3,3milijarde dinara, a za kulturuje to sedam odsto. Ovda{njapred{kolska ustanova jejedna od retkih u Srbiji gde

nema liste ~ekanja i sva decasu zbrinuta u vrti}ima. Ono{to je novo jeste iskorak kasavremenoj {koli, kao {to seto ~ini u razvijenim zemljama.

- Mi u [apcu imamo planza sve oblasti, od ekonomije,energetike, ekologije,poljoprivrde, ali posebnupa`nju upravo dajemo zaobrazovanje i kulturu. Time~uvamo na{ identitet, ali i nanajbolji na~in ula`emo ubudu}nost. Cilj je da na{iu~enici {kolu do`ivljavaju kaosvoj dom, gde }e poredu~enja imati vreme za sport irekreaciju, topli obrok, gde }esa svojim nastavnicimare{avati doma}e zadatke, svii}i u jednu smenu, jednomre~ju da obrazovanje budeprimereno 21. veku. Ulo`ilismo ogromna sredstva da sve{kole, kako na gradskom takoi na seoskom podru~ju, imaju

pristojne uslove, da su dobroopremljene, a naravnoposebno podr`avamo i onenajbolje. Nagra|ujemoosvaja~e republi~kihtakmi~enja, dajemostipendije, a tako|e imobezbe|ujemo uslove zapripremu kao i putovanja natakmi~enja u zemlji iinostranstvu. Primera radi,

ponosni smo na na{u mladuflautistkinju Janu Ili}, za kojusmo obezbedili put u Njujork inastup u Karnegi holu, a iprethodno smo finansirali putna olimpijade znanja u dalekezemlje - ka`e gradona~elnik[apca Neboj{a Zelenovi}.

On dodaje da grad vodira~una i o nastavnicima iprofesorima i da izuzetnopo{tuju profesiju prosvetnihradnika.

- Ove godine smo porednagrada za 10, 20 i 30 godinarada priredili sve~ani prijem uGradskoj ku}i. To njimamnogo zna~i, da ih zaistauva`avamo. Obrazovanje, kao{to to govore primerirazvijenih zemalja su osnovsveukupnog napretka irazvoja, i mi u [apcu na svakina~in nastoja}emo daobrazovanje ima prioritet -isti~e Zelenovi}. D. Erakovi}

Iskorak ka savremenoj {koli: Neboj{a Zelenovi}

RezultatiVredne rezultate bele`e i u~eni-ci Medicinske, Muzi~ke, Tehni~-ke i Hemijske {kole, a za budu}elikovne umetnike tu je i [kolaprimenjenih umetnosti. Da bi sezaokru`io obrazovni proces, tusu visoke {kole tehnolo{ke, po-ljoprivredne struke, kao i Visoka{kola za obrazovanje vaspita~a.Ukupno oko 3.000 studenata,{to [abac ~ini jednim od obra-zovnih centara u Srbiji.

Direktor Ekonomske {koleVelimir Kuzmanovi} sa

najboljim u~enicima

Najstarija i najzna~ajnijaobrazovna ustanova u gradu,[aba~ka gimnazija, narednegodine obele`i}e 180 godinapostojanja i rada

Foto:

FoNe

t

VIID A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .VI ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 | D A N A S

me profesora Ma-{inskog fakultetau penziji StojanaRadenovi}a ne-

davno je do{lo u `i`u javnosti,nakon {to je Univerzitet u Beo-gradu pobolj{ao poziciju na[angajskoj listi i plasirao se me-|u 300 najboljih visoko{kol-skih ustanova u svetu. Tome jedoprineo i profesor Radenovi},koji je zahvaljuju}i svojim re-zultatima u matematici - rado-vima objavljenim u presti`nimme|unarodnim ~asopisima itome {to ga citiraju kolege izcelog sveta, svrstan u grupunajuticajnijih nau~nih umovana svetu u 2015. godini.

Publikaciju svake godine ob-javljuje kompanija „TomsonRojters“, zadu`ena i za formira-nje SCI liste koja rangira najbo-lje nau~ne ~asopise iz celog sve-ta. U grupi najuticajnijih umovana{lo se 3.000 istra`iva~a izukupno 30 oblasti, a u svakoj postotinu, me|u kojima je u mate-matici i profesor Radenovi}.

Pa`nju javnosti on je privu-kao i nesvakida{njim razmi{lja-

njima o ulozi prosvetnih radni-ka i odnosu sa |acima i studen-tima, a mnogi su po`eleli daimaju profesora kome je, kakosam ka`e, ve}a radost da po-pravi jedno dete nego sva pri-znanja i novac.

Profesori danas te{ko ̀ ive,nezadovoljni su zbog malihplata.

- Se}am se nekada{njeg de-kana na Prirodno-matemati~-kom fakultetu u Kragujevcu,koji mi je rekao: jeste da pro-svetni radnici nisu pla}eni kaolekari i advokati, ali ti si se opre-delio za matematiku, a ja za fi-ziku. Plate nisu velike, ali su re-dovne, nije to ni toliko lo{ po-lo`aj. Druga stvar je {to se kodjednog dela ljudi lak{e stvaraatmosfera da izra`avaju neza-dovoljstvo nego da se posvetemi{ljenju. Promi{ljanje je najte-`e, ~ovek mora da ima nekumotivaciju. Ja i danas razmi-{ljam i presli{avam sebe da lisam dobro radio. Prirodno jeda se ~ovek presli{ava. Ako ~o-vek ima u sebi dobrotu, ako se

opredelio da predaje deci, tomu je najve}i poklon i ljubav.Ako nastavnik koji radi u {koli ilina fakultetu nije nasmejan, akonema ljubav prema svom pozi-vu, to je vrlo opasno i deca }emrzeti {kolu. Ja sam jedva ~e-kao da idem u {kolu, voleli smoda do|emo pre ~asova da igra-mo odbojku, rukomet, tu su bi-le simpatije... Te{ko mi je pada-lo kad nisam mogao da idem,a deca se danas raduju kad gu-be neki ~as. A {to se ti~e plata,nave{}u vam primer: kada sampre 15 godina stupio u kontaktsa jednim od vode}ih profeso-ra na Indijana univerzitetu jerje trebalo ne{to zajedno da ob-javimo, zamolio me da mu ne-{to po{aljem u pdf formatu irekao mi da ima stari ra~unar.A kod nas se misli da oni tamole`e na parama.

Gde prosvetni radnici dana|u motivaciju da se posve-te u~enicima?

- Moje pedago{ko gledanjeje bilo identi~no i u gimnaziji ina fakultetu. Ako profesor do-

|e sa ma{nom i odelom i stro-go izla`e, takav na~in predava-nja je za ve}inu studenata od-bojan, mo`da i dosadan, jer au-toritet to tako name}e. Preda-vanje gde studenti ne posta-

vljaju pitanja je zapravo suvi-{no. I sa u~enicima sam se takopona{ao, u~io sam zanat odstarijih kolega i koleginica.Glavni pedago{ki metod u ispi-tivanju je da |aka pitate spon-

tano i da ga pitanje navodi dasam do|e do odgovora, a neda mu postavite pitanje na ko-je sigurno ne}e znati odgovor.

Ka`ete da fakulteti na koji-ma se {koluju nastavnici ne-maju dovoljan broj pedago-{kih predmeta. Kako nastav-nici da se sna|u u u~ionici?

- Nekada su postojale vi{epedago{ke {kole, na kojima jebio veliki broj ~asova i pedago-{kih predmeta, danas nije tako.Profesori, naro~ito oni mladi,moraju da budu odmereni, dapromi{ljaju, da ~itaju pedago-giju. Postoji 10 pedago{kihprincipa, glavni je frontalni rad.Evo jednostavnog primera:moja profesorka hemije iz gim-nazije u Leskovcu po~injala je~as pitanjem {ta smo posled-nje radili i najpre smo to pona-

vljali. Onda pre|e na novo gradi-vo, ali uz put stalno postavlja pi-tanja iz starog gradiva koje ob-novimo i neki koji ne znaju takozapamte. I na kraju kad zavr{ilekciju, mi je obnovimo. Sada ~u-jem od pojedinih |aka da profe-sor do|e na ~as, otvori dnevnik iproziva. Ima slu~ajeva da nastav-nik pita u~enika pola sata i kadna|e pitanje koje u~enik ne zna,da mu jedinicu. To prvo nemaveze sa moralno{}u i daleko jeod pedagogije. Ima mnogokompleksnih i te{kih stvari u gra-divu, ali ako profesor ima dobruvolju da neke stvari ra{~lani, on-da to ne}e biti te{ko. To mo`e sa-mo profesor koji ima u sebi do-brotu, ali, na`alost, priroda nasnije sve takvim stvorila.

Vi matematiku poredite saslikarstvom, za ve}inu |aka jeona bauk. Kako je do{lo do to-ga da je matematika jedan odnajte`ih predmeta u {koli?

- Problem je kako se tuma~iod prvog dana. Ona je bila bauki u ranijim vremenima kada jenastajala. Bitan je sami po~etak,od uvo|enja brojeva i oznaka.Moj stav je da ud`benici nisu po-trebni u~enicima do ~etvrtograzreda, ali izdava~i te knjige iz-daju zbog ekonomskih interesa.Te knjige su dobre, ali detetu uprvom razredu nije potreban niud`benik, ni radna sveska, teknjige imaju samo komercijalnikarakter. Potrebno je da u~iteljima ljubav prema deci i da ihuvede u relacije ve}e-manje, le-vo-desno, napred-nazad... mate-matika je igra do ~etvrtog razre-da i u~i se sa jednom sveskom, ane sa ud`benikom i radnom sve-skom. Ista situacije je sa ud`be-nicima za srednju {kolu, njih ma-hom pi{u univerzitetski profeso-ri koji ne znaju pedagogiju i timezaklanjaju nedostatak nau~nihrezultata. Pisati ud`benik na ta-kav na~in je zlo~in. Takvi ud`be-nici bolje da ne postoje. Moj stavje da ud`benike treba da pi{udobri profesori iz srednjih {kola,ali na pristupa~an na~in. Ali kao{to sam rekao, su{tina cele pri~eje u koristoljublju. ^ovek je ro-|en kao koristoljubiv, a to se ma-nifestuje na mnogo na~ina, nesamo materijalno. Ja nisam kori-stoljubiv jer sam shvatio da je ~o-vek kona~an i da je moja misijada podu~avam.

Jesu li po va{em mi{ljenju|aci preoptere}eni?

- Jesu, {kola treba da bude re-laksirana, da bude radost. Datiu~enicima svaki dan po sedam~asova je zlo~in. Bolje da pro-gram bude na ni`em nivou, a dadeca imaju pet ~asova u vrh gla-ve. Profesor odr`i tri ~asa i akomora du`e od toga da ostane onje nezadovoljan, zamislite kakoje tek deci. Smatram da su po tri

~asa srpskog i matematike u to-ku nedelje sasvim dovoljni. Ali tuopet dolazimo do koristoljublja,jer svako brani svoj esnaf.

Svaki ministar prosvete je na-javljivao reformu obrazovanja.

- Ministar za prosvetu je vi{ak,taj resor ne treba da postoji. Mini-star je u~iteljica u Mirijevu, jer kaduzme prvi razred, ona, ~ak iakoima malo iskustva, zna {ta trebada radi. Ona u hodu vr{i reformu,prvo }e da izbaci radne listi}e, danau~i decu {ta je ve}e, manje, dabroje, da sabiraju... Ministri zaenergetiku su na{i najbolji in`e-njeri koji rade po elektranama, asam ministar je vi{ak i ne treba dapostoji. Fiskalni savet je suvi{an,on ni{ta ne re{ava. Nemam ni{taprotiv tih ljudi, ali svakom obi~-nom ~oveku je jasno da ekonom-ska kriza nastaje jer vladaju}i tro-{e vi{e nego {to zarade. Kad jasvoju penziju rasporedim, nisamu krizi. I dr`ava mo`e da pati. Za-nimljivo je istra`iti da li postoji~lan Fiskalnog saveta koji nije ni ujednom upravnom odboru. Da lije mogu}e uvesti pravilo u Srbijida jedan ~ovek ima jedno prima-nje? Sad }e mnogi da ka`u {taovaj pri~a, ali to su realna pitanjakoja vode ozdravljenju dru{tva.

Kakav je va{ stav o plagija-tima?

- To nije ni{ta novo, imate pri-mere da su ~lanovi nema~ke vla-de plagirali doktorate. Po mommi{ljenju to je bezna~ajno. Dok-torat je nau~ni rad, a ti ljudi kojine{to prepi{u se ne bave nau-kom. Oni u su{tini nemaju dok-torat, jer njegovo vreme je iscu-rilo. To nisu nau~nici ve} statisti~-ka gre{ka. Ako ja smatram da jene~iji rad plagijat, objavi}u kriti-ku u nau~nom ~asopisu. Dakle,nije pri~a o tome za medije ve}za nau~ne ~asopise. Da me neshvatate pogre{no, ne branimnikoga. Jednostavno, nekima jedoktorat samo potreban.

Da li je univerzitet trebaloda reaguje?

- Univerzitet {titi sebe, on jeinstitucija od nacionalnog zna-~aja. Ja ne poznajem rektora iprorektore, oni verovatno imajusli~an stav i ne}e da se bavednevnopoliti~kim pitanjima. Ni-su oni zauzeli nikakav politi~kistav ve} znaju kako se kritikujenau~ni rad. On se ne kritikuje uDanasu, jer Danas je informativ-ni list, ima edukativni karakter, alinije pozvan da ocenjuje da li jene~iji doktorat plagijat ili ne.

Da li je vas neko plagirao?- U nekoliko radova koje sam

recenzirao sam prona{ao delovesvojih, poslao sam obave{tenjeuredni{tvu ~asopisa i oni nisuobjavljeni.

Vesna Andri}

Jo{ uvek imate vremena da osigurate svoju budu}nost! Za one koji se nisu jo{ odlu~ili, FIMEK i Pravnifakultet za privredu i pravosu|e organizuju idrugi i tre}i upisni rok o kojem se budu}istudenti mogu informisati na sajtovima fakulteta,putem telefona ili li~no.Na Pravnom fakultetu za privredu i pravosu|e iFIMEK - u, akreditovani su svi studijski programina sva tri nivoa studija, kao i sami fakulteti. Ono po ~emu se oba fakulteta kao savremene,profesionalne i proaktivne visoko{kolskeustanove, isti~u jeste visok stepen interaktivnenastave, kompetentan nastavni kadar i saradnjasa velikim brojem privrednih organizacija.

I

Ko je Stojan Radenovi}Profesor Stojan Radenovi} je karijeru zapo~eo kao nastavnik matematike inacrtne geometrije u ̂ etrnaestoj beogradskoj gimnaziji, potom je predavaona Prirodno-matemati~kom fakultetu u Kragujevcu, pa na Ma{inskom fakul-tetu u Beogradu, odakle je oti{ao u penziju. Sa oko 40 doma}ih i preko 90 stra-nih koautora objavio je veliki broj nau~nih radova, preko 130 u ~asopisima saSCI liste. Ima vi{e od 4.000 citata. Oblasti kojim se bavi su funkcionalna i ne-linearna analiza.

Profesor Stojan Radenovi}, jedan od najuticajnijih nau~nih umova na svetu, o izazovima nastavni~ke profesije

Ministar prosvete jeu~iteljica u Mirijevu

Stojan Radenovi}

[kola treba dabude radost

RAZGOVOR

odnos na odre|eno vreme, nijere{ila problem. Sindikati supro{le godine mesecimaupozoravali da pojedinidirektori kriju radna mesta, slalidokaze inspekciji i Ministarstvuprosvete, ali reakcija nadle`nihje izostala. Drugi problem nakoji ukazuje SlobodanBrajkovi}, predsednik Sindikataradnika u prosveti Srbije, je~injenica da direktor mo`e dabira koga }e sa liste vi{kova daanga`uje. Tako kroz {koluprodefiluje nekoliko„nepodobnih“, direktor ~eka daih zbrine neka druga {kola, {to

njemu otvara prostor da usistem uvodi novozaposlene naodre|eno vreme.

- Ako pogledate publikacijekao {to su Poslovi i sli~novide}ete veliki broj konkursa{kola za prijem na odre|enovreme. Direktori {kola nepreuzimaju na adekvatan na~invi{kove i to je razlog za{to senjihov broj stalno odr`ava, amo`da i pove}ava - smatraTomislav @ivanovi}, lider GSPRS„Nezavisnost“.

On podse}a da je za vremebiv{eg ministra SlobodanaVuksanovi}a nekoliko hiljada

ljudi uz otpremine napustiloobrazovni sistem, ali je zanekoliko meseci u{lo nekolikohiljada novih. Nakon toga udva, tri navrata na ovaj na~in jeiz {kola oti{lo po stotinu ljudi,

{to je, kako ka`e, bezna~ajno.On se sla`e da je smanjenjebroja |aka i promena struktureupisa tako|e pogodovalogomilanju tehnolo{kih vi{kova,ali ipak ukazuje da je klju~nirazlog masovno zapo{ljavanjena odre|eno vreme. @ivanovi}dodaje da je dobro {to je pro{legodine lista potreba i vi{kovabila javna i nada se da }e to bitinastavljeno. Ipak, ne veruje uobe}anja novog ministraprosvete Mladena [ar~evi}a da}e se za sve tehnolo{ke vi{kovena}i mesto.

- Ako imate iste na~elnike{kolskih uprava, iste direktore iinspekciju ne vidim kako to

mo`e da se uradi - ka`e@ivanovi}.

I Jasna Jankovi} ukazuje dasu na~elnici {kolskih upravamorali da budu kontrolori~itavog procesa, a sindikatimogu samo u tome dapomognu. Tamo gde su {kolskeuprave dobro odradile posao,problem su brzo re{avani, a kaoprimer navodi ^a~ak i Kru{evac.

Sindikati su zadovoljni {to jeMinistarstvo prosvete uposlednjem trenutku promenilostru~no uputstvo o formiranjuodeljenja, koje je prvobitnopredvidelo „tumbanje“ iodeljenja od drugog do~etvrtog i od {estog do osmograzreda. [kole su tako obavezneda formiraju odeljenja u prvom ipetom razredu osnovne,odnosno prvom srednje, a svedrugo ostaje kao i prethodne{kolske godine.

Iz Unije sindikata prosvetnihradnika upozoravaju i na problemnastavnog osoblja starijeg od 65godina, koji se, suprotno zakonu,ostavljaju da rade.

- Imamo mnoge {kole ukojima zaposleni, pa i direktori,imaju vi{e od 65 godina. Ta~nepodatke nemamo. U ^a~ku,recimo, tri direktora {kola imajupreko 65 godina. Ne znam da lije tipi~an ili atipi~an slu~aj -ka`e Jankovi}eva.

U dopisu Ministarstvaupu}enom direktorima {kolapi{e da bi produ`enje radnogodnosa nakon 65 godinatrebalo koristiti samo uizuzetnim slu~ajevima, kada se

radi o deficitarnom kadru ilinema mogu}nosti da seodre|eno mesto popunitehnolo{kim vi{kovima,odnosno sa tr`i{ta rada.Ministarstvo smatra da nijeopravdano produ`avati radniodnos do isteka mandatadirektorima {kola, ukolikoispunjavaju uslove za prestanakradnog odnosa. Od sekretarao~ekuju da bez odlaganjaprijave stvarne tehnolo{kevi{kove i potrebe za slobodnimradnim mestima. Sindikati, s

druge strane, sumnjaju da }e seovaj problem re{iti, tim pre {toje Ministarstvo dalo mi{ljenje,koje nije obavezuju}e. Nadupola`u u izmene Zakona oosnovama sistema obrazovanjai vaspitanja koje treba da re{eovaj, ali i problem zaposlenih sa{estim stepenom stru~nespreme koji su na listitehnolo{kih vi{kova.

V. Andri}

IXD A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .VIII ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 | D A N A S

Novi Pazar /// Sve je spremno zapo~etak nove {kolske godine, glasinajkra}i je raport iz novopazarskihosnovnih i srednjih {kola. Letnji ras-pust je iskori{}en za najneophod-nije radove na sre|ivanju prostora.Sve u skladu sa, ne ba{, zavidnomfinansijskom situacijom. Sredstvasu obezbe|ivali Ministarstvo pro-svete, gradska uprava, donatori, alii roditelji |aka. Najzna~ajnije inve-sticije bile su u O[ „Stefan Nema-nja“, gde je saniran ravan krov i ura-|ene toplovodne instalacije za pre-lazak na jeftiniji na~in grejanje, i uGimnaziji koja je posle vi{e od de-ceniju dobila novu i savremenoopremljenu fiskulturnu salu.

Zvono }e ozna~iti po~etak no-ve {kolske godine za vi{e od 16hiljada u~enika u 15 osnovnih i{est srednjih {kola. Broj osnovacai srednjo{kolaca opravdava nazivsigurno najmla|eg grada u zemljii regionu. U odnosu na broj sta-novnika, osnovnim i srednjo{kol-

skim obrazovanjem obuhva}enoje skoro 15 odsto populacije.

U srednjim {kolama ima do-voljno mesta, ali je problem uosnovnim. To je posebno izra`enou {kolama na gradskom podru~ju,gde ima duplo vi{e dece od plani-ranih kapaciteta, pa neke, jo{ uvek,rade u tri smene. Svake godineosmogodi{nje {kolovanje zapo~i-nje vi{e od 1.500 sedmogodi{nja-ka ili 1,5 odsto od ukupnog brojastanovnika ovog grada, pa u ode-ljenjima sedi nekada i vi{e od 30|aka. Ovaj problem gradske vlastipoku{avaju da re{e izgradnjomnovih {kolskih zgrada. U poslednjedve godine grad je dobio tri novo-izgra|ene i savremeno opremlje-ne osnovne {kole. Izgradnju i opre-manje jedne {kole finansiralo jeMinistarstvo prosvete, druge dvesu izgra|ene i opremljene sredstvi-ma inostranih donatora - Turskeagencije za razvoj (TIKA) i Ujedinje-nih Arapskih Emirata /UAE).

- Izgradnjom ove tri {kole ras-teretili smo neke od {kola iz grad-skih i prigradskih naselja, ali je tonedovoljno. Potrebne su nam jo{dve nove osnovne {kole - ka`e~lan Gradskog ve}a Novog Paza-ra Mirsad Jusufovi} i dodaje danova {kolska godina po~inje sa1.513 prvaka „tek ne{to manjenego pro{le godine“.

Primer gu`ve u {kolskim klu-pama je O[ „Vuk Karad`i}“ koja jeove godine upisala osam odelje-nja prvog razreda.

Tradicija poklanjanja {kolskogpribora u~enicima prvog razredase nastavlja. Danas }e novopazar-ski gradona~elnik Nihad Bi{evacsa saradnicima obi}i ovda{njeosnovne {kole, najmla|im |aci-ma }e ~estitati po~etak {kolova-nja i uru~i}e im poklone.

S. Novosel

racionalizaciji uobrazovanjugovori segodinama, ali se

broj tehnolo{kih vi{kova u{kolama ne smanjuje. Rok daliste vi{kova budu objavljenedo 15. avgusta ove godine jeprobijen, pa sindikati, ali iMinistarstvo prosvetebarataju samo procenom daih celoj Srbiji ima oko 9.000,od ~ega u Beogradu oko3.000. Re~ je o ljudima sanepunom normom, dok jebez ijednog ~asa izme|u 100 i120 zaposlenih, koji primaju

punu platu, a ne rade ni{ta.Za{to se broj tehnolo{kihvi{kova ne smanjuje, uprkostome {to su se sindikatiizborili da se ovaj problemre{ava preuzimanjem?Sindikati smatraju da suglavni krivci bela kuga idirektori {kola.

- Prvi problem jedepopulacija. Za poslednjih20 godina blizu 300.000u~enika nije u{lo u sistem, jernisu ni ro|eni. Drugi razlog je{to je zakon iz 2009. godinedozvolio da na jedno radnomesto, po proceni direktora

{kola, mo`e da budeprimljeno vi{e ljudi. Tako steimali slu~ajeve da se 100odsto norme deli na troje,~etvoro zaposlenih. Direktori{kola to ra~unaju ovako: akoprimim jednog, ima}u jedanglas, a ako primim petoro, toje ve} pet glasova - ka`e JasnaJankovi}, predsednica Unijesindikata prosvetnih radnikaSrbije.

Ni obaveza da direktori{kola na slobodna radnamesta zbrinu tehnolo{kevi{kove, pa tek onda raspisujukonkurse za prijem u radni

Novopazarske {kole spremne za po~etak nove {kolske godine

Gu`va u klupama

Nova osnovna {kola dar Ujedinjenih Arapskih Emirata

Foto: Senko @upljanin

Racionalizacija u obrazovanju – efekti i o~ekivanja

Masovnozapo{ljavanjena odre|enostvorilo armijutehnolo{kihvi{kova

O

[esti stepenZa zaposlene sa {estim ste-penom stru~ne spreme kojisu na listi tehnolo{kih vi{ko-va na|eno je re{enje u Za-konu o radu, da se uputi kododre|enog poslodavca naodre|eno vreme. Svi ostalikoji su u sistemu nastavljajuda rade kao i dosad.

Ra~unicaPrema podacima sindikata,pro{le godine samo u beo-gradskim {kolama bilo je3.500 slobodnih radnih me-sta na kojima su zaposlenina odre|eno vreme, a vi{eod 9.800 u Srbiji. Ako bi sena ta mesta zbrinuli vi{kovicifre bi se uklopile, a jedno biu manjim mestima bilo neu-po{ljenih.

Propali planovi za otpremnineTokom mandata prethodne vlade bilo je govora da su obezbe-|ene otpremnine za one koji }e napustiti javni sektor. U obrazo-vanju su na tom spisku bili prosvetni radnici sa Kosova, njih oko700, koji mese~no primaju po 8.000 dinara, a ne rade, a u planu zaotpremnine je bilo i oko stotinak tehnolo{kih vi{kova koji su osta-li bez ijednog ~asa.

Foto:

Bo`id

ar Pe

trovi}

/ FoN

et

godina. Dakle, deca koja }e ovogseptembra krenuti u, na primer,{esti razred se razlikuju od decekoja su pre deset godina u~ila istirazred. Zbog toga izborodgovaraju}eg ud`benika moraodgovarati deci kojoj jenamenjen. Istovremeno,vi{estruko je pedago{ki zna~ajnoda svaki u~enik ima svoju knjiguza u~enje. U~enje iz ud`benikakoje uklju~uje podvla~enje,pravljenje bele`aka, ostavljanjeli~nih signala dok se u~i jesastavni deo kvalitetnog u~enja.Rad na tekstu je u osnovi svakogu~enja, to je op{ta intelektualnakompetencija kojim se izgra|ujerazumevanje i koja }e u~enicimatrebati u bilo kom predmetu utoku {kolovanja i dalje u `ivotuposle {kole. U~enje zasnovano narazumevanju pro~itanog je uosnovi PISA testiranja (testrazumevanja pro~itanog) nakome na{a deca kontinuiranoposti`u lo{e rezultate, pa jesamim tim ova ve{tina zna~ajnija.

Jedna od najspornijih stvarije izbor ud`benika, jer javnostsmatra da nastavnici nisu

dovoljno obu~eni za to, pa seovo pitanje neprestanopovezuje sa korupcijom.

- Celokupni nastavni proces, aupotreba ud`benika je jedan odva`nih aspekata tog procesa, jevisoko kontekstualan. To zna~i dana uspeh nastave/u~enja,odnosno na ostvarivanjekvalitetnih znanja u~enika, uti~eceo spektar razli~itih faktora. Kakona}i put u procesu u~enja dosvake nove generacije najboljezna nastavnik. I zato ta odluka bitrebalo da bude na nivounastavnika, aktiva nastavnika i{kole. Verovatno je nastavnicimadanas (i to ne samo kod nas negoi u svetu) te`e nego ikad ranije uistoriji. Od kad postoje {kole,nastavnici su po pravilu imalijednu knjigu - ud`benik koji jeslu`io i za nastavu i za u~enje.Danas i nastavnici i u~enici rade ukontekstu neverovatnihmogu}nosti kori{}enja razli~itihizvora informacija, {to otvarapitanje izbora, selekcije,organizacije, kriti~ke analizeizvora, sve te kompetencije kojebi morali da razvijaju i u~enici inastavnici. Niko nastavnike u

toku inicijalnog obrazovanja nijeu~io kako da biraju ud`benike.Isto se odnosi na nepostojanjeprograma za stru~nousavr{avanje koji ima u fokusuud`benike. Nastavnike niko nijeobu~avao kako se primenjujeud`benik u nastavnom procesu,kako se u~enici u~e kako da radena ud`beniku. Tako imamosituaciju, koju pokazuju pojedinaistra`ivanja, da }e se i sa najboljimud`benikom (konstruisanim naosnovu dobrih standardakvaliteta) u~enici pona{ati kao dapred sobom imaju listuizolovanih informacija koje trebanabubati. Taj nalaz sugeri{e da sunjihovi obrasci slu`enjaud`benikom tako uspostavljenida ne}e prepoznati dobarud`benik, da ne}e iskoristiti „rukupodr{ke“ za izgradnjurazumevanja i kvalitetno u~enje.Drugim re~ima, i najboljiud`benik u~enici prosto ne}evideti ukoliko nisu nau~eni kakoda ga koriste. Stoga te`i{te uobukama nastavnika mora biti iza vrednovanje i za primenu i zaizbor kvalitetnog ud`benika.

Vesna Andri}

~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 | D A N A S XIX

d`benici su deonastavnog procesa,u sklopu kojeg semora proveravati i

njihov kvalitet. Svaki ud`benikima svoj ̀ ivotni vek - fazu ukojoj je konstruisan, fazuprimene u nastavi, onu u kojojse vrednuje njegova primena unastavnom procesu i poslednjufazu u kojoj se ud`benik menja,dopunjuje u novo izdanje ilipovla~i da bi njegovo mestozauzeo neki novi. Su{tinaproblema je {to kod nas nepostoji skoro nikakvo bavljenjeud`benicima u fazi dva i fazi tri.Kada pri~amo o kvalitetu,mislimo uglavnom na to da lismo u fazi konstrukcije napraviliud`benik koji je odgovorionekakvim standardima, koji suneki recenzenti procenili kaodobar ud`benik iz koga u~enicimogu u~iti. Ne postojeistra`ivanja kako ud`benik ̀ ivi,da li se primenjuje u nastavnomprocesu u {koli ili samo slu`i zau~enje kod ku}e, kakonastavnici koriste ud`benik, akako u~enici, da li je ud`benikprilago|en potrebama |aka utoku u~enja, ali iz u~eni~keperspektive, a ne iz perspektiverecenzenata - ka`e za DanasSlobodanka Anti}, profesorkaFakulteta za specijalnuedukaciju i rehabilitaciju, kojavi{e od dve decenije u~estvuje uteorijskim i empirijskimistra`ivanjima ud`benika iinstruktivnih materijala.

Ona ukazuje da je za procenukvaliteta ud`benika klju~ankvalitet znanja na kraju u~enja.

- Ni za to nemamoistra`ivanja koja }e datiproverene nalaze. Na kraju sesve zavr{ava novimizmenjenim izdanjima ilipovla~enjem ud`benika, aodluka o tome zasniva se nasudu autora, izdava~a ili nekimimpresijama nastavnika, a nedobro fundiranimistra`ivanjima efekata u~enja izud`benika - isti~e Anti}eva.

Utisak je da liberalizacijaud`beni~kog tr`i{ta nije

pove}ala kvalitet ud`benika.To su potvrdila i ranijaistra`ivanja. [ta je dr`avapropustila da uradi?

- Postoji nekoliko klju~nihpreduslova: prvi je dono{enje ipostavljanje standardakvaliteta ud`benika. Ovistandardi postavljaju {irokumre`u koja ne}e dopustiti dapred decu do|u lo{i (ili ~ak{tetni) ud`benici, oni koji se nine otvore, oni uz koje se nesti~e kvalitetno znanje, oni kojipodr`avaju pogre{ne obrasceu~enja (kao {to je bubanje), onikoje deca mrze i teatralnocepaju pred {kolom ~im sezavr{i nastava u junu. Tistandardi bi trebalo da budukriterijumi po kojima radeautori, recenzenti, izdava~i,nastavnici kad biraju, sviuklju~eni u proces konstrukcije,izdavanja, primene ivrednovanja ud`benika. Dakle,potrebna je njihova obukakojom }e prevazi}i svoje li~no,implicitno iskustvo {ta jeud`benik i usvojiti savremenonau~no i stru~no razumevanjenjegove funkcije i kriterijumakoji opisuju kvalitetanud`benik. A ud`benik nijezbirka informacija koju bitrebalo nabubati, ve} knjigakoja poma`e u~eniku da samizgradi znanje, knjiga zaizgradnju razumevanja.

Struka godinamaupozorava da su dobristandardi kvaliteta i jasneprocedure njihove primeneklju~ne poluge za podizanjekvaliteta ud`benika. Ipak,standardi koje je prethodniministar prosvete usvojio, ana koji je bilo brojnihprimedbi, primenjiva}e sekada se budu pisali ipregledali novi ud`benici.Ako nemate dobar alat, ondaispada da se ni sa novomgeneracijom ud`benikakvalitet ne}e popraviti.

- Skoro je izvesno da sekvalitet ne}e popraviti ili da akose to desi, to }e biti posledicane~eg drugog, ne ove mere

obrazovne politike. Klju~no zasvaku promenu je da postojiopredeljenje, konsenzus da dopromena do|e, da se po{tujenauka i struka u kreiranju tepromene i da postojemehanizmi podr{ke za svenosioce koji su uklju~eni urealizaciju promena. U ovomslu~aju, ni{ta od ovihpreduslova nije realizovano.Recimo, tenderski izborstru~nog tima koji }e pisatistandarde. To je neprimerenaprocedura za ovaj cilj. Srbijaima malu zajednicu istra`iva~aobrazovanja, a jo{ manjuistra`iva~a ud`benika. Ne mo`eli~no iskustvo sa ud`benicimaili iskustvo pisanja ud`benikazameniti razumevanje teorije iistra`iva~kih nalaza oud`benicima i nastavi u u~enju.

Roditelji se ̀ ale {to seud`benici ne nasle|uju, oni bi`eleli da iste knjige traju i po10 godina i da sva deca u~epo istim knjigama, upravo dane bi morali stalno da kupujunove. Sa stanovi{ta struke tonije dobro. Kako pomiriti tedve strane?

- Za odgovor na ovo pitanjeklju~no je kako vidimoud`benik i njegovu funkciju.Ako ga vidimo kao zbirku

informacija iz neke nau~neoblasti, onda potreba zapromenom ud`benika svakeslede}e godine nije velika. Istibroj nekih podataka opisujestrukturu atoma ili klasifikacijuptica ili kako tuma~iti uzroke ipovod Prvog svetskog rata.Mada i tada, ubrzan rast nauke itehnologije svakog dana nam

donosi va`ne dopune utuma~enju i razumevanju svetaoko nas. S druge strane, akoud`benik vidimo kako mukoren re~i sugeri{e, kao knjiguza u~enje, kao knjigu koja jepodr{ka izgradnji znanjau~enika, onda je u~enik glavnikriterijum da li je ud`benik

adekvatan i potreba zapreispitivanjem izbora se morarealizovati stalno, svake godine.Zamislite decu od pre 10godina, kada su mobilnitelefoni tek po~eli da budu deona{e realnosti, a mnoga deca ihnisu posedovala. Google, bezkoga danas ne mo`emo dazamislimo ̀ ivot, postoji tek 16

^etrdeset osnovnih i srednjih{kola u Srbiji u~estvova}e tokomove {kolske godine u projektu„Saradnjom do znanja“, ~iji je ciljunapre|ivanje nastavne prakse ipodsticanje motivacije za u~enjekroz integraciju sadr`aja iz razli~i-tih predmeta i razvoj me|upred-metnih kompetencija. Nameraprojekta je da se kroz tematskoplaniranje i postepenu transfor-maciju ~asova razvija novi modelorganizacije nastave, koji podra-zumeva povezivanje sadr`ajarazli~itih predmeta kroz koopera-tivni rad nastavnika. Ovakav na-~in nastave doprine}e i smanje-nju optere}enja u~enika, obja-{njavaju u Ministarstvu prosvete.

- Integrativna nastava razliku-je se od tematske jer u ovomprojektu nije tema centralno me-

sto oko koga se planiraju ~asovi.Tematska nastava se naj~e{}e re-alizuje na uobi~ajen na~in - sva-ko od nastavnika u svom pred-metu pronalazi sadr`aje koji seodnose na istu, zadatu temu i or-ganizuje ih u toku nastave. Uprojektu „Saradnjom do znanja“novina je da dva nastavnika rea-lizuju zajedno sadr`aje razli~itihpredmeta koji dobro koreliraju,isti~u u Ministarstvu.

Integrativna nastava }e se re-alizovati tokom tri nedelje u to-ku {kolske godine, {to obuhvataoko 10 odsto od ukupnog godi-{njeg fonda ~asova. Nadle`nitvrde da ona ne ugro`ava reali-

zaciju nastavnog plana i progra-ma. Kako obja{njavaju, svi na-stavni planovi i programi sadr`epreporuke za korelaciju sadr`ajasa drugim predmetima i upravoto je bilo polazi{te za ovu orga-nizacionu novinu.

Iskustva iz O[ „Zaga Malivuk“su pokazala da su saradni~ki ~a-sovi bili veoma neo~ekivanekombinacije predmeta (na pri-mer informatika i srpski jezik, fizi-ka i engleski, biologija i likovno,..)ali i one ve} tradicionalno opro-bane kombinacije kao {to su ma-tematika i fizika, engleski i fran-cuski jezik, istorija i geografija...

Saradni~ki ~asovi mogu datraju jedan ili dva {kolska ~asa, arealizuju ih zajedno dva ili tri na-stavnika. U~enici imaju dva dotri ~asa nedeljno manje nego u

klasi~nom rasporedu. Smanje-nje broja ~asova zavisi od brojasaradni~kih ~asova. [to vi{e na-stavnika uspostavi dobru sarad-ni~ku nastavnu jedinicu, u{tedaje ve}a.

Na pitanje da li }e nastavnicibiti pla}eni kao i dosad, u Mini-starstvu ka`u da „projekat nezahteva izmenu kriterijuma za fi-nansiranje nastavnika“.

- Saradni~ke ~asove realizujui evidentiraju oba nastavnika. Ta-ko|e i planiranje ove nastave seodvija po istim kriterijumima, sa-mo {to se ne realizuje individu-alno, nego zajedno, isti~u u Mi-nistarstvu. D. D.

Kako }e se raditi ove {kolske godine

Ukinut jesenji raspust

ispita, na koji izlaze svi u~enici osmograzreda. Ovo je prvi put da se ve} sadaznaju precizni termini male mature.

U {koli se praznuje radno Dan se}anjana srpske ̀ rtve u Drugom svetskom ratu- 21. oktobar, Dan se}anja na ̀ rtve Holo-kausta, genocida i drugih ̀ rtava fa{izmau Drugom svetskom ratu - 22. april i Danpobede - 9. maj, a na Vidovdan, 28. juna,u osnovnim {kolama je tradicionalna po-

dela |a~kih knji`ica. [kolska slava SvetiSava proslavlja se 27. januara bez odr`a-vanja nastave. Dan prosvetnih radnika,8. novembar, je radni dan.

U~enici i zaposleni u {koli imaju pra-vo da ne poha|aju nastavu, odnosno dane rade u dane slede}ih verskih prazni-ka: pravoslavci na prvi dan krsne slave;pripadnici Islamske zajednice na prvidan Kurban bajrama, pripadnici Jevrej-

ske zajednice na prvi dan Jom Kipura.Neradni je i prvi dan Bo`i}a, a tokom us-kr{njih praznika ne radi se od Velikogpetka do drugog dana Uskrsa.

U vojvo|anskim {kolama va`i ne{todruga~iji {kolski kalendar, pa se prvo po-lugodi{te zavr{ava 23. decembra. \aci}e na zimskom raspustu biti od 26. de-cembra do 13. januara, a drugo polugo-di{te po~inje 16. januara.

U

RAZGOVOR

Slobodanka Anti}, profesorka Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i ~lanica Obrazovnog foruma

Ud`benik nije zbirkainformacija koju trebanabubati

Ne}u ni onako kako ho}uKako osigurati da, kada istekne va`enje postoje}ih ud`benika, za-

ista dobijemo kvalitetnije? - To je te{ko pitanje, na koje nije mogu}e dati odgovor. Ima ona stara sre-

ma~ka opaska „E sad ne}u ni onako kako ja ho}u“. Tako nekako se dr`ava zasada pona{a, ne}e i kad ne{to ho}e. Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do2020. donela je Vlada 2012. Sama dr`ava ne}e da primenjuje ono {to je sa-ma donela kao dokument. Svaka nova podela vlasti donosi prekid kontinui-teta i po~injanje ispo~etka. Ud`benici su deo te iste pri~e.

Korist za |akeSaradni~ki ~asovi doprinose da|aci budu osposobljeni za: razno-vrsno kombinovanje informacija iznanja i smislenu obradu novihinformacija i podataka; poveziva-nje iskustava i znanja na raznovr-sne na~ine ste~enih u razli~itimnastavnim predmetima i kontek-stima; unapre|ivanje kompeten-cija koje savremeno dru{tvo pre-poznaje kao klju~ne za nastavakobrazovanja; aktivniju poziciju unastavi. To omogu}uje i boljuobrazovnu podr{ku u~enicimakojima je potrebna, jer je jedannastavnik uvek slobodan da asi-stira dok drugi realizuje svojupredmetnu aktivnost.

Izbor {kola[kole koje u~estvuju u projektu iza-brane su na osnovu javnog pozivaMinistarstva prosvete i zadovoljilesu predvi|ene kriterijume, pre sve-ga dovoljan broj aktivnosti za sa-radni~ku nastavu i visok stepenuklju~enosti nastavnika i motivisa-nosti za realizaciju. Me|u njima suosnovne {kole „Slobodan Sekuli}“ izU`ica, beogradske „Branislav Nu-{i}“, „Milena Pavlovi} Barili“ i „Mi-roslav Anti}“, „@arko Zrenjanin“ izZrenjanina, „J. J. Zmaj“ iz Rume,Gimnazija u Para}inu, novosadskegimnazije „Svetozar Markovi}“ i„Isidora Sekuli}“, Medicinska {kolau Zrenjaninu, Peta ekonomska uBeogradu, Srednja tehni~ka PTT...

Slobodanka Anti}

Niko nastavnike nije u~io kako da biraju ud`benike

POGLEDI

o~etkom nove {kolske godineu~enici, njihovi roditelji, nastav-nici i {kole suo~avaju se sa nizomklasi~nih problema i izazova - od

izbora i nabavke ud`benika, formiranja ode-ljenja, uskla|ivanjem fonda i rasporeda ~aso-va, pa do kadrovskih, finansijskih i neizbe`nihadministrativnih zahteva. Ovde bih se osvr-nuo na jedan problem koji je nedovoljno pro-u~en u doma}oj pedago{koj praksi, a to je uti-sak o dugogodi{njem trendu smanjivanjabroja aktivnih oblika vannastavnih aktivnosti,najvi{e oli~enih u radu {kolskih sekcija, klubo-va i grupa.

Ve}ina pripadnika generacije roditelja sa-da{njih u~enika, a jo{ vi{e roditelji aktuelnihroditelja, svedo~i}e kako je u „njihovo vreme“{kola nudila u~enicima obilje raznovrsnihsekcija i kojekakvih oblika aktivnosti, pa je zaiole uspe{nije i ambicioznije u~enike posto-jao problem u koje }e se sve sekcije uklju~iti,jer su mnoge {kole ograni~avale broj „sekcijapo u~eniku“ kako se deca ne bi previ{e uda-ljavala od osnovnih programskih obaveza.Da je danas izbor dosta siroma{niji potvrdi}ei nastavnici, pravdaju}i to siroma{tvom {ko-le, ali i nezainteresovano{}u (dobrog) delasvojih kolega.

U doma}oj {kolskoj praksi {kolska sekcija seshvata kao oblik dodatne nastave namenjenu~enicima koji imaju pove}anu zainteresova-nost za odgovaraju}i predmet ili oblast aktiv-nosti. ^esta je praksa da se u {koli u~enicimavisok uspeh (petica) postavlja kao uslov za pra-vo aktivnosti u sekciji. Usudio bih se da tvrdimda je to dosta ograni~eno shvatanje ulogevannastavnog rada. U mnogim drugim ze-mljama svi u~enici, a nesamo najuspe{niji i veo-ma zainteresovani, pod-sti~u se da se uklju~e u{kolske sekcije. Ulogavannastavnih aktivnostije da u~enicima pomog-ne da steknu znatno {irispektar iskustava u od-nosu na osnovni {kolskiprogram. Tako }e u~enicikroz ove oblike rada isku-siti kako izgleda kada pi{e{ novinske tekstove,snima{ fotografiju, video zapis ili film, ure|u-je{ radio ili video emisiju, organizuje{ izlet, za-bavu, igranku ({ta to be{e?), konstrui{e{ nekepredmete, vaja{ skulpture, svira{ najrazli~itijeinstrumente, peva{, glumi{, re{ava{ problemevr{njaka, istra`uje{ fenomene u svom okru`e-nju, vodi{ kampanje i dru{tvene akcije, saku-plja{ novac za humanitarne svrhe, poma`e{drugim osobama, raspravlja{ sa nastavnicimao svim mogu}im pitanjima bez pritiska ocene,oseti{ se kao li~nost, akter, lider, autor i pro`i-vi{ ~itav niz manjih ili ve}ih izazova i problema.

U situaciji kada izuzetno mali procenat de-ce mo`e sebi priu{titi pro{irenje „fonda isku-stava“ putem posete razli~itim muzejima, ga-lerijama, kvalitetnim pozori{nim predstavama,operama, baletu, zimskim ili letnjim kampovi-ma, interakciji sa pripadnicima razli~itih jezi~-kih, kulturnih, etni~kih ili socijalnih grupa, {ko-la ostaje kao poslednja nada da se deo takvihdragocenih do`ivljaja mo`e ste}i i ugraditi urazvoj novih mladih generacija. Zato se vanna-stavne aktivnosti ne smeju posmatrati kao„van{kolske“ u smislu da su nekakav neobave-zan teret koji je tu eto samo tako da se ne~impopuni godi{njak koji se izdaje samo za dan{kole ili ih {kola formira kako bi se nekoliko de-ce uve`bavalo za neko takmi~enje. Prostor

vannastavnih aktivnostije esencijalni, bitni, izu-zetno va`an deo obra-zovnog i vaspitnog pro-cesa koji u velikoj meridoprinosi formiranjukompletne li~nosti. Iz-borni i fakultativni predmeti nisu i ne mogu bi-ti zamena {kolskim sekcijama, grupama ili klu-bovima jer je razlika u na~inu rada ogromna.Sloboda koju mladi imaju u osmi{ljavanju i iz-vo|enju aktivnosti u vannastavnim oblicimarada je vrednost po sebi, u toj slobodi se krijedragocena uloga izuzetnih iskustava.

U mnogim ozbiljnim zemljama vannastav-ne aktivnosti u~enika su ogledalo {kole, prvaslika prepoznavanja vrednosti i dostignu}a{kole koja o kvalitetu ustanove govori znatnovi{e nego fotografije ~eone fasade {kolskezgrade i beli, uglancani i sterilni {kolski kabine-ti. [kole su tamo (a do skora i kod nas) bile po-znate po svojoj odli~noj pozori{noj grupi, posvojoj ekolo{koj grupi, po svom umetni~komstudiju, po svom horu ili orkestrima, po fanta-sti~nim poduhvatima u~enika koji dose`u dogranica civilizacijskih postignu}a. Tako su jed-na {kola iz unutra{njosti Velike Britanije, kao inekoliko srednjih {kola iz Kine i Rusije organi-zovale u~eni~ke ekspedicije do Severnog pola,u~enici nekoliko ameri~kih srednjih ali i osnov-nih (!) {kola dizajnirali su satelite koje je NASAlansirala u svemir (a u tom projektu namenje-nom u~enicima i studentima danas u~estvujei vi{e evropskih zemalja uklju~uju}i i Bugarsku),grupe u~enika organizovanih preko svojih {ko-la danas mo`ete sresti kako poma`u u rezerva-tima ̀ ivotinja {irom Afrike ili u najve}im profe-

sionalnim nau~nim centri-ma poput CERN-a.

Ne o~ekujem da u ovojsituaciji direktori i {kolskiodbori doma}ih {kola po~-nu da lome glave o tomekako finansirati i organizo-vati „posetu“ Himalajima iliAntarktiku, `elim samo dauka`em da dobre {kolepodsti~u sanjanje lepihsnova, a od snova po~inju

sve vrste poduhvata. Dobro je kada je {kola fa-brika dobrih snova, jer kada }e ta deca sanjatiako ne u godinama kada poha|aju {kolu.

Zato je u ovom trenutku, na po~etku {kol-ske godine, dobro podsetiti {kole koliko je va-`no da u~enicima ponude naj{ire mogu}e for-me anga`ovanja van redovne nastave. To nezahteva nikakva obavezna dodatna nov~anasredstva (iako su ranije nastavnici koji vode sek-cije bili po{tenije materijalno stimulisani) ve}samo prisustvo odre|enog stepena profesio-nalne odgovornosti i dobre volje. S druge stra-ne, roditelji i u~enici bi trebalo da upornije zah-tevaju da se razli~ite sekcije formiraju i da kon-tinuirano rade kroz rane oblike aktivnosti, a nesamo radi pripreme za takmi~enje i pisanja pri-loga za {kolski list. Lokalna zajednica je, tako|e,pozvana da podsti~e ovakve oblike rada, jer setu krije neslu}ena mogu}nost uklju~ivanja mla-dih u mno{tvo pitanja i akcija od interesa zaop{tinu, grad ili naselje gde {kola radi. Bi}e ve-liki iskoraka kada i mi po~nemo dobre {koleprepoznavati po sjajnim postignu}ima u~eni-ka i to upravo onim koji nisu rangirani medalja-ma ili nagradama, ve} po svojoj originalnosti,atraktivnosti, hrabrosti i entuzijazmu.

Autor je direktor Istra`iva~ke stanice Petnica

P

^emu dodatna nastava

Vannastavne aktivnosti su ogledalo {kolePi{e: Vigor Maji}

Uloga vannastavnihaktivnosti je dau~enicima pomogneda steknu znatno {irispektar iskustava uodnosu na osnovni{kolski program

U~enici osnovnih i srednjih {kola u Srbijiu narednoj {kolskoj godini ima}e jedanraspust manje. Ukinut je kratak jesenjiraspust, koji su u~enici ranije imali u no-vembru, pa }e tako jedini neradni dan utom mesecu biti 11, kada se obele`avaDan primirja u Prvom svetskom ratu.

Prvo polugodi{te po~inje u ~etvrtak, 1.septembra, a zavr{ava se 27. januara 2017.godine. Drugo polugodi{te traje od 13. fe-

bruara do 30. maja za u~enike osmog raz-reda, odnosno do 13. juna za |ake od pr-vog do sedmog razreda. Maturanti gimna-zija sa {kolom zavr{avaju 23. maja, |aci za-vr{nih razreda trogodi{njih i ~etvorogodi-{njih srednjih stru~nih {kola 30. maja, a sviostali srednjo{kolci raspu{taju se 20. juna.

Zimski raspust i idu}e {kolske godinebi}e podeljen na dva dela. \aci }e najpreodmarati tokom novogodi{njih i bo`i}nih

praznika, od 31. decembra do 8. januara.Drugi deo raspusta bi}e od 30. januara do10. februara, na koji se nadovezuje vi-kend, pa se u {kolske klupe vra}aju 13. ja-nuara. Ve} nakon dva dana ponovo imsledi predah - 15. i 16. februara se slaviDan dr`avnosti, koji je za {kole neradni.

Prole}ni raspust traja}e od 13. do 17.aprila. U {kolskom kalendaru 14, 15. i 16.jun su rezervisani za polaganje zavr{nog

U 40 osnovnih i srednjih {kola po~inje projekat integrativne nastave

Saradnjom do znanja

prkos inicijativi Mi-nistarstva prosve-te da od ovog sep-tembra informati-

ka bude obavezan predmetu osnovnoj {koli, Nacionalniprosvetni savet (NPS) to nijeprihvatio, ali je usvojio novenastavne programe izbornihpredmeta od igra~ke do ra-~unara i informatika i ra~u-narstvo u osnovnoj {koli, kaoi obaveznog predmeta ra~u-narstvo i informatika u gim-naziji i srednjim stru~nim{kolama. Novi ministar pro-svete Mladen [ar~evi} od-mah po dolasku na funkcijusastao se sa predsednikomNPS Aleksandrom Lipkov-skim i tom prilikom istakaoda je neophodno otklonitiprepreke da informatika {topre postane obavezan pred-met za osnovce, {to je usvom ekspozeu poru~io ipremijer Aleksandar Vu~i}.

- Novi nastavni programinastali su ugra|ivanjem do-bre prakse koja ve} postoji.Sve predlo`eno je ve} „ispro-bano u u~ionici“ kroz ogled-ne ~asove, nagra|ene rado-ve inovativnih nastavnika... Ucilju razmene iskustava, na-stavnih materijala i literature,primera, saveta stru~njaka ikreatora novih nastavnihprograma, organizovana jepodr{ka na mudl-platformiMinistarstva prosvete. Svi na-stavnici su pozvani da se pri-klju~e, zajedni~ki kreiraju pla-nove i nastavne materijale, is-koriste iskustva onih koji sute novine ve} uveli, uprkosdosada{njim zastarelim pro-

XIIID A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .XII ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 | D A N A S

vi zaposleni uobrazovanju uskoro }edobiti svoje {ifrepomo}u kojih }e mo}i

da se uloguju na jedinstveninformacioni sistemMinistarstva prosvete da videkoje podatke su {kole, fakultetii instituti o njima popunjavali,ali i da sami unesu promene.Baza otvorenih podataka, kojuje Ministarstvo uspostavilopro{le godine, sada }e bitinadogra|ena, a jedna odnovina je da }e nastavnici samimo}i da unesu podatke o brojusati stru~nog usavr{avanja, kojedobiju nakon poha|anjaseminara, kao i da te programeocene popunjavanjemelektronske ankete.

Pomo}nik ministra prosveteMilovan [uvakov podse}a dasu dosad nastavnici morali dapopunjavaju „papirnu“ anketupo zavr{etku seminara i to predrealizatorima programastru~nog usavr{avanja, {to jemoglo uticati na njihovuobjektivnost.

- Novina je i {to }e se uinformacionom sistemu prviput pojaviti i podaci o

pred{kolskim ustanovama u~emu imamo pomo} UNICEF-a,a planiramo da prikupimopodatke i onau~noistra ìva~kimorganizacijama. Trenutnopodatke u informacioni sistemunose privatne visoko{kolskeustanove, s obzirom da smodosad imali samo registar

osnovnih i srednjih {kola idr`avnih fakulteta, sa ~itavimnizom informacija, od broja ilokacija {kola, stru~ne spremenastavnika, broja i struktureodeljenja, koliko |aka u~i poindividualnim obrazovnimplanovima... - ka`e [uvakov.

Zaposleni koji su u {koliodr`avali informacioni sistem

dosad nisu bili pla}eni, a jednaod klju~nih promena je {to jenovim cenusom predvi|enodre|eni procenatanga`ovanja po tom osnovu ito proporcionalno brojuodeljenja za koje je osobazadu`ena. Ako, recimo, {kolaima 50 odeljenja, plataadministrativno-tehni~kog

radnika bi}e 20 odsto ve}a, aako u tako velikoj {koli buduanga`ovane dve osobe, one}e imati za 10 odsto ve}uzaradu. Na ovom poslu moguda budu anga`ovani svi kojiimaju kvalifikacije zaadministrativno-tehni~kogradnika, uklju~uju}i inastavnike sa nepunom

normom. Odluku kome }epoveriti taj posao donosidirektor {kole, koji kaoovla{}eno lice odgovara zata~nost podataka.

Zahvaljuju}i otvorenimpodacima, javnost je pro{legodine prvi put imala prilikuda vidi koliko po {kolama imatehnolo{kih vi{kova islobodnih radnih mesta.Imena zaposlenih su bilaza{ti}ena, ali je zato bila„vidljiva“ njihova stru~nasprema i norma sa kojom rade.[kole trenutno te podatkeunose i oni }e vrlo brzo biti naportalu, nakon ~ega sledipreuzimanje po identi~nojproceduri kao i lane: najpre seanga`uju tehnolo{ki vi{kovi,potom zaposleni sa takozvaneliste B, koji su zasnovali radniodnos sa nepunom normom,a ako ni me|u njima nemaodgovaraju}ih profila, direktorraspisuje konkurs.

- Sindikati su takavmehanizam preraspodelepro{le godine ocenili kaoodli~an, a ove godine ministarprosvete je najavio da }ekontrola biti poja~ana kako bise spre~ile eventualnenepravilnosti. Na nivou{kolskih uprava postoja}e iove godine posebne komisijekoje }e sve to pratiti, a u njima}e biti i predstavnici sindikata -obja{njava [uvakov.

Na pitanje kada }eelektronski dnevnik bitistandard u svim {kolama,[uvakov ka`e da je tema zadiskusiju da li roditelji treba daimaju uvid u te podatke, ali da je

svakako va`no da oni budupohranjeni na jednom mestu.Na osnovu toga, obja{njava,mogu se preduzimati mere zaspre~avanje osipanja izobrazovnog sistema, mogu}e jeevaluirati sistem, ali i pojedince.

- Ako, recimo, imate oceneiz matematike u svimrazredima i rezultate sazavr{nog ispita, vi mo`ete daevaluirate ne samo u~enikave} i nastavnika koji ga jeocenjivao. To dr`avi dajemogu}nost da radi evaluacijusvojih zaposlenih po pitanjuocenjivanja, ali i da uvedebolju disciplinu u ocenjivanju -

navodi samo neke od benefitaelektronskog dnevnika.

Na pitanje da li je zauspostavljanje informacionogsistema bila potrebna dobravolja, s obzirom da su sredstvaza ovu namenu pre mnogogodine stigla i potro{ena nadruge stvari, [uvakov odgovarada je trebalo promeniti odnosprema podacima. Zvu~ineverovatna izjava sindikata daje tek biv{i ministar Sr|anVerbi} „uspeo da ih prebroji“

- Podaci su va`ni za bilo kojedono{enje odluka, ali dvaklju~na elementa su da onimoraju biti pouzdani i ma{inskiobradivi. Strate{ko planiranje jenemogu}e u bilo kom sektorubez podataka, pa tako i uobrazovanju. Cela pri~a oinformacionom sistemu nijepri~a o informacijama ve} da seti podaci koriste kako bi seodluke donosile na osnovuempirijskih podataka, a ne naosnovu li~nih utisaka. Mojemi{ljenje je da su promene~esto ra|ene, a da nisu bilebazirane na podacima - isti~e[uvakov. V. S.

gramima - obja{njava Sne`anaMarkovi}, pomo}nica ministraprosvete za srednje obrazovanje.

Ona isti~e da namera ove po-dr{ke nije da se daju gotova re{e-nja, jer, kako ka`e, gotovih i najbo-ljih re{enja nema - najbolje je ono{to nastavnici kreiraju u skladu saokolnostima, uslovima, predzna-njem u~enika i strukturom odelje-nja. Pomo}nica ministra nagla{a-va da fokus pri realizaciji novihprograma treba da bude na upo-trebljivosti nau~enog umesto namemorisanju ~injenica.

Kako obja{njava Sne`ana Mar-kovi}, nastavni program predme-ta od igra~ke do ra~unara je u pot-punosti promenjen u sva ~etirirazreda i realizuje se kroz tri teme:algoritamski na~in mi{ljenja, IKT ibezbednost. Ideja je da se realiza-cija ove tri teme {to vi{e povezujesa sadr`ajima ostalih nastavnihpredmeta. Preporu~ene nastavnesadr`aje ne treba obra|ivati izolo-vano, ve} ih, kada god je to mo-gu}e, treba povezivati i kombino-vati. Od u~enika u ni`im razredi-ma osnovne {kole o~ekuje se dakroz ovaj predmet razviju samo-pouzdanje i sigurnost prilikom re-{avanja logi~kih zadataka i zada-taka iz svakodnevnog `ivota,osposobe se za pravilno kori{}e-nje ra~unara, naro~ito pri u~enju,razviju navike pravilnog sedenjaza ra~unarom, vremenski ograni-

~enog i bezbednog kori{}enja ra-~unara i interneta.

Nova koncepcija predmeta in-formatika i ra~unarstvo u osnovnoj{koli donosi paradigmatsku pro-menu - u~enik pristupa izu~avanjuodre|enih koncepata tako {to donjih dolazi kroz primere upotrebe,umesto da prvo ovlada koncepti-ma, pa ih tek onda upotrebi. Zbogdubine promene, uvodi se ostepe-no, od petog razreda. Generacijekoje su zapo~ele po starom pro-gramu tako }e i nastaviti.

- Primarni cilj redefinisanogpredmeta je razvijanje algoritam-skog razmi{ljanja, a sekundarni jeunapre|ivanje poznavanja teh-nologije. U centar celokupnog sa-dr`aja predmeta stavlja se siner-gija korisni~kog i programerskogznanja. Osnovna ideja le`i u stva-ranju obrazovnog okru`enja kojeu~enika vodi do sticanja minimal-nog programerskog znanja i ve-{tina, a onda mu omogu}ava darazradi ve{tinu primene maloprogramiranja u razli~itim oblasti-ma - isti~e Markovi}eva.

Kao jednu od glavnih novinaona navodi uvo|enje programi-ranja na ranijem uzrastu i to nasasvim druga~iji na~in nego do-sad. Ideja je, ka`e, da se u petomi {estom razredu ide „plitko“ saalgoritamskom slo`eno{}u, dase pro|e kroz sve osnovne kon-cepte i elemente programiranja,

a da se kasnije uslo`njavaju algo-ritmi. U oblastima IKT i digitalnapismenost uva`ava se prethod-no iskustvo u~enika.

- Ne uvodimo ih u svet kori-{}enja ra~unara ve} uva`avamonjihova (~esto razli~ita) prethod-na znanja. Pogre{no je da nasto-jimo da svu decu „ukalupimo“ udefinicije i redosled uvo|enjapojmova i koncepata onako ka-

ko smo mi upoznavali tehnologi-ju koja je „usko~ila u na{ `ivot“,ve} treba da uva`imo osobeno-sti generacije koja je svojim ro|e-njem „usko~ila u tehnologiju“ -navodi Markovi}eva. Ona podse-}a da su se dosada{nje generaci-je gimnazijalaca prvi put susreta-le sa programiranjem u tre}emrazredu, {to je prekasno za razvojalgoritamskog na~ina mi{ljenja.

- Za ~etiri generacije koje dola-ze u gimnaziju po „starom“ progra-mu izborne informatike, ili je ~ak ni-su ni poha|ali, gimnazijski pro-gram je inoviran tako {to su revidi-rani sadr`aji koji se preklapaju saobaveznim sadr`ajima iz osnovne

{kole, a u prvom i drugom razreduuvedeno je po~etno programira-nje koje ih na lagani na~in uvodi ualgoritme i priprema za objektno-orijentisano programiranje koje,ina~e, postoji u tre}em razredu -ka`e pomo}nica ministra.

Kada je re~ o srednjim stru~-nim {kolama, Sne`ana Markovi}isti~e da je program ovog pred-meta dosad bio kruto posta-vljen, ne uva`avaju}i specifi~no-sti pojedinih obrazovnih profila,pa su mehatroni~ari, cve}ari,mesari, medicinske sestre i ad-ministratori ra~unarskih mre`ana isti na~in savladavali po~etnepojmove. Program je sada fleksi-bilniji, daje nastavniku sloboduda uva`i i prethodna znanja u~e-nika i specifi~nosti obrazovnogprofila i prilagodi ga konkretnimuslovima. V. Andri}

Kontrola letewa Srbije i Crne Gore SMATSA dooi

SMATSA Vazduhoplovna akademija iz Vr{ca

objavquju

KONKURSza upis studenata na ATP(A) INTEGRATED obuku - profesionalni pilot

putni~kog aviona sa svim ovla{}ewima i upis na PPL, CPL, MCC i FI kurs.

Prijemni ispit bi}e odr`an u ~etvrtak 08.09.2016. godine u SMATSA Vazduhoplovnoj akademiji, ulica Podvr{anska 146, 26300 Vr{ac. Nastava po~iwe u ponedeqak 26.09.2016. godine.Prijem dokumenata je u ~etvrtak 08.09.2016. godine u 8 ~asova.Molimo Vas da potvrdite dolazak na prijemni ispit na slavko.korica@smatsa.rs ili telefonom 013-800 854, 013-800 851, 013-800 855 do 05.09.2016. godine.Satnica prijemnog ispita:- 08:00 - 10:00 Prijavqivawe- 10:00 - 11:00 Engleski jezik (pismeno - test)- 11:00 - 12:00 Matematika (pismeno - test)- 12:00 - 12.45 Pauza- 12.45 - 13:24 Fizika (pismeno - test)- 13.45 Engleski jezik (usmeno)- 15:00 Informativni razgovor sa kandidatima i ponuda ugovora na potpis.Neophodna dokumenta:- Fotokopija li~nih dokumenata (li~na karta ili paso{)- Fotokopija najvi{eg ste~enog prethodnog obrazovawa- Dve fotografije dimenzije za paso{- Fotokopija va`e}e zdravstvene kwi`ice odnosno dokaza o zdravstvenom osigurawu- Fotokopija lekarskog uverewa Klase 2 ili Klase 1 (izdata od ovla{}ene EASAPARTMED ustanove)Posle potpisanog ugovora neophodno je:- Uplatiti autorizaciju kandidata kod DCV- Posedovati osigurawe- Dostaviti izjavu o adresi boravka za vreme {kolovawa u SAA- Za strane dr`avqane potrebna je izjava da je upoznat sa procedurom prijavqivawa stranaca i dajeuredno prijavqen kod nadle`nih organa.

SMATSA Vazduhoplovna akademijaPodvr{anska 146, 26300 Vr{ac, Srbija+381 13 800 854 (851, 855) aviationacademy@smatsa.rs www.smatsa.rs www.saa.rs

[ta }e sve mo}i da se vidi u informacionom sistemu Ministarstva prosvete

Elektronske ankete o stru~nom usavr{avanjuS

U

Podaci o |acima ~ekaju izmenu zakonaOn isti~e da je informacioni sistema osmi{ljen tako da mo`e da se menja inadogra|uje. Naredni korak bi}e prikupljanje podataka o u~enicima, apreduslov za to je da se promeni Zakon o osnovama sistema obrazovanja ivaspitanja, kako bi Ministarstvo prosvete moglo da vodi te evidencije.

- Trenutno je dozvoljeno prikupljanje podataka koji se ti~u zavr{nog is-pita, a kada baza bude kompletna, to }e biti dragocene informacije koje }epomo}i da se detektuju anomalije i predlo`e mere za pobolj{anje kvalite-ta obrazovnog sistema - ka`e [uvakov.

Zaposleni koji su u {koli odr`avaliinformacioni sistem dosad nisubili pla}eni, a jedna od klju~nihpromena je {to je novim cenusompredvi|en odre|eni procenatanga`ovanja po tom osnovu i toproporcionalno broju odeljenja zakoje je osoba zadu`ena

Informatika }ese u osnovnimi srednjim {kolama u~itipo novim programima

Trasiran put za obavezno informati~koobrazovanje osnovaca

Nastavnici na potezu- Konkretna programska re{enja nisu propisana, biraju ih nastavnici u skladusa onim {to je aktuelno, savremeno i za {ta imaju tehni~ke uslove, a mo`e do-vesti do cilja. Kod ocenjivanja nije cilj da nastavnik otkrije koje sve mogu}no-sti programa u~enik ne zna, ve} kako da kori{}enjem nau~enog on {to kvali-tetnije i efikasnije uradi zadato - ka`e Sne`ana Markovi}.

Upotrebljivosti nau~enog umesto memorisanja ~injenica:

Sne`ana Markovi}

Foto:

FoNe

t

XVD A N A S | ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .XIV ~ e t v r t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 | D A N A S

Prvi susret sa pozori{tem, ope-rom ili baletom mnoga decadobiju upravo kroz obrazova-nje: kroz dramske igre u vrti}u,muzi~ke i plesne sekcije u {kolii kroz organizovane posete po-zori{nim predstavama, i taj pr-vi utisak je u najve}oj meri ono{to kasnije defini{e afinitete.

Kvalitetan, dinami~an od-nos pozori{ta, scene uop{te iobrazovanja mo`e biti klju~anza razvoj obe oblasti, ali jedna-ko va`no je formiranje publikekroz taj prvi susret sa scenskimumetnostima.

Ve} nekoliko godina alter-nativna scena u bioskopu re-dovnoj publici, ali i dolaze}imnara{tajima nudi susret sa svet-skom scenom. Prenosi velikihbaletskih, operskih, koncertnihpredstava u bioskopskim sala-ma {irom sveta vi{e nisu trend,ve} standardni deo kulturneponude svih ve}ih gradova. Oviprenosi u bioskopima od{kri-nuli su vrata sveta, nekada do-stupnog samo odabranima, {i-roj publici. Ove godine novobe-ogradski bioskop Fontana i no-vosadski bioskop ArenaCineplexx, u saradnji sa distri-buterskom ku}om Fame Solu-tions, donose nesvakida{nju

sezonu snimaka i direktnihprenosa baleta i opere pod na-zivom PLESNI DIJALOZI iOPERA GALA NA VELIKOMPLATNU. Ovo je projekat ko-jim je uz podr{ku Ministarstvakulture i informisanja, Srbijapostala deo svetske pozornice.Publika za mnogo jeftiniju ula-znicu ima priliku da u`iva u iz-vo|enjima najve}ih umetni~-kih imena dana{njice.

Projekat donosi programerenomiranih ku}a i trupa. Ovegodine na repertoaru na}i }e setri velika izvo|enja Marijinskiteatra me|u kojima legendarni„Krcko Ora{~i}“ za najmla|e.To je prvi BALET U 3D koji }ebiti prikazan u Srbiji. Pored to-ga, predvi|ena je selekcijapredstava trupe Ser MetjuaBorna me|u kojima je vi{estru-ko nagra|ivano „Labudovo je-zero“ tako|e u 3D.

Kada je opera u pitanju, pu-blika }e imati prilike da u`iva u

maestralnim izvo|enjima izvelikih evropskih ku}a kao {tosu Licej iz kog }emo gledatiMagbeta i Normu, iz Pariskeopere ove godine gledamo i no-

vu produkciju Samsona i Dali-le, iz Ciriha nam sti`e Toska, aliova sezona nam omogu}ava dau`ivamo i u grandioznim festi-valskim produkcijama Truba-dura u Salcburgu u kome peva-ju Ana Netrebko i Plasido Do-

mingo i o~aravaju}oj MadamBaterflaj sa festivala u anti~-kom teatru u Taormini.

Nije nerealno da je ovaj for-mat dana{njim generacijama

mnogo tehnolo{ki bli`i jer senjihove navike i standardi kadasu u pitanju digitalne tehnologi-je drasti~no razlikuju od onihkoje ima klasi~na baletska pu-blika. Snimci u visokoj rezoluci-ji za bioskopske dvorane su za-hvaljuju}i kristalno jasnoj slici ibesprekornom zvuku u bio-skopskim dvoranama u~iniliovu umetnost prijem~ivijom imladoj publici koja je navikla nazvuk holivudskih blokbastera.

Kao dodatna vrednost ovihpredstava, tu su i zapisi iza sce-

ne u pauzama i intervjui sa iz-vo|a~ima. Iako u nekoj meridemistifikovana, pozornica jena ovaj na~in u~injena jo{ zani-mljivijom jer gledalac ima ret-ku priliku da za cenu ulaznicezaviri u funduse sa kostimima,u scenografske radionice, gar-derobe i sale za probu i na tre-nutak iz organizaciono tehni~-kog ugla sagleda profesionali-zam na delu i grandioznost tihprodukcija, i izgradi jo{ ve}epo{tovanje uo~iv{i, ako ni{tadrugo, pored apsolutne posve-}enosti svih protagonista, brigui o najsitnijem detalju, kao i je-dinstven duh umetnika razli~i-tih profila posve}enih njiho-vom zadovoljstvu.

Na po~etku svakog prenosapubliku uvodi u ~aroliju na sce-ni neko od velikih imena dana-{njice, on je doma}in ve~eri uoperi, a u pauzama intervjui{eizvo|a~e dok se scena spremaza slede}i ~in. Na taj na~in ti di-rektni prenosi gledaocimaumetni~ki rad ~ine dostupnimpublici {irom sveta.

Na prenose dolaze pravi lju-bitelji i poznavaoci koji se vrloretko odlu~uju za redovanfilmski repertoar pun mejn-strim naslova i fran{iznog pro-

grama iz holivudske fabrikesnova. To je ozbiljnija publika,visokog ili vi{eg obrazovanja ipotpuno druga~ijih vrednosti inavika, zahvalna za tu prilikuda u`iva u vrhunskim izvo|e-njima najve}ih imena opere ibaleta danas u produkcijamakoje su svetlosnim godi