An& Aoct^oorncruosrrc cenrnnd, o,r,f,

SavetovaliSte za ishranu iAnti Aging Medicinu

MALA SKOLA F]ZIOLOGIJE

PROGRAM HRONO - ISHRANEZA POCETNIKE

dr Ana Gif ing

srerogoEka 25, BEOGRAD T.6foni; 011 33 ,t4 730, 011 32 46 563; Mob. tet: 064 S20 5530, E,mit ofi@@d€tflnq.@m

ww.dlgiflng.com w.anli.qngdijagnoslika.rs

l i l g h a n e o . o r e - e o v o e o r i F r i e f o o i , a , 1 r x j . 1 . . r q J l . . , r i s ,obkti nziologije ishEnc, erdoklinolosiF, bioheniF i biofizike.

ovaj p@Eran je pri ove vNle ftCishovan n nasoj zcmlji, a Fdinstaen po ronre llopomaze svakom roveku da ostvtri ide.lnu tezinu istowemeno sa posrizanjom idealnog

Prci^odjcviaegodiinjesisklstvaidkolovanjaunajznaiajnijinrsvelskimcenirima.kaoisaadnje sa najveiin inenina dananrjice u mnosiD obiastina Anti Asins Medicire,odnosno bedicine koja se bavi uspomjen p$csa staFrls.

Resistrcvanjeu srbiji 2009, sod i lat{tnm pod Du ivofriFRONO ISSR-ANA dr GIFINC

Nai cilj F da svaki dovek dobije osnouo aede o nrtciji nFsovos olEarizma, jer.ie roznanle osnov oeuvania zdravljr i vitalnosti.

Posnm hrono ishane omocudava da se bez vclik€ rnuke, a kBlko vrene, naureprincipi zdwe ishrane, pnvilnog izboa nanrimic. i dobrih kohbimcijr Elidirinnormicai koji se no$ prinsniti na svin geogr.fskim sn da i duzinma, u svd{ojpiiljci, u skoli, na poslu, kod kuie. na otinoru ili poslovnoh pr(ova\ju.

Narodiio je baaaja. po toine sto sc sra piavila mog! p neniti umuler pomdice i sio scd@a nogu aeona rmo povilno usneriti ka cilju da imju dus i zdrav zilot.Oni koji su obdleli od nadesijih savEmenih bolesll DretaboLizna a l0 do to danas manj uj u vrcdnosri holsterols, trisLicer ida i icde ra.

Realtali pokeuju 100% uspeh kod svih onih koji su se poiudili da naure osno!.e

Prc3ran ne lodfuuDeva bnja|je kalorija. marnje ianinrics i odredjivaDjc kotidinahrde, ne postoje jclovnici. k& ni zadati recepti. NapLoti!. tilozortd prcsrma je u iomeda svaki dovek dobije znalc koF ie biti osnov a njecovu sopsivenu inicijalivu.t i (o \ i .o . s r , t r eL !J \odnsr o / i om nr i r - i r . r i J

PNsran fukcidiie Do sawim dnsom pnncipu, a lo je nhan po slikenrijskoDindek$r ndmtuica, kao i kiselo bdoil ftuihu Ovo znaii da jc nocrie.jeslivisokokaloridnu hranu u neograniacnin kolidinana. alida set)Ii tom napmve rcslikcije !

U okvnu najeg centm za dija$rostiku, obavljamo sve neophodne dijagnostidke procedur€u cilju utvdjivanja poslojedeg zdovsrvenoe sianja. a zatiin u toku viaemesednihkoNuralihih pEgleda i kontrola pntino posrignnt @itat

Prednost prcgrama hJono khtueF u tone lLo se nilGda nejavlja tarouani jo-jo efetat(slbljenF-vd.anje rezino, a metaboriiki poEmedaji e rnj,r,€lavaju.

Uslov a pridenu bvos pllsrana jc smo pGtojeje z€lje i dobre voLje da se msto udii

Svako ko nauii ove pincipe ina obarezu da obudi najmanF jednog doveka pmriluhono hhrane i da se oseiadobrc lto jejoi nekor ponosaol

I

svak n€ba dn inra dovoljno aanJa da sbi ostval zdravlje da se bavi pEventivo'n,od n o sro spEdav.nj en nasituh bolesr i.

Uz Frograft, n.! tnn bkara preporuduje odrdFnu koDbineiju vitlmina iontiokidanasa. nineala i minokiselina, iskljudilo piema Ezllrarina diljanihdijaslostidkib procedura, 3 prepmti se nabavijaju u svin apotekma. Ovi lrotokoliubeavaju rezulrate, detoksikuju jetru, ruvaj!' FankEss od melabolidkin oscilscija iomosuiavaju bajnost FosLignnLih elbkata. Nolo u p,oglDu je individualna'Lp m- i z i sDrnamofo t in . es .

Osnona ideja za rezim ishme po satici, potekla je od frmcuskog lekda AlainDel$osa, koji je resistovao svoj prosrd 1936. godine. PEn]r@ je brjne lbnfle usvetu do sada, a u mscn cenlru prlncnjujeno pllsm prllagodjen nalinr pacijhlimr od

Snako novo iskuslvo u plalsi p$lek1i! sodila nan je ohogudilo da krenanomjkvalitetnti progtu, sa apsolutnin uQehon, jer ovaj prosram n porpunosti odgovmsvakon doveku, ato sno ga i reghhlali n avom obliku. Teksl koji iete ovde iictijep o i rod ' a -s ' . noc r ,L^ r ! a r ' .e od . 500 pa . jeTb

svaka 'nasna delija naies ikiva (koja s ave adipocir) jo psfekhro orsmihvana nikoihbnka sa 24iofirin radnin vrendoto,

Zadatak ove ltbrike je da pioiaede i saduvi a zalin pFma potrebi i odobodi rea(ego'i : da br rc -alo relo .rrbddo \irn dne niri ere4crh lpobebda

Nalon pwe faze, o.lnosno fazamia enzina koji ponazn !

Sllorcni (rigliceridi se skladii(eloslupak.je dnieovar od nrane

Masno tkivoje od vilalnoe znadaja za oreanizan. znaii, tEba sv.kako da e! imlmo, atisano u odredFnon procentuj svrhiviiakje netan. dokje i sMki lcii erbilak los rkivalos,jerje povean samnocim netaholidkin ihomronskim polrneddjinE i botestimx.

Mchrnizrm nigonilrro.ja nisrog tkiva

Da bi Iomnale svoje Ezeryc, masie iolije uzinaju iz kNind.e kiselirre iscicrc, ko.iise unose hroo'n (ne zabonvino dase 3eieri nalae u skoro svakoj nanirnici. pre sresau ceEatijm4 adnosno zilaricma-laenici, heljdi, ran. phind\jeimu, zobi. itd. zatifr uloau, slatkiinna i velikon broju povri.).

Mrsne aolije s! dobro olrenljene ielije za ovu ulog! i jjnaju vrto naFrednn i oserlji!snton 2 pumpanje i salapljeje, odnosno sktadiilenje nasri.

upumpavanja, aeaere i masnc khelihe preuzinra diravaddljoj loiryodnji velikih nroleklla, poaalih kao

u speoijalna skladiSta unurar msne ielije. ceo ovajglNnog diisenla: inn,lina, horDrona koga Ludi h.la

Cim se nivo iNulina po!e{a, a to se dciav. p1i svakoD uosu tnnej frns.e ielijcdobijsju konxnd!: skladistil

Znaai, kad sod nesto pojedeDo (iabuk!, zelenu salaiu, kuvanu ial'garopn. lnictl. hleb,piE loonpir ili aokoladu), svi procesi rkladinenja masti se r(juduju, R krovemeio s+d d L tss \ ra .€ k i a 7d , \d r , u . ro /du 'd . . vJL , dn ! . r e r , d t , r , . , o \ t , I s ce t i j l/ a D o d i r c , r ̂ o i . l b r ' ! ' i . l o . f e / o . e l D o g - 1 " j . . E r o i 1 - t | ^ r i i

Insulin, hormon odgn\orun za skln.litr€njc masti

U naiem orgdizmu sve sto se odnosi na sLvddje cn€Eije funkciontie pefekrlo. svedokje nai dneui;lanr nonnalan.

Inredju mnogih paEnelam, ono 3lo olde l)oniqjemo kao nomralni ritam je ukntkosledeae: budjenjc do 8 6aov! izjutmi aspivanle najksnije do pomaii lnoie.je iob'lka u toku dan4 uperiodu iznedju 8h i20h..

Nivo nNuhm u tol<u 24 satu bi tre6alo da nonnalno posti$c ti naksinnna (!kz lika ilivrna),jedaD pri svakon ob.okur zatnn nakon 60 minrLta orsj nivo nonnalno podi.je da sesmanjujej ali morano zapmtiti da efekat poveianje vredno$i irNuhn!1Gjc do oko 3 satan,Idn unosa bilo koje hane.

Tn sata n.Ion lzinftja hJde, kad pEstare dejstvo signdla sklarliSienja n.sti, 'jclijazpodinje priprefte zaoslobadjanjc masti, a laj proces se zovc iipoiiza.

ovo oslobadjmje masnoia izmasnih ielija se dessva dal€ko henzivDjje i bl'e, ukolikopostoji vea potrcba a eneryrjom (kreranje, nzidka aktivrosr).

Stva poslaju loie kad sc DoEneti nas ntaDr unosa I obFka dnelno.

zasto? Ilijedemodeslo-trkraiem intorvalu od i saIa, ili prcs kadeno obroke. Ni j ednu ddruru naviku n.i motabolizam.e op$ital

O ovone {ejoi bni govodmalo klsiije.

Stetr od !zinunja "sricl{lli.a''

Z. rktivi..ju{i signxl2r lulenje insulin! uoDite nije DorroDan lompletan oDrolqdovoljnoje trn.t'jcdan nlogaj nche hranc. da bi ovaj Dro.d zapoico. Tada nasno&ltc dobijlju naloe z! snadiitenjr. Tog nenutkr prcstajc oslobadjonjc nlsti,zntvrrrjn s€ $r {elijsktr yrrr. i zrpoinrje liposenezr, odnosno, ael'jr Dolinje dt

Ovo je jedan od Ezloca zaito uzinrmje g.ickalica imedju otDka pnualkuje ilinagonilavdje nasnog lkivq ili pak ne dozvo! ava da snraano do neke Zeljene rezine.

Ako ieliino da suimo, pNa stvar koju treba da undino je da se v1alino nnosuregddih oboka, i to - tri u tok! dana.

Clavnu kivicn za nneonilavr.je telesne lezine upavo snosi dearganizacija u telsnomDri$dnorritnuunolenjahane,kaoi dcso's ckaDle" jznedju.btuka.

Na zalost, dana je olo jedd od najreliih po1€de{ajs u navikama kod savremenoe

od najlo6eg badajaje ovo s@aDje prinle.iti kod dece, Dauditi ih da ncjedu narkise,dips ili bilo koju g ck3licu van rcsularnoe obNka, ali ovo sd odnosi i na bombone vode,

Zalb s napominjedaje oao od najvoice znadaja spreditibal kod dece?

Z.ito danns postoje voon, gojrznh decx?

6c jc nm.og rkiva su kod decejos nfluvijaE. zovu sc pre{dipocni. ore delije inajro srona D poiencij al za udnozxvdj en.

Jedm od reloga zano dolazi do gojaznosti kod dse je, izmedju svih drugih i upravoovlj mehaniam unnotavanja delijazbogpoveiane F.htbe skladiStenjanasri.

Deca koja preterano isto jedu, srvaL.ju osrobnu k lidinu m6ti i pon€ba zaskladistcnlen re sLlorene telesnendli je velika

Dedije lelo sc postan dx se ndne 6elije lbrdo rumnotnvaju, a kldx s jednommnoze.ve GLije - adipocir.i, Dji[ov bbj ostme uvek isLi i kasniie u iivoru, pa raj votikjbbj adip.cira sklldilli reliku kolidtuL masti.

Decr kojr su u peiodu raoja bila ntjava. beznaslaga manoia, u slavnom u odraslonzivotnon dobu nenaju DDblem sa viikor lezine, nduprot dece koju su bila

debe l , r r ra .a - n ro f oe in j sR . . ob . o , , J 80o ! t r . J j e l s ind , pmDte ,o od . .erdealnu rc:inu tr odmsL.h.l.hn

Kod ljudi koji su gojbi od dcdijes umn4 potencijat za skladistel.ion msli je dareko\ e : i ' c e o \ u d f d i o J r d q i . . , n r r ' ' o i g o i v o i . . a . e , - . , e o o \ e . d , o o b n lJJ ' fo r ta sms \o ' no |k i ok v 'o ' rod n i :h Do. ,e ,a , O. i I d , , ,o rL . rmogim bolsrina u Zivotu, daleko vile neso vdnjaci koii su iDraLi nornalnu lelesnuteziN u detinjsn{ (visok pitisak, lederna bolssl, botesr yca i kvnjh sudou j druco).

Naravno, poznaio je da su najsiainiji loketaii gulreradc. odnosno lankeasa mizludilanje iNulina, upao prosti ae'jeri - beti ledcr, ztrlj leier. rned, nd (a njth inra uveoma velikom bNju naninicai s ckalica, posororo statkiia. ati j u keiapu, kojjdecatoliko volO, km i hidrcsenihlane biljne nanoie (r njih nra u prxkliino svakojcrickalici iz kese. u pecivu. posnim kohdina i dr ). Ne smqmo zabohviri jDa Deke v$ravoca koF imaju sposobnon b@g i velikos izludivanja nsulina G@zdF, lubenica,

Napici, kao i{o su kafa i daj sa dodarinr iedeDm (ili reitsikin zasladjivadent rneljajLlnas ciklus skhdiilenjr i oslobadjanja nsli. roini sokovi r*odje spadaju I katesoriju' s , . : n i . € r o e r - b a / o p g r - e o L o o r o a . . . p " e b r o 4 i e r p . d e o \ s i i i I e . d i 4! o - . r e / . \ o : b r c j . e ! e r F b J A i L q n e . i . J F n

PoEd lzimsja sriokalica, dnLginajden:i ponmeoxj u navikana u hhnnije preskakajrie

U nasoj praksi, od nnogih p&ijenala dujemo da ne dorudkLLju, ali inr i slededjh izavx:ie vedemm uopiie jefje ro zdr,vijq ujltN jedem smo voie; Fojeden do 2 ks vodasvali da.r nikad ne sticnem da rudarr uopne nejedem neso. najstadF mijc da jedunuvede I I l itd... sv€ ovo nije dobro, uop$e nije dobol

-u oigani.nu doveka se skoro nill. nije izinenilo od vreft.a kad je pdmiliwidorek biolovac i kad nije Drao mnogo Fzliditih iamnnica u slakodncvnoi ishrani. Svakako jedoilo do odEdjenih nininalnih promena ! cenelskon kodu nakon p1€laskx ioyeka iznonadskog nadina liloh (k!d je sno lovio) u miniji ;ivot sa uzgajmjon

vooe i bobice su d€vni loaci jeli kad nnu if,ali ulov, tojesl. kad nisu DroELi da nabavcrneso. S druge sn?nc, ljudi koji su se bavili poljollivredom su osim nesajeti i Fzrop o / , 1 . ? i . s i . e ' . n . e o s s c . r o \ o g i { r o D l o I p o J o t r . L g o o o . r ' d h L v . a

Na ovon saaeju iz stonje se bazn: teorija isln"ne po krannn srupana. rni lovct suimali O krvnu erupu, a kasnijeje d03lo do p.ohem,jerse nenjao inadijr zivora j khrana.

5

Po lo j leoriji, O knna erupa srvlF odlidnu e.ergij! od uneloenes4 dok A krhx g.dpaimareliko oplekdenje olgaoi2maod nesx.

lpak, lode sunro Do sebi, nikBko ne daje gDdivne elhente ol€ojhn, za tunkcionisanjeecai unurDinjih o'€da, neophodni su prolei.iimasli. voiejepozoljiojesti nnceno iu o dredj eno ulmc u toku dana, a to F. !o zakonu nzioloeij e lj udskoc orcsizna oko I ?1 . , s l . o ron .e i | .ooJo ' i ,e .e :1 " : | J r je

veliki problen nx${e kod ljudi koji izb*alaju dorudak (najve':i brcj). ili uzinaju!com. m.lu koliiinu hnnc njnrru. iLi $no voae (lto iakodje cesto duFmo).

o olonre droas nauenicl zDaju skoro sve i he postoji vide ni irajndja sumnF uopmvdho$ unosa.dfdjenih, vepna lisokokdorijskh nmnnida, lpnvo ujuiru, npnvokad je nivo kortizola, hornona budnosti, u naimr knotoku najvisi i kada je ludenje

U bm penodu je lEtabolizdn najsnatniji, mjbr;i i naFiksniji. Tada s najboljeoscaamo. organian priFEna endgiju 2 sve naie dncvne ardiho$i.

Sta se zrpr.yo dogodi lod preshoiino nnos traDe ujubu?

Nivo hom6m kotizohjeveliki, u krai nd je blaga hDoslikemija, jli kod mnocih ljudi

lako nro:da i ne osedano nikakvu slad, nai ,eludac i ceo disstivri sisien se spr€na daprini hJanr Fa poainjo sa predodfdFnin izlLdivxijcn odredjmih supssnci koje ftba

Akiviraju se brcjni lomonsko en2inski nehmihi koji sluie u stvannju reolhodneener gije za rad $ca, n iti'ja i mozsa (i svih unutmlnjil orean.r.

Toda nripreskoiino olaj obrok. ilijos sore, popijeno kalu e ledemm (iii jo! Drogogot od togr popijemo kcfu sa velrddkim zdhdjiladem) i timc bukvalno akljudanosva vmtx na nalim mdnim delijama, {ojesr ndipocilimd, one apodinju iftenzivan prcceszdiliie svojih poslojeijil Ezervi DeophodE ene|€ije za rad orgda.

.ledan atavistidki, odnosno drehi piincip nm Fnvi veliku nuku

u prasira v€nrena, kdds iorek jejeo svaki dan(ajos mijc rn puta na dan), jedininadir da prdili. bila je jed.a Frnodna lomklefttika mas.ih ielija: tuivanje' r o ' J r o ? J u \ l i a a l . i r ' . o r i r i . e w i r n s L o i n / r " d L t u n , e F d p r ' r m r

Kadadc bilo Ndohog un;sa hree, odnosno nes4 aktivnibi postajalisamo sintetiluiienzinri, to jest nmtoilc u oamiznu kojc su bile sFosolne da i od DajnanF bobice ilivoake kojr bi se pojela, mpEve neohodne enerEelskc zalihe, odnosno !161.

Na Iaj .aiin pfioda se postanla da uneda eneryije ?j md $4 mozea, jeiE , svih osratihor8ana bude iazeho velika i takoje oinosuien zivor ! srnn zadatnn uslovina.

Niit re ! telu ioleka nije indnilo ni sadr kod ljudi u sedinanr, ede ishrana mjepnllm. ne o$u lmN u zadaton bioloikon rihru, relo to pfcpoziaje kao !rek'ju iodnrah zapodnrje bmjne mehanja e odbFne u cilju ustede enersrje.

Znati,.akonjednospreskodenosobroka,svojloFdjedeniokaylje(panakartobioihlsalate, djc!rck ili jabuka), lileshlko se iskoristi, a osl.hk saiuva i uskladi*i, baz.himetabolizar selqrorijIerje sve 10 deo !.iodnog nagona za pEzivljavejetu ljudi.

ovo se odnosi na dusolrajne navike koje iovek ina, a m zllosl, mediciDa ina broln€dokee da ovi drevni lincid i dalje ftnkcionisu, jcr nikako ne snremo da zaboDvino dadm6 u svetu inavise od 315 niliona ljudi kaji paLe od gladi. nsupror Feko nitiiddu( p o n l l i n d u r o ' r . i r r l i a . d L b o o r ' t r o I r r d 4 e . t . h c ; o d l n i t . " e o - ' p ' I p 'hranonutrici.ie rosu polqnvnti u svakodnevnoj nrcdicinskoj phksi.

Kadje po$ u pitollu, a Eovorino o pnvon postu, a ne o nodemofi vidlenjLL po$a eunoserjen nminica kao Sto su bilji sir sauda ili biljni sir hapnt rure pite od tFDpnn,Posnih kolaao. biljnos slaga ild.. mote se re6ida on predstavlja veonla dobo dls,errie l

Trcb. da tde 40 dlna {ne kaae, a ziloje ro. osim u Elisioznom snislu, opravdtuo i untdicinskom. opisaaenro nalo keerije u delu o necnk&1in dijetdmo)i posl rrEba dapodjumeva nanji kalonjsld unos (nikato ne lodmnneva za$du frlel.ih proizvodabiljnh siFvitua, pavlake i slaEa - bilj.im, ili nesa broJnnn zanenana za ncso.@Doraznim kalodrnim piiam! ili sojiirinr iniolma), tonzx$iranlen lelike kolidine

losr bi trebalo da bude odricoirle, a Dikako posl{ilanje kuliu kuvalta j isprcba\€qjebmlnih poslastica... Jer nal(on tenodr posla, u nasoj pEksi se najiesae suoiavano sapac'jentina koji su dobili na tczini, unesto da su izcnbili i dijasnostikujemo nivotoe r . o lo i dod\a p d ,6 . oo pp oo ,n I ' - |o a i r c c ros r i vo

Takodjc, jedini pravi nadin ozbiljnos di3ienja olganlzDa je apmvo posl kojipodramcra unolenje 5amo lode u rrsjanju od I - 3 daia, .aj!i!e 5 danai posle desalreba lagano uvesti najpre iednu hranu, pn sle oshle narnimice. ali ovxt post s€ noteobaviti iskljudivo uzDediciNku konllolu ipraaede od $rane lekm.

K,ko sernxs 0slohidt! i7 n,snedelije?

Dok s Fdne sthne ntrro tkivo skladiid nast, ono isto rako, sredonr po n5, takodje ioQusla nast koju je prthodno uskladiitilo.

ovo je dtugi ds prlcsa obqbcdlcnja cncail c za fuikcionisaue ljudskos oryanizna.

Kao $o sno Ekli, tu6ne 6elije, odnosno adipociti- su ukl adilri l€ veli ke mol ekule, kojj se- \d ' : " r - , d r wor - -p . . jah " o . tove t ' | " r . i .e . o .L 1 . . r \oar .

Da bi sc ovi nolekuli otpustili u kry, potrcbno injerubili unaijedelove (nslcetidinemogn napustili zdrav\ neoale{en! n4nu 6elij!,.e postoji nika|aa magidno m6aza. ili

'1

supsl.nca koja moze doveni do rosa da m6na Ghja izbaci sloj Mdrzaj, osimukoliko se

Tajm smanjenja nasnoaaje opei ! edimiDa, posebno eMin! lipMi, koji je odgolord

liprj, e.zin koji FzluZe msiroiu se naldi d md@j iehji, lii je }oFuno Deaktimasve dok je hohon insllin lnsuhn u vedoj koncentraciji u kvi, jer sv.jon aktivnoidu,hornon iNulin dnck.o blokiR nd enznna Ipu el

ziadi, sve v,€ne dok jedeno i gickafro, homon iroulin wedno radi povljeijuenersetskih, masnih rezefloam,. enzim kojirazlaie mdnoie iztih naiih masnihrezdvine tunkcioniie uopite Ne posroji ni teoijska nognanosl dn izsubimo i miligram mastisle dokje hornon insulin aktivd, a panavljano, onF maksinalio akivdjo! 2 3 srtanakon sv*og pslednjes zaloeaja koji sno pojeli (ie sanro obroka, vei ijednosjedinos

Homoni koji akliviLajLr ipodsridu aldivnost enzima lipaze, npravo onoe emima koji.ansma.jule nasne depozite su adrdalin i n ndrenarn! tzkozvsi stres homoni. Oni seorpu<hju u najveioj m*i p|i fizidkoj akivnosri ili u stanjina stesa: Loplora,lrladnod!,li2iaka agresija. nentalni srr€s...).

Aktilnln izlLtenin slres hamonina, win lipaza rolaze noleLal riglicenda u noje{ielove i specijahnn bioloikin kljuCem orvsa izlazna wala adipocila, te se ove, sadasasvin male pailiklle otpultaju u kra,

Ovi deliii se zovu masne kheline i glicerol. Te nasne kiseline zaprvo sluie kao nriSi6no

Kad se u kni nadju Drasne kiscline i sliccrcl, postoje dve allenative:

-ilidemobitifi2iakiakrivniinalinii!i4iiesagoretieneqjjukojaimFponudjcna,

-ili deDro bid nzidkj ncaklivni, ove nasno ldselinc i Clicml ie oslati u kaoroku. pa ieubtn msno tkivo, kojeF zapmvo biololka fabrika, preuzeli ovd elenente i u svon deluza reciklazuj rebansfonhari ponovo u rrislice de i uskladisriti, ali ovaj put u delu kojishii za skladiital e oF ada.

stalnih sv.I.dnevninr ponavljanjen oros prlcesa Doze se uskladilti jedna ogromakoLidila oipadnog tualerijala, a ove supsla.ce.isu viie zdravo n6no lkivo, vei jednanrlsa poa bioloskog, 3li i indusftijskog otlada, koji se veona tesko uklmja.

Tc naslage su najieiie one na stomaku, srruku i bokovina , vedma su rvrdokone za

Mssre kiseline delon odlr! i ! jelru, gde se uz pomod jetrinih cnzimn di€klrrop,€lvarjuut,igiice de. tada se oni nuilaju sednski rigliceddi i nalaze s u slobodnolcirk aciji. K.d s! poyilcni trisliceridi u k.vi. to je porzdrn zn,k dr nc posrojililiil{r .l{ti/noq u/ iJo\ rrncnu rorcirnu troi.vo,lnju 'n.'h0dr.

Svalo pove,jarje vrednosli Lriglicerida iholestcrclajo siguLan znaki suslerade. odnosno pankreaa.

NAIOMENA: IZMEDJU oBROLA MOnA DA PRODJEOPTIMAI,NO 4 SATA!

]VIINIMALNO rl)

Prnvo rrcn€z! verbrnjc

Kao ato smovideli. nasne 6elije su fantasliilni proia,odjadi i iuva ene€ije neophodneza rad yca i misiia. Ali, mano rkivo nc elihiie iz organizma ni m klji nadinnagomihu mst. To Fde nasi rnisiii.. oni su osnovra maaini koja sasorwa nast ipl€tvdaF u en{siju nophodnu za kEtanF.

Ne postoj i pGebia 1!jna: osnorno.ie pokrenuri nisiie j na$r nastase ie se prirodnift

Poznato F da posLoji odEdjen brcj !udi, kaji u svon sciom iilaju p Ddnu zajriu odslihporemeaajau merabolinu nasri, to se zove geretski poLinorfizan.0a kako nemajLlprcblena u netaboliznu f,asri, oni no$ nnari idedlnu relesnu tczinu i bez mrogofizidke skivnosli, a pri tom mogr jesti hnoso i dak vrlo nezdravo, stedano po bilo koftnulricionGtilkom pdncipu.

Ovo, na zalost, i!*dovodi do @nih zdravsrvenib porefte,aja, poiev<iod zivoine dobiiznedju 55-60 eodin4 pa bez obztu na 10 kolilo se 'ni Natili nalim lEthoddnztrravljem, uz sve lose navike, u sra.ijoj dobi ieno se suodtri sa ozbitjnjn pfobtenlinrakoji Fzultulu melabolidknn poreneiajimr, poyiienim knnin pririskom iti nasiarko$

Efeldvne tirburning yotbe

inlenzivne vetbe lisu naain dase oslobodinro viskan6nih o$tass.

Znmo da se nomno lokenuti, ali i to nomno ud i Fmenro.

- Kad i kako se vezbaje Latodje veona bitno.

T kjc u rone, ksko imati najle6u koiisr od vdbanja uklapanjenr nzidke aklivnosri I

ftavo !reme a verbtuF je ono kd se msns aelije sprejnlju da zapoanu procesoslobadjdl a 661i.

N€ lreba da vezbmo n hne lad lomon insulinjoi uvek blokim onzin lipazu, lo jestdok rftje stvenje n6ti, a to F vrene 2 do 3 sa{a nakon obNka. sen ito je lorprio

9

neenksno, nozc bili opteredLiuic a va€nje uneie hnne. mosuielsFo.i i da imanro koDtraelekal ukoliko tdlinro da smdano.

Ovojejako loie,F s nsne aLihe.isu nipodcle lopili, a nai rnozak daje konandu danamno ln€ti novu hEnu da bi se zastitili svi unutalnli organi i obozbedila neophodna

Nate relo se stEteiki pipEna za taj unos, pa bd obznajeli ni tadaili ne.pokedu se svimehanizri za pnces stlaEnja nasti. Uz ovaj efekar, mi aemo d.brjrti na tetini, ilk iako bldenrojelisamo prcsno polrie nxko. intenzivnds rreniDga i inali niskokaloricnr

Ovojejedan od razloga zaalo su se ove vezbe pokazale kao neclikdne, osin lto BoCubili olasne z srce kod sojlznih ljudi. koji podinjLL da vetbaju F saveiina vidFnin naTV.

zr eliminacrju masti, potrobnoIc vczbali duze od pola sata u kontinuitetu i to sa mjvile50% 'na k snna hog lopici leta, gde iemo nrdksnnslno posiederi lgljene hidde iz Ezewiteld

hkorisLlno pnradno najakLivniji period za lipolizu, odno$ro r&laga.je ins$roia (nivototrizola ujuh jc iajviii nnedjn ? i 3 saii, konizol Ic tak zdi homon budnosti, a ladaje znadi i nivo lktivacije svih naiih Zivornih funkcij! najviii.

Najboljevreme avezbuje ujutu, xpre dondka

Stalistika kaze: ljudi koji pri'nenjuju ovaj prinoip dine upravo najleai proce.ar o.ih k jii.raju idealnu telesnu telinu. I to bez ikakve nruke.

ovejLfarnje veube moojrL bili umereiei a prefta savelina snucnjako, poercnD F ujutrutrisli (ilo vedina LjL'di $naln !@ma zdraviin), jer naion vcu i kvnlm sldolitua htbanajn&j o 3 eh nakon budj enJa da posticnu pun kapacitet, pa nije dobb preopteEtili yceleiin napodna u to wome. Slatistika loze da .ie pDcentualno daleko vedi brcjizre.adnih sml1i usled oplereierja sr$ u loku lrdanja u tuo julrc nego u bilo koj€ drugo

Oslali remini za vezbmjc su pr€ rudks ili DE vedere. ali ovo poslednje F najgoraalie$aliva NarnhF je prepoNdLjivo vdbanje Fdne 9 sati uvede ,tuzlozi su brojni,jedln od $zlo8a je 3lo rnn postupkom leltadki od.zavanlo nale nadbubE:ne :lezde.ltivnid, a lo vodi u luonidon sind'!'n str€M, koji ksnije, n*on nekoliko gddind ovep$kse dovodi do b6jnih potomeiajr u lelu, a pre svesaporemeiaju inunileta).

Teike vdbe Gpri|t aerobik) bizo kp'aznezalihengljenih hid'ita, odrcsno slikosenaizjell€ i dovedu do amoE, kojj dalje dovodi do niza noiaboiilkih po,€medaja, koji'rzultuju akljuaavxijeb duvenih vntnnasnih delija i duvanjcm zaliha nasti{naae t€loovc ieake vezbe pEpoznsje kao pElnju, a ne ke stimulmsl), r s dnge slide, alotan pldSedera poveiava polrebu za bos.nr hrre.

TdltMa nore biti dobar izboi. ali iskljucivo uzmosi'r istFzivdjin4 bzi ho{t (5,5 do 7,5odL'vinjL' zdmvlj. i to aCta rbcdljivo.

l 0

sftuani nddzorprofesionalnoglrcrcra. Pohm^ar) je dao najelik4niie rezulrare u

zene rreba da imaju .ajnimje 4 sara aktivne Fkr€acrje usta (ovo F zbo8 Elikc u nivon ts{ostdona tr kri).

loku jeti.e scdnicc nuik&ci 3

zroir lae a ietnja ne spada upnjabljicom ]ro sradu. olo su

Ali. ftkreacija ne podrauuDeva hodade od oko 3 km/b,ovu pridr (!ehm psa sval{i dan, guram kolicq letsn sasamo neki od odgovoGnapilaoja o nzidkoj aklivnosli)..

zrito su nnoge dijcte neuspeine?

Dan6 $r druinjaci a Duhiciju jednoglas.i u sravu da mnoge dtek koF pEporudujunedoroljno obmalani Lekariilipriudeni laici, donose !i!e srete neso siodaju korisr Slosu restiklivni.ie, ro su <reidije.l to zbos viie @loca, {lo mehlatnih, Sro liziikih.

PoseLrno je besnisleno Edili kslbLiisla etikciju koja rraje do 28 dana, kako vecinadijetskih rerina, na z.rosr, piedtate. rdeatnaje u rDjanju od najtuanje 40 dara, jef s alo lrere lase telo ! porpunosti ldLagodi na ovu reslrikcrju i dalcko bolje odreasuFkasnije pri rovm&u na uobicajeni kalorijski unos.

Slase dosadjar ponovo dEni p rcip ocuvanja erergije a rxd e a i srih dtugih nalih

Kad n.osino nrmje hanc, nale telo to lrepozDaF kao !relnju, u Dkx od 48 sati sermmjuje baalni netaboLizam i ni rcoma bib pornemo da lunkcionileno odlidno na'€stdLivnoni kalonjskom unoslj na koliko nizak on bio. Buatni merabolizan j.endgebkl nivo m kome fu*cioniiu nasi orgdi $ce, pluia, cre!., jera,tc'noEcrlacija itd, bcz akiiuosli miiiaa, zDaii u ftiru. odredreau kotidiru tmnenolmo uret', da bi relo tivelo,

Kad smanlido unos luane, tada nalaclic sinrlano rako sto. iti izgftimo deito u reiini(llo na ialost podruuieva snraojenje nidi,jnc mase i kolidiDe vode izdelija), ili idmosnmjdF oLinna tcla (atoIebolje,jdto znaiida sno snanjili zap*nrnru inasrosrkiva,koje nna malu specilidnu tezinu. pa nam vaea marlje sovori od garderobd, koja posraje

za lo lrenre sno non stop gladii i nwozni, al nnsDro zeljene raltate

Zalin dolazi pftokret, pEslaFno sa dljetcn (da li snro pomenuti da su ispitivajapokDtla daje brojdje k.lorij4 odnosno mer€nje koliJine unete hrane snazan okidadstesa kod aovekfr) i vFtimo se vedem, odnosno Fretholinom kalorijskon hosu.

Ali... obmuto od pncesa snmjenja b,alnog neLatrolizma. koli se delxvr fttativno baou cilju zaltitc e.dgije a Bd y!s, mozsa. jcrrc, phix i s,! r dfusih unutrasnjih o€ana}sad nm leba, umesto 43 srLi, najmanje 4 sedoice da se nalo telo podesinanovo stanle ids se poreaa vEdnost bazslno8 netabolizma . .

Znaii. pEthodno uobidajeo! koliiina luane koju smo jeli, pGraje pcvelika u ovonperiodu; tada dolazi do duvMogjojo efekra i nri, ne eino no yalimd izsubtjen., vei idodAn o r o ' r r i n . o ' r lo r - ,d Io ,a r .po . o r ' I . p " d jc . . .

Bitno je aati koje nminice dolode do lasoDilalanja masliivainoje kako pamchoupotrcbili saanJa u vezi sa laaliletonr nhimica

Najbolje je promeniti konFlel.o nacin istuane, naFaritipravu kombinaciju lmne, ali pilom nikako od loer nc psviti nauku, koja nodi ka slEsu.

Olo zvuli komplikovano i ti.i se dx je jako re*o, x zaFrNo je .eato .ajlakle 3lonoz ono za sebe da nradino.

Splmennla san muije dijet pica, r lide se vcatadLih asladjivala... AsFarian i drugivo{tadki 6ladjivdi su jol snaznii okidaii izludivmja insulina od prostos, brzoe

Sta se zapEvo deiala: ni popijenro dijet piae ili kfu za zasladjivaden... nivo insulinaodjednoh porasre, a mi u krvi nemafto nikakav nov unos takoaanog bzog se6eix kojitreba da se nctabolise. S.d odjednoD rrostaju zbhjeni i prnkreas i msne ielije, jerje

Podinje akiv.cija brojnih honnona i cnznna, s koko ne posroji nilta znadxjno u kffotola(lo treba da se o€baci u fabiku za stv{oje eie€ije, ponolo dohzi do rrnnciDa reakc'je.a prolnju ini 2aklj![ano sva noguda vrata na delija a n@li, p]kljdd dak i zlurimona neko areme. Aspetam jc najkarce'oseniji Doznali asladjivad, a njeeor indekski*losije,10, apsolunro najveiiod svih nmrinicd [oje unosimo.

Znadi, uslovno redono, zdmvije je popili slalko pide, nego ono sa leltadkidz4ladjiradern. Aii, zaista us!o\4io 1

Porrcbno je biri oprean sa vihnidnna ! srneiem obliku, ndbodicina kojoj pise bqsedera ili susar frcc, UVEK postoji dodal.k zaskdjilada kao lto su aspetdl' so$itol,

Zbog jedne dobre osobine in*tore, iajzlnvijc jc un6ni hj leder, jednro fiuktozq odsvilr ledee ne dovodi do snainos lorBsta nivoa insulim.

Takodjo, pono!. se kod nas pojavio pirodli asladjivad, STivlA, roje biljni ekstmk,neDa kancercserih eiekata, ne aktivil" pankeas, plLts, izuehlo je bzna supstuc4 p!dellje i kio zaititnikinruniteta.

Ce(o se u dijelama snanju.je unos sporih leaffa (akoasne low ca.b diels, odnosnosmeFnF unosa usljenih hid'lta u iduhleba, ceEalija, skoba i drueog), lio posledidnodop'nrosi poloianju potrebe 2a unosoh brih aecera, odnosno, nase ielije podinjuodedjene metabolidke p$ccse u cilju zasrite energije, r&. da umsto d3 smanjimolipogenezu, slvaunje masri, mije opet podstak.€rro (zakljuiawnje lrata adipociix).

roscbM kalego ja nsmirnicaje ona koja u sebi nm dhkurabilne nasnoce, d ddi se obiljnin p$izvodina, zr k je se donedrvno vemvalo da nisu itetne (narsarin, 6iljni !lag,biljnapavlaka, biljni sn itd. ,)

Najsavreneiijin ne'odana F ipak dokemo je da je 3lci3 os$ma pri bosu ovin.arnrica. le m.sti se zovn rrnN dasti, a posroje pnodni irori i sintetska srpa.

t2

Do skara se snatmlo da sL ilehe nannlice oacno nleso I Dunonasno rdeko, pd jeveLiaana uloga hagarina u ishrani, ati, nauka ipak kazc: mnogo ru ne|nije ind6tLirsklpmtvedene nans frasti, od prirodnih. ODc poaedaraj! ni$ rakozvanos loteg (LDL), asnizavalLr nilo ralroreos dobrog (HDL) holestercla.

U svetu je zapodela bo$a da se zakoron resuliie zalraDa uloza naminica koje saddenm nsli (Kanada), u Aneici postoji zibmna kori!6erjx rakvih 0amnnica trrestoAiDa, a u Danskoj je odavno regnlisan J,lpis o p$.onlu lEns masti uimimicdna (nmle od 2%).

Ove masli s€ dobijsju hidrosenizovdjen i drusnn indusrijskin prccsina pEradenmimica biljnos Forekla, Iftriste s za poduz*je rFjnosti peciva, stdkisa, slanihg[ckalica, bMe lntue, ina ih u svin supama iz kesice sriD konzavisanin

Nd ' c ' / .o . emarcn ' . . r o . io ose . . rc ' " 'o b I n , l e . ! , c la . L . i , .D .e d

Preporukaje dr se detaljno prodii da se provcri proce.al soddajanajbolje da ne I osroji uop!re).

Znadi: iim !idino da u sastavu prcizvodr d!e hidrcscDizovana bitjDa rnasnoia, nekalobude sienal a oprez (na talost, to demo lideli .a reoina vclikon broju proizvoda, misno do sada u naiin prodavnicanra plnaili ssmo malo prcidoda n. kojiina pise radan

sasrav neke namnrice koj, je indqsrrijski pr!izredenal'?ns mxsli (ne sme bni vedi od 2%, madaje daleko

?rcreini-!el.nier in(: trff r bozidhi kon+rukrij!

Prcteini. odnosno beLardeline, snabdevaju telo rDrino kiselinma, koje ob*bedjuju Ldt,adZavanje i reparisdje- odlosno pofl"rljaije lkn!, a takodF $ fundamenhbn izvorvitalnih supsl$ci: eflin4 hoDnon4 neuro nansnitera i td..

Nase tclo nili prcirodi, niriuoFsle prcleine. nale teloobcbedilo o&edjene anino

skladilii pDknre, ukoliko unosino malo ili rc unosinopodinje da rugradl\ie sopstvcno mitian. rkivo. do bikiseline neophodne za rad sra i unutrliDlih o1'8ana, kao i

p'!ce!a unosa je oko ls po kilosrahq oada poovd mos ipak nora biti oko 1,6s po kilosmru

Unos prcteina jc vise neco nuian,najnovijin kliniikim ispitivejima,

U cNenon mer i u pileden i iulcefr belon nsu se nataze vetike koncenracijekamozim, anino kiseline koja uliic na misaone procese, mzvoJ mozgx, rspomladFpbes slaEr.ia mozgaj a u oblik! slplenrenlacijc da.as se obaveao koristi kaopomodnilek u lenpijiautizma kod dece,kaoi u legereijanskol ishnni.

s druge slnne, niliiima je neophodna ova anino kisehra da pmlilno rade, ovo senaroditoodolsi naau cij!$ianogniijia,

Niro kamozina se soanji za 67% do starosne dobiod 70 sodina. Da bi sre bilo zdEvo i3xl1!noi ova supslmca se noD unositi puten suplemenlacije.

l l

Jo! uvek trtrje nedoumica oko konzumimja ctrenog mes!, mnogi nuticionisti suprctivnici qjeeove uF.lrebe u isrnmi.

Hono Gluana kazeda iDaktreba unosiriurnerene koliiine crvenos nesa. jff lo noze dabrde viSekoisno n%o itetno.

OeranidcD.je unosa neophodioje kod bolcsnika koji bolu.jLr od parkinsonove bolesti (neabmjeno, vei o$anidem) i drusa osranli€njr a sada nisu poaata.

Cojtnost negltivno utlde namnose, dobrc poznale nadine. kao ilo N operedenje yca ikflnih sudovx, poDst kvnog p4tisk4 Lalozmlo opasnih natenja u cEvina, oteiava iEmeii runkorje rada unun"Snjil oryana (retF, raDloeas, bubrezi), ugrouava netabolickeprocesei dovodido poEmeaaja u lunkcijii slrDktuizClobova ikosliju, itd.

ali, danas su oDsezna ispitivanja pokazaladnekru povczanosl iznedju debljine coveka iskmdenja njegovog:ilolnog veka puteinjednoe donedavno mdo poznaL.g nebani2da,kojLm Daie sopstveno nnsno aelije'lodr|- onxj gendski malqijal koji presudno odEdjujcduiinu naieg ,lvolnog veka.

Na osnovn radovr dokrora Tim Spdctom, narf.ikd iz St. Thons Hospital u londonukoji.je pruirvljudi senehku sliuktuu i paloloska optereaenja blizanaca doSlo se dozapanjujuiih rezulrah o ponnlanjd geierskih 2alisa klko kod sojabe decei hLo i kodgormih odElih lojednuca

Rezullaii su objavljeni ! $nrdooj periodici (LxnceLMedicalJournal. pre svega), a kanijestudije su objasile i nolekulamo-biolotku sirurtru pbblenu skradenja tvotnos veka

Erio Ravussin, izBionedici.sk g lslrazivadkog cenna u Baton Rouec. (LA)je s svojnntinrom porvdio Ezulrate iz Londona.

Kao posledica nnocih istmtivanja. Mstavljen je st dni rim Da MedicnxkomU.iverznetu u Ncw JoNeyju u SAD, gde su ciljdo hpnivmi genetski zapisi kodnckoliko hiljlda ljudi, kako nonnalne iclesne ietine, t6lo i kod goj aarih.

Vrednost BMI (body fra$ index, Fjan koji se ne prevodi, x do nedavno je pEdstavljaopouzdan iudikalor za k lidin! relesne frdsnod), preko 30, bilaje fallor u dennisanju

.redna od ovih stud,ja, nirorito znadajmzadalju sudbiruleorijeo kadem tivohom vekusojenih ljudi je oballjenana L l25 zcna, od kojihjepDko20% bilo sojrnih (inale su

ribo,to jski tesLovi su podn^nevali konrlerne biohmjjske, ibmololke uatize, kaoi analiz! jedne posebnc strukrue unutar ielija belih lndh zmcq koja se zove retonda.a poznata je po tome ito predstavlja pcifeni dco rJonozona nolekula koji nosi na!ukupan genetskj Dateijal.

Teromem je (D rakozv4oj Hajaikovoj reorlji o std€iju) z4rurra za rFjanje naseszivola, taro lto se ! nobenrLr delijske deobe, ona skmti ze odrcdjm! duzinu

Kada se 6elije rkiva podele a onoliki brcj pura, koliko namje priroda poddita (najdesieizmedju 43 i 54 puta), ielija dalje ne noze da se d€lij js se teloneF poFuno skarna ibds e l : jaLa ' r . d u 7b ' 01 dr r r . kdddo ld / do T i o ,CJ1 ' r '

lstuzivmjejelolzalo jednuzakonitostkojaseodnosilanaispn esojaznezcnc.

Telonere sojunih tena su bile starisdiki zoadajno kraie neco reloDrere Zena sanomalnon telesnomrezinon.

Kasmja htrazivnja su poivdila da s ovo odnosi i na d{u (eojazra deca inaju kraaeleronrere od svojin vdnFk4.

Ubzo nakon ovib istruivanja. 2005 sodine, otkiveno je da se u kai sojaaih ljudind@znaca jno ! i ! in i ro i jedmchonona,powivu lep t iq r (oga lu iemdne ie l i j c .

Ovaj homon oddFnnn nenanizmina skraiuje telomse (ovo je slidan mehanizan kaollo i duvaDski dim d€luje u smislu skrldeda relonera) Ovi rqulrari sulodstakti Svclslazdravnvenu Orssniaciju na akcijui danas se ogomna novdana sredslva ulazu u rerpijucojazne decc i prevqtivu sojaznosti uopite.

s druce si8ne. naudnik sa Kolunrbijskog Univerznch u UsA, Rrdolph L. Leibet kaze,da su lkdani raltati htaziveja veona FDrclcrivni. alj da ne monju obavezioznaiiti da ae svi cojaai ljudi. ili oni sa slmdeniin lelorneEma. biri osudjeni na ro dannd mhdi. On ostavlja nogudnost daje rdne neophodno zxdeoh.uLidito. hko dajemoeuoe da se kod nekih ludi aelije dele sporije, pa iako jc mocninosl ieprcdlkcijetnanjena. noze da se oiekuje prosedre duzina zivota.

kpitiveja sn takodje pokazal. da i kod dece i kod odEslih osoba, koji su bili sojaq llzatin ostvadli i oluvali oprinalnu teiinu, olaj fakor rizika esoluhro ne posloji. Masnolkivoje bomonski akivno lkivo i lonrln se kao nezavhna foanacila. Ako ga inmd uvlsku, naudide nam, ako masnooe inam. u normalnom pFcentu, dulaie Das, ako ovoglkivainamonanjenesoibneba,opeldenanDauditil

Koji pokrznrelji sojaznosti?

Kad k.reno gojen, mislimo na ro da je BMI roveka preko 30. Radi pEiaostiodtdjivmja stQena uhmFnosri, dizajnirana je tabela body fla$ index a (bodi nasindekt po kojoj se mozemo veomabro oLjenlisatikakra nlmF kolidira m6ti, dovoljnoje znati nlsu tezinu i lhinui l&o 6etoo se orjeDlisatiu kom se detu skale nddino.

Jednostavno odredjivade ole rrcdnoslije slcdeic - retinu u kilosrunna podelino savisinoin ! Denina (na p1nnd, osoba ina ?0 ks, avisokajs L34, dabisno odndili bodyma$ index. podelino wedn.st 70 sa kvadrat n visine, 184x1.84, dobrjmo vrcdnost24.61)

cojaa je waka asoba koja inra BMI pEko 30, a pttemo uhhnFna F slaka osobakoja ina BMi preto 24,9; nomalno je uhrmjm svako ko ima BMI iznedju l3 5 ; 24.9, IarcdrostBMlisrodlS.5jerakodjelarolotkaigovorinanrdajeupitaDluporhaqenost.

t 5

De6 je BMI lpal preldidjen faltor i pokzalo s€ da j€ }otreLrno uaditi mrosopl€ciznije ispitiv.dc saslava tela da bi se odEdio ialdor gojuno$i (!r slega to note.noeudni lnBody analizator tela).

Neko ko irra dobar miiidni sdstav i nomnlnd kolidiiru vode u ielijam! moze imati ve,jibodymas indd od.sobe kojr inadnoso viic masno6a imMje misiine nuse, paje ovanet! postala neupoftbljtva.

Jedna meridla psiholoika slddija iz 1993 eodine (4.500 veona sojaznih ispiranika)otkila je da 82% sojaznin ludi scbe vidi tao polunjenn, nalo koDulenrniju osobu i neprepo2naje se medju siluetana iznedju viSe goFznih osobr. Kada bi hpitivxii pokaalisiluetu dolidnog ispitanika oa fotografiji tr2 sih€lLL normalno ubranjene osobe, iak 79%ispitanika oGovam da je u pitmln folo montaza, j ef sebe ne mogu lEFzmti kao veliku

Cesto i u praksi morcno d i izjavc k o lto su: obozan no sd debela, poeuno samve6ix{dok@nojeusvimozbiljnijiinneuFnzioloikimispililejina,dxjekodgdjenibLjudilucenje honrona itie zr skord 35% isFod ndmulnos niloa, !a izsleda, da ovakva

DepEyvnon raspolo:enju podlesne 73?% gojaznih ljudi, a lite od 60% pncijdaraBoapnnati nedituentozru dtidcplrsivnu teEFijull

Znadi, ako zanenximo izjrve pojedi h gojmih ljudi. pokNajno da shvarimo dajegojrnost izuzehro komplckna i lsonaretlo izlediva BOLEST.

olabolesr se ne odnosi samo M obolclog, ve,j ukljLtuje dlravu njegovu porcdicu i mdnoi r Lijareljsko okuzenje.

Francnziza go.jazoost kaiu daje bolest koja oduziina yc6r Dokroro je da gojazni ljudinisu sEnre i zadololnc osobe.

Ndbolji Eultati u k'"piji sojunosti so dmas postiiu kombinovanlen individn.rnihdtclx i slplemenard koji vEdaju ravnolczu u neurolmnsmirerskoj funtciji u nozgu,lojest, vFdanjem oseddja ede i ndosri

Principi llrono - ishrrne

U rDemrnn hiono ishraneje od osnolnog aadaja prineniliznanja o medicinskoj srmikoja se zole tuonobiologl.jn, o v,.ti nanrnnic., isko stljivosti, lao i o renenu kad seclcmcnti skladiite, a kad se eDe'?etske Ezcfle alplllaju iz adilocita, odnosno idnih

Vei sana dobnn konrbircvmjen ovih pincipa, mi nlaino zdFv pristup istuai i timeponEzemo uspostavljuju Drnoteie u naGn netabolih!, kao i relesnoj tezini tolaFideal.azinas.

IljL'tNiclijenaleglelaahtevajucndgijuitsdan6ne6elijeotpuirajuusuadiltenunastdaleto hkie nego bilo kld ka ijeulok! dana.

Idealno vrcDc za lnos rmir ca kole lako i bEo daju mdsiju i Iako se skladilre ioau3laju, je uFavo ulurn.

cftrlte im{Liiivo, njskosrc er h nostxc kr.lnrJr,

ooeudi preliriaj u nhra ,jer jod'no ju1lrnji urNbsz oldevanja ispuitrju iz srog ikladiSti nasti i ro

To su t8ljeli lidrali (]neb, nzne

Dlimnmcijtr doruilo je nrjtctihrane aldivirr mNre delle da

A \ o . n u o p , e j a . c r o o o o \ r . . o f ' o . r o _ , y . d . j J 1 I r o i r o d p o o . J ' o or .n . .3o iobad,e i , re /e . / \ " ' . i . .o Lo ro to /o t " r " "o , . t , .o r i \ .nanavlja saskradisrenjm,FrF zab nuro 3ro nena novos unosa hdr.jn ih supsta;i.

U\er- e hotro dtu& . r "l'o 'o. ':. 'i i bior-od .a je .o vrr" .Jd Fto prto..o

NaSe ielije su ! veier4jnn salitua vei zonor€ne i leoF, (knizot. ho.no. budnosli senmgo nanje ludi, poreoje da se ludi hamon sna) i ljeiije po tiniji manieg otFoE, rudea L p i n - e a e T a d a b t r d r ' r . a ' a r e r o p o n , N . s d . I -

o . o - , . a . e . - o b e I l o r . . r . ; ' o d i / o i . o ' , . o r s . : , o r - p o - o r , , o b r o . eorgd /d fo ' .n icdd : 'd i - .h r i i rn \ ' pF , - .c r rx o - ' - .ne \ re nen I L J to

Ako uvece s6emo m6rcde i seoero. mi smo upmvo dodati nereljala naljfr aelijamada uskladisle €kstm Dast,lalno na vEme kad one ro i inadc rade, i (!dje onobndjxller a l r o s i n b o ' ? T . b c / o b r ' , - d / . ' J l i v r . o b \ t a t r o m - i l - . - c

e n i . o { o o € | \ r o . . i \ - E N i o o . - 4 x m onivo honizola, 10 jesl utidcno .a uspouvanje prn dnoc pada rivoa kotuzola u hai iodlazemo luierle drugih neophodnih hornod4 koji leslvujiL o Eparaciji. odnosnolophaci ielija i phvljenju zdravog inuniteta).

Najlakii nadnr da izbegreno svc probtefreje pridrtjvanje trhosa In"oe od 3 prta ! tokudana, (od 3h do 20h, sa pauzon od 4 sta ianediLL obDk ) a iafodirdje vazno u rokrp p t o d r . a 1 4 i \ e . L o r c n u i l t . r d , i i L L p . r .

NAPOMENA: POSLEDNJI oBROK U TOKJ DANA MOnA BlTt NAJMANJE 1SAT PRE ZASPNIANJAI

NetoleFDcija prda odredl din ko npon entama hrfte, k& i atersiiske rcatrcije na hnn!nogr s aesto Javili u obliku mcdaja unon,lDnosri, Clalobotje nd Netolcmcija ia

|nioliko dugo Benfta un6nm hanu koju ne podnosjno dobb, jaUja F gubickdnsne motivacije i Edne endgije umor, niercni lolovi u zslobovin4 resobe savenlenr, pllnene na kozi, vlloglavica, ar,aa deprssij{ sojsznost. klrcinoili, ie6enra

t 1

Iako Mo je priloda poda La moi da prtpo2nnno polencrjalno neDozeljnu hmru i dajeizbegavdo, kro i dd nesresno lzinmo od! kola nm odgo!!h, ddas je na talosL,teito DrepozMli ove prnodne podsvesDe sisnale.

Naide, od rdog detinjrs4 ni sno zapodeli nal prL L skEienje zilohog veka,opteredivanjen lela bbj n srickalicamu, slslki3iDa, brbn lunon, hraDon punonkonzeru$da i Desticida.... sve olo dolodi do uspava.osLi nalih pri@dnih meh&izhd ivrlo bEo pr€slajemo da Pt€poaaj mo one .annnice koje tl€ba da tbegavmo.

Dan6 je tehnologija toliko napEdovala, dd i .ajopanije naninice lEpoznljeno kuo -naisladje. jei sa dodaLim 2adinida i bojama ove nmimice postaju veona pinmljileI4roge mnirnice nas priluku svojim zvodljivim ukusima, naroaito sn opasni slatkasii islbi dodaci.

Izbxcivxnje$ hra.e koju ne roleriSemo Jobro, n vile od dveneiine sludajeva, doLuidonestanka zdr avstvenih tcsobr kao sto su povisen holeslerol, visok priinal itd.

oraainjenica ituaveliki2.arrj,jei nad govori da nozenro biti z{tdvi pemellim lnoson

Ali, Iqko dnms bili pldchn?

Malo.je onih koji ois! probali lampite, kEmpite ili hambuBer sa kioska ia doskn.. aliistolakoditamo i brojnerekrove o zdravoj hnni u svin dnevnjn nounama.

I po.ed svesa toca, maio je pozmlo da uolite niie lako napdni predlog za idealm

svrLd corek nna jedinsiven seneiski zapis. PEma ron aphu se odvijaju ye nalefizioloske fnnkcijo, a svrkako se ovo odnosi na tuelabolizan i iskorntUivost nxnimica ucilju stveranja oueije lednom dovekn je a stvamnje eneisije odcovoEjuiajedna vsranmim,cxj nekom rlrucom, sasvin druBa vsta. UDulafjedno pondice dak veonra destopostoje rdlike r sposobnosti iskois{eirl! nimnnic!.

DelinicijrHbno hl,unc

Hmn. nur cija je srana Dedicine koja se bavi dilcleiikon i indiliduahin rctmonishaDe prema 2*onnosrinra pircdnih hova lLLdenja hornona i enzima u naleqolganiznu. Jcdno$avno rereno, svakon aovekuje potrebDo da kdisti odredjeno vstenannnicd u uzLidno doba dana, da bi dihova iskorislljivosr za srvdanF eneryije bilamjvei4 a srvdanje oq,adnos natdijala p'i ton najmnF.

Pnndip hrcno nuxicrje je osnisljm od slrdc d. Alain Delabosa, fi".cuskognltncioniste srcdiron osandsserih sodina dvadesetog veka, a zatim je u tokn destiiagodiradop noson nndgib sveakih naulnikanenjdo oblik.

U naioj yedni Ie lesko pineniti prog,am & Delabos-a, jcr vcliki boj ljudi nnaporeitiene vrednosti holesterclq icde'i i eoFaosl, pa je noEo prelr'peti jog nnogedodahc izhene, da bi dao rczultate.

1 8

OrJ j r v im ? \ ! ' r ' edno .d \d ,J onmer . r . "

d r j , . e de oNo d .

llrcno hhrMa je jcdlni retin isfi@e toji n. ledna jcdno{are nadtu dula jti vnda

?rlnenon principa hrcno ish1tr€ se bez velile nuke, tmjDo subi vi!d( kitoFama, aukoliko losroji poEmeiaj u u€dnostina seien, hoiesroll; i aGlicqida u kni ovaj jerdin jedini pravi terapljski izbor za postizsqje noinalnih yednosti j spredal;njenstanla dijabetes4 bolesti srca, kFnih sudova i Dralisnitela,

Niie islo ako ujedno dobaddajedemo vsrur!&e koju prcna natem p rldnom riLnuizludivarja homona i enzina ne noieno iskoistiti u ro odrcdjeno doba dos, s noslibNno inati veliku konst da snojc pojeli nekoliko sari rmije iti ka rje

Na! netaboljzam jc dingovd od srrde nomom i enzim kojr se iztuduju u okliruodredj€nih oryana, a ovo ludenje je uvek ueDtnski odredFno i to ne prena najnnindiyiduarnin navikama, !e{ po zakonu univeratnos rna dana i Ndi. O,aj Lnail jepredslayljen slsdecnn: izlazaksunca, podne, posle podne, alozak $rnca, nod. On diktir; ito kako 0e izgledati nal individualni biotoski rtta .

-rGbj odFdi"rc oe'gr p po,ro JL e e eit. . \trqe T. oild c p o / a r L c r l | | L ' i j e . r o ' ; e . o . . h s L a d b b i \ d a , i e e e g - b l t , . . n x | d , .ovi inletuali su liziololki. znari prnodoi, nqvesni i odEdjeni su zapison u nalen

Hrma koju pojedeho se nikako ne mo;e uDotEbiti za dtukno sLvddje energij c.

Ddb ra . r oc ,n i nog ' n -n t r a ,o -a obd t . { \ ' oor l r l ie oor .ebro ]e . : e \dl F ' r d s t u b v o T s F . e n ' E o j d o p o l b r , n o t c i \ o , . - . e t , d d o 4 o g lkoisdi dalje a stlahF odsovaduieg obtiha enqsiie.

Neki enzini seliSeizlucuju ujuiro. neki u podne. neki poslepodne itiuveie.

Ilomofl se tlkodje izluCuju u dnevnon fitnu, na prinirj Fno ujuno se izludrje najveiakol iiina koltizola i insul in4 dok se melatoni n, homon sla I urj s ano uvede i noiu.

Po ieo ' r - TL iF ,e f , . rooro 'z eLo l .o ,E L o rFd jeno doo, od . do . ,avae. r .1 - [e d rse .d ra i .c ' o i .o dob, dd ' .o r€no od . o i ino vc p" ,oRefizioloike rez€tue oryanizba u cilju korisdenja re mmirnjce a stvdanjc potrebie

Kad pojedeno neodsovmjucu hmnu u odredjeno doba dana. mi zbunjujemonale,ezdekoje |!de bitne homone za akivnost naies orsanizna. hZnno od njih dr se aktivimju i unEme kad se one priiodno odna aju.

Kad seusled lih nepEvilno lojavi nedovoljDo i ncadekvaho tLdenje enzi,na_ dotazi.Losrelki u netabotizb! koje vodc u hroniiDe botesti i eojDnost.

Klinidkije dokeno daje !o{e posrelan izbor a jL(ro. s testenina z !ede. Nili ie Mmavo.e pohEbno L'jutro, nni inafro fiziololku mogudnosl da sa iskoisrimo ha pdli naiin u

t 9

to doba dana. lsto lako, testenina u vedeujim ili noinirn satima (a ovo F alsoluhooajaelia greika u ishrani) nam nlje pdetm izbor ukoliko inmo viiak kiloglrm,Iormoguinosr dxje isko.istifro za stvtuanje ene€ije pFkidno ne posloji u ovo doba dma,lsled Driodnog nedostark! odgovdjucih enzima, pB svega tunihd, koF vre ouj

Pdroda se poslxrala da na! orsaniz.m nedljivo i n! najboljimosu,jinadil iskoristisvakuhnnu koju r oFdemo, ali snro ako je jedeno u wme kad F fizioloska fukcijadiCe{ivnog sistemr odgolanjLtia. rogrelm izbor lrme ! odredjmo doba dma dovodldo stvalanjn meiaboliakoe otpadx i anlvanosti ieLija ol?aoima

Ovo !.ehenom izeiva $zne bolesii orgmizna. P€ svega, nastaju razne freiabolidkebolcsri (seicara bolsl, usled isopljivdrja Dankrcasa, porened.j lipidnos natusapoveirnje vrdnosri t'igliceidai hole$c$lar krviikaoposledicaologa, nastajubolesrism i hanin sudova, vhok prilisak, ali i pEmm std€njc, roii maligniteli, dcecnerativni

Naide{dr viJljiva posledi.d etSde n ishrni.ie pojava gojdosti, k*o op3re, bko ipdcljalne (Mlapljanje nasnih iepozilR u odrcdjeDin delovida lela).

I<ad pojedemo rek{ lr.nu koju ne moieno da koristibo a str.nnje energijo, nijc Nldndiitino u obliknmrs.ih ntrsl.gtr,2r ncl! drngnpilikn.

Pbblm nastaje zbog Loga lto ova nskladislena mas.ola niksd nije susvnn dista, vei onakoja se u nstem orexniznu pravi sa dodacimarelabolidkog oipada. ovxnano,a se kao(akla nd korGtina pmvinadirr nik!!rije, u nudajevimakad bi tebalo da se odobodi izdcpoziia u cilju stva{nja hd€ije

Dodatno opteEienje za mi orsanian je lo sto ni nastavino sa lnoson hhne upogre$1o vFnq Da osim sto se nakrpljeno nrsnoia nikad ne iskorhti, ni dod,jenonovu kolidi.u u skldiita NrEVnd, od$lvo fizidke llrtivnosii je okidad a nsravljaijetalorenja nsnoia,jd miliii za svoj 1ad korkie leliku kolidn ene€ije, p6 se masnodeleo'nr l*o nakupljaju kod lludikojinisu fizidkiakrirni

Ako pokcncno miliae ni snr. uradili vedi doo posla a na3 pravilan ndabolizam isrvranJe silude tela koja odsovm nasoj prnodioj koNlitdciji. P ldna konstirucijadorekajedvslo izteenulo, ane nnihvo idebeLo telo.

Ualci prckonene tetine, pdjrve koj. predslavlja izuzenro veliki problem lod doveka u*eiu $ Ezroliki. mada jc iajcciie n pnanju skup !i!e faktoD (navike, psinoloika$tuktum lid.osti, kultrno okruzenje itd)

Nasiedle se jo! uvek nalodi kao vaian hkror ! nastanla sojaaosti, nada se sv,keCodine u hemtu'i obFvljnje, nxkon dulixta neke nove stalistiike analize, da Ic olajmicrj rMije p lidno preuveLidan.

Bit"r ainjcnica jc dr s! nlril(c u poslcdu islr.ne utrtrtrr jedne porodicc veonaTnairjatr uzroinih trdstrnkd g0jrznosli.

2A

Mnose reonF o ndtaDlu Eojmosti su dmas altlelDeriijenics da je od pEsudnos aacaja a razvojmogoblrjnih oboljenja. ip* bitan izbor lnane.

Rerinr h'ono ishrde zabmjuje uos smo nekoliko v$ta mnirnica. no znadi daveliki izbo. hme na rapolagmju. Ovaj p ncip jc pE s,esa opiti zivorni pincip, anjesovo pral<likovaje je potrebno sdo n.lo -aDJa i zdravos uuna Narodilopovolje kod decc, rrudnica i slaih ljudi.

U hrononut tinom .etidu ncnr! ograniienja u i{oliiini nanrimicl. slatkjljm itimasnod.h,, Ne postoji Droj.nje kalorij,, ncn. spisko!. receprro po diniDa.

Hrono islMnon kod goj anih, za veoma hatko u€ne (oko 4 nedeljc), bez ikakve nr*e,dovodi do upadljivog cubitkareldsne retine (u pmksiimamo studajeve od gubiika iviteod 10 kg, madaje najdeiie oko 6 - 3 ks n6noaa). Osin subirka ilasoaa, ovaj netod€sulile izgled siluete, nate telo posraje oblikovano prdla !rcdjenoj - fiziotoikojkonslituciji lzm:en stomak, jahade pantalone, velik! zaditica, debetd butnre ird, Disupokeatelj nlse konstitu.ije, rer: posledica ncp$rilne ishEne i Dros! se rcsulhati za

Dakdeo F da odredjdr sta hEne ne odsovar sd{oj konstituciji D. bni$ h6noodndili v t{ hodotipa, pnmenjrFno takoame anrFponelrijsre nq€, kojc nam nPraksi ola&isvaju individualni Ddstup.

Na lriner, dokuanoIeda suviic kuvanos povrd! u ishrnni (Sarsarepa, ceter, cvckt.,paikrnnr, bomn(a, krohpir., itd) doyodi do pojave iirokih l{ukova, srviie nesr nish.rni doyodi do snanjenja Dolov., butinrirtom.ka i Dtrg0g lovcdnnjr ramena jsrudnog koia, nnogo sk.obr (rcste nq laonpir, blcb) dovodi do pojrle relikosstoh.kt. butiDa ' zndnjicc (! zavisnosti 0d Dol. i godim starost), ild. Da bknoFuzdano znali koja usta brane odsolam nainn pacijenhna, ni obavtja'no testin'ole d l- ,e ldm ' LBod) .n:li. ea or Drotr p .sLo-.

Pren. trrncusldm rutorin!, rolike se greike Dnve bsi '.oson vrsre n.mirnicrkojene odgovrraju norloloiloj kar*re.htici miss tela.

Doskon.je bilaakuelna iloona-adajna uloga krnih gnrpr r nadinu ishEne i izborunhimica alije nap!3tena sanim ainom autom Eo je, koji se iste javno odrekao 2OO?

Dr.litd D Adano je 1996 Codine ob.javio pFU n nja knjiea, koje se bave ovon teDomovaj lektr zanird svoju rtulju (ovo je zapnvo rorija njcsovoe oca, srdd pedeseiaksodlna) o slacanju odredenih ksnih supa sa vstama namiinica. Prerns roj tcoriji. vstabelandevina kole se nslazi u hrani (lektini) ponah se kao iz.zirai: benijske ftalcrje udodi sa belandsvinama na!ih knnihielija iovom reakcilonr doLzido oitc'ienja ietijaBudu,ji da su nale krue delijc razlidile Grne kn'ne grupc ABo shlenx) odrede.a hfanade bukvalm za neke ljude pHknljati lek, a za drqe otoa, snan" dr D Admo.

Zane&a za dosledno prinenjivdje ovesratesrjeje i dalje u tome iio Dri ipaknisno sviNti unutd ,1 kdDe srupe. Dokudo je da je vaqiacija unuttu svare kdne gapeizvanredno velika. Najveia zamerk0 ove corije .je potpuno uopsiaaanje ljudskogor8aniha u pogledu varcnja belanievina: svi ljudi kflne giupe A Lri lrebalo da budu

2 I

u swmeioj nednini. Ali, osrajesojaznoni. kao i a ndranlk

lqeteijanci Belandevine iz mesa za pipadnike kane erupe A pEdslavljaju okidai unastanku katnronra, na Drimer, dok iitrice 2a kmu gtupl O predstrvljaju i2vor IMihluonidnih bolesti uzlkovanih padom nnunitdo. lrema klinidkim slxdijama. dodednoprinEnjilsrje dijeletike asnovane nu krvnim gnLpaDa niii produtlva iivot slarislidkihdajno,.ili ga dokdzaro skncuje.

Kao sto jc redeno. d1 DAdamo sel avio odEkao ove svoF tdrijc 2006. sodine

?rrvila Hiono- ishnno

Kad se pailjiro bim vftme obroka i lnta namimica koju unosiho, vile ne dolei doskladislenja nasnoia u odredjenim zonama tels i time se obliL tela za kral|j u€nensja.

P oriteri u dnevnom r.sporedu obroka su na dorudtu i ludku, koji su i n{reade

r ob.vozno Jc jcsti njrtm obr0k bogrr zivotinjslih nrsno{{na isporovlr.iiD ugijenim lddmtinu GeMlijc I'leb, titarico

. lzmedjusvalros oDrolo treDilo bi da prodje najnanje3, a 'dorlnojevile od

' Nc pNloje og.rnicehjr D kouiini umsa lrranq ier se sdnro odrcdjen! hmnanzim, u odredjeno doba dana

. zrbranjcn jc unos svih saznonib pidr koja srdrie ieaere iti veilrlkezNhdjivrle (com Coln, Sprile, Tonic, Cou cole ze.o, cnorgchk! pid!,zrsildjeni vodni sokovj i drugo)

. Nc prepo.uiuje se kombinovrnjc proteino i ugljenih hidrata z. ruiak iveieru. ovoje nogu{o snno njutro za doruank

. Zabranjene su svovrste (griclolic! ) izD€dju 0b.okd (svE)' Vodc i suvo vode se ne jede ujufro, niti uveic, kno ni d.tldii - l0kolnda n,

primer, ved 3nn0 iznedj! 16 i 13 lNovr, po zinskon raiunanju vrcmena(zuii od 17 d019 dlsovr po lernFn raiuninjr vrcnenx)

. Tcstcrnu sc ne smejest' uveie (pNte, pic!, hleb, sendvilj,.)

. Hlob, tesfcninc, pirinri i sroobnr poyrda (krompir) se jedn najkNnije do 1s

t (raylje nleko nije hrrnr lr0jr Uudi nogn lrko variti. ! iako se i dalje okotoga poleniie dams n svetu, horo ishnr! gn tr potptrnosti zdb.r.jujc, nopijo sc, nfti se strvljr n kafu. Dozvoljcnojc nlcLo korktiti po.ekad n nekinkuyatrim jelnnx,. kiselo Dleko i sireyi sn dozv0ljeni

. nrrsoriqi biljni sireyi (osin tolu - sojinos s'.n), biljha prvlEka. biljDi !la&pekarsk. pecivi,kro ito su pogaiico, k.oasdni itd $t tako?an€ f.h$masti throno i5l'rJnr ne Llo^oljr\0 trponebu 0vil, nnmi'nicr

MLEKo kavlje se ne stavlja ! kafu ili daj, ne pije se, noderna nedicina ovo mleko nesmatra ljudskoh hreon, ni nemamo adeklat|e euine koji f,ogu da r@loiebelardeline iz nleka. !ase trorganizmu talote olFadni produkti.Dokeno je drslionikoji piju mieko u vedim koliinrana imajL, snanjenje gvozdja ukr vi i bojne simptone alersrja..Krallj€ Dleko NrrE iaor kalcijma. jer avrj nineral ne mozemo apso$ovatil Kalcijunse nalazi r dNgim namiflric0na u daleko vedoj koliiini, na priner u slSenonr pe*unu ga

22

'ma l4 puta viie, a apsoQcjja je porpnal TEba naponenuti d.jeu &hin vEmeninab i lopopu lamoni t i inasarec ikob i l jemleko.zna losedakr ly t jemtckoaoveknemo:edasvailvsta ikolidina prareinakojaseu njenu nal4ije osbmm pmorem zan6disestihi shlem, a ne nasnoaalU tuesto j osuna ulek jed ite kiselo nleko, jo gu se tesko vari, narodiro onaj sa manje. itjbez mo.o6a.jer ibadosLa skroba u sebi smtka se nalo taklevad iboljekodsti.

NA?OMIINA: UKOLXO ?OSTOJI WLIKI DEFICIT NIASNOCA UORGANIZMU I MALA TDLDSNA T]IZINA, PRIMENJUJE SE DRUCACIJIPROIOKOL ISIIRAIIE. SA VEOMA CESTIM KONTROLISANJEM IN.BODYSASTAVA TELA. U }-DdDRNJM dASO-"'IMA SE TADA PRETORUdUJAIJNOS CEREALIJA, NAJiESEE TRIN'A, KUKURUZA I INTECRALN'TESTENINE.

Da b ljor.o bd' .1i re/l . ddo . ibole A, rl'rb. po -b o e oo" r .c- .d "r e l o c d i c 1 4 b o u O \ o p o h v l r e v o r . u o r . i i v e j e o i . - m o n ! . r o F

hkotisriti za stvaFnje enqije ia ielijskon njlou bez aternih ostatxka. a koje naminice

U pnksi Anti Aginc hedicine, nsjielieodrdjiaanja netohFDclje na hnin, a nezahleva individualniji lrntup.

Najlonatij i i veoDa trazenF MoRA biorezonantni test, a nri sa obavljano na aparadnaMoRA super i Cotury. Pdncip delovanF ovos ap{ata Ie osnilljar i dizajiimn odshne najpouddrije8 svetskog proizvodjsda pcjs Dejkqs, lidqa tr p.ouaaunjubiopolenci.ialaorsdizma, Ionpmiie Metuonik.

Nije dololjno bitiumqei ijestiponralo od svesa ilerovatjda iejn. bitiritalni_ zdEviid u g o . e n i . \ , p , o r \ d o l a / " r r - o d r o . 1 . 1 o e i \ " . . . n t . i - o o r o c r . f " r " . :samo ! vreme kad nal oryanizan tu luuu t*o aari i bog3to koristi. Nakor nekogq - ' e 1 s . . o n o d d a n a 6 a t t i p i . ' l l o

" J ' r a o - . a r r

o o s t o n h \ o ^ q o p " e d i - . ' e \ c e n o p o . . o - o l i l o t . " n e ( o . . o n , I e b a I r o n

NAPOMENA: NE TRD]}A SE BOJATI KOLICINE HRANtr KOJU JEDEMO.A(O JE JEDEMO U PR{VO VROME I U PRA\4LNOJ KOMBINACI,fl

se primeiljuje neki od biordonanrDih resrovaEstnanje iz krai, po lonnin stulana, jer se

Pni koDk koji Oavino u ciljn pmvilne pimeDe txlno nu6rivnos principa l€ usledeaeh:porebnoje smiriri akivmst pekre64 odnosno sutterade, da bise nNulnskaaktlmost nomalizoval., pa je prepoilka da se iajnmje dve do deriri sodtuice (dldeljnoF i duzd izishFne iskljnde sve v4re slatkisa (holail. keks, iokolade, voie j dD.Zbos loga llo nleko u ielncu pravi smdvice, zvane kaeinati, kol e spdavaju Esorlclj!h.osih mineralaj rnleko sc slakako hkljuiuje iz ishrade a sva vr€meni. ati i mteahiprcizvodi u sanofr podetku plograna, naioaiio josurr, kaikavalj i *efi. i svaka vsta

'))

U okviru ovih srula, do?oljdo je u oaom leriodn koDumi€ti i nanimice toFp'€dstavljaju IZUZITKD :

dzem a dijabeticm, bez ikalvog doda{og leced ili zasladjivaia, nosndeje koristilidofraii lprzen ili ukuvaD dzen, ali u desa ne snefro slavii ni Seder frullozu niliz6hdjilade 0 do 2 Nra nedeljno)

kiselo mleko 2 - 4 lula nedeljno, procenat nasoda do 1.2

- puier {b6lac) l0 do 25 gdnemo

- hnu dodal u biljne dnjeve, vddu, salaLe i dorbe

cneno !ino, l iasa u rokudanr

(ove nanimice usled posebne tehnoloSke proizvodnje, ili osobine ne r€nete m!

NAIOMENA: Izbeglyajte mmi.dice koj€ sadr;c skrnene bne leferq dilnosnododat beli ie{er u toku tchnoloikoe p0stuplo Droidodnjc. T0 si nusti, rnzne!rhuljicc, kortrOel6! lclnp. ild. cirajre dekl.raciiclll

OBROCI

DORUCA( - 0y0 j o najratniji obrck !! |

Dorudak je kapnalDi obrok, jer ovaj obrok definile sve 6elijske turkcije u o€anihu

Ako .iste spremni dn nrcdotc dorutuknists prrvi kandidat za prinenu lrono

Idealan dorudak lrebdo bi tis ssdrzinasti, belanderine i spoE iedere (tnarice), jer je miorcanizatu pnbsodjen da smo ujoL6 tuote dobrc vairi i iskorisiiti konlinacije ore

ujur'! je najve.a prcizvodnja qrzim koji udesivuju u indabotGdrju m6oih nanirnica(lipde). Od lndukata netaboliznn nrsrij konije se Doir, u loku sia svafaju novi izaceljuju oie{eni zidovi detija.

Ujullo se DDizvodi larozvmi endoseni hoiesrenl u jctri, neophodd za sintezu homronai za mnoge d.use turkcije, a $asio':e u j anFn obDku pomzu da se sinlelaekvaliterm ( ( dobe ,) holesrerol.

Ukoliko kroz du:e vrcme ujulro ne u.osino nrs.o6e tivotinjskos porckla, poveiava seprcdukcija lipopbteina niske gustins odnosno, taLozvaros loseg bolestc$|.. ovaj LDL,lo! hdlestercl, umcsto da ndestluje u altiti i obnavliarlju ielija n*es o'sanizma,nap'ltiv, udeslvuje u mnoeib zalaljdskin piocesina i Dodlozatrje oksidaciji dobodninndikaliDa, pa se ubzya prcc6 star€nja i smnn in tojara Drosih oboljenja(kdcinoni, bol6li srca i hhih sndova - visok pdtisak, ateroskle$a..).

Ujuro je zmdaFa Fkrecija i flzina koji nctaholilu unere betandeviDe, pa le iiskonsdjivost pbteina Lakodje dobra (ovi proteini iz hime se kasnije koftk u s$annjusadrzaja nalih ielij!). ovo znaai das ujulro n.Crjestijaja, siEvi, iunkai slidno.

Ujulro F sekr*ija homoia i$ulina najiSa u toku dana, x ovo veliko hrderje insulinaodsovara i velikom ludenju konizola, homona bMnosti, koji rakodF ujurro ina najvilukoncentractu u ol€anizN u toku dda. Kortizol svojon akrivnoltu pdodno dodatnoutrde na povcaanjo lrednosli ie6eF u kNi, Znadaj ovogrje u tone iro oba navedeoahomona ujutn kopljujL' pa.kiea oliko unosima bzolaredc sedcre 0ncd, bcli 3cief.yo'je i naroJilo veghike aladjivade).

Da bi se pankreas altilio od oscilacija u ludenju nNulnra, potdno.jo ulutlr unosnispo€, odnosno slot{e ie,jere (inlegralni hleb, psso, heljdu, ild), a ne brc. odnosnoproste seierc (med, oLriiaD ieier voie). Spo setjeri se ne plqvaqiu bzo u slukoa(ae&i r kM), kao sloje to sluaa.j sa unelin brzin leiernna po denu su obe v$lc icicradobile soj poldami naiv. Brzi sederi se velikom bzinon pErlardr n gluko?i (ae,ernkdi), pd oaa pojava izuiva novo i/$ilanje insulina iz sustcrade (pankrexsa), <townenon is@ljuF on bit u zlezdu i dovodi do pojave koja se zove insulinskrE stencija i pFdijrbets

25

kao obryean i n.jlrzniji d.cvni obrok virnlrilivnos .eiima, jer nedete innti reliono

Osnn zablude da su lode i med .ajzddeijo nafuimhe a juto, Lu jc i lirokoc f l J " . , r ' J o l - J u \ " , 1 ' / r l " L t \ , . : o d l i c D . , i e r " a e c e r

Pove,jano lLtenje insulina iazila i svaka vBla veslalkih zdladjirada. Siaviie, dal€kosnlznijl sisnal za po\€6anje llLdenjx insulina de dati jedna nala jedinica aspartana nesovelika kaiih obidnog belog ie,jem. Frukloa F jedini brzi 3eder koji ne prolocnpankcas nn veliko luaenje insulina.Iakoje tukto2a vodiiie6ef, voce i dalje nije dobtuizbor za jltro, jer I osduje jo3 nekoliko drugih v6ta btih aedera loji daju snazan sisnallankEdu za LLLdenje iosulim. Prena mmBim autoriina. postoji iazeie koje se liCedzehova bez dodatag aedcm, ili sa dodatom fiuktozom. Telmoloiki Dostupdk pipEmeovos pFiaoda omosuiuje dobfu iskoftlljilost, kao i na|tr nehost, paje sladoknscinadozvoljeno da ujrt'!jedu ole dtddove.

sve rcdj i dijetcrski pilrokoli ($eiom) koji savduju unos roia ujutro iprepod.€. ositunerutnos ose6aj! povedane bo,inosti i naleta energije (kod nekih ljudi loae ujulro jetakodjc i rituali podsrrek a bolju stolicu), nikalva korist ne losloji. Sano steta.

M6node koF ojutro uresemo pulenr h,e€ ae nz.okdvati da sd si.lea l6tozvd.gendoeonog lolesie$la {Lr Clahon LDL, odnosno losc8) smmji !a nininun. Ovakavdi.jetetski prhtup snizava wednosli holesteDla u kryi i faktorc rizika za nastarak bolesti' . J n . 1 ' d o \ , ' l ' o s , ! D ' o , o J r " . . d j k ' o r n e r o i i o . \ - . . r 5

Od piis su preporudLjivi biljni ddevi sa dodalim liniuom, iioje izvaredna tonbinacijaza podizanje inuniieta. Olo iije zbog, kao !l,o se varje, bogahtva limuna vitaminon c,veij zbos tosa ito linun tr olaanizmu pravi bazuu srcdinu (linu Ie kiseloe uhso, ali nLokuvdenjaoslavljatakoamibhipepeo,ftoFnjegovdnajrroljdosobina),!svelloje6aao dnckno produzam 2ivol I vitalnosl NajlaalitctJiji odnos lda I l<iselina u hnrmibi rebalo da bude 80% baza i 20% naninic a ki sel og osta*a.

Kao slo je rcdcna, !o.e nijc pozclno Fsti ujur'!, FL osii lto na! orsbizm nebanirakvu koist ujrtro od nFsa, zbos slabog izrudivada enzima koji udesrluju u varenju

. !oda. lelkd sa i vanmo. Iako mnosi nut.icionhli i dslje preDoruduju unos voia ujul'!,alo ovo dinile, pronenite .avike ddasl Nova preForDka Sverske ZdravstveneO'Bsniac'jeje da e u dijdctskim rezimiina vo,jezabnniujrtasjein obrokul

Klinidki je dokr$o ds se redolnin unoson sleteg loia ujuft parnoeas polakoiscryljuje, a islastva tr ?raksi pokaztrju da $ kod svih ljtrdi koji rjulo jedr sad. vode,telesna terina ne noie dovesti do idealne v,ednosii. Iako tod nekih pacijen.ta postolisubital< tezine za !,ene vodnih dijeta, on F privrms. a jo,jo efekd je dFmatii!tr.

Dogotiqjro konzumiLanje veijilr kolidinuvoij! uluro i pr€podnc, kod mnoCih ljrdi dovodido p.jale lre dijabetesa i sledsrveno 3e{eme bolesti u srlr1jen zivornon dobu, adeakojajdlu vi3e loea u svako doba daia, a ndodno ujulrc su iajdes{e u grupi dece savedon telesnon ldioom. Skoro svako dveL 2rbodvlja daje voie = slatkisl I to sa viiev$la rulidilih lcdonod dokolade, m prinft.

Dorulak bi rEbalo da rraje 30 minuta i da ne bude kasnije od ll sati pE podft.

Ako se pojavi glxd u preFodnevnim satiha, posle obilnog ili Drmje obilnog dorudka, aznano dx ncicno bili ! froerdnosli &jedemo do kasnih lopodnevdh sati, ssvin je u

76

Edu ponovili unos lree, slidan dorudku, ne klsnije od I 3 dasola. Na Fnmer, ukotilosmo a dondak pojeli tost sa pureFm j iure6im p$ina iti stidm. ptu kiseto mleko_moreno ponovni d. ll ilsova ovakav obmk. ali bez konbin v&ja hleba ijakjhprcteina, znali nrotmo pojesli tost sa l]urercD i kiselo mLeko. ili sa o iuEia prs!(pile6apNs, nhka, peieDica. itd) sa svezoh paprikojn,lurnavcen js idno. rti proju sa

PRIMERI JELO\NTKA ZA DORIIdAKI

Dobb je popiti povr€ncno slet sok od lonotud:e Gvez Fdjmi sk je dkalan,odnosno bqros pH dok je Fslerizow t iselog pl.t, sto Ie nopovotjno za oreaitdn,dusotDjno zaliseljavaDje oretuizma dorodi do slabljdja tnuDos shiena, a vedma ienodo pove6eja tclsne dinE. Ovo F jedino voae osnn linma koF Je dozvoljeiopowoncno unositi ujutn,jer ima veoma malu koliditu vo6nos seieE, a verjku kotiiinuizvesnih eMim koji olaksavajuaadje (pondvtjam, ujurroje prirodna sekroija enzinakoj i udestvuju u vd€nt u voia minimalm)

l) Tostiran inlegElni hleb ftleb treba rostnad, j$ se rada akivnosr kvas.r s,uji iliFon'ili, ito olal{ava rnltavljmle ili odta!aqe ideatns lezine), mastac, odnosno puler ikiselo nleko (josurt heba izbegavati, jer tehnoloiki postupak u paizlodnji j;gudadovodi do nzloloike reakcije I oreanianu, rako daje nlogude swaranje n6nih nGlasana $otuaku i bokovina, a kod nuakaraca deslo i na podbmlku). TakodF je dozvold io i rm Ieb , n ' r .on J ra on oe / sc ! . r r Labo j te i /oo o / " r be , td ( \o j

(o!o su pimc ko.iiF odnos napcriod nakon poienre reslrikdocj a porrebnoje uskladirjone prine€ sa liston nanimica Io testu intoG$n ije na In oul

2) tslenla sa fera snon ili kdljnn nrladnn snob, kiseto rleko {ukoljko .e losrojip6blem sa viikon tdine).

l rK i l l oo l - - ro .nos | [ a ' a " . o jbE . ' a . . , o ( . . e6B , l e \ . d1 .3 r . , ! o ,d ,o .e

4) Pzetu jaja, nore i visejaja, a I tom s|l.a.j! trcba ukloniri runmu (dovoljm jc utoku sedfrice Dojesri 4 zu@ncs, dok za unos betanaca ne postoji nikatlo o$anidede),. . F T e n o r i i v e i o r n . ' I t o r p J . l . i : . - . o r t { . i d -

5) Musli, kiselo 6leko ili vo6nijoeun {m$li i voinijostrn se preporaujL polremcno zadoruiak. iako ne pripada.iLr pEvom hrononutritiwom doruaku - iz psiholojkih razlogajneae naudili ako se povremeno pojcde, a noze do.eii adolotjnvo punocukus! kod onjhkoli su navikli na ovaka! ukus),

6) Tost sa puleron iiunkom, zuii sir- knikavnlj, tFpht. cnud4 kketonteko, hastalac

7) Kajnak, lost, ivdo klvda jaja ( I -2 cela. ostala ba tunaEa), kiselo nleka, pdsdajz

3) P'oj! s snon Gdno ukotiko ne postoj i poveiana teiina i n4ne ruslage)

9) Pita na plohi (kon za gibanicu ili pitu se prenaze sa svdim mrdenjmFjim imladijr$rcD, zatvori se u obliku kvadrala ilitrcucla i ispii nanalo ulja).

27

Pm!k! !unk., pileie i iunde snrdi su dozvoljene,opt€zm sa nannnicaDa kao ito su paStete, \,nile iukoliko ne znano raaan sastrv i kolidinu ndiliva.

pelenicd takodje, ali bi hebalo bnireknn suhonesnatin Foi2vodina -

Ovo su samo ]lnmei, a za svakoe bi bilo ideallo odrediti individualni listuI!

Nc h eb, zaboraviti u divne ulese neldh naDirnicn kojc nozeho ndblyiti u srakojPtudrvniti2drlye hranci t0 su hunrusi. bhln pastei nnogo togr d.ugog, ovo ddtebili idenlnr konbi.rcij:r ztr do, uirk uz nnsnoie iirotinjslog Do.eldn.

RUaA( Dtrnjdrjobrterij.

Zu rudak lEba jc$i beln.revi.e zilorinjskog ili biljnos poreklx, povde kao izvor spodhgeiera i llaklna i nikad, bai nikad netuba pojesii mbidajen oLrlik deserta odmah nakon

IQko nd netabolizam tunlcioniie ! ldini dda i

Snazra Is skrecij! enzina koji rsre belandevinoDomaze varlnje skoba iglikosena(idealno rreme a

zapocinje Fo.es usradnjc prorcina u ieliju. kaoolldavanje iinunog odbEnrbenos siscma (stvaanF i

Kakojc rulak rikodano puirjcdc batorija. ovaj obrok ne bi rrebalo pnskak.ti, jer se.eslo deiava da se uveie enercija neopnodna za tunkcionisdje nalih oresnandohadjuje poreianin uoson I! me, sto je lole za odtavanje idealne Letine

Dobro F a rudxkje$iFdrn Fdinstven obrok, bocal belanderiDna, ribu ili m6o, Frove nanimice obezbedjLi! unos vitmina ra$vorljivih u vodi, gvozdja, cin}4 selena, sli iarnilokiselina tiozina i dptofana. Da bi doslo do dobre apsoacije, Dikad m tr.ba uzetikrvuog pov$a pr8iae u odnosu na meso lili ibu. Oro se.eodnosi nabrckole, kupus.p$kelj, blitvu, spmli. kelerabu i kddol.

obavezno h€ba izbcgavan deserte mjnanje dva sota nakon rudka.

redna dala cNenog vim je idealna za vde.je (ukoliko nam ob$k nijc bio sadinjen odugljann hidrah). lvenlualiro se rno:e koDnnimti jedna lsra vo'ja, sar vrdena nakonoboka Gamo kd je rclcsna lczin. s{abilizoyana), ali na svaka li dd deriri dsna.

Meso je Dosnae zameniti proteinnnu iz biljaka (p6!lj, soja, socivo), preba hdrcjpoceni p$teinskog sasla!a.

Iako Dostojc mnogobrcjni dijetelski pini, kao i relika u stavovina n ncionGta popitanjD konbinocija .mnnica, sano jedd .etin ishsrveno daje odlidne reznlrale:l o k i - ; d r i r J m . e . . e l o l b n r . ' j e L r o o b r o ( ' . b l o d d . e ' t r i l l i e . e r a I

. i u 1 t I ' o 1 d i \ e i ' . ' 1 i . r o b r - a ' p o l . d . ' o o o i r d . o a r . p o , e o l d s . d ogodinn dd:\ da se organizan nelabotitki oChri od ioksina natuptjenih usled lojog ispoog nclabolishja konbirovdih naninica.

Pl.lede i enznna milue kojiunos bclturcvina ili skroba),

i poveianje proreinskih rcze i i

23

ledino vreme kM je kornbinacija mosuda. dak i poteLjm je juim. Tada jc akiwosterzimavcomaznaJajna ijedino ujut! ne postoji konpeiicijr ovih eDin! u votrju.

Kombinovtulje belondernra i usljenih hnLra{a u svaeo druso doba dana nije dobfo, jer senzinNka akivnost za .jihovo lmnje i Detabolisanl€ ne poklapa, naprottr, dot.zi dobloknanja akinosti jednog enzim od strune druaoa. pa ac jedna !6ta namimicauspoliti va'$je druee vLstc Naide3aejc rsrozen. var€nje usljero nidrab1ih nannnicr0rleb, tcstenina) pa lve nannnice ostaju duso u oevnod h2kru dovodeii do rruijcnjx i

Varenje belande!ina podi/e khelost zeludainos soka, a ia kiselost zaustavlja laenjeugljonih hidFta. Bolje je jesti etoo belaDievine ili sano 0gtjene hidEte.

U tcske konbindcije spadaju: inicla s kompirinri ieso i hlcb, mso itcstciinx (lzxiF,lpnsete sa neson, b.sakr od konrpira), banoa i josullr TEbxlo bi izbesavari Erasak sneson. Belandevjne prisulne u Dlcku, snevima i ffnma(anra i one pisutnc u neN, neid! zojedno. ove FNe u srunenims s EporcdujLr oko trelnierirra tz mcsa,o . c f o g i 3 3 ' . k o o ' v , o \ r . 4 .

Teske su inedeae konrbnracije: riba m zaru i eorso.zola; hambu8cr sa snomtbeso iliriba pripEmljeni na Fllacii svinjske kob6ice s! sodiromipi'inad i meso: pir.ilad i vino.Kao ltoje redeno, varenje skrobnih nafrimi.a (resFnnra. ziiarice, bahane. kroftpn, id)Lnii alkalnu sedinu i zausravlja se ulisusLlu khclih naleiji. na prtmervoia, sokolaod agnLtua, vina. hnuna i sirieta.

Jela od pirini:a uz istovreneno konzumimje alkoh.lA hao i alkolrolno pi'ja uz kroftpir,l€deninu ili hleb nc nogu biti u dobon odrosu. Voie nakon lesteoine ili pir.ifta, ali i' e o i . k . e d J l u r . . . f l r r p r r c . p o b m o n b r . " . j "

Tedenina i slatkiii nisn dobmkonbi0rija rakodje, Zeludrc v o b,zo lariseiere akouznjih nhmo konzumn"liniih drugo. Ali, akoje teLudac rei auet varcnjem hrane. leieriDoraju,is dekaju da dodu na rcd Zolo voie isla&isc nikad ne Lri rrebalo jesli uz ili nakorobbka. Teike konbinacijcr svaslanajehr kornLrjnaciji s dezertom ilivoied. Slalkiie ivoie tnba ko.zuDrinri izncdu slahih ob$k4 a ne odnrah posle nji! (a idcalno vreneJe, kso sto l€ iedeno od 16 do 18 dasova).

Pogrind kombinacija nmiDica neie nikada dovesli do ealn. odtive leriie inajvqolariije de weneno'n dovesri ol€anizm do nnogitr bolesti (osobe obotcle od rakadebelas cE$ dalu p.dntak da su uvekjeli meso sa h1c6om ili krnpnonrj kao i meso ukombin&ii sa hsteninama).

Povnie je zdravo. ali ftba loditi rliuna da F kulanjem neijx glikem.jski, odnosno,slalki indeks. Ovaj indeks predstavlja bzinn kojon 6te nivo seiem u hyi posleuzmanlaodredeneyBte hnnej odnosrc, toje bzina porastanivoa insllinaL krri nakoruindjd odFlje h .animica. clil<enijski indeks odreduje v6ta scida (koja sc natzi trluni), koiiiinadjje{nih !lakana u toj hranii.adinapripreme rune

Knvanjen, powie dobija koEkri stike obiirog lciera. Unosom kuvane iasaepe ilicelera na priner, brzo se podize nivo lecera ! k.vl, pa sledstveno i niro in$rlina. Towendonr iscDljuje paiklasj osinltodov.di i do poFsta telstre tezine. aesto u praksiduFmo izFvu: jedon eno kulano povrie i nik ko da smdanri Oveje posledica rellke

29

skriuosri insulina. koji ne dozvolsva da$ ndl odobadja iz ielija, vei nasuprct, dini dase inst nakupi u 6elijarna.

Krompnjc.amirnicakoju naro oiio tLeba oghil iti ! ishDni ukolikoZeliho dasdlmo.Don6je krcmpirloliko senerski izilenjen, da ni ne podsea na omj od pE 20 sodnra.Sb sd izdenilo? zdislino & postoji u krcnpiru jedns nals nhka bise4 sano lio sesv*i biser zove midon, a u njenu se ndde blljni leioi. GenelsKn i'lenjerinsom sepostislo da, unestojedne male niske bisera od anidola, ujedm klmpn note da stanendjmmje 100 txklih ognica. a dajevelidinakrompna ostals isla,

Kuvanjenr i pr;errjdm, ori rftidoiski bhtri pucaju i oslobadjaju dGte_ieiere. Moi€noslobodno re6i da jeduii ovaj krompir, mi pDkddno jedemo 3e6er. Sto je raskuvaniji(klonpir pn€) ili p'iariji (rornftit). to je 3eier r veaoj kolidini dostupan i mioptereaujenojoiviSe na!.rsaniam. (]onpn kuvsn u lju$iFjoi i najbolji izbor

ObLlk kao StojehanbuEeru reniiki, pomrrii i coca colaje siguno zlodin a nale ielolDd ne spominjemo daF com cola bez tcdera za nijansu eora od obidne,jtrje adadjenao p41a ro r . ko ' /a . .m lp11h.as .

Danas je sve vile zasrdelo odEdjirmje lrednosti hree pEsa kalorijskoj vrednosii.D.kzdo je da nnoge nmnnice koje inaju malu kalorijsku vrednosr nogu inari aeonavisok slikenijski indeks, Da bez obzna na rizak ene.sehki unos, noZe do6i do stvarmja,nnosio snxnjenja naioda.

Povde F idealno jesti p'€sno (laEaEpu i celer narodilo). dok nnoaa drusa povda lrebasanro tra*o skuvlti na pari. Palkanal iz supe dijabelidtui nikako ne treba d! jedu, Idelne.anihice r one Cijielikemijski indeks ne pFhzi 45. D.brojd kohbinovali nmihiceniskos i visoko s slikcnjj skos ind eka (na kaj u Drirudnika $' labelc)

lbgEm hrtno ishmre podruumeva i k mbinovdje nannnioa vkokos slikenijskosindeka i lalozvanos njskos elikenijskos punFnja, a! to je E€dmet koji se abndjuje urokuprogramoliano su leka rs, dabi so osrvdio indilidualni koncept isluane.

ldealrc ulmo (ali ne i obaveao vrmc) n nrdak je ihedj u I i i 15 dasova.

Tstarinu tdajcsli u mejim kolii:inana neso ilo bi obicno Frakrikujero. U daninakad Fdemo testennru, nebalo bi snarlili uos pmieina (i ujuto i uvede) da bknoomogu6ili jld bolju ere€elsku iskorisrljilosr ugljenih hidraia i da ne bhno blokiFli ilinsporili rel3bolizan. Testminu nikako no bi xlbalo je$i dva dana za edorn,

PonlvljaDo, tad jedeno tdteninu, nikrko ne neba da pmlino konbinaciju sa nsotu(ovo znxci da nije dobD jesri luanje, frusata od konpna, spasete sa neso[, pitu odnesa i slidna jela). obbk koli u sebi sadrt naminice bogate poteinima i ugljelinhidmlina 6e biokiEli merabolizan i tunkcionisarje orsma za larcnje, doncic moosiaj lennc, umom, uspavmo$i i usporenosti. Na delijskon nivou de dodi do stvaaljalelikih koliliDa otpadrcg mlterijala, ito de zalrovad rkiva, u cevinx ie se hrea drgovdni, nasla'ic nikro oitedeiija, koja de vremenon dovesti do pojave ozbiljnih oboljenja

osn.vix podeln namnnicaje na belandeline i sk$bne narnimice Kad tazeno da netEba konbinovati ove !^lo nmidicaj ta podrDuheva da se sloobne Daninice

3n

(kmnpir, sve iilaric€, hleb, testenina, piriirad, pasulj, gzlak, sodivo, solino mleko ijocut, rotu soj,n sir, bse4 sla&e h*kq snrokve, itd) ne nelaju sa LreaftevinamaGve hre m$a, iba, jaj4 siftri, sini nuar, iid). u jrjeru je ,umance skmb, a belanceJe belftdelina. zsjutrc je ova nanihica dobrA sli za vete ft. tada F dobrc jesti eno

Koncenlrolba belandcvinala hdna se moraodvojiti ! posebne belanievina$c obroke,MoZe se melati sr svim povrden osin sa kro pircn. cralkon, sodirom, bonDijom islidiiil (i cerc.lijma kao lto F Edeno, tu spadaju i pi nai, p$so. kukuruz, pienica ird),! idealna kombjnacijaje saFlodolitiin iglaviiastir porrdem. Krcnpirje snazna skrcbnnnaDimica, aruliku od sraika ili pirindr. Pninad se m oze ponekad konbnroaati (n akonpostizdja idealne tetine) sa slabiiin pNreinina (nba), Betandevinasia hranx se obavenojedc bez Neb4 testdine, ili bilo koje druse zitadce Takvi obroci se lako pipEnaju i

Posle ovog obroka se ncdcmo asetiti momo,lroDro i bezvotjno.-Ako telino da poboljiano varcDle, u iston ob$ku 6enojesti sanojednu vrsfdbelandevina(znaii. n€so iiba, kao i D6o i sn, riba i sir su teze kombinacije a vaEnje,Da ':emo ovo izbesavati. Sa koncenlovahifr belanievin.naaefto wekjestidosrasalatc,koja je odliaan iaor !lakana,

Pftnaslidnin osobnrama ibiololkol vrednosti, povrie se moze svsra{i u ieti grupc:

L korenato, knolasio i lDkovii6to - sarsaNpa. ceter, Friun, Daituak, cvskta, rcLkva,rotkvice, ren, krompir, didoka,cbiibeli luk, pr@iluk, vlaaac

2. slavid$to (kLpusasto) i lhnato - kupus, kelj, kelj pupdar, kinski kelj, Iisnati kelj,bmkole, keleraba, karfiol, zelena salaIa, blnla. spa.di, mdii. komomd, ixbxrban,

3. nahunato (lquminoze) - boFnij!, p6ulj. s$sak, sodivo, soja, bob. bamija

4. plodovilo -landajz, plavi patlidzM, papnka, kBstavac, dinja,lubenica, tikva, tihicc

ova podela ie nam olaklati izbor namnnica koje $ sld;u medjusobno. ponckad.jedobroda se i izbor povria u ishdi slate pEma navede.oj podeli, najbolje su konbinsijeunutsrdve grupej jerlo onosudala idealnu nhorisrljivosr hrane.

PRIMERI JELOVNIi<- ZA RUiA(:

l) Pilcda supa, bez€nenine, klasidno mpnljena (m leEzu se ne irosi kuvana zele.)sa dosra svezeg pe,iuna piletina iz suFe, sa sdlon i/ili renon, salata od svete rhdaneialgtrepe iceleE, zadinjcnasamalo sokaod hnuna

2) Kuvani mkd kupN sa junetimn (kupus, strsdepaj nalo ljute sveze paprike). U ovomoboh iije rclika grelka pojesli rnalo kuvane srgdepe, jer topus nna osobirunaminncc sa trlozvmin ncgativnin kalo.ijskinr urcson Iako sc hrono ishrana neobzire 'nnoso na kilorije. kao itoF 'lnije rcdcno. ola konbiDlcrja neie izuvari pon$tczinei vec napmtiv, nakon olakvog obske nna,:eDo u ndrednih 24 sata par srotim

l 1

3) Piloie bslo meso s. pap korn i b€lim lukom (pilede belo, pd ronova belos hka,nakor l0 min. dinsrdnlr dodali pd crenih blbnra heaenih na konade. dinstali joi dolnd omekh), zelmasalalasa balzmikon izadi.skin uljemje odlidan prilog

4) Tcstedra sa paFdajzonr i bosiljkon, zeleDa salala, ili melallna vilo naih salata(hrastov List, cNeni i zele.i), malo radiid i tualo nrkolo, nadev od balanrika pohkaiidice senh i zaci.skoe ulj.) Sto in.nje sirietal

s) Musakaod paprikaOapike ispeiiu renri i oljuilili, mleleno neso prodiBlali no lukuili p.rihku, zadinili i dodali mslo bibdr, Forediaii u posudu red iseienih Faprika, rcdmcsa, ild, zarlsili su paprikom, ntliti sa uinuienimjdjetom i nalo kisele Favlake i zape,jiu reni) ovo jelo ne sneju jc$i osole koje imaju Prekondnu iezinu, F konbinrcijapavhG i mssa rije odsovaraj!6ai elenlualno mosu umesto pavlake tonsdd Punomasnokiselo nneko. Iarro je konbinacijx m6a, jaja i pavl,lie te!k4 ovo jclo se lako v{i zbosdodaikapapdksi luka. Kad nusakuneprdvino sa pirindemi mcsom, mzlik!uvaFnj!F

6) SDicla sa povrdeto i s.laton (moze i k.nt.adla, ako "MoILA test intolemclje nahtun doaolj0va upotrebu svinjetine), nr nlju se ispzi izlupma lnicla, losbno s gilujeDesavina polria (tikvice, p3tiidrrn. paprika, itd, ili se prcdinsh Deko od povraa -bDle!i, prokelj, kaiiol, spana,j), p.mdajz salata sa krzslarcem

?) l,ilerirass lnnunom (pilede beLo, dinstali na ulju, malovode dodati, izrsditi neso i utignj stavni beli ltLk, lrodi.ftri, do&ti hnunov sok, iliu Lreloc vina, nalo pilede $Deili kocku, n dobijeni sos vmtiti piletinu i jo! dalo dinstrti), a one toji inaiu idmlnuteiiru, moie se camirati sa nato kuv.noE pirnrna (pirinad sa pilefiom, 6uretinon iribon nc blokila u polpunosti akivnost digestivnih enzin4 ali pirinad svilako ne trebakombinouri sa takozvmin jahnr nsima, kao sto je Edeno), odlidno F uz ovo jelodddati brokole i Fmkelj, zelena salatasa zadnrinra

3) do$aod karfiolaili brokola, zadinjenn sapolaaale slalke pavlakc, tolclina sa nladimpolriern (meso iseieno 0! ktupne kocke isFoii sa svih slrtur, dodali so i zaliti sabelinvinoil, dodali pamdrjz i zai:ine - tinijan. per3un, majdin! dusica, poklopiti i ostaviti nalagdoj vrtli oko lola sata, dodari nekoliko glavica luka krupno sedenog, hlade3d€aepe, cmiak, !a kuvati joi l5 ninul4 zalin dodali botuiju i kLNatijoi l5 ninulaj.Ovo Flo je nalo leza konbinaija, ali jc veoma llasno i noze biti na hpezi lovFmeno.

9) Paenlo i kuvani kartiol (mdinjen saDro sa rnal6 beloe luk!), salota

l0) Sddivo u cdenom vinu (isedi powie cmi luk, Sarearepu. oen belog luks, iseckatinialo slanine, zcleno solilo alili cruenir vioom - napola kg ide oko 5 dl, dodati vode ikuvar. kad provd dodEli povl..e i slaninu, kuvali jos ]0 minuta na laeoroj vatri,obave2nododxLi .lo zddinskog bilja, linijan, lovor. pdlun ild).

ll) Aromalidno sodivo (cmi luk. sdgarepu iprMillk iseCi, slanir! proplzni, dodalipolrie i dinslati oko 3 minuta. umeiati sodilo - zeleno, dodati jmede swe ili !ode,

12) juncia nLpa (jednosLavno zx piprenu, ukusno i zdravo jelo) vezu zeleni, paitejLmciinea supu, Iuk cmi. zadini Meso iz supe sa shlbm, Enon i pov en uz salaiu, u

32

svu ne d.davati testsnine, smo dosLa sreteg pe$una. Uncsta kuvane aa'laepe,posllzili Enddu sveiu sa linuDovin sokom.

13) Musaka od pei:uraka, kupus salahcnon ll|ku izdinstati pedurke iseckxneperiuD, kulane k@mpiE oljlitiri i isciilanpinjona. preliti sa umuaenift .jajima i

(pola ks ianrpinjona. 300 gatu kronpiG. Mha listiae, posoLiri. pobibcriri i dodali seckan0n kolulole, u plehu 'djati r€d krcmpiE, rcd

kiselon pallakon, peiioko poln sar. u rcflri

14) PunFna tapdka bs ures (10 babuq 400 s LJonrpiD,2 pamdajza, oprati babure,izvaditi sencnle j posoliti ih unuha, DaEDdati komF i diNhti sa na luk! dok neonekla, do{tati so, biber, jedan iseckan lddajz, malo vode i nadevon puniri babure,iznedju babun sraviti drusi heckan pamdajz, nalili vode do polovnre lhinc babum, peiiu rfln na oko lso sleleni, lri kraju u'rutiti rekoliko jdjr sa nulo bDlna i jcdnimjogurlofr 100 s. prclili Faprikd ijo! desetil DiiNr! onavili da s npeie (laje Fkombinacija shobn iunraDce i prorcina koji ne opk€iuF belatrce, p! je ovakonbiieiia s lftnpimn dazvoljena).

15) llj$kavica, grilovano povfe. salata (iscckati siho dve slavice cnog i dva dcnabelog luka mleveno june,e tueso, ok! ]rola ks sjediniti sa hkon, doJali nalo sodabika bone - jedna kaiika, so, biber, aleve pa?nke, osbvni da odsrol i u iizideru dv, sdla,od nase oblikovati lljskavice nauljenim rukam i peiinaronilju ili risaDju)

Ne lrebd ahorarili sle vrele Faurnkaj one se nrosu kombinovxti i sa nesom i sausljenin hidnlna, pa kako je dzoro dobtr izbor tako je i biftek sa pilosom od

Pujde p4rike su daleko jestivije i rl]osnije ukoliko ih pnnnno ili sano sa nesondlnslanim na luku, ilis$no DFkuvanim pirindeD, ovo vaiia sla pozrats domadrjcln ukojinase i'ude kombinLie pninac inesol

IZINA - nrlo slrtkos zodovoljstva

Kako funkcioni!€ naS inerabolizam u popodnevrin sarinu, mjniilje Dilo izludilaDjainsulina, svi orsani nde na maksimalnoj srazi- a oro tbli naaLr nkuF.u md€iju. Ovajulrosak energije dovodi do ztrom, paje i:esta pojala dase fizioloikim pulen prcmetlajri kornte zaline poteina u cilju koDpenzacije eneryije zapnvilan metabolizaD

Da bisno spEdili ovaj unllak proteina, dolro je u lopodnwnim satina pojesri neltoslatko, lada bi lrebalo da unosnno bLze se,jerc koji su i^dr bze ene.s,je, timespre.alaDo lrosenje pforeina iElaksnamd olganianr, s nozat dobija dodrhu ehergiju

AkoF olaj 'nedjuobok boeal iusljeno hidratnod emrsijom iOmesa 3 polinczdiienim' ' , ' i ' I e l imx + Fb. . I u da o ' . e ro zJmv d ,h r k o r : r n o d o . o . c r o i i l r d a r d e d l m . , - . ' i o i . , - l e d " . p o ! e . \ 0 . o l , o .{I)rcloruka jc crna, aLi koje ne voli, moze d! pojede imlednu, ukoliko imrslabilizovanutnjnr relesru tezinu), i.tegialni kekr sa dokoladoo ili suicnnn loicnr. vo,jnijoeun,badem, lesnik, vo6m salala sa Slaeon od slatkc pavlake ird,, Suve snrokve su idealnazaknska, jer im.jLL leoi1a visoku pH vEdnost, odDosro iift nniu kN broon]. pd uriiu

.t.l

Sve vste naptlalia su dozvoljme voini sokovi bcz dodatog leCer4 kafa, biljni ili voini

K{ka mponena u lezi sa krton: KrIa naprallda ka6 n4ilak ina }iseli pH. Veonratama kafa ima ndjLr kiselost ali Ic ukus sorak Mnogo kafe noze dov€sti na!orsanizam ! stanjc aizc0os nnnnitei.. paje pEporuka da se ognniii unos ovosukusnoenapitk! na najvise d\€ iolje. Poasroje da osdbe koje iinsju lloDiini pmblen sa slabijininbit€lom pijr dostakafe, Kalun€bi lrebalo da ptefro sa dodatkom mlek!, nili nldkau pL.lu a Dozc se dodali mala kolidina sciera ffukioze ili soino n!e[o.

Mleko u llahu (svak! vNh nlekd - kavlje, sojino, pniniano, orsno itd..) s utehnoloskoin postupktr piotvodnje pralm pFtv.$ u nmnnicl t jaje potenc'jalno !'dnazd nai orsanizam. Tehmloiki loslwak pBvljenja prala se batr na lenijskojhi.Lfoeonizxcijinas.o6a,ilidirdkhonlulicnjuvisoketempeFtur€.Obamqrjajusfillturunanrnnice i u orsaniznu tako prera{enanamimicspodize nivo dobodnih radikala, atojdpoLhc'jrlni uzdknnosih oLroljsja.

SavEnrena tehnoloeila proizvodnje nmc je posortala knjen 20. veka iizgled doveka injogovo zdmvlje. B'q od lreko nriljja'du sojaznih ljudi na plmeti je vise negoaLarmanlan, a procenal obolelih od netrbolidkfi bolesti znadajiro mste sv*e eodine.Teskojc u danatnjoj ponudi izabdi 0vek najzdnlije nrmimice i polrebanje veliki trud,ali se ovaj Irud viiestruko isplati, jerje lakie i lepie biti zdrav, nego biti boleslan,

Kad biraino voie. opet je pameho bntui prena bzini kojom uneto !o€ podiZe nilosecera u krvi Posebno obEtite Daznju na slikemijski indeks vsna oniljene posleiice, aapr.vo povr6x - Iubenicei Sad ponislite iia radifro slor orEeiznn kad uvede n*ondobre reierc pojedcmo parvelikih kohada ovoa slatkog otova.

Idmlno ucne 2a ovaj nedjuob'lk je iznedju 16 i 18 dasova !o zitoskon r^dlnarju. ' - n e r . o d i o . r o i / F d ' i 0 a J o v p o r e r d q d l J L

\.EdEId\ Doinrjoodnof

Ulede zapoi:injo period odftora o€anihqbudnoslj. nilo insuLinnje niak. poleianoje

Idealna brra za veieruje izbor lskih prcleiD i salate (kao i nekih povrdq koja nisuskrobna), kao iaor vlakba..

Poainic pe od regererBcije delija i nvaranje Dovih aelijd lnuni sGten se akivim i

Vcaornji obDk lreba da bude hgan.jer nas orsanian nema mosuijoost da se bori sateskom ili obilnom hranom koju pojedero uvede.

Ovoje !rerne a unos vkkana (koji 0c nas aililitr Lku ditave roii) i polineasiicnihmas.ih kselinx (nasne be kao 3lo su skuia,losos, tuna i drage), obavearo ih trebaj6lisa sezonskin salalmx prelildin hladnocedjenin uljinl' koF su bosat!poljnczasicenin Bsnodama

uveliko se snizava nivo kortizolr, homondluaenje nekih disesti$ih eMina.

D , ' C i , b o r h o ' J r o o o o l r / a \ a " 1 , . ( e d e i i o t v r , u o i . l r i r d , , r ' . : ? t e , x ,MjeL i , j l j kx \d . r .d ' uo bcd . d \e t . i .p $ . : . . . .nczadn! enih balTdri kom i hladno cedjennn u Li ma.

Kolikoje preskakaie dorudkaodluiujuie a pojaw brojnih mcrabolidkih DoEDredaja uorsanizmu,loliko je akcenrovanje na vet€ odtudujuie za neuspeh mnosih dijela, kao ia nstanak telsue fieure koja ne odsovan naloj bazicnoj koNrnriji (uveianjeslotoak!, adnjice,jlhaie panlalone. uve6arle soarjeg delaruku kod zena ird)

Idealno vr€ne aveieru jeoko 19 dasova, mada su nroeuda ive,a odstupanja na k4nijevreoe,jedino treba voditi nduna da lEme iznedju leieE i zaspivdjn ne bude kradc;dI satai Jer se u snu upoFva mctaboiizMi, tunosi enzimi sl(oro pr6rajLr da se tiLde i svatua ostale nesva.ena duso arenena ovo dovodi do talozenj. potkdnrih mosnoija, ali iozbiljnih oboljenja nakon dusosodilnjlh srelaka ! hhjei

PruMERI JELOI'NIKA ZA VE'ERU:

l) Tuqjevina sa mesavircm salala (hrastov lht, zelena sltara, mdid. nato rukote, saLanlpr€liti balanrikom, uljem i bosiljkon)

) rP bJ o f c ' q i o .o l / , . ' ; e ' i Jn o$ na lo oao" t r t . . . r . a , oo b r . e

3) crilovaDo belo neso (rilede ili iursae), neiavina salata, Endara jalg&pa

4) Pilcia slata s avokndon (ili dirjom). belo meso zaljti sakonr timlDa (veoha je' k r ' o . l a d . e r I e o l o n o d p o r o r o d t e . p o . o . . o o i b . i . - p - . , . e , i . r t . lr i " . r J . o 5 l o n i i p . d L { , e e i r - v - . / e l " ' a i " . , o p , ' , - € , . j e o , Fdodd i n lod i r l r i .ece . r t . t , ' i e . : t r i . c p r ,o . a . , a 'o i e ,e r " LLF pap. . i .e .d o d a r r r J l o a . o k a d J i i d i n i e . l o . ' r h , i . ' . o t i c i r a . n o 7 a . o e . i ' \ " . , i , .eh'na), jasno F da ovo nije .,lasana konbinacija hnre,,, ali je u rcdu povremeno inari i

5) Riba tht upomomndzitum soku, mes.lina salab (ntete lisla ispedj ipretiri sa sokotuod lomorandze, na lagdoj vahi prcdinsrati joi ? 3 mjnuta, suan"d sa meiarnrom

O Burser od nnevenog hesa (6uElina. pilerim iti junetnra) Mleleno Deso se posoti,pobiberj, doda se nralo kiselevode daposlane Fsn€sita. Ruke se prcnazn utjdd, fomrimse pljeskavis i lako se pdi. Svesalate su odliaa. pdlos.

7) Grilovano povrde (plavi patlidzd, pmkelj, DaDnka itd)

Prime. k8ko seDravi izuzetno zdrry. neianinn salata:

zelenasaiaia, hrastov list (crvcni i zeleni). en,iivij!, ndiJ c.veni, nkota opmsedobD,ocede, pomelaju i osbve u iisroj najlon kesi tr firideru ovalro nogu da sroje do 3-4dda i da ostanu sveze. U dintu se shvi odeovanjrir kotidijra satate. pretije se sabalzmikon, lladno cedjerim uljen i bosilj]<on, doda se /a lolidice seota, m.to bibem,nekoliko ae.ipa€dajza presederih Da pola nekoliko kockicaavokad4 pota iake semeDkiod suncokrera, bundeve i sitno seckan beti luk, pola do jednos dena. Satata izgledaiaffiedno I takav joj je i ukus, a p ton predstallja najzinviji moguii obrok. U olako

l5

spEmljenu salatLr nogtr se dodalari'xznenaDrimice, kao lro su kuvanajaja, tunjevina i2konzerye. sedena piletina, auLeiina, ibalisl ili oslia ili neke v*tenladih sireva.

Akd ulede pojedemo losL, sendvia. lmonc plodice, musli, picu ili lestenin!, dodali sinonckoliko nanih tlobuta .a nai stonak, zadnjicq buline ,td.

Neti ljudi imaju netaboljzam koji doze veora duso loleisati r.ac srcike u GhFni.Mnogi nladiii i devojke desro dodaj u vedemje'n reljeoohidmtnon obDkn i kol<a koh il1mleko ! reosraniieniN koliinrama.lri lon nnoei i4ledajLr dak i dobro. Uvekse selilercdenicojednogdrvenoenzioloea:relo pamii I lzgledodemo dobF i ose6ademo se 2dnvosve do Fdnos nornento. A laj nomdrL se boz i^ze&a pojavi sv.kone ko jc dueo sreiiou izboru hrane i vrenenu obo|j.

Deklaracrje, odnosno nalelnice na lojedinim nmnricanra su ituE ili napisuenevercvatno nrahn fontovina, za koje $r ponokad potrebna Fonaeala i iajoatijd oku.

Pr.ahajte s,ak! d€klar&ij u, to j s od oeror.og znaiaja, Ecino, na ruo8im lbiaodimaicmo vidcti da imajLr u svorr saslalu nleko u pFhu tost hleu dvopek integFlniIiskviti, supe iz kesice, biljni ilag,jogun id.. ovo l a nijo dobm nMimica za sve onekoji tuaju intolemciju na klavlje nneko, a ova inroreancijaje mjdeiia u nasoj pmksi.

Ovde dak inespdmirlemo emulgxt re i pojdivde nkusa, kro ni o$ile hidrogenizovdeliiljne DasDoie. ilo svc skupa uoplle nije Doieljno u isbraDrl

za poboljia.je inuno8 sistema, bnajtetiljne daFvc, koji su brzni, a ne lodne ili cnre,kojisu kkeli, obrvezno dod.jLe sok od linuna (kojiosiavljabuDi lae kao 3lo jo E[eno).

Suve smokve, sutcnc maslinc, rcndo celer, mashovo !lje, svez pednn, rrdadajz,kEsralac, llavi Ftlidian, brokoli, kupus, largat])d, crd i beli luk, jabuke, lubenice.k.jsije. krpine, ribizle, 16 ru sbo neke od narimica koje nan pomaiu u borbi protiviniekcijo (iersu baac ).

Ono 3lo nxnr odmd:eje slede6e: pivo, coca.ola, kiki ki, orlsi, kafa, 3eder, iokolada,kedap.majoncz,bnnnice,boroviice,kukLruz,sodivo,!Ljile,kd{ao.senfidtugo,

rlko i dans postoje bune mspLale u vezi sa znadajem holcst&ola u naslbku sdanihb.lesri. medicinski snuinjaci sve liie dohze do szmnja da bas mje lako opMiriholeslcrol za srlane proble,ne savremenog dovekr Renltati mnosih savrenenih studijasu i dllje nedoded',i izburjLiL'di.

llolesterolje alkohoi velike nolekuhke iezine. kojise Foiaodiujeirii nekim iehjanau organiznu znsdaj ovoBjediirierrj!je veonra velikiz. tilol aovcka, a najbihjje rlogeholeslerola $ slcdoiel

obezbedj ivanje irteg tda d;lijskos zida i stabihrosr svihdclijar organizfru

l6

on Je lr€kusor kortikosterid4 odnosno od {e8a so dalje sinre*u homoni koli nanonogu6avaju zivol i tunkionisaije u shrsdm situacijaina, kio i pEkuNor tesbsrerona,esl'!3ena i pmgesterona, mjvaznijil homona u repodukciji i vitalnoni.

holesleNl je pre1tu6or vitamnra D, litBmina ftstvorljivog u nr6rira, neopbodnos uza3lili neMos sisrema, odrza!ai1ju zdDvih kostrju i iniliinos tonlsaj viramin DudestvujeupioizvodnjiinsuLiM,meiabolimuninenlaioimunomodsovoruoreanizmn.Klinilkije dok@no je da lilamin D sprciava nstanak knrcinona pankredaj debeloscE\€ i dojke, ali i drusih malisnnek

-zuine soli, koje omoguiavaju leenF nasti, naFavljene su od holesiolla

holestall jc neophodan a nozdanu aktilnost, Fr sFroniNki receptoli u nozsu netnnkcioDisu bez njega.

{ajdino nleko ssdrzivhoknilo holesremla,FrF o\ ajedno sa zsid€nim msno{a aizmleka od vitalnoc arailja a Esl bebe i nzvoj nozga,

L l v r @ o e . r r o n : v l e r € , T 4 t ; . . ? ' " " r ' 1 i " o \ dpolencilalna ulosa u Fzvoju lorcnabc - stcane bolesri! iakoje podjednak brcj nrdijakoF por , . iu da r |oqo ' .o r - .e j i . .ned r r \o , o . - rc ' . i d io . ! lLa h .skv(e . f . dF . .o 'c d . na-p " r ' z . oJ .d ra ' rd o ro 'J rc oo t .s po . \ .0 rJ ' j ,osoba koje in.lu ndmalie ili Diske udnosti ukupnog holesteola,

S druse srtuq u Dnosin zenqma zapadne Evope se svin fusttrcinn, starjjio od 55sodina prepisuje jedm od Egistlvoih statina, odnosro lekova koji snizalajLr vrednosliholesterolai ovo se snarE prerentivom od nastanka ydanih bole{i.

PEienje peije.arau velikoj Biteiji Gtudilajc obuhvdtih 20.536 ispitanika), doveto dosd.anja daje pro@nlul$o nraqii brcj obolelih od etanih bolesli u s'xpi koja redovnouznna slati.ej u odnosu na kontblnu grDu,odnosno u olinosu na one kojc nc piju slrtine.

zanerka kojsje ubzo usledila u bibnskin j nnosim svehkin naranin knrsovima jeozbiljno Fol.juljala znalaj rcalrara ove srrdije. Nainej starisrikl je obunvarila bukvalmsve ispitanike koji su podvBnuti tempiji slatinima, bez obzin kakve su vEdnostiholenerol! kod njih bile pre usr6Lavljrlja bFplje. Tako da se zaphra ne aa hdnokolikose teapijonr uiicalo na fakore rizikq aak ni koLikojeflklorlizikaiznosio uditavoj

Kriti ari terapije statinima deso Fotuiiju zrhuktalLr farnaccutsku industdu ifabikovmje indikacija za p nenu odndjcnih lckola, Fje i ovakva hitika nsila svojcneslo u itampi i nruanim &sopisifta.

Dan6 se sc vile Ihatn teoija dr v.ednoit hoLsrerola u kai ne igra glahu utogu unastanku ndanoB oboleda. Studije koje su mdjene prctklih sodina, sovorc u priloe to'neda F osnov.i klvac za nfitajar.ie lkkova, odnosno nasldga u harin sudovinra,aFljenjski prcces i sledstveno ogte{enje zidovn krynih sudola, kao poslcdica velikog

Pre sve8a unos buih prosrih ledem ili kako ihjos nazivano -Iednosravnih GlaLkiii,med, beLi ieder, zL|li 3e€r, vode nO dolodi do poremedaja netabolizna u nalen

37

oisanizmu. Unos ovih seder dorodi do povedane akirnosli sujterade, odnosnopdkeasa i nako. kadeg ili dutug vremeia, jallja $ iscrpljenost ove vredne tlezde.Nilo ie,jera u kwise podize i svs so teze lradananormalnuvrednosr. Povedanje aeden ukwi dovodi po povedadx vr€dnosti LDL holesterola, poznaloe kao los holcsicrol

Nedavnoje otlaiveno d0 sc nolekuli holeslerola oiteiuj! kad se izlazu velikoj toploti ioksid0ciji Oksidacijski proces se odvija i u o€anizmu svakog iovek4 ali i upretuanbenoj rehnologiji, naoaitoje visoka vrednosr oksidisanog holesterola u bleku uDDhu ijajimR u prahu, kao i u naminricama koje su duBo teanidki obEdjivane navisokn lenperaLma {pl'2hje u aiEzi). ovo se takodje odnosi na nidrtgdi2ovdjebiljnih 'nasnoia, a njih ima u skoro svakoj Daminici koju &n6 kouuhiramo (marsarin,biljni !lag, biljni sir', srickalice supe iz kae, pekaska leciva itd).

Svecki stmdtuii dxju preporukn & se nora smaDjiii vrednost hid$gmizovdih biljnihmanoaa u iehnoloiki obradjenim naDnricamr, ns maksimum od 2% Kod n.s se ovaF€porukr ne poltuje, a lelko da cemo u prodavnici lideti i jeder proiaod na iijojdeklaracij i sloji kdan proccmt olih nasnoia.

Holeslerol je birdn eleme.r u ,€paftdnju, odnosno pop8vlja'rju oiteienja ielija usled'!mih zapaljeds on je stalno pisutm u cnkuhciji, a njeeova se kon€nrFcija Darolilopoveda na nestu oileijeDja nekog ikiva, k@ nonnalun aFaljenski odgovor organizha.

Ako se u orsanizmu slvara vcia kolidina oksidhane fome holestesla (usled ulicajaslobodnlh rdikala), ili se putem lnme unosi ovr foma holesteola, unesto da holsterolozdfavljujc tkivo na m$tu nekog zapaljenskoe procesA doLui paDdoksulno do oiteie.jaLkiva T:ko se stvaraju i piakovi, odrosno naslasc u kflnin sndovin4 koje daljekonp$nituj! ciftul&iju. S druge smnq posroje bbjni dokazi da ralae okidisdefomeholesterolaunnoCnnlkivimxdovodedopojalemslisnitet!usledoikdenjaielija

Holestdll jc ipak sano jedar od ndke{ za laktore nzika od iasrajdla kotunddbolesti i sadasezna da nomalne vrcdnosii holeslerola u kNinikalo rc znade snanjenjenzikaod i.fr*la ili notd$og udaa. ZapEvo, Dr Clnistie Balletlde, sa BaylorCollegeof Medicnre le kardioroe sa najvedin brojcfr objalljqrih srudija u kojima je elaviizaklj!6* da osobe koje su imaje infa& ili mozdani !dar, dak u preko 50% sluiajelaniNuoplte in,le poviienevEdnosti holesteDla.

Dans F jo! uvek iejasno u kojoj ndi je ishrea hocata n61ira dobn ili loia zaorgdiam. verovlnro posroji veliki zDdaj u senehko.j strlkl!tri {elij!. Iedm od pdmeraje sledcii: $mo!.ici selenroe dela Indrje jedu u proseku hrMu koj, ima l? put! viietivotinjskih masnoaa. od one koju jedu slarviici jdnih kajela hdije, a u pioskuifraju7 puir nunji bFj obolelib od srtenih bolesti

IFncuijedu hmu bagxLu zasiieonn mxslin4 ukljuiujuiji puter,jaja. sirele, dzigericu ioslalo. a ipak, u resionima sde se padjo i suldija drgeica redoho konzunira, ydaniudarje zastupljen u 80 .a 100.000 ljudi, za Fzlik! od recino 315 na 100.000 ljudi uAm€ricii gde je uvedeno sistcmski smanjcnje tudnoio u svim prebJarbeninproiaodina (u n+onorLi d! F o])na cojazrost u SAD rasla poporcionalno snanjflju

l 8

5 dr ' "e s 'me. oo^aro ie dd o .e r .v re ' ! l@i . a pF . . . r I e , ta .a l j c dor I rd ,/nd ie Bhkd. !a - r .oJ obroa o iEk 'o ' r ' D oo .c .d rc \ ' .o -o r i to .eJ

Ujut oseu nasen orcaniaru intenzivno izhduj! enzimi ko.ji pomaiu vaEjrje mastj oloje idoalno vreme da nnosiho viSe na$roia zivolinjskoc DoEkla (jaja, sir, kajmak, surk.nd), jer s ujeti ba! !jun! sinletis€ holesteDl,l<ada unesenro:ivodiske hasnoae. mjjehi ddo sorivo da ona sinrerise vile HDL, odnosno dobrog hole$ercla, a kad njih neunesemoi ona sintetile nnogo viie LDL, odnosno loies holeste$la. Ovo se dosadjausled sl,aldwih rulika n poetedu Cnsrine lipoprcreina, dobar hotesterot ina lelikue r r i r L i i e d r c r , \ ' o e . e ' o . / o q d ' e F o \ o g o b i l d i e p o A r \ r ! r o i o . \ o , o o . o !\o l "q . o l i "d oa lu gd . 1u , l : io $ s .n re . se oo b to .J ( \og r i . c r JJ

Osim ovosa, preskalGllem dorudka, ni sdno @drazujeno honnoE, iiji F nilo najlBirjuto (tdntil i insulin), !a unesto da Donazdo stvaEnje zagrit ih mate{ia uorsadnu i da poditemo imuitelj hi dodahro Enetimo ovaj proces i omosuixlanosivardje msdh sklrdiila n od€djedn delovima rela uz komlrohiovanje inunirekNlsrlli m6ni depoziti se kGnije reSko ukLlnjaju, a aktivnosr tronona koje luae ovenane ielije raste i rime dodarno remeli nelxboliam.

Na nivo holestqlla se nom tempijski delovati, u snnslu snizavanja ukupnih v€dnosri.poveianja HDL vrednosli i smanjenjalDL vrednosti.

staLini su lek izbora kod visokin vrednosti hole$e'ola, ali Ie Frepotuka da se pokusaponiii nofrahravrcdnostFrnodninpureD.

Ni uz Dajbolji dijeHski rczim, deslo ipnk n0e nrogude ove vrediosti pribliziri idealnitu.Ncophodno je odnan po diiasmstikoveju hile rolcstednemije uvesri p'leFnsuple'ndlactej odnosno svali prijent bi bebalo da uzitua odEdjene pircdne prepadekoji ltidu na Esulaciju netsboliana holsste$lr

lrc svcga su ru preparati koji oiakiavajujet Fd, detujudi na i,,bmivanF toksina. atimitni vitamini ko.ji udestwju u metabolizmu, dninokiselinc koje omoguaavaju s1!am{edodatne eneryiie, ninerali koji lonai! eMiDske akrihosti i drgo.

Na osnow nivoa slobodnih radikala u ldvi, uednosti biohdlijskih malizahenatoloihog prcnla, odredjuje se intijvidual rczin, izbor i donHjc prepxrala.

Tenpi.ia povildlh udnosti holstdola porlreumeva pluviln! kofrbinacr.ju pElararatao ato su Omega l, E yita nra, C ritmha, selena, grupe dngih drioksiddara,aninokkeli.e i druso. Obavdna je reia fiziikB akiilnsr, jer uz dijelehki rezin isuplenrentactu. a bez poveiane fizidke aktivnosti, ftzulrotimosu biii skromni.

Bzi nod I e najbolji vid fiziake akrivnosli.

Reeulaciju uednosli h.lesreola moiemo odekiwii vec a nesec dda. odnos HDL iLDL sporije de se resulhati; aliprihpravDom Eiimu, reo 2a 2 d.I msEa, ovaj odnos

sama vrednost holestemla nefra dandito veliki znataj r ddxdjivorju f.kroE rizika anastanak bolesli bez odrcdjivanja vrdnosti slobodDih radlkrla i c Eakrivnos pDteina u

l9

kfli Ndavno, d.ddno odredjivdje i bioknpaciteta tNne plum€ da lnrcdno nelhlileslobodnc radikale, lisoko Ealtivne pdiknle koje naqr nale delije, je od velikoedijagnosliako p'ngnosliikosznadaja.

Nove pEp.nlke za kvdlitdt sisLemalskih pEeleda podrazmelaju da se uvede obaveaoodEdjivanje slobodnil mdikala, a defi.itivno, ni bez sazndja o ovin vrednoslina, nebismo snreli da uzimamo nijedan vitamin, a kmoli ozbiljne antioksidalivne DEpaate isporlske supledenle. Ako uzimamo pEF&ale, a ne bmo nivo slobodnih Edikala nitiDas biokapacilet plaznc zx njil$vu neunalizaoiju, mjvcrcvahi.jc icmo viae nastodili,nego pornoer nusenr o|ganiznu.

Nclto 0lc[cru, nrlo oiedcrnoj bolati

S"i"".bol$lje poEmeiaj inetaboliima kojikarakedse dusolrajno poveianje 3eicraukL!i. a lanajc uslcd Foreneiajx ludenjxhonrnainsuli.a

ve6jc .edeno daje tuulin veomo vaiun homon koji se proizvodi u panlreasu, nlakozvsdr belaaelilama. On ima ulogu kljDra za propulranje 3e!eE u sve nase ielijc.

Kad p'slojiieiema bolest, to znadi da susteEda ne noze da proizvede d.voljno insulinakojibiomoguiio da sav leoer kojilneseoo hra.onr, Dredje iz kviu misiie i dncedeujekojepFve ener3iju. Kad ovxj seierne moze da predje n {elije i da se pretvoi ueneLciju,nrkplja se r kNi. hyi simptom oboljenjoF poviien nilo reiem I kvi, a nxkon duegvrerlena, neminovno nasfaj! o3tcicnja m nervima, otnom dnu, u bubreznna, knnim

Da bi ljudsko relo nornalno funkcionisalo, potELrna nu je oierelja. Zn poi^odnjuenerglF telu jc potebna hra.a EnqgijLr liudsko telo prciaodi u ,jelijama.Za stvdnnF endgije potftbni su ugljeni hid,.!li, masti i beknacvinc (protein!).Usljeni hidEti su lajbolji izvor cnolgijc za orgbizd. lzvor leljenih hidrata sDrmimicekao!1osubn o ,p i r inad . raasshobrapovn j4vo ie , rhe le ie fe id rugo.

Clukozaje osnoui izvo. ene.gije z ljudsko ielo. OM je uskladiilcnaujeftii hisiiima uobliku slFlance koju naziaano slikogen, r koji sluzi kao "Ezewa enersije' .

Ghkoza u kn dolMi t hFne (od ueljenih hid'aia) i iz jer€ (rez€tua slukoze iz

osim lto sklldilti,jet$ proizvodimalc kolidine scdera(p,.ces proiaodDje rMiva se

Nilon lbEka, usljeni lid$ti iz sistoDa za vanjo nlaze u ka, a putan lcvi odlu e do

Neknn delijanu (rnisiine inasnedelijc)jc polrcbna pono6 dabi primile scdd iz kfli ihkorhiilc sa z srvdanj e energiie. Ieli je takodje lor€bna pomo6 a proces skladttedasecera u obliku koji se 2ove glikogd.

l6!lin, homon pankeasa sLlzi kao kljnd koji oem o!! pomoina lrata i omoeu6Lje3eicru izkdi dd ude u ieLije.

Celije Fave enqiju ,i woj Ed od ieiera kojije ponro6n tnsutnra usao u njih i olajpn@s sfrejrF nivo seitra u krvi, vraaaj uci sa na nonalne vrednoni.

i t r r inos t r . -e p .o i ;A n !o e - .€ Lp . 4 r l ' ed r ' . i . l j e ia ' i r . r ,onedijaiom p&ces! kkori(alanja secemj s dfuge srFoe izidk aktiv.ost nnarjuje Ivo

stLes podize niyo iedera. a alkoholna piiasnitavajunivo ieicm, odno$o ghkoze u kFi.

Zaito posrrjctoo slupi kadjedeno slatkile?

veoba loznati bntmski nauanik Patdck Eolfo,dje objavio nx deseli.e $rudnih rekslovao veoma lo3ch uricaju tskoaanih bzih sedem I ishDni (beli izuriieicr, mcd, kotadi,runisdecerealije musli sadddarkonneda,Seieraililoaa jrd),

Jedna velika studijn u velikoj Bntaniji, mdjena na nokoliko biljada dece ikolskos uzmstajepokrila daje u srupi dece koja neko.nllisanojedu nalkite i sve vNre brzih seieR, up'lscku nivo inleliEencije dt a2s poena (ovoje stvamo veoma loi €zutLalilt)

Dokaano je da s€ Fri dusorFjnoj i obilnoj konanmciji statkiga, kod ludi u nozgr.laanije u sinapsama koje onogu{avaju konurikaciju iztuedjLL mo:danih ielija (lineosivsLujuii nis&ne pl!c6e). poj.vljuF taliozver do$,linkins tanonen

Seer ! kri polazi nozdan! barterui vezoje se za belandevi're sinaptidkih leza(konunikacianil kdala), a novonastala veza se zove pNteoslikm. vrencnon se srlarapaudinasta nraterije izmedju vise sindpsi. belandevnrasti put po$aje 2adeLrtjarj nozdaninnpuls sporj a sve to uspoDva nsaonc lokovc. snanjuje intelisenciju i dovodi do rde

Dokumo F da s dencncila javlja nhogo €ni.je kod LjLdi koji konzumiraju vedekoliiine se'jcn,auskoN i0% scjavija i nladljivo snanjqjei elieencije, a sna izjavadr petd Rose$a. psihaloga sa uniyezitera u BdsloLu dobija sv€ !i!e smisla <eier przi

Profesor 6sdd Reavs sa univedteta Stanfod u Kaliionriji je doiao do renltaia kolidajLr leoma mradne pmenoze. Naine,25% zdBih ljudi u pbsekr inujL' neki oblikporemeiaja akrihosti insu[ra, upnvo zbog rekanlJolisane upotrebe slarkisa. ovo jcujodno i pmcenat fakton rizika za nastanak o,,biLjnos porcnodaja nernboliznn ie6eF.znadi. slaki4 tipoQum zdrav aolek ina rizik daraaijc ozbiljna olteienja organiznausled koiildj. hnre koja ssdr zi prcslc <cierc.

Porenedaj melabolizma ledera je prozhr i kao Fdan od ufoJnikx nanankd ilipoEoddja nnogih psil'jatljskih bolesri, od d€pNsije do shizotiemje. Dr Cdl Plcifcr,osnivai cenlra zr isnaiivanje mozsa u PLinstaliq F dokeo da je poremeialtrelabolizma ieed uzrch za nestabihost pacijenaix ob.let$ od rhi^fi€nijeKonzmacijr ieieF posoLsava bolesr do te nere, ddteEpija postaF nedovoljna. Dovodido a8resivnos lomimja fobija, psilotidtril] kiza i samoubilaikih isrupa,lzovos FzLoaaje, ia na posledrrjcm svetskon koner$upsjhijarda, dato saopateile dnF uFolEbnlederu islnmi izuzelfu loia za ndralne tuikcte i alsaluino abDnjena kod svih pacilcnarakoji inaj! ncki psihijd{ski I oreineiaj.

Loacnjc dcpresijo iokoladom i tortomje sisuDn puL ujoi veiu 'lepresij ulll

Foznato je da iecer r ish.Mi toii na3e litlminske rezerve i dovodi orsaniam u stonjemzliaitih avitaninoz.

Jedna kaiinlca ieieraje ve6 ddlolj.a da iskoristi miu B litminsku rczqn u prccsunernboli2n4 p ovi vnnmini ba postaju defioitami. Oni su izualno aEdejni z neeneaklivnosli, ijihovo sma'lenjc Hneri moidaDe .ltihosli.

Coca Cola iDa u svom sadriajtr sfinisani kukuruzni situp kao aladjivad. Af,erikmcisujoi pre nekoliko godina dokazali dnekrDu poveanost iznedju oros ieieF i nNtankavisokos loleste$la. Konpdrja je zato polulala d, dizajnjra no! oblik zeF i pEdslaviss kao veoura zdFvu varjanru. Na Zalost, dodati asparran je unkovaa pajaw nekolikohiljxdanorih dijabolidda u dedijon nalsru uAre ci. Nakon podizBDls ozbiljne tutbe isuoden! sa ogromnom oditetonr, kompanijaje pomlo Fonmila fomulacij! i sad seprifllmr oblik sr zadadj ivadcm po inenu slevia.

Pokuiajte pDnaii Dodatak (bar na jednoj dekl&aciji na aaii) toliko 2apdvo c.ca cola

Prenra Nzavisnnn istuazivadknn centfina, pozndoje da nala konzerva koka kole sadriieklivalnel od 9,5 k!!i!ica idinhanog seiera Raduhajre dalje sanil Svaki plt Lidlopijetc nalu k nzervu koka kole. vi ne popili z.pravo desetak katiaica nslopljenog!e6eE ukafeinu. Kod nas se desto pije i pEko I litarovospiia, z.udi, polili sle oko l0malih kaairica drorljenog belog le{ed. znalo ii lolikoje 1o u granrima?

Ako potij€no 2 lilrd kokr k le, pojeli sno 300 grxtua .astopljeNg 3er:eE, ! da nismo nipomenuli kolidinu kofeira pri tor

oFasnaFosledicr slatkih otovaje pojava \dcehe bolesii, a kod Ljudikoji obole,lonojivelika opasnostod oiteienja perilcrnih nerava, aliismag ozga.

Medieinski Daziv a ieijernu bolest je "di.beles nellitus . Tffnin diabetcs znariprcle.ano tookre'rje, 0 Fi \nellits"aadi Dred.

U prcllosti su doklori dijaemstikovali dijabeles pobajLdi F{ijentovu mokraiu. Sladaklkns uina porvdivaoje dijlsnozu.

sihptdni diFbstesa:

deslo i obilno nokcnjo, zed, glad, gubnak na tczini, mor^labosi, zanagljen vid.

Najdel[e $L 'nnosobrcj]re sreike u ish'ani, si,€s i Lose alohc mlike uzok nmtmkadijabetesx tip 2. Dngon'ajd unos bzih ieiem GlaLkiii, voae, med) ujulro i uvede,lFkonena tezim, alkololizan i sirs n&avaju iscpljivmje pukleas4 odDosnog0slerade i izzivaju Mslamkie6enre bolesti.

42

Rizik za pojavu sederne bolestije naroditoaisok kod osob! koje inaju inasle nan.se upEdelu nruka i storoka, visok pritisak ipolilene mlsnoie u krvi. Ako pi olone pono.ji' i < o n r ! \ e I r o e r i ' p o m d . i . i l e " r l ' e ( o l ( o p d ' \ "

Ma$re nasl.se na stomaku su biohenijski veome akiihe. Ovi m6no6a tudi raznesupstuce! koji su pnvi hkozvari henjjski medijrtori za $zvijanle lparnih prccesa(cR?, iL 6 itd, nO. Kad se kaie upalni prcces, ovon p'itikoD se nisti na ruvojpaloloikih promena na kmim sudorina. u aelijana. m ubzailo sra€rrje, Ddtanakseieme bolesli, pojalu nalignin bolesti sve ovo, a i nnroso drleih polalaje Lduualzapaljenske eakcije u orsdnzmn.

smmjoje Letine, a pre svega masnih n$las! na stonaku je od liralnos znxdaja zasralos ko ina ovaj pobler

P'qon'kr je da na ih. da De Fdle:eno pLimamljiliin uklsima slarkisa. oni nansvttako nogu naudiri moao viis nego ilo s olercnalidoeda.

Pbgran Hrcno isltrme je lako diajnim da nikada ne dolazi do zndnje za slarkin,tatoaani sugar cravins syndron se neie jnviti ukoliko smo u Esuanm Eznacina

Ova zudnja s Fvlj! u svakoh slutaju zbog nepFvilnih ob$ka, iesroc unosa starkjja,ndodilo ukoliko jcdolo uveie testo, hlcb ili cokoladu.

Mi posresno verujemo da 6e nnin u tenutku kad .an d$ie ruke, ili se podnchopqoJavati, pooooi neki koladii. jer smo nbedFni da nanF pao leier i daF to jedini

ZapBvo smo noliin uzimanjem ieiduj kolad4 meda itd u tom rrenorku nspFvili pralrpatnj! za naiu j€lru i panlcs i po8oriali sbo tuerabolizam Slukoze. Uvek moranoponrhliti na to ib radino naleb teluj lie svesa Dozsuj svaki put kad pojedeno ncjlo

Cltkerbijski indeks nrmirn rn

l 5I tl 5I 5I 5l 3

22232721I01232l lt539l939

Srji";

22222532) )l 6

lmegr. pirinad 50tntegr. hle! 50Bela testcnina s5P€knrez 55Bdda 60Cvekk kuvana 65Polubelilieb 6sBeli pifiord 70Kukuruz 70I<eks, biskviti 70Ituvmikonpn 70MIed. dokolada 7aZitarice sa 3edercm 70Belihleb 7ABeli Seler '75

Kukur pahuljice 85tukice 85StulaEpa lavana 85Med 90Klompirpne 90Belitost 95Pekn^ki lond. 95lalkanat 101Napolitanke 109Maltoza L l0

bilDi iajevi (nana. kahilic4 zelefi

su \e 5nor \e t su \o t r rozd jcsokoviod Fovrcr (s Earcpl nalvi(el

lubenical (visok Cl), Duigo

sLev,a prirodnizasladli!.4

iaka br.nn reikcii.,:STo i4Ss iEsTr

Udcreno b'zn.rerkciiir STo VISE JESTI

\mna risoka bazDa rcakcija - doblr je lintr. (iakojc khclog Lkus.) rlod.vali biljrnndaje!ina i vadi, lubenica iina vnok sLikcnijski indeks. i,r'zehro d.prin.si povcianju

Dasljnovo ulie, laneno ulie

srs lopus ikselikupN (ali ne i tu'iita)

poinodr,J e DrJxlrr re, Lrcsnic

hJdem [n r I bnz ' \ l ] o ' r l

$r u r ja , fm msrndoc . ono je b no

uncrcnorisdcrxkciir: TTANJEJI5TI

i nFq ' JnJ re . kn in r i z r J i ce

kojrL'ijrvo rd6e (ne baden,

STO IIANJD JI'STI !I!

tEslenina od belos bmina yqitaaki zskdjivadi Gsparian, eha.)

alkoholna pirlr (ptl do 0.5)gd@abcalkoholna piia

jun€tina*, srinictina*, iaqniet'nrtkonreeisma tuna i sddina

tu*ia (ne v,ri za kiseli kuput sjr indrnriiski procesimn a scndvid

q! l p , nr i

' nelt i .ib€ trebn .bayczno j$ti uz lr.ae nrnirnice, a nc sr kronpnom, bejinpirinaenr belin hlebod, pivon itd...

cisdete inaju vona nizak !H, odnos.o, veona su kiscle i sLv@ju kisetu $dinu u kei

U sinptomc prekanemog acidileta nogu se ubtujiri: niak nivo enolgtej lNnidni umor,sistenska kadidljaza, Feliooeno stvtrmje slui, lisrsle prehladc i infokcije, sinuttis.neflozd, irilabilnost, hhki nokti, suva losa i koza, stvraje cisti, slavoboljc, bolnlzslobovi i trliift, neunis, nisii.i bolovi i grievi. ssifiris, tumo , kaFinoni, air na

NAMIRMCE KO'E TROSE 1138 (AIOiIA ZA VA]LENJE NEGO 5TO DONOSE IP R T P O R I C l J S D A S L N O S L ( I O \ 4 \ E , I L R V R \ A \ M o D o K V A P I M oO\,€ NAMRNIC!

POvRiE - kolinine nisu osmidene

SPARCLAPL{VI PATLTDZAN TIK!ABROKOII PR,{ZILUKKUPUS ZELINA SAI-ATA

I'4RTIOL SVEZA C\,€KL{S\,GZ CELER RqIK\,1C!CiKOR]JA!OIOCNICABPII TUK BOI'AN]JAKIL{STA\'AC ROTKVA

LOSOS

SARDNEZELENI CAJCRNI aAJ (vea aamo da kolidim non bii