Program Za Peti Razred

П Р О Г Р А М

ЗА ПЕТИ РАЗРЕД

НАСТАВНИ ПЛАН:

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТБРОЈ ЧАСОВА

годишње седмично1. Српски језик 180 52. Православна вјеронаука 36 13. Страни језик 1 72 24. Ликовна култура 72 25. Музичка култура 72 26. Познавање природе 72 27. Познавање друштва 72 27. Математика 180 58. Физичко васпитање 72 29. Васпитни рад с

одјељењском заједницом36 1

УКУПНО: 864 24

55

СРПСКИ ЈЕЗИК (5 часова седмично, 180 часова годишње)

ЦИЉЕВИ:

Савладавање изражајног читања и казивања; Проширивање знања о простој реченици и њеним дијеловима; Усвајање основних појмова о промјенљивим ријечима; Стварање навика за концизно и јасно усмено и писмено

изражавање; Савладавање основне методологије израде писменог састава; Поступно и самостално тумачење књижевног текста (ток, радња,

ликови, порука); Усвајање књижевних појмова према захтјевима програма.

ПРЕГЛЕД ТЕМАТСКИХ ЦЈЕЛИНА

Ред. број Наставна тема/област Број часова 1. Језик (55) 2. Књижевност (60) 3. Читање (10)

4. Лектира (12)5. Филм (5)

6. Култура изражавања (38)

Ред

. бр

ој

ТЕМА: Наставне јединице Б

рој

часова

Очекивани исходи Смјернице за наставнике

1. ЈЕЗИК

Граматика

Проста реченица: субјекат и предикат, именски и глаголски, субјекатски и предикатски скуп;

Заједничке и властите именице, уочавање рода и броја;

55

37Ученик ће бити способан да:

усвоји и препозна именски и предикатски скуп;

уочи главне реченичке дијелове;

препозна ред реченичних чланова у реченици;

савлада основне појмове о промјенљивим и

Путем припремљених задатака провјеравати дјечија знања о простој реченици и њеним члановима, промјенљивости и непромјенљив

56

Ред

. бр

ој


рој

часова


Збирне и градивне именице;

Придјеви: ријечи које означавају особине бића и својства предмета;

Придјеви: описни, градивни и присвојни;

Глаголи у означавању садашњости, прошлости и будућности (уочавање у тексту);

Садашње, прошло и будуће вријеме;

Управни и неуправни говор;

Бројеви; Личне

замјенице.

непромјенљивим ријечима;

уочи значење рода и броја придјева и подјелу придјева;

правилно пише придјеве изведене од властитих и заједничких именица;

дефинише појам промјенљивости и непромјенљивости ријечи;

разликује управни говор;

препоза лични глагол у функцији предиката.

ости ријечи, управном говору.

Ортоепија

Наглашени и ненаглашени слогови;

Реченички акценат и пауза у управном говору.

5 Ученик ће бити способан да:

уочи кратке и дуге слогове, наглашене и ненаглашене слогове и паузу.

препознаје наглашене ријечи и изговорне цјелине.

Наставник усмјерава и координира рад ученика на правилно изговарање наглашених и ненаглашених слогова у ријечи.

57

Ред

. бр

ој


рој

часова


Правопис

Писање глагола у прошлом и будућем времену;

Писање и изговор гласа ј;

Писање скраћеница;

Писање присвојних придјева на:-ски, -шки, -чки, -ов, -ев, -ин. ;

Писање управног говора;

Писање имена улица и тргова, установа и празника;

Писање рјечце не уз глаголе, именице и придјеве;

Провјеравање правописа (по једна вјежба свако три мјесеца и исправак).


правилно употријеби сугласник ј (који, моји);

разликује писање ријечи с наставцима:-ски, -шки, -чки, -ов, -ев, -ин;

правилно пише имена улица, тргова, установа и празника;

примијени стечено знање из праксе говора и писања.

Усмјеравати ученике да на одговарајућем тексту препознају погрешно написане ријечи и да изврше исправку.

У оквиру рада у групама подстицати и развијати сарадњу и такмичарски дух.

Писменим путем провјеравати ниво усвојености правописних норми.

58

Ред

. бр

ој


рој

часова


2. КЊИЖЕВНОСТ

Јеленче — народна лирска пјесма;

Војислав Илић: Први снег;

Душко Радовић: Плави зец;

Браћа Грим: Трнова ружица;

Биберче — народна приповијетка;

Крепао котао — народна приповијетка;

Стари Вујадин—народна епска пјесма;

Михајло Ражњатовић:У сунчаним брдима;

Бранко Ћопић:Башта сљезове боје;

Алекса Шантић: Неретва;

Сергеј Јесењин: Бобиљ и друшкан;

Езоп:Дрвосјеча и храст;

Десанка Максимовић: Вожња;

Бранко Црнчевић: Босоноги и небо;

Ђуро Дамјановић: Зимско дрво;

Скендер Куленовић: Шаренка;

Густав Крклец: Телефонске басне;

Ивана Б.Мажуранић: Приче из давнине.


уочава: ток догађаја, мјесто, вријеме, збивање радње;

анализира најзначајније тренутке и уже цјелине у тексту;

анализира главни, споредне ликове и њихове особине;

објасни амбијент у којем се дешава радња, говор лица, пишчево причање, приповиједање у првом и трећем лицу;

дефинише предмет (тему) причања;

разликује у бајци реалне и фантастичне елементе;

разликује у лирској пјесми: слика, ритам, интонацију, јачину, темпо, паузу и мотиве;

познаје и употребљава појмове: проза, приповједач, пишчево приповиједање, хронолошки ред, основне одлике бајке и басне;

одреди драмске елементе у књижевном тексту.

Навикавати ученике да слободно износе своје утиске, ставове, судове и доказују их чињеницама из дјела.

Књижевно - умјетничко дјело читати према потреби више пута. Примјењивати аналитичко-синтетичке поступке при обради текстова.

Оспособити ученике за самосталан исказ, истраживачку дјелатноист и заузимање критичког става и карактеризација ликова.

Упознати ученике са књижевним појмовима уз обраду одговарајућих текстова и извођење драмског текста.

Оспособити ученике да препознају реалне и фантастичне

59

Ред

. бр

ој


рој

часова


садржаје. 3. ЧИТАЊЕ

Читање наглас; Правилно читање

изговорених цјелина; Правилно читање

са освртом на интерпункцију у тексту;

Читање дијалога; Читање по

улогама; Интонација

реченице у дијалогу; Читање текста са

обиљеженим наглашеним ријечима;

Читање у себи са одређеним задатком.


изражајно чита у складу с мисаоно - емотивним садржајем текста;

чита са истраживањем; чита текстове из

штампе и дјечијих листова;

гледа позоришне представе;

интерпретира: дикцију читања, темпо, ритам, паузирање, боју гласа.

Наставник заузима одговарајући став и одређује условљеност јачине и боје гласа, ритма, тона, интонације, паузе и реченичног акцента.

Повремено користити звучни запис као примјер интерактивног читања.

Примијенити текст- методу за савладавање брзог читања у себи, ускладити брзину читања са садржајем текста и постављеним циљем.

4. ЛЕКТИРА

Рајко П. Ного: Родила ме тетка коза;

Драган Кулунџија: Избор из поезије;

Народне приповјетке-избор;

Рене Гијо: Бела грива;

Гроздана Олујић: Избор бајки;

Душко Радовић: Избор поезије и


воли књигу; чита и прави кратке

забиљешке; интерпретира напамет

поетске и прозне цјелине и одломке;

стиче способност сценске импровизације.

Даје упутства за самосталан рад ученика.

Формира читалачки укус код дјетета.

Развија способност вредновања књижевног текста. Бира књиге.

Не претјерује у броју и обиму захтјева (до 50 стихова напамет по избору ученика годишење). Води рачуна о броју и

60

Ред

. бр

ој


рој

часова


прозе за дјецу; обиму захтјева.

5. ФИЛМ

Врсте филма: нијеми и звучни;

Црно-бијели филм и филм у боји;

Основни подаци о развоју филма;


пронађе разлику: нијеми-звучни филм; црно-бијели филм и филм у боји;

процијени филм и да има правилан однос према филму и заступа своје мишљење.

Колективно гледати филмове.

Водити разговор о гледаном филму и доживљају ученика.

Анализирати гледани филм (садржај, ток радње и ликове).

61

Ред

. бр

ој


рој

часова


6. КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА(усмено и писмено)

Препричавње на основу питања;

Препричавање са промјеном граматичког лица;

Причање о замишљеном догађају;

Причање на основу датих ријечи;

Причање на основу сажете фабуле;

Причање–проширивање приче;

Описивање ликова;

Извјештавање везано за живот у школи или породици;

Писање писма: обраћање другу;

Анализа писмених вјежби;

Вјежбе усавршавања рукописа и технике писања

38

12

6

Ученик ће бити способан да:

развија језичко мишљење;

савлада методологију и технику израде писменог задатка;

изражава своје мисли; конфликте рјешава

ријечима, заступа своје мишљење и користи се аргументима;

анализира тему и одреди тежиште;

посматра, уочава, бира и распоређује;

самостално прикупља одређену грађу;

се прававилно изражава;

маштовито размишља.

пише правилно и читко

Наставник помаже ученицима да се јасно и сажето усмено и писмено изражавају.

Оспособљава ученике за усмено и писмено причање о датом наслову, замишљеном догађају на основу датих ријечи.

Помаже ученицима да разликују туђице од опште прихваћених ријечи.

Оспособљава ученике да овладају писање писма: школи, медијима, и да прослијеђују, извјештавју и саопштавају .

ОЦЈЕЊИВАЊЕ:Ученици ће унапријед бити упознати са техникама и критеријумима оцјењивања.

Предложене технике и поступци оцјењивања:

62

Самооцјењивање; Оцјењивање од стране друга/ученика; Групни задаци; Презентација; Критеријски задаци за сваку наставну јединицу Објективни испитни поступци

ПРАВОСЛАВНА ВЈЕРОНАУКА(1 час седмично, 36 часова годишње)

63

ЦИЉЕВИ:

Ученик треба да:

се уведе у област духовно-вјерског живота, са посебним освртом на Православну хришћанску вјеру којој припада;

постане добро и правилно информисан у складу с његовим духовним и интелектуалним узрастом, те да се у оквиру породице уводи у практичан хришћански живот;

развија осјећај личне одговорности и самосвјесне обавезе, да би се могао правилно опредијелити према добру и злу као основним моралним категоријама;

се развије у самосвјесну и слободну личност, одговорну пред Богом и Црквом као духовном заједницом којој припада;

развија правилан однос према породици и друштву, према људима који другачије живе, мисле и вјерују.


Ред.број Наставне теме Број часова 1. Богослужење (7) 2. Сакрални предмети (3) 3. Празници (3) 4. Крсне славе (17) 5. Пост (2) 6. Молитвословља (4)

64

Ред

. бр

ој

ТЕМА:Наставне јединице Б

рој

ч

асов

а


1. БОГОСЛУЖЕЊЕ

О храму Свештена лица Облици

Богослужења Свакодневна

Богослужења Света Литургија

7 Ученик ће бити способан да: објасни изглед

храма; наброји

степене мирских и монашких свештених лица;

наброји врсте Богослужења.

Наставне јединице се могу обрадити и у храму. Ученицима показати свете сасуде, одежде и богослужбене књиге.Не постављати сувише високе захтјеве. Тражити средњи ниво знања.

2. САКРАЛНИ ПРЕДМЕТИ

Свете сасуде, одежде

Богослужбене књиге

Иконе

3 Ученик ће бити способан да: објасни шта су

свете сасуде и одежде;

објасни значај богослужбених књига и икона.

3. ПРАЗНИЦИ

Господњи празници

Богородичини празници

Светитељски празници

3 Ученик ће бити способан да: наброји

празнике; разликује

празнике по врстама.

4. КРСНЕ СЛАВЕ

Крсне славе код православних Срба - припрема и начин слављења

Свети Арханђео

Свети Стефан

17 Ученик ће бити способан да: процијени

потребу и значај крсне славе;

објасни начин слављења и славске обичаје;

објасни живот светитеља и

Настојати да ученици заволе часове вјеронауке и да радо долазе у храм и активно учествују у Богослужењу (да пјевају за пјевницом, дјечаци могу читати апостол, помагати свештенику у олтару и сл.)

65

Свети Јован Крститељ

Свети Георгије Свети пророк

Илија Свети

Великомученик Пантелејмон

Свети Киријак Отшелник

Покров Пресвете Богородице

Света Петка Свети

Димитрије Свети

Архангел Михаило

Свети Никола

начин на који су постали светитељи.

Користити Свето Писмо, Илустровану (Дјечију) Библију, иконе.

5. ПОСТ

Настанак, значај, потреба, начин и вријеме поста

2 Ученик ће бити способан да: наброји врсте

поста; објасни

настанак и потребу поста.

6. МОЛИТВОСЛОВЉА

Молитвословља у помен мртвима

Велико и мало освећење воде

Други црквени обреди

Молитвословља

4 Ученик ће бити способан да: изјави ко врши

молитвословља;

наброји врсте молитвословља;

објасни разлоге молитвословља.


питања и одговори препричавање садржаја књиге оцјењивање од стране колеге/ученика групни задаци

66

СТРАНИ ЈЕЗИК 1

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК – трећа година учења –

(2 часа седмично, 72 часа годишње)

Општи циљеви учења страног језика у основној школи

Омогућити развој језичке компетенције ученика, што представља централни, незамјенљиви аспект учења језика, а посебно да развије комуникацијске способности ученика;

Боље упознати ученике са њиховом културом, научити их да је цијене, али и да разумију и поштују друге културе;

Омогућити свим ученицима да уживају у учењу, да буду мотивисани за учење, да науче размишљати, те да се оспособе за даље учешће у самосталном, појединачном или групном учењу, раду или обуци;

Припремити све ученике за ефикасно и одговорно учешће у друштву, развијајући њихов позитиван став према културалним, вјерским и другим различитостима које су присутне у њиховом друштву, развијајући на тај начин коректно и праведно друштво, које ће да вреднује такве различитости;

Омогућити ученицима да развију смопоуздање и самопоштовање, чиме утиру пут ка властитом срећном и здравом животу испуњеном задовољством;

Код ученика развијати радозналост, самосталност и креативност; Подстицати ученике на лијепо понашање у школи и на јавним мјестима, као и у

кругу њихових породица; Развијати код ученика способност да пажљиво слушају и цијене мишљење других; Развијати код ученика љубав према природи и еколошку свијест; Развијати код ученика принцип хуманог односа између полова; Омогућити континуитет и повезаност учења, да се поједностави прелаз из нижих у

више разреде, а посебно прелаз из основне у средњу

67

Теме Очекивани исходи Активности Граматика

Породица

Школа

Моје окружење

Свакодневни живот

Слободно вријеме

Животиње

Земље, народи

Ученици ће:- упућивати одговарајуће поздраве и одговарати на

њих;- упознавати се;- обраћати се људима;- идентификовати људе и предмете;- лоцирати људе и предмете;- описивати: - људе и предмете, - нека

расположења и стања,

- тренутну активност;

- постављати позната

питања и одговарати на њих; - тражити и нудити помоћ (Can you

help me? Can I help you?);

- тражити и давати информације;- слушати очекујући да чују одређену информацију;- изразити на врло једноставан начин: - слагање и неслагање,- знање и незнање,- способност и

РЕЦЕПЦИЈАа) СЛУШАЊЕ И РЕАГОВАЊЕУченици ће слушати изговорени текст и реаговати:1) невербално, нпр.: - показивањем или

додиривањем предмета или дијела тијела који се помиње,

- извршавањем упутстава и наређења,

- заокруживањем тачног одговора или опције,

- испуњавањем табеле означавајући на одговарајући начин потврдне или тачне одговоре, односно негативне или нетачне одговоре,

- повезивањем одређених илустрација с одговарајућим текстом, означавањем тачних или нетачних (T/F) тврдњи итд.

2) вербално, понављањем ријечи, израза или читавих реченица које је

Ученици ће понављати или учити:

Именице:

- бројиве, небројиве, - правилну и

неправилну множину;

Замјенице:- личне, субјекатски и

објекатски падеж,- показне, this, that, these, those;- упитне, who, which, what, whose;- присвојне,- неодређене, somebody, anybody, nobody;

Придјевe:

- Детерминаторe:чланове: a/an, the, нулти;присвојне придјеве:показне придјеве, this (girl), that (boy), these (girls), those (boys);придјеве за неодређену количину и број нпр: some, any, much, many, all; упитне придјеве, what, which, whose.- Описнe придјеве: најчешће у оквиру датих тема;Бројеве: 1 – 100;Глаголе:

68

допуштање (can, may), - понуду (писмену или усмену) користећи најосновнији вокабулар; - сљедеће емоције: слагање, неслагање, допадање, недопадање, задовољство, занимање и одушевљење за нешто, изненађење, разочарање, захвалност;- идеју посједовања (have, have got, John's book, his house); - извинити се и прихватити извињење;- сугерисати неку акцију (Let's ...);- прихватит и одбити понуду или молбу;- говорити на једноставан начин

о свакодневним активностима и радњама.- рећи колико je сати - набројати дане у седмици;- изразити: - способност или неспособност да нешто ураде (I can ... I can't); - идеју посједовања (John's book, my

изговорио наставник или које су чули са касетофона, давањем кратких одговора на питања која је поставио наставник или која су чули са касетофона, испуњавањем табела или допуњавањем реченица, итд.б) ЧИТАЊЕ И РЕАГОВАЊЕУченици ће читати кратке текстове, у себи или наглас, тражећи одређену информaцију или детаље и реаговати:1) невербално, нпр: тражењем одређених информација, извршавањем упутстава или наређења, повезивањем одређених илустрација с одговарајућим текстом, повезивањем набројаних ријечи с одговарајућим бројевима или симболима, означавањем тачних или нетачних (T/F) тврдњи итд.2) вербално, нпр: -постављањем питања и давањем одговора,

- бирањем тачног одговора,

- испуњавањем табела и укрштеница,

- довршавањем реченица,

- испуњавањем празнина задатим ријечима,

- повезивањем ријечи у колонама А и Б,

Present Simple (потврдна, негативна, упитна форма),Present Continuous (потврдна, негативна, упитна форма);глаголи be, have/have got (потврдна, негативна, упитна форма);модалне глаголе can, may (потврдна, негативна, упитна форма);императив, сва лица једнине и множине;Прилози (најчешћи) за:- мјесто, - смјер, нпр: left, right, east, west,- вријеме,начин, нпр: slowly, quickly;Приједлози за:- мјесто, нпр: in,on, under, behind, in in

fr ont of;- вријеме, нпр. in, on, at; Реченице:- Основни ред ријечи

у потврдној, одричној, упитној и заповједној

реченици;- There is a ... There are some ... Is there a ...? Are there any ... ?

69

- склапањем испретураног текста у смисаону цјелину, итд.

ПРОДУКЦИЈА:а) ГОВОРУченици ће:- Учествовати у

разговору са другим учеником или ученицима или наставником;

- давати упутства и наређења;

- играти додијељене улоге;

- рецитовати, пјевати и играти језичке игре, итд.

б) ПИСАЊЕУченици ће:- преписивати кратке

текстове;- писати по диктату;- испуњавати табеле

и укрштенице;- убацивати,

подвлачити, редати ријечи у смисаоне реченице;

- писати реченице користећи тачну форму глагола у загради;

- довршавати реченице;

- писати кратке саставе на познате теме, итд.

Вокабулар: Ученици ће понављати или учити само основни вокабулар који се односи на задате теме, нпр: Чланови уже и неки чланови шире породице, нпр: mother, grandmother, grandfather,

uncle, aunt, grandson; Школа, нпр: school subjects, furniture, pupils’ things, extra-curriculum activites, some

musical instruments, итд. Окружење, seasons of the year, weather (нпр: rainy, sunny); in the garden, (нпр:

vegetable/flower garden); some gardening tools (нпр. spade, rake, watering can); in the country (нпр: camping, tent, lunch, box, fire), итд.

Свакодневни живот, рутинске активности, shopping, нпр. At the supermarket, buying some vegetables and fruits; going out (нпр: library, swimming pool); my clothes, visiting relatives, friends, итд.

70

Слободно вријеме, at the park (нпр: slide, jungle gym, swing, jump rope), snow, snowball, snowman, outings.

Животиње, domestic, wild animals, pets (основни вокабулар); Земље и области, peoples, their culture (основни вокабулар).

Осим што ће стално проширивати вокабулар, ученици ће понављати или учити да користе:Скраћенице,Најчешће, нпр: a.m., p.m., UK, USA.скраћенице за дане у недјељи и мјесеце;Афиксе, у вези са задатим темама и граматиком, нпр: наставак – s; -ing;Антониме, у вези са задатим темама, нпр: fast – slow, up – down, hot – cold;Сложенице, у вези са датим темама, нпр: footbal, basketball, swimming-pool, pen-friend; Колокације, у вези са датим темама, нпр: outdoor sports, to do homework, make a phone call.

71

ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНИ САДРЖАЈ:

Ученици ће такође учити језик и проширивати свој вокабулар ослањајући се на знање стечено кроз учење неких других наставних предмета, а у оквиру датих тема.

ИНТЕРКУЛТУРАЛНЕ ВЈЕШТИНЕ:

Ученици ће се:- упознавати са сличностима и различитостима између њихове земље и земаља

енглеског говорног подрчја и подрчју културе, едукације, слободног времена ученика, начина живљења, а у оквиру датих тема;

- навикавати да се учтиво понашају у комуникацији са припадницима културе о којој уче;

- учити да комуницирају и да се понашају у свакодневним ситуацијама на начин који је природан за културу земље чији језик уче, обраћајући посебну пажњу на односе међу људима при непосредном контакту, комуникацији, на оно што ученике интересује, итд.;

- научити да поштују традицију, обичаје, навике других људи, итд.

УЧЕЊЕ КАКО ТРЕБА УЧИТИ:

Ученици ће учити да:- буду одговорни и активни када уче језик;- користе различите радне методе и стратегије учења типичне за учење језика, као што

је раумијевање смисла из контекста итд;- надокнађују празнине у знању коришћењем различитих метода, као што је

парафразирање;- користе информациону технологију код учења језика;- оцјењују своје активности и активности својих другова из одјељења, као и ниво свог и

њиховог знања у односу на постављене циљеве и, ако је потребно, мијењају методе рада;

- користе самостално уџбенике, рјечнике и друге приручнике

72

ЛИКОВНА КУЛТУРА(2 часа седмично, 72 часа годишње)

ЦИЉЕВИ:

Ученици треба да:

Повезују и разликује дводимензионалне и тродимензионалне облике. Граде критеријуме према дјелима ликовне умјетности и ликовним

појавма у животу. Усвоје знања о боји и креативно раде са односима боја. Ускладе ликовни рад са звуком,покретом, литерарним изразом и

сценским луткарством. Препознају ликовне технике.


Ред. број Наставна тема Број часов 1. Колаж и асамблаж /површински и тродимензионални/ (10) 2. Везивање облика у тродимензионалном простору и равни (10) 3. Сликарски материјали и технике (10) 4. Основне и изведене боје (10) 5. Боја, површина, маса, волумен (18) 6. Амбијент /сценски простор/ (14)

73

Ред

ни

бр

ој

ТЕМА:Наставна јединица

Бр

ој часова

Очекивани исходи Смјернице занаставника

1.КОЛАЖ И АСАМБЛАЖ /ПОВРШИНСКИ И ТРОДИМЕНЗИОНАЛ-НИ/ колаж /грађење

цјелина од обојених и необојених површина/

колаж /компоновање различитих материјала површинског и тродимензионалног карактера/

вјежба


дефинише појам колажа и асамблажа

користи разноврсне материјале

маштовито се ликовно изрази

Објаснити појам колажа и асамблажа

Демонстрирати технику рада

Мотивисати ученике да користе разноврсне материјале

Могући мотиви :- лептир- кловн- цвијет из маште- јесење лишће

2. ВЕЗИВАЊЕ ОБЛИКА У ТРОДИМЕНЗИОНАЛ-НОМ ПРОСТОРУ И РАВНИ

компоновање апстрактних облика у простору према положеној косој или усправној линији

организација бојених облика у односу на раван у простору

организација тродимензионалних облика у простору и равни


разликује површинске од, тродимензионалних облика,

разликује обликовање од цртања и сликање,

организује и ликовно представи тродимензионалне облике у простору и равни,

Показати и објаснити разлику између површинских и тродимензионалних облика

Објаснити појам пластичног обликовања

Показати дјечије радове и репродукције умјетничких дијела

Учионица, музеј, галерија, парк...

Могући мотиви:- јаје- лопта- чаша- чамац

74

вјежба - воће

3 СЛИКАРСКИ МАТЕРИЈАЛИ И ТЕХНИКЕ

карактеристике акварел технике

карактеристике пастел боја и креда у боји

какактеристике темпера

вјежба

10

препозна сликарске материјале,

разликује и користи сликарске технике,

изабере и ликовно се изрази у једној сликарској техници,

Показати сликарске материјале

Демонстрирати сликарске технике

Подстицати ученике да се маштовито изразе

Могући мотиви :- акваријум- морско дно- магловито јутро- град у киши- облаци - олуја- освјетљени град

4.ОСНОВНЕ И ИЗВЕДЕНЕ БОЈЕ

црвена, жута, наранxаста

плава, црвена, љубичаста

жута, плава, зелена

вјежба

10 препознају

основне и изведене боје,

самостално добију изведене боје,

самостално и слободно се ликовно изразе.

Објаснити појмове основне и изведене боје.

Демонстрирати добијање изведених боја.

Подстицати ученике да препознају и добију изведене боје.

Показати спектар боја.

Могући мотиви :- плодови јесени- лубенице на

жутом столњаку- лептир на цвијету

5. БОЈА, ПОВРШИНА, МАСА, ВОЛУМЕН

површина, простор

површина, боја, простор

маса, волумен, простор

маса, волумен, простор


препозна боју, површину, масу, волумен, простор,

самостално представи карактеристичне облике у простору,

Дати основна знања о боји, површини, маси, волумену и простору.

Учионица, школско двориште.

Корелација са математиком и природом.

Могући мотиви :

75

вјежба - боксер- кришка хљеба- камени зид- робот- лутка

6. АМБИЈЕНТ /СЦЕНСКИ ПРОСТОР/

идејна рјешења за израду маски

израда маске израда сцене реализација

представе по групама

вјежба

14

препозна маску, костим, сцену, објасни улогу маске, костима, сцене

групно израде маску, сцену, костим,

реализују представу,

Дати ученицима основна знања о сценографији.

Дати упуте за израду.

Подстицати да добију склад и маштовита рјешења.

Корелација са српским језиком и музичком културом.

Позориште Видео


питања и одговори самооцјењивање оцјењивање од стране колеге – ученика коментари осталих опсервација наставника групни задаци

76

МУЗИЧКА КУЛТУРА (2 часа недјељно, 72 часа годишње)

ОПШТИ ЦИЉЕВИ:

Циљ васпитно образовног рада у настави музичке културе је да се стварањем интересовања и навика за активно бављење музиком подстичу стваралачке способности, когнитивни развој ученика и доприноси естетском и етичком развоју њихове личности.

Упознавање културне баштине и савремених кретања у музичкој умјетности свога и других народа.

Упознавање основа музичке писмености и изражајних срестава музичке умјетности.

Слушање и разумијевање музичких порука умјетничког дјела којем се доприноси развоју музичког мишљења


Ред. број Наставна тема Број часова

1. Слушање музике (21)2. Пјевање и свирање пјесама по слуху и увођење у

основе музичке писмености (37) 3. Музичке игре (8) 4. Дјечије стваралаштво (6)

77

Ред

ни


рој

часов

Очекивани исходи

Смјернице занаставнике

1. СЛУШАЊЕ МУЗИКЕОбавезна дјела

С.С. Мокрањац: IX руковет;

И. Бајић: Српкиња; К. С. Санс: Карневал

животиња; Ј. Хајдн: Дјечија

симфонија; Ф. Менделсон:

Свадбени марш; Ж. Бизе: Марш, Чигра

(Емпромти) и Лоптање (Галоп) из збирке «Дјечије игре за оркестар и два клавира;

В. А. Моцарт: Менует и Финале из «Мале ноћне музике»;

А. Дворжак: Словенска игра бр. 1;

М. Мусоргски: Игра пилета у јајету и Баба Јага из «Слика са изложбе» за оркестар (у оркестрацији М.Равела или за

23 Ученик треба да: препозна

слушана дјела;

емотивно доживљава музичка дјела и уочава изражајна средства музичке умјетности;

упознаје и препознаје инструменте;

упознаје народне пјесме обрађене за хор (руковети);

прошири знање о композиторима;

упозна стилизоване игре;

одреди врсту музике и

наставник више пута пушта композицију за слушање уз одређене задатке за ученике;

приказаће слику инструмента и на слушаном примјеру упознати боју и карактеристику инструмента;

упознаће их са животом и дјелом композитора;

поред емотивног и естетског доживљавања музичког дјела

78

Ред

ни


рој

часов



клавир);

(остале музичке садржаје реализовати према сопственом избору наставника)

извођачки ансамбл за свако слушано дјело;

доживљену музику илуструје.

оспособљавати ученике за уочавање изражајних средстава музичке умјетности.

2. ПЈЕВАЊЕ И СВИРАЊЕ ПЈЕСАМА ПО СЛУХУ И УВОЂЕЊЕ У ОСНОВЕ МУЗИЧКЕ ПИСМЕНОСТИ

Народне пјесме; Пјесме домаћих

аутора; Пјесме страних

аутора;

37 Ученик треба да: Пјевањем и

свирањем пјесама из нотног текста савлада тонске висине у обиму

Ц1-Ц2; савлада нотна

трајања (осмина, четвртина, половина, цијела нота, као и њихове паузе;

разликује 2/4, 3/4 и 4/4 такт;

све предвиђене пјесме пјева (свира) по слуху или нотном тексту;

кроз пјесме савлада осјећај за ритам, развија слух, музичко памћење, те правилно и изражајно пјевање;

користи мелодијске и ритмичке инструменте према интересовањим

Наставник треба да:

са сваким новим тоном обради нову пјесму и презентује мјесто тона у линијском систему;

по властитом избору бира погодну пјесму за обраду нота по трајању и њихових пауза;

тактира наведене мјере;

демонстрира лијепо и изражајно пјевање;

омогући прављење музичких инструмената и кориштење истих кроз одрађене пјесме.

79

Ред

ни


рој

часов



а.3. МУЗИЧКЕ ИГРЕ

Наставне јединице по избору наставика

Игре за пјевање; Игре уз музичку

пратњу наставника или музику са касетофона;

Музичке драматизације.

8 Ученик треба да: развија

музичке способности, слух, осјећај за ритам, музичку меморију, складност повезивања покрета, пјевања и ритмичког изговарања;

пјева и игра музичку игру;

кроз музичку игру спознаје властити идентитет и идентитет других народа;

кроз музичку драматизацију савлада драмске, ритмичке и плесне елементе.

наставник демонстрира музичку игру при чему наглашава све битне елементе;

у играма са пјевањем повезује мелодију и текст пјесме са одређеним покретима.

4. ДЈЕЧИЈЕ СТВАРАЛАШТВО

(по избору наставника)

6 Ученик треба да:

развија музичку машту и инвенцију;

продубљује интересовања за музичке активности;

усваја и памти музичка репродуктивна и стваралачка искуства и знања ;

компонује на одабране

наставник се користи говором и средствима других умјетности;

са ученицима импровизује мелодију са текстом или без текста, гласом или на неком мелодијском инструменту;

наводи ученике

80

Ред

ни


рој

часов



стихове; да смишљају аранжмане за обрађене пјесме;

израђује дјечије музичке инструменте (са ученицима).

ОПШТЕ СМЈЕРНИЦЕ ЗА НАСТАВНИКЕ

Наставник ће у интерактивном раду користити:- књиге (стручна литература);- уџбеник;- музички додатак ;- аудио касете; - Орфов инструментариј;- клавир;- Боже правде и химну БиХ;- поједине композиције слушати више пута у току школавња

уз јасну дефиницију задатака којима се омогућује систематски развој музичких способности ученика за активним слушањем, доживљавањем и упознавањем музичких дјела;

- код обраде наставних јединица у темама 3 и 4 користити се Орфовим инструментаријем

Повезати наставу са музичким животом уже и шире друштвене средине и учествовањем на музичким приредбама, такмичењима и културно умјетничким манифестацијама.

ОЦЈЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предложене технике и поступци оцјењивања: питања и одговори самооцјењивање оцјењивање од стране колеге/ученика табеларни приказ способности ученика за одређене вјештине опсервација наставника презентација

Да би се остварио процес праћења напредовања и степена постигнућа ученика у настави музичке културе неопходно је да наставник претходно упозна и идентификује музичке способности сваког ученика.

81

Оцјењивање се мора спроводити организовано. Оно треба да обухвати и прати особен развој сваког ученика његов рад, залагање, интересовање, навике, став, умјешност, креативност и сл. Наставик треба да прати развој личности у цјелини и објективно одређује степен на којем је ученик савладао програмске захтјеве.

Смисао оцјењивања треба сагледавати тако, што се сваком ученику омогућава оптималан развој у оквиру васпитно образовног рада, а никако да се неодмјереним методичким захтјевима у савладавњу програма и негативном оцјеном ученици отуђују од музике и музичке умјетности.

У настави музичке културе за исте васпитно образовне задатке се могу добити различите оцјене, као и за различите резултате-исте оцјене, због тога што се тренутни резултати упоређују са стварним учениковим могућностима.

Оваквим начином оствариће се и основни захтјеви за правилно оцјењивање-да оно буде објективно и да ученике мотивише за музичке активности и за бављење музиком у складу са њиховим способностима и потребама.

Домаћи писмени задаци или писани тестови, контролни задаци и слично не користе се у настави музичке културе ни у једномом разреду. Цјелокупно градиво остварује се у школи.

ПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДЕ(2 часа седмично, 72 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИ НАСТАВЕ ПОЗНАВАЊА ПРИРОДЕ

Циљ наставе познавање природе је да омогући ученицима да схвате повезаност и условљеност појава и процеса у природи, те значај човјека у мијењању природе.

82

Ученик треба да: усвоји основна знања о природи као увод о учење природних

наука, научи користити изворе знања и оспособи се за организовано и

систематско посматрање природе, развија љубав према природи, чува и штити животну средину, стиче основна знања о обиљежјима бића, међусобној

зависности живе и неживе природе и међузависности биљака, животиња и човјека,

стекне основна знања о космосу, тлу и ваздуху, стекне основна знања о животу биљака и животиња у животним

заједницама, се упозна са гајењем и заштитом биљака, стекне основна знања о грађи човјековог тијела, функцијама и

заштити човјекових органа, стекне основна знања о болестима, алкохолу, пушењу и дроги, усвоји навику да одржава хигијену и чува здравље.


Ред. број Наставна тема Број часова

1. Небеска тијела (6) 2. Постанак и састав Земље (8) 3. Ваздух (4) 4. Животне заједнице (16) 5. Човјек као дио природе (20) 6. Здравље и исхрана (4) 7. Екологија (14)

Ред

ни

б

рој ТЕМА:

Наставне јединице Б

рој

часова


83

1. НЕБЕСКА ТИЈЕЛА

Небеска тијела – појам

Сунце Земља


објасни кретање Земље и осталих планета око Сунца,

дефинише појам космоса

да објасни Сунце као извор свјетлости и топлоте,

препозна облик Земље,

прикаже кретање земље око осе и објасни смјену дана и ноћи,

прикаже и објасни кретање земље око сунца и смјену годишњих доба.

Користити уџбеник, зидне плакате, глобус и упућивати ученике на изворе из које могу црпити додатне информације.

Експериментисање са сјенком и утицајем извора свјетлости на правац сјенке.

2. ПОСТАНАК И САСТАВ ЗЕМЉЕ

Постанак Земље Постанак и

састав тла Врсте тла и

њихова својства


објасни појмове хлађење и очвршћавање, ваздушни и водени омотач,

објасни састав Земље (Земљину кору и Земљино језгро),

објасни појмове и разумије појаву вулкана и земљотреса,

објасни помјерање тла и настанак мора океана и планина,

објасни дјеловање сунчеве топлоте, хладноће, воде, вјетра и живих организама на тло,

разликује врсте и типове тла,

објасни одржавање и повећавање плодности, пошумљавање, наводњавање,

За час припремити слике и разне изворе знања.

Припремити врсте и типове тла, према могућностима, како би се могли извести огледи који ће ученике увјерити о саставу и изгледу врста и типова земљишта.

84

одводњавање и негативне утицаје.

3. ВАЗДУХ

Ваздух-омотач планете

Својсва ваздуха

4 Ученик ће бити способан да: објасни и дефинише

појам атмосфере, објасни и докаже да је

ваздух без боје, мириса, да се шири, има масу, заузима простор, врши притисак и креће се,

објасни значај ваздуха за живот, као и узроке и посљедице загађивања ваздуха.

Огледи са ваздухом уз помоћ уџбеника и других припремљених педагошких извора. Свијећа , балон, лопта, чаша видео материјали касете о загађивању воде и ваздуха.

Користити искуства ученика.

4. ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Повртњак и њива Биљке у

повртњаку Биљке на њиви Животиње у

повртњаку и њиви

Воћњак и виноград

Ливада и пашњак

Шуме – животна заједница

Воде- животне заједнице


дефинише појам животне заједнице,

пропазнаје поврће, сличности и разлике гајење и заштиту,

препознаје биљке које расту на њиви,

наброји штетне гљиве на житарицама,

наброји индустријске биљке и шта се од њих добија,

именује мирисне и украсне биљке,

именује животиње у повртњаку, корисне и штетне,

наброји јабучасто и коштуничаво воће,

наброји дијелове воћке, наброји инсекте, птице и

друге животиње у воћњаку,

објасни услове за живот на ливади и пашњаку,

идентификује ливадске

Посматрање биљака и праћење њиховог развоја.

Омогућити посматрање развоја биљака у повртњаку и на њиви, уз вођење забиљешки и писање извјештаја. (Овај дио довести у везу с очекиваним исходима у настави српског језика)

Одлазак у воћњак, шуму , ливаду. Прикупљање биљака за хербариј.

Подстицати кориштење различитих извора знања о биљкама.

85

биљке (трава, дјетелина, крмно биље, љековите биљке)

објасни њихов значај за човјека,

разликује листопадно и четинарско дрвеће,

наброји животиње у шуми(звијери и племенита дивљач)

објасни услове за живот у води и око воде,

препозна биљке у води, објасни море, језеро,

баре и ријеке као животне заједнице

5ЧОВЈЕК КАО ДИО ПРИРОДЕ

Развој човјека Органи за

кретање Органи за

варерење Органи за

дисање Органи за

крвоток Органи за

излучивање и кожа

Нервни систем Чулни органи


објасни животне циклусе у развоју човјека (човјек се рађа, развија и умире)

разликује главне дијелове човјековог тијела: глава, труп и удови,

објасни кости и мишиће(основна грађа),

наброји шта спада у органе за варење,

објасни грађу, улогу, болести , његу органа за варење и правилну исхрана.

наброји шта спада у органе за дисање,

објасни њихову грађу, болести, улогу, његу и заштиту,

наброји органе за крвоток

објасни основну грађу, улогу, болести, његу и заштиту крвотока,

наброји шта спада у

Омогућити кориштење што више извора знања: слике људских органа, костур, дијафилмови и друго

Нагласити важност правилног држања тијела.

Указивати на здраву исхрану, штетност пушења и алкохола (припремити видео касете) важност спорта и кретања. Важност чистог ваздуха у кући и стану.

86

органе за излучивање,

објасни основна грађу, функцију и болести,

наброји шта чини нервни систем,

објасни основну грађу, његу, болести и заштиту

дефинише чулне органи и да их наброји (вид, слух, мирис, укус, додир),

објасни основну грађу функцију, болести, његу и заштиту чулних органа.

6 ЗДРАВЉЕ И ИСХРАНА

Исхрана Здравље и

заштита од болести


објасни значај воћа и поврћа у исхрани човјека и улогу витамина,

разумије правилно конзумирање хране, ланац исхране и њихову везу са здрављем здрављем,

наброји шта спада у личну хигијену и хигијену одијевања,

наброји превентиве у чувању здравља,

објасни штетности алкохола, пушења и дроге

препозна најчешће заразне болести.

Користити искуства ученика.

Кориштење писаних материјала, текстова и слика о болесним и здравим људима.

7ЕКОЛОГИЈА

Шта је екологија (појам)

Како човјек загађује ваздух

Како човјек загађује земљиште

14 Ученик ће бити способан да: Разумије и објасни појам

екологија, објасни еколошки

поктрет код нас и у свијету,

разумије загађивање ваздуха издувним гасовима моторних

На практичним примјерима ученицима објашњавати значај животне средине. Организовати излете и посјете фабрикама, ријекама, шумама итд.

87

Како заштити човјекову околину

Планска сјеча шума

Затворена сметљишта за спаљивање отпадака

Организовано сакупљање отпадака и употреба корпи за смеће-контејнера

Украсне биљке у насељима

Међусобна зависност живих организама и човјека

возила, термоелектране индустрије,

објасни употребу филтера за пречишћавање воде и ваздуха,

објасни значај пошумљавања,

објасни и планира оплемењивање животне средине култивисаним и украсним биљкама,

разликује цвјетњаке и паркове и именује чиме и како се одржавају и штите,

објасни међусобну зависност биљака и животиња,

објасни зависност човјека од биљака и животиња.

Засађивати младе саднице и цвијеће.

Остварити корелацију са другим наставним подручјима, посебно са сродним садржајима из музичке и ликовне културе, српског језика, васпитног рада с одјељенском заједницом и сл.

Предложене технике и поступци оцјењивања

Самооцјењивање Оцјењивање од стране колеге/ученика Групни задаци Презентација Опсервација наставника Објективни испитни поступци

88

ПОЗНАВАЊЕ ДРУШТВА (2 час седмично, 72 часа годишње)

ЦИЉ И ЗАДАЦИ:

Циљ:Циљ наставе познавања друштва је да оспособи ученике за разумијевање друштвених односа, да схвате њихову међусобну условљеност и повезаност; да заинтересује ученике за активно усвајање знања из друштвених наука на вишим нивоима образовања, те да допринесе примјени стечених знања.

Задаци наставе познавања друштва су да ученици:

стекну представу и знања о географском положају Републике Српске на карти БиХ, и БиХ на географској карти Балкана и Европе;

стекну основна знања о друштвеним збивањима као увод у учење историје и географије;

науче користити разне изворе знања и прикупљати материјал (слике, фотографије, књиге, новац, исјечке из новина итд.) као историјску грађу карактеристичну за то раздобље;

на основу упознавања и класификације историјске грађе развију способност уочавања свједока прошлости и позитиван став према традицији;

стекну основна знања о Републици Српској и Федерацији БиХ, заједници конститутивних народа и националних мањина које живе у оквиру државних граница БиХ и Републике Српске;

упознају борбе и жртве српског народа за национално, социјално, културно и економско ослобођење у прошлости и развију љубав према отаџбини;

упознају живот и рад српског и других народа у БиХ-и, Републици Српској, Србији, Црној Гори и услове за њихов социјални, културни и економски просперитет;

стекну основна знања о природним, привредним и културним богатствима Републике Српске, Федерације БиХ, Србије и Црне Горе;

89

упознају републичке симболе (грб, застава, химна) Републике Српске, БиХ, Србије и Црне Горе;

науче користити нијему карту и картографске знаке; постану способни за демократски начин комуницирања; развију вјештине и способности за корићење средстава масовне

комуникације.


Ред. број Наставна тема Број часова1. Босна и Херцеговина и Република Српска (6)2. Природно географске карактеристике Републике Српске и

Федерације Босне и Херцеговине (9) 3. Привреда у Републици Српској и Федерацији Б и Х (8)

4. Друштвено географске карактеристике Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине (11) 5. Далека прошлост (13) 6. Прошлост (15) 7. Комуникација и друштво (6) 8. Излети и посјете (4)

Р

ед

ни

бр

ој

ТЕМА: Наставне једнице

Бр

ој

часова

Очекивани исходиСмјернице за наставника

1. БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА И РЕПУБЛИКА СРПСКА

Назив и положај на географској карти

БиХ-а, држава са два ентитета

Симболи БиХ-е

6 Ученицк ће бити способан да: покаже положај БиХ

и РС на географској карти,

објасни састав БиХ наброји и анализира

симболе БиХ и Републике Српске (грб, застава, химна),

именује главни град БиХ, и Републике Српске

Употреба карте и државних симбола БиХ, РС.

Прикупљање разгледница, рад на одјељењском албуму.

Израда зидног паноа.

2. ПРИРОДНО ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ РЕПУБЛИКЕ

9 Ученик ће бити способан да: идентификује назив

и географски Употреба

нијемих

90

СРПСКЕ И ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ-е

Рељеф БиХ-е Ријеке и језера Јадранско море Клима у БиХ-и

положај равница, котлина, поља и планина,

их приказује на нијемој географској карти,

наброји најпознатије ријеке и језера,

уочи положај и дужину БиХ обале (20 кm),

објасни значај Неума за БиХ;

опише климу у БиХ-и.

географских карата.

Заједничко прикупљање слика за одјељењски албум.


3. ПРИВРЕДА У РС-ој И ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ-е

Пољопривреда и шумарство

Енергетика и рударство

Индустрија Саобраћај и

туризам

8 Ученицк ће бити способан да: Разумије појам

привред, наброји и дефинише

гране привреде, разликује гране

привреде: пољопривреда, шумарство, енергетика, рударство, индустрија, саобраћај и туризам.

Посјете пољопривредним добрима, шумаријама и другим доступним предузећима.

Посјете људи из различитих привредних грана учионици и разговор ученика с њима.

4.ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Становништво у БиХ.

Вјерски и културни објекти.

Обичаји и традиција народа и народности БиХ-е.

Насеља, привредни и културни центри у РС и ФБиХ.

Сусједи БиХ. Симболи Србије,

Црне Горе.

11

Ученик ће бити способан да: именује народе и

националне мањине у БиХ,

идентификује вјерске и културне објекте; вријем кад су изграђени (на ленти времена); ко су градитељи,

наведе и објасни обичаје и традицију народа и народности БиХ,

идентификује важније културне установе, позоришта,

Разговор о правима човјека и о правима дјетета.

Прикупљање података о вјерским објектима у мјесту и ближој околини.

Посјете позоришту, галерији.

Прикупљање експоната за етно-музеј,

91

библиотеке, галерије...

наброји сусједе БиХ,

препознаје симболе Србије и Црне Горе и да именује главни град.

прикупљање разгледница.


5. ДАЛЕКА ПРОШЛОСТ

Прошлост. Досељавање

Славена на Балканско полуострво.

Прве српске државе

Постанак Босне. Турска освајања,

пад Босне под турску власт.

Буне и устанци у БиХ.

13

Ученик ће бити способан да: анализира свједоке

прошлости (насеља, тврђаве, ископине, зидине, оруђа, новац, књиге, културно-историјске споменике),

опише начин живота и занимање Славена,

зна које су биле прве српске државе,

објасни какав је живот био у Босни када је она била под турском влашћу,

идентификује облик отпора (буне и устанци) против турске власти

Употреба уџбеника, читање текстова и епских народних пјесама.

Прикупљање и кориштење текстова, слика и видео касета.

Користити ленту времена.

6. ПРОШЛОСТ

БиХ под Аустро-угарском влашћу.

Први свјетски рат.

Завршетак Првог свјетског рата и стварање државе Срба, Хрвата и Словенаца.

Други свјетски рат.

НДХ и страдање Срба, Јевреја и Рома.

15

Ученик ће бити способан да: објасни какав је

живот БиХ био под Аустро-угарском влашћу (борба Срба за школску и црквену аутономију),

наведе и објасни узроке почетка Првог свјетског рата (сарајевски атентат),

говори о страдању Срба у Првом

Употреба уџбеника, читање текстова, гледање филмова, разговор на основу материјала који су ученици сами припремили

Теме «Прошлост» и

92

Стварање СФРЈ-е и СР БИХ-е.

Распад СФРЈ-е 1991/92.

свјетском рату, доведе у везу

завршетак Првог свјетског рата и стварање државе СХС,

опише напад Њемачке на Југославију у Другом свјетском рату,

објасни пораз и подјелу Југославије,

разумије геноцид над српским, јевреским и ромским народом,

разумије стварање СФРЈ, разумије почетак и

завршетак рата у БиХ и стварање Републике Српске.

«Далека прошлост» не изучавају се као историјски садржаји, нити треба инсистирати на чињеницама и фактографији.

Употреба ленте времена.

7. КОМУНИКАЦИЈА И ДРУШТВО

Заједничко живљење и комуникација међу људима.

Средства комуникација.

6 Ученик ће бити способан да: препозна

неспоразуме у комуникацији, ненасилну комуникацију,

објасни предности ненасилне комуникације

разликује индивидуалну (писмо, телефон) комуникацију и средства масовне комуникације (штампа, радио, ТВ, рачунар).

Посјета радио и ТВ станици,

заједничко слушање емисије,

заједничко гледање популарне емисије,

разговор о новинам за дјецу

прикупљање, видео-касета, листова з адјецу и сл.

8. ИЗЛЕТИ И ПОСЈЕТЕ

Организовање пригодних посјета и излета

4 Ученик ће бити способан да: разумије значај

посјећеног мјеста или институције за културу уопште,

објасни њихов историјски значај.

Организовање излета и посјета


93

Питања и одговори Самооцјењивање Оцјењивање од стране колеге/ученика Групни задаци Презентација Опсервација наставника Објективни испитни поступци

М А Т Е М А Т И К А(5 часова седмично, 180 часова годишње)

94

ОПШТИ ЦИЉЕВИ:

Ученици треба да:

усвоје систем одређених математичких знања и умијећа неопходних за схватање појава и законитости у природи и друштву, за активну спознајну дјелатност у процесу учења, за успјешно настављање математичког образовања и самообразовања,

стекну основну математичку културу потребну за откривање улоге и примјене математике у различитим подручјима човјекове дјелатности,

овладају основним математичким методама и њиховим примјенама у различитим областима (математичко моделовање),

стекну способност усменог и писменог математичког изражавања са свим његовим квалитетама (јасност, прецизност, једноставност, концизност, потпуност и тд.),

се оспособе за примјену усвојених знања у рјешавању разноврсних задатака из животне праксе,

стекну знања неопходна за разумијевање квантитативних и просторних односа и законитости у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу,

се оспособе за коришћење савремених математичких инструмената, прибора, рачунских и информационих средстава,

усвоје основне чињенице о скуповима, релацијама и пресликавањима,

савладају основне операције са природним, цијелим, рационалним и реалним бројевима, као и основне законе тих операција,

упознају најважније равне и просторне геометријске облике (фигуре) и њихове узајамне односе,

се оспособе за прецизност у мјерењу, цртању и основним геометријским конструкцијама,

лакше разумију одговарајућу садржаје природних наука, развија способност посматрања, опажања и логичког, критичког,

стваралачког и апастрактног мишљења, развија културне, радне, етичке и естетске навике ученика, као и

математчку радозналост у посматрању и изучавању природних и друштвених појава,

изграђује позитивне карактерне особине ученикове личности, као што су: истинољубивост, упорност, систематичност, уредност, тачност, одговорност, смисао за самосталан рад, рад у групи и кооперативно-интерактивно учење, и

доприносе формирању научног погледа на свијет.

95


Редни број Наставна тема Број часова 1. Бројеви (130)

2. Мјерење и мјере (10) 3. Геометријске фигуре (32)

Писмени задаци и исправак (8)

Ред

ни

бр

ој

ТЕМА:Наставне једнице Б

рој

часова

Очекивани исходи Смјернице за наставника

1. БРОЈЕВИ

1.1. СКУП ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА N И СКУП Nо

Читање, писање и упоређивање бројева до 1000-понављање

Читање, писање и упоређивање бројева до милион

Записивање бројева у облику збира вишеструких декадних јединица и у облику производа једноцифрених бројева и декадних јединица

Класе и разреди. Мјесне вриједности

Бројеви већи од милион

Бројевна полуправа. Претходник и сљедбеник природног броја.

130

18

40

Ученик ће бити способан:

читати и писати природне бројеве у декадном бројевном систему

природним бројевима придружити тачке, бројевне полуправе и упознати уређеност скупа N, односно Nо,

именовати мјесне вриједности цифара

упознати и усвојити бројеве веће од милион, правилно их читати и

Методом демонстрације ученицима шематски приказати "класе" и у њима јединице, десетице и стотине.

Посветити пажњу бројевима који имају исте цифре на различитим мјестима.

96

1.2. САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ У

СКУПУ N И СКУПУ Nо

Сабирање и одузимање бројева до 1000. Повезаност одузимања и сабирања-понављање

Сабирање и одузимање бројева већих од 1000 (писмени и усмени поступак)

Основна својства сабирања (комутативност, асоцијативност, нула као сабирак)

Примјена основних својстава сабирања у рачунању

Бројевни изрази са сабирањем и одузимањем

Зависност збира од сабирака. Непромјенљивост збира и примјена

Зависност разлике од умањеника и умањиоца. Непромјењљивост разлике и примјена

Одузимање збира од броја. Одузимање разлике од броја

Изрази са сабирањем и одузимањем који садрже промјенљиву (слово)

Одређивање непознатог сабирка, умањеника и умањиоца; рјешавање једначина у вези са сабирањем и одузимањем: ха=б, аx=б, (xа) б=ц,

57

записивати,

овладати техником рачунања у скупу N и скупу Nо,

разумјети основна својства рачунских операција (комутативност и асоцијативност сабирања и множења, дистрибутив-ност множења према сабирању), те примјењивати та својства на задацима,

уочавати зависност између резултата и компонената операције,

читати, састављати и израчунавати вриједност израза са више операција, као и уочити промјенљиву на примјерима,

Графичко приказивање операција са бројевима.

Демонстрирати неколико примјера на табли.

Посветити више пажње сабирању и одузимању вишецифрених бројева са вишецифреним, вјежби задатака различитих захтјева.

У раду користити наставне листиће, полупрограмиран или програмирани материјал.

Организовати кооперативни рад и учење.

Ученици треба да без проблема помноже или подијеле било која два броја, да користе уз то олакшице, а наставник да им припреми што више занимљивог материјала за рјешавање.

97

Неједначине у вези са сабирањем и одузимањем: ха<б, аx<б, xаб, ха>б, аx>б, xаб.

1.3. МНОЖЕЊЕ И ДИЈЕЉЕЊЕ У СКУПУ N И СКУПУ Nо

Множење као сабирање једнаких сабирака. Нула и јединица као чинилац

Дијељење као обрнута операција множењу. Јединица и нула у дијељењу

Множење броја декадном јединицом и вишеструком декадном јединицом

Дијељење броја декадном јединицом

Множење збира и разлике бројем (дистрибутивност множења према сабирању и одузимању)

Дијељење збира и разлике бројем

Множење и дијељење природног броја једноцифреним бројем

Множење и дијељење природног броја двоцифреним бројем

Множење природног броја троцифреним бројем

Множење са неким олакшицама

Основна својства множења и примјена (комутативност и асоцијативност множења)

Зависност производа

научити поступак дијељења природног броја са једноцифреним, двоцифреним и троцифреним бројем и примијенити стечено знање у пракси,

научити множење вишецифрених бројева уз коришћење олакшица,

анализирати појаву непромјенљивости производа и количника,

научити рјешавати једноставније једначине и неједначине на основу дефиниције рачунских операција у скупу N и скупу Nо,

рјешавати једноставније задатке дате у текстуалној форми уз коришћење упознатих једначина,

Настава се може организовати и на принципу метода "пошаљи проблем" када сваки ученик има могућност да састави неки задатак, да га ријеши и понуди свом другу.

Користити технике за успостављање групне сарадње.

Користити визуелна средства, графички приказати пут доласка до

98

од чинилаца Непромјенљивост

производа и примјена Зависност количника

од дјељеника и дјелиоца

Непромјенљивост количника и примјена

Множење и дијељење производа бројем

Изрази са множењем и дијељењем који садрже промјенљиву (слово)

Једначине у вези са множењем и дијељењем природних бројева: а∙x=б, x∙а=б, x:а=б, а:x=б

Неједначине у вези са множењем и дијељењем природних бројева: а∙x>б, а∙xб, а∙x<б, а∙xб х:а<б

1.4. МАТЕМАТИЧКИ ИЗРАЗИ Бројевни изрази са

операцијама различитог реда (степена), са заградама и без заграда

Састављање једноставнијих бројевних израза који одговарају текстуалним задацима

Једноставнији изрази са промјенљивом (словом) и више операција. Бројевна вриједност израза за дату вриједност промјенљиве

9

6 рјешавати изразе са више рачунских операција,

дефинисати редослијед рачунских операција у изразу са и без заграда,

саставити једноставније бројевне изразе који одговарају рјешењу текстуалног задатка,

рјешења текстуалног задатка.

Инсистирати на разумијевању проблема, логичком размишљању и стваралаштву.

Користити аналитичко-синтетички пут при рјешавању сваког проблема.

Користити очигледна средства, моделе, апликације, цртеже...

При упоређивању разломака користити бројевну праву.

99

1.5. РАЗЛОМЦИ Разломци као

дијелови цјелине Писање и читање

разломака: а/б, аб, а=1, 2,...10; б=1, 2,...10 Упоређивање

разломака једнаких именилаца или једнаких бројилаца

Једноставни задаци са примјеном разломака

дефинисати разломке, читати их и писати, упоређивати и приказати на бројевној прави,

рјешавати једноставније текстуалне задатке са разломцима.

2. МЈЕРЕЊЕ И МЈЕРЕ

2.1. ЈЕДИНИЦЕ ЗА ПОВРШИНУ

Упоређивање и мјерење површи. Јединица мјере за површ

Јединице за површину мање од квадратног метра

Јединице за површину веће од квадратног метра

Узајамни однос јединица за површину

2.2. ЈЕДИНИЦЕ ЗА ЗАПРЕМИНУ

10

5

5


упознати јединице за површину и примјењивати их при израчунавању површине квадрата, правоугаоника, квадра и коцке,

претварати мјерне јединице у веће или мање мјерне јединице,

Графички приказати односе између "сусједних" мјерних јединица и у току објашњавања написати их на табли.

При објашњавању обавезно нацртати слику квадратног метра, квадратног центиметра и квадратног милиметра.

Ученике одвести у школско двориште и мјерити различите површи.

Ученицима давати

100

Упоређивање и мјерење запремине тијела. Јединица мјере за запремину

Јединице за запремину у метарском систему

упознати јединице за запремину и примијенити их при израчунавању запремине квадра и коцке

текстуалне задатке-примјере из њихове непосредне околине (соба, учионица, цистерна, базен,...)

3. ГЕОМЕТРИЈСКЕ ФИГУРЕ

3.1. ПОВРШИНА КВАДРАТА И ПРАВОУГАОНИКА

Израчунавање површине правоуоганика

Израчунавање површине квадрата

Површина правоугаоника и квадрата-примјена у задацима

3.2. КВАДАР, КОЦКА И ЊИХОВА ПОВРШИНА

Рогљаста и обла геометријска тијела

Својства квадра и коцке

Мрежа површи квадра и коцке

Израчунавање површине квадра

Израчунавање површине коцке

Површина квадра и коцке-примјена у задацима

3.3. ЗАПРЕМИНА КВАДРА И КОЦКЕ

Израчунавање

32

8

16

8


израчунати површину из страница и страницу из површине и друге странице,

рјешавати једноставније текстуалне задатке и примијенити знања о јединицама за површину,

уочити, именовати, дефинисати, цртати и израчунати површи квадра и коцке,

примијенити стечена знања у конкретним примјерима,

Задатке рјешавати

на три нивоа сложености. Инсистирати на

примјени јединица за површину.

Користити моделе и мреже квадра и коцке.

Рјешавати једноставније текстуалне задатке везане за непосредну околину ученика.

101

запремине квадра Израчунавање

запремине коцке Запремина квадра и

коцке-примјена у једноставним задацима

дефинисати појам запремине,

рјешавати једноставније текстуалне задатке у вези са запремином квадра и коцке.

НАПОМЕНА: У сваком полугодишту обавезне су по двије једночасовне школске писмене задаће са једночасовним исправком и анализом резултата.


1. Листа провјере2. Питања и одговори3. Самооцјењивање4. Оцјењивање од стране колеге/ученика5. Опсервација наставника6. Групни задаци7. Презентација8. Микро задаци (мањи дијелови оцијењени посебно и урађени

током времена)

102

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ(2 часа седмично, 72 годишње)

ЦИЉЕВИ

Настава физичког васпитања треба да:

задовољи потребу ученика за кретањем, развија: одговорност, креативност, самопоуздање и иницијативност, поспјеши сарадњу међу ученицима, оспособи ученике кеко би усвојили знања, развили вјештине и овладали

техникама и тактикама у склопу наставне теме, развије кретне и психофизичке способности ученика, развија позитиван став према физичкој култури неопходан за очување здравља и

навика у свакодневном животу и култури живљења.


Ред. број Наставна тема Број часова 1. Атлетика (14) 2. Вјежбе на справама и тлу (21) 3. Фудбал (16) 4. Елементарне игре (14) 5. Мјерење тјелесног развоја и физичких способности (7)

103

Ред

ни

б

рој


рој

часова


1. АТЛЕТИКА

Техника ходања Техника трчања

на 30 m. Скок у даљ

(згрчна техника) Скок у вис Техника рада

руку, ногу и ритма дисања у трчању;

14Ученик ће бити

способан да: се прилагоди

различитим оптерећењима,

схвати технику и тактику ходања и трчања, с обзиром на своје могућности и могућности других,

спозна природу скока у смислу да је то један од начина савлађивања препрека,

унаприједи своје способности у савладавању технике (залет, одраз, лет и доскок)

координирано користи технику рада руку и ногу при дисању и трчању.

користити видео

записе, комбиновати различите

дионице и разрадити норме за своју школу

радити у паровима, посебно дечаци, посебно дјевојчице,

таблице и норме са оцјенама требају бити истакнуте и доступне ученицма

демострирати одређене технике и омогућити такмичења, јер су кроз такмичења ученици подстакнути и мотивисани да постигну што бољи резултат

2. ВЈЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ

Колут напријед; Колут назад; Став о шакама; Колут летећи из

стојећег положаја;

21


координирано изведе вjежбу,

развије вештину, технику и равнотежу,

савлада задану

ова тема је условљена постојањем спортске сале

приликом рада подстицати ученике на самоиницијативу, одговорност и дисциплину

мотивисати ученике за правилно извођење

104

Прескок разношка;

Вратило, греда;

препреку, уради котрљана, уради став о

шакама, прескочи козлић.

развијати осећај индивидуалности, љубав према овој врсти спорта, како би га ученици упражњавали у циљу здравог начина живота

користити фотосе, видео снимке, интернет

развијати осећај за естетику

обавезна асистенција наставника при извођењу вјежби

3.ФУДБАЛ

Вођење и додавање лопте

Шутирање

Заустављање

Дриблинг

Правила

Игра на два гола

16

Ученик ће бити способан да: води лопту лаганим

трчањем и праволинијски,

додаје унутрашњом и спољашњом страном стопала

шутира лопту из места на сва три начина: унутрашњом и спољашном страном стопала и пуном ногом,

заустави лопту у мјесту и то унутрашњом страном стопала и грудима,

дриблингом надмудри противника,

примијени правила у игри.

oву тему реализовати искључиво кроз игру и на вањским теренима

развијати осећај за тимски рад

развијати такмичарски дух

развијати осећај за FAIR PLAY

увијек ангажовати ученике да буду у улози судије

4. ЕЛЕМЕНТАРНЕ ИГРЕ

Окретност Координација Снага Спретност Равнотежа

14


увиди на којем су нивоу његове моторичке способности,

савлада моторичке задатке и исте примијени у

наставнику је остављено да бира елементарне игре, како би развио оптимално физичке способности ученика

програмски задаци се одређују индивидуално, према физичком развоју, полу

105

одређеној спортској активности.

и физичким способностима ученика, а на основу оријентационих вриједности које су саставни дио упутства за вредновање ученика

наставник треба водити картон физичких способности сваког ученика

5. МЈЕРЕЊЕ ТЈЕЛЕСНОГ РАЗВОЈА И ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИ Мерење висине

и масе тела Експлозивна

снага ногу (скок у даљ из мјеста)

Општа снага (бацање медицинке 4 kg.)

Трчање 500 m(ж) и 800 m (м)

Снага руку и раменог појаса (издржај у згибу до 120 sek.)

Гипкост (дубоки претклон)

Правилност држања тела


самостално измјери висину и масу тијела,

сазна на којем су нивоу његове психофизичке способности,

примијени вјештину и технику трчања, дисања, издржљивости и брзине,

да препозна деформитете.

припремити инструменте и реквизите

указати на значај правилне исхране, хигијене, држања тела и очувања здравља

маркирати и припремити радна места

прије одређеног мерења физичких способности урадити истезање и лабављење мускулатуре и уписати резултат

106

ПРАЋЕЊЕ, ВРЕДНОВАЊЕ И ОЦЈЕЊИВАЊЕ

Физичко васпитање се по природи своје дјелатности знатно разликује од осталих васпитно-образовних области у школи, али је интегралан дио система в/о процеса и развоја личности. Праћење, вредновање и оцјењивање се врши на основу сљедећих елемената:

- развој моторичких способности - спортско-техничко образовање- повезивање (однос)физичког васпитања са животом и радом

Прва два елемента су по природи такви да им је учинак мјерљив и могу као образовни стандарди да буду егзактно изражени. То су минимум моторичких способности и спортско-техничких достигнућа које ученици појединих узраста треба да достигну, што гарантује исти минимални, а задовољавајући ниво способности код свих ученика.

Моторичке способности

При оцјењивању моторичких способности узима се у обзир ниво личних моторичких способности сваког појединца, остварен у току школске године, према његовим индивидуалним могућностима.За контролу боље рећи процјену моторичких способности примјењује се батерија тестова Југословенског завода за физичку културу и медицину спорта која обухвата:

За узраст IV и V разреда

- за физички раст (тјелесна висина и тјелесна маса) - за експлозивну снагу ногу (скок у даљ из мјеста)- за општу снагу (бацање медицинке од 2kg )- за брзину ( трчање 30m из високог старта)- за снагу руку и рамена ( издржај у згибу до 120ѕ максимално)- за флексибилност (дубоки претклон на клупици, све чешће претклон-сјед)

Провјера се обавља на крају школске године, а постигнути резултати се вреднују помоћу Критеријума за процјену физичког раста и развоја моторичких способности дјеце и омладине узраста од 7 до 19 година (нормативи-таблице).

Описе тестова и упутство за вредновање резултата наставници могу добити у ЈЗФКМС у Београду.

107

На основу утврђених вриједности на сваком тесту утврђује се укупан збир бодова и процјењује се стање моторичких способности ученика. Резултати провјере служе наставнику и сваком поједином ученику да упоређујући утврђено стање са претходним, процијени свој напредак. Подаци о физичком расту и развоју моторичких способности уносе се у дневник рада наставе физичког васпитања. Резултати праћења служе наставницима физичког васпитања као полазиште за програмирање рада, у индивидуалном приступу и одређивању радних задатака за сваког појединца и за њихово оцјењивање.

Спортско-техничка достигнућа

Спортско-техничка достигнућа се (пр)оцјењују утврђивањем обима (квантитета) и нивоа (квалитета) садржаја програма, прецизираних у поглављу спортско-техничко образовање.За праћење спортско-техничких достигнућа служе минимални образовни захтјеви на основу којих се вреднује постигнути успјех.У сваком разреду , послије навођења заједничких програма дати су минимални образовни захтјеви које сваки ученик треба да са(о)влада.

Повезивање физичког васпитања са животом и радом (однос према ФК, раду)

Оцјењивање односа ученика према физичкој култури обавља се праћењем ученикове активности на властитом физичком усавршавању, учвршћењу здравља, њези тијела, извршавању задатака у смислу његовања својих моторичких способности, оствареном степену навика за сталним вјежбањем и упражњавањем кретно-игровних и спортско-рекреативних садржаја, односу према друговима и сарадњи током вјежбања, током спортских надметања и излета као и праћењем активности ученика у сталним облицима којима се стечена знања из ове области повезују са свакодневним животом.

О Ц Ј Е Н Е

Оцјену одличан (5) добија ученик који је радом у току школске године побољшао своје моторичке способности и чији резултати знатно превазилазе стандарде узраста; који у спортско-техничким достигнућима знатно превазилази постављене захтјеве по обиму и квалитету и који има веома активан однос према физичкој култури.

Оцјену врло добар (4) добија ученик који је радом у току школске године побољшао своје моторичке способности и чији резултати превазилазе стандарде узраста; који у спортско-техничким достигнућима превазилази постављене захтјеве по обиму и квалитету и који има активан однос према физичкој култури.

Оцјену добар (3) добија ученик који је радом у току школске године побољшао своје моторичке способности у границама стандарда, чији су резултати у спортско-техничким достигнућима у оквирима минималних образовних захтјева и чији је однос према физичкој култури задовољавајући.

Оцјену довољан (2) добија ученик који није у току школске године побољшао своје моторичке способности, чији су резултати у спортско-техничким достигнућима испод утврђених стандарда и који не показује минимум интересовања за физичку културу. .

Оцјену недовољан (1) у принципу не би требало да добије ни један ученик.Ученик чије су моторичке способности опале, и који не испуњава очекиване стандрде као и који не

108

показује ни минимум интересовања за одржавање својих моторичких и функционалних способности, и који је здрав, упућује се на корективно вјежбање.

ВАСПИТНИ РАД С ОДЈЕЉЕЊСКОМ ЗАЈЕДНИЦОМ

(1 час седмично, 36 часова годишње)


Ред. број Наставна тема Број часова 1. Организација и функционисање одјељењског колектива (3) 2. Учење (5) 3. Живот у друштвеној средини (12)

4. Хигијена и екологија (5) 5. Пази мине (1) 6. Психосоцијална помоћ (2) 7. Културно забавни живот (5) 8. Дјечија права (2) 9. Процјена резултата рада (1)

109

Ред

. бр

.


р.ч

асов

аОчекивани исходи

Смјернице за наставника

1.ОРГАНИЗАЦИЈА И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ОДЈЕЉЕЊСКОГ КОЛЕКТИВА

1. Активно слушање (Ефективне способности слушања)

2. Израда програма рада одјељенске заједнице:- анализа

прошлогодишњег рада

- планирање и програмирање рада

- начини остваривања програма

3. Избор руководства:

- предсједник, комисије, радне групе

- вођење разредног портфолија

(програм и реализација)

3

1

1

1


пажљиво слуша саговорника и на културан начин прихвати или неприхвати ставове саговорника;

активно учествује у доношењу плана одјељенске заједнице;

схвати одговорност појединца при избору руководства, као и одговорност изабраних;

схвати да без организованог рада у колективу нема успјеха

Омогућити ученицима да износе свије приједлоге.

Саслушати и усвојити конструктивне приједлоге ученика.

Координирати ученичке активности.

Нагласити одговорност при бирању

110

2.

УЧЕЊЕ

1. Како учити текст:- издвајање

битних дијелова

- подцртавање и маркирање

- вођење прибиљешки

2. Шта и како читамо:

- шта читати- штампа и књиге- размјена

искустава

3. Слободно вријеме:- слободно

вријеме и учење- жеље и

могућности- значај

4. Моји вршњаци и ја:

- заједничке игре - међусобне везе (анализа

позитивних и негативних карактеристика)

5

1

1

2

1

како правити забиљешке, шта подцртавати и маркирати;

шта памтити;

како користити адекватну литературу, часописе, књиге, разговарати о прочитаном

редовно чита дјечију штампу

врши избор прилога за школски лист

чита и критички анализира прилоге у дјечијој штампи

правилно користити слободно вријеме

ускладити интересе и обавезе

учествује у дружењу кроз игру,

ствара чвршће међусобне везе и односе

Вјежба како учити.

Водити дискусију о успјешном учењу. Консултовати педагога или психолога о успјешности учења.

Радионица: усаглашавање циљева

Оспособити ученике за правилан избор пријатеља и препознавање лажног пријатељства

111

3.

ЖИВОТ У ДРУШТВЕНОЈ СРЕДИНИ

1. Ауторитет - Колико ауторитета треба имати вођа?

2. Одговорност - Како ћеш

одлучити ко је одговоран?

3. Мој најбољи пријатељ:

- право и привидно другарство

- солидарност

4. Приватност- Како можемо одлучити кад треба ограничити нечију приватност?

5. Правда- Које су

праведни начини да се нешто сазна.

12

2

2

1

2

2

објасни потребу за ограничавањем моћи која је дата особи на позицији ауторитета

процјени слабе тачке одређене позиције ауторуитета

предложи начине побољшања одређене позиције ауторитета

користе групу питања при анализирању ситуације у којој неко мора одлучити, ко је одговоран за нешто што се десило

процјени, заузме и одбрани став везан за то, ко је одговоран за нешто позитивно што се десило

уочи разлике између правог и привидног другарства

уочи разлику између праве и лажне соидарности

објасни зашто је приватност важно право

објасни зашто је некада важно ограничити нечију приватност

При реализацији ове теме користити приручник «Основе демикратије»

Упути ученика какав ауторитет треба да има прави вођа.

Обучити ученике да одлуче ко је одговоран у датој ситуацији.

Од ученика тражити да наводе примјере правог и лажног другарства и солидарности

Оспособи ученика да разумије зашто је важна приватност, зашто понекад приватност треба ограничити.

112

- Које су праведни начини да се донесе одлука?

користи скуп питања да би анализирао питање приватности

6. Култура понашања:

- понашање у возилима градског превоза

- понашање на јавном мјесту (трговина, кино, позориште, установе)

3

објасни зашто је важно на праведан начин скупити информације и донијети одлуку;

објасне четири корака или скуп питања који су корисни приликом размишљања о проблему праведних начина скупљања информација и доношења одлука

како се кретати и на јавним мјестима;

научи културно опхођење у трговини, позоришту, биоскопу, возилима јавног превоза, установама

Оспособи ученика да на праведан начин скупља информације и доноси одлуке.

Донесе свој суд зашто су нам потребни праведни начини да нешто сазнамо и донесемо одлуку

Посјета: биоскопу или позоришту, изложби, музеју, галерији. Посјету прет-ходно припре-мити, а након посјете разговарати о наведено.

4. ЗДРАВЉЕ И ЕКОЛОГИЈА1. Хигијена и екологија

- дужности сваког појединца

- прикладно одијевање

- одржавање личне и опште хигијене

- загађивачи околине

2. Здравствене

5

1

1

разумије важност хигијене за здравље и живот достојан човјека

сам и без одбојности посјети школски диспантер, зубну

Одјељење организовати по групама, задужити за поједине аспекте хигијене и екологије.

113

установе:- школски

диспанзер- зубна

ординација- амбуланта- хитна помоћ

3. Карактеристике развоја у млађем школском узрасту и наговјештај пубертета

4. Штетне навике алкохол и пушење

2

1

ординацију, амбуланту

препозна и наведе карактеристике развоја у предпубертетском периоду и павилно се односи према њему

уочи штетне утицаје алкохола и пушења на здравље

Консултовати школског педагога или психолога, те литературу из развојне психологије. По могућности укључити родитеље.

5.ПАЗИ МИНЕ

1. Поступак на непознатом терену

1

1

како препознати мине

како помоћи другима да их препознајупрепозна знаке којима се обиљежавају мине и НЕС

Припремити слике, спот, материјал за радионицу

6. ПСИХОСОЦИЈАЛНА ПОМОЋ

1. Радионица «Ритуали завршавања»

2

2

доживи завршетак

рада у пријатном расположењу

Водити рачуна о томе да ученици завршетак рада доживе у пријатном расположењу и лијепим успоменама

7. КУЛТУРНО ЗАБАВНИ ЖИВОТ

1. Смотра ученичког стваралаштва:

- припремање - краћа јавна презентација

2. Заједнички излет: - сви на снијег

5

2

2

презентујунајбоље радове

припреме културно-забавни програм

увиди предности директног контакта са

Омогућити ученицима уз праћење и усмјеравање да припреме изложбу и културно- забавни програм

Организовати игре на снијегу и са

114

- сви у природу

3. Мајчин дан 1

природом

објаснити историјат слављења 8. марта и уважавање права жена

снијегом, као и прољетни излет у природу, на пригодно мјесто. Ови излети се могу искористити и за остварење исхода у другим наставним областима.

Свако дијете припрема поклон »ручни рад» за своју мајку

8.

ДЈЕЧИЈА ПРАВА

1. Који је број ово право?

2

2 препозна права

ученика дата Конвенцијом

Упознати ученике са врстама дјечјих права

9.

ПРОЦЈЕНА РЕЗУЛТАТА РАДА

1. Анализа рада у протеклој школској години

1

1

анализирати школски успјех одјељења и сваког ученика појединачно

разумије значај припадности колективу, те да је успјех сваког појединца је важан успјех колектива

Анализа рада у протеклој школској години

115

Documents

Program Za Peti Razred