PROJEKAT Bojana Anđelković 630 Drugi Ispravljen

UNIVERZITET U NIŠU

FILOZOFSKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA PEDAGOGIJU

Bojana Anđelković 630

REFLEKSIJE PEDAGOGA I NASTAVNIKA O PERMANENTNOM OBRAZOVANJU

PROJEKAT ISTRAŽIVANJA

MENTOR: Doc. Dr Jelena Maksimović

Niš, 2014.

,,Svako ko prestane učiti je star, imao 20 ili 80 godina.

Svako ko nastavi učiti je mlad.

Najveća stvar u životu je ostati mlad“

-Henri Ford

SADRŽAJ

I TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU........................................................................................................7

1. OBRAZOVANJE ZA 21 VEK-KONCEPT PERMANENTNOG OBRAZOVANJA.........................7

2. FAZE NASTAJANJA PERMANENTNOG OBRAZOVANJA........................................................12

3. PERMANENTNO OBRAZOVANJE PEDAGOGA I NASTAVNIKA............................................15

3.1 Ključne kompetencije za permanentno učenje i rad u XXI veku.................................................16

3.2 Neophodnost stručnog usavršavanja nastavnika i pedagoga u okviru koncepta permanentnog obrazovanja.......................................................................................................................................18

4. OBRAZOVANJE ODRASLIH-KAO USLOV DRUŠTVA KOJE UČI I RAZVIJA SE..................20

5. DOSADAŠNJA ISTRAŽIVANJA O PERMANENTNOM OBRAZOVANJU................................21

II METODOLOŠKI PRISTUP PROBLEMU...........................................................................................23

1. PROBLEM ISTRAŽIVANJA.......................................................................................................23

2. PREDMET ISTRAŽIVANJA.......................................................................................................24

3. CILJ ISTRAŽIVANJA..................................................................................................................24

4. ZADACI ISTRAŽIVANJA...........................................................................................................25

5. HIPOTEZE ISTRAŽIVANJA.......................................................................................................26

6. VARIJABLE ISTRAŽIVANJA....................................................................................................26

6.1 Nezavisne varijable......................................................................................................................27

6.3 Zavisne varijable..........................................................................................................................28

7. METODE, TEHNIKE I INSTRUMENTI ISTRAŽIVANJA.........................................................27

8. POPULACIJA I UZORAK ISTRAŽIVANJA...............................................................................28

9. STATISTIČKA OBRADA PODATAKA.....................................................................................32

10. ORGANIZACIJA I TOK ISTRAŽIVANJA..............................................................................32

III ANALIZA I INTERPRETACIJA PODATAKA..................................................................................35

1. MIŠLJENJA PEDAGOGA I NASTAVNIKA O ZNAČAJU I NEOPHODNOSTI PERMANENTNOG OBRAZOVANJA U NJIHOVOM PROFESIONALNOM RADU......................33

1.1 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na sredinu u kojoj nastavnici rade (seosku ili gradsku).........................................................................................................................................36

1.2 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu nadužinu radnog staža..........................37

1.3 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu nastrani jezik........................................40

2. NAJČEŠĆI NAČINI USAVRŠAVANJA PEDAGOGA I NASTAVNIKA......................................43

2.1 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na sredinu u kojoj rade..........................45

3

2.2 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na dužinu radnog staža.........................46

2.3 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na strani jezik koji govore.....................49

3. PROBLEMI I TEŠKOĆE NA KOJE PEDAGOZI I NASTAVNICI NAJČEŠĆE NAILAZE U OKVIRU USAVRŠAVANJA...............................................................................................................51

3.1 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na sredinu u kojoj rade..........................53

3.2 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na dužinu radnog staža.........................55

3.3 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na strani jezik koji govore.....................56

4. ZAINTERESOVANOST PEDAGOGA I NASTAVNIKA ZA PERMANENTNO OBRAZOVANJE...............................................................................................................................................................58

4.1 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na sredinu u kojoj nastavnici rade (seosku ili gradsku).........................................................................................................................................60

4.2 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu nadužinu radnog staža..........................61

4.3 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu nastrani jezik........................................63

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA.............................................................................................................65

LITERATURA..........................................................................................................................................69

Refleksije pedagoga i nastavnika o permanentnom obrazovanju (RPNPO)...............................................71

4

UVOD

Ubrzani naučno-tehnološki razvoj sa sobom je doneo promene koje se reflektuju na

različite sfere života. Ekspanzija znanja zahteva od članova društva spremnost za stalno učenje i

usavršavanje, u cilju napredovanja i razvijanja sopstvenih kompetencija u različitim oblastima i

sferama života i rada.

Da bi se to postiglo, jedan od zadataka savremene škole je naučiti učenike da uče. U

okviru te iste škole, a u skladu sa promenom starih i nadolaženjem novih znanja u mnogobrojnim

naučnim oblastima, od nastavnika i pedagoga se očekuje spremnost i želja za stručnim i

profesionalnim usaršavanjem, pomoću kog će kompetentno i spremno izvršavati svoje

profesionalne uloge u školi 21-vog veka.

Koncept koji podrazumeva spremnost za celoživotnim učenjem i usavršavajem je poznat

pod nazivom permanentno obrazovanje.

Permanentno obrazovanje u uslovima mnogobrojnih društvenih promena je dobilo i sve

vise dobija na značaju. Naime, u jednom trenutku se uočilo da znanja koja pedagozi i nastavnici

stiču na svojim matičnim fakultetima nisu dovoljna za obavljanje njihovih kasnijih uloga. Javila

se potreba za permanentnim učenjem u okviru kog će se nastavnici i pedagozi usavršavati kroz

različite vidove stručnog usavršavanja, bilo da su to seminari, radionice, okrugli stolovi, naučno-

stručni skupovi ili kroz čitanje i pretraživanje relevantne stručne literature. Permanentno

obrazovanje je postalo prediktor kompetentnog obavljanja odgovarajuće profesije.

Nužnost i neophodnost permanentnog usavršavanja je prepoznata i propisana kroz

odgovarajuće zakonske akte koji nalažu potrebu stručnog usavršavanja, od strane pedagoga i

nastavnika, koji time sebi obezbeđuju određene bodove na osnovu kojih stiču pravo na dalji rad u

vaspitno-obrazovnoj ustanovi. Nastavnicima i pedagozima se pruža mogunost izbora

odgovarajućeg seminara iz Kataloga stručnog usavršavanja, na osnovu konkretnih potreba koje

postoje u školi u kojoj su oni zaposleni ili na osnovu njihovih ličnih preferencija.

5

U okviru ovog istraživanja, bavićemo se analiziranjem načina na koji pedagozi i

nastavnici opažaju permanentno obrazovanje, njegovu ulogu i značaj u njihovom profesionalnom

radu.

Naime, permanentno obrazovanje u uslovima intenzivnih društvenih promena i stalne

ekspanzije znanja je percipirano kao značajno i neophodno, ali mi ovim istraživanjem želimo da

sagledamo da li se pedagozi i nastavnici slažu sa tim i da na osnovu toga imamo uvid u

specifičnosti njihovih stavova.

Da bi škola postajala efikasnija i produktivnija u svom radu, i da bi usput pratila

društveni razvoj i podsticala druge društvene promene, potrebno je da pedagozi i nastavnici i

sami podstiču razvoj škole, primenom inovativnih metoda i oblika rada, kojima će se podići

efikasnost rada škole. Tradicionalna organizacija škole, sa primenom zastarelih metoda i oblika

rada vise ne obezbeđuje kvalitet i ne odgovara potrebama savremenog društva. Da bi se pre

svega uočile, a zatim i primenile inovativne metode rada, potrebno je da nastavnici putem

usavršavanja usvajaju nova znanja, na osnovu kojih će unositi promene u svoj način rada, a

samim tim i obezbediti efikasnost školskog rada.

U okviru našeg projekta, najpre ćemo u teorijskom delu obraditi suštinske elemente

permanentnog obrazovanja, i ukazati na to zašto je permanentno obrzaovanje uslov i

neophodnost savremene škole. U okviru metodološkog dela, obrazložićemo metodološke

postavke istraživanja, u skladu sa prirodom istog, da bismo na kraju, u trećem delu istraživanja

izneli dobijene rezultate uz lične osvrte i komentare. Na kraju, daćemo ukratno prikaz izvršenog

istraživanja, na osnovu kog ćemo izneti zaključke do kojih smo došli i obrazložiti naše polazne

hipoteze.

Stavove nastavnika i pedagoga o procesu permanentnog obrazovanja je potrebno

sagledati, jer ćemo pored empirijskih podataka koje dobijemo, na osnovu istih imati sliku

realnosti školske prakse u okviru koje ćemo jasno videti da li pedagozi i nastavnici žele da se

permanentno usavršavaju i da uče ili ne. Ukoliko dobijemo negativne rezultate, to će

istovremeno odgovornim licima iz sfere obrazovanja biti signal na osnovu kog će moći na vreme

da reaguju u cilju ukazivanja na značaj i neophodnost permanentnog usavršavanja.

6

I TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU

1. OBRAZOVANJE ZA 21 VEK-KONCEPT PERMANENTNOG OBRAZOVANJA

U uslovima snažnog i brzog tehnološkog napretka, odnosno, naučno-tehnološke

revolucije, sa pojavom brojnih informacija i novih znanja, pored formalnog, javlja se zahtev za

uvažavanjem, organizovanjem i sprovođenjem neformalnog i informalnog obrazovanja. Koncept

permanentnog obrazovanja je u mnogim zemljama sveta dosta razvijeniji i zastupljeniji, dok je u

našoj literaturi prisutan u manjem obimu i intenzitetu. Međutim, ta negativna tendencija, koja je

delom i rezultat uvreženog mišljenja i stavova ljudi u okviru kojih se obrazovanje vezuje za

formalne stupljeve i institucije koje sprovode proces obrazovanja (škole, fakulteti) i to u periodu

adolescencije i mlađeg odraslog doba se polako menja. Uviđa se potreba i neophodnost za

obrzovanjem i usavršavanjem ljudi koji su formalno završili svoj obrazovni proces, ali čija

profesija i naučno-tehnološke promene koje odlikuju današnjicu zahteva stalno, kontinuirano

učenje i usavršavanje (Marić, 2012: 81-97). Navedeni procesi učenja i usavršavanja se realizuju

putem permanentnog obrazovanja.

Koncept permanentnog obrazovanja različiti autori, iz različitih zemalja sveta drugačije

definišu. Savićević (2003), pravi distinkciju između doživotnog obrazovanja, odnosno,

cjeloživotnog obrazovanja (na hrvatskom govornom području) i permanentnog obrazovanja. U

cilju razjašnjavanja terminoloških nedoumica pri definisanju osnovnih andragoških pojmova,

autor Savićević (2003: 219) navodi da se termin permanentno obrazovanja najpre pojavljuje u

Francuskoj, kao kovanica kojom se definiše obrazovanje odraslih. Sa druge strane, u

najprisutnijem svetskom jeziku-engleskom jeziku, ovaj termin su zamenile kovanice kao što su

doživotno i kontinuirano obrazovanje, odnosno, lifelong education i continuing education. To

potvrđuje i brojnost naučnih članaka i knjiga, koji u svom naslovu sadrže kovanicu lifelong

education.

7

Kovanica celoživotno učenje se koristi u određenim zemljama sveta. Međutim, pri

korišćenju ovog termina, prisutne su razlike, u odnosu na određene zemlje. U zemljama

engleskog govornog područja kontinuirano obrazovanje (continuing education) se obično

odnosi na trajno profesionalno obrazovanje odraslih, dok se njihovo trajno (doživotno),

neprofesionalno obrazovanje naziva obrazovanjem odraslih (adult education). Sa druge

strane, kovanica permanentno obrazovanje se koristi u nekoliko značenja. Veće Evrope je

ovu kovanicu u značenju celoživotnog učenja počelo koristiti još od 1971. godine (Maravić,

2003: 34-38).

Doživotno, odnosno, trajno ili kontinuirano obrazovanje se često koristilo kao

sinonimni pojam celoživotnom obrazovanju i permanentnom obrazovanju, ali se vremenom

uvidelo da je potrebno napraviti distinkciju između ovih pojmova, sa čim su saglasni različiti

autori (Savićević, 2003; Maravić, 2003: 34-38; Vidaković, 2011: 165-175).

Razlika između celoživotnog obrazovanja (lifelong education) i doživotnog

(kontinuiranog, permanentnog) obrazovanja (continuing education) je u tome što se celoživotna

edukacija odnosi na obrazovanje i tokom celoga života (od rođenja do smrti), dok se

kontinuirano (permanentno) obrazovanje odnosi na obrazovanje od završetka nekog stepena

formalnog obrazovanja (nakon završetka obaveznog obrazovanja) do smrti ili do kraja radnog

veka.

Sa druge strane, dok se celoživotnim obrazovanjem i vaspitanjem obuhvata i usklađuje

obrazovanje i vaspitanje dece, mladih i odraslih (prema načelu vertikalnog povezivanja),

doživotnim obrazovanjem se usklađuju samo oblici formalnog, neformalnog i informalnog

obrazovanja odraslih, prema načelu horizontalnog povezivanja, obuhvatajući obrazovanje u

različitim oblicima, a ne samo formalno (Maravić, 2003: 34-38; Vidaković, 2011: 165-175).

Dok se u inostranim, razvijenim zemljama ranije prepoznala potreba za neformalnim i

informalnim obrazovanjem, u našoj državi je dugo vladala misao kojom se obrazovanje vezivalo

za populaciju učenika i studenata i za formalne stupnjeve obrazovanja, bez obzira na značaj

permanentnog obrazovanja. Autor Bel (Belle, 1982: 159-175) još davne 1982. godine,

analizirajući razliku između formalnog i neformalnog obrazovanja navodi da je neformalno

obrazovanje primer programa za različite uzraste, polove, društvene klase i etničke grupe,

ističući da neformalno obrazovanje snažno utiče na individualne i društvene promene unutar i

preko kulturnih i socio-ekonomskih grupa. Autor navodi da je u državama sa niskim društveno-

8

ekonomskim statusom vrednost formalnog obrazovanja znatno veća od vrednosti neformalnog,

zato što formalno obrazovanje poseduje svojevrsni legitimitet i značaj koji se automatski

povezuje sa procesom školovanja, kom se pridaje velika pažnja.

Sam termin permanentno obrazovanje je francuska kovanica, nastala iz pridevske

odrednice „permanentno“ i imenice „obrazovanje“ (Filipović, 2002: 9-17).

Termin permanentno obrazovanje se javlja u pluralu i ne može se poistovetiti sa

obrazovanjem, kao jednim segmentnom društva. U najširem, najobuhvatnije i sistematskom

smislu, permanentno obrazovanje predstavlja jedinstveni integralni proces organizovanja

ključnih aktivnosti nauke i tehologije, sa jedne, i obrazovanja, proizvodnje i slobodnog tržišta, u

savremenom društvu, sa druge strane. Krajnji cilj tog procesa je da se sveukupnošću adekvatno

primenjenih aktuelnih znanja i ljudskih sposobnosti permanentno savlađuje ukupnost promena u

radu, u društvenom i ličnom životu. Suštinske odlike tog procesa su sagledane kroz

transformaciju koja podrazumeva prilagođavanje čoveka vremenu koje odlikuju brojne promene.

U nešto užem značenju, permanentno obrazovanje obuhvata odgovarajuće organizovani

skup obrazovnih aktivnosti koje se preduzimaju radi obrazovanja čoveka u predškolskom,

školskom i postškolskom periodu, u toku radnog veka, pa do korisne granice života. To je

organizovana edukativna aktivnost kojom se stiču nova znanja, kroz procese dokvalifikacije i

prekvalifikacije, nakon prvobitnog obrazovanja za ppočetnu, primarnu profesiju (Filipović, 2004:

8-38; Filipović, 2002: 9-17; Knoll, 2011: 7-20; Marić, 2012: 81-97).

Pastuović (2008: 253-267) navodi da se permanentno obrazovanje odnosina trajno

usavršavanje, odnosno održavanje osposobljenosti u skladu s novim otkrićima i dostignućima u

nekom području. Predstavlja značenje koje je blisko značenju kontinuiranog obrazovanja.

Postoje konceptualne razlike između francuskog pojma education permanente i engleskog

permanent education. Francuska interpretacija permanentnog obrazovanja bliža je konceptu

celoživotnog obrazovanj, koje se koristi na hrvatskom području.

Langran (1976), pod permanentnim obrazovanjem podrazumeva ideje, iskustva i

ostvarenja sagledane u kontinuitetu, od prvih do poslednjih trenutaka života čoveka, uključujući i

organsko povezane faze života. Langran navodi da takvo definisanje permanentnog obrzaovanja

ne znači da obrazovanje odraslih gubi značaj. Autor to ilustruje stavom u okviru kog navodi da

ako su posle završene škole ili univerziteta, pojedinci prepušteni samima sebi, ako u svojoj

sredini ne nađu instrumente i strukture obrazovanja prilagođenog stalnoj evoluciji života, jasno

9

je da ne mogu izbeći enciklopedizam, koji je neminovan i praćen nepedagoškim i neracionalnim,

stvaranjem prtljaga znanja i gotovih odgovora na pitanja koja nikad i nisu ozbiljno postavljena

(Langran, 1976: 120).

Kao što smo već naglasili, koncept permanentnog obrazovanja se vremenom razvijao.

Naime, počev od prve polovine dvadesetog veka, imamo mnogobrojne definicije, tumačenja,

pristupe i tribine o permanentnom obrazovanju, koje nesumljivo predstavlja osnovu razvoja

članova društva i društva u celini i budućnost. U okviru druge svetske konferencije o

obrazovanju odraslih, koju je organizovao UNESCO, 1960.godine, permanentnom obrazovanju

je posvećena značajna pažnja (Filipović, 2004: 18-38).

Koncept permanentnog obrazovanja je tada definisan kao permanentan proces u okviru

već uobičajeno korišćenog izraza “vanškolsko obrazovanje”, da bi se zatim definisao u okvirima

termina kojim se zamenjen kontekst obrazovanje odraslih. Međutim, sa dolaskom treće svetske

konferencije obrazovanja odraslih, održanoj u Japanu, dolazi do promene u definisanju pojma

permanentno obrazovanje. U okviru ove konferencije imamo postizanje novog pristupa u okviru

kog se permanentno obrazovanje posmatra kao sveobuhvatna koncepcija kojoj se podređuje

obrazovanje odraslih. Ovakvi zaključci predstavljaju veliki napredak u proučavanju

permanentnog obrazovanja, s obzirom na to što se sada permanentnom obrazovanju pridaje

veliki značaj kroz afirmaciju i potvrđivanje značaja permanentnog obrazovanja kao koncepcije.

Da su učesnici treće svetske konferencije o obrazovanju odraslih na pravi način uvideli mesto i

značaj permanentnog obrazovanja u savremenom društvenom poretku, govori i to da je ovakvo

definisanje permanentnog obrazovanja ostalo nepromenljivo do današnjih dana, dakle, nije došlo

do osporavanja permanentnog obrazovanja, već do jačanje koncepcije koja se bavi izučavanjem

permanentnog obrazovanja odraslih, i njenog proučavanja od strane različitih i mnogobrojnih

autora, kroz mnoge članke, knjige, diskusije i konferencije koje se organizuju u domenu

permanentnog obrazovanja. Međutim, vrlo često se dešava da se pojam permanentno

obrazovanje poistovećuje ili zamenjuje sa pojmom permanentno učenje, što se nedopustivo i

netačno. Naime, termin obrazovanje obuhvata samo i jedino organizovano učenje. Termin učenje

je po svojoj prirodi i suštini širi od pojma obrazovanje, jer u pojam učenja ulazi i informalno i

neformalno učenje, koje se može sprovoditi neorganizovano, neplanski i spontano i koje je kao

takvo u velikoj meri prisutno svuda oko nas. Autor Vidaković (2011: 165-175) navodi da se

devedesetih godina, u Evropi, javlja termin permanentno učenje, koje označava politiku čiji

10

cilj je davanje odgovora naprobleme ekonomske krize i povećane nezaposlenosti. Istovremeno

imamo povlačenje sa fokusa permanentnog obrazovanja, na permanentno učenje, kojim se

obuhvataju svi oblici učenja u svim životnim okolnostima. Važno je napraviti distinkciju između

pojmova “permanentno učenje”, kao šireg pojma i “permanentno obrazovanje”, kao užeg, jer ova

dva pojma nemaju isto značenje, i ne mogu se izjednačiti, po značenju.

Na četvrtoj svetskoj konferenciji o obrazovanju odraslih, koja je održana 1985.godine, u

Parizu, donešene su određene preporuke vezane za koncept permanentnog obrazovanja. Neke od

njih po navodima autora Filipovića (2004: 26) su:

“... permanentno obrazovanje postaje apsolutni uslov društvenog, ekonomskog,

naučnog i tehnološkog napretka;

... razvoj obrazovanja odraslih je preduslov permanentnog obrazovanja i

važan faktor demokratizacije obrazovanja;

... obrazovanje odraslih može dati vitalan doprinos ekonomskom i kulturnom

razvoju, napretku društva, obrazovnom progresu i jačanju međunarodnog

mira;

... na obrazovanje odraslih treba gledati kao na bitan deo opštih planova

društveno-ekonomskog i kulturnog razvoja.”

Preporučuje se generalnom direktoru “da razvije kriterije za vrednovanje

aktivnosti na obrazovanju odraslih i praktične mere za unapređivanje odnosa

između obrazovanja odraslih i drugih oblika i tipova obrazovanja različitih nivoa

u okviru raširenog pojma permanentnog obrazovanja”.

Iz navedenih preporuka, možemo videti da se uvidelo koliki značaj za razvoj jedne

zemlje ima permanentno obrazovanje i da je neophodno podsticati njegov dalji razvoj i

afirmaciju kroz institucionalne i vaninstitucionalne okvire obrazovanja punopravnih članova

društva.

Od obrazovnog sistema jedne zemlje se očekivalo tada da u svoj obrazovni okvir uvrsti

permanentno obrazovanje, kao deo obrazovnog procesa koji će biti u funkciji podizanja kvaliteta

života u društvu, kroz permanentno usavršavanje i učenje odraslih ljudi i kroz humanizaciju i

demokratizaciju obrazovnih mogućnosti kod članova društva putem ostvarivanja koncepta

permanentnog obrazovanja. Koncept permanentnog obrazovanja je prepoznat i kao faktor kojim

se može snažno uticati na društveno-ekonomsko-tehnološki razvoj društva.

11

Pošto je broj i intenzitet zemalja koje su podstaknute navedenim preporukama UNESCO-

a u domenu permanentnog obrazovanja krenule sa praktičnom realizacijom i afirmacijom

koncepta permanentnog obrazovanja, kroz različite aktivnosti. Uvidelo se da postoji veoma

velika razlika između zemalja koje su dosta pažnje i značaja pridavale obrazovanju odraslih, kao

značajnoj pokretačkoj sili za razvoj njihovog društva, i sa druge strane, između nerazvijenih

zemalja sveta, čija privreda i ekonomija je bila u konstantnom padu. Permanentno obrazovanje

se prepoznalo kao značajna mogućnost pomoću koje se manje razvijene zemlje mogu pridružiti

nizu visoko razvijenih zemalja. Upravo taj stav mnogih zemalja je doprineo da se koncept

permanentnog obrazovanja proširi, da dobije na značaju, kao okosnica razvoja društva i da kao

takav postane vrlo bitan deo obrazovanja odraslih, uz izučavanje i proklamovanje o mnogim

zemljama sveta, To potvrđuje i podatak da je 1996. godina proglašena godinom permanentnog

obrazovanja (Filipović, 2004: 18-38).

Da je permanentno obrazovanje jedan od najznačajnijih faktora razvoja zemalja (naročito

zemalja azijskog kontinenta) potvrđuju podaci o nivou razvijenosti ekonomije tih zemalja pre

afirmacije koncepta permanentnog obrazovanja, kao svojevrsne budućnosti i faktora razvoja i

nakon prihvatanja permanentnog obrazovanja, kao dela obrazovanja odraslih uz uvažavanje

neophodnosti proklamovanja i organizovanja celoživotnog učenja i usavršavanja odraslij

pripadnika društva. Promene pre i nakon usvajanja koncepta permanentnog obrazovanja su bile

više nego jasno uočljive. Permanentno obrazovanje postaje sada jedan od faktora razvoja

ekonomije jedne države, a sasvim je očigledno da je ekonomski razvoj u srži razvoja svake

države sveta.

2. FAZE NASTAJANJA PERMANENTNOG OBRAZOVANJA

Koncept permanentnog obrazovanja predstavlja ideju čije korene je moguće pratiti u

mnogobrojnim delima antičkih mislilaca i filozofa, kao što su Sokrat, Platon, Aristotel, a kasnije

i Konfučije. Ideja o permanentnom obrazovanju prvi put se javlja se u Indiji. Ovu ideju

savremeni autori povezuju sa filozofom Manuom, pod pretpostavkom da je on prvi koristio i

12

proklamovao permanentno obrazovanje. Proces konstituisanja koncepcije permanentnog

obrazovanja je moguće pratiti kroz faze kojima se označava postojanje permanentnog

obrazovanja kao ideje, pa do formulisanja permanentnog obrazovanja kao savremene tendencije i

potrebe u obrazovanju odraslih. Prva faza kojom se označava nastajanje permanentnog

obrazovanja je faza nastajanja.Drugu fazu čine tendencije ka ne tako uspešnim pokušajima za

institualizacijom permanentnog obrazovanja.Posle toga, prisutna je faza izgrađivanja naučne

koncepcije i faza njene eksploatacije (Filipović, 2004: 18-38; Filipović, 2002: 9-17; Marić, 2012:

81-97).

Za razliku od određenih ideja, koje su dobijale, pa gubile na značaju, za koncepciju

permanentnog obrazovanja je karakteristično to što je ona vremenom sve više i više dobijala na

značaju, o čemu svedoče mnogobrojni simponzijumi, okrugli stolovi, naučni skupovi i radovi

koji se bave suštinom permanentnog obrazovanja.

Permanentno obrazovanje se povezuje i sa kineskim filozofom Konfučijem, koji nije

direktno i jasno definisao šta ulazi u značenje permanentnog obrazovanja, ali je mnogo puta kroz

svoja dela isticao da je za društveni napredak potrebno usavršavati ljude. Usavršavanje ljudi je

zauzimalo centralno mesto.

Dalji razvoj ideje o permanentnom obrazovanju je moguće pratiti kroz dela antičkih

filozofa, kao što su Sokrat, Platon, Aristotel. Kasnije razmatranja o suštini permanentnog

obrazovanja nalazimo kod antičkog filozofa Seneke, ali i kod Bekona. Izučavanjem

permanentnog obrazovanja su se bavili i socijal-utopisti, kao što su Tomas Mor, Tomaz

Kampanela, Robert Oven, Sen Simon, Furije i drugi (Filipović, 2004: 18-38; Filipović, 2002: 9-

17)

Kasnije, isticanje značaja permanentnog obrazovanja, nalazimo kod Jana Amosa

Komenskog koji ističe zahtev da se svi ljudi pomoću svega poučavaju svemu (Filipović, 2004:

18-38; Filipović, 2002: 9-17).

Sa društveno-istorijskim promenama, koje su zahvatile i Evropu i ostale delove sveta,

imamo temeljnije razvijanje i zastupanje ideje o neophodnosti i značaju permanentnog

obrazovanja. Ideja o permanentnom obrazovanju se razvija i promoviše u okviru francuske

buržoaske revolucije, dok svoju konačnu i zvaničnu afirmaciju dobija kasnije, sa naučno-

tehnološkom revolucijom. Promovisanje i širenje ideje o permanentnom obrazovanju je vršeno

kroz ideju o institucionalizaciji permanentnog obrazovanja, koja bi bila vrššena preko projekata

13

narodnog obrazovanja. Praktična realizacija pomenute ideje je vršena kroz određene ustanove za

samoobrazovanje.Da je i navedena ideja bila “ispred svog vremena”, čime možemo obrazložiti

izvesno neprihvatanje koje se pojavilo, govori i podatak da je kasnije, 1947.godine, u

Francuskoj, Lanžven-Valonov projekat, koji je bio zasnovan na ideji o permanentnom

obrazovanju, i koji se našao pred Francuskom skupštinom, odbačen većinskim glasovima, koji su

pokazali da neprihvatanje i negativnu percepciju značaja permanentnog obrazovanja, koje je

nesumljivo veoma značajno za savremeno društvo. Pomenuti projekat je tada odbijen sa

obrazloženjem da predstavlja komunističku tekovinu. Suštinske ideje ovog projekta su bile

utemeljene u zahtevu za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju radnika s posebnim tečajevima u

centrima za odrasle, za usavršavanje nastavnika itd. (Filipović, 2004: 18-38).

Treću fazu u konstituisanju koncepcije permanentnog obrazovanja je obeležilo stvaranje

uslova za pretvaranje ideja permanentnog obrazovanja u naučnu koncepciju. Ova pojava je

povezana sa procesom institucionalizacije i razvoja društva. Naime, sa mnogobrojnim

promenama, imamo i promene u sferama društvenog i tehnološkog razvoja društva, koje

zahtevaju promene i u obrazovnoj sferi.

Međutim, i pored toga, proces rada se uglavnom svodiona obučavanje radnika na koji

način je potrebno koristiti određene mašine. Upravo zbog takvog načina rada, tada nije u velikoj

meri uočljiva potreba za stalnim učenjem i usavršavanjem, odnosno, za permanentnim

obrazovanjem.

Dalje, sa naučno-tehnološkim razvojem, a posebno sa razvojem elektronike, koje sve više

nalazi svoje mesto primene u životu i radu ljudi, dolazi do povećanja i uočavanja potrebe za

permanentnim obrazovanjem. Javlja se prvenstveno potreba za obrazovanjem zaposlenih, u

različitim sektorima.

U četvrtoj fazi razvoja, imamo to da permanentno obrazovanje postaje koncepcija, sa

svojim i teorijskim i organizacionim utemeljenjem (Filipović, 2004: 18-38).

Koncept permanentnog obrazovanja sa sobom nosi kako ekonomski, tako i kulturni

progres, što čini suštinu intencionalnosti i važnosti permanentnog obrazovanja. Međutim, autori

Jukić i Ringel (2013: 25-35), podvlače da koncept permanentnog/ celoživotnog/ doživotnog

učenja i obrazovanja pored toga sa sobom donosi i aktivno uključivanje, odnosno, aktivniju

ulogu pojedinca u društvu, kroz podsticanje društvene aktivnosti, uključenosti, kroz razvoj

14

aktivnog građanstva i razvijanje individualnih potencijala pojedinaca (Jukić i Ringel, 2013: 25-

35).

Međutim, i pored toga, imamo to da permanentno obrazovanje nije prihvaćeno u istom

obimu i intenzitetu u različitim zemljama sveta. U našoj zemlji je permanentno obrazovanje dugo

bilo “pod senkom”, da bi se tek tokom dvadesetog veka pojavile studije i radovi koji se bave

tematikom permanentnog obrazovanja, u našoj zemlji. Negativna tendencija je time prekinuta,

pošto se uvidelo koliko je permanentno obrazovanje važno za razvoj naše zemlje, te tako danas

imamo mnoge zbornike, radove i istraživanja koja se bave suštinskim odlikama permanentnog

obrazovanja.

3. PERMANENTNO OBRAZOVANJE PEDAGOGA I NASTAVNIKA

Promene u svim sferama života i rada ljudi, prouzrokovane napredkom nauke i tehnike,

donose sa sobom i promene u radu škole, kao vaspitno-obrazovne institucije, pa samim tim i u

radu nastavnika, i pedagoga. Informacione tehnologije nameću drugačije oblike, metode,

pristupe i sadržaje u radu. Uloga nastavnika se značajno promenila. Nastavnik više nije

prenosilac znanja, u tradionalnom konceptu nastave, već je to osoba koja mora na optimalan

način organizovati i sprovoditi nastavni proces, u kome će se kroz individualizaciju nastavnog

rada zadovoljiti potrebe kako darovitih učenika, tako i učenika koji imaju potrebu za posebnom

društvenom podrškom. Tehnologija predstavlja produženu ruku nastavnika, kojom on može

delovati u cilju povećanja efikasnosti nastavnog procesa.

Da bi nastavnivnici i pedagozi na adekvatan način obavljali svoje uloge, u školi 21-og

veka, potrebno je da oni svakodnevno uče i usavršavaju se kroz određene oblike učenja (kao što

je neformalno i informalno). Danas se obrazovanje odraslih shvata kao naučno osmišljena

aktivnost usmerena na zadovoljavanje raznolikih obrazovnih potreba. U takvom percipiranju

obrazovanja odraslih, područja njegovih sadržaja postaju, sve bogatija i raznovrsnija u skladu sa

tehnološkim i civilizacijskim napretkom, koji donosi nove uloge i mesta čoveka, odnosno,

nastavnika i pedagoga, u društvu i društvenim okvirima (Kulić, 2003: 30-48).

15

Da li je permanentno obrazovanje nastavnika i pedagoga potrebno-pitanje je koje se više

ne postavlja, zato sto se uvidelo da je permanentno obrazovanje put društva ka daljem razvitku

koji je neophodno pratiti, da bi se na komptetentan i odgovoran način realizovala i vršila uloga

nastavnika i pedagoga, koja mora pratiti savremene društvene trendove u razvoju nauke i

tehnologije.

3.1 Ključne kompetencije za permanentno učenje i rad u XXI veku

Evropska komisija je u novembru 2005.godine predstavila osam ključnih komptencija za

celoživotno obrazovanje, u dokumentu čiji je originalni naziv Key competences for life-long

learning. Na osnovu analize literature (Key competences for life-long learning, 2005; Petković i

Ilić-Milovac, 2010: 839–856), možemo videti da cilj ključnih komptencija za celoživotno

obrazovanje jeste da potpomogne debate, reforme nastavnih strategija i razvoj strategija

celoživotnog obrazovanja.

Ključne kompetencije predstavljaju multifunkcionalni paket znanja, veština i stavova koji

se mogu koristiti u novim situacijama, koje su neočekivane. Pomenute ključne komptencije koje

je predložila Evropska komisija su svim članovima društva koje uči i razvija se neophodne, kako

bi se članovi najpre lično razvili i potpomagali dalji razvoj društva, kroz komptetentan rad. U

dokumentu se navodi da je potrebno da se ove kompetencije razviju do kraja obaveznog

obrazovanja ili obuke i da trebaju biti osnova za dalje učenje, kao deo celoživotnog učenja. Prva

ključna kompetencija je komunikacija na maternjem jeziku, koja obuhvata sposobnost da se

izraze i protumače misli, osećanja i činjenice, usmenim ili pisanim putem, kroz slušanje, govor,

čitanje i pisanje i da se uspostavi odgovarajuća lingvistička interakcija u različitim socijalnim i

kulturnim kontekstima – u obrazovanju, obuci, na poslu, kod kuće i u vremenu za odmor.

Kompetencija koja dolazi u nastavku ove kompetencije je komunikacija na stranom jeziku koja

obuhvata slične veštine koje su uočljive kod komuniciranja na materinjem jeziku, a to je

sposobnost razumevanja, izražavanja i tumačenja misli, osećaja i činjenica u usmenom i

pismenom obliku, kroz različite društvene kontekste, kao što je kuća, posao, zabavne aktivnosti.

Treća kompetencija obuhvata razvoj matematičke pismenosti, i spremnost za

prihvatanjem i snalaženjem u novim naučnim i tehnološkim ostvarenjima.

16

Još jedna veoma važna komptencija jeste digitalna kompetencija, koja podrazumeva

pouzdanu i kritičku upotrebu elektronskih medija za posao, odmor i komunikaciju. Digitalna

kompetencija se odnose na logičko i kritičko mišljenje, na visok nivo veštine korišćenja

informacija i na dobro razvijene veštine komunikacije. Na najosnovnijem nivou kompjuterske

veštine podrazumevaju veštinu korišćenja multimedijalnih tehnologija uz sposobnost

pronalaženja informacija i komuniciranja putem interneta. Peta kompetencija je data pod

nazivom „učiti kako se uči“ i podrazumeva sklonost i sposobnosti da se organizuje i reguliše

proces vlastitog učenja, individualno ili u grupama. Ono uključuje sposobnost efektivnog

korišćenja vremena, sposobnosti sticanja, procesiranja, primene i evaluacije ključnih znanja i

sposobnost primene novih znanja i veština u različitim kontekstima. Ova kompetencija je od

velikog značaja za kasniji profesionalni razvoj i nastavnika i pedagoga, jer ukoliko oni kod sebe

nisu razvili pomenutu kompetenciju, malo je verovatno da će na adekvatan način podsticati

razvoj pomenute kompetencije kod učenika i da će se na adekvatan način kasnije profesionalno

usavršavati, kroz permanentno obrzaovanje.

Šestu grupu kompetencija čine interpersonalne kompetencije, u koje spadaju socijalne,

interkulturalne i građanske kompetencije koje obuhvataju sve oblike ponašanja kojima se mora

ovladati da bi pojedinac bio sposoban da na efikasan i konstruktivan način učestvuje u

socijalnom životu i da rešava konflikte kada je to neophodno. Interpersonalne veštine su

neophodne za rad u školi, kako bi se na konstruktivan način pristupalo rešavaju sukoba među

učencima i podsticalo prosocijalno ponašanje, kao i demokratska kultura škole, koja je osnova za

život u multikulturnom društvu.

Sedmu grupu kompetencija čine preduzetničke kompetencije i inovativni duh kojima se

obuhvata spemnost za prihvatanje promena, za adaptaciju promenama, ali i spremnost čoveka,

kao aktivnog člana zajednice da sam pokrene neku promenu.

Osmu grupu kompetencija čine komptencije koje se odnose na razvoj kulturološke svesti

i izražavanja kroz razumevanje važnosti kreativnog izražavanja ideja, iskustava i emocija putem

različitih vrsta medija, kroz muziku, poket, književnost, likovnu ili druge umetnosti.

Kada rezimiramo navedene kometencije, koje se vide kao osnova koja će kasnije

poslužiti čoveku za proces celoživotnog učenja, preneseno na nastavnika i pedagoge, možemo

zaključiti da se od nastavnika i pedagoga, u školi 21-og veka, u “društvu znanja” i “društvu koje

uči” očekuje matematička, jezička, interpersonalna, digitalno-informatička osposobljenost, uz

17

poznavanje i uvažavanje umetničkih dostignuća drugih narodnosti, što je osnova za podsticanje i

razvoj demokratičnosti i interkulturalnosti, ali i permanentnog učenja i obrazovanja, uz

ostvarivanje koncepta nastavnika kao refleksivnog praktičara, koji je spreman za proces

permanentnog učenja, ali i proces kritičkog prilaženja i proučavanja sopstvenog rada, u funkciji

njegovog unapređivanja.

3.2 Neophodnost stručnog usavršavanja nastavnika i pedagoga u okviru koncepta permanentnog obrazovanja

Od savremenog školskog sistema se očekuje kako prihvatanje, tako i praćenje i

podsticanje promena, kroz diseminaciju inovacija, što dalje vodi u naučno-tehnološki razvoj

društva. Od nastavnika i pedagoga se i očekuje, ali isto tako i zahteva određeni stepen

otvorenosti za promene, kao i stalna spremnost za usvajanjem novih znanja i sticanjem novih

veština, kroz koncept permanentnog obrazovanja. Permanentno obrazovanje nastavnika i

pedagoga postaje neminovnost i potreba, jer nastavnicima i pedagozima omogućava kontinuiran

rast i razvoj na profesionalnom planu. Pitanje da li je profesionalni razvoj i usavršavanje

nastavnicima i pedagozima potrebno, nakon inicijalnog obrazovanja se više i ne postavlja.Zadaci

nastavnika su danas daleko kompleksniji i zahtevniji nego što su nekada bili. Oni moraju

odgovoriti na zahteve roditelja u pogledu rezultata obrazovanja, na društvene potrebe u pogledu

šireg pristupa obrazovanju, ali i na pritiske da se aktivnosti u okviru škole odvijaju u svetlu

demokratije (Sučević, Cvjetićanin, Sakač, 2011: 11-23). Nastavnici ne mogu na osnovnim

studijama usvojiti sva znanja koja će im kasnije u toku rada biti neophodna, upravo zbog stalno

prisutnog procesa u okviru kog se fond znanja nekih nauka menja i udvostručuje u vrlo kratkom

periodu. Da bi se išlo u korak s vremenom, moraju se kontinuirano i permanentno usvajati nova

znanja, to je nužnost, iako se ne može celog života ići u školu, kako navodi Vidaković (2011:

165-175).

Danas je profesionalnom obrazovanju nastavnika i pedagoga posvećena značajna pažnja

u mnogim zemljama sveta.Kada uvidimo značaj obrazovnog procesa na globalnom nivou, jasno

je da se na unapređivanje obrazovnih sistema mora delovati i deluje i kroz unapređivanje rada i

18

inicijalnog obrazovanja nastavnika. Sa promenama društvenih potreba i očekivanja, menjali su se

i zahtevi i načini organizovanja profesionalnog obrazovanja nastavnika. Najpre se koncept

pripreme i usavršavanja nastavnika zasnivao na nekoj vrsti treninga, odnosno, na jednokratnoj,

izolovanoj obuci za sticanje određenog seta znanja i umenja. Koncept se vremenom razvijao i

danas imamo sistemski pristup kotinuiranom profesionalnom razvoja nastavnika.

Ključne odrednice profesionalnog razvoja nastavnika su sadržane u kontinuiranosti,

sistematičnosti, isplaniranosti i permanentnosti usavršavanja nastavnika (Vlahović, 2002: 46-

62).

U različitim državama sveta, pošto se prepoznala potreba za sistematskim permanentnim

obrazovanjem nastavnika, pristupilo se proučavanju i izgrađivanju koncepta strategije

permanentnog usavršavanja nastavnika. U tu svrhu, navedeni su i određeni stavovi na kojima

treba izgrađivati strategije permanentnog usavršavanja nastavnika i pedagoga. Neke od

preporuka koje je doneo UNESCO jesu (Vlahović, 2002: 46-62):

-usavršavanje treba da bude integralni deo procesa obrazovanja nastavnika;

-oblici usavršavanja nastavnika moraju biti što fleksibilniji i da se prilagođavaju

individualnim potrebama i lokalnim specifičnostima;

-škole za obrazovanje nastavnika i pedagoga, pored početnog obrazovanja, moraju

preuzeti ulogu pemanentnog usavršavanja nastavnika i pedagoga;

-neophodno je organizovati i posebne centre koji bi se bavili promenama u obrazovanju

kao i usavršavanjem radnika u obrazovanju;

-strukovna udruženja podstiču nastavnike na usavršavanje i sama organizuju različite

forme njihovog informisanja u toku rada;

-neophodno je da nastavnici i pedagozi samostalno uče i obrazuju se.

Navedene preporuke nam potvrđuju da se prepoznala potreba za sistematskim i planskim

permanentnim obrazovanjem nastavnika, kao osnova daljeg razvoja kako samih pedagoga i

nastavnika, tako i obrazovog procesa, u celini.Inicijalno obrazovanje mora biti temelj daljeg

razvoja nastavnika i pedagoga, ali isto tako krajnji cilj razvoja pedagoga i nastavnika mora biti

permanentno obrazovanje, ostvarivano kroz različite oblike profesionalnog usavršavanja. Potreba

stalnog stručnog usavršavanja nastavnika je neminovnost.

19

4. OBRAZOVANJE ODRASLIH-KAO USLOV DRUŠTVA KOJE UČI I RAZVIJA SE

Mnogo puta se postavljalo pitanje da li je zaista obrazovanje odraslih neophodno, na koji

način ga organizovati, da li je znanje koje su odrasli članovi društva stekli u okviru svog

formalnog obrazovanja zaista potrebno dalje produbljivati ili menjati?

O odgovorima na postavljena pitanja koji uključuju to da je potrebno obrazovanje

odraslih i da formalno obrazovanje koje su odrasli članovi društva stekli nije dovoljno se danas i

se i ne diskutuje, s obzirom na to da je jasno da nove društvene promene zahtevaju dodatno

učenje i obrazovanje, od strane svih odraslih članova društva. Obrazovanje odraslih je prirodna i

suštinska karakteristika ljudskih društava kroz rađanje i rast naše civilizacije (Kulić i Despotović,

2005).

Savremeno društvo je društvo učenja, koje ne uključuje memorisanje određenih sadržaja,

odnosno, proizvodnju članova koji će biti prototipi enciklopedijskog čoveka, jer to više nije

moguće. Naime, nauke svoje fondove znanja menjaju i udvostručavaju u periodu od nekoliko

godina. Više nije ni moguće, ni potrebno učiti i pamtiti sve sadržaje koji su nam neophodni za

život i rad. Danas je potrebno kod članova društva razviti sposobnost i kompetenciju učenja, koje

će podrazumevati i sposobnost članova da u datom trenutku pronađu informaciju koja im je

potrebna, bilo na internetu ili u okviru neke knjige ili na bilo koji drugi način.

Naša budućnost je u “permanentnom obrazovanju”, odnosno, u “doživotnom učenju”,

odnosno, u konceptu koji se kod inostranih autora navodi kao „lifelong education“, ukoliko

uzmemo u obzir područje na kom dominira engleski jezik.

Da bi se najpre društvo, a zatim i savremeni školski sistem razvijao, članovi društva,

odnosno, pedagozi i nastavnici moraju biti spremni za procese učenja, za prihvatanje i

diseminaciju inovacija, za sprovođenje u prvom redu akcionih istraživanja, i za kritički, odnosno,

refleksivni pristup ka sebi i svom radu, odnosno, sposobnost samoprocene koja će omogućiti

kritičko sagledavanje svog rada i koja će istovremeno biti podsticaj za dalje napredovanje u radu.

20

Osnova svega toga je učenje, i sve navedene procese u savremenoj školi, u 21 veku mogu

ispuniti samo pedagozi i nastavnici koji su spremni za permanentno učenje i obrazovanje koje je

potreba i neminovnost savremenog društva učenja.

5. DOSADAŠNJA ISTRAŽIVANJAPERMANENTNOM OBRAZOVANJU

Kao što smo ranije napomenuli, o tematici koja uključuje permanentno obrazovanje, u

Srbiji, nema puno realizovanih istraživanja. Naime, koncept permanentnog obrazovanja se tek

razvija u Srbiji, ali njegov razvoj teče jakim intenzitetom, s obzirom da permantno obrazovanje

predstavlja slobodno možemo reći novi trend, sa jedne, i društvenu neminovnost i potrebu, sa

druge strane. Mnogo autora Srbiji, kao što su Filipović (2004: 18-38; 2002: 9-17), Savićević

(2003), Kulić (2003: 30-48), Kulić i Despotović (2003), Marić, 2012: 81-97), Vidaković (2011:

165-175) se u svojim teorijskim razmatranjima bavilo suštinskim odlikama permanentnog

obrazovanja. Međutim, empirijski podaci su izostali.

Kada je reč je susednim državama, naročito Hrvatskoj, gde imamo koncept

“cjeloživotnog učenja”, situacija je nešto drugačija, pošto je empirijskih istraživanja više.

Autori Rajić i Lapat (2010: 57-64) su predstavili rezultate svog istraživanja koje je za

cilj imalo ispitivanje stavova budućih učitelja primarnog obrazovanja o cjeloživotnom učenju

i obrazovanju. U istraživanju su analizirani radovi studenata Učiteljskog fakulteta u Zagrebu

(N = 61). Korištena je metoda analize sadržaja, odnosno, radova budućih učitelja, kako bi se

utvrdili stavovi budućih učitelj o cjeloživotnom učenju i obrazovanju. Studenti su u svojim

radovima odgovarali i obrazlagali šta je za njih celoživotno učenje. Celoživotno učenje, kao

konstantan proces definiše njih 76,67%, dok 50,82 % smatra da je on neophodan za njihovu

profesiju. 49, 18 % ispitanika vidi mogućnosti za usavršavanje različitim oblicima

celoživotnog obrazovanja, dok deo studenata veruje kako celoživotno učenje i obrazovanje

imaju ključni uticaj na kvalitet znanja (39,34%) i razvoj kompetencija (34,43%).

Ovo istraživanje je pokazalo da studenti svoje društvo percipiraju kao društvo koje

uči. Najveći broj ispitanika za svoje buduće usavršavanje bira informalne oblike obrazovanja

21

(njih 81,97%), što autori istraživanja obrazlažu između ostalog i time da su ti oblici

usavršavanja vrednovani i priznati od strane hrvatske Agencije za odgoj i obrazovanje.

Još jedno istraživanje, koje je sprovedeno u četiri škole Brčkog distrikta (Borozan i

Marković, 2010: 28-43), imamo je za cilj ispitivanje mišljenja nastavnika o važnosti

celoživotnog obrazovanja, njihovoj spremnosti i uključenosti u različite oblike celoživotnog

obrazovanja, zadovoljstvu poslom i mogućnostima usavršavanja, kao i primeni savremene

ICT u nastavi.Rezultati su pokazali da je većina nastavnika zadovoljna svojim znanjima i

veštinama (uključujući znanja i korištenje u nastavi savremene ICT), vlastitom

opremljenošću literaturom za lični i profesionalni razvoj. Nastavnici ne smatraju da je

opremljenost škole poseban problem, odnosno, percipiraju svoju školu kao opremljenu, na

zadovoljavajućem nivou. Većinanastavnika je svesna važnosti celoživotnog obrazovanja i za

njihov profesionalni razvoj, ali se preretko uključuju u različite oblike organizovanog

stručnog usavršavanja, a mnogi čak i ne vide niti potrebe za njima.

Ovo je istraživanje pokazalo da gotovo polovina ispitivanih nastavnika smatra da ima

vremena za stručno usavršavanje.Takođe, nađene su značajne individualne razlike u

stavovima o celoživotnom obrazovanju i zahtevima novog vremena.

Istraživanje koje su 2012. godine sproveli Cvjetićanin, Branković i Petojević (2012:

129-146), na manjem uzorku nastavnika, a koje nosi naziv Possible Directions In The

Strategy Of Continuous Education Of Primary Teachers je pokazalo da bez obzira na to što

savremeni koncepti obrazovanja podrazumevaju kontinuirano učenje i usavršavanje, u našoj

zemlji, situacija je i dalje takva da nastavnici u manjoj meri timski sarađuju, kao i da ne

integrišu u dovoljnoj meri sadržaje nauka, koje bi onda u okviru svog predmeta sistematski

prikazali učenicima, za razliku od parcijalnih znanja, koja se u velikoj meri učenicima

predaju. Autori istraživanja smatraju da je potrebnu pažnju usmeriti ka oblastima

profesionalnog razvoja nastavnika kroz integrisanje sadržaja između nauka, kroz

osposobljavanje nastavnika za vršenje istraživanja i eksperimenata, što će dalje dovesti do

povećanja svesti nastavnika o njihovoj stručnosti, kao i do motivisanosti nastavnika za

kontinuirano, doživotno, odnosno, permanentno obrazovanje.

22

II METODOLOŠKI PRISTUP PROBLEMU

1. PROBLEM ISTRAŽIVANJA

Naučno-tehnloške promene koje se dešavaju svakodnevno su sa sobom donele nove

potrebe i zahteve u ulogama pedagoga i nastavnika. Pedagozi i nastavnici su u ulozi konstruktora

i kreatora rada škole, na osnovu kog se podiže efikasnost i produktivnost celokupne školske

delatnosti. Međutim, pedagozi i nastavnici su time kreatori i konstruktori svog ličnog razvoja

koji uključuje sticanje novih profesionalnih kompetencija.

Znanja koja pedagozi i nastavnici stiču na svojim fakultetima se menjaju, proširuju,

zastarevaju, te je zbog toga potrebno usvajati i sticati nova znanja. Takođe, nove društvene

tenedencije sa sobom nose i potrebu snalaženja u novim situacijama, u okviru kojih nastavnici i

pedagozi moraju na adekvatan način reagovati. Naime, zahtev društva koji podrazumeva

ukudanje specijalnih škola i koncepciju inkluzivnog obrazovanja koje će biti spojeno sa

redovnim, pred nastavnike i pedagoge postravlja zahtev za odgovornim i kompetetnim radom sa

svim učenicima, u izmenjenim uslovima, za koje nastavnici i pedagozi možda nisu bili dovoljno

pripremljeni u okviru svojih studija. Da bi se postojeći diskontinuitet u tom slučaju prevazišao,

potrebno je da pedagozi i nastavnici prepoznaju potrebu i značaj permanentnog, odnosno,

doživotnog usavršavanja, na osnovu kog će doprinositi efikasnosnom radu konkretne škole i

svom ličnom razvoju, koji će procesom permanentnog obrazovanja podsticati i razvijati dodatno.

Na osnovu analize relevantne literature koja se tiče različitih oblasti permanentnog

obrazovanja, možemo zaključiti da je permanentno obrazovanje uslov i neophodnost koja se

postavlja pedagozima i nastavnicima u savremenom dobu. Pošto se od nastavničke i edagoške

23

profesije očekuje, in a neki način zahteva kontinuirano i doživotno obrazovanje, potrebno je

ispitati njihova mišljenja u domenu permanentnog obrazovanja.

Upravo zbog svega toga, a pre svega zbog značaja i neophodnosti, permanentnog

obrazovanja, problem našeg istraživanja glasi: Da li je permanentno obrazovanje koncept koji će

u budućnosti biti sastavni deo pedagoške i nastavničke profesije, i kao takav činiti osnovu

njihovog daljeg profesionalnog usmeravanja, razvijanja i usavršavanja?

2. PREDMET ISTRAŽIVANJA

Na osnovu analize teorijskih postavki o permanentnom obrazovanju, određenje predmeta

našeg istraživanja glasi: Refleksija pedagoga i nastavnika o permanentnom obrazovanju.U

okviru predmeta našeg istraživanja, bavimo se određenjem načina na koji pedagozi i nastavnici

procenjuju, odnosno, percipiraju permanentno obrazovanje, odnosno, njihovim stavovima o

konceptu permanentnog obrazovanja.

3. CILJ ISTRAŽIVANJA

Ciljem našeg istraživanja, želimo da utvrdimo na koji način pedagozi i nastavnici, iz

izabranih gradskih i seoskih škola percipiraju značaj i neophodnost različitih vidova

permanentnog obrazovanja.

Teorijskim ciljem želimo sagledati pojam permanentnog obrazovanja, analizirajući

osnovne konsekvence i postavke ovog pojma, kroz prizmu društvenih promena. Takođe, želimo

sagledati mogućnosti koje su pedagozima i nastavnicima pružene u pogledu permanentnog

obrazovanja, da bismo stekli jednu jasnu i celovitu sliku na osnovu koje možemo izneti

24

zaključak o smerovima permanentnog obrazovanja u budućnosti, ali i o načinima i

mogućnostima na osnovu kojih nastavnici i pedagozi jačaju svoje lične kompetencije i razvijaju

se, konstruišući nova znanja u sistem znanja koja su stekli kako na studijama, tako i praktičnim

radom. U okviru teorijskog cilja, želimo našim teorijsko-analitičkim razmatranjem unaprediti

fond znanja pedagogije, ali i aktielizovati sam fond, razmatrajući pitanja koja se tiču izuzetno

aktuelne i važne teme u okviru pedagogije, kao nauke.

Saznajnim ciljem želimo ispitati mišljenja nastavnika o permanentnom obrazovanju,

uzimajući u obzir sredine u okviru kojih nastavnici rade, dužinu radnog staža nastavnika, kao i

poznavanje stranog jezika.

U okviru aplikativnog ciljaželimo da dobijenimrezultatima, na osnovu prethodnog

teorijskog razmatranja date teme, upotpunimo sliku problema kojim se bavimo, iznoseći

praktične podatke koji reflektuju mišljenja nastavnika i pedagoga-praktičara. Takođe, u okviru

aplikativnog cilja, na osnovu dobijenih podataka o percipiranju permanentnog obrazovanja iz

ugla nastavnika i pedagoga, želimo da iznesemo jasnu sliku koja će poslužiti kao vodič i osnova

široj obrazovnoj javnosti, koja se bavi ovom tematikom, a koja predstavlja istovremeno aktuelni

i neophodni aspekt obrazovne sfere.

4. ZADACI ISTRAŽIVANJA

Na osnovu postavljenog cilja istraživanja, proizilaze sledeći zadaci:

1. Ispitati mišljenja pedagoga i nastavnika o značaju i neophodnosti permanentnog

obrazovanja u njihovom profesionalnom radu;

2. Ispitati na koji način se pedagozi i nastavnici najčešće profesionalno usavršavaju;

3. Ispitati na koje probleme i teškoće pedagozi i nastavnici najčešće nailaze u procesu

profesionalnog usavršavanja;

25

4. Ispitati da li su pedagozi i nastavnici zainteresovani za procese permanentnog

usavršavanja;

5. HIPOTEZE ISTRAŽIVANJA

Na osnovu cilja istraživanja, možemo formulisati opštu hipotezu u okviru koje

pretpostavljamo da pedagozi i nastavnici generalno visoko vrednuju značaj i ulogu

permanentnog obrazovanja u svom profesionalnom radu, na osnovu novih, drugačijih zahteva

koje savremeno društvo svojim intenzivnim promenama nameće, a koje se odražavaju na sferu

obrazovanja.

Na osnovu zadataka istraživanja, formulisane su sledeće posebne hipoteze:

1. Pretpostavlja se da pedagozi i nastavnici permanentno obrazovanje percipiraju kao

značajno i neophodno u svom profesionalnom radu;

2. Pretpostavlja se da se pedagozi i nastavnici najčešće profesionalno usavršavaju putem

seminara;

3. Pretpostavlja se da se pedagozi i nastavnici najčešće susreću sa nedostatkom vremena;

4. Pretpostavlja se da su pedagozi i nastavnici zainteresovani za procespermanentnog

usavršavanja, u okviru svoje profesionalne sfere;

6. VARIJABLE ISTRAŽIVANJA

6.1 Nezavisne varijable

Nezavisne varijable na osnovu kojih ćemo vršiti analizu suštine ispitivane pojave su

sredina u kojoj nastavnici i pedagozi rade (seoska i gradska), zato što smatramo da postoji

26

razlika u percipiranju pojma permanentnog obrazovanja od strane nastavnika i pedagoga u

gradskim i seoskim školama.

Sledeća nezavisna varijabla je dužina radnog staža, u okviru koje imamo 3 kategorije

radnog staža nastavnika-do 10 godina, od 11 do 20 godina i preko 20 godina radnog staža.

Smatramo da ispitanici sa različitim dužinama radnog staža drugačije percipiraju značaj i

neophodnost permanentnog obrazovanja, odnosno, da pedagozi i nastavnici sa kraćim radnim

stažom percipiraju permanentno obrazovanje kao neophodnije i značajnije, u odnosu na kolege

koji imaju dugogodišnje radon iskustvo.

Treća nezavisna varijabla koju ćemo koristiti je poznavanje stranog jezikaod strane

ispitanika, gde će akcenat biti na poznavanju engleskog jezika. Naime, pošto je engleski jezik

prepoznat i priznat u najvećem broju zemalja sveta, kao univerzalni jezik za sporazumevanje u

radu ljudi iz drugih zemalja, ne čudi činjenica da najviše stručno-naučne literature postoji upravo

na ovom jeziku, te stoga smatramo da postoji razlika u pogledima na permanentno obrazovanje

kod ispitanika koji poznaju engleski jezik, koji im omogućava pretraživanje relevantne literature

na ovom jeziku i kod ispitanika koji ga ne poznaju.

6.3 Zavisne varijable

Zavisnu varijablu predstavljaju dobijena mišljenja nastavnika i pedagoga, na osnovu

analize ajtema u skali procene.

7. METODE, TEHNIKE I INSTRUMENTI ISTRAŽIVANJA

U okviru našeg istraživanja, korišćena je deskriptivna naučno-istraživačka metoda.

27

U skladu sa izabranom metodom istraživanja, odabrana tehnika koja je korišćena u

istraživanju je skaliranje.

Instrument koji je korišćen je petostepena skala procene Likertovog tipa (RPNPO),

konstruisana za potrebe ovog istraživanja.

Skala se sastoji od 24 ajtema, koji su razvrstani po zadacima.U okviru skale, izdvojili

smo subskale, koje su naslovljenena osnovu zadatka.Prva subskala nosi naziv “Značaj i

neophodnost permanentnog obrazovanja u profesionalnom radu” (ZNPO)i obuhvata osam

ajtema. Odnosi se na naš prvi zadatak. Drugasubskala obuhvata sedam ajtema i naslovljena je sa

“Načini na koje se pedagozi i nastavnici profesionalno usavršavaju” (NPNPU). Odnosi se na naš

drugi zadatak. Treća subskalaobuhvata četiri ajtema i naslovljena je sa “Problemi i teškoće na

koje pedagozi i nastavnici najčešće nailaze“ (PTNN). Odnosi se na naš treći zadatak. Četvrta

subskala je naslovljena sa“Zainteresovanost pedagoga i nastavnika za permanentno

usavršavanje” (ZPNPU) i obuhvata pet ajtema. Odnosi se načetvrti zadatak.

Značenja brojeva koji su korišćeni u skali procene su sledeća:

1. Uopšte se ne slažem

2. Niti se slažem niti se ne slažem

3. Ne mogu da se odlučim

4. Uglavnom se slažem

5. U potpunosti se slažem

8. POPULACIJA I UZORAK ISTRAŽIVANJA

Populaciju istraživanja čine nastavnici osnovnih i srednjih škola na teritoriji grada Niša i

opštine Rekovac.

Na osnovu prirode našeg istraživanja, uzorak čine 60 nastavnika i pedagoga dve gradske

škole-Osnovne škole Sveti Sava i Osnovne škole Učitelj Tasa u Nišu.Drugi deo uzorka čine 60

28

nastavnika dve seoske škole, i to škole koje se nalaze u područjima koja su od grada udaljenja

više od 20 kilometara. To su Osnovne škole Dušan Popović u Belušiću, Osnovna škola“Svetozar

Marković” U Ličju i Osnovna škola “Vuk Karadžić” U Velikom Krčimiru.Uzorak je prigodni,

izabran sa ciljem ujednačavanja ispitanika po varijabli koja podrazumeva sredinu u kojoj

ispitanici rade-seosku i gradsku.

Struktura uzorka je sledeća:

Tabela 1: Struktura ispitanika po sredini u kojoj rade

FrekvencijaProcenat

%Validni

procenat %Kumulativni procenat %

Grad 60 50 % 50 % 50 %

Selo 60 50 % 50 % 100 %

Ukupno 120 100 % 100 % 100 %

Grafikon 1: Struktura ispitanika po sredini u kojoj rade

29

Na osnovu prikazane tabele i grafikona, možemo videti da je struktura uzorka po sredini

u kojoj rade ujednačena, odnosno, imamo 50 % ispitanika koji rade u manjim, seoskim školama,

i 50 % ispitanika koji rade u okviru gradskih škola. Uzorak je prigodni i ujednačen, sa ciljem

postizanja veće egzaktnosti u okviru statističke analize podataka.

Tabela 2: Struktura ispitanika po dužini radnog staža

FrekvencijaProcenat

%Validni


Do 10 god. 42 35 % 35 % 35 %

Od 11 do 20 god.

44 36.7 % 36.7 % 71.7 %

Više od 20 god.

34 28.3 % 28.3 % 100 %

Ukupno 120 100 % 100 % 100 %

30

Grafikon 2: Struktura ispitanika po dužini radnog staža

Strukturu uzorka po dužini radnog staža čine tri kategorije ispitanika. Jednu kategoriju

čine ispitanici koji imaju radni staž do 10 godina (35 %), drugu kategoriju čine ispitanici sa

radnim stažom od 11 do 20 godina (36.7 %) i treću kategoriju čine ispitanici sa radnim stažom

višim od 20 godina (28.3 %).

Najveći broj ispitanika spada u grupu koju čine pedagozi i nastavnici sa radnim stažom

od 11 do 20 godina, jer nije bilo moguće u potpunosti ujednačiti ispitanike po radnom stažu, te

postoji manja razlika između strukture ispitanika sa različitim dužinama radnog staža.

Tabela 3: Struktura ispitanika po stranom jeziku koji govore

FrekvencijaProcenat

%Validni


engleski jezik

90 75 % 75 % 75 %

ruski jezik 27 22.5 % 22.5 % 97.5 %

nemački jezik

3 2.5 % 2.5 % 100 %

Ukupno 120 100 % 100 % 100 %

31

Grafikon 3: Struktura ispitanika po stranom jeziku koji govore

Kada je reč o strukturi ispitanika po stranom jeziku koji govore, ova varijabla je izabrana

sa ciljem ispitivanja da li postoji razlika između ispitanika koji govore engleski jezik, koji se

najviše koristi u svetu, na kome postoji mnogo naučne literature (monografija, udžbenika,

članaka dostupnih u elektronskom obliku), iz pedagoške oblasti, i čije znanje olakšava

ovladavanje kompjuterima i drugim savremenim tehnologijama, i sa druge strane, nekog manje

korišćenog jezika kao što je ruski ili nemački. Na osnovu odgovora ispitanika, formirane su tri

kategorije što se korišćenja stranog jezika tiče-ispitanici koji govore engleski jezik-75 %,

ispitanici koji govore ruski jezik-22.5 % i ispitanici koji govore nemački jezik-2.5 %. Kategorije

stranog jezika su napravljene na osnovu odgovora ispitanika. Najveći broj ispitanika govori

engleski jezik, što nije začuđujuće, s obzirom na to da se engleski jezik ustalio kao najčešće

korišćen i priznat strani jezik, u celom svetu.

9. STATISTIČKA OBRADA PODATAKA

U okviru analize podataka dobijenih istraživanjem, korišćena je kvantitativna obrada

podata, pomoću programa SPSS 19.00. Pored izračunavanja frekvencija, procenta i rangova,

računaćemo i Aritmetičku sredinu (M), Standardnu devijaciju (SD), t-test, f-test. Korišćen je

nivo statističke značajnosti od 0,05 (sa 95 % tačnosti u zaključivanju).

10.ORGANIZACIJA I TOK ISTRAŽIVANJA

Istraživanje je sprovedeno u periodu ferbuara do marta 2014. godine. Tok istraživanja je

obuhvatio podelu skala procene nastavnicima, čije rešavanje je trajalo prosečno 10 minuta.Sama

realizacija istraživanja je prošla bez ikakvih ometajućih faktora i problema u realizaciji.

32

III ANALIZA I INTERPRETACIJA PODATAKA

1. MIŠLJENJA PEDAGOGA I NASTAVNIKA O ZNAČAJU I NEOPHODNOSTI PERMANENTNOG OBRAZOVANJA U NJIHOVOM

PROFESIONALNOM RADU

U okviru našeg prvog istraživačkog zadatka, želeli smo da ispitamo na koji način

nastavnici i pedagozi percipiraju značaj i neophodnost permanentnog obrazovanja u njihovom

profesionalnom radu. Dobijeni su sledeći rezultati:

Tabela 4: Mišljenja pedagoga i nastavnika o značaju i neophodnosti permanentnog

obrazovanja

Značaj i neophodnost perm. obr. u profesionalnom radu

R

A

N

G

N

Uopšte se ne

slažem

Niti se slažem niti se

ne slažem

Ne mogu da se

odlučim

Uglavnom se slažem

U potpunosti se slažem M SD

Permanentno obrazovanje je neophodno u svim radno-

profesionalnim delatnostima1 120

2 5 5 27 81

4.50 0.881.7 % 4.2 % 4.2 % 22.5 % 67.5 %

Nove društvene promene zahtevaju stalno učenje i

usavršavanje2 120

2 3 5 19 914.61 0.82

1.7 % 2.5 % 4.2 % 15.8 % 75.8 %

Znanje koje smo stekli na studijama nije dovoljno za

kompetentan rad3 120

14 8 10 36 523.86 1.35

11.7 % 6.7 % 8.3 % 30 % 43.3 %

Permanentno obrazovanje mi pruža odgovore na nedoumice i

4 120 6 5 9 42 58 4.17 1.07

33

probleme na koje nailazim u praktičnoj delatnosti

5 % 4.2 % 7.5 % 35 % 48.3 %

Potrebno je da se svi pedagozi i nastavnici tokom celokupnog rada dodatno i kontinuirano

usavršavaju

5 120

1 6 2 25 86

4.57 0.82

0.8 % 5 % 1.7 % 20.8 % 71.7 %

Smatram da bez permanentnog usavršavanja ne mogu svoju

profesionalnu delatnost obavljati kompetentno

6 120

13 4 6 44 53

4.00 1.27

10.8 % 3.3 % 5 % 36.7 % 44.2 %

Da bismo adekvatno delovali pri pojavi novih situacija moramo

se dodatno usavršavati7 120

6 3 13 44 544.14 1.04

5 % 2.5 % 10.8 % 36.7 % 45 %

Pedagoško-nastavničku profesiju mora odlikovati

posvećenost permanentnom obrazovanju i spremnost za

učenjem

8 120

3 3 6 37 71

4.41 0.89

2.5 % 2.5 % 5 % 30.8 % 59.2 %

Rezultati koji su prikazani u tabeli nam pokazuju na koji način naši ispitanici percipiraju

značaj i neophodost permanentnog obrazovanja u profesionalnom radu. Naime, dobijeni podaci

pokazuju da najveći broj ispitanika, kada je reč o prvoj tvrdnji smatra da je permanentno

obrazovanje neophodno u svim radno-profesionalnim delatnostima-67.5 % je u potpunosti

saglasno sa navedenom tvrdnjom, dok je 22.5 % ispitanika uglavnom saglasno, što ukupno čini

91 % ispitanika koji tvrdnju visoko vrednuju. Ovakav rezultat je optimističan, jer nam ukazuje da

su pedagozi i nastavnici prepoznali značaj permanentnog obrazovanja, koje nesumnjivo

predstavlja temelje kompetentnog obavljanja profesije, u vremenu kada imamo brojne i

svakodnevne promene u načinima, metodama i tehnikama rada. 75.8 % ispitanika je u potpunosti

saglasno da tvrdnjom da nove društvene promene zahtevaju stalno učenje i usavršavanje, dok je

sa navedenom tvrdnjom uglavnom saglasno 15.8 % ispitanika, što nam opet daje pozitivnu i

optimističnu sliku, na osnovu odgovora naših ispitanika. 43.3 % ispitanika nije saglasno sa

tvrdnjom da znanje koje smo stekli na studijama nije dovoljno za kompetentan rad. Sa datom

tvrdnjom je uglavnom saglasno 30 % ispitanika. 48.3 % ispitanika smatra da im permanentno

34

obrazovanje pruža odgovore na nedoumice i probleme na koje nailaze u praktičnoj delatnosti. Sa

ovom tvrdnjom je uglavnom saglasno 35 % ispitanika, dok imamo mali broj ispitanika koji se

uopšte (5 %) ili uglavnom ne slaže (4.2 %) sa datom tvrdnjom. 71.7 % ispitanika je u potpunosti

saglasno sa tvrdnjom da je potrebno da se svi pedagozi i nastavnici tokom celokupnog rada

dodatno i kontinuirano usavršavaju, dok je sa ovom tvrdnjom uglavnom saglasno 20.8 %

ispitanika. Pošto pedagozi i nastavnici visoko vrednuju pomenutu tvrdnju, možemo zaključiti da

su oni prepoznali potrebu kontinuiranog usavršavanja krzo različite oblike učenja, što predstavlja

prediktor daljeg razvoja i usavršavanja samog obrazovnog sistema, koji da bi se razvijao mora

imati inovativne i refleksivne praktičare, koji predstavljaju, odnosno, čine nosioce tih promena.

44.2 % ispitanika smatra da bez permanentnog usavršavanja ne mogu svoju profesionalnu

delatnost obavljati kompetentno, dok je sa ovom tvrdnjom uglavnom saglasno 36.7 % ispitanika.

45 % ispitanika je u potpunosti saglasno sa tim da se nastavnici moraju dodatno usavršavati,

kako bi adekvatno delovali pri pojavi novih situacija u školi, u okviru vaspitno-obrazovnog rada

i zahteva, a vrlo često i izazova tog rada. Sa datom tvrdnjom je uglavnom saglasno 36.7 %

ispitanika. 59.2 % ispitanika je u potpunosti saglasno sa tim da pedagoško-nastavničku profesiju

mora odlikovati posvećenost permanentnom obrazovanju i spremnost za učenjem, dok je 30.8 %

uglavnom saglasno sa datom tvrdnjom. S obzirom na to da imamo mnogo veći broj ispitanika

koji ovu tvrdnju pozitivno, odnosno, vrednuju, možemo zaključiti da je većina nastavnika

prepoznala potrebu i neophodnost permanentnog obrazovanja, kao i da ga visoko vrednuju, na

šta nam ukazuju rezultati koje smo dobili. Ovi podaci su pre svega optimistični jer nam ukazuju

da su nastavnici u najvećem procentu spremni za prihvatanje promena i permanentno

obrazovanje, što je kao što smo već naveli osnova uvođenja i diseminacije inovativnih oblika i

metoda rada, ali i usavršavanja nastavnika, kroz koncept refleksivnog praktičara, odnosno,

kritičko sagledavanje sopstvenog rada, što nesumnjivo vodi u povećanje kvaliteta rada

nastavnika i samog vaspitno-obrazovnog procesa.

Ovakvi rezultati nam ukazuju da je naša prva istraživačka hipoteza potvrđena, pošto je

istraživanjem utvrđeno da pedagozi i nastavnici permanentno obrazovanje percipiraju kao

značajno i neophodno u svom profesionalnom radu.

35

1.1 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na sredinu u kojoj nastavnici rade (seosku ili gradsku)

Tabela 5: Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na sredinu u kojoj

nastavnici rade

TVRDNJE Sredina M SD t-test df p

Permanentno obrazovanje je neophodno u svim radno-

profesionalnim delatnostima

S 4,63 0,75-1,655 118 0,101

G 4,36 0,99

Nove društvene promene zahtevaju stalno učenje i

usavršavanje

S 4,68 0,92-0,888 118 0,376

G 4,55 0,70

Znanje koje smo stekli na studijama nije dovoljno za

kompetentan rad

S 3,83 1,35

0,269 118 0,789G 3,90 1,36

Permanentno obrazovanje mi pruža odgovore na nedoumice i

probleme na koje nailazim u praktičnoj delatnosti

S 4,33 0,89

-1,626 118 0,107G 4,01 1,21

Potrebno je da se svi pedagozi i nastavnici tokom celokupnog rada

dodatno i kontinuirano usavršavaju

S 4,65 0,68

-0,994 118 0,322G 4,50 0,94

Smatram da bez permanentnog usavršavanja ne mogu svoju

profesionalnu delatnost obavljati kompetentno

S 4,10 1,16

-0,861 118 0,391G 3,90 1,37

Da bismo adekvatno delovali pri pojavi novih situacija moramo se

dodatno usavršavati

S 4,41 0,78-2,969* 118 0,004*

G 3,86 1,19

Pedagoško-nastavničku profesiju mora odlikovati

S4,60 0,55 -2,285* 118 0,024*

36

posvećenost permanentnom obrazovanju i spremnost za

učenjemG 4,23 1,11

Na osnovu analize odgovora ispitanika u odnosu na nezavisnu varijablu-sredina u kojoj

rade, možemo videti da je razlika u odgovorima na statističkom nivou značajnosti od 0.05

dobijena u okviru dve tvrdnje između ispitanika koji rade u selu i ispitanika koji rade u gradu.

Naime, na osnovu vrednosti aritmetičkih sredina i standardnih devijacija možemo videti da su

ispitanici koji rade u seoskoj sredini pozitivnije vrednovali tvrdnju koja uključuje potrebu za

dodatnim usavršavanjem, kako bi se adekvatno delovalo pri pojavi novih situacija u moramo se

dodatno usavršavati. To nam pokazuje vrednost t-testa koji iznosi -2, 969 i značajan je na nivou

značajnosti od 0,05, jer p iznosi 0,004 (0,004<0,05).

U okviru još jedne tvrdnje je dobijena statistički značajna razlika.Naime, ispitanici koji

rade u seoskim školama su pozitivnije vrednovali tvrdnju da pedagoško-nastavničku profesiju

mora odlikovati posvećenost permanentnom obrazovanju i spremnost za učenjem. T-test u

okviru pomenute tvrdnje, a u odnosu na varijablu-sredina u kojoj ispitanici rade iznosi -2,285,

dok p iznosi 0,024 (0,024<0,05).

U okviru ostalih tvrdnji, nismo dobili statistički značajnu razliku između ispitanika koji

rade u seoskim i između ispitanika koji rade u gradskim školama.

1.2 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu nadužinu radnog staža

Tabela 5: Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu nadužinu radnog staža

TVRDNJE Radni staž M SD F-test p

Permanentno obrazovanje je

neophodno u svim radno-profesionalnim

delatnostima

Do 10 god. 4,66 0,61

1,976 0,143

Od 11 do 20 god. 4,52 0,99

Preko 20 god. 4,26 0,99

Ukupno 4,50 0,88

37

Nove društvene promene zahtevaju

stalno učenje i usavršavanje

Do 10 god. 4,95 0,21

6,914* 0,001*

Od 11 do 20 god. 4,54 0,99

Preko 20 god. 4,29 0,90

Ukupno 4,61 0,82

Znanje koje smo stekli na studijama nije

dovoljno za kompetentan rad

Do 10 god. 4,38 0,96

5,589* 0,005*Od 11 do 20 god. 3,72 1,30

Preko 20 god. 3,41 1,63

Ukupno 3,86 1,35

Permanentno obrazovanje mi pruža

odgovore na nedoumice i probleme na koje

nailazim u praktičnoj delatnosti

Do 10 god. 4,59 0,58

6,040* 0,003*

Od 11 do 20 god. 4,06 1,10

Preko 20 god. 3,79 1,32

Ukupno 4,17 1,07

Potrebno je da se svi pedagozi i nastavnici

tokom celokupnog rada dodatno i kontinuirano

usavršavaju

Do 10 god. 4,83 0,37

4,726* 0,011*

Od 11 do 20 god. 4,56 0,89

Preko 20 god. 4,26 1,02

Ukupno 4,57 0,82

Smatram da bez permanentnog

usavršavanja ne mogu svoju profesionalnu delatnost obavljati

kompetentno

Do 10 god. 4,33 0,90

3,099* 0,049*

Od 11 do 20 god. 3,97 1,37Preko 20 god. 3,61 1,43

Ukupno 4,00 1,27

Da bismo adekvatno delovali pri pojavi novih situacija u

moramo se dodatno usavršavati

Do 10 god. 4,40 0,82

2,075 0,130

Od 11 do 20 god. 4,00 1,03

Preko 20 god. 4,00 1,25

Ukupno 4,14 1,04

Pedagoško-nastavničku profesiju mora

odlikovati posvećenost permanentnom obrazovanju i

spremnost za učenjem

Do 10 god. 4,57 0,63

3,999* 0,021*

Od 11 do 20 god. 4,54 0,84

Preko 20 god. 4,05 1,12

Ukupno 4,41 0,89

Na osnovu prikazane tabele, možemo videti da statistički značajna razlike u odnosu na

dužinu radnog staža postoji u okviru šest tvrdnji. U okviru tvrdnje koja podrazumeva da nove

društvene promene zahtevaju stalno učenje i usavršavanje, imamo statistički značajnu razliku

38

između ispitanika sa dužinom radnog staža do 10 godine, od 11 do 20 i preko 20 godina. Sa

navedenom tvrdnjom su u najvećoj meri saglasni ispitanici sa manjim radnim stažom. Naročito

je uočljiva razlika između ispitanika sa radnim stažom od preko 20 godina i radnim stažom do 10

godina. To možemo videti i na osnovu vrednosti aritmetičkih sredina. Dobijeni rezultati sa neke

strane ne čude, s obzirom na to da su pripadnici mlađih generacija nastavnika i pedagoga u nekoj

meri svesniji stalnih i dinamičnih promena koje se svakodnevno dešavaju, pa je možda i to

razlog većeg izražavanja saglasnosti sa navedenom tvrdnjom. F test iznosi 6,914, dok p

koeficijent koji ukazuje na postojanje statistički značajne razlike u odgovorima ispitanika iznosi

0,001.

Kada je reč o oceni znanja koja su pedagozi i nastavnici-naši ispitanici stekli na

studijama, imamo takođe, statistički značajnu razliku. Naime, sa stavom da to znanje nije

dovoljno za kompetentan rad su najsaglasniji ispitanici sa dužinom radnog staža do 10 godina,

dok su najmanje saglasni ispitanici sa dužinom radnog staža od preko 20 godina. F test iznosi

5,589, dok p iznosi 0,005.

U sledećoj tvrdnji, koja obuhvata to da permanentno obrazovanje pruža odgovore na

nedoumice i probleme na koje ispitanici nailaze u praktičnoj delatnosti, najsaglasniji su ispitanici

sa dužinom radnog staža do 10 godina, dok su najmanje saglasni ispitanici sa dužinom radnog

staža od preko 20 godina. F test iznosi 6,040, dok p iznosi 0,003.

U okviru naredne tvrdnje koja obuhvata potrebu za kontinuiranim usavršavanjem od

strane pedagoga i nastavnika tokom celokupnog rada, imamo statistički značajnu razliku koja je

naizrazitija između kategorija ispitanika sa radnim stažom do 10 godina i preko 20 godina. Sa

navedenom tvrdnjom najsaglasniji su ispitanici sa dužinom radnog staža do 10 godina, dok su

najmanje saglasni ispitanici sa dužinom radnog staža od preko 20 godina. F test iznosi 4,726, dok

p iznosi 0,011.

U okviru naredne tvrdnje kojom se izražava stav ispitanika da bez permanentnog

usavršavanja ne mogu svoju profesionalnu delatnost obavljati kompetentno, imamo graničnu

statističku značajnost od 0,049. Naime, razlika je takođe najuočljivija između odgovora

ispitanika sa dužinom radnog staža do 10 godina, dok su sa tvrdnjom najmanje saglasni ispitanici

sa dužinom radnog staža od preko 20 godina. F test iznosi 3,099.

U okviru poslednje tvrdnje iz našeg prvog zadatka, dobijena je statistički značajna

razlika. Naime, sa tvrdnjom koja obuhvata to da pedagoško-nastavničku profesiju mora

39

odlikovati posvećenost permanentnom obrazovanju i spremnost za učenjem, najsaglasniji su

ispitanici iz kategorije radnog staža do 10 godina i od 11 do 20 godina, dok su nešto manje

saglasni ispitanici sa dužinom radnog staža od preko 20 godina. To nam pokazuje i F test

iznosi3,999, dok p iznosi 0,021.

Nakon analize vrednosti aritmetičkih sredina i F testa, možemo zaključiti da u većom

meri postoji statistički značajna razlika u odgovorima ispitanika sa dužinom radnog staža do 10

godina, sa jedne strane, i više od 20 godina, sa druge strane. Odogovori prve grupe ispitanika su

značajno pozitivniji i otvoreniji ka procesima učenja, sticanja novog znanja, promenama, što je

svakako jedan od uslova menjanja i usavršavanja sistema školstva, kroz rad nastavnika koji su

inovativni i koji kao takvi prihvataju i primenjuju koncept permanentnog obrazovanja.

1.3 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu nastrani jezik

Tabela 6: Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu nastrani jezik

TVRDNJE Strani jezik M SD F-test p

Permanentno obrazovanje je

neophodno u svim radno-profesionalnim

delatnostima

engleski jez. 4,63 0,77

4,404* 0,014*

nemački 4,33 1,15

ruski jez. 4,07 1,10

Ukupno 4,50 0,88

Nove društvene promene zahtevaju

stalno učenje i usavršavanje


3,628* 0,030*

nemački 5,00 0,00


Ukupno 4,61 0,82

Znanje koje smo stekli na studijama nije

dovoljno za kompetentan rad


7,289* 0,001*nemački 4,33 0,57


Ukupno 3,86 1,35

Permanentno engleski jez. 4,34 0,88 6,467* 0,002*

40

obrazovanje mi pruža odgovore na nedoumice

i probleme na koje nailazim u praktičnoj

delatnosti

nemački 4,66 0,57


Ukupno 4,17 1,07

Potrebno je da se svi pedagozi i nastavnici

tokom celokupnog rada dodatno i kontinuirano

usavršavaju


4,074* 0,019*

nemački 4,66 0,57


Ukupno 4,57 0,82

Smatram da bez permanentnog

usavršavanja ne mogu svoju profesionalnu delatnost obavljati

kompetentno


3,024* 0,052*

nemački 4,00 0,00


Ukupno 4,00 1,27

Da bismo adekvatno delovali pri pojavi novih situacija u

moramo se dodatno usavršavati


3,400* 0,037*

nemački 4,66 0,57


Ukupno 4,14 1,04

Pedagoško-nastavničku profesiju mora

odlikovati posvećenost permanentnom obrazovanju i

spremnost za učenjem


4,871* 0,009*

nemački 4,33 0,57


Ukupno 4,41 0,89

U okviru prikazane tabele, možemo videti da na osnovu odgovora ispitanika u odnosu na

strani jezik koji ispitanici govore (engleski, nemački ili ruski), imamo statistički značajnu razliku

u okviru svih osam tvrdnji koje se odnose na prvi istraživački zadatak. Naime, u okviru prve

tvrdnje koja glasi: permanentno obrazovanje je neophodno u svim radno-profesionalnim

delatnostima, ispitanici koji govore engleski jezik su znatno pozitivnije ocenili tvrdnju, odnosno,

u većoj meri su saglasni sa tvrdnjom, u odnosu na ispitanike koji govore nemački ili ruski. F test

iznosi 4,404, dok p iznosi 0,014, što ukazuje na postojanje statistički značajne razlike. U okviru

druge tvrdnje koja uključuje to da nove društvene promene zahtevaju stalno učenje i

usavršavanje, imamo drugačiju situaciju u okviruju koje su ovu tvrdnju pozitivnije ocenili

ispitanici koji govore nemački jezik. F test iznosi 3,628, dok p iznosi 0,030. U okviru treće

41

tvrdnje koja obuhvata to da znanje koje smo stekli na studijama nije dovoljno za kompetentan

rad, takođe, imamo veću saglasnost ispitanika koji govore nemački jezik. F test iznosi7,289, dok

p iznosi 0,001.

Tvrdjnju koja se odnosi na to da permanentno obrazovanje pruža odgovore na nedoumice

i probleme na koje ispitanici nailaze u praktičnoj delatnosti znatno pozitivnije vrednuju ispitanici

koji govore nemački jezik. F test iznosi 6,467, dok p iznosi 0,002.

Sa tvrdnjom koja obuhvata to da je potrebno da se svi pedagozi i nastavnici tokom

celokupnog rada dodatno i kontinuirano usavršavaju, saglasniji su ispitanici koji govore engleski

jezik. F test iznosi 4,074, dok p iznosi 0,019.

Kada je reč o tvrdnji-smatram da bez permanentnog usavršavanja ne mogu svoju

profesionalnu delatnost obavljati kompetentno, dobijena je granična, odnosno, niska statistička

značajnost. Mala razlika je prisutna u percepciji ovog stava kod ispitanika koji govore engleski

jezik, a koji su pritom pozitivnije ocenili datu tvrdnju. F test iznosi 3,024, dok p iznosi 0,052.

Tvrdnju koja uključuje potrebu za dodatnim usavršavanjem u cilju adekvatnijeg

delovanja, pri pojavi novih situacija pozitivnije vrednuju ispitanici koji se služe nemačkim

jezikom, zatim ispitanici koji govore engleski jezik i na kraju ispitanici koji govore ruski jezik. F

test iznosi 3,400, dok p iznosi 0,037.

Poslednju tvrdnju u okviru ovog zadatka- pedagoško-nastavničku profesiju mora

odlikovati posvećenost permanentnom obrazovanju i spremnost za učenjem visoko vrednuju

ispitanici koji govore engleski jezik, nešto niže ispitanici koji govore nemački jezik, i na kraju

ispitanici koji govore ruski jezik. F test iznosi 4,871, dok p iznosi 0,009.

Analizi statističke značajnosti dobijene u odnosu na nezavisnu varijeblu-strani jezik koji

ispitanici govore se mora prići oprezno i kritički, jer imamo neujednačenost uzorka po stranom

jeziku, pošto najveći broj ispitanika govori engleski jezik (75 % ispitanika). Međutim, u okviru

ovog istraživanja, nije bilo moguće ujednačiti uuzorak, jer je engleski jezik postao dominantan,

te stoga mali broj ispitanika govori neki drugi strani jezik.

42

2. NAJČEŠĆI NAČINI USAVRŠAVANJA PEDAGOGA I NASTAVNIKA

U okviru našeg drugog istraživačkog zadatka, želeli smo da ispitamo najčešće načine na

koje se pedagozi i nastavnici najčešće usavršavaju. Dobijeni su sledeći rezultati:

Tabela 7: Načini usavršavanja pedagoga i nastavnika

Načini na koje se pedagozi i nastavnici najčešće

usavršavaju

R

A

N

G

N

Uopšte se ne

slažem


ne slažem

Ne mogu da

se odlučim

Uglavnom se slažem

U potpunosti se slažem

M SD

Redovno posećujem seminare 1 1201 2 9 44 64

4.40 0.770.8 % 1.7 % 7.5 % 36.7 % 53.3 %

Stičem nova znanja kroz prisustvo i učestovanje u

radionicama2 120

4 12 14 37 53

4.02 1.123.3 % 10 % 11.7 % 30.8 % 44.2 %

Učestvujem u diskusijama na okruglim stolovima

3 1206 14 21 44 35

3.73 1.155 % 11.7 % 17.5 % 36.7 % 29.2 %

Prisustvujem susretima 4 120 7 12 17 43 41 3.82 1.17

43

pedagoga, učitelja i uzimam učešća u njima

5.8 % 10 % 14.2 % 35.8 % 34.2 %

Pratim relevantne naučne časopise iz pedagoške oblasti

5 1204 6 23 53 34

3.89 0.983.3 % 5 % 19.2 % 44.2 % 28.3 %

Redovno čitam najnovije monografija i druga izdanja

iz domena vaspitanja i obrazovanja

6 120

2 15 20 50 33

3.80 1.031.7 % 12.5 % 16.7 % 41.7 % 27.5 %

Putem interneta pretražujem i čitam nove članke

7 1201 3 11 31 74

4.45 0.820.8 % 2.5 % 9.2 % 25.8 % 61.7 %

U okviru našeg drugog zadatka, želeli smo da ispitamo načine na koji se pedagozi i

nastavnici najčešće usavršavaju. Rezultati pokazuju da je 53.3 % ispitanika u potpunosti saglasno

sa tvrdnjom da redovno posećuje seminare, dok je 36.7 % uglavnom saglasno. Kada je reč o

sticanju novih znanja kroz prisustvo i učestovanje u radionicama-44.2 % je u potpunosti saglasno

sa navedenom tvrdnjom, dok je 30.8 % ispitanika uglavnom saglasno. 65.9 % ispitanika

učestvuje u diskusijama na okruglim stolovima. 70 % ispitanika prisustvuje susretima pedagoga,

učitelja i uzima učešća u njima. 72.5 % ispitanika prati relevantne naučne časopise iz pedagoške

oblasti. 69.2 % ispitanika redovno čita najnovije monografija i druga izdanja iz domena

vaspitanja i obrazovanja. 87.5 % ispitanika putem interneta pretražuje i čita nove članke.

Većinski procenat pozitivnih odgovora u okviru poslednje tvrdnje nam ukazuje da ispitanici u

velikoj meri koriste internet, kada je reč o njihovom dodatnom informisanju, što ne čudi s

obzirom na to da je internet mreža u okviru koje možemo pronaći dosta korisnih i različitih

informacija.

Analizirajući odgovore ispitanika, uočavamo da su prisutni raznoliki oblici stručnog

usavršavanja, koji su sa drguge strane visoko vrednovani, neki u većoj, neki u manjoj meri.

Takvi rezultati nam potvrđuju da su nastavnici i pedagozi prepoznali potrebu i važnost stručnog

usavršavanja i da na osnovu svojih afiniteta, želja i mogućnosti biraju određeni oblik

44

usavršavanja, kao što je prisustovanje seminaru, učestvovanje na radionici, prisustvo i učešće na

susretima pedagoga ili učitelja, itd.

Naša polazna pretpostavka kojom smo definisali da se pedagozi i nastavnici najčešće

profesionalno usavršavaju putem seminara je potvrđena.

2.1 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na sredinu u kojoj rade

Tabela 8: Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na sredinu u kojoj rade


Redovno posećujem seminare S 4,58 0,59-2,670* 118 0,009*

G 4,21 0,88

Stičem nova znanja kroz prisustvo i učestovanje u radionicama

S 3,80 1,162,225* 118 0,028*

G 4,25 1,05

Učestvujem u diskusijama na okruglim stolovima

S 3,61 1,23

1,112 118 0,268G 3,85 1,05

Prisustvujem susretima pedagoga, učitelja i uzimam učešća u njima

S 3,66 1,171,479 118 0,142

G 3,98 1,17


S 3,90 0,91

-0,092 118 0,927G 3,88 1,05

Redovno čitam najnovije monografija i druga izdanja iz

domena vaspitanja i obrazovanja

S 3,88 0,90

-0,795 118 0,428G 3,73 1,14

Putem interneta pretražujem i čitam nove članke

S 4,38 0,840,881 118 0,380

G 4,51 0,81

45


rade, možemo videti da je razlika u odgovorima dobijena u okviru dve tvrdnje između ispitanika

koji rade u selu i ispitanika koji rade u gradu. Naime, na osnovu vrednosti aritmetičkih sredina i

standardnih devijacija možemo videti da su ispitanici koji rade u seoskoj sredini pozitivnije

vrednovali tvrdnju koja uključuje redovno posećivanje seminara. To nam pokazuje vrednost t-

testa koji iznosi -2,670 i značajna je na nivou značajnosti od 0,05, jer p iznosi 0.009

(0,009<0,05). Dobijena statistička značajnost pokazuje da se pedagozi i nastavnici koji rade u

sekoskim školama češće, u odnosu na svoje kolege iz gradskih škola odlučuju za seminare, kao

vid stručnog usavršavanja.

Kada je reč o drugoj tvrdnji u okviru koje je dobijena statistički značajna razlika, imamo

to da se ispitanici iz gradskih škola pozitivnije vrednovali sticaje novih znanja kroz prisustvo i

učestovanje u radionicama.T-test u okviru pomenute tvrdnje i postoji statistički značajna razlika,

što možemo videti na osnovu vrednosti p koja iznosi 0,028(0,028<0,05).

U okviru ostalih tvrdnji, nismo dobili statistički značajnu razliku između ispitanika koji

rade u seoskim i između ispitanika koji rade u gradskim školama.

2.2 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na dužinu radnog staža

Tabela 9: Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na dužinu radnog staža

46

Na osnovu prikazane tabele, možemo videti da statistički značajna razlike u odnosu na

dužinu radnog staža postoji u okviru četiri tvrdnji. U okviru tvrdnje koja podrazumeva redovno

posećivanje seminara, imamo statistički značajnu razliku između ispitanika sa dužinom radnog

47


Redovno posećujem seminare

Do 10 god. 4,61 0,53

7,342* 0,001*

Od 11 do 20 god. 4,50 0,62

Preko 20 god. 4,00 1,01

Ukupno 4,40 0,77


Do 10 god. 4,40 0,82

6,701* 0,002*

Od 11 do 20 god. 4,06 1,04

Preko 20 god. 3,50 1,35

Ukupno 4,02 1,12

Učestvujem u diskusijama na

okruglim stolovima

Do 10 god. 3,78 1,11

0,238 0,788Od 11 do 20 god. 3,77 1,17

Preko 20 god. 3,61 1,18

Ukupno 3,73 1,15

Prisustvujem susretima pedagoga, učitelja i

uzimam učešća u njima

Do 10 god. 4,04 1,16

1,230 0,296

Od 11 do 20 god. 3,75 1,18

Preko 20 god. 3,64 1,17

Ukupno 3,82 1,17


Do 10 god. 4,26 0,79

6,206* 0,003*

Od 11 do 20 god. 3,84 0,86

Preko 20 god. 3,50 1,18

Ukupno 3,89 0,98

Redovno čitam najnovije monografija i

druga izdanja iz domena vaspitanja i

obrazovanja

Do 10 god. 4,07 0,97

2,493 0,087

Od 11 do 20 god. 3,75 1,03

Preko 20 god. 3,55 1,05

Ukupno 3,80 1,03

Putem interneta pretražujem i čitam

nove članke

Do 10 god. 4,69 0,64

4,264* 0,016*

Od 11 do 20 god. 4,45 1,69

Preko 20 god. 4,14 1,07

Ukupno 4,45 0,82

staža do 10 godine, od 11 do 20 i preko 20 godina. Sa navedenom tvrdnjom su u najvećoj meri

saglasni ispitanici sa manjim radnim stažom-do 10 godina, zatim od 11 do 20 godina i na kraju

ispitanici sa radnim stažom od preko 20 godina. Naročito je uočljiva razlika između ispitanika sa

radnim stažom od preko 20 godina i radnim stažom do 10 godina. F test iznosi7,342, dok p

koeficijent koji ukazuje na postojanje statistički značajne razlike u odgovorima ispitanika iznosi

0,001.

Kada je reč o drugoj tvrdnji koja se odnosi na sticanje novih znanja kroz prisustvo i

učestovanje u radionicama, analiza odgovora ispitanika u odnosu na dužinu radnog staža pokazuje da

ispitanici sa radnim stažom do 10 godina značajno pozitivnije vrednuju ovu tvrdnju, odnosno, izražavaju

saglasnost sa njom, dok kod je ta saglasnost najniža kod ispitanika sa dužinom radnog staža od preko 20

godina. F test iznosi 6,701, dok p iznosi 0,002.

Kada je reč o analizi tvrdnje koju obuhvata praćenje relevantnih naučnih časopisa iz

pedagoške oblasti, na osnovu vrednosti aritmetičkih sredina, možemo uočiti da najveći broj

ispitanika koji ovu tvrdnju vioko vrednuje pripada grupi ispitanika sa dužinom radnog staža do

10 godina. Ova tvrdnja je najniže ocenjena od strane ispitanika koji imaju radni staž više od 20

godina. F test iznosi 6,206, dok p iznosi 0,003, što nam ukazuje na postojanje statistički značajne

razlike.

U sledećoj tvrdnji, koja obuhvata to da putem interneta ispitanici pretražuju i čitaju nove

članke najviše slaganje imamo kod ispitanika sa dužinom radnog staža do 10 godina, dok su

najmanje saglasni ispitanici sa dužinom radnog staža od preko 20 godina. F test iznosi4,264, dok

p iznosi 0,016.

Nakon prikaza odgovora ispitanika, u odnosu na dužinu radnog staža, uočljivi su

otvoreniji i pozitivniji odgovori ispitanika sa dužinom radnog staža do 10 godina, naročito u

odnosu na grupu ispitanika sa dužinom radnog staža od više od 20 godina. To se sa jedne strane

može objasniti time da je verovatno u najvećoj meri reč o mlađoj generaciji nastavnika i

pedagoga koji su entuzijastički i preduzimljiviji, a samim tim i pozitivniji pri oceni koncepta

permanentnog obrazovanja, učenja, drugih aktivnosti.

48

2.3 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na strani jezik koji govore

Tabela 10: Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na strani jezik koji

govore


Redovno posećujem seminare


2,599 0,079

nemački 4,66 0,57


Ukupno 4,40 0,77



9,169* 0,000*

nemački 4,33 1,15


Ukupno 4,02 1,12

Učestvujem u engleski jez. 3,81 1,11 1,140 0,323nemački 4,00 1,00

49

diskusijama na okruglim stolovima


Ukupno 3,73 1,15

Prisustvujem susretima pedagoga, učitelja i

uzimam učešća u njima


2,302 0,105

nemački 5,00 0,00


Ukupno 3,82 1,17



5,189* 0,007*

nemački 4,66 0,57


Ukupno 3,89 0,98

Redovno čitam najnovije monografija i

druga izdanja iz domena vaspitanja i

obrazovanja


4,000* 0,021*

nemački 3,66 0,57


Ukupno 3,80 1,03

Putem interneta pretražujem i čitam

nove članke


1,180 0,311

nemački 5,00 0,00


Ukupno 4,45 0,82

U okviru prikazane tabele, statistički značajna razlika je dobijena u okviru tri tvrdnje.

Prva tvrdnja u okviru koje imamo statistički značajnu razliku, odnosi se na sticanje novih znanja

kroz prisustvo i učestovanje u radionicama. U okviru ove tvrdnje najpozitivnije vrednovanje

imamo kod ispitanika koji govore nemački jezik, dok je najveći stepen razlike u odgovorima

između ispitanika koji govore nemački, sa jedne, i ispitanika koji govore ruski jezik, sa druge

strane. F test iznosi 9,169, dok p iznosi 0,000, što nam ukazuje na postojanje statistički značajne

razlike.

U okviru naredne tvrdnje u kojoj imamo statistički značajnu razliku, ispitanici koji

govore nemački su saglasniji sa tvrdnjom koja uključuje praćenje relevantnih naučnih časopisa iz

pedagoške oblasti. F test iznosi 5,189, dok p iznosi 0,007, što nam ukazuje na postojanje

statistički značajne razlike.

50

Tvrdnju-redovno čitam najnovije monografija i druga izdanja iz domena vaspitanja i

obrazovanja najpozitivnije vrednuju ispitanici koji govore engleski jezik. F test iznosi 4,000, dok

p iznosi 0,021.

Kada je reč o analizi odgovora ispitanika u odnosu na strani jezik koji govore, dobijene

su značajne razlike uglavnom kod ispitanika koji govore engleski i nemački jezik, dok je kod

ispitanika koji govore ruski jezik uglavnom ujednačenija situacija.

3. PROBLEMI I TEŠKOĆE NA KOJE PEDAGOZI I NASTAVNICI NAJČEŠĆE NAILAZE U OKVIRU USAVRŠAVANJA

U okviru našeg trećeg zadatka, želeli smo da ispitamo da li nastavnici nailaze na neke

teškoće i probleme prilikom usavršavanja, i na koje. Dobijeni su sledeći rezultati:

Tabela 11: Problemi i teškoće na koje pedagozi i nastavnici najčešće nailaze

Problemi i teškoće na koje pedagozi i nastavnici najčešće

nailaze

R

A

N

G

N

Uopšte se ne

slažem


ne slažem

Ne mogu da se

odlučim

Uglavnom se slažem


Teško mi je da finansijski pokrijem troškove

profesionalnog usavršavanja1 120

2 5 13 31 694.33 0.94

1.7 % 4.2 % 10.8 % 25.8 % 57.5 %

51

Programi stručnog usavršavanja u celini ne zadovoljavaju moje profesionalne potrebe za rad u

školi

2 120

19 13 17 43 28

3.40 1.3715.8 % 10.8 % 14.2 % 35.8 % 23.3 %

Znanje koje stičem na oblicima stručnog usavršavanja je

teorijskog karaktera i nije mi od koristi u rešavanju praktičnih

pitanja

3 120

25 21 22 31 21

3.01 1.4020.8 % 17.5 % 18.3 % 25.8 % 17.5 %

Imam previše obaveza i poslova u školi, zbog kojih ne

posvećujem dovoljno vremena profesionalnom usavršavanju

4 120

18 15 23 40 24

3.30 1.3315 % 12.5 % 19.2 % 33.3 % 20 %

U okviru našeg treće istraživačkog zadatka, bavili smo se identifikacijom i analizom

teškoća i problema na koje nastavnici najčešće nailaze u okviru dodatnog usavršavanja i učenja.

Dobijeni rezultati su pokazali da 57.5 % ispitanika u potpunosti saglasno sa tvrdnjom da im

teškoću predstavlja finansijska strana, odnosno, to što im je teško da finansijski pokriju troškove

profesionalnog usavršavanja. Sa ovom tvrdnjom je uglavnom saglasno 25.8 % ispitanika. Ovakvi

odgovori ne čude, s obzirom na to da polovina nastavnika radi u seoskoj sredini, te da na osnovu

toga možemo pretpostaviti da tu i živi (s obzirom na to da je reč o seoskim sredinama koje su

više od dvadeset kilometara udaljene od najbližeg grada) i da upravo zbog toga nastavnicima

nekada može predstavljati problem izdvajanje novca za odlazak na određeni seminar koji se

realizuje u nekom bližem ili daljem gradu. Takođe, za mnoge seminare je potrebno uplatiti i

kotizaciju za učešće, koja sama po sebi može pedagozima i nastavnicima predstavljati problem,

kako u gradskoj, tako i u seoskoj sredini. 23.3 % ispitanika je u potpunosti saglasno sa tvrdnjom

da programi stručnog usavršavanja u celini ne zadovoljavaju njihove profesionalne potrebe za

rad u školi, dok je sa navedenom tvrdnjom uglavnom saglasno 35.8 % ispitanika. Ovakvi

odgovori nam jasni pokazuju da je potrebno dublje istražiti aktuelne potrebe nastavnika, kada je

reč o sticanju stručnih znanja i umenja, i na osnovu rezultata istraživanja, odnosno, uvida u

potrebe nastavnika, organizovati oblike stručnog usavršavanja. Takođe, u okviru konkretne škole

je potrebno nastavnicima detaljnije ukazati na suštinske odlike problematike kojom se određeni

seminar ili radionica bavi ili preporučiti, na osnovu konkretnih problema koji postoje u školi i sa

52

kojima se nastavnici susreću određene seminare ili druge oblike stručnog usavršavanja. 17.5 %

ispitanika je u potpunosti saglasno sa tvrdnjom da je znanje koje stiču na oblicima stručnog

usavršavanja teorijskog karaktera i nije im od koristi u rešavanju praktičnih pitanja. Sa ovom

tvrdnjom je uglavnom saglasno 25.8 % ispitanika. 53.3 % ispitanika ima previše obaveza i

poslova u školi, zbog kojih ne posvećuje dovoljno vremena profesionalnom usavršavanju.

U okvru našeg četvrtog zadatka, želeli smo da ispitamo zainteresovanost pedagoga i

nastavnika za permanentno obrazovanje. 50.8 % naših ispitanika je u potpunosti saglasno sa

tvrdnjom da svakodnevno uči i permanentno se usavršava. Sa navedenom tvrdnjom je uglavnom

saglasno 36.7 % ispitanika. 47.5 % ispitanika je u potpunosti saglasno sa tvrdnjom da u okviru

permanentnog obrazovanja ima mogućnost da svoj profesionalni razvoj usmerava ka području

svog interesovanja, dok je 30.8 % ispitanika uglavnom saglasno sa pomenutom tvrdnjom. 48.3 %

ispitanika je u potpunosti saglasno sa tvrdnjom koja obuhvata to da su motivisani da pretražuju

nova znanja iz pedagogije. Sa datom tvrdnjom je uglavnom saglasno 33.3 % ispitanika. 90 %

ispitanika usvaja nova znanja, jer pomoću njih lakše izlazi na kraj sa problemima na koje nailaze

u radu. 95.8 % ispitanika želi da učim i stiče nova znanja, jer se time oseća kompetentnije.

Dobijeni rezultati nam ukazuju na to da pedagozi i nastavnici visoko vrednuju značaj

znanja i učenja, u njihovom profesionalnom, ali i ličnom razvoju. Najveći broj ispitanika

svakodnevno uči, kroz koncept permanentnog obrazovanja, usmeravajući se pritom ka području

svog interesovanja. Pedagozi i nastavnici na taj način stiču nova znanja, jačaju svoje

kompetencije, razvijaju se u profesionalnom smislu i lakše rešavaju probleme, na koje nailaze u

svom radu.

Ovakvi rezultati pokazuju da je koncept permanentnog obrazovanja u velikoj meri

prisutan kod nastavnika i pedagoga, i da su nastavnici i pedagozi prepoznali potrebu i značaj


Dobijeni rezultati nam ukazuju da je naša treća istraživačka hipotezadelimičnopotvrđena,

pošto je istraživanjem utvrđeno da se pedagozi i nastavnici u okviru profesionalnog

usavršavanja susreu i sa nedostatkom vremena, ali i sa nedostatkom finansijskih sredstava koje

bi usmerili ka svom profesionalnom usavršavanju. Takođe, pedagozi i nastavnici su u velikoj

meri programe stručnog usavršavanja ocenili kao nezadovoljavajuće, što nam ukazuje na

potrebu njihovog preispitivanja i konstruisanja u skladu sa tekućim potrebama nastavnika.

53

3.1 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na sredinu u kojoj rade

Tabela 12: Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na sredinu u kojoj rade


Teško mi je da finansijski pokrijem troškove profesionalnog

usavršavanja

S 4,35 0,81

-0,192 118 0,848G 4,31 1,06

Programi stručnog usavršavanja u celini ne zadovoljavaju moje

profesionalne potrebe za rad u školi

S 3,05 1,46

2,873* 118 0,005*G 3,75 1,18

Znanje koje stičem na oblicima stručnog usavršavanja je teorijskog

karaktera i nije mi od koristi u rešavanju praktičnih pitanja

S 2,65 1,42

2,943* 118 0,004*G 3,38 1,30

Imam previše obaveza i poslova u školi, zbog kojih ne posvećujem

dovoljno vremena profesionalnom usavršavanju

S 3,63 1,23

-2,742* 118 0,007*

G 2,98 1,35


rade, možemo videti da je razlika u odgovorima na statističkom nivou značajnosti od 0.05

dobijena u okviru tri tvrdnje između ispitanika koji rade u selu i ispitanika koji rade u gradu.

Naime, na osnovu vrednosti aritmetičkih sredina i standardnih devijacija možemo videti da

ispitanici koji rade u gradskoj sredini u većoj meri smatraju da programi stručnog usavršavanja u

celini ne zadovoljavaju njihove profesionalne potrebe za rad u školi. Sa druge strane, ispitanici iz

seoskih škola, sa manje kriticizma percipiraju ovu tvrdnju. Na postojanje statistički značajne

razlike nam ukazuje i vrednost t-testa koji iznosi 2,873i značajan je na nivou značajnosti od 0,05,

jer p iznosi 0,005 (0,005<0,05).

54

I u okviru treće tvrdnje je dobijena statistički značajna razlika. Naime, ispitanici koji rade

u gradskim školama su saglasniji sa tvrdnjom da je znanje koje stiču na oblicima stručnog

usavršavanja teorijskog karaktera i nije im od koristi u rešavanju praktičnih pitanja, dok su

ispitanici iz seoskih škola manje saglasni sa ovom tvrdnjom. T-test u okviru pomenute tvrdnje, a

u odnosu na varijablu-sredina u kojoj ispitanici rade iznosi 2,943, dok p iznosi 0,004

(0,004<0,05).

U okviru četvrte tvrdnje, dobijena je statistički značajna razlika. Ispitanici iz seoskih

škola su saglasniji sa stavom da imaju previše obaveza i poslova u školi, zbog kojih ne posvećuju

dovoljno vremena profesionalnom usavršavanju. T-test iznosi -2,742,dok p iznosi 0,007

(0,007<0,05).

Ovakvi rezultati ukazuju da je potrebno ispitati specifične potrebe nastavnika i pedagoga,

u različitim sredinskim uslovima i na osnovu toga ponuditi širok spektar mogućnosti za njihovo

dalje profesionalno usavršavanje.

3.2 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na dužinu radnog staža

Tabela 13: Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na dužinu radnog staža


Teško mi je da finansijski pokrijem

troškove profesionalnog usavršavanja

Do 10 god. 3,95 1,10

5,822* 0,004*

Od 11 do 20 god. 4,59 0,69

Preko 20 god. 4,47 0,89

Ukupno 4,33 0,94

Programi stručnog usavršavanja u celini ne

zadovoljavaju moje profesionalne potrebe

za rad u školi

Do 10 god. 3,23 1,46

0,874 0,420

Od 11 do 20 god. 3,61 1,20

Preko 20 god. 3,32 1,47

Ukupno 3,40 1,37

Znanje koje stičem na oblicima stručnog

usavršavanja je

Do 10 god. 2,88 1,45

0,501 0,607Od 11 do 20 god. 3,00 1,34

Preko 20 god. 3,20 1,45

55

teorijskog karaktera i nije mi od koristi u

rešavanju praktičnih

Ukupno 3,01 1,40


dovoljno vremena profesionalnom

usavršavanju

Do 10 god. 3,09 1,30

1,294 0,278

Od 11 do 20 god. 3,29 1,37

Preko 20 god. 3,58 1,30

Ukupno 3,30 1,33

U okviru analize odgovora naših ispitanika u našem trećem zadatku, u odnosu na dužinu

radnog staža, statistički značajna razlika je dobijena u okviru jedne tvrdnje. Naime, u okviru prve

tvrdnje koja podrazumeva da je našim ispitanicima teško da finansijski pokriju troškove

profesionalnog usavršavanja, imamo razliku koja je naizrazitija između grupe ispitanika sa

dužinom radnog staža od 11 do 20 godina i do 10 godina. Naime, navedenu tvrdnju su najviše

visoko ocenili ispitanici sa radnim stažom od 11 do 20 godina, što nam ukazuje da je njima

najteže da finansijski pokriju troškove stručnog usavršavanka, dok je ispitanicima sa dužinom

radnog staža do 10 godina to najlakše. F test iznosi 5,822, dok p iznosi 0,004, što nam ukazuje na

postojanje statistički značajne razlike.

U okviru ostalih tvrdnji, nije dobijena statistički značajna razlika između mišljenja

ispitanika u odnosu na dužinu radnog staža.

3.3 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na strani jezik koji govore

Tabela 14: Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na strani jezik

56


Teško mi je da finansijski pokrijem

troškove profesionalnog usavršavanja


0,924 0,400

nemački 4,66 0,57


Ukupno 4,33 0,94

Programi stručnog usavršavanja u celini ne

zadovoljavaju moje profesionalne potrebe

za rad u školi


0,400 0,645

nemački 2,66 2,08


Ukupno 3,40 1,37

Znanje koje stičem na oblicima stručnog

usavršavanja je teorijskog karaktera i nije mi od koristi u

rešavanju praktičnih pitanja


0,411 0,664

nemački 2,33 0,57


Ukupno 3,01 1,40


dovoljno vremena profesionalnom

usavršavanju


0,603 0,549

nemački 3,33 2,08


Ukupno 3,30 1,33

U okviru prikazane tabele, možemo videti da nismo dobili statistički značajnu razliku među

odgovorima ispitanika, u trećem zadatku, a u odnosu na strani jezik koji ispitanici govore. Odgovori

ispitanika su u nekoj meri ujednačeni, odnosno, nema mnogo varijacija koje bi ukazivale na postojanje

razlika u odgovorima, u odnosu na strani jezik koji ispitanici govore.

57

4. ZAINTERESOVANOST PEDAGOGA I NASTAVNIKA ZA PERMANENTNO OBRAZOVANJE

U okviru našeg četvrtog zadatka, želeli smo da ispitamo zainteresovanost pedagoga i

nastavnika za permenentno obrazovanje i učenje. Dobijeni su sledeći rezultati:

Tabela 15: Zainteresovanost pedagoga i nastavnika za permanentno obrazovanje

Zainteresovanost pedagoga i nastavnika za permanentno

usavršavanje

R

A

N

G

N

Uopšte se ne

slažem


ne slažem

Ne mogu da se

odlučim

Uglavnom se slažem


Svakodnevno učim i permanentno se usavršavam

1 1202 5 8 44 61

4.30 0.891.7 % 4.2 % 6.7 % 36.7 % 50.8 %

U okviru permanentnog obrazovanja imam mogućnost da svoj profesionalni razvoj usmeravam ka području mog

interesovanja

2 120

2 8 16 37 57

4.15 1.001.7 % 6.7 % 13.3 % 30.8 % 47.5 %

Motivisan/a sam da pretražujem nova znanja iz pedagogije

3 1204 4 14 40 58

4.20 1.003.3 % 3.3 % 11.7 % 33.3 % 48.3 %

58

Usvajam nova znanja, jer pomoću njih lakše izlazim na kraj sa problemima na koje

nailazim u radu

4 120

1 5 6 36 72

4.44 0.83

0.8 % 4.2 % 5 % 30 % 60 %

Želim da učim i stičem nova znanja, jer se time osećam

kompetentnije5 120

0 1 4 28 874.67 0.58

0 % 0.8 % 3.3 % 23.3 % 72.5 %

U okvru našeg četvrtog zadatka, želeli smo da ispitamo zainteresovanost pedagoga i

nastavnika za permanentno obrazovanje. 50.8 % naših ispitanika je u potpunosti saglasno

satvrdnjom da svakodnevno uči i permanentno se usavršava. Sa navedenom tvrdnjom je

uglavnom saglasno 36.7 % ispitanika. 47.5 % ispitanika je u potpunosti saglasno sa tvrdnjom da

u okviru permanentnog obrazovanja ima mogućnost da svoj profesionalni razvoj usmerava ka

području svog interesovanja, dok je 30.8 % ispitanika uglavnom saglasno sa pomenutom

tvrdnjom. 48.3 % ispitanika je u potpunosti saglasno sa tvrdnjom koja obuhvata to da su

motivisani da pretražuju nova znanja iz pedagogije. Sa datom tvrdnjom je uglavnom saglasno

33.3 % ispitanika. 90 % ispitanika usvaja nova znanja, jer pomoću njih lakše izlazi na kraj sa

problemima na koje nailaze u radu. 95.8 % ispitanika želi da učim i stiče nova znanja, jer se time

oseća kompetentnije.






svom radu.




Time smo potvrdili našu četvrtu hipotezu u okviru koje smo pretpostavili da su pedagozi i

nastavnici zainteresovani za proces permanentnog usavršavanja, u okviru svoje profesionalne

sfere.

59

4.1 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu na sredinu u kojoj nastavnici rade (seosku ili gradsku)

Tabela 16: Analiza stepena slaganja u odnosu na sredinu u kojoj nastavnici rade


Svakodnevno učim i permanentno se usavršavam

S 4,53 0,72

-2,830* 118 0,005*G 4,08 0,99

U okviru permanentnog obrazovanja imam mogućnost da

svoj profesionalni razvoj usmeravam ka području mog

interesovanja

S 4,50 0,77

-3,949* 118 0,000*G 3,81 1,09

Motivisan/a sam da pretražujem nova znanja iz pedagogije

S 4,28 0,80

-0,911 118 0,364G 4,11 1,16

Usvajam nova znanja, jer se pomoću njih lakše izlazim na kraj sa problemima na koje nailazim u

radu

S 4,53 0,72

-1,200 118 0,232G 4,35 0,93

S 4,83 0,37 -3,084* 118 0,003*

60

Želim da učim i stičem nova

znanja, jer se time osećam

G 4,51 0,70

Kada analiziramo odgovore ispitanika, u okviru našeg četvrtog zadatka, u odnosu na

nezavisnu varijablu-sredina u kojoj rade, možemo videti da je razlika u odgovorima na

statističkom nivou značajnosti od 0.05 dobijena u okviru tri tvrdnje između ispitanika koji rade u

selu i ispitanika koji rade u gradu. Naime, na osnovu vrednosti aritmetičkih sredina i standardnih

devijacija možemo videti da su ispitanici koji rade u seoskoj sredini u većoj meri saglasni sa

tvrdnjim da svakodnevno uče i permanentno se usavršavaju. Ispitanici iz gradskih škola su u

nešto manjoj meri saglasni sa datom tvrdnjom. Na postojanje statistički značajne razlike nam

ukazuje i vrednost t-testa koji iznosi -2,830i značajan je na nivou značajnosti od 0,05, jer p iznosi

0,005 (0,005<0,05).

I u okviru druge tvrdnje je dobijena statistički značajna razlika. Naime, ispitanici koji

rade u seoskim školama su saglasniji sa tvrdnjom da u okviru permanentnog obrazovanja imaju

mogućnost da svoj profesionalni razvoj usmeravaju ka području svog interesovanja. T-test u

okviru pomenute tvrdnje, a u odnosu na varijablu-sredina u kojoj ispitanici rade iznosi-3,949,

dok p iznosi 0,000 (0,000<0,05).

U okviru pete tvrdnje, dobijena je statistički značajna razlika. Ispitanici iz seoskih škola

su saglasniji sa stavom da žele da uče i stiču nova znanja, jer se time osećaju kompetentnije.

Zanimljivo je da ispitanici iz seoskih škola pozitivnije vrednuju tvrdnje koje se odnose na dalje

profesionalno i permanentno obrazovanje, kao i na mogućnost da u okviru toga usmere svoje

dalje učenje i permanentno obrazovanje ka specifčnim interesovanjima. Jedan od zaključaka bi

mogao biti da pedagozi i nastavnici iz seoskih škola više pažnje pridaju potrebi i neophodnosti

permanentnog obrazovanja u daljem radu. U okviru daljih israživanja ovih pitanja bi trebalo

istražiti zašto je to tako-da li zbog toga što nastavnici prikaze kritički svom radu ili smatraju da je

potrebno dalje razvijati i jačati kompetencije. U okviru naše pete tvrdnje,t-test iznosi-3,084,dok

p iznosi 0,003 (0,003<0,05).

4.2 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu nadužinu radnog staža

Tabela 16: Analiza stepena slaganja u odnosu nadužinu radnog staža

61


Svakodnevno učim i permanentno se

usavršavam

Do 10 god. 4,42 0,88

1,499 0,228

Od 11 do 20 god. 4,36 0,86

Preko 20 god. 4,08 0,93

Ukupno 4,30 0,89

U okviru permanentnog obrazovanja imam mogućnosti da svoj profesionalni razvoj

usmeravam ka području mog interesovanja

Do 10 god. 4,54 0,80

6,042* 0,003*

Od 11 do 20 god. 4,06 1,06

Preko 20 god. 3,79 1,00

Ukupno 4,15 1,00

Motivisan/a sam da pretražujem nova

znanja iz pedagogije

Do 10 god. 4,54 0,63

5,764* 0,004*Od 11 do 20 god. 4,18 1,08

Preko 20 god. 3,79 1,12

Ukupno 4,20 1,00

Usvajam nova znanja, jer pomoću njih lakše

izlazim na kraj sa problemima na koje

nailazim u radu

Do 10 god. 4,61 0,66

1,460 0,236

Od 11 do 20 god. 4,34 0,91

Preko 20 god. 4,35 0,91

Ukupno 4,44 0,83

Želim da učim i stičem nova znanja, jer se time osećam kompetentnije

Do 10 god. 4,85 0,35

3,316* 0,040*

Od 11 do 20 god. 4,59 0,69

Preko 20 god. 4,55 0,61

Ukupno 4,67 0,58

U okviru prikazane tabele, možemo videti da statistički značajna razlika postoji u okviru

tri tvrdnje. Naime, u okviru druge tvrdnje koja se odnosi na to da u okviru permanentnog

obrazovanja ispitanici imaju mogućnosti da svoj profesionalni razvoj usmeravaju ka području

njihovog interesovanja, možemo videti da postoji statistički značajna razlika koja je najizrazitija

između grupa ispitanika sa dužinom radnog staža do 10 godina i više od 20 godina. Sa tvrdnjom

su u najvećoj meri saglasni ispitanici sa radnim stažom do 10 godina, dok su najmanje saglasni

ispitanici sa dužinom radnog staža od preko 20 godina. Što se dobijene značajnosti tiče, u okviru

date tvrdnje, između dva kontinuma u dužinama radnog staža, možemo istaći da je na osnovu

uvreženih mišljenja ovakav rezultat donekle očekivan i ne iznenađuje. Naime, smatramo da su

62

ispitanici sa kraćim radnim stažom otvoreniji kako za učenje, tako i za promene, i da baš zbog

toga što imaju kraći radni staž, odnosno, manji nivo iskustva, imaju potrebu da se u što većoj

meri usavršavaju i uče, kao i da svoje profesionalno usavršavanje usmeravaju ka oblastima za

koje su posebno zainteresovani i motivisani, kao što je na primer inkluzivni rad, nove vrste

nastave, itd. Ispitanici sa većim radnim stažom, a samim tim i iskustvom su na neki način razvili

u velikoj meri svoj „profesionalni identitet“, te stoga verovatno i nemaju isti nivo motivacije kao

njihove mlađe kolege za učenjem. F test iznosi 6,042, dok p iznosi 0,003, što nam ukazuje na


Druga tvrdnja u okviru koje je dobijena statistički značajna razlika glasi: motivisan/a sam

da pretražujem nova znanja iz pedagogije. U okviru ove tvrdnje imamo potpuno istu situaciju,

kao i u okviru prethodne tvrdnje. Naime, dobijena je statistički značajna razlika između grupa

ispitanika sa dužinom radnog staža do 10 godina i više od 20 godina. Sa tvrdnjom su u najvećoj

meri saglasni ispitanici sa radnim stažom do 10 godina, dok su najmanje saglasni ispitanici sa

dužinom radnog staža od preko 20 godina. Smatramo da se i ova razlika u odgovorima ispitanika

u odnosu na dužinu radnog staža može objasnisniti na isti način, kao je analizirano i u prethodnoj

tvrdnji. F test iznosi 5,764, dok p iznosi 0,004, što nam ukazuje na postojanje statistički značajne

razlike.

Poslednja tvrdnja u okviru koje je dobijena statistički značajna razlika glasi: želim da

učim i stičem nova znanja, jer se time osećam kompetentnije. U okviru pomenute tvrdnje,

statistička značajnost koja je dobijena je granična, i najizrazitija je između grupa ispitanika sa

dužinom radnog staža do 10 godina i preko 20 godina. Naime, sa tvrdnjom su u najvećoj meri

saglasni ispitanici sa dužinom radnog staža do 10 godina, a najmanje su saglasni ispitanici sa

dužinom radnog staža od preko 20 godina. F test iznosi 3,316, dok p iznosi 0,040, što nam

ukazuje na postojanje statistički značajne razlike.

4.3 Analiza stepena slaganja odgovora ispitanika u odnosu nastrani jezik

Tabela 17: Analiza stepena slaganja u odnosu nastrani jezik


Svakodnevno učim i engleski jez. 4,37 0,78 1,769 0,175

63

permanentno se usavršavam

nemački 4,66 0,57


Ukupno 4,30 0,89

U okviru permanentnog obrazovanja imam mogućnost da svoj

profesionalni razvoj usmeravam ka području

mog interesovanja


4,418* 0,014*

nemački 4,33 1,15


Ukupno 4,15 1,00

Motivisan/a sam da pretražujem nova

znanja iz pedagogije


7,232* 0,001*nemački 4,66 0,57


Ukupno 4,20 1,00

Usvajam nova znanja, jer pomoću njih lakše

izlazim na kraj sa problemima na koje

nailazim u radu


3,525* 0,033*

nemački 4,66 0,57


Ukupno 4,44 0,83

Želim da učim i stičem nova znanja, jer se time osećam kompetentnije


0,546 0,581

nemački 5,00 0,00


Ukupno 4,67 0,58

U okviru prikazane tabele, možemo videti da postoji statistički značajna razlika u okviru

tri tvrdnje.Naime, prva tvrdnja u okviru koje je dobijena statistički značajna razlika obuhvata

stav da ispitanici u okviru permanentnog obrazovanja imaju mogućnost da svoj profesionalni

razvoj usmeravam ka području svog interesovanja. Sa datom tvrdnjom su u najvećoj meri

saglasni ispitanici koji govore nemački jezik, a u najmanjoj meri ispitanici koji govore ruski

jezik. F test iznosi 4,418, dok p iznosi 0,014.

Sledeća tvrdnja u okviru koje je dobijena statistički značajna razlika glasi-motivisan/a

sam da pretražujem nova znanja iz pedagogije. Sa ovom tvrdnjom su takođe najsaglasniji

ispitanici koji govore nemački jezik, a u najmanjoj meri ispitanici koji govore ruski jezik. F test

iznosi 7,232, dok p iznosi 0,001.

64

Poslednja tvrdnja u okviru koje je dobijena statistički značajna razlika glasi-usvajam

nova znanja, jer pomoću njih lakše izlazim na kraj sa problemima na koje nailazim u radu.

Razlika u odgovorima je najprisutnija između ispitanika koji govore nemački jezik, a koji

izrazito pozitivno vrednuju ovu tvrdnju i ispitanika koji govore ruski jezik, i koji u nešto manje

pozitivnoj meri vrednuju ovu tvrdnju. F test iznosi 3,525, dok p iznosi 0,033, što nam ukazuje na


ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

U okviru teorijskog razmatranja suštinskih odlika permanentnog obrzovanja iz ugla većeg

broja autora, držali smo se šireg i užeg određenja permanentnog obrazovanja. Naime, u širem,

najobuhvatnijem i sistematskom smislu, permanentno obrazovanje predstavlja jedinstveni

integralni proces organizovanja ključnih aktivnosti nauke i tehologije, sa jedne, i obrazovanja,

proizvodnje i slobodnog tržišta, u savremenom društvu, sa druge strane. Krajnji cilj tog procesa

je da se sveukupnošću adekvatno primenjenih aktuelnih znanja i ljudskih sposobnosti

permanentno savlađuje ukupnost promena u radu, u društvenom i ličnom životu. Suštinske

odlike tog procesa su sagledane kroz transformaciju koja podrazumeva prilagođavanje čoveka

vremenu koje odlikuju brojne promene.

Sa druge strane, u nešto užem značenju, permanentno obrazovanje obuhvata

odgovarajuće organizovani skup obrazovnih aktivnosti koje se preduzimaju radi obrazovanja

čoveka u predškolskom, školskom i postškolskom periodu, u toku radnog veka, pa do korisne

granice života. To je organizovana edukativna aktivnost kojom se stiču nova znanja, kroz

procese dokvalifikacije i prekvalifikacije, nakon prvobitnog obrazovanja za početnu, primarnu

profesiju. Kroz teorijske implikacije, odnosno, kroz razmatranje i razlaganje pomenute

problematike, ukazali smo neophodnost i značaj permenentnog obrazovanja u uslovima

kontinuiranih i intenzivnih promena naučno-tehnoloških promena, koje neminovno dovode do

promena u životu i radu ljudi.

U okviru metodološkog dela rada, pored svih potrebnih sekvenci, i pored opšte hipoteze,

formulisano je četiri posebnih hipoteza.

65

Opšta hipoteza koja je obuhvata to da se pretpostavljada pedagozi i nastavnici generalno

visoko vrednuju značaj i ulogu permanentnog obrazovanja u svom profesionalnom radu, na

osnovu novih, drugačijih zahteva koje savremeno društvo svojim intenzivnim promenama

nameće, a koje se odražavaju na sferu obrazovanja je potvrđena. Naime, naši ispitanici veoma

pozitivno vrednuju permanentno obrazovanje, kao koncept i novi društveni zahtev, odnosno,

neminovnost.

U okviru praktičnih implikacija rada, dobijeni podacipokazuju da najveći broj ispitanika

smatra da je permanentno obrazovanje neophodno u svim radno-profesionalnim delatnostima-

67.5 % je u potpunosti saglasno sa navedenom tvrdnjom, dok je 22.5 % ispitanika uglavnom

saglasno, što ukupno čini 91 % ispitanika koji tvrdnju visoko vrednuju. Ovakav rezultat je

optimističan, jer nam ukazuje da su pedagozi i nastavnici prepoznali značaj permanentnog

obrazovanja, koje nesumnjivo predstavlja temelje kompetentnog obavljanja profesije, u vremenu

kada imamo brojne i svakodnevne promene u načinima, metodama i tehnikama rada. 75.8 %

ispitanika je u potpunosti saglasno da tvrdnjom da nove društvene promene zahtevaju stalno

učenje i usavršavanje, dok je sa navedenom tvrdnjom uglavnom saglasno 15.8 % ispitanika, što

nam opet daje pozitivnu i optimističnu sliku, na osnovu odgovora naših ispitanika. 43.3 %

ispitanika nije saglasno sa tvrdnjom da znanje koje smo stekli na studijama nije dovoljno za

kompetentan rad. 48.3 % ispitanika smatra da im permanentno obrazovanje pruža odgovore na

nedoumice i probleme na koje nailaze u praktičnoj delatnosti. Sa ovom tvrdnjom je uglavnom

saglasno 35 % ispitanika, dok imamo mali broj ispitanika koji se uopšte (5 %) ili uglavnom ne

slaže (4.2 %) sa datom tvrdnjom. 71.7 % ispitanika je u potpunosti saglasno sa tvrdnjom da je

potrebno da se svi pedagozi i nastavnici tokom celokupnog rada dodatno i kontinuirano

usavršavaju, dok je sa ovom tvrdnjom uglavnom saglasno 20.8 % ispitanika. Pošto pedagozi i

nastavnici visoko vrednuju pomenutu tvrdnju, možemo zaključiti da su oni prepoznali potrebu

kontinuiranog usavršavanja krzo različite oblike učenja, što predstavlja prediktor daljeg razvoja i

usavršavanja samog obrazovnog sistema, koji da bi se razvijao mora imati inovativne i

refleksivne praktičare, koji predstavljaju, odnosno, čine nosioce tih promena. 44.2 % ispitanika

smatra da bez permanentnog usavršavanja ne mogu svoju profesionalnu delatnost obavljati

kompetentno, dok je sa ovom tvrdnjom uglavnom saglasno 36.7 % ispitanika. 45 % ispitanika je

u potpunosti saglasno sa tim da se nastavnici moraju dodatno usavršavati, kako bi adekvatno

delovali pri pojavi novih situacija u školi, u okviru vaspitno-obrazovnog rada i zahteva, a vrlo

66

često i izazova tog rada. Sa datom tvrdnjom je uglavnom saglasno 36.7 % ispitanika. 59.2 %

ispitanika je u potpunosti saglasno sa tim da pedagoško-nastavničku profesiju mora odlikovati

posvećenost permanentnom obrazovanju i spremnost za učenjem, dok je 30.8 % uglavnom

saglasno sa datom tvrdnjom. S obzirom na to da imamo mnogo veći broj ispitanika koji ovu

tvrdnju pozitivno, odnosno, vrednuju, možemo zaključiti da je većina nastavnika prepoznala

potrebu i neophodnost permanentnog obrazovanja, kao i da ga visoko vrednuju, na šta nam

ukazuju rezultati koje smo dobili. Ovi podaci su pre svega optimistični jer nam ukazuju da su

nastavnici u najvećem procentu spremni za prihvatanje promena i permanentno obrazovanje, što

je kao što smo već naveli osnova uvođenja i diseminacije inovativnih oblika i metoda rada, ali i

usavršavanja nastavnika, kroz koncept refleksivnog praktičara, odnosno, kritičko sagledavanje

sopstvenog rada, što nesumnjivo vodi u povećanje kvaliteta rada nastavnika i samog vaspitno-

obrazovnog procesa.

Takođe, rezultati pokazuju da je 53.3 % ispitanika u potpunosti saglasno sa tvrdnjom da

redovno posećuje seminare, dok je 36.7 % uglavnom saglasno. Kada je reč o sticanju novih

znanja kroz prisustvo i učestovanje u radionicama-44.2 % je u potpunosti saglasno sa navedenom

tvrdnjom, dok je 30.8 % ispitanika uglavnom saglasno. 65.9 % ispitanika učestvuje u

diskusijama na okruglim stolovima. 70 % ispitanika prisustvuje susretima pedagoga, učitelja i

uzima učešća u njima. 72.5 % ispitanika prati relevantne naučne časopise iz pedagoške oblasti.

69.2 % ispitanika redovno čita najnovije monografija i druga izdanja iz domena vaspitanja i

obrazovanja. 87.5 % ispitanika putem interneta pretražuje i čita nove članke. Većinski procenat

pozitivnih odgovora u okviru poslednje tvrdnje nam ukazuje da ispitanici u velikoj meri koriste

internet, kada je reč o njihovom dodatnom informisanju, što ne čudi s obzirom na to da je

internet mreža u okviru koje možemo pronaći dosta korisnih i različitih informacija.

Analizirajući odgovore ispitanika, uočavamo da su prisutni raznoliki oblici stručnog

usavršavanja, koji su sa druge strane visoko vrednovani, neki u većoj, neki u manjoj meri. Takvi

rezultati nam potvrđuju da su nastavnici i pedagozi prepoznali potrebu i važnost stručnog

usavršavanja i da na osnovu svojih afiniteta, želja i mogućnosti biraju određeni oblik

usavršavanja, kao što je prisustovanje seminaru, učestvovanje na radionici, prisustvo i učešće na

susretima pedagoga ili učitelja, itd.

Kada je reč o teškoćama i problemima na koje nastavnici najčešće nailaze u okviru

dodatnog usavršavanja i učenja, dobijeni rezultati su pokazali da 57.5 % ispitanika u potpunosti

67

saglasno sa tvrdnjom da im teškoću predstavlja finansijska strana, odnosno, to što im je teško da

finansijski pokriju troškove profesionalnog usavršavanja. Sa ovom tvrdnjom je uglavnom

saglasno 25.8 % ispitanika. Ovakvi odgovori ne čude, s obzirom na to da polovina nastavnika

radi u seoskoj sredini, te da na osnovu toga možemo pretpostaviti da tu i živi (s obzirom na to da

je reč o seoskim sredinama koje su više od dvadeset kilometara udaljene od najbližeg grada) i da

upravo zbog toga nastavnicima nekada može predstavljati problem izdvajanje novca za odlazak

na određeni seminar koji se realizuje u nekom bližem ili daljem gradu.

Veoma optimistični i pozitivni rezultati su prisutni i u stavovima ispitanika od kojih je

50.8 % u potpunosti saglasno sa tvrdnjom da svakodnevno uči i permanentno se usavršava. Sa

navedenom tvrdnjom je uglavnom saglasno 36.7 % ispitanika. 47.5 % ispitanika je u potpunosti

saglasno sa tvrdnjom da u okviru permanentnog obrazovanja ima mogućnost da svoj

profesionalni razvoj usmerava ka području svog interesovanja, dok je 30.8 % ispitanika

uglavnom saglasno sa pomenutom tvrdnjom. 48.3 % ispitanika je u potpunosti saglasno sa

tvrdnjom koja obuhvata to da su motivisani da pretražuju nova znanja iz pedagogije. Sa datom

tvrdnjom je uglavnom saglasno 33.3 % ispitanika. 90 % ispitanika usvaja nova znanja, jer

pomoću njih lakše izlazi na kraj sa problemima na koje nailaze u radu. 95.8 % ispitanika želi da

učim i stiče nova znanja, jer se time oseća kompetentnije.






svom radu.




U okviru velikog broja tvrdnji smo dobili statistički značajnu razliku.najčešćekada je reč

o dužini radnog staža i sredini u kojoj ispitanici rade.

Zamerka samog istraživanja se sastoji prvenstveno u tome što uzorak po varijabli strani

jezik kojim se ispitanici služe nije bio ujednačen, pa se statistički značajnoj razlici dobijenoj u

odnosu na ovu varijablu mora prići sa rezervom i oprezom. Međum, s obzirom na to da je kako u

68

drugim razvijenim zemljama sveta, tako i Srbiji dominantan jezik upravo engleski koji najveći

broj ljudi na planeti govori, nije bilo moguće ujednačiti uzorak ispitanika po dužini radnog staža,

sredini u kojoj rade i jeziku koji govore, da bi se dobije ujednačene kategorije.

Permanentno obrazovanje predstavlja koncepciju budućnosti i smatramo da će kvalitetnih

radova na našem području tek biti, da ih mora, i da ovaj rad predstavlja samo jedan od koraka u

rasvetljavanju i bavljenju fenomenom permanentnog obrazovanja.

Jedan od predloga za dalja istraživanja jeste identifikacija specifičnih potreba pedagoga i

nastavnika u domenu permanentnog obrazovanja, ali i identifikacija i barijera na koje nastavnici i

pedagozi nailaze u okviru permanentnog obrazovanja.

LITERATURA

1. Borozan, Đ. i R. Marković (2010): Cijeloživotno obrazovanje nastavnika: U

rascijepu između stvarnosti i svijesti o važnosti? Ekonomski vjesnik: časopis

Ekonomskog fakulteta u Osijeku, 23 (1), 28-43.

2. Belle, T. (1982): Formal, nonformal and informal education: A holistic

perspective on lifelong learning, International Review of Education, 28 (2),

159-175.

3. Cvjetićanin, S., N. Branković, i A. Petojević (2012): Possible Directions In

The Strategy Of Continuous Education Of Primary Teachers, Industrija, 40

(3), 129-146.

4. Filipović, D. (2004): Permanentno obrazovanje i obrazovanje

odraslih.Pedagogija, 59 (1), 18-38.

5. Filipović, D. (2002) Šta ulazi u pojam i širi sadržaj permanentnog

obrazovanja. Pedagogija, 40 (1-2), 9-17.

6. Jukić, R. i J. Ringel (2013): Cjeloživotno učenje-put ka budućnosti,

Andragoški glasnik, 17 (1), 25-35.

69

7. Knoll, J.H. (2011) 'Lifelong learning': A new term for an old idea?: The

search for historical roots. Andragoške studije, (1), 7-20.

8. Kulić R. i M. Despotović (2005): Uvod u andragogiju. Beograd: Svet knjige.

9. Kulić, R. (2003): Obrazovanje odraslih na prelomu vekova, Pedagogija,41

(1), 30-48.

10. Langran, P. (1976): Uvod u permanentno obrazovanje. Beograd: Beogradski

izdavačko-grafički zavod.

11. Maravić, J. (2003): Cjeloživotno učenje, Edupoint, (17), 34-38.

12. Marić, M. (2012): Permanentno obrazovanje, opšte zadovoljstvo životom i

psihičko blagostanje. Andragoške studije, (1), 81-97.

13. Pastuović, N. (2008): Cjeloživotno učenje i promjene u školovanju. Odgojne

znanosti, 2 (16), 253-267.

14. Petković, V. i N. Ilić-Milovac (2010): Ključne kompetencije i učenje u praksi,

Pedagoška stvarnost, 56 (9-10), 839-856.

15. Rajić, V. i G. Lapat (2010): Stavovi budućih učitelja primarnog obrazovanja o

cjeloživotnom učenju i obrazovanju. Andragoški glasnik glasilo hrvatskog

andragoškog društva, 24 (1),57-63.

16. Vidaković, M. (2011): Permanentno obrazovanje kao intelektualni kapital

društva; u Matejić, V. (prir.): Tehnologija, kultura i razvoj (165-175).

Beograd: Akademska misao.

17. Vlahović, B. (2002): Pripremanje i usavršavanje nastavnika kod nas,

Pedagogija,40 (3), 46-62.

18. Savićević (2003): Komparativna andragogija. Beograd: Institut za pedagogiju

i andragogiju.

19. Sučević, V., S. Cvjetićanin i M. Sakač, (2011): Obrazovanje nastavnika i

učitelja u Evropskom konceptu kvalitete obrazovanja zasnovanom na

kompetencijama, Život i škola, 25 (1), 11-23.

20. Key competences for life-long learning, Europen Reference Framework,

2005, preuzeto sa:

http://europa.eu/legislation_summaries/education_training_youth/lifelong_learning/

c11090_en.htm

70

http://europa.eu/legislation_summaries/education_training_youth/lifelong_learning/c11090_en.htm

http://europa.eu/legislation_summaries/education_training_youth/lifelong_learning/c11090_en.htm

Datum preuzimanja: 30.04.2014.

Refleksije pedagoga i nastavnika o permanentnom obrazovanju (RPNPO)

Poštovani pedagozi i nastavnici,

Pred Vama se nalazi petostepena skala procene o permanentnom obrazovanju. Molimo

Vas da pažljivo pročitate tvrdnje i na osnovu njih što objektivnije date odgovor, zaokruživši

jedan od ponuđenih brojeva:

1. Uopšte se ne slažem

2. Niti se slažem niti se ne slažem

3. Ne mogu da se odlučim

4. Uglavnom se slažem

5. U potpunosti se slažem

Vaša mišljenja su nam od velikog značaja!

Unapred hvala na saradnji!

Sredina u kojoj radite (zaokružiti broj ispred odgovarajuće kategorije odgovora):

1. Grad;

71

2. Selo;

Dužina radnog staža (upisati na liniji pored):

Strani jezik koji govorite:

1. engleski jezik;

2. Drugi (upisati na liniji pored koji):

Značaj i neophodnost permanentnog obrazovanja u profesionalnom radu1. Permanentno obrazovanje je neophodno u svim radno-profesionalnim

delatnostima;1 2 3 4 5

2. Nove društvene promene zahtevaju stalno učenje i usavršavanje; 1 2 3 4 5

3. Znanje koje smo stekli na studijama nije dovoljno za kompetentan rad 1 2 3 4 5

4. Permanentno obrazovanje mi pruža odgovore na nedoumice i probleme na koje nailazim u praktičnoj delatnosti;

1 2 3 4 5

5. Potrebno je da se svi pedagozi i nastavnici tokom celokupnog rada dodatno i kontinuirano usavršavaju;

1 2 3 4 5

6. Smatram da bez permanentnog usavršavanja ne mogu svoju profesionalnu delatnost obavljati kompetentno;

1 2 3 4 5

7. Da bismo adekvatno delovali pri pojavi novih situacija u moramo se dodatno usavršavati;

1 2 3 4 5

8. Pedagoško-nastavničku profesiju mora odlikovati posvećenost permanentnom obrazovanju i spremnost za učenjem;

1 2 3 4 5

Načini na koje se pedagozi i nastavnici najčešće usavršavaju 9. Redovno posećujem seminare; 1 2 3 4 5

10. Stičem nova znanja kroz prisustvo i učestovanje u radionicama 1 2 3 4 5

11. Učestvujem u diskusijama na okruglim stolovima; 1 2 3 4 5

12. Prisustvujem susretima pedagoga, učitelja i uzimam učešća u njima; 1 2 3 4 5

13. Pratim relevantne naučne časopise iz pedagoške oblasti; 1 2 3 4 5

14. Redovno čitam najnovije monografija i druga izdanja iz domena 1 2 3 4 5

72

vaspitanja i obrazovanja;15. Putem interneta pretražujem i čitam nove članke; 1 2 3 4 5

Problemi i teškoće na koje pedagozi i nastavnici najčešće nailaze

16. Teško mi je da finansijski pokrijem troškove profesionalnog usavršavanja

1 2 3 4 5

17. Programi stručnog usavršavanja u celini ne zadovoljavaju moje profesionalne potrebe za rad u školi;

1 2 3 4 5

18. Znanje koje stičem na oblicima stručnog usavršavanja je teorijskog karaktera i nije mi od koristi u rešavanju praktičnih pitanja;

1 2 3 4 5

19. Imam previše obaveza i poslova u školi, zbog kojih ne posvećujem dovoljno vremena profesionalnom usavršavanju;

1 2 3 4 5

Zainteresovanost pedagoga i nastavnika za permanentno usavršavanje20. Svakodnevno učim i permanentno se usavršavam; 1 2 3 4 5

21. U okviru permanentnog obrazovanja imam mogućnost da svoj profesionalni razvoj usmeravam ka području mog interesovanja;

1 2 3 4 5

22. Motivisan/a sam da pretražujem nova znanja iz pedagogije; 1 2 3 4 5

23. Usvajam nova znanja, jer pomoću njih lakše izlazim na kraj sa problemima na koje nailazim u radu;

1 2 3 4 5

24. Želim da učim i stičem nova znanja, jer se time osećam kompetentnije; 1 2 3 4 5

73

Documents

PROJEKAT Bojana Anđelković 630 Drugi Ispravljen