VISOKA TEHNICKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

PROJEKAT

Uticaj povrsinskog kopa D.O.O. "NASA SLOGA" iz Kovina na zivotnu sredinu

Profesor: Studenti:Danijela Jasin Marina Krstic 39/07-1 Ivana Panin 37/07-1

Zrenjanin,2008

S A D R Z A J

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12. Lokacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13. Morfoloske karakteristike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24. Procena vrste i kolicine ispustenih materija u zivotnu sredinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45. Uticaj izvrsenih radova na zivotnu sredinu . . . . . . . . . . . . 56. Uticaj u fazi izgradnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57. Mere predvidjene zakonom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98. Mere rekultivacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109. Osnovna nacela bioloske rekultivacije . . . . . . . . . . . . . . .1110. Bioloska rekultivacija - sadnja kanadske topole. . . . . . . 1111. Bioloska rekultivacija - setva trave (krmnog bilja) . . . . 1212.Dinamika izvodjenja bioloske rekultivacije . . . . . . . . . . 1313. Zastita vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1414. Zastita od buke i vibracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1515. Zakljucak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

UVOD

Kovin se nalazi u Vojvodini,56 km udaljen od Beograda duz leve obale Dunava u prostranoj panonskoj ravnici.Nekada dobro poznat po svojoj burnoj istoriji,a u poslednjih tridesetak godina sve poznatiji zahvaljujuci ciglani "Nasa Sloga". Ciglarstvo u Vojvodini ima tradiciju dugu nekoliko vekova,jer je najkvalitetnija glina upravo sa ovog podrucja o cemu svedoci i veliki broj ciglana smestenih upravo na ovom podrucju. D.O.O. "Nasa Sloga" iz Kovina vrsi povrsinsku eksploataciju mineralne sirovine za opeku na poljoprivrednim povrsinama u Kovinu.Ovom eksploatacijom je do sada degradirano ukupno oko 30 ha poljoprivrednih povrsina.Sama prerada se radi u dva pogona,u tzv. "Starom" i "Novom" pogonu.Finalni proizvodi su : giter blok,monta,puna opeka i punioci.

LOKACIJA

Leziste opekarske sirovine "Nasa Sloga" iz Kovina pripada juznom delu oboda Panonskog basena,severno od reke Dunav.Predmetno leziste zahvata povrsinu od 53 ha,i nalazi se neposredno uz postojece pogone ciglane,istocno od Kovina (2-2,5 km od centra grada). Na samom lezistu postoji veci broj poljskih puteva koji omogucuju prilaz svim njegovim delovima. Siru okolinu istrazivanog prostora cini izrazit ravnicarski karakter,a na samom lezistu visinske razlike iznose 1-2m. Veci vodeni tokovi na sirem podrucju su reka Dunav i Dunavac,dok su manji vodeni tokovi predstavljeni kanalima. Predmetno leziste se nalazi na plodnom zemljistu,koje je na vecem delu zasejano poljoprivrednim kulturama.

- 1 -

MORFOLOSKE KARAKTERISTIKE

kota +0.00/povrsina zemljista(cernozem)

0

Amo

70 AmoC 100

140

C 200

250

Gso

350 Dno iskopa

Amo hor.,0-70cmTamno-smedje do crne boje,po teksturi pripada peskovito-glinovitim ilovacama.Struktura mrvicasta do sitno grudvasta.Reakcija na karbonate pozitivna i kratkog trajanja.

- 2 - AmoC hor.,70-140cm

Prelazni horizont humusa i supstrata (lesa).Teksturni sastav je peskovito-glinovito ilovast,a struktura je grudvasta.Reakcija na krec pozitivna,burna i srednjeg inteziteta trajanja.

C hor.,140-250cmSupstrat (les) zuckaste boje,ilovastog teksturnog sastava.Reakcija na krec jako burna i dugog trajanja.

Gso hor.,250-350cmSupstrat (hidromorfisani-pretalozeni les) zelenkasto-zuckaste boje.Reakcija na krec jako burna i dugog trajanja.

Posle eksploatacije sirovine za ciglanu,ostalo je dno iskopa,na kome je potrebno izvrsiti rekultivaciju.Da bi se ona uspesno izvela,potrebno je pored materijala za rekultivaciju (humusa) ispitati i samo dno iskopa.

- 3 -PROCENA VRSTE I KOLICINE ISPUSTENIH MATERIJA

U ZIVOTNU SREDINU

Eksploatacijom gline i pecenjem-proizvodnjom opeke,na mestu povrsinskog kopa i u okolini po pravilu dolazi do narusavanja-ugrozavanja zivotne sredine.Prasina,buka,emisija CO2 i drugih gasova usled rada masina kopaca,utovarivaca,transpotera,mlinova,peci su redovan pratilac proizvodnje opeke.

kopac utovarivac transporter

Medjutim,lokalitet ciglane ima takav polozaj da su navedeni negativni efekti na naselje,zemlju,vodu,vazduh znatno umanjeni. Rekultivacijom zemljista,formiranjem travnog pokrivaca,delom sumskog pojasa,malim vinogradom,negativan uticaj ce se eliminisati,kako rekultivacijom po etapama-deonicama,tako i na kraju po zavrsenoj eksploataciji. Prema proracunima 1 ha travnatog pokrivaca filtrira oko 50 t prasine godisnje.Slicno je i sa sumom-topolom i vinogradom.Na primer,jedna topola apsorbuje 0,8 g/m² prasine.Prosecna topola ima ukupnu povrsinu lisca oko 1 ha i apsorbuje 8 kg CO2.Kolicinama CO2 na kopovima gline koji se rekultivisu travom ili zasadima ne prelazi granicu tolerancije od 50 mg/m³. U zemljistu i vodi lokaliteta nema opasnih i stetnih materija.Tehnika eksploatacije gline ne ugrozava pejzaz okoline.

pec za pecenje opeke

- 4 - UTICAJ IZVRSENIH RADOVA NA ZIVOTNU SREDINU

Na osnovu visegodisnjih opazanja i pracenja interakcija eksploatacionih radova na kopu i okruzenja moze se zakljuciti da osim privremene degradacije zemljista i izmene vizuelnih prostornih efekata,nema drugih uticaja izvrsenih radova na zivotnu sredinu. Zemljiste uglavnom ima povoljna fizicka i hemijska svojstva,a dobra su mu i vodno-vazdusna svojstva. Moze se ocekivati da ce meliorativne mere popravke ovog zemljista omoguciti njegovo koriscenje za poljoprivrednu proizvodnju.

UTICAJ U FAZI IZGRADNJE

Uticaj u fazi izgradnje objekta u okviru iskopavanja gline i uredjenja depresije povrsinskog kopa su privremenog karaktera,ogranicenog su trajanja i u direktnoj su vezi sa aktivnostima vezanim za realizaciju projektovanih radova na terenu,a uglavnom se odnose na :

- zagadjenje voda (podzemnih i povrsinskih)- zagadjenje vazduha - povecanu buku- saobracaj- zauzece prostora- morfologiju terena- estetske efekte.

Prilikom izvodjenja gradjevinskih radova (iskopi,nasipanja,odlaganja materijala i sl.),u okolinu mogu dospeti odredjene kolicine materijala iz iskopa,na primer spiranjem finih frakcija tla prilikom padavina.Takodje odpadne i opasne materije (masinsko ulje,gorivo i sl.),koje se razliju zbog neispravnosti gradjevinskih masina ili nemarnosti osoblja,mogu spiranjem ili direktno dospeti do povrsinskih i podzemnih voda i tako ugroziti njihov kvalitet.

- 5 -

Buka je nepovoljan pratilac izvodjenja radova, akombinovana sa zagadjenjem vazduha,usled rada gradjevinskih masina i vozila,predstavlja znacajan poremecaj na mestu odvijanja aktivnosti.Snazna buka kontinualnog trajanja,najvece negativne efekte ima na samom gradilistu i njegovoj neposrednoj okolini.Njen intezitet nije moguce prognozirati,a pored biljnog i zivotinjskog sveta najvise su pogodjeni izvodjaci radova. Buka ostavlja razlicite posledice na organizam coveka,kao sto su :

- sposobnost koncentracije- krvni pritisak- rad srca- raspolozenje- sposobnost ucenja- poremecen san- agresivnost- nervoza- preopterecenje

- 6 -

Buka kao poseban oblik fizickog zagadjenja utice na coveka ne samo u fazi izgradnje, vec i u samom procesu proizvodnje opeke. Kao zvucno talasno kretanje, buka stetno deluje na slusni aparat i psihu ljudi. Cesto i dugotrajno izlaganje buci izaziva poremecaje u slusnom aparatu, nagluvost, cak i potpunu gluvocu. Na psihu ljudi buka deluje tako sto izaziva uznemirenost. Dejstvo buke se ispoljava odredjenim negativnim efektima na kardiovaskularni sistem.

Podnosljivi nivoi buke se krecu do 80 db.Shodno tome izvrsili smo merenja buke na nekoliko radnih mesta u ciglani :

MESTO MERENJA IZMERENI NIVO BUKE U dB

DOZVOLJENI NIVO BUKE U dB

Primarna prerada gline 91 87Komandni pult 90 100Kabina buldozera 87 87Kabina kraniste 87 85Kabina lozaca peci / /Prostor ulaganja robe 82 85Prostor izvlacenja robe / /Platforma kruzne peci 74 85

Merenje je izvrseno u vremenu od 12,oo do 14,oo casova, pri temperaturi od t = 20ºC i relativnoj vlaznosti Rv = 48%.

Na zagadjenje vazduha uticu dovoz,utovar,istovar i odvoz materijala kao i rad masina i vozila koja kao pogonsko gorivo koriste naftne derivate.Ovi negativni uticaji,praceni neprijatnim mirisom izduvnih gasova,prostorno su ograniceni na samo gradiste i vozni park.Na nesto sirem podrucju ce se osetiti negativni efekti pojacanog saobracaja kao i zagadjenja vazduha prasinom,pogotovo u suvom periodu godine.Ovi uticaji ce se lokalno manifestovati na lokaciji gde se izvode radovi,ali se ne ocekuje da ce oni znacajnije uticati na stanje okoline.

Pri radu dizel motora u zivotnu sredinu se sa izduvnim gasovima emituju sledece stetne komponente :- azotni oksidi- sumpordioksid

- 7 -

- aldehidi- cadj. Procena kolicine emitovanih stetnih komponenti u izduvnim gasovima dizel motora vrsi se sledecom metodom :

G = ki(1-0,97586 Gg/Gv) (Gv/ρv) ρi 10¯²

Gde je :Gg - potrosnja goriva g/sGi - kolicina i-te stetnosti g/sρv - gustina vazduha kg/m³ρi - gustina i-te tecnosti kg/m³ki - koncentracija i-te tecnosti u izduvnim gasovima

Sadrzaj stetnih komponenti u izduvnim gasovima zavisi od rezima rada,opterecenja i snage motora.

Sadrzaj stetnih komponenti u izduvnim gasovima pri punom opterecenju motora :

Komponenta Zapreminsko ucesce %Ugljenikovi oksidi 13,800

Ugljovodonici 0,500Azotni oksidi 0,500

Sumpordioksidi 0,030Aldehidi 0,009

Cadj 1 mg/m³

- 8 -

Ukupna emisija stetnih komponenti u izduvnim gasovima pri radu dizel motora :

Komponenta g/sUgljenikovi oksidi 1,15

Ugljovodonici 0,23Azotni oksidi 0,99

Sumpordioksidi 0,43Aldehidi 0,01

Cadj 0,28

Polje koncentracija gasovitih polutanata oko izvora emisije odredjuje se na osnovu modela rasejavanja stetnosti.Medjutim,s obzirom da se radi o malim emisijama,odredjivanje polja koncentracije gasova nema prakticnog znacaja jer je iskustvo pokazalo da se zone uticaja prostiru u otkopnom prostoru i bez mogucnosti sirenja izvan granica kopa. Promene u reljefu koje se javljaju u toku izvodjenja,najizrazenije su kod zemljanih radova.Uglavnom su to promene privremenog karaktera,jer se radovi nakon postavljanja instalacija zatrpavaju a preostali materijal odvozi na za to predvidjenu lokaciju.

MERE PREDVIDJENE ZAKONOM

U toku izvodjenja zemljanih radova na povrsinskom kopu kao i u toku izvodjenja radova na rekultivaciji,moraju se preduzimati mere zastite,u saglasnosti sa zakonom. Mere iz ove tacke obuhvataju i uslove koje utvrdjuju nadlezni drzavni organi i organizacije kod izdavanja odobrenja i saglasnosti za izgradnju objekata,izvodjenja radova i upotrebu objekata odnosno otpocinjanja proizvodnog procesa. Zakonom o poljoprivrednom zemljistu (Sluzbeni glasnik RS br. 49/92) uredjuje se zastita,koriscenje,unapredjenje i uredjenje poljoprivrednog zemljista kao prirodnog bogatstve i dobra od opsteginteresa.

- 9 -

Poljoprivredno zemljiste se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne moze se koristiti za druge svrhe osim u slucajevima i pod uslovima utvrdjenim pomenutim zakonom. Odobrenje za eksploataciju mineralnih sirovina,moze da se izda ako je predhodno pribavljena saglasnost nadleznog Ministarstva. Prema gore pomenutom Zakonu o poljoprivrednom zemljistu,vlasnik poljoprivrednog zemljista koji ga koristi za eksploataciju gline duzan je da ga ponovo privede poljoprivrednoj proizvodnji (rekultivise) po odobrenom projektu rekultivacije.

MERE REKULTIVACIJE

Prema nacinu realizacije rekultivacija moze biti :- spontana rekultivacija- semirekultivacija - eurekultivacija.

Spontana rekultivacija je prirodan proces rekultivacije poljoprivrednog zemljista bez ucesca coveka.Ovaj postupak je najjeftiniji,ali je veoma dugotrajan i naravno bez planske strukture biljnog pokrivaca. Semirekultivacija predstavlja sadnju sumskog drveca bez predhodnih intervencija u smislu predhodnog uredjenja zemljista. Eurekultivacija predstavlja pravu rekultivaciju a postupak se sastoji u potounom obnavljanju zemljista i njegovom dovodjenju u takvo stanje da bude potpuno osposobljeno za gajenje poljoprivrednih kultura.Ceo postupak se moze podeliti u dve faze :- tehnicku- biolosku. Tehnicka etapa obuhvata postupak korekture zemljisnog reljefa,nanosenje plodnog povrsinskog sloja kao i citav niz meliorativnih i agrotehnickih mera. Bioloska etapa podrazumeva pripremu zemljisnog supstrata i gajenje odredjenih useva sto ukljucuje odgovarajucu obradu zemljista,djubrenje,setvu,sadnju i negu useva.

- 10 -

OSNOVNA NACELA BIOLOSKE REKULTIVACIJE

S obzirom na postojece stanje reljefa predlaze se da redosled deponovanja materijala,koji bi obezbedio optimalne ekoloske i proizvodne uslove u procesu rekultivacije bude sledeci :- pri zavrsnoj fazi tehnicke rekultivacije u gornjem delu najpre se deponuje ostavljeni humus i to kako na ravnim,tako i na kosim povrsinama- zatim sledi razastiranje stajnjaka u kolicini od 2500 kg/ha

Imajuci u vidu ukupne povrsine koje podlezu rekultivaciji kolicina materijala za potrebe rekultivacije u prvoj fazi bi iznosile :

humus - ukupne kolicine 19.732 m² stajnjak - ukupne kolicine 75.000 kg

BIOLOSKA REKULTIVACIJA - SADNJA KANADSKE TOPOLE

Posle ravnjanja terena,sledi razastiranje humusne zemlje.Ovim razastiranjem - humusne zemlje stvaraju se optimalni uslovi za biljnu proizvodnju. U daljem postupku se preporucuje :- setva smese leguminoza i trava radi zaoravanja zelenisne mase u cilju uspostavljanja ekolosko - proizvodne ravnoteze u novonastalom bioloski aktivnom sloju (dve godine) - u trecoj godini sledi uvodjenje rekultivacionog procesa - sadnja kanadske topole na delu povrsina i setva travno - leguminozne smese ili nekog krmnog bilja.

- 11-

Sadnice se sade u jame duboke 0,8 - 1,0 m.Jame se kopaju motornim svrdilima.Dimenzije jama su 0,7 x 0,7m.U podizanju topolinih plantaza dobre rezultate daje jedenja sadnja. Pored stajnjaka koji je predhodno rasturen na datoj povrsini na kojoj se plantaza podize,mora se dodati i tzv. startno djubrivo.U iskopane jame dodaju se manje kolicine mineralnog djubriva (0,25 - 0,50kg) na jamu,nitrati,kalijumove soli,superfosfati.

BIOLOSKA REKULTIVACIJA - SETVA TRAVE( KRMNOG BILJA )

Posle dve godine kosenja izoravanja zelenisne mase na ovim povrsinama izvrsiti setvu travno - leguminozne smese za formiranje livadsko - pasnjackog tipa.Isto tako,na ovim povrsinama umesto ove predlozene smese trava,moze se izvrsiti i setva krmnog bilja ili neke druge kulture stocne hrane. Naime,investitor je u obavezi da posle dve godine kosenja izoravanja zelenisne mase uradi analizu zemljista gde ce se videti da li je doslo do hemijske popravke zemljista i da li je zemljiste obogaceno i sta moze da se seje na ovoj povrsini.

- 12 -

SMESA TRAVA U %Naziv %

Dactilus glomerata 38Bromus inermis 34Iltus corniculatus 14Medicago sativa 14

DINAMIKA IZVODJENJA BIOLOSKE REKULTIVACIJE

Sa izvodjenjem bioloske rekultivacije moze se otpoceti po sledecem redosledu :- I godina i - II godina.

1. Najpre treba izvrsiti osnovno ravnjanje,zatim2. Transport humusne zemlje sa gomila i izvrsiti razastiranje na zaravnjenim povrsinama3. Urediti kosine do projektovanih nagiba.

Po zavrsetku ovih osnovnih radova pristupiti obradi i na kraju setvi leguminoza i to kako na ravnim povrsinama,tako i na kosinama. Za sve predvidjene radove investitor poseduje mehanizaciju,kao i fizicku radnu snagu. Po zavrsetku II godine treba pristupiti sledecim bioloskim radovima : A. Kanadska topola 1. Najpre treba izvrsiti primarnu oranje zemljista 2. Po zavrsenom oranju uraditi tanjiranje i 3. Finu obradu - fezovanje,drljanje.Zatim uraditi 4. Kopanje jama za sadnju kanadske topole. Dimenzije jama su 60 x 60 x 60,sto ukupno po 1 ha iznosi 250 - 300 jama,odnosno sadnica.

- 13 -

B. Formiranje travnjaka - livadsko - pasnjackog tipa

Na povrsini gde smo predvideli setvu travne smese,odnosno formiranje livadsko - pasnjackog tipa trave,redosled izvodjenja radova je sledeci : 1. oranje 2. tanjiranje 3. fina obrada (drljanje) 4. setva travno - laguminozne smese u kolicini od 35 kg/ha.

ZASTITA VAZDUHA

Pri eksploataciji opekarske sirovine pojavljivace se mineralna prasina kao potencijalna stetna materija za vazduh i okolinu.Uzorci pojavljivanja mineralne prasine su dezintegracija opekarske sirovine i jalovine na aktivnim etazama povrsinskog kopa i odlagalista i kretanje opreme po radnim etazama i putevima bez adekvatne podloge.To su prizemni i niski izvori,sa povremenim dejstvom (suva podloga) i razlicitom daljinom razprostiranja suspendovanih cestica u zavisnosti od prirodnih uslova (klimatski i meteoroloski faktori). Osnovna mera za sprecavanje emitovanja prasine sa povrsina zahvacenih rudarskim radovima bice orosavanje transportnih puteva u susnom periodu i blagovremena bioloska rekultivacija unutrasnjeg odlagalista. U aktivnom delu kopa gde se odvijaju radovi odkopavanja i transporta jalovine i gline i odlaganja jalovine predvidjano je orosavanje vodom kao mera za sprecavanje emitovanja prasine sa suvih podloga.Primenice se autocisterna sa ugradjenim uredjajem za orosavanje.

- 14 -

Redovna i pravovremena primena ovog postupka uz koriscenje raspolozivih tehnickih mogucnosti za povecanje vlaznosti,kojom se postizu zadovoljavajuci efekti sprecavanja emitovanja prasine i zastite u radnoj i zivotnoj sredini,a ne otezavaju tehnicke uslove obavljanja rudarskih radova i transporta. U cilju stabilizacije puta za kamionski transpot na kopu predvidjeno je njegovo nasipanje lomljenim otpadom opekarskih proizvoda.

ZASTITA OD BUKE I VIBRACIJE

Prekomerna buka, kao stetnost u radnim okolinama, postoji u svim fazama tehnoloskog procesa. Izvori buke su otkopne, transportne i pomocne masine (bageri, utovarivaci, kamioni, buldozeri). Kod ovih masina objektivno postoji opasnost od vibracija u pojedinim fazama rada. U konkretnim tehnoloskim uslovima ispunjenje propisanih kriterijuma zastite od buke i vibracija je u domenu proizvodjaca rudarskih masina i opreme. Sva primenjena oprema mora posedovati atest o konstruktivnim resenjima u vezi zastite od buke i vibracija saglasno domacim propisima i medjunarodnim konvencijama. To podrazumeva primenu tehnoloskih postupaka i konstruktivnih resenja za smanjenje buke i vibracija, kao i adekvatnu zvucnu izolaciju kabina. Treba uzeti u obzir da u konkretnim tehnoloskim uslovima nije uvek moguce konstruktivnim resenjima postici zadovoljavajuce efekte zastite od buke i da je u nekim situacijama, kao dopunsku zastitu, neophodno primeniti licna zastitna sredstva (antifone cepove i skoljke). Postupak merenja i kriterijum za procenu stetnog delovanja buke propisani su Pravilnikom o merama i normativima zastite na radu od buke u radnim prostorijama (Sluzbeni list SRJ 21/92).

- 15 -

Za konkretne uslove vazi granicna vrednost nivoa buke (zvucnog pritiska): 80 dB. U zavisnosti od nivoa buke i ostalih karakteristika neposrednim merenjem u pogonskim uslovima utvrdjuje se dozvoljeno vreme izlaganja buci (min/d). U nasoj zemlji nisu propisane norme za vibracije i u primeni su preporuke internacionalnog udruzenja za standarde ISO preporuke br. 2631/1977 - Vodic za procenu izlaganja osoblja vibracijama. U zavisnosti od frekvencije i ubrzanja neposrednim merenjima u pogonskim uslovima utvrdjuje se dozvoljeno vreme izlaganja vibracijama (min/d).

- 16 -

ZAKLJUCAK

Zastita od svih vrsta zagadjivanja,ne samo od ovih nekoliko, (zemljiste,buka,vibracije i mineralna prasina) koje smo mi opisali,predstavlja tezak problem za covecanstvo.Postoje utvrdjene norme,tzv. dozvoljene doze zagadjujucih materija kojima covek moze biti izlozen a da one "ne budu stetne" po ljudsko zdravlje. Primenom savremene tehnologije moze se postici smanjenje zagadjenja zivotne sredine.Kao primer mozemo navesti projekat ciglane "Nasa sloga" iz Kovina,koja ne samo da na jalovom zemljistu uz pomoc rekultivacije uspesno sadi stabla topole,vec od prosle godine,na povrsini od 10 ha ima zasadjen vinograd.Po ugledu na evropske zemlje ova ciglana ima u planu da prosiri sadnju vinograda kao i da otvori malu vinariju.

Ovaj primer pokazuje da nivo ekoloske svesti,u nasoj siromasnoj zemlji nije bas tako na niskom nivou,iako za velika planska ulaganja treba dosta materijalnih sredstava. Mislim da ovakav primer treba da slede mnoge kako drzavne tako i privatne firme u nasoj zemlji.

- 17 -

L I T E R A T U R A

1. Detaljna analiza uticaja objekata odnosno radova na zivotnu sredinu,Institit za kvalitet radne i zivotne sredine "1. maj", Nis,2007

2. www.nasa-sloga.co.yu

3. Dragoslav Marinkovic,Ekologija za I razred ekonomske skole,Zavod za udzbenike,Beograd,2007