Projekat TABLE: istraživanje

Konkurentna sposobnost projekta o saradnji između bugarskog i srpskog klastera

nameštaja na tržištima EU, CEFTA i Ruske federacije

Izradio:

Stojkov Konsulting

ul. Haralan Angelov 4

Šumen 9700, Bugarska

1

Sadržaj

1. Uvod

2. Makro pregled tri tržišta

a) EU

• Bugarska

• Nemačka

• Italija

• Rumunija

b) Rusija

• Rusija

• Ukrajina

• Belorusija

c) Srbija

3. Analiza tržišnih trendova

a) EU

b) Rusija

c) Srbija

4. Tekuće stanje i tržištem pokretane aktivnosti za BKN i SKN

5. Tržište nameštaja u EU

6. Tržište nameštaja u Rusiji i u pridruženim državama bivšeg SSSR

7. Analiza

7.1. Analiza distributerskih kanala

7.2. Ključni činioci uspeha na svakom tržištu

7.3. Činioci rizika na svakom tržištu

7.4. Strategije ulaska na tržište

8. Zaključci

8.1. Preporuke

8.2. Akcioni plan

Prilozi:

• Tabele

2

1. Uvod

Ovaj izveštaj deo je evropskog projekta prekogranične saradnje između Bugarske i Srbije. Njegov je

cilj da ponudi podatke i preporuke potrebne za klastere nameštaja u dve države – nacionalnom

izvozno orijentisanom klasteru u Bugarskoj i nedavno osnovanoj grupi proizvođača nameštaja u

južnoj Srbiji.

Industrija nameštaja je u suštini montažna industrija koja koristi sirovine za proizvodnju svojih

artikala koji variraju od drveta i drvenastih ploča do metala, plastike, kože i stakla.

Za različite vrste nameštaja, recimo stolice, kauče, stolove, ormare, kuhinje, madrace, postoje i puno

različitih krajnjih korisnika – kuće, škole, kancelarije, hoteli i izložbene dvorane, maloprodajni objekti.

2. Makro pregled – industrije nameštaja u EU

Za industriju nameštaja Evropske unije karakterističan je visok nivo kvaliteta proizvoda sa tačke

gledišta tehničke izvedbe, estetske vizije, dizajna i modernosti i ona poseduje visok ugled u svetu.

Evropski sektor nameštaja sastoji se od oko 150.000 firmi. On generiše promet od skoro € 126

milijardi i dodatu vrednost od € 38 milijardi. U njemu je zaposleno 1,4 miliona ljudi (EU-27, 2010.).

Kratak osvrt na svetski razvoj

• Internacionalizacija privrede i međusobna povezanost tržišta povećali su obim izvoza u svetu.

• Evropa je najveći izvoznik delova za nameštaj u svetu, ali je takođe izgubila tržišne udele u odnosu na svetsku konkurenciju. Drugim rečima, Evropa je u porastu, ali ostali rastu bržim tempom.

• Drugi važni izvoznici su Azija (Kina, Malezija, Vijetnam), kao i Kanada i Meksiko za tržište SAD, a takođe i nove države-članice EU poput Poljske, Rumunije i Češke sa izvozom u EU-15 (60 do 80% proizvoda ovih država izvozi se u Zapadnu Evropu).

• Kina je najveći svetski izvoznik nameštaja (nedavno je oduzela Italiji prvo mesto) u većinu evropskih država. Danas je Kina među najvažnijim dobavljačima nameštaja među zemljama izvan EU.

• U svetskim razmerama najvažniji regioni uvoza su SAD, Zapadna Evropa i Japan; najvažnije države uvoznice su SAD, Nemačka i Velika Britanija.

• Udeo uvoznog nameštaja u potrošnji nameštaja u EU predstavlja između 30 i 80% u različitim državama.

• Za zapadnoevropske proizvođače tržište u EU-15 postalo je manje pristupačnjie. Promet i potrošnja beleže ozbiljan pad.

• Proizvodnja, promet i unutrašnja potrošnja nameštaja rastu bržim tempovima u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi u odnosu na „stare” države EU-15; u unutrašnjoj trgovini među državama-članicama EU-27 nove države-članice iz Istočne i Jugoistočne Evrope imaju najveće i stalne tempove rasta (kako uvoza, tako i izvoza).

3

Osnovni proizvođači (prema vrednosti proizvodnje) su Italija i Nemačka, slede Ujedinjena kraljevina,

Francuska i Španija (i u manjoj meri Poljska).

U sektoru proizvodnje preovlađuju mikro preduzeća (86% preduzeća nameštaja u EU imaju do 10

zaposlenih), ali svaka država ima veće proizvođače. Male firme često posluju kao podizvođači većih i

proizvode delove i polugotove elemente za konačno opremanje i montažu nameštaja.

38% vrednosti proizvoda otpada na drveni nameštaj koji se koristi u spavaćim sobama, trpezarijama,

dnevnim sobama i ostaim prostorijama. Drugi važan podsektor proizvodnje je nameštaj za sedenje i

kancelarijski nameštaj (odnosno 29% i 17%), kao i kuhinjski nameštaj (12%).

Osnovni činilac konkurentnosti sektora su istraživanja i inovacije, veštine i kvalitet, dizajn i dodata

vrednost, znanja i nou-hau, kao i bolji pristup tržištima trećih zemalja.

Bugarska

Da bi se stekao jasniji

uvid u opšte stanje i

specifiku osnovnih

istraživanih eksportnih

tržišta Bugarske za izvoz

proizvoda sektora,

nudimo opšti pregled pet

vodećih država u ovoj

klasaciji, koje su deo

evropskog tržišta, i pet

vodećih država izvan

njegovih granica.

Najvažnija tržišta sa

najvećim rastom izvoznih

ekspozicija bugarskih

malih i srednjih preduzeća u sektoru „Proizvodnja nameštaja” su:

� U okvirima EU: Grčka, Italija, Francuska, Nemačka, Češka i Poljska;

� Tržišta izvan EU: Rusija, Srbija, SAD, Ukrajina, Turska i Makedonija.

Aktuelni podaci i karakteristike većeg dela razvijenih tržišta mogu da se pronađu na

Nacionalnom izvoznom portalu koji podržava Izvršna agencija za podsticanje malih i srednjih

preduzeća.

Stanovništvo 6.924.716

25-54 godina starosti 52,50%

0-14 14,2%

65+ godina starosti 18,9%

Gradsko stanovništvo 73,1% (2011)

Osnovna gradska područja Sofija (glavni grad) 1.174 miliona (2011.)

BDP (paritet kupovne moći) $104,6 milijardi (procena iz 2013.)

BDP (zvanični devizni kurs) $53,7 milijardi (procena iz 2013.)

BDP po glavi stanovnika $14.400 (procena iz 2013.)

Nezaposlenost 11,6% (podaci iz 2013.)

28,1% mladi ljudi, 15-24 godine

Grane Struja, gaz, voda, pića, hrane, duvan, mašine i oprema, hemijski proizvodi, neplemeniti metali, koks, naftni derivati, nuklearno gorivo

Izvoz $27,9 milijardi Odeća, obuća, gvožđe i čelik, mašine i oprema, goriva

Uvoz $32,88 milijardi Mašine i oprema, metali i rude, hemikalije i plastika, goriva, minerali

Izvor CIA (podaci iz 2013.)

4

Izvoz nameštaja beleži stalan porast do 2007. – godine pre krize. Efekti svetske finansijske i

ekonomske krize i smanjenje potražnje na međunarodnom tržištu doveli su do smanjenja izvozа

nameštaja do 145,5 miliona evra u 2009. godini. U 2010. došlo je do oživljavanja i izvoz se povećao do

177,8 miliona evra, ali ostaje na nivou ispod onog pre krize. Udeo izvozа sektora „Proizvodnja

nameštaja” u opštem izvozu zemlje varira od 1,1% u 2000. do 1,7% u 2003.-2004. godini.

Tabela 1. Pokazatelji stanja izvozа MSP u sektoru „Proizvodnja nameštaja”

CEA Grupe društva Izvoz

(hiljade

leva)

Izvoz

(hiljade

leva)

Izvoz Struktura

izvozа %

Izvoz po

zaposle-

nom licu

Izvoz po

zaposleno

m licu

2009. 2010. 2010/2009 2009. 2010. 2009. 2010

31 Proizvodnja

nameštaja 111.034 127.390 114,73 100,00 5.187 6.764

31.0 Proizvodnja

nameštaja 111.034 127.390 114,73 100,00 100,00 5.187 6.764

31.01 Proizvodnja

nameštaja za

kancelarije i

prodavnice

.. .. .. .. .. .. ..

31.02 Proizvodnja

kuhinjskog

nameštaja

9.242 8.879 96,07 8,32 6,97 3.548 4.491

31.03 Proizvodnja

madraca .. .. .. .. .. .. ..

31.09 Proizvodnja

drugog

nameštaja

92.886 95.234 102,53 83,66 74,76 6.221 7.090

Izvor: Nacionalni zavod za statistiku

5

Srbija

Deo za Srbiju će se dodati ovde

2. Makro pregled tri tržišta

a) EU

Industrija nameštaja u 27 država-članica EU (ЕU-27) najveći je region za proizvodnju i potrošnju

nameštaja u svetu. I pored opadanja proizvodnje i trgovine za period od deset godina od 1996. do

2006., EU-27 još uvek se nalazi na vodećoj poziciji u proizvodnji nameštaja, s tim da vrednost

produkcije iznosi 99,3 milijardi evra u 2006. Porast je +6,3% u odnosu na prethodnu godinu. EU-27

zauzima udeo od oko 36,5% u svetskoj proizvodnji nameštaja (272,3 milijardi evra) u 2006., koji se

međutim smanjuje (sa 50% u 1998.). I pored toga, ukupna vrednost proizvodnje je u porastu. U 2006.

godini vrednost proizvodnje se povećava tri godine uzastopno u odnosu na niski nivo od 79,5 milijardi

u 2002. godini. Najveći deo ovog porasta otpada na nove države-članice EU. U periodu između 2003. i

2006. one su povećale proizvedenu robu za 4,1 milijarde evra, što je preko jedne trećine ranije

vrednosti.

U sledećim godinama svetska proizvodnja nameštaja i dalje će rasti. Prema podacima iz 2008.

ona iznosi 307 milijardi evra. Još uvek nije jasno u kakvoj meri EU-27 može da iskoristi ovakav razvoj.

Proizvođači u EU-27 suočeni su sa snažnom konkurencijom azijskih država na svetskim i domaćim

tržištima. Za sada evropska industrija nameštaja jе u procesu dubokih strukturnih promena sa

dugoročnim posledicama po mesto sektora u Evropi.

Premda se tradicionalno vezuje za proizvode od drveta, evropska industrija nameštaja koristi

raznovrsne materijale za proizvodnju svojih artikala, uključujući metal, kožu, staklo i sintetičke

materijale. Kako bi se snašla u konkurenciji država sa niskim troškovima rada, ona u sve većoj meri

računa na dizajnerske veštine i na proizvode sa visokom dodatom vrednošću.

STRUKTURNI PROFIL

(slika: Proizvodnja nameštaja /grupa 36.1 prema

Statističkoj klasifikaciji ekonomskih delatnosti,

NACE/. Raspodela zaposlenosti u sektoru, EU-25,

2003. /%/ Proizvodnja lateks dušeka 3.5%,

proizvodnja stolica i nameštaja za sedenje 23.8%,

proizvodnja drugog nameštaja za kancelarije i

prodavnice 13.4%, proizvodnja drugog kuhinjskog

nameštaja 9.6%, proizvodnja drugog nameštaja

49.7%)

6

U 2003. proizvodnja nameštaja u EU-25 (Grupa 36.1 prema Statističkoj klasifikaciji

ekonomskih delatnosti, NACE) generisala je dodatu vrednost u iznosu od 33,9 milijardi evra, što je

jednako ukupno 2,0% industrijske proizvodnje i 69,2% ukupne vrednosti proizvodnje nameštaja i

drugih proizvodnih aktivnosti (raspodela 36 prema Statističkoj klasifikaciji ekonomskih delatnosti,

NACE). Zaposlena lica u sektoru „Proizvodnja nameštaja” u EU-25 bila su 1,25 miliona ljudi, što

predstavlja znatno veći udeo od 3,6% radne snage u industriji. Polovina (49,7%) zaposlenih su u

proizvodnji drugog nameštaja (Kategorija 36.14 prema Statističkoj klasifikaciji ekonomskih delatnosti,

NACE), a skoro četvrtina (23,8%) je u proizvodnji stolica i nameštaja za sedenje (kategorija 36.11

prema Statističkoj klasifikaciji ekonomskih delatnosti, NACE), v. sliku 11.4.

Nemačka je sa najvećim udelom u dodatoj vrednosti za EU-25 u sektoru „Proizvodnja

nameštaja” u 2003. sa udelom od 19,9%, sledi Italija (18,6%), Ujedinjena kraljevina (14,2%),

Francuska (11,0) i Španija (10,1%). Analiza zaposlenosti pokazuje razliku u strukturi: na Italiji otpada

najveći udeo (16,9% od ukupno za EU-25) među državama-članicama, na Poljsku takođe otpada

preko jedne desetine radne snage za EU-25 (11,7%).

U 2003. godini relativni značaj sektora „Proizvodnja nameštaja” u okvirima nacionalnih

privreda država-članica najveći je u Estoniji, gde na nameštaj otpada 5,5% dodate vrednosti u

industriji. Litvanija, Malta (2002.), Kipar, Danska, Letonija i Slovenija takođe su relativno

specijalizovane u toj delatnosti, jer nameštaj zauzima udeo od preko 3,0% dodate vrednosti u

industriji u svakoj od ovih država-članica.

Godišnja kratkoročna statistika pokazuje da se indeks proizvodnje nameštaja u EU-25

povećava prosečno za 2,4% godišnje između 1995. i 2000., posle čega, u svakoj od sledeće tri godine,

proizvodnja te poslovne delatnosti znatno opada, najviše u 2002. – za 4,3%. Proizvodnja beleži slabu

obnovu u 2004. (0,8%), ali ostaje bez promene u 2005. Domaće proizvodne cene u EU-25 u

proizvodnji nameštaja u stalnom su porastu od 1995. do 2005. Za razliku od cena prosečno u

industriji, koje beleže pad u 1998., 1999. i 2002. u razmatranom periodu cene se povećavaju

prosečno za 1,6% godišnje, koliko i one u industriji u celini gledano. Poslednje dve godine, za koje

postoje podaci, proizvodne cene u proizvodnji nameštaja beleže relativno umeren porast od 1,3% u

2004. i 1,7% u 2005. u odnosu na 2,8% i 5,2% prosečno u industriji.

Bugarska

Informacija će se dodati …..

(Iz dokumenta „Izvozna strategija” – Izvršna agencija za podsticanje malih i srednjih preduzeća)

Nemačka

Izvoz i uvoz nameštaja

U 2007. Nemačka je izvezla nameštaj u vrednosti 7,47 milijardi evra. To predstavlja povećanje

vrednosti za 53% posle 2001. godine. Nemačka je drugi po veličini izvoznik posle Italije u pogledu

vrednosti, ali treći u pogledu obima, gde je ispred nje Poljska, koja je takođe vodeći izvoznik u

pogledu obima. Skoro 80% nemačkog izvoza je unutar EU (od čega 63% za EU-15). Osnovne

7

destinacije izvozа u 2007 su: Holandija (969 miliona evra), Francuska (854), Austrija (745), Švajcarska

(725) i Ujedinena kraljevina (601).

Slika 11: Izvoz/uvoz nameštaja – prvih pet država u 2007. Izvoz: Holandija 13%, Švajcarska 10%,

Francuska 12%, Austrija 10%, Ujedinjena kraljevina 8%, druge države 47%; Uvoz: Poljska 21%, Kina

12%, Italija 10%, Češka 7%, Austrija 6%, Druge države 44%

U pogledu grupa proizvoda, drugi nameštaj i delovi za nameštaj zauzimaju udeo od 39,3% u

pogledu vrednosti (2,94 milijardi evra). Sledeća velika grupa u izvozu je nameštaj za sedenje sa

udelom od 31,4% u ukupnom izvozu (2,35 milijardi evra), kuhinjski nameštaj predstavlja 18,4%, a

kancelarijski nameštaj 8,3% ukupnog izvoza (1,38 milijardi evra i 620 miliona evra).

U 2007. Nemačka je uvezla nameštaj u vrednosti 7,56 milijardi evra. To predstavlja skoro 22%

celog uvoza EU za godinu. Vrednost uvozа se povećava za 13% posle 2001., kada je iznosila 6,68

milijardi evra. Nemačka je najveći uvoznik nameštaja u Evropi. Na visokom nivou uvoz se povećava

sporijim tempovima od izvozа. Postoji šansa da se nemačka trgovinska bilansa u pogledu nameštaja

koriguje u 2008. godini.

Italija

Sistem drvenog nameštaja/nameštaja za kuću od velikog je značaja za Italiju. Krajem 2007. procenat

industrije prerade drveta (prerada drveta i nameštaja) u okvirima proizvodnog sektora je 13,83% od

firmi i 8,14% od ukupne zaposlenosti. Ukupno u 2007. preko 74.000 preduzeća posluje u italijanskoj

industriji prerade drveta i industriji nameštaja, a u njima je zaposleno oko 383.000 ljudi. U 2005.

proizvedena je roba u vrednosti 37 milijardi evra što predstavlja 5,1% ukupne produkcije italijanskog

industrijskog sektora. Sektor prerade drveta i nameštaja zauzima važan položaj u strukturi italijanske

industrije. U pogledu broja firmi on je na drugom mestu po broju zaposlenih posle sektora metalstva;

meren sa tačke gledišta ukupne zaposlenosti, on je šesta najveća grana industrije. Industrija

nameštaja najvažniji je i najpoznatiji podsektor. U 2007. godini Italija je ponovo vodeća zemlja u

8

nameštaju u Evropi – kako u pogledu obima proizvodnje, tako i u pogledu izvozа. Ona je treća u svetu

po proizvodnji nameštaja i druga po izvozu nameštaja.

Slika 1. Proizvodnja nameštaja po grupama proizvoda, 2007. (udeo u prometu) Kancelarijski nameštaj

7%, tapiciran nameštaj 14%, kuhinjski nameštaj 15%, ostali nameštaj 46%, delovi za nameštaj i

nameštaj za sedenje 18%

Proizvodnja nameštaja u Italiji veća je od potreba domaće potrošnje. Posle 1995. potrošnja domaće

proizvodnje smanjuje se sa 95% na 86%, a udeo izvozа povećava se za 9%. Danas skoro 45% ukupne

proizvodnje odlazi za izvoz. Italija proizvodi sve vrste nameštaja i opreme za kuću u čitavoj lepezi

jedinstvenih rešenja i proizvoda. Italija je specijalizovana i ima odlična dostignuća u četiri područja

proizvodnje: tapiciran i netapiciran nameštaj (kaučli, naslonjači, stolice idr.); kancelarijski nameštaj;

kuhinje; nameštaj za kuću (spavaći kreveti, dnevne sobe). Proizvodna specijalizacija skoro uvek je

povezana sa određenim regionom: kuhinje u Pesaru i Trevizu, tapicirani nameštaj u Bariju-Materi i

kancelarijski nameštaj u Brijanzi i Trevizu-Pordenoneu.

Rumunija

Pozicija sektora prerade drveta/nameštaja u rumunskoj privredi. Procenat industrije prerade

drveta (prerada drveta i nameštaja) u okvirima rumunske industrije prerade drveta krajem 2007. je:

10,3% obima industrijske proizvodnje, 11% obima izvozа industrijskih proizvoda i 5% obima ukupnog

izvoza, 11% zaposlenih u industriji. Industrija nameštaja predstavlja 3,5% industrijske proizvodnje

zemlje, 4% obima izvozа, 0,7% obima uvozа i 7% zaposlenih. Ukupan obim proizvodnje u industriji

prerade drveta u 2000. je 1,523 milijardi evra, а u 2007. je 4,620 milijardi evra, beležeći trostruki

porast. Rumunija je na 27. mestu u svetu po proizvodnji nameštaja, na 22. mestu po izvozu

nameštaja i na 36. mestu po uvozu nameštaja. Za razliku od niza država EU, industrija nameštaja u

Rumuniji je relativno snažna, sa mogućnostima orijentisanim prema budućnosti u uslovima

unutrašnjeg tržišta u porastu.

Podsektori i proizvodi

Raspodela proizvodnje nameštaja po vrednosti proizvoda u 2006. (1.650 miliona evra) je sledeća:

sitan nameštaj 21% ili 363 miliona evra; ostali nameštaj 20% ili 328 miliona evra; nameštaj za

9

trpezarije 21% ili 361 miliona evra i nameštaj za spavaće sobe 13% ili 206 miliona evra. Na ova četiri

segmenta otpada 76% ukupne proizvodnje nameštaja u 2006 godini.

Slika 1. Struktura rumunske industrije nameštaja, 2006. (udeo proizvodnje po grupama proizvoda)

Spavaći kreveti 13%, trpezarije 21%, kancelarijski nameštaj 3%, tapicirani nameštaj 8%, kuhinjski

nameštaj 3%, stolice 11%, sitan nameštaj 21%, ostali nameštaj 20%

Proizvodnja nameštaja u Rumuniji je veća od potreba domaće potrošnje. Oko 75% rumunskog

nameštaja se izvozi, s tim da se obim udvostručio u periodu od 2000. do 2007 godine. Proizvodnja

nameštaja zauzima udeo od 3,5% vrednosti industrijske proizvodnje i 4,5% obima industrijskog izvoza

u 2004. Obim proizvodnje povećava se za 154% u periodu 2000-2007. Prema prognozama razvoja do

2010. proizvodnja nameštaja trebalo bi da se poveća 1,8 puta na domaćem tržištu, 1,15 puta na

zapadnim tržištima i 6,3 puta na tržištima Ruske federacije. I pored toga, zbog slabog evra i snažne

lokalne valute sektor nameštaja – jedna od grana koje su ranije živele od izvoza – počinje da gleda

blagonaklono prema domaćem tržištu.

Veličina firmi

Od 12.633 trgovačka društva 253 su klasifikovana kao velika, 1.011 kao srednja, 2.399 kao mala i

8.970 kao mikro preduzeća. Strani investitori imaju veoma važnu ulogu u ekonomskom jačanju firmi.

Mnoge od njih su stariji klijenti i kupci proizvoda od drveta i nameštaja. Postajući vlasnici ili većinski

deoničari, oni se pretvaraju takođe u proizvođače i prodavce proizvoda u svojim zemljama porekla.

Usled ove promene proizvodnja u dva sektora započela se razvijati. Između 2000. i 2007. grana je

doživela bitne strukturne promene, od kojih je najvažnija promena strukture zaliha. U 2007. godini u

Rumuniji je bilo oko 3.800 firmi proizvođača nameštaja (važan udeo imaju mala i srednja preduzeća),

u industriji nameštaja je zaposleno oko 90.000 ljudi ili 7,2% ukupnog broja zaposlenih u industriji, od

čega je 40% zaposleno u MSP.

Proizvođači proizvoda od drveta sa visokom dodatom vrednošću i konkretnije proizvođači

nameštaja suočavaju se sa nizom problema koji proističu iz porasta cena sirovina i energije.

Poskupljenje domaće valute (leja – RON) u odnosu na dolar ($) i evro (Є) izazvalo je ozbiljne teškoće

za izvoz. Ako je porast vrednosti izvozа iskazan u evrima 17,4% u 2007., u istom periodu vrednost

10

izvozа iskazana u domaćoj valuti po usporedivim cenama predstavlja svega 98,7% vrednosti

ostvarene u 2006. godini.

Vrednost ukupnog izvoza nameštaja iz Rumunije je 1.133 miliona evra u 2006. Francuska,

Nemačka, Italija, Velika Britanija i Holandija su destinacije za skoro 60% ukupnog izvoza. Izvozna

usmerenost rumunskih proizvođača ojačala je naročito posle pristupanja EU. Između 2002. i 2006.

prosečno godišnje povećanje izvozа je 11,3% u pogledu vrednosti.

Rezime

Evropa zajedno sa SAD i Kanadom je pokretač svetske proizvodnje nameštaja. Ona je takođe

najveće svetsko tržište nameštaja. Industrija je opstala posle finansijske krize. Još uvek nema

zvaničnih statističkih podataka o tome koliki je proizvodni kapacitet koji je napustio sektor. Prema

nepotvrđenim podacima između 10% i 25% u zavisnosti od razvoja tehnologija i tržišta pojedinih

država i firmi EU.

U pomoć analizi razrađen je detaljan SWOT.

Stanje i perspektive evropske industrije prerade drveta/nameštaja (SWOT analiza)

Jake strane

• Evropa je najsnažniji region u svetu u pogledu nameštaja (proizvodnje i potrošnje)

• Visoki standardi dizajna, kvaliteta, funkcionalnosti i usluga (u celom svetu tražene marke i kvalitetni proizvodi)

• Visoka proizvodnja sektora (regionalni klasteri u preradi drveta i proizvodnji nameštaja, mreže dobavljača, sredina pogodna za naučno istraživačku i razvojnu delanost)

• Vlastite sirovine i bliskost susednim (evropskim) tržištima resursa

• Međunarodna konkurentnost – porast izvozа

• Potencijal za naučno istraživačku i razvojnu delanost (NIRD)

• Tehnološki nou-hau – visoki standardi tehnike i fleksibilnosti proizvodnje

• Potencijal i osposobljenost radnika

• Pravni standardi (u pogledu životne sredine, zdravlja, tehnologije)

• Evropske proizvodne mreže i distributerski lanci Mane

• Nedostatak dugoročnih strategija – orijentacija na konkurentne prednosti preko strategija smanjenja troškova za plate i radne standarde

• Nedovoljno aktivnosti sa ciljem edukacije, kvalifikacije, delatnosti usmerenih na dalje usavršavanje (novi službenici/atraktivnost)

• Mane u pogledu inovacija (troškovi za NIRD, razradu proizvoda, nove materijale i materije, proizvodne tehnologije, energetski efikasnu proizvodnju)

• Nedostatak vlastitih kanala distribucije i tržišnog uticaja na trgovinu (mali potencijal za nametanje cena)

• Odsustvo kapitalne baze – konkurentno slabe strukture malih i mikro firmi – investicione mane (MSP)

• Međunarodna tržišta, posebno MSP, slabo su razvijena (mane u pogledu izvozа/nedostatka distributerskih struktura/marketinga)

11

• Nedovoljno specijalizovanih proučavanja, saradnje i prenosa znanja – postoji mogućnost za razvoj unutarevropske saradnje

• Zapostavljanje radnih inovacija poput kvaliteta ili konkurentnih prednosti

• Nedostatak koncepta i aktivnosti u industrijskoj politici zaštite objekata i zaposlenosti

Mogućnosti

• Strateška usmerenost firmi (prema liderstvu osnovanom na kvalitetu, specijalizaciji, tržišnoj niši)

• Novo pozicioniranje u svetskoj privredi – pristup neevropskim spoljašnjim tržištima – razvoj dodatnih marketinških i distributerskih struktura

• Sistemski razvoj osoblja (prenos znanja, potreba za obukom na radnom mestu i za kvalifikacijom, novi zahtevi, pre i posleprodajno servisiranje)

• Dugoročne investicije u bazično i dodatno obrazovanje (kvalifikovano osoblje, inženjeri, IT stručnjaci / servis / marketing)

• Jača povezanost proizvodnje i usluga

• Stalno usavršavanje proizvoda, funkcionalnosti, tehnika, materijala i dizajna

• Sektorska saradnja i mreže (regionalne, vertikalne i horizontalne) – specijalizovana istraživanja – saradnja i transfera nou-hau sa akademskim krugovima, stručnim školama i istraživačkim organizacijama

• Dostojne plate, isti standardi i dobri uslovi rada

Pretnje

• Sve veći pritisak uvozа iz Azije/Kine

• Odsustvo zaštite marke, piratski proizvodi i lažnjaci

• Zasićenje evropskog tržišta nameštaja

• Dodatni gubici radnih mesta preko koncentracije (pripajanja, spajanja – nacionalne i transnacionalne) i automatizacija

• Strukturne promene, jer žestoka konkurencija ugrožava srednja, mala i mikro preduzeća

• Slabljenje sektora zbog izmeštanja kompetentnosti i proizvodnje

• Gubitak kvaliteta i kompetentnosti zbog nedostatka radnih standarda, nedovoljne kvalifikacije i starenja osoblja

• Momentalna slabost domaćeg tržišta / nedovoljna kupovna moć

• Inovacione prednosti (tehnološke i u kvalitetu) se smanjuju

• Pretnja materijalnoj bazi – postojanje drvnog materijala, cena, podudarnost industrija

• Zapostavljanje faktora „rad i kvalifikacija” za napredak preko inovacija

Kombinacija analize svetskih trendova, specifična pozicija opšteevropskog tržišta i unutrašnja

analiza zemlje za Srbiju i Bugarsku će se uvrstiti u zaključke i preporuke ovog izveštaja.

b) Rusija i ostale dve bivše zemlje SSSR Za ciljeve celokupne analize posle raspada SSSR, u izveštaj su uključene one države koje su

geografski razmeštene između država EU i Ruske federacije. Zapadno od Urala su Ukrajina, Belorusija

i velika proizvodnja i tržište Ruske federacije.

12

• Demografska analiza Stanovništvo Rusije je 143.700.000 ljudi1 i to je deveta po broju stanovnika zemlja u svetu,

premda i sa najvećom teritorijom. Skoro polovina svih Rusa živi u samo dve oblasti: centralnom i volškom federalnim okruzima. Što istočnije se odlazi prema Sibiru i posle njega, toliko je manja gustina naseljenosti. Rusija je jedna od najslabije naseljenih država u svetu, delimično zbog surove klime. Gustina stanovništva u zemlji je svega 8,4 ljudi po kvadratnom kilometru (22 ljudi po kvadratnoj milji), i najveća je u evropskom delu zemlje oko Sankt Peterburga i Moskve.

Starosna struktura zemlje je stabilna, jer radnosposobno stanovništvo (25-54 godine) predstavlja skoro polovinu ukupnog stanovništva (oko 46%). Stanovništvo do 24 godine je 27%, a preko 65 godina – svega 13%.2

Moskva je najveći grad u Rusiji, sa stanovništvom od 11,5 miliona ljudi, što je čini šestim po veličini gradom u svetu. Sankt Peterburg je drugi po veličini grad Rusije sa stanovništvom od 4,8 miliona ljudi, što ga čini 40. po veličini gradom u svetu. Zanimljivo je što je Rusijia pretežno gradska zemlja; prema rezultatima popisa stanovništva 74% Rusa živi u urbanim područjima – malim ili velikim gradovima. Deset-dvanaest ruskih gradova imaju stanovništvo od preko milion ljudi, u područjima ……: . (V. Tabelu 1. „Stanovništvo Rusije po gradovima sa preko milion stanovnika u Prilogu)

• Privreda Posle raspada Sovjetskog saveza Rusija je pretrpela znatne promene od globalno izolovane

privrede sa centralizovanim planiranjem ka tržišno orijentisanoj i globalno integrisanoj ekonomiji, ali je zastala u položaju delimično reformisane državne ekonomije sa visokom koncentracijom bogatstva u rukama dužnosnika. Usled ekonomskih reformi u 1990-im godinama prošlog veka, privatizovan je veći deo industrije sa izuzetkom energetike i sektora vezanih za odbranu. Zaštita imovinskih prava je još uvek slaba, a privatni sektor je objekat snažne državne intervencije. Ruski proizvodni sektor je ukupno gledano nekonkurentan na svetskim tržištima i usmeren je na domaću potražnju.

Krajem 2008. i početkom 2009. Rusija je doživela prvu recesiju posle desetogodišnjeg uzlaznog razvoja privrede, a stabilan rast je obnovljen krajem 2009. i 2012.

Osnovni podaci:

- BDP Rusije je $ 2.556 triliona (2013.) (PKM)3, na šestom mestu (prema PKM)4 - BDP po glavi stanovnika je $ 17.884 (2013.) (PKM) 5 - Radna snaga je oko 50% ukupnog broja stanovnika a njena je brojčanost 75,5 (2013.) miliona

ljudi6 - Nezaposlenost je u normalnim granicama – 5,4% (jun 2013.)7 - Odnos izvoz/uvoz je pozitivan - $ 184,4 milijardi. Izvoz Rusije je $ 542,5 milijardi (prema

procenama iz 2012.)8 - Pored nafte, drvni materijal i proizvodi od drveta jedna su od osnovnih izvoznih roba (Drvni

materijal: $ 7.324.251.000 (1,4%) 2013.)

1 Državna statistička služba Ruske federacije, prema proceni za mart 2014.

2 Prema proceni za 2014. godinu.

3 MMF, prema procenama za april 2014.

4 „Izveštaj o izabranim državama i temama (Ocena BDP zemlje u pogledu pariteta kupovne moći)”. MMF. April

2014. 5 MMF, prema procenama za april 2014.

6 „Radna snaga krajem meseca u Rusiji”. Federalna državna statistička služba. Sa danom 26. jula 2013.

7 „Radna snaga krajem meseca u Rusiji”. Federalna državna statistička služba. Sa danom 26. jula 2013.

8 „Centralna obaveštajna uprava”. Cia.gov. Mesec 12.2012.

13

- Uvoz Rusije je $ 358,1 milijardi (prema procenama iz 2012.)9 - Trgovinske organizacije – STO (2012.), ZND, APEC, Organizacija za evroazijsku ekonomsku

saradnju EURASEC, G-20, G-8 - Klasacija prema olakšicama za biznis - 92. mesto10

• Vladavina zakona i efikasnost regulative Korupcija u upravljanju i poslovanju masovna je praksa, a sve veće odsustvo evidencije

omogućuje birokratama da prolaze nekažnjeno. Vlada često najavljuje kampanje borbe protiv korupcije, ali su one obično na površini. Vladavina zakona se ne primenjuje jednako u celoj zemlji, a sudska vlast je podložna političkom pritisku i nedosledna je u primeni zakona. Zaštita prava na privatno vlasništvo je slaba. Vrednost pokazatelja slobode od korupcije je 22,1 – puno više ispod granice kategorije „represirani“ (vrednost ispod 50 prihvata se za „represiju”).

Birokratske prepreke i nedosledna primena zakona i dalje generišu značajnu nesigurnost za preduzetnike kod donošenja odluka. Ostareli Zakon o radu i dalje ograničava rast zaposlenosti. Vlada koristi velike subvencije, brojne državne firme, poreze na izvoz naftnih derivata i druga sredstva kako bi uticala na domaće cene. Vrednost pokazatelja poslovne slobode je 70, što je kategoriji „umereno slobodnih“.

• Opšti osvrt na rusko tržište nameštaja Rusko tržište nameštaja jedno je od svetskih tržišta sa najbržim porastoim i najvećom

konkurencijom. Međutim, njegov je udeo na svetskom tržištu nameštaja još uvek prilično mali (ispod 3%).

Prema klasaciji CSIL11 Rusija je jedanaesto najveće tržište nameštaja u svetu (u 2002. bila je 16.), 9. po uvozu nameštaja (15. u 2002.) i 15. po proizvodnji nameštaja.

U poslednjih 10 godina ruska industrija nameštaja razvija se uspešno, s tim da od 653 miliona dolara u 2000. ruska proizvodnja nameštaja povećana je šestostruko i dostigla je 4 milijarde dolara u 2008. godini. Ovaj ubrzani rast tržišta rezultat je ukupnog poboljšanja ruske privrede i pozitivnog razvoja izgradnje nekretnina. Finansijska kriza dovela je do blagog smanjenja obima tržišta sa 4 na 3,9 milijardi dolara u 2009.

Aktuelna zvanična vrednost tržištа je 4-4,5 milijarde dolara prema podacima ruskog Biznis žurnala. I pored toga, stručnjaci časopisa priznaju da su realne brojke puno iznad zvaničnih i pretpostavljaju da će se stvarna slika oformiti ukoliko se zvanične brojke pomnože sa dva, kako bi se uzela u obzir produkcija velikog broja manjih firmi i preduzetnika koji nisu precizno obuhvaćeni zvaničnim podacima.

Ruska proizvodnja orijentisana je uglavnom na domaće tržište: samo neznatan deo odlazi na spoljašnja tržišta (ispod 5%). Što se tiče budućih perspektiva, rusko tržište nameštaja postaje još privlačnije u poređenju sa ostalim osnovnim evropskim tržištima, gde prema proceni CSIL prodaja će biti skoro stabilna ili će zabeležiti slab porast u doglednoj budućnosti.

Potencijalni obim tržišta u više navrata nadmašuje sadašnje prodaje nameštaja. U odnosu na tržišta nameštaja Zapadne Evrope i Severne Amerike, rusko tržište nameštaja karakteristično je po velikoj potražnji i zavisnosti od uvozа.

Očekuje se da tržište i dalje raste prosečnim tempom od 9% do 2014.

9 „Centralna obaveštajna uprava”. Cia.gov. Mesec 12.2012.

10 „Biznis”. Svetska banka. Mesec jun 2013.

11 CSIL- Centar za industrijska istraživanja

14

c) Srbija

Detaljnije u odnosu na uvodni deo ovog izveštaja, osnovni podaci o srpskom sektoru

nameštaja su sledeći:

Sledi tekst ….

3. Analiza trendova na tržištu

U EU preovlađuju veliki hotelski lanci (v. dalje). Svi sa izuzetkom Starwood Hotels i Home Inns

su veliki učesnici na evropskom nivou i izuzetno su važni investitori u svoja hotelska portfolija.

Razvoj globalne hotelijerske ponude održava sve veća dinamika međunarodnih hotelskih

grupa. Evropska hotelijerska industrija pokrenula se bržim

tempovima od početka 2014.

U pogledu ponude soba plasman lidera u 2014. je sledeći:

IHG je ispred Hilton Worldwide, Marriott International,

Wyndham Hotels Group, Choice Hotels, Accor i Starwood

Hotels. I pored toga, ekonomski modeli ovih sedam

vodećih grupa veoma su različiti.

Brzi razvoj modela “asset light” (olakšanje aktive)

poslednjih godina pretvorilo je sve grupe u velike

franšizere. U toj oblasti Wyndham Hotels Group, na

četvrtom mestu u svetskoj klasaciji, sa razlogom

pretenduje za mesto franšizera broj 1 u svetu. Njegova

snaga u toj oblasti je još uvek pre svega u Severnoj

Kratak osvrt na globalne trendove i razvoj u sektoru nameštaja:

• Od 2003. do 2006. svetska proizvodnja nameštaja povećana je za skoro četvrtinu.

• Svetski rast će se nastaviti – u 2008. do skoro 307 milijardi evra proizvodne vrednosti.

• Evropa je vodeći svetski proizvođač nameštaja (+9.3 milijardi evra), ne na poslednjem mestu usled proširenja EU

• Proizvodnja u Evropi je u porastu, ali znatno sporije (EЕС +10%, ali u Aziji +47%)

• U pogledu proizvodne vrednosti Evropa je izgubila udele u odnosu na druge svetske regione, pri čemu je ova vrednost smanjena sa 41.6% svetske proizvodnje nameštaja u 2003. na 36,5% u 2006. godini.

• Region sa najbržim razvojem nameštaja u svetu je Azija

• Svetski rast proizvodnje između 2003. (216,6 milijardi evra) i 2006. (273,3 milijardi evra) otpada pre svega na Aziju sa 42%. Rast u ЕU-27 je znatno sporiji - svega 16,7%.

• Pomeranje proizvodnje i rasta iz industrijskih država prema tzv. „novim područjima rasta” (udeo zemalja u razvoju se povećava); u 2007. odnos je već 64 prema 36. To znači da se samo 64% svetske proizvodnje nameštaja ostvaruje u vodećim industrijskim državama. U 2003. ovaj udeo je još uvek 77%.

• Evropa je u direktnoj konkurenciji sa Azijom / Kinom, dakle pritisak na evropske objekte – kako u starim, tako i u novim državama-članicama – stalno se povećava.

• Konkretno u Zapadnoj Evropi to je dovelo do delimičnog smanjenja proizvodnje, zatvaranja preduzeća i iznošenja proizvodnje u inostranstvo, a time i do zatvaranja radnih mesta.

10 najvećih hotelskih grupa u svetu,

januar 2013.

1. IHG

2. Hilton Hotels

3. Marriott International

4. Wyndham Hotel Group

5. Choice

6. Accor

7. Starwood Hotels and Resorts

8. Best Western

9. Home Inns

10. Carlson Rezidor Hotel Group

Izvor:

http://www.hospitalitynet.org/news/4060119.html

15

Americi, ali trenutno grupa se diversifikuje geografski preko važnih investicija u Aziju i Evropu. Iza

Wyndham u plasmanu, čisti franšizer Choice Hotels i IHG takođe prelaze prag od 500.000 soba, koje

su brendirane pomoću franšizatora.

Obrnuto, francuska grupa Accor izdvaja se snažnim udelom vlastitih hotela i lizinških hotela: njena

težina u toj oblasti (preko 190.000 soba) daleko nadmašuje onu svih ostalih grupa, od kojih sve imaju

manje od 30.000 vlastitih soba ili lizingovanih soba. To objašnjava zašto Accor integriše ovu

sopstvenu imovinu ili lizingovanu imovinu u posebnu podružnicu HotelInvest, dok druga njena

podružnica HotelServices ujedinjuje franšiziranu imovinu i upravljanu imovinu, čiji se model pre može

usporediti sa ovim ostalih nabrojanih hotelskih grupa.

Marriott International je lider sa najviše soba, kojima se upravlja saglasno ugovorima o upravljanuju

(preko 280.000), pretičući Starwood Hotels, Hilton Worldwide i IHG, svaki od kojih ima između

180.000 i 190.000 soba kojima se upravlja saglasno ugovorima o upravljanju. Snaga tih učesnika u toj

oblasti rezultat je takođe njihovih portfolija maraka i konkretnije značaja maraka na visokom i još

višem nivou u okvirima ovih grupa. Ugovori o upravljanju zaista se koriste u širokim razmerama u

ovom segmentu.

To takođe dovodi do dominacije ugovora o upravljanju u Starwood Hotels & Resorts (preko 55%

upravljanih soba): za razliku od konkurenata grupa nema maraka koje su pozicionirane u

ekonomskim segmentima, gde su drugi načini zaštite, konkretnije franšiza, sire zastupljeni.

Različiti režimi zaštite direktno utiču na promet koji ove grupe generišu. Operateri koji rade pre svega

preko franšize, naprimer Choice Hotels, Wyndham Hotels Group ili IHG, generišu znatno manji

promet po sobi u odnosu na grupe sa većim udelom vlastitih hotela, lizingovanih hotela ili upravljanih

hotela.

U stvari franšizirani hoteli generišu pre svega takse za usluge koje grupa pruža „neto” od operativnih

troškova (plata, kupovina…) koje preuzimaju franšizatori. Obrnuto, grupa poput Accor, koja direktno

eksploatiše hotele, ubire sve prihode koji se generišu u prometu i preuzima sve za to vezane

operativne troškove. Na isti način, naročito visoki ukupni promet od prodaja Marriott International

može da se objasni integrisanjem prometa i troškova njenih preko 280.000 upravljanih soba. Ovaj

opis, konkretnije Marriott International, opravdava njenu poziciju broj jedan u svetu u pogledu

prometa, pretičući Hilton Worldwide, Accor i Starwood Hotels.

Drugi trendovi na nivou EU

Potpredsednica Evropske komisije Tajani najavila je prilikom posete I Saloni del Mobile u Milanu

usvajanje nove evropske strategije za industrije prerade drveta i nameštaja, koja će biti objavljena

do kraja juna. Zajedno sa merama usmerenim na poboljšanje konkurentnosti sektora, komesar Tajani

je predstavila predstojeće istraživanje o usvajanju „identifikacione karte” za nameštaj.

Potpredsednik Tajani takođe je najavila predstojeći start istraživanja u vezi sa usvajanjem

identifikacione karte za nameštaj – instrumenta, usmerenog na poboljšanje informacije za korisnike,

transparentnosti tržištа i podsticanja kvalitetnih proizvoda koji zadovoljavaju najviše standarde. Po

njoj ova mera će dopuniti nedavno usvojeni od strane Komisije paket sigurnosti proizvoda i nadzora

tržištа.

16

„Identifikaciona karta nameštaja će biti instrument sa neverovatnim potencijalom za potrošače i

tržište. Visoko ocenjujemo nameru Komisije da pretvori takav važan sektor poput našeg u cilju

sistematizovanja politike, kao što je to već učinila sa mnogim drugima”, izjavio je Markus Visner,

predsednik Konfederacije evropskih industrija nameštaja EFIC.

Trendovi pre recesije

Pokazatelji za industriju nameštaja u odnosu na šest država

17

Izvor: Gisbert Brenneke: Posmatranje evropskih grana prerade drveta/nameštaja (januar 2009.)

Slika: Zaposlenost (promena u odnosu na prethodnu godinu, %) Bugarska, Italija, Danska, Nemačka,

Rumunija, Češka; Promet (promena u odnosu na prethodnu godinu, %) Bugarska, Italija, Rumunija,

Nemačka, Danska, Češka; Izvozne kvote (kao udeo godišnjeg prometa, %) Bugarska, Italija, Rumunija,

Nemačka, Danska, Češka

Tekući oporavak od recesije

a) Evropa

Sledi….

b) Rusija

•••• Tempovi rasta i trendovi Poslednjih 10 godina ruska industrija nameštaja razvija se uspešno i od 653 miliona dolara u

2000. godini proizvodnja nameštaja povećana je šestostruko dostižući 4 milijarde dolara u 2008. godini. Trenutna zvanična vrednost tržišta je 4-4,5 milijarde dolara prema podacima ruskog Biznis žurnala. I pored toga, stručnjaci časopisa priznaju da su realne brojke daleko veće u odnosu na zvanične i pretpostavljaju da bi slika bila realnija ukoliko se brojke pomnože sa dva, kako bi se uzela u obzir produkcija velikog broja manjih firmi i preduzetnika koji nisu precizno evidentirani od strane zvanične statistike.

Jedan od činilaca rasta je stabilan razvoj i rast privrede u periodu posle 2000. godine. Drugi činilac koji je doprineo značajnom razvoju je poboljšanje stanja nekretnina/rast građevinarstva, pri čemu je u 2012. broj novih stambenih zgrada dostigao 219.000, beležeći povećanje za 9% u odnosu na 2010.

Poslednjih 10 godina ruska industrija nameštaja razvija se uspešno i od 653 miliona dolara u 2000. godini ruska proizvodnja nameštaja povećana je šestostruko dostižući 4 milijarde dolara u 2008. godini. Ovaj ubrzani rast tržišta rezultat je celokupnog poboljšanja ruske privrede i pozitivnog razvoja izgradnje nekretnina.

18

Finansijska kriza dovela je do blagog smanjenja obima tržišta sa 4 na 3,9 milijardi dolara u 2009. godini.

Prema tekućim prognozama očekuje se da se rast tržišta nameštaja nastavi prosečnim tempom od 9% do 2014. Obim uvozа u stalnom je porastu posle opadanja u 2009. godini. Njegov rast (+35% godišnje) veoma je ubrzan, u odnosu na rast domaće proizvodnje.

I pored velikih uvoznih carina, obim uvozа jeftinog nameštaja beleži čak brži porast u (+58% za nameštaj po ceni ispod 1.8 evra/kg). Uvoz nameštaja povećan je skoro 4 puta u periodu od 2005. do 2011. (sa 783 na 2.963 miliona dolara). Posle pristupanja STO carine su pale.

Jeftini nameštaj (uglavnom iz Kine, na koji otpada preko 20% ukupnog uvoza nameštaja u Rusiju) u direktnoj je konkurenciji sa nameštajem većine domaćih proizvođača.

- Visoke carine čiji je cilj da štite domaće tržište od uvoza, smanjiće se posle prelaznog perioda prema STO sa 41,7% na 12,8% prosečno za zaštićene pozicije i sa 15% na 10% za nezaštićene pozicije

- Nameštaj se uvozi uglavnom iz Italije, Kine, Belorusije, Nemačke i Poljske. - Italija je glavni dobavljač Rusije sa tržišnim udelom od skoro 23%, ali njena pozicija je u

opadanju (sa 38% u 2007.) zbog brzog povećanja udela kineskog uvoza: od 2007. do 2012. uvoz kneskog nameštaja povećan je za 24% godišnje, s tim da to ne uključuje obime na sivom tržištu.

•••• Potrošački trendovi: - Minimalizam u kancelarijskom nameštaju koji je kompaktniji i prenosiv: razvojem računarskih

tehnologija sa pisaćeg stola u kancelarijama „nestale” su gomile papira i eliminisana je potreba za velikim nameštajem. S obzirom da ruski dizajneri kancelarijskih prostora prihvataju zapadnu modu kancelarija sa otvorenim prostorijama, kancelarijski nameštaj postaje kompaktniji i lakše prenosiv.

- Jedinstven dizajn stvara imidž određene firme ili lica: kancelarijski nameštaj nije više samo potreba, već nedeljivi deo celokupnog imidža firme. Klijenti počinju da posvećuju veću pažnju konstrukciji i dizajnu kao načinu iskazivanja firmenog stila i originalnosti.

- Obrazovanje preko igre (obrazovanje + razonoda) razdvaja kancelarijski prostor na različite zone sa ugodnim nameštajem za odmore, ručke, sastanke idr.

- Spoj luksa, elegancije i funkcionalnosti. - Klasika za šefove: Što se tiče kancelarija viskorangiranog osoblja i direktora, neke su se ruske

firme preusmerile na „lagan” visoko sofisticiran nameštaj. I pored toga, mnogi još uvek ostaju privrženi klasičnim drvenim komodima. Ipak, Rusi smatraju da je uvozna roba bolja od domaće.

- Visoka cena mora da bude vidljiva - Rusi još uvek više vole tamne boje, ali i prirodne (svetlo drvo, pesak, bež i dr.) postaju sve

popularniji - Eko-dizajn ima sve više pristalica, ali ga većina klijenata pre svega razume kao upotreba

prirodnih materijala i biljaka u dizajnu prostorija kod kuće i u kancelariji - Nordijski stil stekao je izvesnu popularnost, posebno u Sankt Peterburgu, iz mnogih razloga

(popularnost Ikea, povećanje životnog prostora). I pored toga, za Ruse nordijski stil znači pre svega lakoničnost i fine linije, a ne uobičajenost ili preterano pojednostavljenje.

•••• Dodatni podaci - Švedski proizvođač nameštaja IKEA najpoznatija je marka na ruskom tržištu - Većina Rusa još uvek smatra da je uvozna roba bolja od domaće proizvodnje; taj odnos datira

sa vremena komunističke epohe u Sovjetskom savezu, kada je obim proizvodnje imao veći značaj, nego kvalitet i raznovrsnost proizvoda

19

Kada kupuju nameštaj domaće proizvodnje, ruski kupci obično preferišu nameštaj koji je

proizveden prema individualnom projektu.

c) Srbija

Sledi …………..

4. Tekuće stanje i tržištem

pokretane aktivnosti za BKN i SKN

a) Srbija

Privreda

Srbija ima tranzicionu privredu kojom

dominiraju pre svega tržišni mehanizmi,

ali državni sektor ostaje značajan u

nekim oblastima i potrebne su mnoge

institucionalne reforme. Privreda

računa na prerađivačku industriju i

izvoz pokretani uglavnom stranim

investicijama. Nepravilno upravljanje

privredom u eri Miloševića, dugotrajno

razdoblje međunarodnih ekonomskih

sankcija, građanski rat i štete nanete

infrastrukturi i industriji Jugoslavije za

vreme vazdušnih napada NATO 1999.

godine smanjili su privredu do polovine

obima u 1990. godini. Srbija je ostvarila napredak u liberalizaciji trgovine i u prestrukturiranju i

privatizaciji preduzeća, ali su veoma velika preduzeća, uključujući snabdevanje strujom,

telekomunikaciona kompanija, gasna kompanija i druge, ostali u rukama države. Činioci koji pogoduju

ekonomski rast Srbije uključuju njen strateški položaj, relativno jeftinu i kvalifikovanu radnu snagu i

sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, Turskom i državama-članicama CEFTA

(Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini).

5. Tržište nameštaja u Rusiji i pridruženim državama bivšeg SSSR

a) Osvrt na nacionalno tržište Ruska industrija nameštaja uspešno je prevladala recesiju: u 2011. godini obim proizvodnje

premašio je nivo iz 2008. pre krize prema tekućim cenama. Prema podacima nacionalnog udruženja za nameštaj AMEDORO (Udruženje preduzeća u industriji nameštaja i prerade drveta Rusije), povećanje na godišnjoj bazi je oko 13%, a obim proizvodnje je 6% veći od onog pre krize. Važno je navesti da se za rusku makroekonomiju koriste dve vrste izračunavanja. Prva se baziraju na zvaničnim podacima. Međutim, s obzirom da je udeo tzv. proizvodnje u senci na ruskom tržištu i dalje stalno visok (u mnogim granama, uključujući nameštaj), važno je da se i on uzme u obzir. AMEDORO vrši

Srbija:

Stanovništvo: 7.209.764

25-54 godine 41,6%

1-14 godina 14,8%

65+ godina 16,9%

Gradsko stanovništvo 56,4% (2011.)

Glavna gradska područja Beograd, 1.135 miliona (2011.)

BDP (paritet kupovne moći)

$ 80,47 milijardi

BDP (zvanični devizni kurs) $43,68 milijardi

BDP po glavi stanovništva $ 11.100

Nezaposlenost 20,1%

Grane Automobili, neplemeniti metali, nameštaj, prehrambena industrija

Izvoz $ 14,61 milijardi Hemikalije, šećer

Uvoz $ 20,54 milijardi lekovi

Izvor: CIA (procena za 2013.)

20

svoje procene preko određenih indirektnih delatnosti, kao što su recimo ostvareni rezultati u grani proizvoda od iverice, i objavljuje rezultate zajedno sa zvaničnim obrađenim podacima. Kod upoređivanja brojki može da se dođe do zaključka da sektor privrede u senci na ruskom tržištu nameštaja raste sa mnogo bržim tempovima, nego „zvanični”. Na taj način obim proizvodnje nameštaja dostiže 107,22 milijardi rubalja u 2011. po tekućim cenama prema zvaničnim podacima, dok prema proceni sektor u senci dodaje tome oko 80 milijardi rubalja. Obim uvozа u stalnom je porastu posle 30% pada u 2009. i dostiže 2,963 milijardi dolara u 2011. prema podacima zvanične statistike. On raste sa mnogo bržim tempom (+35% na godišnjoj bazi) nego domaća proizvodnja. Prošle godine uvoz je zauzeo više od polovine (54,9%) ruskog tržišta nameštaja ili 40,2%, ako se uzme u obzir proizvodnja u senci. I pored visokih uvoznih carina, obim uvozа jeftinog nameštaja je u porastu, čak sa još bržim tempom (+58,5% za nameštaj čija je cena ispod 1,8 evra/kg) (v. Sliku 1.

Uvoz i izvoz nameštaja, 2005.-2011., u milionima dolara)

Ovi proizvodi (uglavnom iz Kine na koje sada otpada preko 20% ukupnog uvoza nameštaja u Rusiju) konkurišu se direktno sa nameštajem velikih domaćih proizvođača. Kao što se vidi iz dinamike, u igri dobija uvoz. Kada se radi o nameštaju, a ne o nafti, Ruska federacija nije izvozno orijentisana država. Trenutno većina lokalnih učesnika nije spremna da uđe na spoljašnja tržišta, naročito na udaljena strana tržišta. Zbog toga obim izvozа je mali (214,5 miliona dolara u 2011.), a trgovinska bilansa je izrazito negativna. Sada je upravo to jedan od ključnih problema za ruske proizvođače nameštaja, а razvoj izvoznog potencijala ostaje izuzetno važno pitanje za njih.

b) Osvrt na regionalna tržišta (Slika: Rusija. Proizvodnja nameštaja u 2011. – raspodela po regionima)

Centralni federalni okrug je sa najvećim udelom (38,6%) u domaćoj proizvodnji nameštaja u

prošloj godini, sledi Volški federalni okrug (27%) i Severozapadni federalni okrug (11,3%). To je uobičajena raspodela snaga geografskih regiona u ruskoj industriji nameštaja. U celini gledano, plasman regionalne proizvodnje odraz je trendova u potrošnji nameštaja. Upoređivanje ovih brojki sa dijagramima stanovništva ukazuje na još uvek nerazvijeni potencijal određenih područja. Naprimer, Sibirski federalni okrug je treći po broju stanovništva, ali tek peti po proizvodnji nameštaja. U 2011. godini najveća dinamika proizvodnje zapaža se u Severnokavkaskom području (+30,9%). Tempovi rasta ovde rezultat su subvencionisanog karaktera regionalne privrede (ova područja dobijaju pomoć pre svega iz federalnog budžeta zemlje) i opšteg procesa industrijalizacije Kavkaza. Područje Volge demonstrira uobičajeni pozitivan trend sa 22,2%. Ostali okruzi dostižu skoro prosečan rast za zemlju. U međuvremenu rezultati regiona Južnog okruga, koji moraju da opslužuju predstojeće Zimske olimpijske igre u Sočiju u 2014., još uvek nisu toliko jasno izraženi: +3.3% u 2011. U nastojanju da dopru do više lokalnih potrošača, proizvođači nameštaja proširuju prodajnu mrežu na veliko, posećujući nove distributere u određenim gradovima. Posle Moskve oni obično nastavljaju sa najvećim gradovima sa stanovništvom preko milion ljudi: Sankt Peterburg, Novosibirsk, Ekaterinburg, Nižni Novgorod, Samara, Kazanj, Omsk, Čeljabinsk, Rostov na Donu, Ufa, Volgograd, Perm i Krasnojarsk.

Vidi Tabelu 2. Rusija. Proizvodnja nameštaja u 2011. Raspodela po regionima u Prilogu Istovremeno, regionalno orijentisani proizvođači ulažu maksimnalne napore da ponude bolju

logističku uslugu otvarajući regionalna skladišta na najpristupačnijim lokacijama. Akcenat na distribuciji preko različitih po veličini distributera (nezavisni trgovci na malo sa jednim ili dva prodajna objekta; lokalne prodajne mreže sa nekoliko prodavnica u regionu; velike federalne mreže koje posluju u celoj zemlji) je uobičajeni način marketinga za ruske proizvođače. Neki proizvođači održavaju vlastite maloprodajne objekte u blizini industrijske baze i koriste ih kao platformu za ispitivanje novih proizvoda ili za pronalaženje bolje ravnoteže između trenutnih sezonskih pikova i

21

padova. Što se tiče ostalih regiona, fabrika može da se usredsredi na razvoj vlastite maloprodajne mreže tamo, ali samo kada je njen proizvod previše komplikovan ili ciljna grupa je premala za prosečnog prodavca nameštaja među mnogim markama. U svakom slučaju ovi regioni koji su zanimljivi udaljeni su od sedišta proizvođača.

c) SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA Očekuje se da se u narednih 6 godina carine smanje: prema procenama AMEDORO današnja

carina od 41,7% za jeftin uvozni nameštaj postupno će se smanjiti na 12,8% u 2018. godini. Nova pravila igre će biti izazov kako za ruske firme koje će se prvi put otkako postoje naći na otvorenom tržištu, tako i za strane učesnike koji ulaze na ovo područje u razvoju sa velikim potencijalom.

d) Potražnja Potražnja robe široke potrošnje znatno je porasla poslednjih nekoliko godina.

Vidi Sliku 2. Obimi prodaje nameštaja u Rusiji, 2001.-2012., milion dolara, u Prilogu

Potražnja je glavni pokretač rasta na ruskom tržištu nameštaja, postoji potražnja nameštaja u

svakom sektori i u svakoj kategoriji cena. Rast građevinarstva isto tako je značajan činilac razvoja. U 2012. godini broj novih stambenih zgrada dostigao je 219.000, sa porastom od +9% u odnosu na 2010. godinu. Domaća proizvodnja nije u stanju da zadovolji potrebe lokalnih potrošača i to dovodi do većeg uvoza. Udeo evropskih proizvođača je prilično mali u odnosu na onaj njihovih konkurenata iz Belorusije i Kine.

Potrošnja nameštaja po glavi stanovnika u Rusiji je još uvek mala u odnosu na prosek u zemljama sa višim dohocima – u 2012. potrošnja nameštaja kod Rusa je manja za 30% u odnosu na onu potrošača iz zemalja sa visokim primanjima. Srednjoročno gledano, očekuje se da se potrošnja poveća zahvaljujući poboljšanju životnog standarda i velikom udelu mladih potrošača.

Vidi Sliku 3. Segmentacija tržišta u Prilogu

e) Proizvodnja Uloga domaće proizvodnje raste stabilno posle krize u 2009. Početkom 2013. udeo domaće

proizvodnje nameštaja u Rusiji je 42%, premda skoro trećina svih uloženih detalja je iz uvoza. Obim proizvodnje je 3,9 milijardi evra. Ruska proizvodnja orijentisana je uglavnom na domaće tržište.

Postoje tri različite kategorije proizvođača nameštaja na tržištu: ogromna preduzeća koja kontrolišu veći deo tržišta (150-200) i isporučuju robu po celoj Rusiji, srednje firme koje posluju na regionalnom nivou i mali preduzetnici koji pokrivaju domaću potražnju i/ili specifične tržišne niše.

Oko 93% proizvođača nameštaja u Rusiji nalaze se u evropskom delu. Prema izdanju „Furniture and Furnishing Export International” oko 93% ruskih preduzeća proizvođača nameštaja nalaze se u evropskom delu zemlje (uključujući područje Urala). Oko 2% su u Dalekom Istoku i 5% su u Sibiru.

Od skoro 2.500-6.000 domaćih proizvođača nameštaja u Rusiji svega 150-200 su velike firme, a ostali su mali/privatni preduzetnici. Vidi Tabelu 3. Proizvodnja nameštaja u Rusiji (u hiljadama jedinica) u Prilogu

Ruski lideri na tržištu snabdevaju tržište preko dobro uspostavljenih distributerskih mreža,

kontrolišu njegov veliki deo i ulažu značajna sredstva u dalji razvoj. Jedan nivo ispod njih srednja preduzeća su u ulozi regionalnih proizvođača čija je proizvodnja namenjena za zadovoljavanje lokalne

22

potražnje. Na kraju, još uvek najbrojnija grupa u brzom porastu su male firme koje pokrivaju lokalne potrebe i/ili specifične tržišne niše.

Najveći proizvođači nameštaja u Rusiji Najveći proizvođači nameštaja u Rusiji su sledeće 4 firme koje daju dobar uvid u ono što

zemlja može da ponudi: - Elektrogorskmebel – već 45 godina firma proizvodi i nudi nameštaj u celoj Rusiji i ZND,

uključujući kancelarijski nameštaj, kuhinje, spavaće sobe, dnevne sobe i dečje sobe. - Šatura mebel OAO – Proizvodnja nameštaja od 1961. godine; proizvodi nameštaj za dnevne

sobe, spavaće sobe, kuhinje, kao i kancelarijski nameštaj za mala i srednja preduzeća. - Prema proceni firme za proizvodnju nameštaja u Šaturi i Elektrogorsku kontrolišu zajedno

oko 10% ruskog tržišta nameštaja. - Černozemije mebel OAO – Osnovana 1966., ova firma poseduje široku lepezu proizvoda za

sve segmente tržišta. - Miasmebel GAO – Osnovana 1941., firma proizvodi nameštaj u italijanskom stilu za hodnike,

dnevne sobe, trpezarije, spavaće sobe, kabinete idr. Proizvodna fabrika Miasmebel GAO, Mias, Čeljabinski region, Rusija

f) Uvoz nameštaja Rusko tržište nameštaja u mnogome zavisi od uvozа. Udeo uvozа u obimu prodaja na malo je

skoro 60%. Glavni akcenti: - Povećanje sa 1,9 miliona dolara u 2006. na 3,3 miliona dolara u 2012. - Visoke carine za zaštitu domaćeg tržišta od uvoza > smanjiće se posle prelaznog perioda

prema STO sa 41,7% na 12,8% prosečno za zaštićene pozicije i sa 15% na 10% za nezaštićene pozicije.

- Uvoz nameštaja iz Evrope > uglavnom za elitni tržišni segment; lokalne firme proizvode pretežno jeftin nameštaj srednje kategorije. Sada se situacija menja, jer se kvalitet i konkurentnost domaćeg nameštaja poboljšavaju.

- Nameštaj se uvozi uglavnom iz Italije, Kine, Belorusije, Nemačke i Poljske. - Italija je glavni dobavljač Rusije sa tržišnim udelom od skoro 23%, ali se njena pozicija

smanjuje (sa 38% u 2007.) zbog brzog povečanja udela kineskog uvoza: od 2007. do 2012. uvoz kineskog nameštaja raste za +24% godišnje, pri čemu tu nisu evidentirani obimi na sivom tržištu.

- U Rusiju se uvozi finski nameštaj, ali su obimi mali i smanjuju se i dalje. Od 2010. do 2011. izvoz nameštaja iz Finske u Rusiju se smanjuje za 2% (sa 22.900 evra na 22.400 evra), а u prva tri meseca 2012. pad je 5%.

Ruski uvoz kancelarijskog nameštaja je desetostruko veći od izvozа. Rusija ima negativnu

bilansu u međunarodnoj trgovini nameštajem, dakle uvoz je veći od izvozа. Kao što se vidi iz sledećih tabela, konkretno kod kancelarijskog nameštaja ruski uvoz je skoro desetostruko veći od izvozа. Glavni uvoznici u Rusiju su Nemačka, Kina, Belorusija, Italija i Poljska. Belorusija je glavni dobavljač jeftinog nameštaja čija je potražnja u Rusiji velika, nezavisno od njegovog relativno niskog kvaliteta. Nedavno je zabeležen značajan rast legalnog i ilegalnog uvoza iz Kine, konkretnije u ruskom Dalekom istoku. Vidi Sliku 4. Glavni uvoznici u Prilogu

I pored toga, poslednjih 10 godina došlo je do promene u tržišnoj strukturi, s tim da je domaća proizvodnja povećala svoju ulogu na domaćem tržištu. U 1998-1999. uvozni nameštaj imao je najveći tržišni udeo, dok danas 50-60% nameštaja u Rusiji je iz domaće proizvodnje. I pored toga, 30% delova koji ulažu ruski proizvođači je iz uvoza.

Vidi Tabelu 4. Uvoz nameštaja u Rusiju, 2006-2010. (milioni dolara) u Prilogu

23

g) Izvoz nameštaja U 2009. uvoz drvenog i metalnog kancelarijskog nameštaja smanjen je za skoro 40% u odnosu

na 2008. godinu zbog krize. Već u 2010. on se povećao za 10%, ali ostaje ispod onog pre krize. Izvoz ruskog nameštaja smanjuje se bitno od 2008. do 2010. Naročito je veliko smanjenje u

segmentu kancelarijskog nameštaja – za 52% za kancelarijski nameštaj od metala i za 68% za drveni. Vidi Sliku 5. Glavni izvoznici iz Rusije, u Prilogu

Vidi Tabelu 5. Izvoz nameštaja iz Rusije, 2006-2010. (milioni dolara), u Prilogu

h) Kancelarijski nameštaj Dalje su predstavljeni najveći proizvođači i distributeri kancelarijskog nameštaja u Rusiji:

- Fabrika za preradu drveta #17 – Osnovana 1928., firma proizvodi široku lepezu nameštaja, uključujući za kancelarije i radne sobe

- Feliks GAO – najveći ruski proizvođač i dobavljač kancelarijskog nameštaja (2 fabrike koje proizvode nameštaj za kancelarije i hotele; skladište 30.000 m2; mreža od 13 prodavnica u Moskvi, 3 u Sankt Peterburgu, 40 u drugim delovima Rusije, 3 u Kazahstanu); zauzima udeo od 50% tržišta kancelarijskog nameštaja u Moskvi

- Fronda DOO – distributer kancelarijskog nameštaja iz Nemačke, Italije, Francuske, Belgije, Švedske, Finske, Belorusije, Ukrajine, Kine, Malezije i dr.; distributerska mreža od 50 prodavnica u Rusiji

- Kambio GAO – proizvodi kancelarijski nameštaj od 1993. godine; dilerska mreža od preko 400 partnera/distributera u Rusiji i u inostranstvu

- Trgovačko-industrijsko preduzeće KRAFT – distributer kancelarijskog nameštaja iz Italije, Španije i Nemačke; vlastita proizvodnja od 2001. (fabrika EFES)

- Solo DOO – distributer kancelarijskog nameštaja u 10 velikih ruskih gradova; osnovano 1993. - Centar za kancelarijski nameštaj UNITEKS – proizvođač nameštaja za kancelarije i hotele;

distribucija u preko 100 objekata u Rusiji; oko 12% tržišta kancelarijskog nameštaja u Moskvi

i) Trgovina na malo Tržište nameštaja na malo veoma je fragmentirano: svega 7-10% su velike firme, ostale su

mala preduzeća. - Glavni kanali prodaje su prodajni centri koji prodaju mnoštvo maraka, prodavnice za prodaju

jedne marke i mali nezavisni trgovci na malo. 36,5% celog nameštaja prodaje se u Centralnom federalnom okrugu gde se nalaze najveće prodavnice nameštaja. Moskva je svakako najveće tržište nameštaja svih kategorija.

- Najveće prodavnice nameštaja u Rusiji su: Veliki prodajni centar nameštaja, Moskva Veliki centar nameštaja, Sankt Peterburg Prodajni centar „Tri kita”, Moskva Megamebel – mreža supermarketa nameštaja u nekoliko ruskih gradova.

- Pored navedenih, u Rusiji je veoma popularna švedska kompanija nameštaja IKEA, a marka je jedna od najpoznatijih na ruskom tržištu. Firma ima nekoliko prodavnica u Rusiji, uključujući Moskvu, Sankt Peterburg, Rostov na Donu, Ekaterinburg, Novosibirsk, Omsk, Samaru i mnogo drugih.

- Onlajn trgovina nametnula se na ruskom tržištu nameštaja uglavnom u Moskvi i Sankt Peterburgu. Mali učesnici zauzimaju oko 90% ruskog tržišta trgovine nameštajem na malo. Tržište

trgovine na malo snažno je fragmentovano, jer svega 7-10% svih učesnika na tržištu su velike firme. Centralni federalni okrug (centar evropskog dela Rusije), u kojem je moskovski region, zauzima 36,5%

24

svih prodaja nameštaja prema podacima Rosbizneskonsulting medija grup (RBK). Taj region je vodeći i po broju velikih prodavnica nameštaja. Prema poslednjim proučavanjima u 2011. oko 47% svih prodavnica nameštaja su u tom okrugu (39% u 2008.), od čega 31% u Moskvi.

Volški federalni okrug (gradovi: Ufa, Nižni Novgorod, Samara, Kazanj, Čeboksari) je na drugom mestu po trgovini nameštajem na malo sa 19% u 2008. i 22% u 2011. od ukupne prodaje nameštaja u Rusiji. Najniži je nivo trgovine nameštajem na malo u Dalekoistočnom federalnom okrugu (Habarovsk, Vladivostok, Južno-Sahalinsk) i Severnokavkaskom federalnom okrugu (Grozni, Vladikavkaz, Stavropolj, Nalčik), odnosno sa 3,4% i 2,0%.

U Rusiji postoje 3 glavna kanala prodaje nameštaja: mreže molova koji prodaju mnoštvo maraka; prodavnice koje prodaju robu jedne marke i mali nezavisni trgovci na malo. Prema RBK mreže koje prodaju mnoštvo maraka zauzimaju 30-40% svih prodajnih objekata nameštaja u Rusiji. Važan udeo na tržištu imaju prodavnice za prodaju jedne marke koje poseduje proizvođač.

Najveće prodavnice nameštaja u Moskvi:

- Veliki prodajni centar nameštaja – jedan od najvećih prodajnih centara nameštaja u Evropi; ukupne površine 140.000 m2; 800 domačih i stranih maraka i proizvođača

- Centar nameštaja „Gromada” - 3 sprata sa prodavnicama nameštaja i aksesoara - Centar nameštaja „Tri kolone” - 5 spratova sa prodavnicama nameštaja, svetiljki, kućne

potrepštine idr. - Kontinent nameštaja – ukupne površine 63.000 m2; 4 sprata sa prodavnicama nameštaja i

opreme za enterijer Najveće prodavnice nameštaja u ruskim regionima

- Veliki centar nameštaja (Sankt Peterburg) – ukupne površine 12.000 m2, preko 60 proizvođača nameštaja

- Mebel siti (Sankt Peterburg) – dva prodajna centra nameštaja ukupne površine 30.000 m2 - MebelGrad – mreža od 57 prodajnih centara nameštaja - MegaMebel (mnoštvo gradova) – mreža supermarket nameštaja u nekoliko gradova Rusije

ukupne površine 15.000-60.000 m2. - Mebelvud (Sankt Peterburg) – ukupne površine 21.000 m2, 5 spratova - Mebelvil (Tjumen, Išim, Surgut) – mreža od tri mola - SBSMegamol (Krasnodar) – ukupne površine 180.400 m2.

7. Analiza

7.1. Buduće finansiranje:

• Povećanjem troškova rada proizvodnja u Kini možda neće biti više najefikasnija varijanta za

proizvođače nameštaja iz SAD.

• Dinamika tržišta stanova u SAD i dalje će uticati kako pozitivno, tako i negativno na

proizvodnju nameštaja.

• Izlaskom sa tržišta ljudi iz bejbi-bum generacije i ulaskom mlađih generacija dolazi do nagle

promene potrošačkih raspoloženja.

• Potrošači kontrolišu kanale distribucije na malo, nezavisno od toga što proizvođači

pokušavaju da diktiraju kako da se odvija kupovina nameštaja.

• Kvalitet je izuzetno važan, ali više nije najbitnija promenljiva u procesu proizvodnje. Povećava

se značaj tehnologija, logističke efikasnosti i sposobnosti za brzo reagovanje.

• Izvozna tržišta se možda otvaraju za one koji žele da ulože vreme i napore.

25

• Neodgovarajući marketing i brendiranje i dalje štete industriji, naročito u oblasti novih

medija.

Rusija:

a) Ulazak na tržište Rusije Rusko tržište nameštaja svakako ima svetlu budućnost. Ruska vlada planira velika ulaganja u modernizaciju i proširenje infrastrukture u zemlji, dakle, očekuje se da će tržište nameštaja biti u porastu do 2020. godine.

- Centar za industrijska istraživanja prognozira +4% rasta potrošnje nameštaja u realnom izražaju za 2013. i 2014.

- U celini gledano, Rusija ima veliko tržište nameštja koje se brzo razvija i sa velikim je potencijalom za strane firme. Ono je još privlačnije u odnosu na ostala glavna evropska tržišta koja polako stagniraju.

- Moskva je najveće regionalno tržište nameštaja. Pored Moskve, strane učesnike privlače isto tako Sankt Peterburg, Samara, Kazanj i Nižni Novgorod sa privredama u usponu.

- Najbolji način za uvoz nameštaja u Rusiju je preko lokalnog distributera i većina stranih proizvođača posluje na taj način. Druga mogućnost za ulazak na tržište je osnivanje ruske podružnice ili predstavništva.

- Rusija je poznata po izuzetno birokratizovanim carinskim postupcima, stoga carinske formalnosti treba prethodno pažljivo da se prouče. Carinski postupci uključuju takođe plaćanje carine (15-45% za nameštaj) i PDV (18%). Očekuje se da se carine postupno snize zbog članstva Rusije u STO, što će pomoći prodor na rusko tržište.

b) Ulazak na tržište i carinski postupci – put ka tržištu

Uvoz nameštaja u Rusiju ostvaruje se uglavnom preko lokalnih distributera (registrovanih ruskih firmi) koji moraju da poseduju iskustvo u radu sa lokalnim državnim službenicima, kao i sa velikim maloprodajnim lancima, kako bi razvili distributerскu mrežu.

Najprivlačnije mesto za poslovanje je Moskva koja je najveći i najrazvijeniji grad u Rusiji. Druga ekonomski snažna područja koja se brzo razvijaju su Sankt Peterburg, Samara, Kazanj, Nižni Novgorod, Krasnodar (Soči), Sahalin i Rostov na Donu.

Glavne mogućnosti za nastup stranih firmi na tržištu - Uspostavljanje saradnje sa lokalnim uvoznikom/trgovcem na veliko koji dobavlja

prodavnicama i maloprodajnim lancima u zemlji; često puta to je najefikasniji način za nastup na ruskom tržištu.

- Isporuka direktno maloprodajnim lancima - Osnivanje ćerinskog društva u potpunom vlasništvu:

Akcionarsko društvo – najčešće korišćeno pravno lice u Rusiji, može da bude „otvorenog tipa” („ОАО”), što znači u javnom vlasništvu, ili „zatvorenog tipa”, tj. u privatnom vlasništvu („ZAO”)

Društvo sa ograničenom odgovornošću – često ga koriste strane firme za potrebe poslovanja u Rusiji

- Osnivanje predstavništva ili podružnice – ne smatra se ruskim pravnim licem Rusija ima 15 specijalnih privrednih zona sa povoljnom poslovnom regulativom.

c) Specijalni carinski režimi i postupci Rusija ima 15 specijalnih ekonomskih zona (SEZ) – područja sa specijalnom poslovnom regulativom stvorena sa ciljem privlačenja investicija u regione. SEZ propisuje federalni Zakon o specijalnim privrednim zonama Ruske federacije #116-FZ od 22. jula 2005. godine.

26

EU sledi… Srbija sledi…

8. Zaključci

8.1. Preporuke

Nezavisno od toga što proizvodnja u inostranstvu obezbeđuje značajne uštede troškova, proizvođači

preispituju mesta gde če poslovati. Ima nekoliko novih problema sa proizvodnjom u Kini i ostalim

zemljama Dalekog Istoka. Prvo, troškovi rada su u porastu, plate se povećavaju za 15-20% godišnje.

Transatlantske prevozne tarife su u porastu. Nameštaj je uvek bio skup za trasnsportovanje zbog

veličine i težine, ali sve veće cene nafte i stagnacija u brodogradnji doveli su do povećanja troškova

transporta za 71% u poslednje četiri godine. Treće, postoje valutni izazovi kada se posluje sa

tajlandskim batovima, vijetnamskim dongama, kineskim juanima idr. Poskupljenje juana i dalje

smanjuje profit, smanjujući još više korist koja je donedavno ostvarivana. Na kraju, lanac isporuka koji

obuhvata polovinu sveta, pun je izazova, uključujući kontrolu kvaliteta, smetnje u snabdevanju,

jezičke barijere i još puno toga.

27

Prilozi:

• Tabela 1. Stanovništvo Rusije po gradovima sa preko million stanovnika

• Slika 1. Uvoz i izvoz nameštaja u 2005.-2011., milioni dolara

• Tabela 2. Rusija. Proizvodnja nameštaja u 2011. Raspodela po regionima

• Slika 2. Obimi prodaje nameštaja u Rusiji u 2001.-2012., milioni dolara

• Slika 3. Segmentiranje tržišta

• Tabela 3. Proizvodnja nameštaja u Rusiji (u hiljadama komada)

• Slika 4. Glavni uvoznici

• Tabela 4. Uvoz nameštaja u Rusiju, 2006.-2010. (milioni dolara)

• Slika 5. Glavni izvoznici iz Rusije

• Tabela 5. Izvoz nameštaja iz Rusije, 2006.-2010. (milioni dolara)

28

Projekat TABLE: Prilog istraživanju

Tabela 1. Stanovništvo Rusije po gradovima sa preko milion stanovnika

Plasman Grad Stanovništvo

1 Moskva 11.514.330

2 Sankt Peterburg 4.848.742

3 Novosibirsk 1.473.737

4 Ekaterinburg 1.350.136

5 Nižni Novgorod 1.250.615

6 Samara 1.164.896

7 Omsk 1.153.971

8 Kazanj 1.143.546

9 Čeljabinsk 1.130.273

10 Rostov na Donu 1.089.851

11 Ufa 1.062.300

12 Volgograd 1.021.244

Izvor: worldpopulationreview.com

Slika 1. Uvoz i izvoz nameštaja u 2005.-2011. (milioni dolara)

Uvoz Izvoz Izvor: AMEDORO

29

Tabela 2. Rusija. Proizvodnja nameštaja u 2011. Raspodela po regionima

Vertikalno: Obim proizvodnje, milijardi rubalja (bez PDV),tempovi rasta 2011/2010., %, tržišni udeo, % Horizontalno: Ruska federacija, ukupno; Centralni federalni okrug, uključujući Moskvu; Severozapadni federalni okrug, uključujući Sankt Peterburg; Južni federalni okrug, Severnokavkaski federalni okrug; Volški federalni okrug; Uralski federalni okrug; Sibirski federalni okrug; Dalekoistočni federalni okrug Izvor: AMEDORO

Potrošnja Slika 2. Obim prodaje nameštaja u Rusiji, 2001.-2012., milion dolara

30

Potrošnja Slika 3. Segmentiranje tržišta

Gornji segment 10%, srednji i gornji srednji segment 60%, donji i donji srednji segment 30%

Proizvodnja

Tabela 3. Proizvodnja nameštaja u Rusiji (milion komada) Nameštaj 1990. 2000. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. Stolice i naslonjači

20,400 3,900 4,800 5,000 5,300 6,800 5,000

Komodi& ormani

9,457 2,709 4,244 4,662 5,156 6,004 5,308

Stolovi 12,100 3,600 3,900 4,200 4,800 5,600 3,700 Kreveti, drveni 3,420 653 993 1,065 1,209 1,379 1,142 Sofe, kauči 245 73 322 43 592 701 560 Kauči-kreveti 3,007 180 303 373 423 470 360

Izvor: Federalna statistička služba

31

Uvoz Slika 4. Glavni uvoznici

Glavni uvoznici u Rusiju: Nemačka, Kina, Ukrajina, Italija, Belorusija Tabela 4. Uvoz nameštaja u Rusiju, 2006.-2010. (million dolara) Uvoz nameštaja u Rusiju, 2006. - 2010. (million dolara) 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. Nameštaj, rasveta, oznake, sklopive kuće idr.

1,301.4

2,167.5

3,009.7

1,998.1

2,826.9

U tom broju: Nameštaj za sedenje, koji se pretvara u krevete ili ne, i delovi za njega

285.4 523.8 729.5 497.3 822.0

Medicinski ili veterinarski nameštaj, frizerske i druge slične stolice

36.8 61.9 97.3 48.5 80.1

Lampe i delovi za svetiljke, osvetljene oznake idr. 231.4 329.4 436.7 294.5 584.0

Ostali nameštaj i delovi za njega 606.4 899.1 1,219.6 936.5 1,128.8

U tom broju: Kancelarijski nameštaj – od metala 21.7 25.9 38.5 23.8 26.2

Kancelarijski nameštaj – od metala 76.6 112.4 133.5 94.8 125.6

Kancelarijski nameštaj – drveni 57.5 73.1 99.3 62.8 69.9

Kuhinjski nameštaj – drveni 33.5 68.7 86.2 73.5 74.0

Nameštaj za spavaće sobe – drveni 80.8 104.4 133.4 112.0 113.3

Ostali nameštaj – drveni 218.3 316.7 437.6 354.2 419.4

Ostali nameštaj – od plastike 13.3 26.5 29.8 26.8 27.7

Delovi za nameštaj 91.0 144.4 218.0 158.6 233.5

32

Izvoz

Slika 5. Glavni izvoznici iz Rusije

Nemačka, Holandija, SAD, Kina, Turska

Tabela 5. Izvoz nameštaja iz Rusije 2006.-2010г. (million dolara) Izvoz nameštaja iz Rusije, 2006.-2010. (milion dolara) 2006.

2007. 2008. 2009. 2010.

Nameštaj, rasveta, oznake, sklopive kuće i dr.

378.9 475.0 471.3 351.4 346.2

U tom broju: Medicinski ili veterinarski nameštaj, frizerske stolice i dr. slične stolice

3.0 3.2 5.0 2.6 1.3

Ostali nameštaj i delovi za njega

216.3 280.6 278.7 201.9 165.9

U tom broju: Kancelarijski nameštaj – od metala

4.9 7.5 10.4 6.2 5.0

Ostali nameštaj – od metala 8.9 10.9 12.3 9.6 8.6

Kancelarijski nameštaj – drveni

12.0 14.5 16.4 8.7 5.3

Kuhinjski nameštaj – drveni 19.5 25.0 19.8 12.9 5.7

Nameštaj za spavaće sobe – drveni

25.2 32.2 31.2 21.8 12.0

Ostali nameštaj – drveni 80.6 103.7 99.7 77.7 71.2

Ostali nameštaj – od plastike 0.7 0.5 1.3 0.7 0.9

Delovi za nameštaj 63.7 85.5 87.0 63.0 56.6