, 1961. . . [] 1 2 3 3.1 3.2 3.3 3.4 4 []

: . , , - , . , -. , . , - , . , , , -, . - , , , . , , , . , , , - , . . , , - II -, , . , . , , , , . . , , , . , - -, . . . - .[]

, . , , , . . , '' , , ' ' .[]

[] , . 3. . , ! : , . ! .[] '' . -, - . - . . .[] , . . , -. - ' ' .[] . -. - . , , . , , , . , : , , , - , , . , , '-' - , , , . , - . , - . . , . . , . . . , ' ' . . . , . . , . . . - . . , , . , , . . , , ' ', . . , . , , , , . , , . , . , - , , , - . : - , . .[]

Mesto i vreme radnje: carigradski zatvor Prokleta avlija,

Zima je. Prevladava samo jedna boja - bela. U toj belini postoji samo jedna staza. Staza kojom je ila pogrebna povorka na pogrebu fra Petra. U sobi fra Petra nalaze se fra Mijo Josi, mladi fra Rastislav Popisuje se imovina fra Petra. To je veinom raznovrstan alat. Jo pre tri dana on je leao na tom krevetu, a sada ga vie nema. Najvie nedostaje mladom fra Rastislavu kojemu je esto priao dogaaje iz svog ivota. Najvie je priao o carigradskom zatvoru gde je bio zatvoren ni kriv ni duan. Zbog nekih poslova crkva je fra Tadiju Ostojica i fra Petra poslala u Carigrad. Tamo je policija uhvatila neko pismo o progonu vernika i sveenika iz Albanije koje je bilo upueno austrijskom internunciju u Carigrad. Pismonoa je pobegao, a poto u Carigradu nije bilo drugih sveenika iz tih krajeva uhvatili su fra Petra. Dva meseca bio je pod istragom, a da ga niko nije ni sasluao.

Bio je zatvoren u zatvor poznat kao Deposito ili Prokleta avlija kako je zove narod. Ta Avlija uvijek je bila puna, uvijek se punila i praznila. Tu je bilo sitnih i krupnih prestupnika. Od deaka koji su sa tanda ukrali smokvu do viestrukih ubica. Tu dolaze i tzv. prolaznici koji su upueni po kazni kao prognanici iz zapadnih pokrajina te iz Avlije odlaze kui ili u zatvor u Africi ili Maloj Aziji. Avlija se sastoji iz petnaest jedokatnica koje povezane s visokim zidom zatvaraju nepravilno, golo dvorite, bez trave. Po danu zatvorenici se etaju po dvoritu, a po noci odlaze u elije - petnaest do trideset u jednu. Ali, ni po noi nije mirno. Zatvorenici pevaju, svata dovikuju i svaaju se te esto dolaze i novi. Po danu svi izlaze iz elija i stvaraju male skupove gde priaju o raznim stvarima. Najvie se ljudi okuplja oko malog oveuljka Zaima koji je uvijek priao o enama i svojim mnogobrojnim venanjima. Neki su ga sluali, a drugi su odmahivali rukom i odlazili im bi on poeo priati.

Sam poloaj Proklete avlije bio je udan jer se moglo videti samo nebo, a grad koji je bio blizu nije se mogao videti. Obino je bilo lepo vrieme. Ali, nekad se nebo naoblacilo, poeo je duvati juni vetar donosei zadah trulei smrad iz pristanita. Tada je ludilo bilo zarazno i svi, pa i najmirniji, postajali su razdraeni i ljuti. uvari su pokuavali izbegavati sukobe jer su i oni bili razdraeni, ali bilo je nemogue uspostaviti red. Kada je poduvao severni vetar, sunce grane, svi su ponovo izali na dvorite zaboravljajuci svae i prepirke. Upravitelj tog zatvora bio je Latifaga zvan Karaoz. Otac mu je bio nastavnik u vojnoj koli. Kao dete Latifaga je volio knjigu i muziku, ali odjednom se promenuo, ak i fizicki. Napustio je kolu i poeo se druiti s raznim varalicama i kockarima. Nekoliko su ga puta i uhvatili, a uvek ga je izbavljao otac. Tada je upravitelj policije predloio Latifaginom ocu da Latifaga postane policajac. Latifagin otac je na to pristao. Tako je Latifaga postao policajac, zamenik upravitelja Proklete avlije i upravitelj. U hvatanju prestupnika pomogla mu je njegova prolost jer je poznavao njihova okupljalita. Latifaga je imao kuu iznad Avlije i mnogim je stazama mogao doi od kue do Avlije i obrnuto tako da nitko nije znao gde e se pojaviti. Niko nikad nije znao kako e se ponati i uvek je iz ljudi mogao doznati one podatke koje eli. este su bile i pritube na Karaoza, ali svi su znali da samo on moe upravljati Avlijom.

Najgori su bili prvi dani u Prokletoj avliji. Da bi se zatitio od tunjava fra Petar je izabrao jedan zabaen kut i tu se sklonio. Tu su bila i dva graanina iz Bugarske koji su ga primili bez rei. Fra Petar je zakljuio da su to bogati ljudi koji su verojatno bili rtve pobune u njihovoj zemlji. Posle nekoliko dana dobili su gosta. Kada se sljedei dan probudio prvo to je video bila je knjiga i nije mogao verovati. Lice novopridolog mladia bilo je belo, bledo. Oko oiju je imao tamne kolute. Razgovor je poeo sam od sebe. Mladi se zvao amil. Cesto su razgovarali, a onda su po njega doli neki straari. Bez rei su se oprostili, a prazno je mesto brzo bilo popunjeno. To je bio mrav, tanak ovek. Bio je idov iz Smirne, Haim. Fra Petar je saznao da Haim zna neke stvari o amilu. Fra Petar ga je pitao o njemu, a Haim je poeo priati. Calim je bio ovek meane krvi. Otac mu je bio Turin, a majka Grkinja. Majka mu se u sedamnaestoj udala za bogatog Grka. Imali su jedno dete, devojicu. Kada je devojica imala osam godina, Grk je umro. Njegovi su roaci hteli prevariti mladu udovicu i sve joj oteti,ali ona se branila. Otila je u Atenu da bar tamo spasi naslee. Kada se vraala nazad, umrla joj je erka. Mornari su le hteli baciti u more jer donosi nesreu, ali majka nije dala. Tada je prvi oficir dao napraviti jo jedan le u koji je stavljen neki teret. Le s devojicom baen je u more, a drugi je dat mami koja ga je pokopala. Svakoga je dana ena odlazila na grob, ali postepeno bol se smanjivala kad se dogodilo neto neoekivano. ena prvog oficira saznala je tajnu o devojici i ispriala je najboljoj prijateljici. One su se tada posvaale i da bi se osvetila prijateljica je tajnu ispriala drugima. Tako je pria dola i do udovice koja je tada htela da se baci u more i trebalo joj je nekoliko godina da preboli i ovo. Mnogi Grci su prosili lepu udovicu, ali ona se udala za nekog Turina, Tahir-pau, sa njim imala sina i erku. Sin je bio snaan, a erka je umrla u petoj godini od neke nepoznate bolesti. Majka je umrla sledee godine. Sin koji se zvao amil sve se vie predavao knjizi i nauci, a otac ga je u tom podravao. Jedne je zime umro i Tahir-paa, a mladic je ostao sam s velikom imovinom i bez blie rodbine. Jednog je dana ugledao jednu Grkinju i odmah se zaljubio. Ona je volela i njega, ali njeni roditelji nisu dopustili da se uda za Turina pa su je odveli i udali za nekog Grka. Posle toga amil je dve godine proveo na studiju, a kasnije je mnogo i putovao i itao knjige. Tada su poele glasine da su amilu udarile knjige u glavu i da se poistovetio s nekim mladim princem. To se proulo i amila je uhvatio valija izmirskog vilajeta jer je dobio pismo kao i svi drugi valije da paze na ljude koji blate sultanovo ime. Kada su zarobili amila mnogi su se pobunili, ali nisu mogli nita napraviti pa je amil odveden u zatvor. Karaoz nije voleo politike zatvorenike, ali ovoga je morao prihvatiti. Ve drugi dan ovek kojeg je poslao kadija izradio je kod vie vlasti da se amil izdvoi i da mu se da posebna soba to je i uinjeno. Iduih je dana fra Petar hodao dvoritem, ali nije vidio amila, a onda se jednog dana kraj njega stvorio amil. Oboje su osetili da se njihovo prijateljstvo povealo. Odjednom amil pone priati istoriju Dem- sultana(onaj s kojim se poistovjetio).

To je bila pria o dva brata. Jedan je bio mudriji i jai, a drugi ovek zle sree i pogrenog prvog koraka. Ta su dva brata dola u sukob kada im je 1481. g. na bojnom polju poginuo otac. Stariji brat Bajazit (34 godine) koji je bio guverner Amasije i mlai Dem guverner Karamanije polagali su pravo na prestolje. Dem je na svom dvoru stvorio krug pesnika, znanstvenika i glazbenika, bio je dobar plivac i lovac. Bajazit je bio hladnokrvan i hrabar. Oboje su imali dokaze za svoje pravo na prestolje. Nisu se mogli dogovoriti i na kraju su se sukobili. Dem je izgubio i pobegao u Egipat i ponovo organizovao napad, ali ponovo je izgubio. Tada je pobegao na otok Rod gde je bilo sedite nekog katolickog reda i gde je zatraio utoite. Primio ga je Pierre d'Aubusson i doekao s carskim poastima te predloio da ode u Francusku. Dem je na to pristao, ali kada je doao nisu ga pustili na slobodu nego dranli zatoenog u tvrdim gradovima. Oko Dema stvorile su se razne spletke. Bajazit je d'Aubussonu dao novce da Dem ostane u zatoenitvu, a papa mu je ponudio mesto kardinala. Nakon osam godina Dem je dan papi, a d'Aubusson je postao kardinal. Tada umire papa i dolazi novi. panjolski kralj prodire u Italiju i zauzima Rim. Papa mu je morao dati Dema. Papa je to uinio, ali Dem se brzo razbolio i umro. Njegovo je telo poslano Bajazitu koji ga je pokopao s kraljevskim poastima. Dok je amil to priao fra Petar ga esto nije mogao sluati i pratiti, ali amil to nije ni primeivao. Jednog se dana amil nije pojavio. Haim je fra Petru rekao da su kod amila doli neki inovnici, da je dolo do svae i obrauna. Ne zna se da li je amil mrtav ili samo premeten u drugi zatvor. Kasnije je fra Petar esto razmiljao o amilu. Jednom dok je tako razmiljao neko mu je u ruku stavio poruku da ce za dva dana biti osloboden. To se i dogodilo. Odveli su ga u Akru gde je ivio osam meseci, a onda je puten i otiao je u Bosnu.

I tu je kraj. Od njega je ostao samo grob. Nema vie prianja. Mladi uje kako iz susedne sobe dopiru glasovi: Dalje! "Pii: jedna testera od elika, mala."

. () (-). ". , . "; : , , , . . , ". , '. , . , " , ". / , , . = : " ; () . = : , , , - : = : , , -, , , . = : - . , , ^ . . . = .

' . ; ; , . . , : , ; , - . : , , . - , . - , ; - , ,^, " - :

/ , ^, / . , , : , . ". ' . - :- , , ;- , , ;- , , ;- , ;-_ , . < /: 6 . - ( ); , . ^ , . ; - , ; - : . : ; , , , . ; , , - : " , -. : . .* ( ) ... : . ^ , -^ , . " ". , : , . : -

., , . - . ^ , . , , . ' (, . , , , 1 ) : ( ) -, -". , .. , , --, : " ". - : , , * , , . : . , , , , . . * , , , , , , , & , , . . : , , . , , , . , , , , . , , : . ^ .

, . 1600. , ( ) [1]. , ; . 1879. [2]. , , , . [3], [4]. [] 1 2 3 3 4 5 6 7 , , 7.1 8 9 10 []

1602. ; 1603. , . II, , , 1607. 1619. 1637. , 24. . , . 26. 1602, . Q1 " ," Q2; Q2 1604.[5] . Q2 1611. (Q3) 1637. (Q5); Q4 ( 1622.). 1623. ; 1661. Lincoln's Inn Fields. , 1772. , . 1881. Q1.[6][]

, , , , , . , , , , , 1200. Gesta Danorum. 1570. (Histoires Tragiques).[7], ( ) -. 1589. , [8]. , , ( ), ( ) ( ). , : , , , , .[9][10][]3

1600-: 1603. ( Q1), 1604/5. (Q2), 1623. (F). , . , Q1 ; Q2 F . , , , . (J. Dover Wilson) . . (G. I. Duthie) . ( , : ()).

' , (Nicholas Rowe) (1709.) (Lewis Theobald) (1733.), , 1604/5. 1623. ; , 200 . , Q2 F, . .[11] , . , , , 1604/5. 1623. Q1 1823.[12] . Q1 " ." , : Q1 , , ( IV,vi) Q2 F. 28 Q1 1881. . Q1 . . (, , ) . , " ," . 2006. .[13]

1842. , .[]

, , , , . , ., , , , , . , , , . ., , . , . .[14] , , , , . , , , , ., ( ) . , ., , . .

by ., . , , , , ., , . , , . , , . ., , , , , , , . , , , . , ..[15], . , , . . . , , , , , [16], . , , . ? , ' & ', , , , [17][]

, , . , , , . ( ), . , . , , , , . , . , . , . , . .

, . , , , . , , ; , . , . . . , , . , , . . , , . , , , , . ( ). , , . . , . , . ; , . , . , . , . . , , . .[]

: , . . ( ? ?), , . ? .[18][] Mnogi tvrde da je ekspirova tragedija Hamlet (1600. -1601. ) najbolja tragedija u povijesti svjetske knjievnosti. No to nije samo delo povijesti.

Suvremenost tragedije svijedoe moderna dela s temom o Hamletu prenesenom u dananje doba (u nas je najpoznatije takvo delo drama Ive Breana "Hamlet u selu Mrdua Donja", te adaptacija od Slobodanke Aleksi "Hamlet u podrumu").

ekspir je stvorio delo za sve ukuse i sva vremena. U njegovo su doba svakakvi ljudi gledali pretstave i pridonosili njenom uspjehu. Zato je morao stvoriti delo prikladno i kolovanom plemstvu i obinom puku. To je i uinio. Izabrani su stihov zadovoljili kolovane plemie, maevanje ukus ire publike, a Hamletovo ludilo i dosjetke zabavljale su obian puk.

Fabula ove tragedije, kao i veine Shakespearovih dela, je poznata jer ju je ekspir uzimao iz drugih dela iz svojih suvremenika ili ranijih pisca.

3. Fabula

Danski kralj iznenada umira, a nasljeuje ga njegov brat Klaudije, koji se eni udovicom pokojnog kralja. Sinu pokojnog kralja, Hamletu, javlja se duh njegova oca i otkriva mu da ga je Klaudije otrovao, ime trai osvetu. ele potvrdu, za tu stranu optubu, Hamlet se pretvara lud. Njegvu ludost, kralj i kraljica, tumae Ofelijinim odbijanjem Hamletova udvaranja. Hamlet organizira predstavu, koja radnjom slii na umorstvo njegova oca. Kad Klaudije vidi aluziju na njegov zloin, prekida predstavu i time daje Hamletu dokaz na Duhove rijei. Nakon prekinute predstave, Hamlet posjeuje majku

i mislei da ga Klaudije prislukuje, ubija Polonija koji se sakrivao iza zavjesa. Bojei se, Klaudije alje Hamleta na brod u Englesku s namjerom da ga tamo ube. Saznavi za oevu smrt, Ofelija se ubija, a Laert trai osvetu za oca i sestru. Hamlet, saznavi za urotu, vraa se u Dansku i prihvaa dvoboj s Laertom. Kralj i Laert odlue, na prijevaru s otrovanim maem, ubiti Hamleta. U dvoboju, Hamlet i Laert mjenjaju maeve i obojca bivaju ranjeni otrovom. Kraljica ispije au s otrovom, namjenjenu Hamletu, te umire. Laert otkriva Hamletu spletku s kraljem, nakon ega ovaj ubija kralja.

No Hamlet nije toliko cijenjen, po fabuli, koliko po karakterizaciji samih lica. Pogotovo se to odnosi na Hamleta.

4. Hamlet

U Hamletovom ponaanju postoje najraznovrsnija tumaenja, nastala u razliitim vremenima i shvaanjima ljudi. Jedno od tumaenja odnosi se na edipski kompleks, tj. ljubomora sina prema ocu kao suparnika u ljubavi prema majci. Hamleta vie boli to to se majka udala za stric, nego to mu je oca ubio taj stric. No najrasprostranije tumaenje, o Hamletovom ponaanju, odnosi se na njegovu neodlunost. Hamlet je paraliziran od prevelikog razmiljanja. Zbog svoje neodlunosti i bojeljivosti da ne povrijedi majku, odlae i usporava samo izvrenje, koje dovodi do gore situacije.

Za Hamleta ne postoji osjeaj delovanja u pravo vrijeme. On razmilja kada treba da deluje (kao nakon povratka u Dansku, na groblju), a deluje kada to nije potrebno (kad ubija Polonija).

Sam lik Hamleta otkriva se u svojoj raznolikosti tek u odnosu prema drugim likovima. Likovi se u svojim odnosima nadopunjuju: Hamletovo potenje nasuprot Klaudijevoj podlosti, Hamletova intelektualnost nasuprot malo pametnih ljudi kraljeve okoline, Hamletova pretjerana osjetljivost nasuprot Horacijevu preciznou, Hamletovo pretjerano razmiljanje i odlaganje nasuprot Laertovu brzom delovanju.

Hamlet je zapravo lik none more koja se ostvaruje. Mora u kojojoj prisustvuje sve ono najgore od ljudskih strasti: podlost, sebinost, prevare i izdaje. Hamlet iz more izlazi sav rastrgan i nemoan dase opire.

5. "Biti ili ne bit"

U Hamletu se ne javlja toliko sukob sa svijetom, koliko sa samim sobom. Hamlet postavlja pitanje biti ili ne biti?, ivjeti ili umrijeti?, ubiti ili oprostiti?. On si postavlja taj problem i nijedan vanjski dogaaj nemoe mu vie koditi koliko on sam sebi moe. Njegov je problem to postoji na ovome svijetu. Hamlet zapravo strada od borbe sa samim sobom.

6. Zakljuak

Hamlet je jedna od ranijih komedija, nastala u drugoj fazi, nakon komedija i povijesnih drama iz prve faze i prije ostalih slavnih tragedija iz tree faze. Razlika izmeu dviju faza, su tragini junaci. Samim time to Hamlet nije nikakav div ili heroj, nego obian ovjek, ini ga bliem i modernijim.

U Hamletu otkrivamo ekspirovu borb protiv svijeta. On nam uz pomo Hamletovih monologa, otkriva pokvarenost u svijetu (ratovi i pokvarenost u kraljevskim obiteljima). U Hamletu Izgleda kao da se i sam ekspir eli suprostaviti svijetu, dok u etvrtoj fazi izgleda da se on pomirijo sa svijetom.

To je jedna od rijetkih drama u kojima, tijekom itavih pet ina, glavni junak dominira nad okoliem i zaokuplja sav interes.