Propeler No2

  • View
    346

  • Download
    11

Embed Size (px)

DESCRIPTION

asopis

Transcript

  • proplr, ra i propler m lat. drvena ili metalna naprava naroitog oblika koja okretanjem, obrtanjem u vazduhu ili u vodi pretvara okretanje motora za koji je privrena u vunu snagu povlaei brod, avion i sl., elisa, vijak: brodski ~, aeroplanski ~, zujanje propelera.

    propeler:

    #2elektronski asopis za

    umetnost i komunikacije

    Digitalne umetnosti i novi medijiFakultet za medije i komunikacije

    Naslovna: Slavimir Stojanovi

    IzdavaDigitalne umetnosti i novi medijiFakultet za medije i komunikacije, Univerzitet SingidunumZa izdavaa Nada Popovi Perii

    Urednica Maja StankoviZamenica Tijana Jovanovi

    Redakcija Tijana Jovanovi, Marko orevi (Filozofski fakultet), Nada Kosti, Mia Markovi, Danica Mini, Milena Mii, Vesna Petovi, Boko Prostran, Dina Rudi, Ivan ukovi, eljka Veljkovi

    Saradnici Vuk Bokovi (Fakultet dramskih umetnosti), Anela Grabe (Fakultet likovnih umetnosti), Jasmina Novakovi (Filozofski fakultet), Jelena Simi (Filozofski fakultet), Miroslav Vientijevi (Fakultet dramskih umetnosti), Milena Zari

    Fotografije Senja Borut, Gordan Jari, Nada Kosti, Sanja Kosti, Valentina Markovi, Dina Rudi, Vera Sabli, Predrag Todorovi

    Dizajn / Prelom FMKLektura i korektura Danica MiniVideo eljka Veljkovi

    Savet: Jovan eki, Borut Vild, Aleksandar Keli, Milo Tomi, Maja Stankovi

    Karaoreva 65, Beogradwww.fmk.singidunum.ac.rs www.fmk.edu.rs

    Redakcija Propelera zahvaljuje svimakoji su svojim radom i prilozimadoprineli kvalitetu ovog broja

    propeler.posterous.com propeler@fmk.edu.rs

  • Katarina Milanovi

  • Voeni dilemom koliko sami kontroliemo ta emo pamtiti, a ta zaboraviti, kustosi ovogodinjeg Oktobarskog salona, Juan Puset i Selia Prado, eleli su da ukau na to koliko je individualno i kolektivno seanje ukljueno u proces beleenja i kreiranja istorije.

    Pod sloganom No nam prija, koji je preuzet iz eseja argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa, ovogodinja izloba predstavila je radove dvadesetak umetnika u buduoj zgradi Muzeja grada Beograda, nekadanjem Generaltabu.

    Predstavljeni su radovi Ane Adamovi (Srbija), Maje Bajevi (Bosna i Hercegovina), Roze Barba (Italija), Tereze Habard i Aleksandera Birhlera (SAD / vajcarska), Junasa Dalberja (vedska), Duice Drai (Srbija), Tima Eelsa (Velika Britanija), Amara Kanvara (Indija), Viljama Kentrida (Juna Afrika), Eve Kok (Danska), Davida Maljkovia (Hrvatska), Arnauta Mika (Holandija), Stiva Mekvina (Velika Britanija / Holandija), Zorana Naskovskog (Srbija), Haruna Farockog (Nemaka), Omera Fasta (Izrael), Karla Mikaela fon Hausvolta i Tumasa Nordanstada (vedska) kao i vedskog umetnika Erika Krikorca ija je instalacija Emotivni gradovi bila postavljena na Palati Albanija.

    Koncepcijski okvir ovogodinjeg salona je seanje kolektivno, istorijsko, individualno a jedan od ciljeva izlobe bio je, prema reima kustoskog tima, demistifikacija savremene umetnosti i pribliavanje obinoj publici zahvaljujui prijemivosti video formata kao dominantnog medija izlobe.

    Redakcija Propelera je kroz tekstove O seanju i zaboravu koji preispituje odnos prema kolektivnom seanju, Vidljivo u vidljivom koji analizira odnos jezika i tumaenja, Izloba kao biskopska sala koji problematizuje koncept izlobe, intervjuom Perspektive seanja sa ovogodinjom dobitnicom nagrade Salona Anom Adamovi nastojala da preispita na koji nain nam je no zaista prijala.

    Foto

    grafi

    je O

    ktob

    arsk

    i sal

    on: S

    enja

    Vild

    www.oktobarskisalon.org

    51. OKTOBARSKI SALONNo nam prija

  • In films and television more radically than in the psyche death is the death of others. I am spectator I see others die, but the film will move on or continue, which means I will live forever. In times of war, I can see the images that I just saw again on the same channel, or on a different one (...)

    Harun Farocki, A War Diary, 2000

    Postoji li neka slika koja doarava prostor koji postoji izmeu oka svedoka i mesta zloina? Da li taj prostor zaista postoji ili zapravo zavisimo od itavog kolektiva koji ponovo oivljava seanja? Mislim da bi funkcija seanja pre bila da transformie, a ne da ponovo oivljava. Zato onda pamtimo? Da li nam seanje pomae u konstruisanju sopstvenog identiteta?

    U ovom tekstu neu se baviti pojedinanim, ve kolektivnim, onim to (re)konstruie seanja bezimenih pojedinaca, briui time znaaj i ulogu svedoka. Termin kolektivno seanje je skovao filozof i sociolog Moris Albvaks, pravei razliku u odnosu na individualno seanje. Kolektivno seanje je ono to se deli, prenosi i konstruie, a oni koji u tome uestvuju su uvek na nekoj poziciji moi. Jan Asman, nemaki egiptolog, razdvaja takoe kulturno od

    komunikativnog seanja. Prvi vid ima ulogu skladitenja, dok se drugi bavi interpretacijom seanja koje je situirano u sadanjosti.

    Izdvojila bih dva rada koji se bave problemom kolektivnog seanja: crno-beli filmski esej Haruna Farockog Predah, 2007 (http://www.farocki-film.de) i ostrvo duhova iju su apokaliptinu viziju predstavili Karl Mikael fon Hausvolf i Tomas Nurstand u videu Haima, Japan, 2002 (http://www.nordstand.com, http://www.cmvonhausswolff.net). Ono to povezuje ova dva rada je sledee: na koji nain ono to je prisutno govori o onome to je odsutno; na koji nain se uspostavlja veza izmeu slike i nasilja. A pre svega, zanima me ono to najvie nedostaje u oba rada, a to je ovek, u fizikom smislu (Haima, Japan) i ovek u humanistikom smislu (Predah).

    Vera u oveka i mo progresa bila je kredo moderne koji je dokrajen u ponoru Auvica, kao demonskog vrhunca krajnje racionalizacije (Zapada) koja proizvodi iracionalnost o kojoj je svojevremeno pisao sociolog Maks Veber. U nacistiim logorima tokom Drugog svetskog rata, ova ideja je uobliena u efikasnost koja je dovedena do take pucanja i smrti miliona ljudi. Efikasnost kao moto vidimo i u filmskom eseju Farockog koji se bavi

    Tijana Jovanovi O SeANju I zABORAvu

  • holandskim izbeglikim kampom Vesterbork koji je uspostavljen 1939. godine za Jevreje koji su beali iz Nemake. Nakon okupacije Holandije 1942. godine, njegovu funkciju nacisti su preinaili u tranzitni kamp - predvorje pakla i konanog unitenja. Snimke svakodnevnog ivota u ovom logoru zabeleio je 1944. godine na 16 milimetarskoj traci logora Rudolf Breslauer (koji e ubrzo i sam nestati u maini unitenja) po nareenju upravnika logora Alberta Gemekera ija je ideja bila da se ovim namenskim filmom pokae efikasnost jednog radnog kampa.

    Na jednom drugom mestu, ostrvu Haima u prefekturi Nagasaki u Japanu, kompanija Micubii je krajem 19. veka pokrenula rudarsku koloniju koja je vrhunac efikasnosti i produktivnosti dostigla u epohi industrijalizacije tokom Drugog svetskog rata. Potrebe

    za ugljem iz ovog rudarskog kopa, iscrpljene su 1974. godine, a stanovnici raseljeni. Danas je to jedno od 505 nenaseljenih ostrva u prefekturi Nagasaki. Meutim, od 1887. do 1974, ovo ostrvo, ne vee od fudbalskog igralita, bilo je jedno od najgue naseljenih radnih kampova na svetu. Njegovi stanovnici su se tu raali, odrastali, iveli, venavali se, radili i umirali.

    Ono to je ostalo skriveno iza ogromnih betonskih zidina ovog danas fantomskog grada je to da su veinu radne snage inili oni nepodobni iz razliitih delova Azije koji su tokom Drugog svetskog rata dovoeni tu na prinudni rad. Izmeu ostalih i Koreanci koji su prisilno regrutovani tokom japanske kolonijalne vladavine. Tokom te etiri godine mnogi od njih su, pod tekim uslovima rada, zauvek nestajali.

    Danas vlasti Japana ele da zaborave jedan deo sopstvene istorije, menjajui time tok kolektivnog seanja i pravei mesto spome-

    niku japanske modernizacije s kraja 19. veka jer je na ovom istom mestu nikla prva industrijska arhitektura - masovne spavaonice od elika i betona. Dovoljno znaajna injenica koja ima svoje mesto na UNESCO-voj listi svetske batine i snaan argument za turistiku revitalizaciju ovog mesta.

    U oba sluaja, upadljiv je nedostatak oveka i potpuni kolaps ideje moderne. U videu Haima, kako se kamera pribliava ostrvu, pod elino sivim nebom i preteim talasima, ukazuje nam se naputen grad preputen surovosti vremena iju sablasnost do-datno naglaava lelujanje trave na ledenom vetru. U filmu Predah, iako prisutni, ljudi ovekoveeni u svojim radnim zadacima, tek su senke onih koji su nestali u vihoru rata.

    Antropolog Pol Konerton u knjizi Kako drutva pamte, kao vanu stavku u procesu kolektivnog seanja, ukljuuje ljudsko telo kao mesto vrenja tog kolektivnog procesa. Odea, ponaanje, kretan-je, razliiti telesni gestovi po njemu moda najvie govore o onom to e ui u korpus seanja i polje nekih naknadnih interpretacija.

    U radu Predah, otkrivanjem malih pukotina, ovaj metod moemo doslovno primeniti radei strpljivo na arheologiji slike razotkrivajui jednu nestvarno racionalnu ideju koja se eli nametnuti. Vidljiva je napetost radnika, poneki gr na licu, mehanizacija rada ili neki nesvesni pokret koji svedoe o tome da oni nisu ti koji e po isteku radnog vremena bezbrino otii svojim domovima.

    Farocki smeta mirne sekvence iz Vesterborka na istu liniju sa traginim slikama, a seanje je podstaknuto onim to nije direktno prisutno. Visoki dimnjaci radnog kampa evociraju krematorijum u

  • drugom logoru Birkenau; ljudi u belim mantilima u laboratorijama posredno ukazuju na medicinske eksperimente u Auvicu; hrpe kablova u radionicama na gomile enske kose na koje su saveznike trupe naile po osloboenju, a vaenje ica iz kablova koje mehanizovano obavljaju na upanje zlatnih zuba iz leeva u logorima. Nasilje je vidljivo u upornom ponavljanju istih radnji.

    Pojam fabrike se izjednaava sa idejom smrti. Jedan sluajni kadar uasnutog lica devojice u prvom planu predstavlja prodor u realno: kao krikom izoblieno lice na slici Edvarda Munka. Dokument jedne epohe.

    Kompozitor i konceptualni umetnik Hausvolf, u vide