Projekat iz predmeta: ELEKTRIČNE MAŠINE

PRORAČUN TRANSFORMATORA315kVA, 10/0,4kV

Student: Predmetni profesor:Kasumi Mirsen Dr Andreja Todorović, dipl. inž.

Proračun transformatora

Zadatak: Projekat trofaznog transformatora

Nominalna prividna snaga:

Nominalni linijski napon primara:

Nominalni linijski napon sekundara

Učestanost:

Preopteretljivost:

Sprega navoja: Dy

Vrsta hlađenja: ONAN

1. Izbor podataka

Iz dijagrama na 2. slici nalazimo normalne vrednosti gubitka u gvožđu i bakru pri nom.

opterećenju.

gubitak u bakru je:

W

odnos gubitka je:

Unutarnja prividna snaga biće prema 2. obrascu

Prema dijagramu sa 5. slike usvajamo za gustinu struje

A za jačinu magnetnog upliva, umesto 1,38T koliko daje dijagram sa 5. sl. Uzimamo

i usvajamo limove IV od 0,35mm kod kojih je , sve u srhu postignuća

niske, napred usvojene vrednosti za gubitak u gvožđu.

Jedinični gubici u bakru i u gvožđu su prema 3. i 4. obrascu uputa

1

2. Omeravanje magnetnog polja

Pošto je jedan prethodni račun izvršen uzimajući u obzir prvi obrazac pokazao

da je vrednost ove konstante sračunate po 5. obrascu ili uzete iz II tablice, manja od 0,4

usvajamo

i prema 1. obrascu imamo:

Geometrijski presek jezgra prema 6. obrascu (u kojem je za limove od 0,35 )

Usvajamo presek sa tri različite širine limova prema 15. slici da bi smo obezbedili

dovoljno mesta za navrtke kojima su spregnute naslage limova, za taj presek sačinilac

opisanog kruga je:

onda se za prečnik kruga opisanog oko preseka jezgra ima prema 7. obrascu:

Širine limova i debljine njihovih naslaga sračunavamo prema podacima datim na 15.

slici uputa:

Na 1. slici predstavljen je presek jezgra u razmeri 1:2.

Elektromotorna sila po navojku (8. obrazac)

2

Broj navojaka po fazi sekundara dobija se deljenjem prostog napona praznog hoda (

) sa el. silom po navpjku

navojaka.

Usvojeno je navojaka.

Tome broju navojaka odgovaraju nove vrednosti:

Te se za približnu vrednost nom. Struje sekundara ima (11. obrazac)

Broj ampernavojaka (efektivna vrednost) po fazi sekundara pri nominalnnom

opterećenju (12 obr.) je:

Za gustinu ampernavojaka (A), prema kojoj se određuje visina jezgra (h) daje nam

dijagram sa 18. sl. Vrednost . S obzirom da se ovde traži transformator

znatne preopteretljivposti ( ) i da je onda potrebna veća površina dodira navoja i

ulja, dakle veća izdeljenost navoja, mi ćemo usvojiti mawu vrednost. Tako se za

(13. obraz.) dobija

Površina navojnog prostora ( ) uzimajući sa 21. slike za sačinilac ispune

dobija se po 15. obrascu.

Širina navojnog prostora biće onda (16. obraz.)

usvajamo

rastojanje između jezgra (obraz. 17a)

g = 184mm

dužina jarma (18. obraz.)

3

masa limova (19. obraz.)

Gubitak snage u limovima (20. obraz.)

Na povećanje gubitka usled obrade limova računamo 10% tako se možemo nadati da će

stvarni gubici snage biti:

Nije dakle, potrebno povećati presek jarmova, tako su određene sve mere magnetnog

kola na sl. 2 predstavljneo ja magnetno kolo u razmeri 1:10 (što se i traži)

3. Navoj niskog napona

Ovaj navoj, u našemm slučaju sekundar dolazi neposredno oko jezgra. Površina preseka

provodnika treba da je po mogućstvu što bliže ovoj (23. obraz.)

Više u svrhu olakšanja izrade predviđeno izmeđusekundara i jarma rastojawe veće no

što bi odgovaralo datom naponu: . Za navoj ostaje po visini: ukupna navojna

visina:

Imaćemo 2 polunavoja, koje ćemo staviti koncentrično. Po visini, na jedan navojak

zajedno sa osamom i međuprostorom i mestom krivine dolazi:

S obzirom na znatnost preseka, sprovodnik ćemo složiti iz tri paralelno stavqene

pravougaone žice koje će biti zajedno omotane pamučnom trakom. Na povećawe

dimenzije sprovodnika uzimamo sa 23. sl. Uputa. Usled osame 1mm usled krivine

0,4mm, ukupno 1,4mm. Ceniimo da će hlađenje biti dovoljno i bez međuprostora

između navojaka. Prema tome za trostruki goli sprovodnik ostaje po visini (25. obr.)

13,7-1,4=12,3mm

za jednu žicu 12,3:3=4,1

4

a po širini (26. obraz.)

162,9:12,3=13,2

Mi ćemo usvojiti žicu 4,1x13,2. Njen presek biće (odbijajući) 0,8mm2 na zaobljenje žica

ivica

Tom preseku odgovara gustina struje

Na slici 3 predstavljen je deo navoja sekundara u razmeri

- visina golog trožičnog provodnika

- visina osamljenog sprovodnika

- ukupna visina sekundarnog navoja

- stvarno rastojanje od jarmova

- između polunavoja predviđeno rastojanje od 1mm koje može biti ispunjeno

valjkom od prešpana ili ako bude potrebno radi hlađenja praznina koje će

ispuniti ulje

Ukupna debljina sekundara biće

Između unutrašnjeg obima sekundara i kruga opisanog oko jezgra ostavljamo rastojanje

. Od toga zauzima osamni valjak od prespana 1,5mm, držači od gvozdenog

lima preko kojih leže ovaj valjak na ivice jezgra 1mm, a ostatak od 4mm međuprostora

služiće za strujanje ulja.

Dužina srednjeg navoja sekundara (27. obr.)

Dužina sekundara po fazi dodajući 1,00m za veze i izvod za spregu

Masa sekundarnog bakra (30. obr.)

5

Omovski otpor po fazi sekundara (29. obr.)

Džulovski gubitak snage u sekundaru pri normalnoj struji (31. obr.)

Ili radi provere (3. obr)

Sačinilac povećanja otpora i gubitka snage u bakru usled nejednakosti gustine struje

(32. obr.)

U kojem je m=2 (broj slojeva sprovodnika u radijalnom pravcu, a sačinilac koji se

sračunava iz obrasca 33.

Ovde za debljinu sprovodnika jednoga sloja ima

a za zbir visina golih sprovodnika jednoga

sloja

Dok je visina jezgra h=0,455m. Prema tome

Efektivni omovski otpor po fazi sekundara biće (34. obr.)

Efektivni gubitak snage u bakru sekundara (35 obr.)

4. Navoj visokog napona

Broj navojaka po fazi primara za nominalni napon (36. obr.)

6

Za izvode broj navojaka je , usvojeno 74

Prema tome ukupan broj navojaka biće

Na sl. 4 dat je pregled brojeva navojaka

Nominalna primarna struja (38. obr.)

Prema usvojenoj gustini struje ovoj vrednosti odgovarao bi presek sprovodnika

Pošto za ovaj presek ne dolazi u obzir okrugla žica, možemo uzeti u obzir bakreni

pravougleni provodnik 5x1mm čiji će presek biti

Gustina struje je:

Na povećanje dimenzije usled osame uzimamo sa 24. sl. Uputa

U normalnim kolutovima:

U ulaznim kolutovima:

Tako da su dimenzije osamljenog sprovodnika

U normalnim kolutovima: 5,5x1,5mm2

7

U ulaznim kolutovima: 5,5x1,5mm2

Kolutovi će biti dvostruki: između polukolutova stavljamo osamu od prespana 1,5mm.

Dvostruki kolut biće omotan pamučnom trakom koja mu povećava ove dimenzije za

0,5mm,

Visina normalnog koluta biće (28. slika uputa)

Između dvostrukih kolutova predviđa se razmak (m) u svrhu povećanja dodirne

površine navoja i ulja.

Razmak između primara i jarmova uzimamo 20mm mada je prema 32. sl. i manji

dovoljan. Navojna visina je onda (40. obr.)

Ako sa x označimo broj dvostrukih kolutova jasno je da je:

usvojeno x=23 dvostruki kolut

Sada se za broj slojeva u kolutovima dobija

usvajamo slojeva 34

Nakon malog traženja dolazimo na ovu podelu navoja po kolutovima:

U 3 ul. koluta

U 25 norm. koluta

U na koluta za

Ukupno: navojaka

Pošto se kolutovi za ne razlikuju (u ovom slučaju) od normalnih ni po broju

navoja ni po osami dimenzije jednih i drugih biće iste. Za visinu smo našli napred

debljina sa papirnom trakom od 0,2mm između navojaka biće:

Tri ulazna koluta koja se sastoje iz + navojaka biće izvedena sa jako pojačanom

osamom na taj način što će se zajedno sa osamom navijati traka od prespana tolike

debljine da se debljina koluta dovede na 27,6mm tj. da bude ista kao u normalnim

kolutovima. Debljina te trake u ulaznim kolutovima je 0,43mm.

Debljina tih kolutova je onda

8

Između polukolutova ulaznog koluta stavljamo prespan od 2,1mm tako da visina koluta

bude:

Svi kolutovi po visini zauzimaju

3 ul. koluta 3x12=36

25 norm. koluta 18x12=216

2 koluta za 2x12=24

Ukupno 276

Kada tome dodamo dva rastojanja od po 20mm imamo 316. Ostatak od ukupne

visine, dakle, 455-316=139mm ostaje da se raspodeli na međuprostor između kolutova i

1 međuprostor iznosiće:

M=139:30=4,6mm

Između navoja niskog i visokog napona ostavljamo prostor širine . U tom

prostoru je valjak od prespana debljine 2,00mm. Između valjka i navoja niskog napona

ostaje međurpostor od 5,00mm.

Između valjka i navoja visokog napona ostaje međurpostor od 1,00mm.

Međuprostori (M) od 2,3mm očuvati na adekvatan način.

Rastojanje između navoja susednih faza treba prema dijagramu na 33. slici uputa da

bude oko 10mm. Ovo je ovde:

Na slici 5 predstavljen je presek navoja u razmeri 1:1; tu su označene sve nađene

dimenzije pojedinih delova. Dužina srednjeg navoja primara (48. obr.)

Dužina sprovodnika po fazi primara (49. obr.)

za spojeve i izvode te je:

Masa bakra po izvodu za nominalni napon (51. obr.)

Omovski otpor po fazi primara (50. obr.)

9

Džulovski gubitak snage pri nominalnoj struji (52. obr.)

Ili radi provere

Sačinilac povećanja otpora i gubitka snage u bakru usled nejednakosti gustine struje

biće u ovom slučaju vrlo mali s obzirom na malu debljinu sprovodnika u radijalnom

pravcu: . Mi ćemo ga ipak sračunati. Ovde je:

Pošto je u normalnim kolutovima broj slojeva m=18 biće (53. obr.)

- Fildov sačinilac

Efektivni omovski otpor po fazi primara biće (55. obr.)

Efektivni gubitak snage u bakru primara (56. obr.)

Ukupni gubitak snage u bakru (57. obr.)

5. Sračunavanje podataka za Kapov dijagram

Relativni omovsaki pad napona je prema 68. obr. uputa

Za izračunavanje ekvivalentnog induktivnog otpora sa sekundarne ili primarne strane (

ili ) po 72. obr. uputa potrebno je da prethodno odredimo srednju visinu

navoja i obim kruga što ide sredinom međuprostora ( ).

Srednja visina navoja je prema (69. obr.)

10

A obim prema 70. obr.

Sada se ekvivalentni induktivni otpor sa strane sekundara dobija (72.obr.)

Induktivni pad napona iznosi sa sekundarne strane

A njegova relativna vrednost (76.obr.)

Isti rezultat se dobija ako se računa sa primarne strane:

Napon kratkog spoja (77.obr.)

Tako su sračunati svi potrebni podaci za crtanje uprošćenog Kapovog dijagrama i za

sračunavanje pada napona u transformatoru pri ma kojem sačiniocu snage i pri ma

kojem opterećenju. Na kraju proračuna nacrta se Kapov dijagram. Tablica rezultata koji

se iz njega dobijaju kao i karakteristike i , nacrtane

prema tim rezultatima. (12. čl. primera)

6. Sračunavanje struje praznog hoda

U našem slučaju jačina magnetnog upliva ista je u jezgrima i jarmovima, ;

prema karakteristici magnećenja limova za IV na 38. sl. ovoj vrednosti odgovara

jedinična magnetopobudna sila:

11

Dužine cevi upliva su:

U jezgru

U jarmu (59. obr.)

Uzimajući da sastavci jezgra i jarmova deluju kao međugvožđe od 0,1mm, pad

magnetnog napona po jezgru u trenutku kada je upliv u vrhuncu je (62.obr.)

Reaktivna komponenta struje praznoga hoda sa strane niskoga napona (64.obr.)

A sa strane visokog napona (63.obr.)

Aktivna komponenta struje praznoga hoda sa strane niskog napona (65.obr.)

A sa strane visokog napona:

Stvarna struja praznoga hoda biće (66. obraz.)

Relativne vrednosti struja praznoga hoda su (67. obraz.)

12

Sačinilac snage pri praznome hodu:

Srednja vrednost 0,119

7. Toplotni proračun navoja

Zadatak ovog proračuna je da nas uveri da porast temperature spoljnih površina navoja

prema ulju ( ) neće pri kominalnom opterećenju ni pri zadatom preopterećenju (

) preći dopuštenu granicu od .

Između polunavoja sekundara ostavljen je među prostor od 1mm, koji će se održavati

pomoću podmetača, postavljenijh vertikalno na nekoliko mesta po obimu navoja, dok će

ostatak tog prostora ispunjavati ulje., pošto je međuprostor uzak i strujanje ulja otežano,

računaćemo samo jednu trećinu dodirne površine.

Kvašeni obim sekundara je onda:

Dodirna površina ulja i navoja svih faza (87. obraz.)

Uzimajući , biće pri nominalnom opterećenju za (88.

obraz.)

A pri opterećenju

U slučaju primara, zbog uskosti prostora među kolutovima (M= mm ) i onoga između

osamnog valjka i kolutova (1,0mm) računaćemo samo trećinu kvašenog obima sa strane

osamnog valjka a polovinu u međuprostorima. Tako je:

Ukupna površina hlađenja primara (87. obraz.)

13

Porast temperature pri nominalnom oterećenju za (88. obraz.)

Pri preoterećenju

Pad temperature od navoja do ulja, kroz osamu ( ), sračunaćemo sad po 89.

obraz. U kojem se kao nova nepoznata veličina javlja kvašeni obim sprovodnika ( ).

Posmatrajmo (3. sl.) jedna sprovodnik u sredini navoja sekundara, gde se očekuje najače

zagrevanje: strujanje ulja normalno je s jedne strane a usporeno sa strane međuprostora

( ); prema tome, u kvašeni obim ulazi s jedne strane visina osamqenog

sprovodnika (17,9mm) a s druge strane samo jedna trećina te visine, ukupno dakle

. Pošto usled nejednakosti gustine struje džulovska toplota je

povećana u odnosu fildovog sačinioca, moramo u 89. obraz. Uneti napred nađenu

vrednost ovoga, . Ostali podaci su poznati te je:

Vidimo da je porast temperature najtoplijeg mesta viši od napred nađenog prosečnog

porasta od .

Posmatrajmo sada jedan normalni dvostruki kolut primara; kao gore, u kvašeni obim

koluta računamo celu njegovu spoljnu ivicu ( ), jednu trećinu njegove ivice

prema osamnom valjku ( )i polovinu dvostruke širine prema

međuprostorima ( ) tako da kvašeni obim iznosi

. Normalni kolut sastoji se od 2X=sprovodnika čiji

ukupan presek iznosi 64X4,75=304mm.Prema 89.obr. biće

14

Vidi se da je višak temperature najtoplijeg mesta viši od napred nađene prosečne

vrednosti od .

Pad temperature od bakrenog sprovodnika, kroz osamu, do spoljne površine

sračunaćemo prema 90 – om obrascu.

Najpre za sprovodnike sekundara. – Prema 3. slici osama se sastoji od pamučnog opleta,

debljine , natopljena lakom, čiju toplotnu sprovodnost nalazimo u IX tablici,

, kvašeni obim samo već našli

Prema 90. obras. je:

Proračuna pada temperature od bakarnih sprovodnika primara kroz osamu do spoljne

površine ove ( ) složeniji je problem u koji nećemo ovde ulaziti. Jasno je da je

taj pad u našem slučaju znatno veći od onoga koji smo našli sekundar; uzećemo da

iznosi .

8. Toplotni proračun suda transformatora

Usvajamo sud sa rebrima u svrhu uvećanja dodirne površine sa vazduhom.

Da bi smo izabrali osnovne dimenzije suda, sračunajmo najpre spoljni prečnik primara

(5 sl.) prema 91. oras.

Rastojanje između navoja susednih faza (5 sl.) prema 92. obr.

Uzimajući za odstojanje navoja od unutrašnjeg zida suda imamo za dužinu

suda (93 obrt.)

Usvojeno: , dakle

Širina suda uzimajući (94. obr.)

15

Usvojeno: , dakle

Za visinu suda računajući za debljinu drvene gredice koju podmećemo pod

transformatorom , nalazi se 2. sl. (95. obr.)

Usvojeno

Najpre izračunavamo približnu vrednst površine zračenja (96. obr.)

Ukupna toplotna snaga koja pri opterćenju treba da pređe kroz površine suda jedna ka je

sa zbirom svih gubitaka (97.obr.)

Uzimajući za jednačine snage strujanja i zračenja i i za

porast temperature suda najveću dopuštenu vrednost , sračunavamo odnos

površina strujanja i zračenja (100.obr.)

Ako usvojimo sa slike 46

a=15mm b=30mm

imamo za broj rebara:

Broj rebara na dužnim stranama je (102.obr.)

; usvojeno 26

A na kraćim granama:

; usvojeno 10

Ukupan broj rebara je onda (103.obr.)

16

Za visinu rebara ima se (104.obr.)

Usvojeno c=***m

Na 6. slici označene su sve sračunate dimenzije transformatora (suda).

Za površinu strujanja ima se (105.obr.)

Da bi smo našli površinu zračenja, sračunajmo prema 6. slici , jedan prost račun

da se za ostatke na uglovima ima po 22,5mm, tj. da je

onda je:

Stvarna površina zračenja je sada:

Porast temperature suda pri nominalnom opterećenju kada gubici iznose

, nalazimo prema (107.obr.)

Pri opterećenju biće:

Usvojićemo još bez proračuna da porast temperature aktivnog železa (limova) iznad

temperatura ulja iznosi prosečno ; temperatura neaktivnog gvožđa ravna je

temperaturi ulja.

Sad možemo načiniti pregled porasta temperature pojedinih delova iznad temperature

okolne sredine (vazduha) pri trajnom nominalnom opterećenju transformatora

17

Okolna temperatura ------------------------------------

Porast temperature t suda-----------------------------

-------------------------- ulja--------------------------

------------------------- neaktivnog gvožđa--------

------------------------- aktivnog gvožđa ----------

------------------------- osame sekundara ---------

------------------------- bakra sekundara ----------

------------------------- osame primara ------------

------------------------- bakra primara -------------

9. Vremenska konstanta zagrevanja

U donjoj tablici date su za pojedine delove transformatora specifične toplote materijala

od kojih su ti delovi (c) mase njihove (m) porasti temperature iznad okolne ( ), zatim

njihovi proizvodi ( ) kao toplote zagrevanje pojeidnih delova i najzad njihov zbir

koji predstavlja ukupnu toplotu zagrevanja.

Deo MaterijalC m

kg J JSud

transformatoragvožđe 460 500 30,8 7084000

Rashladno sredstvo

ulje 2000 480 35,1 33696000

Konstrukcija Gvožđe 460 687 35,1 11092302Magnetno kolo Limovi 460 250 41,4 4761302

Osama sekundara

Pamuk u lanu 1500 22 42,1 1389300

Sprovodnik sekundara

Bakar 390 123 44,5 2134665

Osama primaraLakovana

hartija1500 38 43 2451000

Sprovodnik prim.

bakar 390 154 50,8 3051048

Ukupni gubici snage pri nominalnom opterećenju, nađene napred iznose:

Pa se prema 112. obraz. Za vremensku konstantu zagrevanja dobija:

J (sekunde)

= 3 sata 34 minuta 9 sekunda

18

10. Struja kratkog spoja, trajna i udarna

Trajni sratki spoj kada se desi u trenutku kada je napon primara u vrhuncu a

upliv nula , vrhunac struje nastaje četvrt perioda kasnije, tj. za

. Efektivna vrednost struje trajnog kratkog spoja data je 113.

obraz. Ovde je relativni pad napona kratkog spoja ili 3,28% te je:

Kritičnu vrednost uddarne struje kratkoga spoja sračunavamo po 114. obraz.

Ona nastaje kad se kratki spoj desi u trentku kad je napon priamra mula

a magnetni upliv u vrhuncu a dostiže svoj vrhunac, dakle kritičnu vrednost,

polovinu perioda za trenutkom, dakle za . Vremenska konstanta

data je 115 obraz.

U kojem označava ekvivalentni omovski otpor sa primarne strane, dat 116.

obraz.

Ovde je te se nalazi:

Napred je nađeno te se za vremensku konstantu dobija:

Sračunajmo, najpre za izraz

19

sada je

Odnos udarne struje prema nominalnoj je:

11. Naprezanje navoja usled elektromagnetnih sila pri

kratkome spoju

Prema 117. obraz. ukupne elektromotorne sile što deluje na N navojaka kad u njime teče

struja i je:

U našem slučaju, za primar , , navojka biće:

- pri nominalnoj struji je

- pri struji kratkog spoja

- pri kritičnoj struji udarnog kratkog spoja

naprezanje sprovodnika primama, čijio je presek biće prema 120.

obraz.

Pri nominalnom radu transformatora naprezanje je ništavna:

Pri struji kratkog spoja

20

Pri kritičnoj udarnoj struji:

12. Proučavanje promena napona pri nominalnoj

prividnoj snazi i promenljivom sačiniocu snage pomoću

Kapovog dijagrama

Napred smo sračunali podatke za Kapov dijagram i našli ove vrednosti relativnih

padova napona: omovskog ( ), induktivnog ( ) i iz njih sračunali relativni napon

kratkog spoja ( ).

ili 1,54% ili 2,9% ili 3,28%

Sa tim podacima crtamo osnovni Kapov trougao usvajajući razmeru 1%=25mm. Za

katetu koja će predstavljati relativni omovski pad napona dobijamo

Druga kateta, koja će predstavljati induktivni pad napona je

Trougao ABC nacrtali smo (7 sl.) tako da strana AB dođe vodoravno, a strana BC –

uspravno, - oko trougla ABC opisujemo glavni krug čije je središte u sredini hipoteze.

U tački A podižemo u pravcu na AB: to će biti pravac poteta struje (J), dalje crtamo

krug poluprečnika 50mm, sa središtem na pravcu struje, koji prolazi kroz tačku A. Taj

krug služi za crtanje uglova koji odgovaraju datim vrednostima . Za sačinioce

snage 0,2; 0,4; 0,6; 0,8;0,9; i 1,0 uzimamo u šestar dužine 20,40,60,80,90, i 100mm, i sa

šestarom zabodenim u A nalazimo na pomoćnom krugu tačke koje označujemo sa 0,2;

0,4; 0,6.... Kroz te tačke i kroz A povlačimo prave do njihovih preseka sa glavnim

krugom – tako da su određene tačke ... (struja kasni) i ... (struja

prednjači). – Odstojanje od tih tačaka od temena A predstavljaju u usvojenoj razmeri

vrednosti za dok odstojanja od temena C predstavljaju vrednosti ta .

Relativna promena napona je onda rezultati su u narednoj tablici

Struja kasni za naponom Struja prednjači naponu

21

% % %

mm%

mm%

%

mm%

mm%

1,0 38,5 1,54 72,50 2,9 0,042 1,582 38,50 1,54 72,50 2,9 0,042 1,3520,9 66,75 2,67 52,00 2,08 0,021

62,692 ? ? -

79,50-3,18 -0,050 ?

0,8 76,75 3,07 40,00 1,60 0,0128

3,083 -14,75

-0,59 -77,50

-3,10 -0,048 -0,638

0,6 75,25 3,01 19,50 0,78 0,003 3,013 -34,75

-1,39 -70,00

-2,80 -0,0392 -1,429

0,4 78,5 3,14 -1,00 -0,04 -0,00008

3,140 -54,75

-2,19 -58,5 -2,34 -0,0273 -2,217

0,2 77,00 3,08 -16,00

-0,64 -0,0020

3,082 -62,25

-2,61 -47,00

-1,88 -00176 -2,628

0,0 72,5 2,9 -32,75

-1,67 -0,0139

2,914 -81,00

-3,24 -32,75

-0,0086

-0,0086 -3,249

Na osnovu rezultata iz gornje tablice crtamo krivu pri nominalnoj snazi

transformatra (8. sl.)

Karakteristike spoljnog napona - prema relativnoj promeni napona iz

gornje tablice sračunava se stvarni pad napona ( ) i vrenost samog napona ( ) pri

nominalnom opterećenju transformatora i datom sačiniocu snage:

Tako se pri struji koja kasni za naponom, dobija:

za

za

A pri struji koja prednjači pred naponom

za

za

Sa tim rezultaima crtamo spoljne karakteristike napona na 9. slici.

22

8. slika

9. slika

23

VA W WW W W

W

0,0 0 0,00 0,00 1512 1512 0 0,000 0,000 1512 1512 0,00000,1 50000 0,01 48,56 1512 1560 50000 0,9706 0,9706 40000 41560 0,96250,2 100000 0,04 195 1512 1707 100000 0,9832 0,9832 80000 81707 0,97910,4 200000 0,16 777 1512 2289 200000 0,9887 0,9887 160000 162289 0,98590,6 250000 0,36 1749 1512 3261 250000 0,9871 0,9871 200000 203261 0,98390,8 300000 0,64 7588 1512 9100 300000 0,9706 0,9706 240000 249100 0,96351,0 350000 1,00 4856 1512 6368 350000 0,9821 0,9821 280000 286368 0,97781,2 400000 1,44 6993 1512 8505 400000 0,9792 0,9792 320000 328505 0,97411,3 500000 1,69 8207 1512 9719 500000 0,9809 0,9809 400000 409719 0,9762

Značajno opterećenje pri kojem je stepen iskorišćenja najviši (84. obraz.)

Najviši stepen iskorišćenja pri

a pri

24

10. slika

25

26

27

28

29

30

31