Prosirenje EU

Pristupanje Austrije EU

Kraj Hladnog rata povećao je mogućnosti da dođe do proširenja EU koje je do tada bilo nezamislivo. Tri kategorije država tražile su članstvo u EU:

• Neutralne države (Austrija, Malta, Švedska i Finska)

• Države koje nisu bile neutralne, a koje su aplikacije za članstvo Uniji predale ili ga reaktivirale u vrmee radikalnih promena na međunarodnoj sceni (Kipar, Norveška i Turska)

• Nove, nezavisne države Centralne i Istočne Evrope (Bugarska, Čehoslovačka, Estonija, Mađarska, Litvanija, Letonija, Poljska, Rumunija i Slovenija)

Austrija i skandinavske zemlje jasno su pripadale jednoj grupi čije su odlike bile:

• Visok stepen ekonomskog razvoja

• Politička stabilnost

• Veoma dobro poznavanje politika i procedura EU

1955.g. – povlačenje poslednjih sovjetskih trupa iz istočne Austrije

Posebnim memorandumom potpisanim sa SSSR-om, ova država se obavezala da proglasi status stalne neutralnosti posebnim zakonom, dok bi joj suverenitet i teritorijalni integritet garantovale bivše okupacione sile preko Državnog sporazuma iz 1955. godine.

Razlog zbog koje je Austrija tokom čitvog perioda Hladnog rata ostala van EU je njen stav da članstvo u Eu nije kompatibilno sa njenom neutralnošću

Kraj Hladnog rata uticao je da Austrija počne da razmišlja o pristupanju EU, pod izgovorom da želi da doprinese svojoj bezbednosti, što je zapravo bilo pitanje specifičnih strateških interesa.

Okretanje ka slobodnim tržišnim ekonomijama

Jedna od država osnivača EFTA

1973.g. Uspostavljena je Zona slobodne trgovine između Austrije i EEZ

17. juna 1989.g. Austrija je aplicirala za članstvo u Evropskoj Uniji

20. juna 1990.g. Evropska zajednica i EFTA otpočele su pregovore o uspostavljanju Evropskog ekonomskog prostora

U februaru 1993.g. počinju pregovori o pristupanju Austrije u EU

12. juna 1994.g. na referendumu održanom u Austriji, o pristupanju Evropskoj Uniji, 66,58% birača izjasnilo se za, odnosno 33,42% protiv pristupanja Austrije EU

24. juna 1994.g. Austrija je potpisala pristupni sporazum

1. januara 1995.g. Austrija je pristupila EU

1996.g. U Austriji su održani prvi izbori za njene predstavnike u Evropskom Parlamentu

Od 1.jula 1998.g. do 31.12.1998.g. trajalo je prvo predsedavanje Austrije u EU; naredno je bilo 2006.g.

1999.g. Austrija je usvojila euro, ali je u zvaničnoj upotrebi od 2002.g.

2000.g. Kratka izolacija Astrije od strane zemalja članica EU zbog antievropske politike

2011. godine Savez austrijskih evroskeptika pokrenuo je inicijativu za izjašnjavanje stanovništva o napuštanju EU, navodeći kao glavne razloge nedemokratski razvoj sporazuma EU, učestvovanje EU u misijama NATO-a, neoliberalnu doktrinu i razvoj EU u saveznu državu.

U martu 2012.g. Istraživanje Instituta za istraživanje jevnog mnjenja “IMAS” pokazalo je da čak 49% Austrijanaca smatra da članstvo u EU nije dobro za Austriju, samo 29% ga ocenjuje kao pozitivno, dok 19% veruje u raspad Evropske Unije

Kraj Hladnog rata i proširenje 1995.

Finska

o Stopa inflacije ne sme biti veća od 1,5% nivoa tri najuspešnije zemlje po održanju stabilnosti cena; o Deficit budžeta mora biti manji od 3% GDP-a; o Državni dug ne sme biti veći od 60% GDP-a; o Zemlje članice ne smeju izvršiti devalvaciju svojih valuta; o Prosečna nominalna kamatna stopa na dugoročni kapital mora biti manja od 2% nivoa tri najuspešnije zemlje po održanju stabilnosti cena.

Evropska Unija je devedesetih godina preciznije utvrdila uslove za prijem novih članica. Odluke vezane za određivanje i proširivanje uslova za članstvo su donošene na četiri samita Zajednice – u Mastrihu 1991., Kopenhagenu 1993., u Madridu 1995. i u Luksemburgu 1997. godine.

Ustanovljeno je i pet kriterijuma ekonomske konvergencije. Ove uslove, predočene kao brojke, je svaka zemlja koja ima želju da postane član Unije morala da ispuni:

Četvrto priključenje u Evropsku uniju se zbilo 1. januara 1995., kada su Uniji priključene Austrija, Švedska i Finska. Time je evropska „dvanaestorka” postala „petnaestorka” koja i danas ima primat u Evropi. „Petnaestorka” je mogla da bude i „šesnaestorka”, ali su građani Norveške ponovo na referendumu odbili priključenje.

Učestvovanje Finske u Evropi:

European Free Trade Area (EFTA) kao pridruženi član 1961.

European Economic Community (EEC) 1973.

Postala punopravan član EFTA 1986.

Podnela zahtev za kandidaturu EU 1992.

Postala član EU 1995.

Pre odluke Parlamenta da se pridruži EU, održan je konsultativni referendum 16.04. 1994. 56,9 % glasača se opredelilo za pridruženje. Uvođenje Finske u EU smatra se najvećim uspehom Seljačko-Konzervativne Vlade Esko Ahoa, tadašnjeg Premijera.

Poboljšanje bezbednosne i ekonomske situacije pomenuti su među osnovama u korist članstva.

Članstvo je finskim preduzećima dalo pristup unutrašnjem tržištu EU

Finska je član Economic and Monetary Union (EMU) i koristi Evro kao valutu

Takođe je potpisnica Šengenskog sporazuma

Potpisnica je Lisabonskog ugovora

Kao država članica Evropske Unije, Finska u potpunosti učestvuje u EU odlučivanju

Zašto se ranije nije pridružila?

Tokom II Svetskog rata sukob Finske sa Rusijom

Sve tri države ostale su izvan EU za vreme Hladnog rata jer su želele da očuvaju neutralnost

Pridruživanje EU značilo je da mora preispitati neutralnost jer ugovorom iz Mastrihta je otvorena mogućnost da EU oformi sopstvenu spoljnu i odbrambenu politiku

Međutim, i EU je morala uneti neke promene ovim proširenjem, prvenstveno zbog različitog stava država što se integracije tiče

U narednim decenijama Finska je napredovala i razvila se u značajnog trgovinskog partnera u okviru European Free Trade Area (EFTA)

Socijaldemokratska partija bila dominantna politička snaga, stoga razvijen socijalni sistem i visok nivo oporezivanja

Dodatna motivacija za brzu integraciju bila je bezbednost koju je omogućio NATO stvaranjem trupa koje su prkosile snazi Rusije

Protivljenje Finske energetskim projektima koje karakteriše zavisnost od Ruskog izvoza

Istovremeno, Finska je ostala jedna od poslednjih ne-članica NATO u Evropi (puno članstvo ukoliko Švedska prva pristupi)

Olandska ostrva

Olandska Ostrva je finski arhipelag između Baltičkog mora i Botničkog zaliva. Ostrva čine autonomnu i demilitarizovanu provinciju u Finskoj

Autonomni status ostrva je potvrdila Liga naroda 1921. godine, kao i u malo drugačijem kontekstu pri ulasku Finske u Evropsku uniju. Prema sporazumu, Oland je politički neutralna i potpuno demilitarizovana teritorija.

Olandu je dodeljena velika autonomija u parlamentu Finske 1920. godine, sa zadnjim promenama 1991.

Sa Finskim pristupom u EU, protokol prema ostrvima nalaže, pored ostalog, da Evropska unija uvaži određena ograničenja za strance oko prava na vlasništvo u određenim sektorima.

Vlasti Srbije su model Olandskih Ostrva predlagale kao jedno od mogućih rešenja za budući status Kosova i Metohije tokom statusnih pregovora 2007; ovaj predlog nije prihvaćen.

Početkom 1990-ih, Finska je ekonomija zapala u ozbiljnu depresiju. Bila je prouzrokovana, skoro trenutnim, nestankom najvećeg njenog trgovinskog partnera Sovjetskog Saveza.

Najozbiljnija posledica bio je rast nezaposlenosti - (17%).

U drugoj polovini 1990-ih ekonomija se snažno oporavila, što je predvodila Nokia u oblastima telekomunikacija. Ipak, nezaposlenost nije još dugo dostigla svoj nivo od pre depresije.

Velika transformacija u ekonomiji- bum koje su izazvale high-tech kompanije

Danas je Finska uticajna država sa velikom moći odlučivanja

UČLANJENJE PORTUGALA U EVROPSKU UNIJU

PERIOD PRE UČLANJENJA

Antonio Oliveria Salazar postaje premijer 1932.

- Nije prihvatao organizaciju posthladnoratovskog sveta

- Odbijao je multikulturalnu saradnju i EZ

- U početku skeptičan prema SAD

- Odbijao dekolonizaciju

• PERIOD PRE UČLANJENJA

Spoljna politika u vreme Salazarove diktature:

- Odbijanje Maršalovog plana u prvoj fazi, ali učestvovanje u sledećoj (1950/51.)

- Van Šumanovog plana odbijanje EZUČ

- NATO 1949.

- Članstvo u Ujedinjenim nacijama 1955.

-EFTA 1960.

• PERIOD PRE UČLANJENJA

Putevi ka demokratizaciji:

-Kolonijalni rat 1961-1974. pokreti za nezavisnost

-’Revolucija karanfila’ 1974. rušenje autoritarizma

-Demokratski izbori 1976.

-Mario Soareš postaje premijer

• POČETAK INTEGRACIJE

Mario Soareš proevropski orijentisan:

-Prednosti članstva u EEZ:

1) konsolidacija demokratije

2) ekonomski razvoj

3) modernizacija zemlje

- 1976. počinje saradnja sa zemljama članicama

- 1977. predaja molbe za članstvo

- Održava dobre odnose sa zemljama članicama, nastojeći da ubrza proces integracije

- Težnja ka odvojenom razmatranju portugalske kandidatue od španske (ispostavilo se kao nemoguće)

• POČETAK INTEGRACIJE

Saradnja sa Komisijom:

-identifikovala probleme u vezi sa pristupanjem Portugala u oblasti poljoprivrede, slobodnog kretanja ljudi i tekstila pregovori

-1982. revidiran je revolucionarni ustav iz 1976. na zahtev EZ

Pregovori završeni 1985.

1.januara 1986. pristupanje EEZ

• PERIOD NAKON UČLANJENJA

Ostvarene očekivane pogodnosti od članstva

1. Konsolidacija demokratije:

-1974. uspostavljena demokratija i još uvek traje

-održavaju se redovni demokratski izbori

2. Ekonomski razvoj:

-Osamdesetih godina- sporiji ekonomski razvoj u odnosu na druge članice (zajedno sa Španijom, Grčkom i Irskom)

-Delor se zalaže za uklanjanje regionalnih razlika i 1987. predstavlja paket budžetskih predloga- ‘Delorov paket’ koji između ostalog predviđao koheziju kroz:

1) dupliranje sredstava za strukturne fondove sa posebnim akcentom na Klub Med (gde je prihod po glavi stanovnika ispod 75% od proseka u EZ)

2) novi izvor budžeta zasnovan na BNP država članica i obuzdavanje troškova za ZPP

-1988. odobreno dupliranje strukturnih fondova; kompromis oko uvećanja budžeta (Kol)


-Portugal podnosi zahtev za finansijsku pomoć 7.aprila 2011. koja bi bila sprovedena u periodu od 2011. do 2014. Program za pomoć je zvanično usvojen 17.maja 2011. Njime je predviđeno:

1) strukturalne reforme koje bi poboljšale potencijalni rast, otvorilo nova radna mesta i pospešila konkurentnost

2) strategija fiskalne konsolidacije, uz podršku strukturalnih fiskalnih mera i bolja fiskalna kontrola nad javnim i privatnim saradnjama i državnim preduzećima, čiji je cilj smanjenje bruto javnog duga u srednjeročnom periodu i smanjenje deficita ispod 3% BDP do 2013.

3)strategija finansijskog sektora bazirana na dokapitalizaciji uz nastojanje da se očuva finansijsi sektor putem tržišnih mehanizama

- Prema poslednjem izveštaju iz 2012. program se uspešno sprovodi


3. Modernizacija zemlje:

- Urbanizacija

- Smanjen procenat zaposlenih u poljoprivredi- uklanjanje tradicionalnog ruralnog društva

- Emigracije su zamenjene prelaskom u gradove u okviru zemlje (često u priobalne delove)


Koristi za Evropsku uniju:

-unošenje mediteranske dimenzije i nove spoljnopolitičke orijentacije koja je vodila ka jačanju ekonomskih i političkih veza sa Latinskom Amerikom

- Trenutni predsednik Komisije je portugalski političar Žoze Manuel Baroso (od 2004.)

- Bio je premijer Portugalije

od 2002. do 2004.

Pristupanje Španije

Prvi koraci ka integraciji

• Smrt Generala Franciska Franka, 1975.

put Španije ka demokratskoj ustavnoj monarhiji

Približavanje EZ :

• Diplomatsko predstavljanje od 1959. g.

( prvi ambasador 1960.g.)

• zahtev za otvaranje odnosa sa EZ, februar 1962.

• preferencijalni trgovinski sporazum, jun 1970.

• Demokratska tranzicija

• podnošenje kandidature za članstvo u EZ, 28 jula 1977

pristupni pregovori – 5. februar 1979.

• Usvajanje Ustava u decembru 1978.g.

• Neuspeh vojnog prevrata, januar 1981. g.

• Pobeda Socijalističke partije na izborima, oktobar 1982. g.

Felipe Gonzales – ekonomske reforme

Pregovori o pristupanju

Ključna pitanja :

• Zajednička poljoprivredna politika

Francuska , Italija i Španija konkurenti u proizvodnji voća, povrća i maslinovog ulja

- Neformalni samit 1983

• Ribarstvo i textil

dva ključna problematična pitanja

Španska flota veća od ukupne flote EZ

• Rešeno britansko budžetsko pitanje

Samit u Fontenblou

• Integrisani Mediteranski program1985 g.

• Ugovor o pristupanju – 12. jun 1985. g. u Madridu

Članstvo : 1. januar 1986. godine

• Prelazni period :

restrikcija slobode kretanja radne snage do 1993 g.

oblast poljoprivrede i ribarstva

• Mediteranska dimenzija

• Španija nakon 1986.

• zalaganje za ekonomsku i socijalnu koheziju

podrška “Delorovom paketu”

• Lisabonski Evropski Savet 1992, pretnja da će blokirati proširenje 1995 g

• Ugovor iz Mastrihta : koncept građanstva

svaki građanin države članice je građanin EU

kohezija kao glavni cilj EU

uspostavljanje Kohezionog Fonda do 1993. g.

• Ugovor o Ustavu za Evropu

Aznar - blokiranje nove kvalifikovane većine

Španija zagovara ponderaciju glasova iz Nice

kritika zbog francusko-nemačkog nepoštovanja Pakta za rast i

stabilnost

• Presedavanje 2010 g

Primarni ciljevi :

potpuna i brza implementacija Lisabonskog ugovora

ekonomski oporavak i nova radna mesta

Evropa građanskih prava i sloboda

Evropa kao odgovorni igrač na međunarodnoj sceni

Velika Britanija i evroskepticizam

Evroskepticizam

Čvrsti evroskepticizam

Meki evroskepticizam

Britanski evroskepticizam kroz istoriju evropskih integracija(Dezmond Dinan, Menjanje Evrope-Istorija Evropske unije, Službeni glasnik 2010)

Klima u VB nakon Drugog svetskog rata

VB smatala da i bez članstva u ujedinjenoj Evropi može da održi svoja 3 ključna segmenta prisutnosti:

Komonvelt

Zapadnu Evropu

Američko-britanske odnose

1950. EZUČ

1955. sastanak u Mesini

1957. predlog o stvaranju zone slobodne trgovine -> EFTA

Britanska kandidatura (I)

1961. VB podnela molbu za članstvo u EEZ

De Golov veto na britansku kandidaturu 1963.

Britanska kandidatura (II)

1967. druga aplikacija Velike Britanije

De Golov “plišani veto”: on ne blokira ulazak Britanije u EEZ, ali iznosi da bi bilo bolje sačuvati ono što je izgrađeno sve do vremena u kojem bi Velika Britanija bila dobrodosla; smatra da politička i ekonomska situacija u VB isključuju članstvo u EZ

Britanska kandidatura (III)

Nakon De Golove ostavke, laburistička vlada 1969. podnosi novu kandidaturu za članstvo

Pregovore vodi konzervativna vlada, na čelu sa premijerom Hitom

Problemi:

Zajednička politika ribarstva- Šestorica pristala da je izmene

Šećer iz Komonvelta

Puter sa Novog Zelanda- VB napravila ustupak Francuskoj u ZPP da daje veći budžetski doprinos

1.janura 1973. VB postala članica EEZ

Ponovno pregovaranje britanskog članstva

mart 1975. - na prvom sastanku novoustanovljenog Evropskog saveta, postignut dogovor o “mehanizmu korekcije” koji bi trebalo da obezbedi rabat dovoljan da Vilson pobedi na referendumu u junu 1975.

Tokom izborne kampanje laburisti obećali održavanje referenduma

Nakon tesne pobede,i pod pritiskom snažne frakcije evroskeptika,novi premijer Vilson raspisuje referendum

5.jun 1975. održan je, do tada, prvi referendum na teritoriji cele Velike Britanije

“Do you think the UK should stay in the European Community (Common Market)?”

Izlaznost- 64%

Da- 67,2%

Ne- 32,8%

Britansko budžetsko pitanje (II)

1983. nakon ponovne pobede na izborima Tačerova pokrenula pitanje trajnog rešavanja britanskog rabata

1984. samit u Fontenblou:

trajni rabat u vidu 66% godišnje od razlike između doprinosa koji Britanija daje za EEZ iz PDV i onoga što VB dobija od EEZ

Stavovi VB o promenama osnivačkih ugovora

JEA: Samit u Milanu- glasanje

1990. Margaret Tačer odlazi sa vlasti

1991. Ugovor iz Mastrihta:

Evroskeptici su ohrabreni

Kriza valute-Vlada izvukla funtu sterlinga iz mehanizma konverzije valuta EMS

Javno mnjenje ozlojeđeno

Glasanje u Donjem domu ostavljeno za 1993. nakon novog danskog referenduma

1996. Ugovor iz Amsterdama:

Međuvladina konferencija započela u martu 1996. ali države članice su otezale pregovore čekajući izbore u VB zakazane za maj 1997. u nadi da će otići Mejdžorova konzervativna vlada- pobeda Laburista (Toni Bler)

2004. Ugovor o Ustavu:

Bler se zalagao za referendum, smatrajući da on i

ima za cilj da potvrdi privrženost britanskog biračkog tela članstvu u EU

2007. Ugovor iz Lisabona:

Povelja o osnovnim pravima EU:

Protokol o primeni Povelje na VB i Poljsku

2011. na sastanku Evropskog saveta premijer VB Kameron stavlja veto na promenu osnivačkih ugovora i unošenja odredbi o strožoj budžetskoj discilpini, radi rešavanja krize

Talasi proširenja Unije:

Proširenje bez politike

• Prva kandidatura Velike Britanije

• 1961. VB, pod vođstvom konzervativnog premijera Harolda Makmilana, podnela molbu za članstvo u EEZ

• De Gol: “Neprijatno iznenađenje”

• Adenauer tražio ravnotežu između Francuske i SAD

– Nije imao poverenja u Britance, posebno nakon njihove kolebljivosti tokom Berlinske krize

– Znao da SAD žele članstvo VB u EEZ

– Znao da je De Gol sumnjičav

– Adenauerov kabinet podržavao VB i zbog ekonomskih razloga, a i zbog proameričkih stavova


• Pregovori o članstvu počeli 1962.

• Poljoprivreda kao najteže pitanje

• De Gol očekivao da će VB sama odustati od pregovora odbijajući da čini ustupke

• Francuska: opasnost ako bi VB sa potpuno drugačijim interesima u poljoprivredi i velikom političkom snagom pristupila pre nego što ZPP bude operativna


• Džorž Kenedi i Harold Makmilan u decembru 1962. postigli dogovor u Nasau kojim će SAD obezbediti rakete za britanske navodno nezavisne nuklearne snage

• De Gol to video kao još jedan dokaz potčinjavanja VB SAD-u; VB kao ‘Trojanski konj’


• Britanija ipak pristajala na ustupke i pregovori odmicali

• De Gol u decembru 1962. najavio veto

• U januaru 1963. održao konferenciju za štampu i onjašnjavao da je Britanija nespremna da usvoju “istinski evropski” pristup

• Britanija: nacionalna bruka, Makmilan uskoro podneo ostavku

• Druga kandidatura Velike Britanije

• Podnela je laburistička vlada Harolda Vilsona u maju 1967.

• Ekonomski razlozi za integraciju isticani u prvi plan – radi smanjenja deficita u platnom bilansu i ponovnog uspostavljanja ekonomske snage

• Veliki broj evroskeptika i među laburistima i među konzervativcima


• De Golov “plišani veto”: samo 4 dana kasnije De Gol održao konferenciju za štampu na kojoj je izjavio da ne blokira ulazak Britanije u EEZ, ali da bi bilo bolje sačuvati ono što je izgrađeno sve do vremena u kojem bi Engleska bila dobrodosla

• Nova De Golova konferencija za štampu u septembru: ekonomska i politička situacija u Britaniji isključuje članstvo u EEZ


• De Gol bio protiv toga da VB postane članica pre nego što se postigne sporazum o dugoročnom finansiranju ZPP-a

• I dalje posmatrao EEZ kao potencijalnu platformu za panevropsku ekonomsku i bezbednosnu organizaciju nezavisnu od supersila – VB bi klatno pomerila ka SAD

• 1966. De Gol pokušavao da umanji američku hegemoniju u Evropi

– Povlačanje iz integrisane vojne komande NATO-a

– Poseta Moskvi

• UČLANJENJE VELIKE BRITANIJE

• Nakon De Golove ostavke, laburistička vlada 1969. podnela novu kandidaturu za članstvo

• U junu 1970., samo dve nedelje pre otvaranja pregovora, konzervativci dobili izbore

• Istog dana kada su započeli pristupni pregovori, EEZ usvojila zajedničku politiku ribarstva koja je dala državama članicama neograničen pristup vodama drugih članica

• Pod pritiskom zemalja koje su podnele molbu za članstvo, Šestorica popustila i pristala da modifikuju politiku ribarstva


• ZPP – pregovori oko robe koja je imala privilegovan pristup u Britaniji:

– šećer iz Komonvelta: šećerni lobi bogatih britanskih uvoznika, Francuska branila interese sopstvenih proizvođača kao i proizvođača obuhvaćenih Konvencijom iz Jaundea – dogovoreno da svi zadrže stečeno stanje

– puter sa Novog Zelanda pokrivao 40% britanskih potreba, tržište koje su francuski i holandski proizvođač hteli da osvoje; pitanje toliko politički osetljivo da je moglo da ugrozi članstvo, Francuska to iskoristila da poveže pitanja i primora Britaniju da pristane na mnogo veći doprinos budžetu: do 1977. on bi iznosio 18,92%


• Pregovori formalno završeni u januaru 1972.

• Dugotrajna podela po pitanju integracija:

– Britansko javno mnjenje sve više protiv pristupanja, vlada umanjivala političke troškove i preterivala sa ekonomskim prednostima članstva; Vilson kritikovao uslove pristupanja

– Neposredno pred završtek pregovora, značajan deo konzervativaca i gotovo polovina laburista glasali protiv u Donjem domu Parlamenta

• IRSKA, DANSKA I NORVEŠKA

• U isto vreme, ali u odvojenim pregovorima, pregovarale i Danska, Irska i Norveška, svaka sa snažnim evroskeptičnim elementima

• IRSKA

• Strah od uticaja integracije na neutralnost

– Irska 1949. odbila poziv SAD da se priključi NATO-u zbog “britanske okupacije Severne Irske”

– Sve tešnja unija kao cilj Rimskog sporazuma ostavljao mogućnost za zajedničku odbrambenu politiku

• Prednosti

– Ekonomski razlozi ako se Britanija učlani

– Politički, prednost članstva u široj zajednici umesto da bude u britanskoj senci

– Članstvo kao mogućnost da se modernizuje društvo i transformiše ekonomija

– Mogućnost slivanja “briselskog novca” u džepove poljoprivrednika

• NORVEŠKA

• Držala do svoje nezavisnosti, nije želela novu uniju

• Poljoprivredni proizvođači bili zabrinuti da bi nivo subvencija mogao opasti ako uđu u EEZ

• Ribari odbacivali Zajedničku politiku ribarstva

• DANSKA

• Prednosti

– Zadržavanje pristupa britanskom tržištu

– Dobijanje pristupa nemačkom tržištu

• Nedostaci

– Nordijska solidarnost okrenula mnoge protiv EEZ

– Sećanje na rat - brojni protivnici bližeg povezivanja sa Nemačkom

• REFERENDUMI O PROŠIRENJU

• Svi održani 1972.

• Francuska

– Mogla da ratifikuje sporazume samo glasanjem u Parlamentu

– Pompudu hteo da ojača svoj položaj u EEZ i da oslabi opoziciju (komunisti protiv EEZ, a socijalisti podržavaju britansko pristupanje)

– Manja podrška nego što je očekivao: izlaznost samo 60 %, a od njih je 61% glasao za

• Irska – 83% za (izlaznost 77%)

• Norveška – protiv 54% (izlaznost 78%)

• Danska – za 63% (izlaznost 90%)

• PONOVNO PREGOVARANJE BRITANSKOG ČLANSTVA

• Pod pritiskom snažne frakcije evroskeptika u vladajućoj Laburističkoj stranci, a nakon tesne pobede na izborima, Vilson pozvao na ponovno pregovaranje o uslovima ulaska Britanije u EEZ

• Brianija na sastanku Saveta u aprilu 1974. pokrenula ponovne pregovore o finansijskim uslovima ulaska


• VB tražila da manje doprinosi budžetu, a da iz njega dobija više, uglavnom kroz predloženi Fond za regionalni razvoj

• Ostali priznali pravičnost britanskih zahteva, ali se protivili načinu na koji je pitanje pokrenuto (kao diktat)

• Kao i kod članstva, Francuska pozicija ključna

• Zbog znaćaja pitanja, rešenje moglo biti postignuto samo na Samitu


• D’Esten nije pokazivao nameru da popusti

• Šmit imao više razumevanja ze teškoće Vilsona kod kuće, preuzeo ulogu posrednika

• U martu 1975., na prvom sastanku novoustanovljenog Evropskog saveta, postignut dogovor o “mehanizmu korekcije” koji bi trebalo da obezbedi rabat dovoljan da Vilson pobedi na referendumu u junu 1975.

• Na referendumu 67% u korist ostajanja u EEZ (izlaznost 64%)

• Britansko članstvo ipak trajno unelo problem velike države sa snažnom strujom evropskepticizma

Documents

Prosirenje EU