7/21/2019 Protestantizam

http://slidepdf.com/reader/full/protestantizam 1/11

Protestantizam je treća najveća hrišćanska veroispovest na planeti.

Pojam protestantizma obuhvata širok raspon teoloških i socijalnih perspektiva i vidovaorganizacije, ali je osnovno da protestantske crkve imaju korene u protestantskojreformaciji u Evropi iz 16. veka. aziv protestantizam dolazi od stava nekoliko knezovanema!kih dr"ava koji, u ime #uterove vere, protestuju na sastanku u $pajeru 1%&'.godine protiv odluke (arla ) da prisilno ubedi #utera da se odrekne svojih ideja.

Protestantizam *ili protestantska reformacija+ je u po!etku bila reformska struja unutar(atoli!ke crkve koja se potom zasebno organizovala kao protestni pokret protiv korupcije(atoli!ke crkve i njenih „srednjovekovnih izmišljotina“

Nastanak protestantskog pokreta u Nemačkoj

ana -1. oktobra 1%1. /artin #uter  *10- 2 1%06+, kalu3er avgustinovskog manastira uErfurtu, profesor biblijskih studija na 4niverzitetu u )itenbergu, formuliše '% teza protivteologije i prakse 5ndulgencije *„svete“ trgovine+. #uter  nije nameravao da stvori drugurkvu, iako se sablaznio !injenicom da sama vlast 7imske crkve, koju posećuje 1%18 2 

1%11, štiti i poma"e zloupotrebe sa indulgencijama *oprosnicama+ radi smanjenja kazni u purgatorijumu *!istilištu+.

9avno prikucavanje '6 teza na vrata crkve u )itenbergu, uvla!i ga u sukob sa (atoli!komcrkvom i vlastima, pred koje je pozivan da se izjasni 1%1. u :ajdelbergu i ;ugsburgu *pred kardinalom (ajetanom, papskim izaslanikom+, a 1%1'. u #ajpcigu, gde sa 9ohanomEkom raspravlja o supremaciji pape i nepogrešivosti rimskih sabora. <odine 1%&8. /artin #uter piše )avilonsko ropstvo rkve. 5ste godine papa #av : *1%1- 2 1%&1+isklju!uje ga iz 7imske crkve, a 1%&1. =abor u )ormsu osu3uje. Proteran od >rederika=aksonskog, /artin #uter se povla!i u zamak  )artburg gde prevodi ovi zavet nanema!ki i štampa ga 1%-0. godine.

<odine 1%&&. ponovo dolazi u )itenberg da bi izlo"io deo svojih ideja? propovedanjere!i, pri!ešćivanje vernih. 4 doba pobune seljaka *1%&0 2 1%&%+ on podr"ava i prihvatanjihov oštar stav. a sastanku u $pajeru *1%&6. i 1%&'+ #uter je ponovo osu3en, aliknezovi nekih nema!kih dr"ava protive se progonu protestanata. (asnije, nema!ki protestantski knezovi formiraće „Šmalkadšku ligu“ da bi branili protestantizam, ali taakcija nije priznata sve do sporazuma u Pasauu 1%-&. godine. a =aboru u ;ugsburgu1%-8. #uter predstavlja osnovna u!enja 7eformacije?

• ;utoritet @iblijeA• Bpravdanje veromA• =tvarno prisustvo :ristovo u evharistiji *protiv 4lriha vinglija koji je u!io da je

evharistija prosto sećanje+.

/artin #uter izla"e ova u!enja u dva katihizisa i u $malkaldškim !lancima *1%-+. 4ovom periodu /elanhton *10' 2 1%68+ je bio #uterov konstruktivan saradnik u protestantskoj teološkoj propagandi, naro!ito u štampanju dela Loci Communes 1%&1, i uredigovanju ;ugsburškog ispovedanja 1%-8, koje i #uter prihvata.

Protestantski pravci

7/21/2019 Protestantizam

http://slidepdf.com/reader/full/protestantizam 2/11

/artin #uter  je otvorio put ne samo nizu teoloških sporova nego i velikomreformatorskom pokretu u celoj Evropi. 7eformacija je uzela tri glavna pravca?

• #uteranstvo  2 u ema!koj, =kandinaviji i u centralnoj EvropiA• (alvinizam 2 u $vajcarskoj, >rancuskoj, :olandiji i $kotskojA• ;nglikanstvo 2 u Engleskoj.

Nemačka

4 ema!koj, luteranstvo  potpoma"u nema!ki knezovi, ali tek )estfalskim sporazumom *160+, kojim se završava Cridesetogodišnji rat, a luterani sti!u jednaka prava sakatolicima. <odine 168. štampa se (njiga sloge, koja uklju!uje dva #uterova katihizisa,$malkaldške !lanke, 5spovedanje i ;ugzburšku aiologiju od /elanhtona i >ormulu sloge.

Švajcarska

4 $vajcarskoj, reformacija najpre prodire u irih *1%1+ preko :uldvajha *4lriha+vinglija *:uldveich Dingli, 100 2 1%-1+, na koga je uticao Erazmo. Da vinglija,reformacija ima društveni i nacionalni karakter, pa on priznaje sekularnoj vlasti pravo dase bavi crkvenim pitanjima. <odine 1%&. piše Komentar o pravoj i lažnoj religiji, a1%&'. sukobljava se sa #uterom u /arburgu u tuma!enju suštine evharistije, dr"eći da je:ristos u evharistiji prisutan samo duhovno ili simvoli!ki.

4mire u bici kod (apela *(appel+, braneći irih od katoli!kih švajcarskih kantona. Fan(alvin *1%8'21%60+, prognani >rancuz koji se bavio ne samo teologijom reformacijenego i organizovanjem zajednica na prezviterijanski na!in 2 gde je narod predstavljen preko prezvitera laika, uveo je reformaciju u Fenevu. Bn objavljuje 1%-6. godine Institucije hrišćanske religije u kojima precizira razlike izme3u svoje i protestantsketeologije. (alvin priznaje dve tajne? krštenje i evharistijuA odbacuje vinglijevukoncepciju o simvoli!koj vrednosti evharistijskog pri!ešćivanjaA govori o „gradu

 ožijem“, odnosno o crkvenoj organizaciji i disciplini. =vakako najva"nije kalvinisti!kou!enje jeste „predestinacija“ ili doktrina „dvostrukog iz!ora“, po kojoj je @og prestvaranja sveta jedne izabrao za spasenje, a druge za pogibaoA prema tome, ovi drugi su predodre3eni za osudu. 4 irihu, reformacijski pokret dalje vodi 9ohan :ajnrih @ilinger*9ohann :einrich @ullinger, 1%8021%%+, a u Fenevi Ceodor @eza *1%1'2168%+.

Francuska

Pod (alvinovim uticajem, reformacija prodire u >rancusku još 1%%%, i tu se veoma brzotransformiše u politi!ki pokret. /asakrirani 1%&. godine na noć =vetoga )artolomeja,reformatori su zatim zaštićeni 1%'. godine od protestanta :enrika 5) i priznatiGantskim ediktomH 1%'. godine.

Holandija

4 :olandiju, reformacija sti"e već 1%&-. godine, ali se prvi reformatorski =abor dr"i uortu 1%0. i na njemu se prihvata hajdelberški (atihizis. Priroda predestinacije bila je predmet teološke rasprave koju je vodio ;rminijus *1%682168'+, koji protivno (alvinudr"i da @og "eli da se svi ljudi spasu, a ne samo izbrani, pošto !ovek ima stvarno

7/21/2019 Protestantizam

http://slidepdf.com/reader/full/protestantizam 3/11

slobodnu volju. Bsu3eno na =aboru u ortu *1612161'+, ;rminijevo u!enje ipak je priznato 1'%. godine.

Engleska

<odine 1%-0. kralj :enri )555  proglašava sebe poglavarom ;nglikanske crkve, odbacivšitako autoritet pape (limenta P *1%&-21%-0+, koji je 1%-&. poništio njegov razvod od(atarine ;ragonske. ;rhiepiskop kenterberijski Comas (ranmer *1%021%%-+ uveo je

reformaciju u Englesku, gde se protestantski pokreti sa jevan3elskim karakterom behu pojavili još pod vo3stvom "ona )iklifa *1-&821-0+. Comas (ranmer osu3en je kao jeretik u Bksfordu 1%%6. godine od strane kraljice /arije Cjudor *1%%-21%%+, koja jehtela da ponovo uvede katolicizam i da nametne vlast pape u Engleskoj. Comas (ranmer piše "ravila #nglikanske crkve i $olitvenik  *1%0'21%%&+. (raljica 9elisaveta 5 *1%%I168-+ prihvata reformaciju !uvajući pri tome osnovne strukture katolicizma, kao što suepiskopat i liturgija. <odine 1%6-. anglikanska doktrina prihvaćena je u obliku „%&'lanova“.

4 $kotskoj, reformaciju je uveo "on oks *1%8%21%&+, koji 1%61. sa!injava Knjigudiscipline.

Češka

4 Ješkoj, 9an :us *1-6'2101%+ i 9eronim Praški već su bili pripremili reformaciju. ;li#uterov uticaj osećao se još 1%&0. godine. :usiti postaju kalvinisti.

Mađarska

/a3arska je pretrpela oba uticaja? prvi luteranski =abor dr"i se 1%0%, a kalvinisti!ki1%%. godine.

Skandinavija

4 skandinavske zemlje reformacija sti"e 1%&? =abor u 4psali 1%'-. godine prihvata;ugsburško ispovedanjeA u anskoj i orveškoj prve protestantske kongregacijeorganizuju se 1%-6. godine.

Kontrareformacija

Protestantska reformacija nije ostala bez odgovora (atoli!ke crkve. 4 tom cilju, papaPavle 555 saziva Cridentski sabor  *dr"an u tri sednice 1%0%K1%0, 1%%1K1%%& i 1%6&K1%6-+.

=abor stavlja u definicije sholasti!kog tipa katoli!ke doktrine osporavane od #utera?opravdanje verom i delima, =edam tajni, celibat, !istilište, indulgenciju,transsubstancijaciju, vlast pape.

5sto tako, 1%08. godine =abor odobrava osnivanje jezuitskog reda *L5susovo društvoL+ pod vo3stvom 5gnjatija #ojole *10'121%%6+, koji kao osnovnu devizu ima apsolutnu poslušnost papi i propagiranje vere svim raspolo"ivim sredstvima. a bi oja!alakontrareformu, (atoli!ka crkva ponovo je organizovala 5nkviziciju *G(ongregaciju svete

7/21/2019 Protestantizam

http://slidepdf.com/reader/full/protestantizam 4/11

slu"beH+. G5ndeksH zabranjenih knjiga i antiprotestantska teologija *naro!ito Petra(anisije i 7oberta @elarmina+ tako3e su korišćeni kao kontrareformatorska oru3a.

Istorijski presek protestantizma tokom vekova

=ledećih vekova Protestantizam se ogleda u velikim teološkim sistemima, kakav je npr.GliberalizamH. 9edan od najvećih teologa protestantskog liberalizma jeste >ridrih

$lajermaher *1621-0+. Pod uticajem nema!kog filosofa 5manuela (anta *1&02 180+ I koji negira vrednost racionalnih dokaza i metafizi!kih spekulacija za dokazivanje postojanja @oga jer religija ima samo moralnu osnovu I $lajermaher smatra da je suštinareligije iskustvo, a ono se sastoji u osećanju apsolutne nezavisnosti od @oga. 5 danskifilosof =eren (irkegard *11-21%%+ protivi se racionalnim dokazima vere, pošto je@og nepoznat onako kao što se Bn !ini poznatim, dakle LincognitoL. )era je li!na odlukada se GrizikujeH. 4 ovoj epohi o teološkim pitanjima izjašnjavaju se i veliki filosofi. ;koza (anta teologija ne mo"e zameniti filosofiju, po <eorgu ). >. :egelu *1821-1+,osniva!u apsolutnog idealizma, stvarnost ili svet jeste manifestovanje apsolutnoga uha.:ristos je najviše manifestovanje bo"anskoga uha koji se nalazi i u drugim oblicima i procesima sveta. >ridrih i!e *10021'88+ u!i protiv svih hrišćanskih vrednostiizjavljujući? G@og je mrtavH. rugi protestanstki teolozi i istori!ari ovoga pokreta jesu?;lbreht 7i!l *1&&21'+A )alter 7aušenbuš *16121'1+, koji piše Ceologiju zasocijalno 9evan3elje, ;lber $vajcer *1%21'6%+, koji ponovo vraća u diskusiju k5njcepIciju o arstvu @o"ijemA i posebno ;dolf fon :arnak *1%121'-8+, pisac dela =uštinahrišćanstva.

(arl @art, osniva! dijalekti!ke teologije, zauziIma !vrst stav protiv protestantskogliberalizma. 4 (omentaru na 7imljane *1'1'. i 1'&&+ on veli da se !ovek nalazi podotkrivenom re!ju @o"ijom, jedinom veznom ta!kom izme3u @oga i !oveka. jegovadogmatika usredsre3ena je na ideju suverenosti @oga. :rišćanstvo nije GreligijaH,odnosno organizacija religioznih !ovekovih te"nji, nego otkrivenje o kojem se mo"egovoriti samo pomoću dijalekti!kih metoda dokaza i protivIdokaza. 5z iste škole poti!e iEmil @runer *1'21'6%+. Dajedno sa /artinom imelerom, (arl @art se di"e protivgermanskih hrišćana i formira G5spovedajuću rkvuH, koja u maju 1'-0. prihvataGeklaraciju @armenH. Ceolozi koja se bave politi!kim implikacijama vere jesu? itrih@onhefer *1'8621'0%+, ubijen od nacista, koji je napisao delo ena biti u!enik *1'-+A/artin #uter (ing *1'&'21'6+, mu!enik GnenasiljaLA 9ozef :romadka *M1'6'+, koji podr"ava GhumanizovanjeH politi!kih odnosa.

7udolf @ultman *1021'6+ dr"i da 9evan3elja više iznose teologiju ili veru prvihopština nego što opisuju istorijska dela 5susa iz azareta. ovi zavet pun je mitskihkoncepcija toga vremenaA zato, da bi se saopštio u današnjim nau!nim terminima, ontreba da se GdemitologizujeH. 5stu liniju tuma!enja prihvata i anglikanski episkop F. ;.C. 7obinson, koji 1'6-. godine štapma :onest to <od. Ceologiju Gsmrti @ogaH formulisao je Paul van @uren a preuzeo je Comas F. F. ;ltizer. :arvi (oks *Che =ecular itN,1'66+ tvrdi da se @og danas manifestuje u procesima društvenih promena. )olfhartPanenberg, profesor iz /inhena, podr"ava istori!nost doga3aja opisanih u ovom zavetu,a 9irgen /oltman iz Cibingena, poznat po delu Ceologija nade *1'6%+, pokazuje društvenei socijalne implikacije (rsta :ristova.

4 =jedinjenim ;meri!kim ravama Paul Cilih *1621'6%+ objavljuje =istematskuteologiju *1'%1, 1'%. i 1'6-+ i razra3uje odnos kulture, religije i filosofije, dok 7ejnold

7/21/2019 Protestantizam

http://slidepdf.com/reader/full/protestantizam 5/11

 ibur *1'-21'1+, koji piše delo Priroda i sudbina !oveka *1'0121'0-+, raspravlja oodnosu teologije, društvene etike i politike.

Protestanstka teologija #atinske ;merike stoji pod uticajem Gteologije oslobo3enjaH, u!ijoj obradi u!estvuju i katoli!ki teolozi. Po njoj, biblijska poruka treba da se tuma!i ukategorijama datog kulturnog konteksta, kako bi se mogle utana!iti njene prakti!keimplikacije. ajpoznatiji protestantski i katoli!ki teolozi koji prihvataju metodkontekstualne teologije jesu? <ustavo <utijerez *#ima I Peru+A :uan #uis =egundo

*/ontevideo I 4rugvaj+A :ose /igez @oninjo *@uenos ;jres I ;rgentina+A :ose Porfirio/iranda */eksiko+.

Osnovne odlike

 ezavisno od svojih osnovnih te"nji da reformiše sholasti!ku teologiju (atoli!ke crkve, protestantizam je izneo na površinu nekoliko konfesionalnih posebnih u!enja?

• ;utoritet re!i @o"ije. =vako u!enje i hrišćanska praksa treba da se temelje na biblijskoj istini. =uprotno katoli!kom u!enju, da su @iblija i Cradicija izvori i

norme vere, jednaki i paralelni, a da je Cradicija jedini zakoniti i nepogrešivituma! @iblije, protestantizam odbacuje sve što nema !vrstu osnovu u Pismu. iCradicija, ni autoritet pape, niti rkva, ne mogu se smatrati posrednicima izme3uvernika i @iblije. i GprirodnoH otkrivenje nema neku ulogu u bogopoznanju.@iblija i @og govore neposredno onima koji imaju veru, koja je dar. 9evan3elje blagodati dodeljuje se pokajanom verniku silom uha =vetoga, propovedanjemre!i. a!elno, 7eformacija se digla protiv kontemplativnog misticizma, kao i protiv spekulativne i sholasti!ke teologije. Poznanje je ishod dvostrukogsvedo!enja? spoljašnjeg, biblijskim štivom, i unutrašnjeg, uhom =vetim. /istika je jeres. @og se ne mo"e svesti ni na prirodu, ni na istoriju, niti na li!no iskustvo,zato što @iblija govori o suverenitetu i veli!anstvenosti @oga. Priznavanje @ogaza G<ospodaraH istorije predstavlja jednu od suštinskih ideja protestantizma.

• =pasenje blagodaću @o"ijom ili opravdanje jedino verom. )ernik je GopravdanH,odnosno :ristos mu je oprostio =vojom iskupiteljskom "rtvom, a ne kroz njegovasopstvena dela. )ernik u"iva izvesnost svoga izbora zato što je sam :ristosizabran od @oga. )era je prihvatanje tog dara oproštaja koji @og daje u ime:ristovo. ela nisu uslov opravdanja ni dodatak veri, nego plod, dokazopravdanja. #uter napada praksu indulgencija baš zbog toga što ona podseća nateologiju dobrih dela. Bn odbacuje posredništvo jeve /arije i =vetih, kao i!istilište, molitvu za umrle i individualno ispovedanje grehova. =pasenje nije uodgovornosti !ovekovog napora da ga zaslu"i, već u odgovornosti da ga izabere,dok je samo spasenje *oproštenje i oslobo3enje od greha+ @o"je delo.

•  evidljiva rkva, ili @ogom izabrani narod, poznata je samo @ogu. Bna nemastalnu apostolsku strukturu ni slu"eće sveštenstvo. i sveštenik kao posrednik, ni#iturgija kao "rtva, ni u!enje o transsubstancijaciji, ne nalaze se u @ibliji. #uter prihvata kao tajne koje je ustanovio :ristos samo krštenje i Evharistiju, a njihmo"e vršiti svaki vernik, na osnovu sveopšteg sveštenstva. #aici imaju pravo da!itaju i tuma!e @ibliju, da uzimaju u!ešća u zajednici i u bogoslu"enju. #uter je zaupotrebu nacionalnog jezika u bogoslu"enju. Bn je protiv klira *kao sveštenstva+ icelibata sveštenika. rkva uvek ostaje pod sudom @o"ijim i u stalnom je procesuobnavljanja *Lsemper reformanda+.

7/21/2019 Protestantizam

http://slidepdf.com/reader/full/protestantizam 6/11

• =imvoli vere stare rkve i u!enja ustanovljena na )aseljenskim =aborima nisuništa drugo do istorijski oblici vere i stoga oni imaju sporednu vrednost zatuma!enje @iblije. Bni mogu biti pravilo tuma!enja ako sadr"e jevan3elskou!enjeH. a!elno, #uter ne priznaje doktrinarnu crkvenu instancu *papskimagisterij+ za formalno nepogrešivu. 4 $malkaldškim pravilima *1%-+ on govorio tri drevna simvola vere? ;postolskom, ikejskom i :alkidonskom. /elanhton prihvata tri ispovedanja vere kao i !etiri )aseljenska =abora, a (alvin preporu!ujedogmate ovih =abora.

• 4!enje o oproštaju grehova i opravdanju verom nije ništa drugo do rezime u!enjao suštini greha i paloj ljudskoj prirodi. 7eformacija je metnula akcenat nanepopravljivu grešnost !oveka i na ;damovo !oveštvo koje je lišeno blagodati, ane na novu sudbinu i novo !oveštvo u :ristu. Bntološki i kosmi!ki aspektiskupljenja u ovim u!enjima nije jasan. Bbnovljenje !oveka relativno je jer onuvek ostaje Gu isto vreme opravdan i grešanH. Dato i protestantska etika sna"nonaglašava li!nu pobo"nost.

Rezultati reformacije

@ez jedinstvene strukture ni na ravni vere niti na planu crkvene organizacije, reformacija je ohrabrila formiranje nezavisnih nekonformisti!kih grupa koje su se veoma lakoodvajale od skoro osnovanih protestantskih crkava. Cako se u sledećim decenijama ivekovima javljaju? puritanski pokret, kongregacionisti!ki pokret *u Engleskoj+,anabaptisti i baptisti *u $vajcarskoj, ema!koj, /oravskoj, Engleskoj+, pokret Gbu3enjaH,metodisti i prezviterijanci *u Engleskoj i ;merici+, Gu!eniciH ili Gdruštvo prijateljaH(vekeri *Ouakers+, a u naše vreme evangelisti!ki i pentakostalni pokret.

U krilu rimokatoličke crkve nije postojala nikakva crkvena samostalnost. To znači- ni samostalnost crkava u srednjoj i severnoj Evropi. Upravo to je bio glavnirazlog što se u XVI veku pojavio snaan pokret re!ormacije" koji je predvodio#artin $uter. Teilo se" naime" uvo%enju re!ormi unutar crkve. &a prvomsvenemačkom saboru u 'pajeru" ()*+. godine" bilo je priznato pravo nemačkimpokrajinskim crkvama da se mogu slobodno re!ormisati" i ustanovljen je principverske tolerancije s uvaavanjem i priznavanjem razlika. To je značilo i ve,uslobodu i versku samostalnost u odnosu na centralizam atoličke crkve na čelusa papom. #e%utim" to nije trajalo dugo. Tri godine kasnije ove slobode su bileukinute.

rotiv ukidanja prava na versku toleranciju i slobodu ustali su tzv. evangelističkistalei. /ni su uloili oštar 0protest1" zbog čega se čitav ovaj pokret" koji je dobiošire" evropske razmere" naziva zajedničkim imenom2 protestantizam 3odprotestatio - protest4. atolički stalei" me%utim" nisu uloili protest. 5oš iz togavremena juni delovi &emačke ostali su privreni 6imokatoličkoj crkvi" dok susevernonemačke pokrajine pri7vatile protestantski verski program. 8ve štoprotestantske crkve razlikuje od 6imokatoličke crkve jeste pri7vatanje 8vetogpisma kao jedinog legitimnog izvora vere" i odbacivanje svi7 crkveni7 odluka"dakle i odluka 6imokatoličke crkve i njenog poglavara pape. rotestanti smatrajuda papa i sabori treba da budu podre%eni autoritetu 8vetog pisma. rotestanti

7/21/2019 Protestantizam

http://slidepdf.com/reader/full/protestantizam 7/11

smatraju da je sadraj 9iblije otvoren za tumačenje svakom verniku. :veprotestantske crkve" kako je rečeno" u prvom redu kalvinizam i luteranstvo"odbacuju čistilište kao izmišljotinu. 8avremeni protestantizam ima dva svojeogranka2 $uteransku i ;nglikansku crkvu. Ve,ina protestantski7 crkava nastala jeodvajanjem od ;nglikanske crkve. U osnovi" protestantske crkve pokrivajupodručja severne Evrope. /sim severne &emačke" u nju spadaju sveskandinavske zemlje" zatim" <olandija" =rancuska.

U Engleskoj je razvijen poseban vid protestantske crkve pod nazivom ;nglikanska crkva. To su širom sveta rasprostranjene regionalne ili nacionalnoodre%ene crkve" poput pravoslavni7 crkava" dakle" sa znatnom autonomijom./dlikuje i7 0du7 tolerancije1. rotestantske crkve odbacuju oboavanje svetaca"ikona i relikvija" što i7 razlikuje i od katoličke i od pravoslavni7 crkava.

>rkve rimokatoličke veroispovesti deluju u 'paniji" Italiji" ;ustriji" oljskoj"#a%arskoj" junoj &emačkoj" 8loveniji i <rvatskoj. :a bi suzbila jeresi 3izraz kojioznačava 0odstupanje od zvaničnog stava crkve1" u ovom slučaju od katoličkogprograma vere4" i da bi se e!ikasno suprostavila re!ormaciji" 6imokatolička crkva

 je u vremenu od ()?). do ()+@. godine krenula u protivre!ormaciju. /na je

o!ormila militantni crkveni odred jezuita za borbu protiv re!ormacije i ustanovilanadleni crkveni sud - Inkviziciju. /vaj protivudar 6imokatoličke crkve nije slomiootpor severnoevropski7 zemalja i nji7ovo nastojanje da se verski osamostale. &asvom Tridentskom koncilu odranom ()+@. godine" 6imokatolička crkva jekonačno priznala za svoje zvanično crkveno učenje teološku misao Tome

 ;kvinskog 3od (**) - (*A?4.

7/21/2019 Protestantizam

http://slidepdf.com/reader/full/protestantizam 8/11

PROTESTNTI!"

#$#%& "& '(T)ER na crkvi u *itten+ergu pri+io ,$teza u kojima tra-i./da se crkva vrati siroma0tvu

/ukidanje mise/ukidanje celi+ata/da se o+redi vr0e na narodnom jeziku1"anifest njemačkom narodu2Seljački rat /#$3$&propao/ T& "4ncerSI"ONI5/PRO65 PO'O75IN6('(8EN9I5/PRO65 OPROST 8RI5E)

('RI9) !*IN8'I/ :vicarskaEvangelistička crkva&#$$$& mir u (8S;(R8(/ravnopravnost protestanatai katolika5ean 9alvin<=rancuska>/predestinacije? da su nekipredodre@eni za pakaoA a neki za raj =RN9(SK/)ugenoti?protestanti/ po+ila iB jeKatarina "edicci #$%3&godine ;artolomejska noC 33D3&

kolovoza

EN8'ESKnglikanizam /)enrik FIIIAsuko+io se sa papom po0tomu nije dozvolio razvod +raka& !akon osupermaciji?vrBovni poglavar crkve je kralj/(nutar nglikanske crkve javlja se pokret

P(RITN9 te su oni #$G%& osnovaliPrez+iterijansku crkvu

7/21/2019 Protestantizam

http://slidepdf.com/reader/full/protestantizam 9/11

(FO6 H Protestantizam i reformacija

Protestantska reformacija je pokret, tj. pokušaj da se reformiše katoli!ka crkva. Pokrenuoga je /artin #uter 1%1. godine, a završen je )estfalskim mirom 160. godine. anas postoji mnogo protestantskih crkava, od kojih ćemo ovde pomenuti samo najveće?luterane, kalviniste, anglikance, baptiste, metodiste, prezbiterijance. 7eformacija je

 prouzrokovala strašne ratove, dovela do ogromnih promena i podela, pre svega u Evropi,i nemoguće ju je razumeti bez detaljnijeg objašnjenja društvenih okolnosti u periodu od10. do 16. veka.

Btkriće sveta i !oveka i razvoj individue predstavljali su dve glavne teme renesanse u periodu od 10. do 16. veka? GJovek je postao duhovna individua i sebe je prepoznao kaotakvogH. ;li za renesansne mislioce ideal ili oli!enje univerzalnog !oveka je i dalje bio:ristos, a hrišćanstvo jedina univerzalna religija. $taviše, Grenesansa, koja ustanovljavanovi pojam ljudskosti, umetnosti i knji"evnog i nau!nog "ivota, ne nastaje iz suprotnosti prema hrišćanskoj religiji, već iz pune vitalnosti religijske obnoveH. /oglo bi se u tomsmislu reći da je renesansa predstavljala period u kome srednjovekovnu ideju hrišćanstva

nije zamenio nikakav sekularni, tj. svetovni, humanizam, već obnova i razvoj duhovnostiu pravcu jednog religijskog humanizma.

Sadr-aj 

4)B Protestantizam i reformacija -1 Pojava i širenje luteranstva po #eonaru 0& ;naliza teoloških osnova reformacije i mehanizama širenja luteranstva D;(#94J;( Protestantizam i druge crkve 1&#5CE7;C47; 10

7/21/2019 Protestantizam

http://slidepdf.com/reader/full/protestantizam 10/11

Poznato je da je idejni začetnik protestantizma +io +iv0i katoličkikalu@er "artin 'uter <#J/#$G>& liA pokret koji je on začeou+rzo je počeo da se raslojava i diferencira prema stale0kiminteresima učesnika

/etod koji sekta 7ije! "ivota koristi u pridobijanju novih vjernika prilago3en jesenzibilitetu mladih ljudi, pa se propovijedi odvijaju uz pratnju orkestra profesionalnihmuzi!ara i u!ešće velikog hora, ponekad i profesionalnih igra!a

Po!etkom Q)5 veka, tj. 1%1. godine, u ema!koj se javlja pokret poznat pod imenom reformacija ili protestantizam. (ao i patarenstvo, husitski i sli!ni pokreti u srednjemveku, u ovaj pokret je pod plaštom religioznih reformi izra"avao duboka socijalna previranja i u duhovnom smislu bio je posledica slobodarskog i kriti!kog duha renesanse.

(ako isti!e >rancuz Fan @uase, u svojoj knjizi LProtestantizam kratka istorijaL, samizraz pokreta poti!e sa sednice 7ajhstaga *nema!ke skupštine+ iz 1%&'. godine, kada sušestorica knezova poslanika, u ime 10 gradova koje su predstavljali, napisali? LBvim pred @ogom, našim jedinim =tvoriteljom, Daštitnikom, Btkupiteljom i =pasiteljom, kojiće jednog dana biti naš sudac, a isto tako pred svim ljudima i stvorovima koji se nikakone sla"u s nama niti pristaju uz nas, u svoje ime i u ime sviju naših, protestujemo  protivsvih stvari koje su u predlo"enom dekretu iz =peiera suprotne @ogu, njegovoj svetoj re!i,našoj dobroj savesti i spasenju naših dušaL. akle, od tog protesta protiv, po njima, bezbo"ni!ke odluke skupštine, poti!e i naziv protestantizma.

'uter idejni začetnik 

/e3utim, poznato je da je idejni za!etnik protestantizma bio bivši katoli!ki kalu3er/artin #uter *10-I1%06+. ;li, pokret koji je on za!eo, ubrzo je po!eo da se raslojava idiferencira prema staleškim interesima u!esnika. Cako je #uter postao zastupnik umerenegra3anske frakcije, ni"eg plemstva i jednog dela velikaša. asuprot njemu,revolucionarno krilo protestanata predvodio je Comas /incer *10'8I1%&%+, koji je ujedno bio i vo3a selja!kog ustanka u ema!koj 1%&%. godine.

Bvaj pokret pojavljuje se i u =loveniji, :rvatskoj i 5stri, kao i u jednom delu )ojvodine,ali nije pustio dublje korene, jer ga je (atoli!ka crkva u krvi ugušila. 7adi borbe protiv protestantizma, 1%-0. godine, u (atoli!koj crkvi je osnovan poseban red tzv. ruštvo

5susovo poznatiji pod nazivom jezuiti. a podsetimo da je ta crkva, pre toga, osnovalaredove za borbu protiv pripadnika sekte patarena dominikance i franjevce, a zatim jeosnovala posebne redove LduhovnikaL za borbu protiv muslimana, poznate pod nazivimatemplari, te ivanovci ili hospitalci sv. 9ovana *danas poznati kao /alteški vitezovi+, dok  je za borbu protiv =lovena osnovala ema!ki riterski red.

/e3utim, protivljenje (atoli!ke crkve i istrajan rad jezuita na suzbijanju luteranske ireformisti!ke crkve nisu glavni razlozi za relativno mali broj pripadnika protestantskihzajednica na prostoru prethodne i sadašnje 9ugoslavije.

7/21/2019 Protestantizam

http://slidepdf.com/reader/full/protestantizam 11/11

7azlog je, pre svega, u !injenici da su tri vodeće konfesije? pravoslavna, katoli!ka iislamska ostavljale relativno malo prostora za delovanje novih crkava, pa su sledbenici protestanata vrbovani, uglavnom, me3u nacionalnim manjinama? emcima, /a3arima i=lovacima. 5pak, na osnovu dostupnih podataka, mo"e se reći da u našoj zemlji deluje pet protestantskih crkava? Evangelisti!ka *luteranska+, 7eformatorska *kalvinisti!ka+,/etodisti!ka, @aptisti!ka i :ristova crkva.

=ve ove crkve su nastale u periodu reformacije ili neposredno nakon nje, ali, uglavnom,

kao opozicija (atoli!koj crkvi. 7elativno su se brzo širile po Evropi i ;merici, usputformirajući regionalne i svetske centre. Bve veroispovesti su kod nas prenete prekonacionalnih manjina, nastanjenih na teritoriji koja je nekada pripadala ;ustroI4garskojR

RProtestantske crkve koje se nalaze na našem prostoru, povezane su u Ekumenski savet protestantskih crkava sa sedištem u Fenevi, dok je =vetski savet protestantskih crkavalociran u jujorku, u =;.