Petar Koi

Razvoj proze u periodu moderne

Novine koje zahvataju knjievnost u razliitim stilskim formacijama najtee i najsporije prodiru u prozu i u veim i razvijenijim knjievnostima od nae.

Posle Vukove reforme nastupa doba dominacije poezije; u realizmu prozni anrovi preuzimaju primat, ali je to bila anahrona proza u odnosu na evropski realizam. Nai realistiki pisci su okrenuti selu i seoskoj sredini, njenim dijalekatskim govorima i tipovima. Dezintegracija realizma poinje 80-ih godina XIX veka (''Veiti mladoenja'' 1878. opisuje Sent Andreju, gradsku sredinu i gradski nain ivota; Lazarevi i njegove pripovetke ''vabica'', ''Vetar'', ''Verter''; Matavuljeve ''Beogradske prie'' i prodor misticizma). Pripovetku, kao dominantan knjievni anr, zamenie prvi moderni romani.Pojavu moderne u prozi obeleie 1910. Stankovieva ''Neista krv'', prvi na moderni roman koji je ukljuen u svetsku knjievnu riznicu. Potom 1912. u celini izlazi ''Bespue'' V. Milievia kao prvi obrazac modernog romana kod nas. 1914. se pojavio ''edomir Ili'' Milutina Uskokovia, prvi moderni roman o Beogradu. Ruralna sredina potisnuta je urbanom.

I pripovetka poinje da se menja: od Koievih impresionistikih elementa koji prodiru u proznu strukturu do Isidorine esejizirane proze.

U moderni dobijamo i prve obrasce modernog putopisa u Duievim ''Gradovima i himerama'' i Isidorinim ''Pismima iz Norveke''.

Realizam je tekovina devetnaestovekovnog pozitivizma. Otuda su objektivne injenice ono to je vano kako u nauci tako i u knjievnosti. Stvarajui knjievni lik, autor se trudi da prikupi to je vie mogue karakteristinih pojedinosti kako bi njegov knjievni lik prerastao u tip. Zato realizam donosi tipiziranu a ne realnu sliku sveta. U realistikoj pripoveci i romanu fabula ima sredinju ulogu, a sie je jasno izveden. Sve je u realizmu reljefno. Postupci likova su uvek motivisani odnosno njihovi postupci i ivotne situacije su psiho-socijalno uslovljeni.U prozi moderne sie se potiskuje, a likovi su individualizirani dok su njihovi postupci psiholoki motivisani. Dok je u realizmu drutveni poloaj junaka osnovni pokreta njegovih postupaka, u moderni su to unutranja deavanja u junaku. U Stendalovom ''Crvenom i crnom'' ilijen Sorel sve to poduzima, poduzima da bi napredovao na drutvenoj lestvici, dok u romanu Veljka Milievia ''Bespue'' Gavra akovi naputa Zagreb pod utiskom unutranjeg preokreta odnosno pred egzistencijalnom zapitanou: Ko sam ja? Ko su ovi ljudi? Kakav je svet oko mene?

Knjievnost iz vremena moderne asimiluje i filozofske ideje svog vremena. Krajem XIX i poetkom XX veka evropska kultura je obeleena Nieovom filozofijom, ubistvom boga i proklamovanjem nadoveka kao i Bergsonovim uenjem o intuiciji. U isto vreme, na polju psihologije, Frojd konstituie psihoanalitiku kolu koju e kasnije dalje razvijati Jung i Ranke.

Na prozno stvaranje u doba moderne u velikoj meri utie i francuska impresionistika kola slikarstva: Mone, Sezan, Sisli, Mane itd. Impresionistiki slikari su izazvali prevrat u umetnosti onog trenutka kada su napustili slikarski atelje i otili u prirodu. Na taj nain promenjena je celokupna dotadanja slika sveta - istie se samo ono to je trenutno dostupno ulima a ne ono to je rezultat naeg iskustva.U srpskoj moderni elemente impresionizma prepoznajemo kod Koia (Kroz maglu, Kroz svetlost, U magli, Mrguda), ipika (Antica), Stankovia (U noi), orovia (Na vodi).

Najznaajniji francuski prozni pisac koji se u vreme realizma spustio na dno drutvene lestvice smatrajui da je u knjievnosti nuno opisati ono to je fiziko, fizioloko, bioloko u oveku i oko njega, bio je Emil Zola. Zola je zaetnik naturalistike kole koja u naoj knjievnosti nije postojala pa zato moemo govoriti samo o postojanju naturalistikih elemenata ili naturalistikog stilskog kompleksa. Naturalistiki elementi su najoigledniji u pripovetkama Bore Stankovia mada ih uoavamo i u Koievoj ''Mrgudi'' (njena nasledna ''slatka krv''). Ovaj stilski kompleks kod Stankovia uoavamo i u motivu odroavanja ili neiste krvi u albumski komponovanoj zbirci pripovedaka ''Boiji ljudi'' kao i kod orovia u pripovetkama ''Pod peinom'' i ''Na vodi''. Kao sekundaran, samo povremeno prisutan motiv nalazi se u okvirima romana ''Neista krv''.

Odlike impresionistike priovetke:* Impresionizam potiskuje sie u drugi plan.

* Lik se najpre prikazuje spolja, neodvojiv je od pejzaa u kom se nalazi - sve je zasnovano na metonimijskom odnosu izmeu lika i okoline. Mi ne moemo da znamo ta lik osea. Mi to samo moemo da nasluujemo iz njegovog pogleda ili ponaanja. Osamostaljivanje take gledita junaka u odnosu na pripovedaa put je od impresionizma ka ekspresionizmu.

* Ako je pripovetka data u 1. licu jednine (Koi ''Kroz maglu''), onda je kompozicija pripovetke kao i sve to se u njoj prikazuje uslovljeno trenutnim poloajem pripovedaa jer se prikazuje samo ono to pripoveda u datom trenutku vidi.* O likovima sudimo samo na osnovu pripovedaeve take gledita - pripoveda je medijum preko koga saznejemo neto o liku. U modernoj pripoveci i romanu relativizam zauzima mesto dotadanjeg racionalizma.

* Struktura moderne pripovetke je fragmentarna, nema dosledno sprovedene uzrono-posledine veze meu dogaajima.

* Prvi put se u impresionizmu javlja lik-profil odnoslo liko koji nije dat u celini. Na primer u Koievoj pripoveci ''Kroz svetlost'' pripoveda posmatra Vidu dok spava. On, oigledno, stoji na pragu sobe dok ona lei na krevetu, na boku. Iz svog poloaja pripoveda ne moe da je vidi celu niti se ona, u svom poloaju, da sagledati cela. On samo vidi igru sunca po njenoj mramornoj koi, grudi koje se podiu i sputaju, lice i koulju koja puca. 1.Petar KoiI knjiga, 1902, Sremski Karlovci

II knjiga, 1904, Zagreb

III knjiga, 1907. u izdanju SKZ

''Jauci sa Zmijanja'', 1910, Zagreb

Skerli o Koiu:* Prva knjiga sadri 7 pripovedaka: Jablan, Kod Marinkovog toka, Grob Slatke Due, Zulum Simeona aka, Istiniti zulum Simeona aka, uriin zapis, Mrguda* Pripovetke su vedre i pune ivota a Koi je ocenjen kao pisac stvarnog i originalnog talenta.

* Druga knjiga iz 1904.

* Po Skerlievoj oceni pripovetkama provejava duh zdravlja i snage, plahost mladosti

* Mane - previe obraa panju na slikarski pejza koji je obino okvir nekog jakog lirskog oseanja; poredi Koia sa impresionistikim slikarima.* ''Kroz maglu'' i ''Kroz svetlost'' - podsea na slikara koji u trenucima umetnike izgubljenosti pie lirske novele, on slika reima* Veliku panju Skerli je posvetio Koievom jeziku koji je okarakterisao kao ist, gorski lep.

* Trea knjiga iz 1905.

* Pripovetke koje su ule u treu zbirku izlazile su tokom 1904. u SKG, u ''Delu'' i u ''Politici''.

* Pripovetkama dominira iskrenost, lirizam, sveina, kristalno ist jezik.

* Preovlauju prie o Simeonu aku

* Novina - Koi je pesimistian, melanholian kao u ''Pjesmi mladosti'', ''Jelikama i omorikama'', ''Jajce'' i ''U magli''.

Dui o Koiu:* Igledao je vie kao bosanski ustanik nego kao bosanski pisac. Vie se oekivalo da e pobuniti Krajinu i popaliti turske ardake nego da e napraviti prevrat u srpskoj noveli.* Koi je otkrio jednu novu srpsku zemlju, sa novom srpskom duom, nezadovoljnom, ogorenom, osvetnikom, previe vezanom za kosovski ideal i obiliku pravdu.

* Koi je pripoveda bosanskog sela u kome je jo iva epska tradicija.

* Do pojave Koievih pripovedaka srpska seoska pripovetka nikada nije otila dalje od anegdote niti se slika ikada razvila u dogaaj. Naa seoska pripovetka je, do pojave Koievih pripovedaka, vie priala o onome to se dogaa na selu nego o onome to se dogaa u dui seljaka, vie je bila etnologija nego psihologija. Dui insistira na injenici koju oigledno ne poznaju nai pisci da je seljak sloena linost kao ovek iz bilo koje druge sredine ili drutvenog sloja. Jedini nai pripovedai koji su dali sliku pravog seljaka pored L. Lazarevia bili su ipiko i Koi.* ta je zajedniko Koievim i ipikovim seljacima koji potiu sa razliitih geografskih taaka? Grad nije uneo pometnju u njihove navike niti je deformisao njihovo prvobitno oblije. Sa Koiem i ipikom poela je naa prava novela o naem pravom seoskom oveku.* Do Koia srpska pripovetka je bez boje i bez svetlosti. Koi je vie slikao nego pripovedao, njegove prie nemaju dovoljno ni fabule ni radnje, to su opaanja a ne dogaaji.

* Najvei deo svog eseja Dui je posvetio Koievoj seoskoj pripoveci i pravljenju paralele izmeu srpskih i evropskih seljaka.

Isidora o Koiu:* Isidora trai odgovor na pitanje zato e Koi i pored svog naglaenog patriotizma, borbe za pravdu i slobodu ostati aktuelan i uvek itan ak i tada kad njegova borba proe i dugo oekivana sloboda doe.

Koi predstavlja tradiciju, srpsko ime i kosovski zavet u smislu narodne prave i produene tragedije. Isidora moda ni sama nije bila svesne zastraujue istine kada je zapisala da je Kosovo, kao sininim venog srpskog stradanja, neprolazno, da je ono neprekinuti lanac koji se uvek pretvara u novu tragediju.

* Isidora konstatuje da je Koi bio nacionalni pesnik i borac ali, sreom, u njegovim delima preovlauju i druge komponente - ''romantika'' i ''ulnost'' koja je Koia ''marila'' i ''harala''. Velika Koieva romantika su prie inspirisane Bosnom ''mistinih mukih snaga'': o bosanskom seljaku, bosanskom biku, bosanskom godinjem dobu ili planini.

* U najboljim Koievim pripovetkama dominiraju krupne, epske, muke figure. U jednoj je ''ovek orluina'', teak kao kamen i veran do ludila (Mraajski proto); u drugoj ''ovek pokretan alkoholom'' koji mata slavne stvari i stoji u sred jada ivota, koji mea neprikosnovenu prolost sa komedijom sadanjosti (Simeun ak); trei je David trbac, advokatski mozak bosanskog seljaka.

* Malo je ljubavnih motiva kod Koia. Isidora jedino izdvaja lik i prirovetku ''Mrguda''. Mrguda je ''koievsko eljade na enskoj strani'', goropadna, strasna, ''potee kao rogata''. Po Isidorinom miljenju pravi pokazatelj istinskog lica Koieve umetnosti jeste odsustvo ene. To pokazuje da Koi zanemaruje i svoj i tui ivot i poznaje samo ivot Bosne. Koi je ovek jedne realnosti, za njega je Bosna i zemlja i ena i umetnost i nauka. I njegovi junaci su junaci jedne realnosti. Oni su tamni i suvi, ''bez iznutrice'' - kakav je Mraajski proto ili ''sa iznutricom'' u koju se samo rakija lije kao lik Simeuna aka. To su likovi kao iz bajke - ive bez novca sa nekim idealom ili inatom i upravo su oni sutina Koieve umetnosti. Po Isidorinom miljenju, iako ih naziva likovima iz bajke, ti likovi su zaista postojali u realnosti - hermetiki zatvoreni ljudi u jedoj realnosti.* Koi nije bio veliki satiriar zbog spostvene prevelike boli i gneva. Zato u njegovom ''Jazavcu pred sudom'' nema pravog pozorita jer su sve linosti, osim Davida, statisti, nema scenskog sudara meu karakterima.

* Koiev bosanski svet voli obiaj nonog sedenja oko kotla za peenje rakije. To su muke sedeljke sa mukim razgovorima, sa probanjem i pijenjem rakije. Tu se ponavlja ono to se ne sme zaboraviti. Takav je i kotao kod manastira Gojenica gde sve mirie na ''uveli bosiljak i sveto miro''. To je mesto gde se u razgovoru uva i naa istorija i naa rakija. Tu se vode razgovori o silama dobra i zla, o bojoj pomoi i narodnim dunostima.* Isidora smatra Mraajskog protu najkoherentnijim Koievim likom, likom bez ijedne pukotine. Njegova suta suprotnost je Simeun ak. On je lik bufonskog tipa, poremeena linost i simbol haotinog ivota. Neka vrsta propalice ali bez tragedije propadanja jer on sreno ivi u svojim matarijama. On pria i glumi dogaaje lepe i verovatnije od onih to su bili. Simeunova pria je sinkretian spoj narodne epske pesme, crkvenih knjiga i snanog seljakog argona. Ta pria svakome godi jer njegovi sluaoci znaju kako da je tumae i sluaju jer, kako kae Simeun, ''da nije ale, eglena i ove blagoslovene muenice'' pola sveta njihovog nesrenog otaastva bi poludelo i silo s uma. Simeun je ''zemlja i krv'', jedan od epskih tipova nae poezije. On je tip aljivog epa i zato ne treba da udi to je Koi oko njegovog lika ispleo 5 pria. Sve scene su dosledno bufonske: gozba, borba, podvala. Isidora proglaava Simeuna junakom naeg nacionalnog aljivog epa, uz jednu, dve pozitivne crte on ima niz negativnih i tako mora biti jer bi sa mnogo i dosledno isticanim nacionalnim vrlinama aljivi junak prerastao u traginog i tako postao smrtan a aljivi junak je uvek i svugde besmrtan. Pria o Simeunu ne moe da bude zavrena jer ona ne pominje starost i smrt. Isidora Simeuna naziva alegorijom o mati narodnoj. Ono to Simeuna izdvaja od junaka drugih aljivih spevova jeste injenica da on ne mari za lini ivot, on nema uz sebe draganu ili druga, on ivi po skrivenim zakonima volje svog naroda i zato je on zagonetka.Andri o Koiu:* Zemlja: sa malo obradivog tla, sa monstruoznim kmetovskim sistemom, to je zemlja u kojoj se Koi rodio - iveo je i umro u ropstvu.

* ta je Krajina? Teritorija na tromei Bosne, Like i Dalmacije; ugroen kraj, vrsta bedema osuenog na venu odbranu i rat; ''krajiniti'' = buniti se

* Ljudi: spolja - ljuto, nemirno, goropadno, tvrdoglavo i bogu se samo glasno moli; iznutra - teko se daju sagledati iznutra ali su nosioci drutvenih i moralnih kvaliteta.* Andri je pronaao prototip Koievom Simeunu aku - Gavra Vukovi, samouki trgovac i bosanski narodni predstavnik za koga Koi moda nije ni zna jer je Vukovi umro one godine kad se Koi rodio.

* Po Andrievom miljenju Koi je na jedini moderni pisac kod koga je veza i obaveza prema zemlji iz koje je potekao toliko jaka da nadmauje sve ostalo.* Zato Koi smeta svoj knjievni svet u planinu i ispod planine? Jedino se tu, u 5 vekova okupiranoj Bosni, mogao zadrati Krajinik u svom autentinom, neizmenjenom, gotovo arhetipskom obliju. Jedino je tu on ono to jeste (siromah bogat gordou) i ono to vredi. Njegova najvanija karakterna crta je da ''nikoga ne benda'' = nikoga ne poznaje, ne zarezuje ga.

* Mane Koieve pripovetke - gotova i unapred formirana slika sveta, izraajna sredstva i mogunosti su tek tolike da bi se tako zamiljen svet mogao transponovati u umetnost, celo knjievno delo je stavljeno u slubu ivota i odreenih ivotnih potreba. Koliko je Koii bila vana mo rei i izraza pokazuje i pismo Jovanu Cvijiu kome se on ali to nije geograf ili istoriar jer bi tako bolje mogao ''iskititi'' zanimljivu oblast Zmijanja. itavo Koievo delo poiva na ''uskoj platformi'' jer Koi ne vidi dalje preko bosanskog horizonta, u njega nema ak ni cele Bosne i zato Andri kae da se kod Koia osea izvesna ''guslarska monokordnost'', siromatvo tema i varijacija.* Ne treba zaboraviti da je Koi prvi, pravi pisac i umetnik iz Bosne i Hercegovine, pisac koji je uveo bosanskog seljaka u knjievnost i pisac koji je oiveo srpsku seosku pripovetku.

* Jezik: Koi je dobro osea i s pravom se bunio kada je stvar jezika i njegovog kvarenja uneo u skoro svako svoje delo. Stvar jezika je bila samo deo opteg pritiska i svoenja jednog naroda na nii stepen egzistencije pogodan za dominaciju i eksploataciju jer jezik je i zemlja i narod a ist jezik je jedina nada i uteha porobljenih.

Vebe:* Koi je rodonaelnik bosanske pripovetke, njegovi sledbenici su Ivo Andri i Branko opi. Prvi je uveo u pripovednu prozu prostor Bosne i sukobe u njoj, sukobe koji kod Andria dobijaju epsku snagu. Koi i opi su tvorci posebnog, parodijskog tipa junaka.

* Skerli je Koia nazvao lirskim realistom. Danas, komponentu lirskog moemo nazvati impresionistikom jer se impresionista zanima za utiske koji posmatrani predmet ostavlja na njega a ne na sam predmet. ''Impresionizam je egzaltacija ula''. Svetlost i pokret postaju opsesije impresioniste.

* Krajem XIX veka u Nemakoj, gde je Koi boravio na studijama, formirana je grupa ''Pokret zaviajne knjievnosti'' koja je insistirala na prikazivanju seoske sredine i seoskog pejzaa.

''Kroz svetlost''

* Pripovetka poinje opisom otre, vrele svetlosti. Karakteristika Koievog pripovedanja jeste erupcija epiteta kada opisuje svetlost i svetlosne utiske.

* Sinestezija - ulni nadraaj, miris pokree u junaku seanje.

* Defabularizacija - pripovetka ''Kroz svetlost'' nema fabulu, ona se odvija kroz nijansiranje razliitih ulnih utisaka.

* Pripovedanje je retrospektivno - pria neto to se desilo u prolosti. Sea se ene, Vide i erotskog, strasnog momenta. Koievi opisi su najerotiniji opisi srpske knjievnosti, posle Stankovievih. Pripovetka se zavrava slikom erotskog spajanja.

* U kompozicionom smislu otkrivaju se lirski postupci - refrensko ponavljanje ''Proljee, proljee''. Paralelno tee buenje prolea i buenje junakove strasti, otuda ni ime Vida nije sluajno odabrano - Vida je boginja plodnosti, pratilja boga Vida.

''Kroz maglu''

* Pandan pripoveci ''Kroz svetlost'' - lirska proza. Ovde se opisuje jesen i tragina sudbina ene zbog nezadovoljene strasti.

* I u ovoj pripoveci, kao i u prethodnoj, pripoveda je na konju, kree se to dinamizuje poloaj pripovedaa a samim tim se dinamizuju i ulni utisci.

* Motiv preuzet iz narodne poezije - udaja mlade devojke za starca a ona voli drugog. Devojka doivljava duevni lom zbog nezadovoljene strasti.

''Mrguda''

* Motiv ''neiste krvi'' - uzrok junakinjinog stradanja je njena estoka, nemirna i slatka krv. ''Neista krv'' je nasleena od majke.

* Ovo je najbolje komponovana Koieva pripovetka.

''Grob Slatke Due''

* Relja Kneevi je bio bogat ovek koji iznenada strada, njegova sudbina asocira na biblijskog Jova.

* Problem motivacije - zato Relja strada ne moe se dati precizan odgovor jer je to iracionalno, sudbinsko stradanje.

* Secana na groblju na kom se okupljaju umobolni i prosjaci vana u kontekstu Stankovievih ''Boijih ljudi''.

''Kroz meavu''

* Meava - tragedija izazvana zlim udesom. Momenat mistinog i iracionalnog koji se, ovaj put, javlja u prirodi.

''Mraajski proto''

* Iz ove pripovetke se najbolje vidi veza koja postoji izmeu ovekovog temperamenta i prirode.

''Kroz svjetlost''

* Nepersonalizovani, nevidljivi pripoveda u 3. licu jednine.

* Pripovetka nema fabulu, ona se razvija kroz nijansiranje razliitih ulnih utisaka.

* Poinje opisom buenja prolea: sve se preliva u svetlosti, svetlost je ''otra, vrela'', pod njim mirie zemlja a junak se sea, seanja mu ''snano zamiriu'' - sinestezija, meanje ulnih utisaka razara svet u kome je sada i otvara mu prolost pred oima - retrospektivno pripovedanje, seanje na ''doba delijanja i aikovanja''.

* Junak se pretvara u sopstvena ula, ona su izotrena, budna, nadraena. Dok vrela svetlost treperi i preliva se, on osea ''vrelo, grevito drhtanje'' - nagovetaj erotskog.

* Junak je na konju, doivljaj prostora u pokretu. Meutim, iako se kree ustvari je fiksiran jer ne oseamo drugaiji doivljaj prirode od onog koji bi nam dao da mirno stoji.

* Transformacija prirode pod svetlou: svilenkasta vuna jaganjaca na suncu izgleda kao planinski sneg, a u daljini, na jednom proplanku istopljeni sneni smetovi kroz timorastu svetlost izgledaju kao ovce na planditu.

* Na suncu bljeti i han koji ga sea na njegovu ljubav Vidu kojoj i sada, sav eljan i uzdrhtao, hita.

* Erotska pesma o dojkama koje rastu i srcu koje ezne da se uda. Sve je napeto od iekivanja, junak drhti od poude. Svoja oseanja projektuje na prirodu koja se pred njim iri u svetlosti, ''umi, dre i strepi''.

* Impresionistika slika: reka Ponor bljeti na svetlosti kao ''rastopljeno srebro'', devojke peru ve a na njedrima im se presijavaju ''dukati, blistavi gerdani''. Srebrna reka - modro nebo - zlatni erdani = momenat apsolutnog bljeska.* Impresionistika slika: Vida spava a sunce se probija kroz prozor i igra se po njenoj mramornoj koi.

* Erotski san se pretvara u javu, erotsko spajanje dvoje mladih koje je toliko jako da ih dovodi do suza i nesvestice.

* Pripovetka dobija i lirsku komponentu refrenskim ponavljanjem: ''proljee, proljee''.

* Posle Stankovia najulniji opis enskog tela.

''Kroz maglu''

* Ako je u prethodnoj pripoveci dominirala svetlost, ovde dominira zvuk i specifina, priguena svetlost.

* Lirska proza.

* Personalizovani pripoveda u 1. licu jednine. I ovde je pripoveda na konju.

* Jesen je i magla, belasa se i leluja obavijajui ceo predeo. Magla doprinosi dinamizaciji doivljaja prirode - sve kao da ispada pred pripovedaa.

* Pripoveda zbog magle ne vidi ali zato uje: zveket gerdana, zvono na ovnovima i volovima, aloban zvuk obanske svirale, setnu devojaku pesmu - atmosfera puna mranih nagovetaja.

* Zima je u planini strana ako nema s kim da je deli. Ljubav odagnava strah i surova zimska no lako se pretvara u no nezasite strasti.

* Putnik-konjanik neprekidno prati tunu devojaku pesmu. Kada se pojavi pred njim, devojka e prestati da peva.

* Motiv nezadovoljene telesne strasti, motiv ludila: eljade se ''provie'' niko ne zna od ega. rtva je mlada Maruka za iji lik su vezana dva motiva: folklorni, udaja za nedragog i starog i drutveno-istorijski, Lako je otiao u vojsku a to je isto kao da je mrtav. Maruka je jezgro iz kog zrae i u kom se sustiu svi motivi pripovetke.

* Razgovor koji dopire iz magle otkriva Marukinu nesrenu sudbinu. * Iz njenog pogleda pripoveda ''ita'' strast i sreu o kakvoj je matala: ljubljenje, grljenje, grienje, ''divljano'' stezanje da ''kosti pucaju'' i ''snaga se uvija''. Strast Stankovievih junaka je uvek profinjena dok je kod Koia ona prodirua sila i uvek podrazumeva nagleenu erotiku.

''Mrguda''* Sveznajui pripoveda.

* Motiv naslednog: majka je seoska skitara, bila i ostala lepotica; u njihovom se ''plemenu'' samo kopilad raaju.

* Motiv ulnog, ispoljavanje nasleenog ''slatka krv''.

* Najlepa impresionistika slika u srpskoj moderni: Mrguda pere ve na reci, voda i svetlost koja se bljeska, vazduh ist kao ogledalo, bljeskaju se erdani na Margudinom vratu; veliki kontrast - crvena krv na beloj maramici - dokaz ljubavi. Koieve junakinje vole surovo i strano, plae i sebe i onoga koga vole.

* Mika ide u vojsku.

* Mrguda lei i eka dragog, meseina blista, soba mirie. Moli boga da je spase sopstvene snage i vatre a ujedno moli boga da joj doe dragi.

* Momenat preutanog - na zgradi krinue vrata, vetar stade, sve se utia - preutano je da je Mika doao.

* Vremenska distanca je i grafiki naglaena. Mrguda se ubila da ne bi bila jo jedna iz ''plemena'' koja je rodila kopile. Narodno verovanje, samoubica navlai bedu na selo, grad.''Kroz meavu''

* Pripovetka o starozavetnom Jovu, Relji Mlaslariu iz Krajine.

* Pripoveda je sveznajui.

* Uvodni deo je ispripovedan prospektivno: starac i deak Vujo naputaju grad neuspevi da prodaju kravu da bi kupili svee za zadunice. Kult mrtvih snaan i danas u naoj kulturi.

* Mistine slutnje od poetka dominiraju pripovetkom: kreu u selo a u prirodi ''kao da se neto potajno i podmuklo sprema''.* Retrospekcija: nekadanja srea, ugled i bogatstvo Relje Maslaria. Po svom uvenju dospeo je u narodne poslovice i zdravice, izgledao je kao beg: modro odelo, crven al, srebrne toke. Neprestano ga je morila slutnja da se njegovo bogatstvo uveliko preliva.

* Poe mu skapavati stoka a potom i eljad.

* Koievi ''boiji ljudi'': Blentavi ele, Ludi Krstan

* Priroda je katalizator ovekove nesree, dovrava ono to je mistini udes zapoeo.

''Grob Slatke Due''

* Ove dve pripovetke (prethodna) osim gotovo identinog sadraja povezuje i motiv iracionalnog stradanja. Zato strada Relja Maslari? Zato strada Mija, Slatka Dua? Ne znamo, to ju sudbinski udes, nema racionalnog odgovora.

* Ovde je posebno interesantno pripovedanje:

- poinje personalizovani pripoveda u 1. licu jednine koji je i sam uesnik u radnji, dodue samo u okvirima pripovedanja a tokom radnje je slualac.

- pripovedanje preuzima Dule, seljanin, svedok Mijine nesrene sudbine.

* Pria o zlim zimama koje odnose ivote u bosanskim planinama asocira na nesreno stradanje Slatke Due. Opis predle: ''Sve je ljuto, nemirno, goropadno i tvrdoglavo na ovoj planini i ispod ove planine. U nas je rijetkost pitom i 'vamo pokoran ovek''.

* Realistiki rudiment: selo strada tj. seljak od popa, kneza, ''zakona''.

* U stradanju Slatke Due prepoznajemo mitsku vezanost oveka za svoju zemlju, svoje ognjite, kuu i zla kob koja stie one koji to napuste i ugase ognjite. O slinoj vrsti vezanosti pisae V. Petrovi.

''Mraajski prota''

* Personalizovani pripoveda, Stevica, pria o zloj udi Mraajskog prote: ne voli nikog i ne trpi nikog, nikom ne veruje. Pati od manije gonjenja.

* Stevica sve ovo pria svom drugu koji e potom preuzeti ulogu pripovedaa.

* Slika vidno poremeenog oveka: blesasto zuri u neto, oi mu mutne, prestravljene, pogled nemiran i rastrzan. Pui cigaru za cigarom, pria sam sa sobom.

* Kada opazi pridolice obuzme ga bes i drhtava uznemirenost.

* Trei pripoveda: prota pria kako se osvetio svojoj eni.

''Jelike i omorike''

* Opis planinskog pejzaa u prolee: sve je okupano svetlou, mirie prvo cvee.

* Kontrast: ukoena i skamenjena jelova uma, tuna je i zamiljena, ne raduje se ivotu.

* Pojavljuje se ovek, u prirodi prepoznaje sopstvenu tugu i pesimizam.

* Alegorija: sudbina prirode je sudbina Koievog naroda: njihove iljate bodlje su sleene suze a veito zelena boja je veita enja za proleem koje nikada nee doi.

''Pjesma mladosti''

* Pripoveda u 1. licu jednine, ispovest imaginarnom sagovorniku.* Desilo mu se neto ne zna da li je java ili san = karakteristika moderne proze.

* Jesen, planinski drum, ki, pono, drhtavi zvuci iz divljine - ambijent najavljuje udan, nesvakidanji, pomalo zastraujui dogaaj.

* San u kome sanja da je zaspao i probudio se. Ono to budan vidi sutradan (a jo uvek spava): magla, uje se zveket zvonaca na konjima koji pomiu drumom; ljudi kao mrtvaci, sve je na njima ledeno, ukuoeno, beivotno, korak im je teak, oi bez sjaja, ruke mlitave, malaksale, nemo promiu pored njega.* Iz daljine, kroz maglu dopire bolna devojaka pesma kojom poziva dragog na ljubljenje i grljenje. Glas je iznemogao, promukao, polupijan.

* Pesma mu je poznata, sea se da je uo ali ne zna kada.

* Stiu bela kola, s belim konjima i belom prilikom u njima - aluzija na smrt.

* Mladost je predstavljena kao devojka na izdisaju, na njenim grudima je velika jesenja rua sa potrganim liem. Njih dvoje zagrljeni piju i plau a s njenih grudi se iri miris uvelih rua i pogrebnog vina - smrt.

* Ambijent smrti: vetar jezivo zavija i cepa pramenove magle. Pesma o dragoj i dragom umire na njenim usnama, on nad njom dri upaljenu votanicu.

''Zulum Simuna aka''

* Vreme peenja rakije.

* Ambijent za priu, skaz - no, pee se rakija, treba dugo sedeti, loiti vatru i paziti na kotao, to je idealan ambijent za priu. Meu okupljenima nalazi se i nepersonalizovani, neimenovani pripoveda-slualac. Njemu se Mian obraa i pita ga da li je uo priu o Simeunovom zulumu na Bronzanom Mejdanu. Tako poinje pria. Da bi pria poela a kasnije se i nastavila Mian mora stalno da dotie rakiju Simeunu aku - rakija kao podsticaj za priu, time je nagoveten karakter priaoca i verodostojnost prie.

* Najpre se Simeun ali na loe vreme ili, kako se u narodnoj pesmi kae, ''poljednja vremena'' koja zamenie nekadanje slavno epsko vreme. Sve se ''izrodilo'' i ''preokrenulo''.

* Jedan od kljunih likova prie o Simeunu je ''neko u mraku'' / ''neko iz mraka'', on obino upuuje cinine, podrugljive komentare na Simeunovu priu, veto ga hvata u lai ali i dalje slua priu.

* Simeun, kao svaki vrsni laov, podvlai istinitost svoje prie. On navodi ''tano'' vreme kada se dogaaj zbio, nastoji da ''tano'' navede uesnike i ''svedoke'' (pokojnog Partenija koji moe ''potvrditi'' verodostojnost njgove prie!).* Simeun se, sasvim uslovno, moe dovesti u vezu sa Plautovim ''hvalisavim vojnikom'' s tim to on, za razliku od Plautovog junaka, nigde ne pokazuje straljivost. S druge strane, kod Matavulja pronalazimo slinu figuru, Iliju Bulina, koji ispreda fantastine prie. Za razliku od Bulina Simeun se rado vraa u prolost, njega ne interesuje blago i bogatstvo kao Bulina, ve podvig po sebi. On je epska figura u vremenu koje nije epsko, bosanski Don Kihot. Njegov pandan u epskoj poeziji bio bi Budalina Tale.

* Partenije alje Simeuna da se osveti Majdancima za sav preanji zulum koji su inili njihovoj ''svetoj abi''.

* Simeun prekida priu samo kada opominje Miana da ulije, da bi pria lake potekla.

* Simeun treba da ode meu Majdance preobuen u vabskog generala i osveti im se ''kako ga pamet njegova ui''.

* Kao u narodnoj pesmi - opremanje junaka na megdan: ovali akire, izme preko kolena, sabljetina po zemlji se vue, na glavi krljaina, kabanica i zlatna puca. Kad se ogleda na senci, isti general.

* U domen Simeunovog ''junatva'' pored ''pameti'' spada i njegovo ''poliglotstvo'': grki, arapski, kaurski i karavlaki.

* Na Majdanu sve ivo premire od straha pred njim. Jednom Turinu odsee glavu i trupina mu stajae uspravno sat vremena a mrtva glava zbori o Bosni koja se ote sultanu.''Istiniti zulum Simeuna aka''

* Koi ne naputa dijalekatski govor svojih seljaka koji je, ovde, upotrebljen u humoristike svrhe ali i kao sredstvo karakterizacije likova.

* Mian pripoveda o stvarnom Simeunovom zulumu.

* Simeun je odluio da se odmetne od vlasti, da postane ekija jer ''krvca je iz zemlje provrela'' ''zeman doo...za krst asni krvcu proljevati''.

* Ode Simeun ali se vrati. Epsko vreme je davno prolo. U meuvremenu sustigne ih gora nevolja - nigde u selu nema rakije osim kod Gavre Bradare koji im ne da ni kapi.

* Partenije smilja kako e se domoi rakije.

* Ponovo se Simeun transformie, u svojoj svesti on zaista postaje ekija, neumoljiv i nemilosrdan. Jedva se dozva svesti kad otpi malo rakije i shvati da je stvarnom svetu.

''Mejdan Simeuna aka''

* Rakija se pee a okupljeni ispituju Miana o Simeunovoj neobinoj udi: 30 godina je ak i jo se nije zamonaio, to je pravo udo jer je ''kabasto uevan''. Mian smatra da je za sve kriva njegova nepredvidljiva ud: za tren oka se promeni, podivlja, moe te na mestu ubiti ako je jai a ''meka je srca i podatne ruke'' - neuravnoteen, iaen iz stvarnosti.

* Dolazi Simeun i pria im o svom neobinom megdanu sa Asan begom-ekom, to je jedno ''istoriesko zbitije''.

* Simeun pria o mnotvu naroda koji se okupio pred manastirom Gomjenicom, o prieivanju i guslarskoj pesmi koja ba njega slavi.

* Simeun je potpuno izmeten iz prostora i vremena - umalo da obori kazan sa rakijom juriajui na Turke. Pripoveda, nevidljivi posmatra i slualac, tumai Simeunovo iaeno ponaenje - on prestaje da pije onog trenutka kada ga obuzme nekakav vatreni zanos, kada mu svi ivci trepere, kada ga ponese oduevljenje i kada svaki san izgleda kao istina.

* Simeun e ubiti Asan-bega tako to e ga terati da do iznemoglosti sjahuje i uzjahuje konja.

''Iz starostavne knjige Simeuna aka''

* Forma letopisa, mudronosnih, prorokih knjiga.

* Pria o Bosni, srcu i snazi srpskog otaastva u kojoj se na vlasti smenjuju Irini i Birini i nikako da se smene, da jedan sie a drugi da se popne na tron te tako ostae udo i ruglo naroda.

* Najavljuje dolazak kaluera, delije koji e u rakiji poiniti mnoga bogougodna dela i spae prebele nemanjiku zadubinu.

* Kada se vreme nad Bosnom izvedri pojavie se u svetlo-cenoj odei Mrko Unue Crnoga ora i donee blagoslov napaenoj zemlji.

''Rakijo majko''

* Na poetki Simeunova oda rakiji - rakija svuge treba i na domu i u zboru i u veselju i u alosti.

* Manastiru pomree stada ovaca i da ne bi rakije i monasi bi pocrkali od alosti. Kada Simeun ''protolkova'' starostavne knjige i od rakije mu se jezik odrei i druga pamet bi, seti se da mora ii austrijskom kapetanu na Kadinu Vodu da trai ''paso i dozvole'' da ide po svetu ''u pisanije'' da se ne bi ugasila ''prebjela'' nemanjika zadubina.

* Simeun se opet transformie u neustraivog generala. Uzda se jedino u rakiju da ovaj podvig sreno zavri.

* Austrijski kapetan je navodno uo za njegova junatva a Simeun kae da ne voli da ga hvale, dosta mu je to e se pria o njemu prenositi s kolena na koleno.

* Sukobljava se sa vojskom koju je Partenije sakupio mislei da je Simeun poginuo.

* Na kraju ipak dobijaju ''buruntiju'' da sakupljaju stado po svetu.

2.Ivo ipiko''Primorske due'' 1899. (Na povratku s rada)

''Sa jadranskih obala 1900.

''Sa ostrva'' 1903. (Cvijeta, Antica)

''Kraj mora'' 1913.

''Preljub'' 1914.''Na povratku s rada''

* Objektivni pripoveda (3. lice jedine) daje opoziciju selo-grad. koja e se provlaiti kroz vei deo pripovetke i koja predstavlja jednu od osnovnih tema ipikove proze kao opozicija kultura-priroda i koja postaje osnova iz koje izvire socijalna motivacija - realistika reminiscencija. B. Lazarevi smatra da ono to ipika odvaja od realistikih pripovedaa koji su, kao i on pisali o selu, jeste prikazivanje sela i seljaka u stvarnim drutvenim i ekonomskim uslovima (siromatvo spojeno sa prirodnim katastrofama) i drutveni poloaj seljaka kao roba. Pored kontrasta selo-grad ovde je data i fino nijansirana razlika izmeu radnika, nadniara Primoraca i Zagoraca. Zagorci stiu parobrodom, prvi korak koji naine na gradskom tlu odaje njihov mentalitet - strah od nepoznatog zato ''hrpimice'', u grupama kreu u varo, kreu se kao uplaene ivotinje - prirodni mehanizam zatite.

* Drutvena realnost - potpora i kovir socijalnoj motivaciji i potvrda da je psihologija horde opravdana - financijalna straa ih pretresa do gole koe, naroito zadirkuju devojke.* Ovom pripovetkom ipiko uvodi lik seljaka-nadniara. B. Lazarevi je zamerao ipiku to se mnogo oslanja na ulo vida bez zvuka ili mirisa. Ovom pripovetkom ipiko kao da ga demantuje.

* Deskripcija ima funkcionalnu ulogu, u vezi je sa oseanjima likova: majka i sin stoje ''kao uklesani'' u noi u kojoj vetar nosi hartije i smee, iti i kotrlja se to se nae vetru na putu, uje se deiji pla, jaki talasi udaraju u obalu, krkou i amore, zvuk vetra je tugaljiv i dopire do srca - poentirana slika.

* Kontrast svetlosti i tame - u mrkloj noi ''provala svetlosti'' iz kue u kojoj se cedi maslinovo ulje. Potpuno se pribliava psihologiji promrzlih - ugledavi svetlost oni ''vide'' u mislima veseli plamen i ''oseaju'' toplinu vatre. Instiktivno se kreu ka toploti - nagleeno prirodna reakcija.

* Socijalna motivacija - uslovi u kojima rade nadniari, kao slika pakla, zaguljivo, toplo, mlade devojke tuno pevaju i rade. To je rad koji ubija mladost jer nije u vezi sa prirodom, sa otvorenim morem ili na polju.

* Cvetin mu je strada u toku izgradnje crkve a sve pare im je uzeo lekar.

* Cveta i njen sin skupljaju masline; slika prirode koja aktivira sva ula i koja je u kontrastu sa ljudskom sumornom egzistencijom - sve je tiho i spokojno, uje se samo utanje i padanje maslina, vetar raznosi miris kadulje, vresa, mirie i raskvaena zemlja, nebo je crveno od zalazeeg sunca.

* Opet kontrastna slika - nemo oveka pred prirodnom stihijom - nevreme i kia donose bolest i jad, Cveta ne moe da radi a zaraeni novac se troi na preivljavanje. B. Lazarevi izdvaja scenu Cvetinog pokuaja da se ukrca na parobrod kao izrazito uspeno psiholoki izvedenu: Nema dovoljno novca za kartu ali joj je briga za domom privremeno odagnala brigu za povratkom; naino uverenje da e je primiti na parobrod i sa manje novca kada uju za njene nevolje; Zagorci sa vie iskustva u gradu je upozoravaju da se ne nada dobru; isterujuje sa parobroda; pokuava da se umea sa narodom ali je u poslednjem trenutku ponovo isteruju; sugestivno pokuava da vrati brod, on odlazi a njoj ostaje misao o kui i visoko podignuta nemona ruka. B. Lazarevi je smatrao da je ipiko napravio propust u motivaciji jer je Cveta sutradan ipak otputovala kui, meutim, ipiko je naglasio - brodom ija je karta jeftinija.

* Motiv slutnje koji ih prati kako se pribliavaju kui kulminira kada spaze otvorena vrata kue i meseinu koja ispunjava prazan prostor.

* Zavrna scena - uas praznog prostora na meseini - sugestivna i simbolina slika - mesec je prekrio kuu, polje i umu, nigde glasa a meseina prodire sve do praznog kreveta - mesta gde je pokojnik leao.

* Cela pripovetka je izgraena na kombinaciji izrazito slikarskih detalja i socijalnoj motivaciji.

''Cvijeta''

* Detalj kroz koji se uoava kontrast svetlost-tama, odnosno priroda-grad: ulice su tesne i sunce nikada ne prodire u gusto zbijene kue zato Cvijeta najvie voli da isti prozore da bi bilo koliko-toliko svetlosti u kui.

* Cvijetina udaja - more je ''crne slutnje'' - motiv preuzet iz narodne epske pesme ''enidba Maksima Crnojevia'', devojka je nagrena boginjama. Ipak, kako to B. Lazarevi naglaava, kod ipikovih junaka priroda i njeni nagoni (ovde ''prirodni zakoni ene da potrai ovjeka'') nadvladavaju.

* Scena pred ogledalom - igra svetlosti i tame, uveravanje u sopstvenu lepotu.

* Detalj koji otkriva Cvijetin karakter - trpeljive oi.

* Devojka je uznemirena zbog potencijalne udaje, pomisao na momka i proveravanje spostvene lepote nagovetavaju buenje ulnog i erotskog koje gradativno pratimo pri odlasku na vodu: pomisao na vojnike u kasarni; pogled na krmu u kojoj se iza crvenih zavesa ''pomamno'' vrte; bezoni pogledi vojnika od kojih drhti i bei.

* Simbolino - izlazak van zidina grada pribavlja oseaj slobode - sasvim suprotno Stankovievim junacima koji se izbezume od straha kada se nau van varoi.

* Povratak sa vode i opet nagovetaj erotskog - gde su devojke i vojnici ''sam kihot ivota i strasti''.

* Problem sa kojim se devojka suoava - kako ispoljiti svoju strast, kanalisati je, shvatiti i prihvatiti? U njenoj glavi se mnoe nerazumljive misli. Devojka pada u san i tada poinje retrospektivno pripovedanje: njeno detinjstvo i crnogorsko poreklo. Strana sudbina - majka umire, pooim je ostavlja u kafani, pijanice joj dosauju, a uvee je isteruju samu u no.

* Devojka se budi i pripovedanje se nastavlja prospektivno. Izaavi van grada ona uiva u suncu, ivotu koji izvire iz svetlosti. Njena priroda etiolira u gradskom mraku a na suncu ona se plai sopstvene radosti i sree. Penje se iznad grada da bi bila to blie svetlosti i suncu.

* Lajtmotiv svih ipikovih pripovedaka - bor samac i ovde kao i u ''Antici'' predstavlja junakinju koja e odbiti da ivi u skladu sa oekivanim pravilima.

* Ponovo retrospektivno pripovedanje - poznanstvo sa Spasojem koji takoe potie iz Crne Gore. Jo kao dete Spasoje joj se alio to mora da ivi van grada, sa stokom a ona je smatrala da je tu lepe nego u gradu gde je mrano kao ''u pilji''. Ova razlika nagovetava razlog njihovog potonjeg razlaza: ona je dete prirode i ne privlai je gradski ambijent kao Spasoja. Grad sputava Cvijetinu prirodu i ne da joj da ''da maha pustim mislima''. Cvijeta je zavolela Spasoja samo zato to je podseao na Loven, na kraj iz kog je sama potekla. On je za nju bio ovaploenje divlje prirode za kojom je sama eznula. Spasoje, meutim, odlazi u Ameriku.* Prospektivno - Cvijeta provodi vreme u pripremama. Njena enska priroda se raduje novom ivotu u Americi ali opet osea neizmernu tugu i ne zna zato.

* Kreui parobrodom ona osea kako je parobrod ''trga'' od obale, grada, prirode, zaviaja. Nesvesno, iz druge perspektive, opaa lepotu poznatog predela: prvi put vidi da su kue i vrtovi ureeni po nekom pravilu, limuni, pomorande, belo alo, visoke goleti, vrhovi planina koji se ljube sa nebom odakle je i ona dovedena.

* Poentirana scena - ne moe da gleda Loven a da ne misli o sebi - potpuna sraslost oveka i prirode.

* Razoarenje - Spasoje, kog je ona doivljavala kao ponosnog i snanog kao Loven, sad je smeuran i ugojen kao sva gradska gospoda. Njegovu divlju crnogorsku prirodu progutala je Amerika. I Spasoje je razoaran. Seao se Cvijete kao ''zgodne'' i ''snane'' a ona je bleda i izmuena od puta. Tragedija ljudi otrgnutih od zaviaja - on je u njoj eleo da vidi ono za im ezne: domovinu, prirodu, lepotu, sveinu. Spasoje otvoreno kae da ona nije onakva kakvom je zamiljao a ona samo eli da se vrati kui.

* Grafiki odeljen kraj pripovetke govori o Cvijetinoj starosti: ivi i slui kod starog gospodara, Spasoje se vratio i sad je gospodin. Iako sama, ona je srena jer nije iskorenjena. Samo joj se srce stegne kad vidi parobrod pun omladine koji kree za Ameriku.''Antica''

* Pripoveda je u 1. licu jednine. Pre nego to e upoznati Anticu, sluao je o njoj.

* Prelazi na prianje Anticine sudbine pa se tako i menja pripoveda - 3. lice jednine.

* Antica je ''mulica'', siroe, obanica na jednom ostrvu. Uiva u nesputanoj slobodi, suncu, vetru, moru, u igri sa vrnjacima. Potpuno su joj strane drutvene norme i pravila. Svaki odlazak sa ostrva u selo je gui i ona se urno vraa u Velu uvalu da se nadie slobode.

* Kao devojka shvata da ne moe vie sa deacima-vrnjacima da se igra ''mua i ene''. Razgovora sa ribarima i mornarima ali je plai pouda u njihovim oima. Ipak, ona tako voli da oseti muki dah i da mu se nemona preputa u sanjarenju koje je saie.

* Antica bi volela da ima porodicu ali ne eli da se pokori tuoj volji. Marko ne razmilja o ljubavi. Tano je da je Antica najlepa od svih devojaka na kolju ali je njemu vanije da je jaka, da ima jake ruke i da ume da radi - egzistencijalni momenat nadkriljuje sve druge.

* Bor samac ''odskae od ostalih drveta svojim ivim zelenilom''. Kao i Sofka i Antica ide nevoljno na venanje morena crnim slutnjama.* Prizor u crkvi: misli su joj nesreene, pogled vezuje za zraku sunca kao zraku izbavljenja. Pred oima joj seva bistrina i svetlost puine koju je ostavila. ao joj je to je u crkvi i sve se za nju svrava. Kaje se to je napustila ostrvo, misli na mornara sa Leventa. Pogled na svatove nagoni je da se stidi svojih misli.

* Ubrzo Antica shvata da se prevarila to se udala. Prekorava sebe to je postupila suprotno svojoj prirodi. Njena idividualnost, koju ona jasno osea, ugroena je u braku.

* Dok se Stankovieva junakinja Cveta raspameuje zbog sopstvene grenosti izjednaavajui strast i ljubav prema drugom sa grehom Antica ne moe da oprosti sebi greh koji je poinila prema roenoj prirodi.

* Opet bor samac - posrnuo je, grane su mu se savile od udara vetrova - jasno se iitava Anticina sudbina.

* Marko strada u oluji - ovekova nemo pred silama prirode, najea ipikova tema.

* Marko lei mrtav na alu a njegova ena sedi kraj njega i osea u sebi snanu volju za ivotom.

* Prospektivno pripovedanje se nastavlja u 1. licu jednine.

* Antica ima 70 godina, ivela je na svoj nain, u skladu sa svojom voljom i ne kaje se. ivi u razvalinama starog manastira jer ne trpi zatvoren prostor. Antica ima sedmoro dece ratrkane po svetu - poredi se sa lastavicom koja gaji svoje mlade a oni potom odlete ne pitajui se ko im je bila majka. Samo je smrt jaa od nje i ona e biti jedina njena granica.* Odlazei sa ostrva pripoveda baca pogled na Anticu - naslonila se na bor samac koji stoji na udaru vetrova, posrnuo ali jo stoji a pod njim se goliava ribarska deca kupaju i igraju - ivot koji se stalno obnavlja.

Vebe:

* ipiko je nepravedno zaboravljen pisac, poznaju ga samo istoriari i prouavaoci knjievnosti.* Moe se dovesti u vezu sa Simom Matavuljem, opisuje mediteransko podneblje.

* Poeo je da pie relativno kasno, tek nakon to je proitao pripovetke Janka Veselinovia.

* Kada se pojavila njegova prva zbirka pripovedaka hrvatska kritika ga je nazvala novom hrvatskom zvezdom. ipiko se tome usprotivio rekavi da je on srpski pisac.

* Za razliku od Koia koji je nazvan piscem bosanskih planina, ipiko je okarakterisan kao pisac mora. Dui izdvaja tri kljuna motiva ipikove proze: more, enu i glad; to su tri elemetarne sile sa kojima se ovek suoava na ovom svetu.

* Kao i za Koie i za ipika su tvrdili da je realistiki pisac. Pored socijalne motivacije, koja jeste realistika, javlja se i moderno, filozofsko promiljanje ivota kao i aktualizacija odnosa ovek - priroda koji je kljuan u ipikovim pripovetkama.

* 1899. izala je zbirka pripovedaka ''Primorske due'' u kojoj se nalazi i pripovetka ''Na povratku s rada''. U pripoveci su gradativno date tekoe sa kojima se suoavaju majka i sin. Socijalne nevolje praene su i prirodnim nepogodama - i kod ipika, kao i kod Koia zapae se sloen odnos prema prirodi, priroda kao elementarna nepogoda, priroda sa kojom se junak poistoveuje. Zato kod ipika deskripcija uvek ima funkcionalnu ulogu - povezana je sa oseanjima likova.* ''Antica'' - sukob izmeu nagonskog, strasnog i konvencija koje diktira sredina

* Kontrast izmeu Antice i Marka: on ima razroke oi a njene su iste i prozrane kao more.

* Motiv divlje prirode, slobode, nesputanog u prirodi i oveka u njoj motiv je koji se prvi put javlja kod Rusoa.''Cvijeta''

* Umetniki efekat ove pripovetke je jo izraeniji u odnosu na prethodnu.

* Na kompozicionom planu uoljivo je smenjivanje epizoda - sadanjost, prospektivno pripovedanje i prolost, retrospektivno.

* Ova pripovetka je kolski primer razlikovanja fabule od siea. Fabula je niz dogaaja koji su uzrono-posledino povezani, dok sie podrazumeva nain na koji su ti dogaaji predstavljeni u tekstu.

''Preljub''

* Dui pravi paralelu izmeu ove ipikove pripovetke i pripovetke ''U noi'' B. Stankovia

* Za razliku od Stankovieve pripovetke, ipikova je pomalo duhovita, njome dominira motiv preokreta a situacija se razreava na potpuno drugaiji nain nego kod Stankovia.

''Ivo Poli''* Pripoveda se retrospektivno vraa u vreme pada Carigrada; fascinira ga prostor i svetlost; postavlja pitanje ta u takvom prostoru podsea na boga - mistino i spiritualno prodire u pripovetku.

* Pripoveda na kraju konstatuje: u ivotu postoje samo dva puta - jedan je put sultana, drugi je put Franje Asikog. Trei put bi bio neka vrsta kompromisa prva dva ali to nije mogue.

3.Bora Stankovi

''Iz starog jevanjelja'', 1899. (U noi, Stanoja, Uvela rua)

''Boiji ljudi'', 1902.

''Stari dani'', 1902. (U vinogradima, Stari dani, Oni, Pokojnikova ena)

''Iz moga kraja'', 1907.

''Veiti poljubac'', 1907. u Politici

''Tetka Zlata'', 1909.''Boiji ljudi''

Stankovieva zbirka pripovedaka ''Boji ljudi'' je objavljena 1902. a potom ponovo 1913. sa neto izmenjenom sadrinom i rasporedom pria. Sadri ukupno 21 priu koje, iako mogu da se itaju nezavisno, svaka za sebe, imaju okvir s kojim korespondiraju i koji je bitan za njihovo razumevanje.

Uvodna, okvirna pria su ''Zadunice''. Njom nas autor uvodi u jedan hriansko-paganski obiaj odavanja poasti mrtvim precima. Paganski kult predaka je hristijanizovan, s tim to su paganske odlike ostale dominantne i prepoznajemo ih u iznoenju hrane i pia na groblje, odnosno u spajanju groba sa trpezom.Nepersonalizovani i neimenovani autor napominje da su letnje zadunice vanije od zimskih jer tada, po narodnom verovanju, mrtve putaju sa neba u njihove grobove da bi se najeli i napili onoga to su im ivi doneli. Tako, Stankovieva uvodna pria dobija dokumentarno-etnoloki karakter.

Izvodna pria u zbirci nije naslovljena, ali je grafiki izdvojena kao zasebna. Ona ima dokumentarno-istorijski karakter jer govori o 1878. godini kao godini koja e zauvek izmeniti lice i nalije Stankovieve utopijske varoice, koja e je pretvoriti u topos prepoznatljiv u naoj knjievnosti.

Zbirka ''Boiji ljudi'' ima mozainu, albumsku kompoziciju otuda moemo govoriti o njenoj fragmentarnosti u celini. To su narativne slike iz ivota koje na okupu dri okvir. Smatra se da srpska moderna, kratka pria poinje sa Stankovievim ''Bojim ljudima''.

Stankovi je imao specifian odnos prema ovoj zbirci. U pismu koje je 1902. uputio Matici Srpskoj (u ijem izdanju su se pojavili ''Boji ljudi'') napominje da zbirka moe da se objavi i razume iskljuivo kao celina. U ovoj Stankovievoj izjavi prepoznajemo jednu od vanijih tendecija knjievnosti XX veka - pisci svesno ''prograniraju'' nae itanje, uslovljavaju ga, zahtevaju da delo, ukoliko elimo da spoznamo njegovu celovitost, itamo u celini.Motiv ''bojih ljudi'' pripada korpusu naturalistikih motiva koji su kod Stankovia uvek latentno prisutni. Re je o izoptenicima iz drutva, najee mentalno, ali i fiziki obolelim ljudima. Stankovievi boji ljudi imaju poseban status u njegovoj utopijskoj varoici, izazivaju strah i potovanje. Oni su, kako narod veruje, od boga dotaknuti, predstavljaju neku vrstu medijuma izmeu ovog i onog sveta. Gostei i darujui boje ljude narod veruje da tako ukazuje potovanje mrtvim precima.

Strah koji izazivaju potie od njihovog prorokog zlokobljenja (kao u prii ''Taja''), ali mnogo vie od onog to oni zapravo predstavljaju i na ta opominju u jednom takvom, strogo ureenom starovarokom modelu kulture. to je kultura starija a zatvorenija, to je gua mrea kolektivnih propisa i zabrana, a samim tim vei je i broj trajno ili trenutno raspameenih. Lina srea pojedinca u jednoj takvoj kulturi i sredini zavisi od njegove sposobnosti da uravnotei moralne norme sredine sa linim, nagonskim, eljenim ili sanjanim. Stankovievi junaci retko postiu ovu ravnoteu i zato se preobraaju u izoptenike, a najnia taka njihovog pada na drutvenoj lestvici jeste boiji ovek i zato su takvi stalna opomena sredini u kojoj ive.

Pria o pirofobu Paraputi je uvod u stranu priu o sudbini hadike Taane. Budui udovica, Taana se osmelila da udovolji zahtevima svoje puti i zgreila je sa Manom-Grkom. Takav greh neminovno povlai kaznu. Kazna je veoma precizno osmiljena tako da porodica, porodino ime i imanje kao i potomci ostanu sauvani sramote a da samo Taana ispata. Osuena je da ceo ivot dvori sumanutog Paraputu.U prii oznaenoj zvezdicom (XVII) takoe se opisuje sudbina lana jedne hadijske porodice. Providan, bled poput mrtvaca, on meseari po varoi nariui i tuei to nema srce. Tako bruka i u oaj baca celu porodicu. Naturalistiki motiv se i ovde probija iz pozadine. Njegova braa kau: ''bez greha roditelja lako se porodica ne kvari'', odnosno oni sumnjaju da im se otac neasno obogatio, da je navukao na sebe udoviki i sirotinjski gnev i patnju grabei da to vie skui i stvori. Njihove sumnje potkrepljuju i glasine o navodnom majinom neverstvu sa Turinom na ijem su imanju oni danas. Oni, oigledno, ispataju zbog roditeljskih grehova.

U prii o Stanku ''istom branu'' naturalistika podloga ponovo izbija u prvi plan. Stanko je potomak imune seoske porodice, a svoju raspameenost pokazuje kroz sakupljaku maniju. Ova psihopatoloka pojava ima svoje drutveno i socijalno utemeljenje. Jedan od najveih strahova Stankovievih junaka jeste strah od siromaenja koje neminovno vodi srozavanju na drutvenoj lestvici. Taj strah nasleen ili steen moe presudno uticati na razvoj junakovog mentalnog sklopa.

U red neimenovanih boijaka spada i onaj opisan u prii pod brojem VII. Pria simbolino poinje eliptinom reenicom ''Sam''. O tom neimenovanom, samom nita se ne zna, ni odakle je, ni iji je. On je stranac i u ivotu i u svetu, to je sredinji motiv proze i poezije XX veka.U zbirku ''Boiji ljudi'' uveo nas je nepersonalizovani pripoveda, meutim, u prii ''Ljuba i Naza'', u grafiki odvojenom epilokom delu, o sudbini guave Naze saznajemo zahvaljujui raspitivanju pripovedaa u 1. licu jednine. Taj personalizovani pripoveda pria i poslednju priu iz ciklusa o smrti i sahrani jednog od boijaka.

Jovan Dui i Branko Lazarevi su smatrali da je tema ''boijih ljudi'' nedostojna jedne zbirke pripovedaka i da takva tema ne prilii ''vitezu srca'' za kakvog je Stankovi smatran. Meutim, prikazujui nalije svoje utopijske varoi, Stankovi je intuitivno iao za optim tendencijama moderne knjievnosti koja kategoriju lepog zamenjuje kategorijom runog, grotesknog. Poetski pandan Stankovievim ''Bojim ljudima'' bile bi Pandurovieve ''Posmrtne poasti''.

Skerli o ''Bojim ljudima'':

* Stankoviev pandemonijum: sve to je Vranje imalo kljastog, bolesnog i duhom i telom, unakaenog telesno i pomraenog uma.

* ta ih je nainilo takvim? Borba za ivu glavu u varvarskom istonjakom svetu, smrt najblie rodbine, pie, roditeljski gresi.* Za Skerlia ''Boiji ljudi'' obeleavaju jedan trenutak u razvoju nae realistike pripovetke.

* Mane: forma labava, nemarna, s puno ponavljanja, ton mrtav i bezlian.''Neista krv''

Roman Bore Stankovia ''Neista krv'' jeste prvi srpski moderni roman. Objavljen je 1910. u izdanju ''Nove tamparije Davidovi'', u Beogradu.

Razlozi zbog kojih je ovaj roman poneo laskavi epitet prvog srpskog modernog romana su brojni:

* sloen prozni postupak

* kombinovanje nekoliko taaka gledita u naraciji

* ambivalentni likovi kojima upravlja vie poriva u isti mah

* jezik

* opti sklop proznog teksta

Kompozicija romana se sasvim uslovno moe odrediti kao dramska. Roman ima prolog i epilog s tim to se, za razliku od drame, protivrenosti jednom dovedene u kulminacionu taku ne razreavaju. I pored brojnih zamerki savremenika kompozicija romana se moe oceniti kao dobro sklopljena i skladna jer je sklad u razvijanju siea. Do V glave pripoveda se retrospektivno: Sofkino seanje na pretke, detinjstvo i mladost posredovani su autorovim glasom sve do kobnog preduskrnjeg dana. Od V glave radnja tee prospektivno. Otuda se jasno zakljuuje da je kompozicija romana temporalno zasnovana. i to tako da je u prologu i epilogu vreme ubrzano a radnja dinamizovana da bi se vreme usporilo sa dolaskomoevog glasnika iz Turske pred Uskrs a potpuno e biti zakoeno u opisu Sofkine svadbe da bi se ponovo ubrzalo posle gazda-Markove smrti.Naslov romana je, na nesreu, godinama panju prouavalaca skretao na pogrenu stranu. Otuda je ''Neista krv'' tumaena kao roman sa naturalistikom tezom. Naturalizam jeste prisutan u Stankovievom romanu ali kao sekundaran, pozadinski motiv. ''Neista krv'' je roman o Sofki, o njenoj udaji i padu, silasku iz hadijske u seosku sredinu.

Roman pripoveda autor u 3. licu jednine ali Sofka ima povlaen poloaj blizak nevidljivom, nepersonalizovanom pripovedau. to je lik blii autoru to je jaa tenja da dogaaje posmatramo iz njegove (likove) perspektive. U krajnjem sluaju, zamenivi pripovedaa lik moe postati pripoveda i na dogaaje moe da gleda kao na dogoene, znai unazad. Sofka nee postati pripoveda ali emo zato s kraja na kraj romana oseati njena opaanja i njene doivljaje. Znai, Sofka je lik-reflektor.U romanu, takoe, postoje sporedne siejne linije u kojima dominira samo autorova taka gledita: pria o gazda Marku, njegovom ivotu u Pinji i dolasku na periferiju varoi.

U oba Stankovieva romana, ''Neista krv'' i ''Gazda Mladen'' prva reenica ima ulogu metateksta - ona otvara pogled u jedan romaneskni svet, saeto poentira ono to e u romanu biti reeno. U tom smislu, razlika izmeu prve reenice i fabule romana je samo u obimu.

Prva reenica ''Neiste krvi'' uvodi grupni lik predaka i roditelja a potom i junakinju. Dopusna sintagma ''pa ak i ona - Sofka'' jo jednom potvruje junakinjin specifian poloaj u romanu jer je ne izjednaava ve izdvaja od ostalih grupnih likova.

Prvom reenicom autor ukazuje i na izvor svog znanja, na Sofku ali i na predanje i varoke prie.

U prvoj reenici uoavamo gramatiku nepravilnost. Oblikujui uvodnu reenicu Stankovi je intuitivno poao od iskaza u 1. licu jednine (prethodne 2 verzije romana su zamiljene kao junakinjino seanje i pripovedanje), a poto je autor taj koji pripoveda a ne Sofka morao je iskaz u 1. licu prevesti u neutralno 3. lice jednine (mojim precima - njenim precima; o nama samima - o njima samima; o meni - o njoj). Stankovi vri prevoenje iz junakinjinog upravnog u neupravni autorov govor ali sa malo gramatike discipline - menja samo zamenice. Tako se kod njega ukrtaju upravni i neupravni govor tvorei nepravi upravni govor. Nepravi upravni govor je veoma pogodna forma za roman u kome se pojavljuje lik-reflektor.Iz aspekta normativne gramatike Stankovieva reenica jeste nepravilna. Po Skerlievom miljenju njegova opta pismenost je nedovoljna. Za Duia Stankovieva sintaksa je nemogua i neverovatna. Lazarevi Stankovievu reenicu naziva zguvanom dok po miljenju Bogdana Popovia Stankovieva reenica i sintaksa oznaavaju dolazak primitiva u visoku kulturnu sredinu i meu visoke kulturne tekovine. Svojom reenicim Stankovi zapravo signalizira dve razliite take gledita koje se proimaju: autorovu - objektivnu i Sofkinu - subjektivnu.

Vranje, u Stankovievim delima, jeste geografski i istorijski prepoznatljiv prostor ali ''proputen'' kroz pievu individualnu osetljivost i umetniku imaginaciju ono prerasta u jednu utopijsku varo. Iako je utopijska, Stankovieva varo ne protivrei naem znanju. To je stvarna ali i hipotetina varo. Kao takva ona postaje topos prepoznatljiv u naoj knjievnosti. Svi likovi oseaju tu varo i od nje im zavisi ponaanje. Na tom prostoru dolo je do specifinog kulturolokog spoja tursko-orjentalnog modela kulture sa vizantijsko-slovenskim. Porivi koji rukovode Stankovievim junacima su nagonski i lini i etiki i socijalni. Stankovievi junaci retko uspevaju da pomire u sebi ove dve, iako sutinski nagonske ali protivrene sile. Tada poinje njihovo izoptavanje i pad sa drutvene lestvice iji je poslednji stupanj boiji ovek.

Sofka je svakako najprofinjeniji Stankoviev lik po dubini i istananosti oseanja. Ona je do razbludnosti ulna i do samounitenja moralna i to je ono to je ini traginom junakinjom.

Ono to je kod Stankovia sasvim novo jeste to to je u Sofkine ulne utiske uraunao poloaj tela u prostoru. uvena je scena iz romana u kojoj Sofka, presamiena preko prozora, pogledom prati majku i Magdu na groblje a sama postaje svesna svoje telesnosti i bujnosti: grudima dotie prozorsko okno, osea kako je nove alvare svojom svilenom teinom pritiskaju, nadrauju je, ona postaje uzbuena, zaarena, u zanosu se baca na krevet i predaje erotskom matanju. To je ''ono'' Sofkino koje dovodi do udvajanja junakinjinog lika. Ona gotovo fiziki osea prisustvo izmatanog mukarca - on ima telo i lice ali nije osoba. Iako izmatan, taj mukarac predstavlja prvu zabranu preko koje je Sofka prela. Jedini dominantan mukarac u Sofkinom ivotu jeste njen otac. On je pretpostavljen svakom drugom mukarcu i zato je nijedan drugi nee biti dostojan. Ovde je latentno prisutan motiv incestuoznosti koji se nikada ne povezuje sa konkretizacijom u realnosti. To je pre neto drevno i duboko, prva zabrana na kojoj se temelji i od koje poinje civilizacija.Doivljaj prostora uslovljen je modelom kulture kojoj pripadaju Stankovievi junaci. Moda je najznaajniji Sofkin doivljaj porodine kue. To nije obina kua ve hadijska kua koja postaje metafora za junakinju. Infantilni strah od prodaje kue stalno je prisutan ak i kada junakinja stasa u devojku. Upravo je taj stalno slueni strah izazvao lanu motivaciju, zamenu, kada se junakinja prvi put prevarila. Od trenutka kada Sofka shvata da je ona a ne kua prodata sva njena opaanja i doivljavanja prirode i prostora simbolizuju smrt (vlana i mrana kuhinja, tepsije koje je posmatraju kao uarene oi, nona sablasna atmosfera, kua sa sveama, fenjeri kao oi, imir koji mirie zaguljivo a kulminira u pozdravljanju sa majkom koja joj ljubi hladno elo i ustao kao mrtvacu).Pored oskudnog broja motiva koje varira u svojim proznim i dramskim delima Stankoviev knjievni rad predstavlja prekretnicu u naoj modernoj knjievnosti - oznaava poetak jednog dezintegracijonog procesa knjievnih normi i pravila koja su do tada vaila i najavljuje dolazak nove stilske formacije - avangarde.

Pripovetke B. Stankovia

''U noi'', 1899.

* Okvir radnje: noni pejza, radnici na poljima duvana

* No - vreme se koristi kao funkcionalna odrednica, specifina atmosfera u kojoj e kulminirati jedna ljudska, ljubavna drama. Zato je no topla, tamna, nebo rujno, pred sam meseev izlazak, vrbe i topole ute, duvao topao vetri.

* Vreme pripovedanja je sadanje a u pripovetku nas uvodi nepersonalizovani pripoveda.

* Cveta prestraena bei u njivu jer uje glasove koji najavljuju ''njegov'', gazda Stojanov dolazak. Po Stojanovom ponaanju i gestovima nasluuje se neki nemir i nelagoda: govori tiho i plaljivo, savija duvan neveto i brzo. Kad Jovan odlazi da dovede vodu Stojan si isto uplai njegovog odlaska. I Cveta je uznemirena: najpre mu ne otpozdravlja a potom urno radi i to tako silno da varnice skau kad motika udari u kamen.

* Iz Cvetinog i Stojanovog kratkog, ispresecanog, mucavog dijaloga saznajemo da su oni vrlo bliski, poznaju se ali je ona ljuta na njega. Opominje ga da je ona tua ena. Ovde je ve jasno da se pred nama rasplie jedna ljubavna drama.

* Kada ostane sama, Cveta pokuava da se smiri, ak govori naglas jer strast koju osea mora da suzbije. Osea sopstvenu grenost - religiozne zabrane nadilaze kulturoloke jer su one svevremenske, vene su i na ovom i na onom svetu.

* Noni pejza je ponovo aktiviran - potresa glavnu junakinju jer je ispunjava strahom i slatkim seanjem.

* Nagli vremenski rez: zahvaljujui junakinjinom seanju koje nam je posredovano autorovim glasom, vraamo se u prolost.

* Stojanov otac se ovde, kao i u veini Stankovievih pripovedaka pojavljuje kao autoritet: prek je, surov, natmuren, kosmat, sa enom i sinom postupa isto kao sa slugama.

* Majka je milostiva, bez uticaja, trudi se da zatiti jedinca i ugodi mu.

* Stojan zavoli Cvetu. Takva ljubav je nedozvoljena i osuena na propast: on je gazda, ona sluga.

* Scena na polju duvana: topao letnji dan, u nedogled zelenilo i bujnost koja korespondira sa njihovom mladou; nedozvoljena ljubavna igra dvoje mladih.

* Opet nagli vremenski presek: ''Ali jedne jeseni...'' usledi Cvetina udaja za nedragog. Slian oseaj kao kod Sofke: na vest da e je udati Cveta poklekne od oka, celu no ne zna za sebe, jasno joj je da udaja znai prekid sa dotadanjim nainom ivota ali ona ''ugui sve to bee'' - osujeena mladost, ljubav i ivot.

* A sada ''od neka doba, opet on, taj isti Stojan...'' vreba priliku da se opet vidi sa njom.

* Retrospekcija - Stojanova sudbina; oenie ga bogatom devojkom radi ouvanja socijalnog statusa porodice. Ali Stojan je osujeeni bezvoljnik, nalik Miti iz pripovetke ''Oni'', doputa roditeljima ''da rade s njim ta hoe''. Kao i Mitina majka i Stojanova moli sina da joj kae zato bei od kue i od ene.

* Razgovor izmeu Stojana i oca, naizgled prelomni momenat ali nee biti tako. Situacija je izrazito napeta - otac hoe da zna da li se u tom beivotnom telu jo uvek krije iv ovek. Hoe nevestu da mu vode od kue, tako e navaliti sramotu na kuu. Meutim, prvi put u Stankovievoj prozi videemo kako se na sinovljeve oi slama oinji autoritet: otac plae, klei i moli.* Stojanova promena je kratko trajala, do leta. Kako mu se Cveta vrati u svest poinje da se menja prema eni. Cveta opaa promenu u njemu, njegov ''umao osmeh''. Ona mu kae da je sebe davno prealila a sada joj doe da i njega ali. Jedino to je ostalo od nekadanjeg Stojana jeste njegov glas, on peva ali samo tuno. Na trenutak Cveta daje oduka svojim oseanjima (folklorno stilizovana scena): Stojan se esto pred zoru, na meseini, na konju pojavljivao pred njenom kuom a ona tada poeli ''kao to se u priama kazuje'' da poleti, obgrli ga i s njim pobegne daleko. Svoju erotsku enju sputava stiskajui prsa, molei se, krstei se i meteniui.

* Izlazi mesec i jo jae istie i obasjava njenu telesnu lepotu i snagu. Sa mesecom Cveta se sve vie raspameuje: tuna je i prestraena, od Stojanove pesme pada na zemlju, grize prsa, miice na ruci, gura pesnice usta da sprei svu tu navalu iste strasti. Agoniju prekida njen mu. On misli da je trudna jer plae i grca sva raupana i raspasana.

Dui o pripoveci ''U noi''

* Osnovni motiv je star koliko i sama ljubav ali okvir u koji je Stankovi stavio dogaaj i sama etika drama to je neto krajnje umetniko, potresno i novo.

* Cveta, kao i sve Stankovieve ene, ne poznaje fiziku stranu svog bia a kada je oseti i kada ona preti da nadvlada onu moralnu, ona postaje prestravljena, zastiena, izgubljena. U njoj se sukobljavaju ednost i istota sa isto erotskom strau.

* Ono to je po Duievom miljenju naroito nenadmano jeste noni pejza. U njega se utapa sve to se vidi i nasluuje. Nema podvojenosti izmeu oveka i prirode: sve je no, ljubav, strast i tajna. Takve noi su stranputice za jednu tako osetljivu duu.

* Ono to Cveta osea je vie duevno nego telesno i u tome je veliina njene drame. Ona je moralno duboko osetljiva i zato ljubav koju iznenada oseti, iako prirodna, direktno rui njenu moralnost. Ovde je re o sukobu moralnih sa prirodnim zakonima a oni nikada nisu ili zajedno.

* Cveta je pala kao pokoena jer je pored ivog mua poelela drugog mukarca a to je ogreenje o boanske zakone.

* Stankovieva Cveta nema umne sposobnosti da ralani svoj problem, ona svoju prirodnu grenost jednako kao i moralnu osea nagonski a ne razumski.

''Stanoja'', 1898.* Odmah na poetku pripovetke imamo vaan podatak, pripoveda, o kome jo uvek ne znamo nita, navodi izvor svog znanja: ''Cela ga je arija, a i donja mahala znala...Priaju, a i on koliko se puta hvalio...'' Re je o prii koja je deo kolektivnog pamenja.* Potom saznajemo i ko pripoveda - deak Mile.

* Stanoja je bio imuan, drao bakalnicu a onda se propio, ostavio sve i otiao da slui za hranu i odelo. Ovakva strana promena morala je biti neim izazvana ali deak-pripoveda jo uvek ne zna razlog, on samo prenosi ono to je uo ili to je sam video.

* Stanoja brani deakovu strinu od batina i sam nastrada. Kada se ona razbolela, pazio je kuu i decu a pripoveda ne skriva uenje kada kae ''kao neka ena'' se brinuo o domazluku. Strina se razboli i na samrti trai oprotaj od Stanoje. Posle strinine smrti Stanojin sunovrat u ludilo samo je ubrzan.

* Vreme pripovedanje se ubrzava i tako otkrivamo da je pria o Stanoji seanje odraslog oveka.

* Smrt pripovedaeve majke i raskopavanje strinog groba kako bi u isti spustili majine kosti.

* Jeziva slika Stanoje u grobu dok tuno gleda strinine kosti. Folklorna slika o bliskosti ljubavi i smrti ovde se ovaplotila u realnom obliku. Stanojina ljubav dobija zastraujue nekrofiline razmere. Zato se pripoveda prepadnut trgne i poremeenu ravnoteu vraa dugim pogledom u prirodu - na ono to je u njoj normalno i ivo. Tek tada odraslom oveku postaje jasno sve ono to je kao dete gledao - Stanojin pogled govori o ''zakopanoj ljubavi, proerdanom ivotu i veitoj tugi za neim''.* Epilog prie ostaje u domenu nekrofilije: priaju da je Stanoja pobegao iz bolnice i umro na putu prema groblju.

''Oni'', 1901.

* Pripovetka u naslovu sadri zamenicu koja nas upuuje na porodicu, bolesnikove roditelje koji su stvarni premda prikriveni i preutani vinovnici njegove bolesti i prerane smrti.

* Pripoveda se na samom ulasku u dvorite sree sa Marikom, Mitinom mladom enom, koja ga bez uvoda obavetava da Mita pljuje krv i da e umreti. Potom istrava prestravljena majka. Sve na njoj ukazuje na prisustvo smrti: odelo joj je poaavelo, uplesnilo se a lice pokriveno starakim blatom.

* Pripovedaa uvode u bolesnikovu sobu. Gotovo da nema razlike izmeu Mite ivog i mrtvog, kakvog e ga pripoveda kasnije videti. Ta slinost nije toliko u fizikom izledu koliko u nainu na koji je obuen, oian, obrijan, kao mrtvac kada ga spremaju za sahranu. Osnovni utisak koji on ostavlja na pripovedaa jeste da se svega stidi: stidi se i strahuje od ivota, od onaga to misli i osea to je stid ukorenjen u detinjstvu a sada se javlja kao refleksna reakcija.* Kontrast ovek/bolesnik - priroda. Napolju je prolee ali ono prevazilazi simbol ivota i ivotne radosti, to je eotizovan pejza, alegorija strasti: prolee je mokro, nabreklo, samo to nije puklo i zazelenelo se.

* Bolesnikova soba - potpuno nov doivljaj kunog prostora. On gubi svoju uobiajene odredbe kao to su toplina, svetlost, ututkanost. Ovaj prostor prestaje da bude ovaploenje sree i postaje grobnica za ivog oveka: hladna, zaguljiva, pretrpana stvarima, sve mirie na vlagu i ustajalost, svaka pukotina zatvorena je nekakvim krpama a Mitina majka ne samo da panino zatvara vrata ve ih uvruje i podupire. Kroz ovu simbolinu sliku pripoveda je dao stvarnu sliku Mitinog ivota o kome e potom retrospektivno pripovedati.

* Pripoveda kae da Mita nije imao potrebe da mu bilo ta govori, i bez njega znao je ta mu je. Priu poinje od roditelja - socijalna motivacija: otac iz bogate kue i poznate porodice ali se oenio siroticom i odelio od zadruge - motiv, naizgled, ostvarene ljubavi ali po koju cenu? Mitin otac ceo ivot provodi u sticanju, strahu i gru a oseanja prema eni brzo kopne. Majka je siroe iz udoviine kue, zahvalni rob, senka. Sin je bezvoljna senka, ovek bez svog stava i miljenja. Celu porodicu modeluje strah od siromatva i ivota. * Ali, Mita je raspoluena linost jer pored sbega gaji jaku strast prema piu, enama, ljubavi. Kradom pije sa Aritonom i kradom voli Maru. enidba sa miradikom je vrhunac porodinog straha od siromatva i poetak Mitinog sunovrata.

* U III delu pripovetke ponovo se vraa u sadanjost. Poslednja poseta bolesniku kome donosi Marine ponude - kruke - supstituciju za nikada ne doivljenu strast. Mita ne jede kruke ve ih pije i guta. Marika plae i bei, a Mita vadi kruku iz usta i zaista umre ''ranjav i eljan''.

* U IV delu opisana je Mitina smrt. Pripoveda nee da ide u tu pisku i vrevu a ''oni''? Otac pokuava da sauva pribranost, majka narie, a ena ne sme jer je to sramota pa narie za nekom umrlom sestrom. Svi se, ak i u ovakvom momentu, dre propisanih pravila osim oca koji e ga na kraju neopojanog poljubiti.

* Pripoveda bei iz te nesretne kue a pria je poentirana pononim pejzaem: toplo, mrano, nepokretljivo, duva neki neugodan vetar.

''Pokojnikova ena'', 1902.

* Pripovetka o strahu, samoi i prostoru.

* Robovanje pokojniku: stalni izlasci na groblje, plaevni trans a sve to nije pokrenuto ljubavlju i alou zbog gubitka ve strahom i strepnjom da se ne ogrei o zakone zajednice a prikriveno, i moda najsnanije, strah od sopstvene putenosti: njena koa je bela i rumena, lice jasno i neno, ramena puna, od plaa joj se lice zaari, snaga nabrekne, prsa joj se ire a haljina postaje tesna. Bacanje po grobu moe biti bizarna supstitucija za erotski in.* Povratak s groblja jasno doarava junakinjin strah od otvorenog prostora. Kao udovica ona je bez zatite, imena i prava; mora da ide krajem puta, uz same kue, sputene glave, zgurena, sva upijena u samu sebe. Plai se irine druma i sveta a naroito strahuje od prolaska pored Itine kasapnice. Tek kada ue u svoju kuu, ona odahne.

* Samoe: kominice ne mogu da dolaze ako joj majka nije tu, njena rodbina ne sme da je poseuje da ne bi poremetila red u pokojnikovoj kui. Od svoje brae ne sme nigde da izlazi jer iako je ne poseuju, nadziru je. Ona je toliko sama da je ve otupela.

* II deo - retrospekcija

* Kao devojku znaju je samo kao sestru ''od Ribiniki'' a kad se uda kao ''pokojnikovu enu''.

* Njena porodica dola je sa sela u varo; braa su joj ubice i krijumari, majka je seljanka a otac se ne pita ni za ta. Kua im je gola, prazna, bez ikakvog reda, razgraena. Ona sanja o udaji, svojoj kui, posetama prijatelja. I zaista imala je svadbu kakvu je elela. To nije bila svadba udovca ve je imala i kolo i goste. Prvi put je osetila da je lepa i mlada i da ono to dolazi mora biti lepo.* Ita, kasapin, je njena neostvarena ljubav, pobratim njenog mua. Dok je Ita daruje pred svadbu ona osea njegovo gorko sauee koje najavljuje budue dogaaje.

* III deo - prva brana no, trauma, ona pokuava da pobegne, shvata da nema kuda, plae. Iz mahale dopire pesma Cigana koju vetrovi razvie. Sigurna je da je to Ita sa Ciganima. On joj je sada brat i on je momak, a ona je neija ena, nedostojna bilo ije druge ljubavi.

* Prostor u kome ivi - nita ne sme da pomera. Potovanje tueg prostora ime se ne ograniava samo njena sloboda ve i njena ula, telo. Kad bi osetila da joj dolazi ''ono'', da je usta svrbe, a prsa joj se nadimaju, krivila bi usta i proklinjala svoje telo.

* IV deo - smrt mua. Mislila je da e je ta smrt osloboditi, ali to je bio poetak njenog ropstva i raspameivanja. Svesna je da kroz pla oplakuje sebe a ne njega i to raa griu savesti. Dok plae na grobu daje oduka svojim oseanjima. Zato, savim nastrano, osea nemir i udnju uoi subote. Taj grobljanski pla unosi u nju neku ''nasladu'', ''ivot, vatru''.

* Kao udovica ona je latentna opasnost za njenu porodicu pa oni nastoje da je to pre preudaju. Meutim, ona odbija da se uda za Itu jer je ona neto prljavo, neisto od pokojnika, zauvek njime obeleeno.

Dui o ''Pokojnikovoj eni'':

* U Stankovievom Vranju ovek je prirodno podjarmljen i okovan. On je rob hiljadu obzira koji su, svi do poslednjeg, ili nasuprot njegovoj zdravoj krvi i prirodnim instinktima.

* ''Pokojnikova ena'' je naa najlepa novela po predmetu i svojoj obradi.

* Smrt je neto to je mnogo vie vezalo suprunike nego njihov zajedniki ivot. To je istinito, dramatino i apsurdno.

* Stankovieve pripovetke su kao srpska narodna muzika koja je sva u jednom motivu i u 2-3 takta ali beskrajno sugestivna i udna, takva je njegova proza - jednoobrazna i pravih linija.

''Veiti poljubac'', 1907.

* Pripovetka - san

* Vraanje u doba detinjstva ali umesto idiline slike, sablasno ukuoeno prostor i vreme.

* On nije dete, star je. Lei u sobi a osea oko sebe prostor: kuhinju, gornji sprat, dvorite. Sve je pusto, mrano, zamrznuto. Drvee na ulici je suvo. Osea se ubor nekakve zamraene i zamrtvljene vode koja nestaje kao u neki ponor. Nad tom vodom uje um krila, kao golubijih. Jasna simbolika: mrana voda= smrt, svet mrtvih; golub= simbol ljubavi, nevinosti, svetog duha. Voda pokuava goluba da svali u ponor. Golub najavljuje ''njenu'' pojavu - mrtva draga, idealizovana predstava iz junakove podsvesti i odatle ''isplivava'' u njegov san svake 2-3 godine.* Ona nije imenovana, ni opisana. Kao u Disovoj poeziji mi vidimo samo delove njenog tela: poluotvorena usta, umorne oi, punu i meku ruku, mirisnu kosu.

* Veoma sloen doivljaj ljubavi: ona je za njega kao majka i sestra - zatitnika, iskrena ljubav i kao ena - strasna, ulna, erotska ljubav. Takva ljubav nadilazi zemaljske okvire, postaje metafizika, duhovna jer on kae da osea ''neiskazano blaenstvo, telo mu izumire, a dua mu se isti''.

* Poljubac u kome se on utapoa u nju a ona u njega.

* Buenje: ostaje samo miris njene kose i sladak ukus na usnama, gria savesti i otuenje od porodice. Osea se kao gost ili putnik u svojoj kui.

* Izlazi u grad i osea strah od otvorenog prostora, od ljudi, od svoje elje za osamom. Bei i zavlai se u svoju kancelariju.

* Ovakvo stanje uznemirenosti, njegovo ''ono'' trajalo bi 2-3 dana. Taj san ga je odvajao od samog sebe.

''U vinogradima'', 1899.

* Pripoveda u 1. licu jednine.

* Jesen, berba groa, vreme kada se seoski svet mea sa varokim, kada je na ulicama opta gungula.

* Norme patrijarhalnog drutva - ulicom prvo idu ene i to krajem ulice, za njima idu devojke drei se za ruke. Kreu se nakoso, okrenute od ulice, ka zidu kua da ih mukarci ne bi videli. Mukarci slobodno napred grabe drumom a za njima deaci na konjima.

* Pripoveda se vraa u prolost kada je bio mladi.

* Za vreme berbe, u vinogradima padaju sve varoke norme, ene su slobodne, slobodno se kreu, smeju se i pevaju. Poskidale su sa sebe sve to mogu da ne isprljaju, drvee se, zbog toga, areni od njihovih haljina. Pripoveda kae:''Nestalo je mea, granica. Sve je jedno.''

* Lenka, njegova ljubav.

* Surova ljubavna igra: od mirisa njenog odela hvata ga groznica, od njenog glasa sav se zapali, jedva izdrava njen suzni pogled ali ostaje surov - posvaali su se na bunaru pre nekoliko dana. On bez uvijanja trai poljubac iako zna da ona ne sme da ga da.

* Gata mu Ciganka: ''Dua ti je iroka, srce crno, te teko onoj koja se u tebe zagleda. Vek ti je aren, put dalek, neznan i taman. Ako preivi...'' Prestraen, bei od Ciganke. Gleda ispred sebe mesto gde streljaju odmetnike. Tu sada obanin svira monotono i jednolino, a s druge strane ide pijandura, Mitke Meraklija i peva pesmu o Lenki zbog koje je prebolan. Odlika moderne pripovetke - nita nije reeno jasno i sasvim do kraja, sve je samo slutnja, nagovetaj, tajna. itaocu je jasno da su pred junakom dva mogua ivotna puta ali koji je izabrao, ne znamo.

Dui o pripoveci ''U vinogradima'':

* Ove proroke rei se mogu tumaiti tako da e se neka devojka nesreno zagledati u junaka i nastradati zbog toga.

* To je ta Stankovieva ljubavna tragedija koja se uvek kree iz neeg simbolinog, zagonetnog, ljudima fatalno nametnutog, neto to je u samoj krvi prikriveno i mrano, ponor u koji se niko ne sme due zagledati.

* Dui istie Stankoviev neverovatan dar za posmatranje, za detalj, opisi kakve do tada niko nije video: mirie vazduh na ispucalo groe, vazduh je topao i opija, svetlost je mrko-uta, isprekidana i izlomljena, varoke ulice su u sumrak teke i tamne.

* Ako je u neemu greio, onda je to u sintaksi to je ''jedan alostan nedostatak''. Sintaksa je geometrija misli i najvei je onaj pisac koji pie najboljom sintaksom.''Stari dani'', 1900.

* Sadanjost (ispriano u ''ti'' formi, fiktivnom sluaocu) - nema stare varoi, naselili je doseljenici iz Turske, unitili nekadanji red: ubre ispred kua, kaldrma izrivena, esme opale, turske kue naputene, kao trupine. Oko sreske kancelarije valjaju se seljaci. Licitacija. ''Najvee gazde'' vreme provode kod podvodaice.* Nagli vremenski presek: ''Staro, staro mi dajte!''

* Slava kod pripovedaevih tee i tetke. Idealizacija prolog, insistira na zdravlju i potenju minulih vremena.

* Pripoveda, deak, lik-reflektor, ima povlaen poloaj. On ''osvetljava'' stvari koje posmatramo i doivljavamo kroz njegove oi i njegov doivljaj. On nije aktivno ukljuen u radnju, samo posmatra. Stankovi deaku dodeljuje ulogu lika-reflektora jer je njemu dato da vidi i opazi one stvari koje odrasli ne mogu.

* Put iz tame u svetlost: magla, vlaga i kaljuga - nose fenjer da osvetle put - ukrtaju se mlazevi svetlosti iz kafane i kua - teina kua, na ulazu stoje dva fenjera - velika, osvetljena soba - sluga im osvetljava stepenice - soba se kupa u svetlosti i toplini.* Sofra: obiajno sedenje, u elu teina majka i ostali stariji mukarci i ene a devojke i mlade ene su u drugoj prostoriji.

* Prijatna porodina atmosfera.

* Snaka Pasa, mlada ena, tek udata za pripovedaevog ia Masu. Ona je delija-devojka. Pobegla je od Arnauta koji su je oteli i prela granicu obuena kao mukarac. Kui je vratio Toma-krijumar. Pasa ne zna da je Toma prosio i da je odbijen kao nedostojan i siromaan.

* Ljubavna drama: Tomina ljubav je osujeena, skrivena a Pasa ga doivljava kao brata (opet tanka granica izmeu rodbinskog i erotskog oseanja).

* Toma dolazi na slavu iako zna da tu ne pripada. Sramota ga je njegovog starog, zakrpljenog odela naspram njihovih svilenih, bogato ukraenih. Od Pasine igre i pesme bei napolje. Deak ga prati. Napolju mrtva no, u daljini negde pada voda, izgreva mesec. Deak posmatra uznemirene Tomine pokrete: prosipa duvan, otire znoj sa ela, hladi grudi, as ustaje, as seda, trepe oima, elom i licem.* U kafani, potom, tue Cigane. Deak je prestravljen. U njegovoj svesti ostaje kontrast vesele slavske pesme sa Tominim stranim glasom, pitanjem i vitlanjem Cigana po varoi.

''Tetka Zlata'', 1909.

* Pripovetka o strahu i slobodi.

* Uvod: Zlatino devojatvo. Skrivena putenost, krije prsa, plea, ruke, kukove, sve to bi moglo da nagovesti da je ensko.

* Udaja i muevljeva pogibija: ona osea krivicu koja e je pratiti celog ivota. Misli da joj je mu nastradao jer je ona tedela na slavskom kolau i tako navukla zlu kob na kuu.

* Preudaje se. Njen sin Stojan dobro ui a pastorak ga lepo pazi jer njen sadanji mu i sin su doljaci sa sela i kroz Stojanovo uenje vide mogunost da se uklope u varo, da i oni na nekog budu ponosni i tati.

* II deo: smrt drugog mua. Ona odlazi iz njegove kue i nastanjuje se van varoi, gotovo u polju gde su tek poeli da se doseljavaju seljani. Tu njen strah poinje da biva izrazitiji.

* Odnos prema otvorenom prostoru: mesto gde se nalazi Zlatina kua je, iz perspektive same kue, imenovano kao neto daleko, van varoi, strano, to je ono ''tamo''.

* Odselivi se iz varoi Zlata osea da se tako vraa svom prvom muu, svojoj prvoj i jedinoj ljubavi - psiholoki motivisan postupak - ona je ena na kojoj stoji i kua i ugled kue i, to je jo vanije, budui ugled njenog sina. Ona je udovica u svetu kome vie, po obiajnom pravu, ne pripada. Dozivanje prvog mua u svest je, ustvari, nesvesno traenje potpore, zatite da izdri u tom tekom zadatku i ne poludi kao Anica (pokojnikova ena).

* Zlatu mori panini strah od gubitka sina. Sin je njena jedina ansa da ona u svetu u kome ivi ponovo postane slobodna.

* Razmilja i o samoubistvu ali ne sme da se osmeli jer joj preti mnogo gora kazna, veita, onostrana. Ona svesno oko sebe plete mreu strahova jer je jedino oni dre uspravno i ne daju joj da poklekne.

* Prvi znaci budue slobode: Stojan polako postaje mukarac, mirie na svog oca. Zlatine strepnje i strahovi se tada umnoavaju jer je sloboda tako blizu ali i dalje moe da joj izmakne.

* III deo: no uoi Stojanovog odlaska na zanat. Ona je u polusnu. Kroz tavanicu silazi i leluja lik njenog prvog mua i ona mu se hvali: ''Eto doekasmo, doekasmo...'' To je ovaploenje Zlatine muke snage koja ju je drala sve ove godine a koju je ona transponovala u figuru mua.

* Njena sloboda poinje na putu ka zanatlijskoj radnji: prvi put ide sredinom ulice, a ljudi ustaju da je pozdrave.* Trenutak konane slobode, kada i ona sama, razumski postaje svesna da je slobodna: kree iz bratovljeve kue svojoj, kroz mrak, sama, bez sluge i fenjera. Ona slobodu telom osea - ispravlja se a nozdrve joj se ire.

* ta je sloboda za Zalatu? Izgubila je lino ime, prestala da bude udovica i postala Stojanova majka. Sada ne zakljuava kapiju, sme u mraku da sedi pred svojom kuom, moe pred kuom i da lei. Ne mora prva svetlost u kui da bude njena kako bi svi u mahali znali da je unutra, zakljuana. Sad je svi pozdravljaju i prave joj mesto da sedne. Sada moe da ide nezabraena, nezakopana, ne mora da ide uz zid. Ne samo da je slobodna, ona je ista od svakog i svaeg.

''Uvela rua'' (iz dnevnika), 1899.

* Naslov je simbolian, lirski, rua je simbol ene, enske lepote i ljubavi.

* Dnevnika forma nagovetena u naslovu kroz sam tekst nije sprovedena. Pripoveda se ''noj'', kao imaginarnom sagovorniku, obraa podseajui je na stara srena vremena koja jo ive samo u njegovim snovima i seanjima.

* Sanjao ju je. To je san o detinjstvu i mladosti naspram hladnog i samotnog ivota.

* Njihove kue sugeriu drutveni status. Njena je mala, skoro zidana, sakrivena u bati, Njegova je stara, iroka, glomazna, opasana visokim zidom, hadijska.

* II deo: od malena Kosta je optereen autoritetom porodice, nekada bogate i uticajne sada posrnule. Ovaploenje tog autoriteta jeste baba i njena visoka oekivanja.

* Veza izmeu njih je nemogua ali to zna samo Kosta i baba. U ranoj mladosti on, bez rezerve usvaja babin pogled na svet i daje maha svojim ambicijama shvatajui da je Stana mnogo nisko i da joj oni ine ast samim tim to je u njihovoj kui, to slui i pomae.

* On je okonao njihovo nevino prijateljstvo a sve e se survati u bezdan osujeene ljubavi. Najpre nije mogao da kontrolie svoja nabujala oseanja, ona se povukla ali prekasno jer je ljubav ve zaeta.

* On ne sme da kae babi da nije kadar da povrati nekadanji ugled porodice, da se propas ne zaustavlja ve u prvom kolenu.

* III deo: baba ga alje na kolovanje. Kada doe na raspuste, svi priaju da ona samo njega eka. Njemu smeta njeno stalno dvorenje, elja da mu ugodi kao bogu ili idolu. Sam kae da nije bilo te tolike njene predanosti znao bi on ta bi (moda ona surova ljubavna igra ''U vinogradima'' koja raspiruje udnju i elju i koja tera na nepromiljene postupke).

* Kostin hronotop sree nije kua, kao kod veine Stankovievih junaka. On je doivljava kao neto aavo, staro, plesnjivo, zaguljivo i ustajalo. Hronotop sree je vrt, bata: meka, sona, nabujala trava, meseina, zelena voda, kamenje prekriveno mekom mahovinom, cvrkut ptica, nabujale grane drvea. Stankoviev locus amoenus.

* Baba sve zna i brzo ugovara Staninu svadbu. Kosta se za trenutak oseti osloboen a potom ga obuzima strah i krivica, shvata sopstveni kukaviluk.

* IV deo: posle 2 godine. Stana je propala, prljava ena koju tue mu. U bati je sve isto samo nje nema.

* V deo: baba umire. Vrt je pod snegom, potok usahnuo, drvee iseeno, zemlja je gola i smrznuta. Stana je ravnoduna i hladna. Oslovljava ga sa ''gospodine''.

Dui o Stankoviu:

* Za Stankoviev svet Dui kae da je to svet u kome sve to postoji, stoji u slubi oveka za enu i to mladog oveka za mladu enu.

* Stankoviev svet je kao ''sutradan posle haosa''. Njegovi junaci su jedini stanovnici u vrtu boijem sa njihovom praiskonskom ljubavlju i praiskonskim iskuenjima. Njihova ljubav je brutalnoi ista, sama fizika strast. ivot postoji dok postoji ljubav, a ljubav postoji dok postoji strast i mladost. Kad proe mladost nema vie niega.

* Nije Stankovi bio sluajno nenadmaan i istinski oboavan: sve to je o ljubavi, strasti, enji pre i posle njega reeno, bilo je lano jer je bilo knjiko i plitko. Nije bilo istinito i iz srca.

* Stankovi je uveo dva nedovoljno srpska i nedovoljno slovenska oseaja: ''sevdah'' (oseanje duboke enje) i ''dert'' (oseanje ivotne tegobe) i jedno potpuno novo oseanje ''al za mladost'' - strah mladog sveta da im ne propadne mladost a ne al starih to je mladost stvarno prola.

* Dui se pita postoji li zaista takav grad Vranje u kome mogu iveti ljudi jednim tako uzrujanim ivotom? Taknog grada nema kao realne geografske odrednice, takav grad postoji samo u knjievnim impresijama Bore Stankovia.

* Kako otkrivamo da Stankovi nije prost hroniar jedne istonjake varoi ve moralni hroniar jedne zatvorene i nepristupane utopijske vizije? Tako to u njegovom Vranju nigde pote, telegrafa, druma koji to Vranje vezuje sa ostatkom sveta, nigde znakova malovarokog kolektivnog ivota. Nema profesora, uitelja, popa, birokrate, pridolice. U njegovom Vranju uvek vlada arko, vrelo leto. To je varo u kojoj se samo ljubi i plae i nikada ne spava.

Vinaver o Stankoviu:

* Vinaver ga je nazvao knjievnim Jehovom jer se izraava nemuto. Vinaver nije eleo da ispravlja navodne gramatike nepravilnosti u Stankovievom tekstu jer je za njega takav tekst bio ''ivo tkivo od rei'' koje jedino u tom netaknutom obliku prenose ''drhtavi raspon u oseanjima''. ula njegovih junaka ''golemo nasluuju'' i htela bi vie ali se gramatika logika protivi tome.* Stankovi izraava oveka i ivot, naglaava samo ono to je sutastveno a tada se muca od uzbuenja.

* Stankovi se usresreivao na one likove koji ceo ivot provedu usresreeni na svoju ''krvavu ranu'', Frojdovu ''traumu''. Oni ne ele tu ranu da iscele ve da je sauvaju jer je ona osnov njihovog ivota, podsea ih da su ivi. Sve ono to se nalazi spolja sporedno je i sluajno. Kontrast ovakvim ljudima su savremeni Evropejci, bia liena oseanja, bia koja su izgubila smisao sveta, prolea, neba, ubora, ivota. Stankovi je, po miljenju Vinavera, mrzeo spas, sagledavanje kraja uvstvima. Moda je zato svoje junake ostavljao uvek u situacijama koje nemaju izgleda da se razree.

* Stankovievu knjievnost Vinaver naziva knjievnou retkih i dragocenih smola. Ona je kao veliki hrast ovekov sa razraslim korenom i bujnom kronjom ali negde ozleen i tu ozledu, ranu pokriva i brani melemom smole a smola se lui iz itavog bia njegovog, iz najosetljivijeg praivca, iz onog najvrednijeg gde je ivotni nagon.Skerli o ''Kotani'':

* Slika iz narodnog ivota koja se probraa u priu sa traginim karakterom; samrtna pesma mladosti koja silazi u grob.

* Svi junaci, kao jedna dua, stradaju od istog.

* ''Kotana'' opisuje sukob jedinke i drutva, sukob star koliko i sama tragedija: tenja za celovitim i slobodnim ivotom sputana hladnim razumom drutva.

* ''Bidni ovek... a ovek je samo za al i muku zdaden'', to je taj Stankoviev ivot koji ne moe biti sladak ako nije gorak, to je to ''pusto tursko'', iskonska lirika svakog oveka. Treba biti ovek i osetiti i tugu i jad jer kako da znamo da smo iveli. Stankoviev junak ne eli da vida svoje rane jer kroz njih dosee nekadanju radost.

* ''Kotana'' je Stankovievo najlepe, najpoetinije i najdublje delo a mane su joj jednostavnost radnje koja je uz to troma i nepovezana.

Dereti o ''Gazda Mladenu'':

* Uprkos nedovrenosti izuzetno znaajno umetniko ostvarenje. Prva i poslednja poglavlja su zavrena, dok su sredinji delovi ostali u fragmentima tako da se osnovna linija romanesknog zbivanja moe bez tekoe pratiti.

* ''Gazda Mladen'' je roman linosti iako su svi postupci glavnog junaka izrazito socijalno zasnovani i motivisani. Roman prikazuje oveka iji je ceo ivot bio u znaku jedne jedine tenje: da odgovori obavezama koje mu je nametnula porodica. On se rtvuje iz najdubljih uverenja: za ouvanje i uveanje porodinog bogatstva i ouvanja imena porodice. Ipak, gazda Mladen nije ovek novca nego ovek morala jer u svojoj materijalnoj udnji nikada ne ide tako daleko da zaboravlja na moralne norme. Moralnost nije shvaena kao neka apstraktna kategorija ve kao izraz prilika u kojima se razvijao junak, zahtev ljudske zajednice kojoj pripada.* Osnovni sukob u romanu zasiva se na suprotnosti izmeu morala i potrebe za ljubavlju, izmeu dunosti i erosa. Budui da nije u stanju da pomiri ove dve protivrene tenje gazda Mladen odluuje da ostane ''suv'', ''bez ene, bez poroda''. Kao i u ''Neistoj krvi'' i ovde nezad