Prva Slova Biblijske Molitve

8/8/2019 Prva Slova Biblijske Molitve

1/140

PRVA SLOVA BIBLIJSKE MOLITVE

DVANAEST PROPOVEDI O MOLITVI VERE

Glen Kun

Sa engleskog: Miodrag Marinkovi

Beograd, 1995.


2/140

S A D R A J

POSVETA

Uzbudjeni smo

1. Na kraju mog ueta

2. Iz none more u zemlju snova

3. U agoniji zavapih

4. Zaljubljen

5. Od pijanice do savetnika

6. Odlazak s pobedom

7. Uzbudljiva finansijska reenja

8. Naa zadivljujua izleenja

9. Nauka o negaciji osvete

10. Vodjeni vizijama i snovima

11. Reeni i problemi dana Gospodnjeg

12. Obeanja za vreme nevolje


3/140

OVO DELO POSVEUJEMO svakome ko je u nevolji, a eli ispreman je da naui novu vetinu vetinu molitve.

UZBUDJENI SMO jer elimo da ti kaemo, dragi itaoe, da je ova

mala knjiga, koja predstavlja prva slova biblijske molitve, ve sama po sebi odgovor na

molitvu.

Imajui u vidu neodlone zahteve ljudi iz cele Amerike da se ove propovedi pojave u

tampanom obliku, odluio sam jednoga jutra da kleknem pred Boga, sa Biblijom otvorenom

kod teksta Filibljanima 4,19.: A Bog moj da ispuni svaku potrebu vau po bogatstvu svojemu

u slavi, u Hristu Isusu. Rekao sam Bogu da mi je potreban neko ko e tekst ovih propovedi

skinuti sa trake, doterati tekst i pripremiti ga za tampu, poto ja to lino nikako nisam mogao.

Molio sam se za to krajnje ozbiljno. Traio sam (Matej 7,7.) i verovao (Marko 11, 24.) i

polagao pravo na uslienje, uzvraanjem zahvalnou zato to sam primio ba kao to je to

uinio Isus, stojei kraj Lazarovog groba (Jovan 11, 4l), kako nam to preporuuje na

najomiljeniji pisac u knjizi Vaspitanje, strane 257. i 258., orig.

Ba te noi, dok sa govorio u crkvi pastora Gerija Frajezina u Norvoku, u Kaliforniji,

on mi je priao i rekao mi: Da li si nekada razmiljao da nadje nekoga koji bi te propovedi

skinuo sa trake, izlektorisao tekst i pripremio sve to treba za tampu? Gotovo nisam mogao

da poverujem onome to sam uo. Pastor Frajezin je uinio ba to! Uz svoj vrlo obimni

crkveni program, on je rtvovao vreme da iznese taj projekat. Dugujemo zahvalnost Bogu i

njemu to je posluio kao Boji sluga i dopustio da Bog kroz njega uslii nau molitvu.

Bog e usliiti i tvoju molitvu, kada naui prva slova biblijske molitve

G.A.K.


4/140

BOJI EKSER

Gospode, uini da budem ekser na zidu,

vrsto prikovan na svoje mesto.

A onda, na tu, tako obinu i malu stvar,

Okai sjajnu sliku Tvoga lica;

Da bi putnici zastali da gledaju

U ljupke crte na noj i da,

Nastavljajui svojim napornim putevima,

Svako od njih moe da ima lice koje zrai,

Utisnuto tako, da nita ne izbrie,

Lik Tvoje slave i Tvoje milosti.

Gospode, neka niko ne misli na mene.

Uin da budem samo ekser na zidu,

Koji dri Tvoju sliku.

Mildred Hil (Mildred Hill)


5/140

1. NA KRAJU MOGA UETA

eleo bih da, zhajedno sa mnom, razmilja o sedam biblijskih istina:

1. Isus dolazi ponovo: I evo u doi skoro (Otkrivenje 22,12.).

2. On dolazi po one koje naziva izabranima Otkrivenje 17,14., i koji su s Njim, jesu

pozvani i izabrani i verni.

3.Oni e biti izabrani u pei nevolje, Isaija 48, 10: Prebrau te u pei nevolje.

4. Ta pe nevolje naziva se alosnim vremenom, ili vremenom nevolje Jakovljeve,

Danilo 12, 1. I bie alosno vreme, kakvoga nije bilo otkako je naroda do tada. U Jeremiji

30, 7. itamo: I vreme je muke Jakovljeve, ipak e se izbaviti iz nje.5. Jakov je bio izbavljen iz svog vremena nevolje zato to je nauio molitvu primanja

(1. Mojsijeva 32, 7-9, 12., 28.). To nije bila samo molitva predanja, niti molitva zahvalnosti,

oboavanja ili kajanja. Nije to bila ni samo molitva priznavanja greha. Jakov je bio izbavljen

zato to je nauio molitvu primanja.

6. Njegovo vreme i izbavljenje su upravo vrsta vremena nevolje i izbavljenja Bojeg

naroda poslednjeg vremena. U Jeremiji 30, 7. itamo: I vreme je muke Jakovljeve, ipak e se

izbaviti iz nje. Jakov, ovde, predstavlja grupu ljudi koji ive pred Gospodnji dolazak, koji su

proli kroz straan proces oplemenjivanja u pei nevolje. Zapazi da e se izbaviti iz nje. Zato

to su nauili molitvu primanja, koju je nauio Jakov i koja ga je vodila kroz njegovo vreme

nevolje.

7. Ishod, oni e biti kao sam Isaus Hristos, 1. Jovanova 3, 1-3.: Vidite kakvu nam je

ljubav dao Otac, da se deca Boija nazovemo i budemo, zato svet ne poznaje nas, jer Njega ne

pozna. Ljubazni! Sad smo deca Boija, i jo se ne pokaza ta emo biti; nego znamo da kad se

pokae, biemo kao i On, jer emo ga videti kao to jest. I svaki koji ovaj nad ima na Njega,

isti se, kao i On to je ist.

Jakov predstavlja grupu ljudi koji e, kroz ovo veliko vreme nevolje, ovaj proces

ienja, izai kao zlato. Obeanje stoji da e ta grupa ljudi biti izbavljena iz tog vremena

nevolje, zato to su nauili ono to je nauio Jakov. Oni su nauili da se mole onako kako je

nauio da se moli Jakov; ne samo molitvom pokajanja, ne samo molitvom priznavanja greha,

ne molitvom zahvalnosti ili oboavanja. Nauili su da se mole molitvom primanja. Bog koji

silazi kroz vatreni nebeski svod, posmatra ove ljude i kae: Oni su kao ja!. Ja elim da


6/140


7/140


8/140

4

vreme nevolje i omoguiti im da dignu glavu i kau: Gle, ovo je Bog na, Njega ekasno, i

spae nas. (Isaija 25,9.)

Ova knjiga je pripremana s tom milju vodiljom. elim da znate vie od samo toga da

nam predstoje mrani, sumorni dani. Bog to zna, a zna to i djavo; to znaju andjeli i gotovo

svako to zna! Medjutim, mi treba da znamo vie od toga! Treba da znamo, da upoznamofilozofiju koja e nas pobedonosno provesti kroz vreme nevolje. Mi moemo, kao andjeli, da

ivimo u pobedi. (Zaharija 12, 8.) u zavrnim danima ljudske istorije ako upoznamo i

primenjujemo molitvu primanja i sledimo njena jednostavna upustva.

Uprkos injenici da je odluio da nikada vie ne trai savet od nikoga na svetu, posle

dve nedelje provedene na kampusu Bob odluuje da pokua jo jednom. Uputio se ka

kabinetu pastora i zakucao na vrata. ast mi je to sam u to vreme bio pastor koleda

Medison.

Dok je stajao pred vratima i kucao, Bob nije znao da sam ja jednom ranije prolaziokroz iskustvo slino ovom kroz koje je on sada prolazio.Nije znao da je taj pastor proao

nekim munim, usamljenim stazama i da je traio od Boga odgovore na neka pitanja. Iako

sam za sobom ve imao godine pastorskog iskustva, u mome umu su ostala mnoga pitanja na

koja nisam dobio odgovor. Drugo, to Bob nije znao jeste da sam posle izlivanja srca Bogu i

upornog, nepopustljivog traenja, ipak naao neke odgovore.

Doao sam do sledeeg zakljuka: kad je Bog u svojoj milosti dao prosvetljenje dui

koja trai izlaz, pa takvo isto prosvewtljenje i razumevanje trai neko drugi, On e uiniti da

se te dve osobe sastanu, pa makar to znailo i prei s jedne na drugu stranu amerikog

kontinenta. Bog e odgovoriti u trenutku kad je nae razmiljanje dovoljno iskristalisano, da

budemo svesni svoje potrebe. Bob je iskristalisao sovje misli. Bio je svestan svoje potrebe i

spreman da primi odredjene odgovore.

Mladi je uao u kancelariju i poeo da pria svoje iskustvo. Priao sam mu i rekao:

Bobe, ja nisam toliko zainteresovan za tvoje line probleme. Medjutim, eleo bih da ti

iznesem filozofiju uslienja molitava koja moe da razrei svaki problem. Otvorio sam

Bibliju, i mi smo poeli. Jedan sat kasnije Bob je iz moje kancelarije izaao kao da lebdi! U

tim trenucima on je doao do nekih uzbudljivih otkria. Bio je oduevljen, ushien! Dao sam

mu svoj rad o vetini molitve vere, koju sam nauio u mojoj Getsimaniji. U svojoj agoniji

traenja, ja sam naao neto za ta sam Bogu bio neprekidno zahvalan. Naao sam prva slova

molitve.

U Mateju 7,7. upoznao sam prvo slovo: A molitve.Itite i dae vam se. U Marku

11,24. upoznao sam drugo slovo molitve B Verujte. Verujte da vam je molitva usliena,


9/140

5

da ste primili odgovor! Nije li to jednostavno? Tano je, osnovne postavke su jednostavne, ali

i postupiti po tome je neto drugo. Klekni pred Boga i nadji u Bibliji bilo koje od 3.573

obeanja ili grupa obeanja; stavi ruku na to mesto u tekstu i, u jednostavnosti malog deteta,

zatrai da On ispuni to obeanje na tebi, a onda i veruj da e On to uiniti, jednostavno zato

to je to obeao. To nije sloen posao. Za tako neto nije potrebna vera kakvu mnogi pripisujuIliji, ve samo vera malog deteta.

Mi Bogu esto pristupamo kao oni koji mnogo znaju. Mi smo veoma mudri, vrlo zreli.

Nije li upravo Isus rekao: Ako ne postanete kao mala deca Kako malo dete prihvata

rei svoje majke?

Dve male devojice prepirale su se oko neega. Jedna je rekla: To je tako.

Ne ba nije tako, uzvratila je druga devojica.

Jeste, tako je, jer tako mama kae.

Osnov njenog verovanja nisu bile mnoge rei, nego majka. Osnov naeg verovanjanije mnogo rei, nego injenica da je Bog to rekao! Naa vera treba da se temelji na Bogu.

Lae li Bog? Ili, govori li Bog istinu? To je znaajno u naem razmatranju ovog pitanja.

Druga mala devojica i dalje nije bila zadovoljna.

E, pa ipak, nije tako, bila je uporna.

Tako je, i zbog toga, zato to je mama rekla da je tako. Tako, kad mama kae da je

neto tako, onda je to tako ak i ako neko kae drugaije, zaplakala se njena drugarica

povredjena pri pomisli da neko moe da sumnja u re njene istinoljubive mame.

To je detinja vera. To znai prihvatiti ono to mama kae, da je tako zbog majke!

Shvatio sam da moram da kleknem i da kaem: Boe, verujem u obeanja koja si ti dao, zato

to si Ti tako rekao, ak i ako djavo kae da to nije tano. ak i ako okolnosti kau da tako ne

moe da bude ako Bog kae da jeste, ono je tako! To je B drugo slovo molitve. Ali to nije

molitva primanja.

Tree slovo C je molitva primanja. To sam shvatio tek poto sam mnogo godina

proveo propovedajui. C - je polaganje prava na obeanje ije sam ispunjenje traio i za

koje sam Bogu rekao da ga veruje. Na njega ja polaem pravo, uzvraajui zahvalnou

zato to sam ga primio. To je tajna koja me je zaobilazila mnogo godina. To je ono to je

uinio Jakov u vreme svoje nevolje. On je priznao svoju nedostojnost i rekao: Gospode, Ti si

mi obeao da e biti uz mene. Osim toga, obeao si da e me sigurno vratiti kui. Jako se

bojim, jer mi u susret ide brat sa etiri stotine vojnika. Strah me je da e pobiti moju porodicu,

moju malu decu i unititi sve to imam. To je moj problem, Gospode, ali ja se oslanjam na

obeanje koje si Ti dao u pogledu moje sigurnosti. Ti si mi obeao, Gospode.


10/140

6

Jakov je ponizno priznao svoje grehe, vapei Bogu za mislost, ponavljajui obeanja i

podseajui Boga na sve to je obeao. Sada je zatraio od Boga da ispuni ta svoja obeanja.

On je, praktino, poloio pravo na obeanja. S oseanjem punog potovanja, rekao je: Neu

te pustiti dokle me ne blagoslovi (1. Mojsijeva 32, 26.). To je molitva primanja.O, kad bismo mi, kao Jakov, mogli da kaemo u molitvi: Neu te pustiti dok mi ne

prui sigurnost da si me uo i dok ne ispuni svoje obeanje.

Milioni ljudi danas upuuju molitve oboavanja, molitve kajanja ili molitve

zahvalnosti, molitve priznanja greha i molitve upuivanja molbi. Veoma mali broj ljudi

uopte priznaje da veruju! Medjutim, ja ne verujem da ima i jedan od stotinu hriana koji

ispunjava uslove i kae: Gospode, ja verujem da ti sada ispunjava ono to si obeao. Hvala

Ti to sam to i primio. To je molitva primanja.

Mi emo ovo istraiti i prouiti u nastavku, tako da moemo da znamo kako da seoslonimo na tog silnog Boga, tog Stvoritelja svemira, tog Spasitelja koji ezne i koji je voljan

da spase svakoga koji k Njemu dolazi. I mi moemo da mu pristupimo i kaemo: Gospode,

ja verujem u ovo obeanje. Verujem da Ti sada ispunjava to obeanje i ujedno Ti

zahvaljujem to si ga ve ispunio.

Odakle mi ovo? Ovo sam naao u Bibliji. Medjutim, moj omiljeni pisac je posluio

kao Boje orudje, da mi istakne te uzbudljive injenice. To nalazimo u knjizi Vaspitanje,

autora Elen Vajt, na stranama 253-258, orig. Uzeu samo jedan ili dva reda sa 258. strane,

koji e te uzbuditi: Mi moemo da se molimo za svaki dar koji je On obeao: potom treba da

verujemo da primamo, i da mu uzvratimo zahvalnou zato to smo primili.

Nije li ovo uzbudljivo? elim, u narednim prouavanjima, da vam iznesem kako svako

od nas moe da uradi ba ono ta se time preporuuje. Nauiete kako se to radi! To iskustvo

moe da bude i bie vae iskustvo. Tvoji problemi mogu da se razree u okviru ovakvog

sklopa. Bog je obeao da e tako biti.

U knjizi Hristove prie, str. 147., orig., upuuje nam se poziv da uzmemo Biblije u

ruke i da ih otvorimo. Potom treba da dodjemo Bogu i da mu kaemo: Gospode, uinio sam

kako si rekao. Ja ti predstavljam Tvoje obeanje i polaem pravo na odgovor.

Dord Miler, taj veliki ovek vere, imao je obiaj da se moli s otvorenom Biblijom

pred sobom. Upitan zato tako radi, odgovarao je praktrino ovo: Ova otvorena Biblija je

kanal komunikacije izmedju Boga i oveka. Ovu knjigu je dao Sveti Duh. Sveti Duh odnosi

ovu molitvu. Na taj nain, ova otvorena Biblija predstavlja veliki kanal komunikacije izmedju

Boga i oveka.


11/140

7

To je re Svetoga Duha. Tako, kada uzimam Njegovu Knjigu, postaje mi jasno, prema tekstu

u Rimljanima 10, 17., da vera biva od propovedanja, a propovedanje Re ju Bojom. Mi se

moemo obratiti Bogu i rei: Ovo je Tvoja nepromenljiva, vena, besmrtna Re. Ona ne

moe da zataji. to kae nee li uiniti, i to ree nee li izvriti? (4. Mojsijeva 23, 19.).Bogu nije mogue slagati! (Jevrejima 6, 18). Svoje potpuno poverenje i pouzdanje

moemo uloiti u ovaj podatak, ovu injenicu. U naim mislima nikada ne treba da bude

sumnje u pogledu Boje verodostojnosti.

Bob je tog prepodneva izaao iz moje kancelarije, naavi ono to je hteo. Bio je vrlo

uzbudjen! Nekoliko dana kasnije ponovo je doao. Kad sam ga, na njegovo kucanje, pozvao

unutra, on je rekao da je doao jo jednom za malo dodatnih informacija. Pre nego to bismo

se upustili u novu diskusiju bio sam veoma zainteresovan da saznam da li je Bob ispotovao

savet koji sam mu prethodno dao i zato sam ga pitao: Bobe, da li si primenio ono to sam tirekao?

Ne, nisam, priznao je Bob smeteno.

uvi to, ljubazno sam ga zamolio natrag k vratima, rekavi mu, uz osmeh, da opet

dodje im to bude uradio. Pomalo uzdrman, Bob je izaao iz kancelarije i, kako mi je kasnije

ispriao, bio reen da primeni ono to mu je bilo reeno. Kasnije mi je, poverivi se, rekao da

je to uinio tek onog trenutka kad je shvatio koliko je vano da praktino primeni u praksi

osvedoenje koje je stekao. Bog ga je vodio preko celog amerikog kontinenta da bi naao

ono to je traio, i to je i naao. Sada je, medjutim, dolo vreme da i neto uini u vezi s tim.

I nama je dolo vreme da uinimo neto u vezi s onim to nam je Gospod otkrio.

Slaete li se? Neko saznanje e biti bezvredno ako se aktivno ne upotrebi sve dok mi s njim

neto ne uinimo.

Evo onoga to smo do sada nauili:

1. Isus dolazi ponovo.

2. On dolazi po one koji su pozvani i izabrani.

3. To e biti oni koji su izabrani iz pei.

4. Ta pe je vreme nevolje.

5. To vreme nevolje, zapravo je vreme nevolje Jakovljeve.

6. Jakov je bio spasen iz svoje nevolje zato to je nauio da se moli molitvom

primanja.

7. Svi oni koji, slino Jakovu, naue molitvu primanja i ispune uslove, kako je to

uinio Jakov, sigurno e proi kroz vreme nevolje. Oni e pogledati u Boje lice i


12/140

8

rei: Spremni smo za Tebe, Gospode. ekali smo te. Oni e biti kao On

Otvori Bibliju i nadji u njoj tekst u 1. Jovanovoj 1, 9. i stavi ruku na to obeanje.Tada

se, s oseanjem dubokog potovanja, moli tom molitvom primanja: Dragi Gospode, koji si

na nebu, ja sam proitao/proitala ovo obeanje. Priznajem da sam grenik. Molim te da mi

oprosti grehe. Sada verujem da si mi oprostio i uzvraam Ti zahvalnou, to sam primio toTvoje pratanje. U divno ime mog dragog Iisusa. Amin.


13/140

2. IZ NONE MORE U ZEMLJU SNOVA

Pozvao bih vas da zajedno sa mnom prouite sedam biblijskih injenica:

1. Isus dolazi ponovo. I evo u doi skoro (Otkrivenje 22,12.).

2. On dolazi po pravedne i svete. Ko ini nepravdu, neka ini jo nepravdu;

i ko je pogan, neka se jo pogani; i ko je pravedan, neka jo ini pravdu; i ko je svet, neka se

jo sveti. I evo u doi skoro, i plata moja samnom, da dam svakome po delima njegovim

(Otkrivenje 22, 11. 12.).

3. On dolazi po te osobe zato to one vie nee greiti (Otkrivenje 22,11.). ovek koji

je pravedan ne grei, jer svaka je nepravda greh (l. Jovanova 5, 17.).

4. Ti ljudi su, u tom trenutku, ve prestali da gree, jer su upoznali sutinu/filozofiju

teksta iz 1. Jovanove 3, 9.: Koji je god rodjen od Boga ne ini greha, jer njegovo seme stoji u

njemu, i ne moe greiti, jer je rodjen od Boga. Oni su shvatili da kada Boje seme, Boju

Re stave u svoja srca uvaju, skrivaju i dre u srcu oni ne gree. Nauili su to gledajui u

Isusa. Oni su uinili ono to je Isus uinio kad je bio kuan. Biblijski izvetaj, u Mateju 4, 4.

kae da je Isus djavolu, kad mu je ovaj pristupio, kao rukavicu, bacio obeanje: Ne ivi

ovek o samom hlebu, nego o svakoj rei koja izlazi iz usta Boijih.

Ti ljudi su shvatili da je Isus doao da zauzme nae mesto i da, dok je bio ovde na zemlji, nije

raspolagao sredstvima koja nama nisu dostupna. Oni su usvojili Isusovu formulu pobede

silu Boje Rei! To je sutina /filozofija skrivanja Boje Rei u srcu. To je novo iskustvo,

kako to kae apostol Petar: Kao prerodjeni ne od semena koje trune, nego od onog koje ne

trune, Re ju ivoga Boga, koja ostaje doveka (1. Petrova 1, 23.). Seme, koje je Boja Re,

bilo je skriveno u srcu, kao to ga je Isus sakrio u svoje srce. Oni su, na osnovu iskustva,

zakljuili da je metod u borbi protiv iskuenja. Oni su itali tekstove kao onaj u Jovanu 15, 3.

: Vi ste ve oieni re ju koju vam govorih. Oni su itali i verovali, traei ispunjenje

obeanja, kao to je ono u 2. Petrovoj 1, 4.: Kroz koje se nama darovae asna i prevelika

obeanja, da njih radi imate deo u Boijoj prirodi, ako uteete od telesnih elja ovoga sveta.

Ti ljudi su upoznali filozofiju teksta iz l. Jovanove 3, 9.: Boji ivot nalazi se u

Njegovoj Rei. I zato, kada dopuste Svetome Duhu da usadi, zadri i sauva tu Re, oni e

prestati da gree jer Boja nepromenljiva, vena Re govori da e oni nastaviti da budu sveti.


14/140

10

Ja elim da pripadam toj grupi! tavie, reio sam da joj pripadam! Verujem da mogu da joj

pripadam. Verujem i da svi mi moemo da pripadamo toj grupi.

Sve je to zapisano za nas. U 1. Mojsijevoj 32, 8.9.12.28., jasno se vidi da je tajna

Jakovljeve pobede u njegovo vreme nevolje bila u injenici da je Boje nepromenljivo, veno

obeanje Jakov ponizno prihvatio i krajnje nesebino izneo pred Boga obeanje koje je dao.Jakov je tom prilikom rekao: Gospode, ti si mi, kad sam otiao od kue, obeao da e biti

uza me. Kad sam spavao na kamenu kao uzglavlju i Ti mi pokazao one lestve koje su sa neba

doticale zemlju, Ti si mi ponovo ulio uverenje da e sa mnom ii do kraja moga puta.

Gospode, rekao si mi da me nee ostaviti i obeao da e mog potomstva biti kao zvezda

nebeskih. Osim toga, obeao si mi da u moi da se vratim svojoj kui.

U ovome se sastojala konstrukcija Jakovljevog uspeha. On se nije molio samo

molitvom pokajanja, govorei o svojoj nedostojnosti, nego se molio molitvom primanja,

kojom je traio od Boga da uini neto odredjeno, to je verovao da e Bog i uiniti. Potom jeuzvratio zahvalnou Bogu to je to ve uinio! To je molitva primanja: uzvraanje

zahvalnosti Bogu za primanje onoga to je Bog obeao. Kako je znaajno da napregnemo

svoju veru, kako bi se u njoj nalo i ovo udo molitve. Na kraju te noi hrvanja i borbe, kad je

andjeo rekao pusti me, zora je, Jakov nije stao pred Boga, pa rekao: Ako je Tvoja volja da

me blagoslovi, onda me blagoslovi. To bi, na taj nain, bila molitva predanja. Dananji

hriani su potpuno promaili metu, bar to se tie molitve primanja. Oni su je zamenili

molitvom predanja Jakovu je one noi trebalo neto bolje od molitve predanja. Njemu je

trebalo da primi silu i pobedu. Bio mu je potreban novi ivot! Morao ga je dobiti, ili poginuti!

Odluio se uhvatiti za monog Izbavitelja i vapio iz dubine svoje due u agoniji: Neu te

pustiti dokle me ne blagoslovi. On je time, praktino, rekao: Neu te pustiti dok mi ne da

ono to si mi obeao i ono zbog ega si doao.

Bog je rekao: Pusti me. Medjutim, Jakov nije poputao. Jo jednom je zavikao: Ne

ne mogu te pustiti. Mora mi dati ono zbog ega si doao. Hou da mi to da, Gospode.

U redu, rekao je Bog. Ti sada vie nisi Jakov. Od sada se zove Izrael i od sada si

princ, pobednik. Naao si izbavljenje i primio ono to si traio.

6. Svi oni koji rade ono to je Jakov uradio bezbedno e proi kroz poslednje, vreme

nevolje. U Jeremiji 30, 7. itamo: Vreme je muke Jakovljeve, ipak e se izbaviti iz nje. To

je obeanje! Onima koji su upoznali filozofiju prihvatanja Isusovog ivota u Njegovoj Rei

obeano je izbavljenje; filozofiju primanja Hrisa lino u Njegovoj Rei. Oni e pobedonosno,

trijumfalno proi kroz vreme nevolje!


15/140


16/140

12

na celo iskustvo svog ivota, da emo utvrditi da je dogadjaj koji smo u svom ivotu doiveli

kao mali, upravo bio ogroman dogadjaj, stvarna prekretnica u naim ivotima!

Tako je to bilo s mojom enom i samnom. Bilo je to pre mnogo godina, iveli smo u

Roersteru, drava Njujork. Upravo smo bili zavrili jednu veoma napurnu evangelizaciju.

Bili smo na izmaku snaga. Meni su, u vie navrata, savetovali da se na neki nain, fiziki,odvratim od svojih redovnih aktivnosti. Da se bavim nekom fizikom aktivnou. Dobro

zdravlje zavisi od dobre cirkulacije, dok dobra cirkulacija zavisi od fizikih aktivnosti. iveli

smo u domu lociranom na tako malom komadu zemljita, da nije bilo mesta za malu batu,

koja bi nam priutina malo prijatne fizike aktivnosti.

U to vreme sam itao dve knjige. Naslov jedne od njih bio je ivot na selu. Vie nego

ikada pre toga, shvatio sam da moram da imam batu, ako hou da sauvam zdravlje. Znao

sam da na neki nain moram da obezbedim fizike aktivnosti! Druga mala knjiga imala je

naslov ta je Bog obeao. Vraao sam se u mislima u detinjstvo i video situacije u kojima jeBog usliio mnoge moje molitve. Toliko molitava je bilo uslieno, koje bih mogao da brojim

da biste pomislili da se nikada nisam mogao izgubiti. Ali, znate, nije vaan broj uslienih

molitava nego naprotiv kako smo se drali za Boju ruku.

esto mi je pred oi dolazio naslov te male knjige, ta je Bog obeao, i tada bih se

setio ostatka biblijskog stiha, koji kae: Da to Bog obea kadar je i uiniti (Rimljanima 4,

21.). To je, dan za danom, prolazilo kroz moju podsvest. Na knjigu sam se podseao esto,

poto smo je poklanjali prijateljima na naim evangelizacijama kao podsticaj za redovno

dolaenje. Bog nas je blagosiljao na naim evangelizacijama. Kao rezultat pomenute

evangelizacije mnogi su se krstili. Iz veeri u vee delili smo tu knjigu ta je Bog obeao.

Priseao sam se mnogih prilika kada sam Boga uzimao za re i kako me je On, kao kanal,

koristio da blago venog ivota i divnih izbavljenja prenese ljudima kao pojedincima, sa

ovakvim ili onakvim loim navikama. Mislio sam na mnoge primere uslienih molitava i iz

mog odraslog doba.

Sa 21. godinom bio sam uitelj u naem crkveno-kolskom sistemu. Svojim djacima

sam priao da e doi dan kada u biblijska obeanja prepisivati na nain kao to lekar

prepisuje lekove svojim pacijentima. To bi bilo obeanje za sve vrste problema. Medjutim, s

time u vezi nisam uinio gotovo nita. Sada sam stajao i gledao u naslov te knjige: ta je Bog

obeao.

Dolo je vreme da za svoj lini problem upotrebim sasvim odredjeno biblijsko

obeanje. Moja molba je bila nesebine prirode. Molio sam se za ono to mi je bilo potrebno

da bih nastavio svoju slubu i rad za druge ljude. Drugih motiva nisam imao, izuzev da


17/140

13

budem u stanju da odrim svoje zdravlje, kako bih mogao sluiti drugim ljudima. Uzgred,

nesebina pobuda je veoma vaan uslov za uslienje molitve. Ovo to sam traio od Gospoda

izgledalo je kao mala molba. To mi je, medjutim, od tada pa sve do danas, znailo mnogo.

Nedeljama sam, tako, dok sam odlazio u posete ljudima, drao otvorene oi i ui,

traei kuu sa dovoljno zemljita za batu. Ali kuu koja bi zadovoljila moju ptrebu, nisammogao da nadjem. Tako sam zakljuio da bi trebalo, ako nita drugo da kupim komad

zemljita i da na njemu gradim. Medjutim, niko mi, od svih tih velikih farmi, nije hteo da

proda ak ni mali komadi zemljita. Bio sam zapanjen, uvdevi koliki je bio njihov otpor u

tom pravcu. Ve sam poeo da postajem maluduan.

Svakog jutra provodio sam jedan sat ili vie u molitvi. Imao sam molitveni spisak sa

165 imena koja sam, jutro za jutrom, iznosio pred Gospoda, traei Njegov boanski

blagoslov za njih i molei ga da na njih deluje, kako bi svoja srca predali Njegovoj ljubavi.

Bila je to zaista divna, prijatna zajednica! Ipak, sa svojim Gospodom sam eleo da imam joneposredniju zajednicu. Traio sam mogunost da izadjem i da uzmem Boga za re: hteo sam

da se dogodi nemogue u ovom konkretnom sluaju, da mi Bog da mesto gde bih mogao

imati batu! Ovde se nije radilo o situaciji u kojoj bi mi neko rekao: Ubiu te, ako slui

Bogu. Radilo se ovde o bati! Zbog toga ja, zapravo, govorim da nas Gospod esto kua u

nekim od najmanjih stvari ivota.

Nakon to je prolo ve vie nedelja intenzivnog ogledanja za odgovarajuim

zemljiem, ili kuom, jednog jutra, dok sam zavravao svoju molitvu, na um mi je dola

misao: vie se neu ogledati. Traiu od Boga da mi da zemljite, i to danas. Tako, ako mi ne

da zemljite danas, znau da u moda dobiti premetaj! Tako sam napisao pismo Gospodu!

Siguran sam da je to bilo prvo pismo koje sam NJemu uopte napisao. U tom pismu sam,

praktino, rekao: Dragi Gospode, meni treba mesto gde bih mogao imati batu. Svestan sam

da Ti zna gde takvo mesto moe da se nadje, jer Ti od poetka zna kraj.Pomozi mi da ga

nadjem danas. Ako ga ne nadjem danas vie neu ni traiti, zato to Ti zna da ja nemama

vremena. Na program aktivnosti je ovde veoma zgusnut, tako da danas mora da bude na

poslednji dan za gledanje.

To malo pismo sam odneo u prizemlje, gde je moja ena baratala s rubljem i rekao:

Draga, Biblija kae u Mateju 18, 19.: Ako se dva od vas sloe na zemlji u emu mu drago,

za to se uzmole, dae im Otac moj koji je na nebesima. Smatra li da je to razumno? Ako

nam Gospod ne da danas zemljite van grada, mi emo od toga odustati.

to se mene tie, sve je u redu, ree. Ja se slaem.


18/140

14

Ispunili smo uslov i, vie se ne seam da li je i ona potpisala ono pismo, ali molili smo

se i izneli sadraj pisma pred Gospoda.

Zatraio sam od ene da prekine pranje rublja, pa smo krenuli da traimo zemljite.

Traili smo celoga dana, ne naavi nita to bi odgovaralo naim potrebama. Moja ena je

zakljuila da je ve vreme za pripremanje veere. Odvezao sam je kui, pa je pripremila obed.Dok se moja ena bavila u kuhinji, ja sam joj napomenuo da u izai za jo nekoliko minuta.

Krenuo sam prema istoku, putem broj 104. Parkirao sam automobil i s dubokim potovanjem

podnuo glavu i molio se otprilike ovako: Gospode, ako namerava da mi da zemljite van

grada, morae da pouri. Razgledau jo nekoliko minuta. A kada obavim tu malu etnju,

moje gledanje e biti zavreno. Vratiu se kui i potpuno zaboraviti na sve to.

Ba u tom trenutku dobio sam vrlo udno oseanje. Stekao sam utisak da je to

zemljite bilo ono koje je bilo s moje desne strane. Sve to sam mogao da vidim bila je jedna

stara, trona seoska kua. Da li je to tada bio utisak, ili moda glas Svetoga Duha, za menenije naroito vano. Ubedjen sam da su takvi utisci, esto, zapravo prilike u kojima nam se

Sveti Duh obraa i govori nam, trudei se da nas vodi i usmerava. Upravo to se tada dogodilo!

Nisam bio siguran da dobro ujem, ili da dobro vidim. Ali, izaao sam iz automobila i otiao

pravo do kue. Tamo nigde nije bilo table Na prodaju!.

Dok sam iao prilazom kui, razmiljao sam u sebi: kako da se obratim tim ljudima,

kada nema table s natpisom Na prodaju!? Kako uopte da znam da je kua na prodaju?

Tako sam zakljuio da treba da odem na vrata i zapitam, da li je ovo ono zemljite to

je bilo na prodaju? Bar tako neu pogreiti.

Tako sam pozvonio na vratima. Kad je domaica otvorila, ja sam, onako oduevljeno,

upitao: Je li to ona kue to je bila na prodaju? Usta su joj se naglo otvorila i, kako mi se

uinilo bila je zaprepatena!

Kako ste znali? Da budem iskrena, kua je bila za prodaju, ali mi smo za prodaju bili

dali rok, koji je istekao danas. Moj mu je u prodavnici na uglu. Nai ete ga tamo. On e

vam je prodati.

Uputio sam se u prodavnicu, kako mi je ena rekla. Naao sam njenog mua i objasnio

mu zato sam doao.

Da, ree, prodau vam je.

Ve tu, na tom mestu, dao sam mu kaparu deset dolara. Do sledee nedelje obeao

sam ukupno pedeset. To je, u stvari, bio sav novac koji sam imao. Sledee nedelje, kad sam

mu doneo novac, posao je bio zavren . Nikada nisam toliko intenzivno razgledao neko


19/140


20/140

16

Sledea osoba koja je dola, bila je moja majka. Dola je, i elela da vidi kuu. Ovom

prilikom bio sam uveren da e ona imati rei podrke i ohrabrenja. Ali kad je videla kuu,

rekla je tuno: Sine, koliko novca si uloio u ovo?

Pedeset dolara, majko.

Pa, ako hoe da se izvue iz ovoga, ja u ti dati pedeset dolara.Tri divna lana porodice! U svemu tome, bio je samo jedan zrak sunca. Kada je moja

ena prvi put dola da vidi kuu, rekla je: Mislim da je u redu. Svidja mi se. Hvala Gospodu

za enu koja e stajati uz svog mua, i za mua koji e stajati uz svoju enu.

Ugovor je sastavljao jedan advoka, ateista. Po ugovoru je, odredjenog dana, za

odredjeni broj nedelja, trebalo da platim 3.500 dolara. Vi tom sumom sigurno raspolaete,

napomenuo je ljubazno.

Ne, nemam je. Ali u imati kad dodje vreme.

Dobro, kako ete doi do te sume?, hteo je da zna.O, pa prodau kuu u gradu, rekoh, s osmehom.

Ali, vama je strogo odredjen datum, kada morate imati novac, ovde u ovoj kancelariji

a ta, ako ne prodate kuu?

Vidite, gospodine, odgovorih oduevljeno, ja sam propovednik evandjelja, a

Gospod je uesnik u ovoj transakciji. On uvek uje i odgovara na molitvu.

Pogledao je pomalo zbunjeno, trepnuvi dva puta. Pretpostavimo, samo, da je ne

prodate do dana kada novac treba dati, ta ete onda da radite?

O, bie ona prodata. U to nema sumnje. Gospod uvek usliava molitve. Ne brinite,

novac u doneti ovamo, na vreme.

Advokat je, zatim, pitanje pokuao da preformulie na vie razliitih naina, jasno

pokazujui da ono to sam mu govorio za njega naprosto i nikako nije imalo smisla. Sa

gotovo saaljivim pogledom, nastavio je: Ali samo za pretpostavku da se kua ne proda

Recimo, da Gospod

Gospodine, nita ne brinite, smeio sam se siguran u ono to govorim. Bie prodata.

U to sam siguran.

Kad je doao dan u koji je trebalo da imamo 3.500 dolara, naa kua je bila prodata.

Sav veseo, poneo sam novac i stavio ga pred njega. Vidite, evo novca ba onako kako sam

Vam rekao! Bio je oduevljen to novac vidi na vreme, ali sam siguran da nije poverovao da

je Gospod imao bilo kakve veze s tim. Za njega je to bila samo sluajnost!

Sledei korak nije bio lak. Trebalo je da utedim 6.000 dolara, a nisam imao nikakvu

drugu kuu na prodaju. Imajui na umu ta su rekla moja braa i moja majka, znao sam da


21/140

17

sam ja lino trebalo neto da uradim. Jedan od moje brae rekao mi je da sam drzak, a ne,

kako im ja govorim, da pokazujem veru u Boga. To me je navelo da prouim sve to sam

morao da nadjem na temu vere, nasuprot drskosti.

Naao sam razliku izmedju to dvoje. Mi ispoljavamo drskost, zakljuio sam, kada

oekujemo da Bog ispuni svoja obeanja, iako mi pre toga nismo ispunili uslove. Drskostznai traiti ispunjenje Bojih obeanja, ali dobijene odgovore koristiti za sebine svrhe. Ako

ispunimo obeanja i koristimo Boje odgovore da bismo posluili drugima na blagoslov,

umesto da njihove prednosti gomilamo za sebe lino, mi nismo drski, bez obzira dokle smo

stigli, upotrebljavajui svoju veru. Razlog zato sam se molio za blagoslov i aktivno polagao

pravo na ispunjenje odgovarajujeg obeanja, bio je nesebian razlog. Tako sam imao dobar

temelj za gradnju.

U svom prouavanju itao sam iskustva ljudi, kao to je bio Dord Miler. U

njegovom primeru sam video kako mu je Bog usliio molitve vere u periodima nevolje, zanjegove nesebine potrebe. Naao sam vei broj primera ljudi koji su ispruili ruke u veri i

kako ih je Gospod izbavio kad je potreba bila velika, a odgovor posluio na slavljenje

NJegovog imena. Tako sam se uputio tano na sredite zemljita koje sam kupio i, s rukama u

zemlji, izlio srce pred Bogom. Molio sam se najozbiljnije: Gospode, ako sam postupio drsko,

oprosti mi. Ja sam u svakom sluaju spreman da se povuem iz ove transakcije, ovog posla.

Ali ako sam se dosledno drao principa, ako sam postupio kako je pravo, onda se ne mogu

povui, jer sam Tebe postavio u samo sredite ovog posla. Ne elim Tebi da okrenem ledja.

Majka je dola i, onako kako to ine majke koje brinu, na nain za koji sam znao da

dolazi od srca ispunjenog ljubavlju, rekla je: Glen, bojim se za tebe.

Zato, mama?, upitah. ega se ti to boji?

Bojim se da e postati bezbonik.

Bezbonik! Ja, mama? Zato tako da misli?

Pa, poto toliko oekuje od Boga, i kada se to ne ostvari, bojim se da e se u

potpunosti okrenuti od NJega.

Uveravao sam majku da nisam postavljao nikakve uslove, ve samo uputio molbu da

mi Bog pomogne. Primenjivao sam neto to sam druge hrabrio da ine. LJudima sam

govorio da treba da govore o veri da govore tako da drugi zakljue da je naa vera

nepobediva. Ona to moe biti, ako se temelji na Rei silnog Boga, Biblije i na jednoj

nesebinoj molbi. LJude sam uio da ne govore Moja je vera slaba, nego Moj Bog je jak.

Postao sam svestan biblijske istine da se gledajui menjamo. To mi je posluilo kao povod da

pokrenem ljude da se usredsrede na pozitivne Boije osobine, na NJegovu snagu, NJegovu


22/140


23/140

19

ili nije dobio? Morao sam to da znam. Da li je ta farma bila rezultat uslienja molitve ili nije

bila? Ta pitanja sam morao reiti, i nai se s njima izvan domaaja rauzumne sumnje!

Molio sam se Bogu za 6.000 dolara. Rekao sam: Gospode, molim te, pomozi mi da

dodjem do tog novca. Potreban mi je da bih odrao datu re, poto i Ti dri svoju re. To

zemljite si mi dao Ti, a Ti si takodje bio taj koji si mi dao reenost da odrim re. Hvala Ti,Gospode, to si mi dao novac koji mi je potreban.

Traio sam 6.000 dolara, ali nisam mogao da nadjem. A onda sam se setio da mi je do

trenutka kad ga moram imati u rukama, ostalo jo pet dana. Svakoga dana molio sam se tom

molitvom, a takodje i na dan kad je taj novac trebalo dati. Toga dana zahvalio sam Bogu to je

dao novac. Rekao sam, ponovo Hvala Ti to sam ga primio. Medjutim, novac i dalje nije bio

vidljiv, ak ni jedan novi! Za to je bila potrebna vera. Drhtei, verovao sam; nisam se

usudjivao da se povuem i rekao sam: Gospode, kuda da se uputim? I dalje sam oseao

zadovoljstvo to sam sledio boanska uputstva. Isus je rekao: Itite. Uinio sam to. Rekao je i verujte, pa sam uinio i to. Isto tako, zahvalio sam Bogu to sam ve primio. To je

molitva primanja. Ali sada, nisam znao kuda da se uputim! Taj dan je bio prelomni dan moga

molitvenog ivota.

U to vreme sam se setio kokoaka na naoj farmi, iz vremena kad sam bio deak.

Nakon to bi trava bila pokoena i smetena u tagalj, one bi otile u to seno i tamo polagale

jaja. Jaja su bila tamo, ali smo mi morali tamo da odemo i da ih nadjemo. Tako, rekoh, novac

je ovde. Treba samo da idem i da ga nadjem. Zato sam uzeo jo jedno obeanje, Psalam 32,

8.: Urazumiu te, i pokazau ti put kojim da ide; savetovau te, oko je moje na tebi.

Kad sam proitao to obeanje, molio sam se: Gospode, sada polazim da nadjem 6.000

dolara. Molim Te, povedi me ka tom novcu. Seo sam u auto i krenuo. Kod ulice Kalver

skrenuo sam levo, a onda desno, u ulicu Mejn. Tako sam vozio ulicom, dok se nisam naao u

strogom centru grada. Auto sam parkirao u jedinoj raspoloivoj praznini, naavi se direktno

ispred kancelarije mog advokata. Rekoh sebi: Zar ba ovde da dodjem po novac! Ipak,

osetio sam da treba da se popnem u njegovu kancelariju i da razgovaram s njim. Tako sam

uradio upravo to. Razgovarali smo nekoliko minuta, a onda sam ga zapitao: File, gde bih

mogao da pozajmim 6.000 za tri meseca?

Tamo dole, odgovorio je bez i trenutka oklevanja, pokazujui prstom na banku.

Banka nije bila njegova, niti sam ja s njom imao bilo kakve poslove.

Ali u toj banci me ne poznaju, odgovorih. Na to, on je podigao slualicu i nazvao ih.

Traio je Bila i rekao: Sluaj, Bile, pozajmi dr Kunu 6.000 dolara na tri meseca. Mnogo ti

hvala. To je bilo sve!


24/140

20

Uputio me je u banku i da u njoj traim Bila, bankara, koji e mi to zavriti. Niz

stepenite od njegove kancelarije silazio sam po dve stepenice, odjurivi niz ulicu, do banke.

Kad sam uao, trebalo je samo da stavim potpis na isprekidanu liniju, pa mi se kroz nekoliko

minuta nalo u rukama 6.000 dolara. Jednom drugom prilikom, tog gospodina Bila sam pitao

da li je normalno da jedan propovednik moe da pozajmi 6.000 bez supotpisnika ili garancijasa strane. Ne, nasmeio mi se, mi traimo potpis pet vlasnika nekretnina, a tada se, vrlo

esto, dogadja da propovednik uopte ne dobije kredit!

Kad je doao datum menice, Bog mi je dao dovoljno da sam mogao da uplatim veliki

deo duga, a onda da obnovim menicu. To sam uradio nekoliko puta, sve dok menica nije bila

potpuno isplaena.

To je meni, jadnom, zaista mnogo znailo. Ja znam da postoji Bog, koji usliava

molitve. O ovoj uzbudljivoj prii govoriu vam i u narednim poglavljima.

eli li da otvori Bibliju, nadje tekst u 1. Jovanovoj 2, 25., i poloi ruku naobeanje venog ivota? Tamo gde stoji nam, upii svoje ime i itaj ga naglas, tako

izmenjeno. Sada se moli molitvom primanja i zahvali Bogu za taj dar. Reci mu da veruje da

ima veni ivot. Potom mu zahvali to si ga primio, ili primila. Bog neka te blagoslovi.

Blago oveku kome je omilio zakon Gospodnji On je kao drvo. Psalam 1, 1-3.


25/140

3. U AGONIJI ZAVAPIH

Pre izvesnog vremena imao sam ast da odrim seriju propovedi u dravi Oregon. U to

vreme je jedna devojka zakazala termin za razgovor sa mnom. Iznela mi je svoj problem koji

je, uzgred, problem miliona ljudi. Bila je nervozna, frustrirana, zbunjena. Mnogo je pilula

napravljeno za borbu protiv samo tog jednog problema.Ona, normalno, od mene ne bi dobila

nikakve lekove, ali zato sam joj dao neto mnogo bolje. Predloio sam joj biblijsku terapiju u

deset taaka. Posle razgovora ona je obeala da e terapiju primenjivati svakoga dana, ba

onako kako sam joj objasnio. U ranijim iskustvima se pokazalo da je ba ta terapija bila

najdelotvornija od onih za koje sam do tada znao. Devojka mi je, medjutim, kasnije pisala,

navodei da terapija ne deluje u njenom sluaju i da namerava da je napusti. Odgovarajui na

njeno pismo, predloio sam joj da u taj program od deset taaka ugradi emocije i volju.

Medjutim, posle nedelju dana ili neto vie, ponovo je pisala, izraavajui priznanje da

nijedno prilagodjavanje ili podeavanje programa nee imati uspeha u njenom sluaju poto je

koren njenog problema bio neverovanje u postojanje Boga.

Ne tako davno, moja supruga i ja dobili smo poziv od zajednikog prijatelja, na ruak

zajedno s jednim drugim propovednikom. Na prijatelj je mislio da u ja, moda, moi na

neki nain da ohrabrim tog drugog propovednika. Tokom sluenja obeda, na domain je na

vrlo diplomatski nain, postavio pitanje: Postoji li Bog? Ako postoji, da li se On mea u

ljudske probleme? Tako vidimo da se, ak, dovodi u pitanje samo postojanje Boga u traenju

reenja za mune probleme s kojima se svakodnevno susreemo.

Pre nekoliko godina su me pozvali da, u jednoj od naih viih kola, odrim Nedelju

naglaska na duhovnom ivotu. Tom prilikom izneo sam niz prouavanja o divnim obeanjima

iz Boje Rei. U poetnom delu te sedmice pokrenut je deo za pitanja studenata, koji su se

oduevljeno odazvali. Pitanja je bilo toliko, da sam zakljuio da e biti nemogue odgovoriti

na svako od njih, ak i kad bismo ih klasifikovali. Budui da se na sva pitanja nije moglo

odgovoriti u periodu predvidjenom za veernje bogosluenje, jedan od profesora je doao i

zatraio da upotrebim jedan od termina za njegove asove, da bih odgovorio na ta pitanja.


26/140

22

Bilo mi je drago da odgovorim na takav poziv. Studentima je bilo toliko vano da dobiju

odgovore na svoja pitanja, da su na to posebno okupljanje doli i mnogi koji nisu pripadali toj

klasi. Te mlade osobe elele su da uju biblijske odgovore.

Pitanja koja su moda i najee bila postavljana, glasila su: Kako da verujem? i

Kako mogu znati da Bog postoji? Ta pitanja su istraili temeljito i verujem da smo, uzBoju pomo, nali neke odgovore koje su zadovoljili ta gladna srca.

Vrlo esto, za vreme evangelizacije, ljudi prilaze i s dozom frustracije u glasu, kau:

Moj problem je to imam vrlo malo vere. Kako mogu da poveam svoju veru? To pitanje

ljudi postavljaju tako esto, da sam odluio da vam iznesem svoje lino iskustvo u sticanju

poveane vere. Uveren sam da nijedan program, nijedna evangelizacija, nijedan as za

postavljanje pitanja nemaju vrednosti u nalaenju biblijskih odgovora, ukoliko prvo nema

vrste vere u Boga i NJegovu mo i spremnost da se umea u ljudske probleme.

Biblija je i danas istina. Bog je i danas iv! To su injenice. One se demonstrirajusvakodnevno. Medjutim, djavo vrlo marljivo radi, punei ljudska srca sumnjama po pitanju

njegovog postojanja. Ludi i ene pitaju: Kako mogu da budem siguran? Mnogi izraavaju

elju da poveaju svoju veru. Zbog toga sam veoma srean, jer za to postoji odgovor. Za ovaj

problem postoji odgovor. To znam, jer sam to iskusio kad sam, u bolu due, traio od Boga.

Oko etiri godine pre nego to sam upoznao Boba, mladia o kojem sam govorio u

jednom ranijem poglavlju, prolazio sam kroz linu Getsimaniju. To iskustvo je bilo rezultat

toga to sam, uzevi jedno biblijsko obeanje, odluio da iskoraim u veri, u skladu s onim to

je sadrano u njemu. Jednostavno, nameravao sam da Boga uzmem za re i da poloim pravo

na to obeanje, za jednu sasvim odredjenu potrebu. U tome iskustvu priduila mi se i supruga.

Vi ete se sada moda pitati kako se od nekoga moe oekivati da, zbog takvog razloga,

prodje kroz iskustvo Getsimanije. Morau da priznam da je bilo perioda kada sam se i sam

tako pitao. Ali, rei u vam da sotoni nita nije tako mrsko kao ovek koji odluno uzima

Boga za NJegovu Re, kako bi nesebino mogao da slui drugima, pokazujui im put ka kui

naeg nebeskog Oca. Dok piem ovo revidirano izdanje, Bog mi je u medjuvremenu dao

dvadeset est novih godina slube i pisanja i izdavanja gotovo dvadesetak knjiga. Verujemo

da su hiljade i hiljade uznemirenih srca nali biblijska reenja za svoje probleme, za ta mi

ponizno slavimo naeg nebeskog Oca. Ali, postoji jedno to mi je odralo postojanost kroz

celo to iskustvo. Znao sam i tada, kao to to znam danas, da je Bog vei od djavola. NJegova

sila je vea od sotonine. Nikada to nemojmo zaboraviti.

eleo bih sada da vam iznesem sedam biblijskih injenica:

1. Isus ponovo dolazi Otkrivenje 22, 12. Evo doi u skoro.


27/140

23

2. On dolazi po one koji veruju. Otkrivenje 14, 12. : Ovde su koji dre veru

Isusovu. To je jedna od mnogih stvari koje su oni stekli iskustvom.

3. Bogu su ugodni ljudi koji imaju veru, dok mu oni koji je nemaju nisu po volji. A

bez vere nije mogue ugoditi Gogu; jer onaj koji hoe da dodje k Bogu, valja da veruje da ima

Bog i da plaa onima koji ga trae (Jevrejima 11,6.).Ovde nam se predstavljaju dve osnovne injenice: Bog nee biti zadovoljan dok ja

verom ne shvatim da On JESTE, da ima Boga, da On postoji. Osim toga, moram da verujem

i to da ima Boga i da palaa onima koji Ga trae. Kao to vidite, ne samo to moram da

verujem da On postoji, nego moram i da verujem da e On, kada mu pristupim sa svojom

potrebom, usliiti molitve mog srca. Moram da verujem da mogu da primim odgovore na

svoje molitve, da moje molitve mogu da budu usliene! Da li e odgovor doi na nain na koji

ja oekujem ili na nain koji je najbolji u Bojim oima, nije stvarno vano. Medjutim, ja

moram da verujem da je Bog zainteresovan za mene, da me voli i da e me usliiti kad mu seobratim u molitvi.

4. Vera biva ojaana kada Boga gledam u prirodi. Rimljanima 1, 20.21.: Jer to se

na NJemu ne moe videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i

NJegova vena sila i boanstvo, da nemaju izgovora.

Bog kae da ljudi nemju izgovora, poto se On moe videti u vidljivom svetu na

NJegovim stvorenjima! Ako i dalje, nakon poznanja i gledanja sveta Bojih stvorenja,

ostanem pri verovanju da Bog ne postoji, ja vie nemam izgovora.

VANO: Biblija kae da za neverovanje nema izgovora. Bog hoe da znamo da On

postoji. O toj injenici vrlo jasno svedoi stvoreni svet.

5. Aktivirana vera nastaje njenim dovodjenjem u dodir s Bojom Reju. Rimljanima

10, 17.: Tako dakle vera biva od sluanja Rei Boje.

Eto kako raste vera, iva vera. Ona raste time to u je dovoditi u dodir s Bojom

Reju.

6. Bog je svakoj dui podario meru vere. Rimljanima 12,3: kao to je kome Bog

udelio meru vere.

Svaki ovek koji je ikada iveo dobio je odredjenu meru vere. Svako od nas ima jednu

meru, koliinu vere i svako do nas ima prednost da tu meru vere uveava. To je Bogu po volji.

7. Da bismo od Boga dobili odgovore, mi svoju veru moramo da meamo s

NJegovom Re ju. Jevrejima 4, 1.2.: Da se bojimo dakle da kako dok je jo ostavljeno

obeanje da se ulazi u pokoj NJegov, ne odocni koji od vas. Jer je nama objavljeno kao i

onima deci Izrailjevoj, kojih je tada bilo oko dva miliona; ali onima ne pomae uvena re, jer


28/140

24

ne verovae oni koji ue. Prema tome, poto je obeanje o ulasku u pokoj jo uvek aktuelno,

pazite da, na kraju, niko od vas ne ostane bez ispunjenja obeanja. Jer je evandjelje bilo

propovedano i nama, kao i njima, ali vest koju su uli za njih nije imala vrednosti, zato to je

oni koji su je uli nisu udruili/pomeali s verom. (slob.prev.)

Pred nama je knjiga, Biblija. Ona sadri Boja obeanja. Bog je svakome od naspodario (udelio) meru vere. Prema tome, da bih dobio reenja za svoje probleme uslienja

svojih molitava potrebno je da uzmem jedno od 3.573 obeanja ili grupu obeanja iz Biblije i

da s time pomeam svoju veru. Dakle, vrlo, vrlo jednostavno meanje vere s Bojim

obeanjima!

Pita, moda kako se to moja vera mea s Bojim obeanjima? Eto, kad bi to bilo

mogue, poao bih, zajedno s vama u kuhinju u kojoj emo neto meati. Slaemo li se da u

meanju brana i vode nema tajanstvenosti? Kuvarica jednostavno sipa jedno u drugo, dobro

ih izmea i posao je gotov za nekoliko minuta. Imajui na umu ovu ilustraciju, mi moemo darazumemo uputstvo Boje Rei. Treba uzeti veru koju smo dobili, preliti je preko Bojeg

obeanja i izmeati ih.

Ali, pitae ponovo: Kako ja to svoju veru prelivam preko obeanja Boje Rei?

Svoju veru ja prelivam preko NJegove Rei, reima: Gospode, verujem u Tvoju Re. Kada

kaem: Gospode, verujem u ovo obeanje, ta ja prelivam preko njega? Izgovorenu veru.

Izgovarajui je, ja ak mogu da osetim svoj dah. U tom trenutku dok to izgovaram, ja

izgovorenu veru zapravo prelivam preko Boje Rei i kaem: Gospode, ja verujem u Tvoju

Re!

Moj omiljeni autor, u knjizi Hristove prie Hristove oigledne pouke (str. 147., orig.)

kae da moemo da uzmemo Bibliju u ruke i nadjemo u njoj bilo koje obe anje, polaui na

njega pravo, verom. Mi u ovom trenutku odravamo predavanja na kojima pozivamo ljude da

rade upravo to. Predlaemo im da, otvore Bibliju, uzmu bilo koje obeanje i, ak, stave prst

direktno na odtampani tekst obeanja i kau: Gospode, ja verujem u ovo obeanje. To je,

kao to vidite, trenutak kada vi svoju veru meate s Bojom Rei. Nita jednostavnije. Ali

zato uzbudljivo! Doiveete uzbudjenje, zajedno samnom, dok eksperimentiemo s tim novim

konceptom. To, u stvarnosti, nije novost, nego samo do sada nije bilo dovoljno iroko

shvaeno i primenjivano.

Vanost meanja vere i Bojih obeanja otkrivena je u iskustvu izrailjskog naroda. Od

dva miliona ljudi, koliko ih je izalo iz Egipta, samo je dvoje ulo u zemlju Hanan, poto je

samo dvoje potovalo Boji jednostavni plan. Oni ostali nisu pomeali svoju veru s Bojim


29/140

25

obeanjima! Da je narod toga vremena, jednostavno, preko tih Bojih obeanja, prelio veru

koja im je bila data putem tih obeanja, moete zamisliti ta je moglo da se dogodi!

Bog je ljubav; medjutim, Bog i sasvim ozbiljno misli kada izda naredbu. oveanstvu

je vano da zna i veruje da Bog postoji i da e nagraditi svoj narod ako slede NJegov

jednostavni plan. On je u danima o kojima se govori u tekstu iz Jevrejima 4, 1.2. mislioozbiljno, koliko ozbiljno misli i danas! Mi moramo da verujemo da Bog postoji, a taj Bog e

nas nagraditi. Ovo su temeljna verovanja.

LJudi arko ele da upoznaju i primene ove divne principe. Neposedno pred nama

stoje izuzetno znaajni i uzbudljivi dani, kada emo upoznati i eksperimentalno testirati Boju

silu u naim ivotima. Nedavno mi je, za vreme jedne od naih serija prouavanja, pristupila

jedna ena koja je, uzgred, u celini bila posveena istraivanju upravo ovog naeg predmeta.

Rekla je: Ovo nameravam da proverim. Nameravam da oprobam Boga po pitanju jedne vrlo

specifine molbe.Nasmeio sam se i odgovorio: Ne radite nita takve vrste. Tada sam joj ispriao priu

o plemiu koji je pristupio Hristu i rekao da e, ako mu Hristos odgovori na jednu molbu,

znati da je Hristos Bog. Isus se okrenuo tom oveku i, prakino, rekao: Nita od toga. Ti od

mene ne trai nikakav znak, jer si primio mnogo znakova koji pokazuju da sam ja Boji Sin.

Na to pitanje ti je dat iscrpan odgovor. Ti treba da mi pristupi i da mi kae: Ja znam da si

Ti Bog, i znam da e uti i usliiti moju molbu. Zato ti sada predoavam Tvoje obeanje.

Vidite li u emu je razlika? Jedan koristi veru kao temelj, a drugi kao temelj koristi sumnju.

Mi ne moemo pristupiti Bogu i rei: Ako Ti uradi to, znau da postoji. Ne, nikako, vrlo

naglaeno ne!

Medjutim, kada mi pristupimo Bogu i kaemo u srcu znam da Bog postoji! Znam da

On plaa onima koji ga trae. Kada Bogu predoimo NJegovo obeanje i zatraimo od NJega

da ga ispuni ne zato da bi dokazao da postoji, nego zato to mi znamo da On postoji i to

znamo da e On odgovoriti na nau molbu tada emo mu biti ugodni, biemo mu po volji!

Za Enoha, pre nego to je bio uzet na nebo (Jevrejima 11,5.), kae se da dobi

svedoanstvo da ugodi Bogu. On je znao da bez vere nije bilo mogunosti da ugodi svom

Gospodu. Svet je pomno posmatrao. Posmatrao je tog Bojeg oveka. Pitali su ga: ta misli

da e zadobiti verujui u Boje postojanje? Jednog dana, zakljuili su da Enoha nema! On

je svojim nainom ivota toliko bio ugodan Bogu, da ga je Bog uzeo u zemlju slave, da bude s

njim kroz nebrojene vekove venosti. Enoh je verovao Bogu! Verovao je da Bog postoji i da

nagradjuje one koji veruju.


30/140

26

I mi moramo da verujemo onako kako je verovao Enoh. A imamo i mnogo razloga da

verujemo kako je verovao Enoh. Mi esto prolazimo pored samih orudja Boje ljubavi, preko

kojih bi On eleo da nas upozna sa injenicom o svom postojanju. To se ne odnosi samo na

obine ljude, obine vernike. Ima propovednika Boje Rei koji su u srcu uvali nedoumice u

pogledu Bojeg postojanja. Jednog dana jedan propovednik je proveo vie od jednog sata urazgovoru sa mnom, raspravljajui ba o ovoj temi. Kako da budem siguran da On postoji?,

bilo je pitanje koje je optereivalo njegovo srce. Pokuao sam da mu objasnim kako se Bog

otkrio na milijardu naina. Dokaz postoji u svakom cvetu, svakom drvetu i svakoj zvezdi

Knjiga prirode je krcatga, puna svedoanstava o Bojem postojanju.

Kad smo, moja ena i ja, zatraili ispunjenje jednog biblijskog obeanja, a djavo se

dao na posao da nas razoara, ja sam otiao u umu. Kleei na kolenima, ubrao sam jedan

mali cvet. Sa tim majunim, divnim cvetom u rukama, podigao sam glavu prema nebu i molio

se Bogu. Bio mi je potreban odgovor. Morao sam da ga dobijem. Trebalo je da dobijemodgovor na neke svoje duboke probleme. Bio sam spreman da ostanem tamo, sve dok

odgovor ne stigne. Upravo sam toliko bio obeznadjen, oajan. To je bilo oko etiri godine pre

nego to sam se upoznao sa onim mladiem po imenu Bob.

Divno je kako Gospod radi. On nas ljubi i pokazuje to na tako mnogo naina.

Nekoliko godina pre toga itao sam propoved koju je napisao jedan od moje brae. NJen

naslov je bio Kako sam jednog bezbonika ubedio da Bog postoji. U vreme dok sam itao,

nisam bio neto naroito impresioniran. Ali tada sam, u svojoj agoniji, kleei na kolenima,

shvatio logiku i silu te propovedi. Uzeo sam Bibliju i poeo da piem na praznom listu u

samoj Bibliji. Poeo sam da se priseam onoga to sam itao i odmah, na tom mestu, zapoeo

jedno biblijsko prouavanje, lino za sebe. Zapisao sam sve, kako nita ne bih zaboravio. Za

mene je to od tada stalno bilo izvor blagoslova. elim to da podelim s vama.

Napisao sam pet stvari. Prvo je bilo: Kako znam da Bog postoji?Tada sam, iz

bratovljeve propovedi, pozajmio spisak od pet dokaza Bojeg postojanja. Prvi od njih bio je

red. Pogledao sam na mali cvet koji sam drao u ruci. Gledajui ga i posmatrajui fini

raspored njegovih latica, mogao sam da vidim da tu postoji red. Potom, sam bio

impresioniran njegovom lepotom. Cvet je, naprosto, bio predivan, njegovu lepotu nisam

mogao da opiem. Sledee je bilo plan. U tom cvetu je bio demonstriran sasvim odredjen,

definisan plan. Sledee na spisku bio je dizajn. On je imao simetriju potpuno neosporno.

Poslednje to sam upisao, bilo je sredstvo za ostvarivanje odredjenog cilja. Tih pet stvari

objavljivale su da iza tog malog cveta stoji jedna Inteligencija. Cvet je upuivao na Mudrost,

postojanje Uma. To je tako, zapravo, u celoj prirodi.


31/140

27

A tada, kleei, rekao sam: Gospode, ovaj mali cvet mi pokazuje da Ti postoji. U

tom cvetu sam video:

1. red,

2. lepotu,3. plan,

4. dizajn.

5. Sredstvo za ostvarenje odredjenog cilja

To je mnogim velikim misliocima pokazalo da iza prirode mora da stoji Um. Upravo o

tome govori tekst u Rimljanima 1, 20. Tu stoji da se Bog moe jasno videti u onome to je

stvorio. Tako bez izgovora ostaju oni koji ne ele da ga prihvate na osnovu tih dokaza.

Ovim sam izneo svom prijatelju propovedniku koji je doao da utvrdi kako moe da

veruje da Bog postoji. Postoje milijarde dokaza o Bojem postojanju, od kojih jedan jejednostavna injenica da oko sebe moemo nai milijarde malih cvetova, nita i ne govorei o

ostatku prirode. Setite se zvezdanog neba! Mi ne moemo da podignemo pogled i vidimo delo

Bojih ruku, te divne sjajne zvezde, a da ne budemo impresionirani, uvereni u postojanje

Najveeg od svih umova. Onih pet istaknutih elemenata, prikazanih na primeru malog cveta

mogu se videti u sveukupnosti dela Bojih ruku. Zaista, tano je, ovih pet elemenata uvek

predstavljaju Um.

Ova ideja je tako jednostavna, da ak i dete moe da je razume. Povedi sa sobom bilo

kog dekia ili devojicu i pokai im semafor. Nee mu biti teko da zakljui da tu postoji

red. On se uredno pali i gasi. On ima dizajn i sasvim odredjen plan. NJemu nee biti teko da

shvati da iza toga stoji um. On ne mora obavezno da ima lepotu, ali zato ima dovoljno dokaza

u njegovoj funkciji koji e, ak i mom etvorogodinjem unuku, Rendiju, pokazati logiku da

iza jednog semafora mora da postoji um. Mogu da mu pokaem mali cvet i uputim na pet

taaka koje sam upravo naveo. One, izvan svake senke sumnje, dokazuju da Bog postoji.

Nita jednostavnije i nita loginije. Svom prijatelju propovedniku sam rekao da u Boga ne

sumnja detinji um, nego takozvani profinjeni um, zapravo, sumnja i dovodi u pitanje Boje

postojanje, Negovo postojanje upisano je u svakom malom cvetu koji raste! O, kad bi ljudi

samo pristali da veruju!

Sledea taka koju sam ujpisao na prazan list iza korica Biblije, bila je: Kako znam

da je On mudar Bog? Uzeo sam isti majuni cvet i rekao: Ovaj majuni cvet otkriva da iza

njega stoji strahovita mudrost od vremena kad pone da klija, pa sve do zrelosti. Razmiljao


32/140

28

sam o udu opraivanja, o pupoljenju i udu cvetanja. Sve to mi je pokazalo, da iza tog

malog cveta stoji beskrajna mudrost. Moj Bog je mudar! uskliknuo sam.

Potom sam napisao: Kako znam da si ti velik Bog? Muili su me odredjeni veliki

problemi, pa mi je za njihovo reavanje bio potreban veliki Bog. U suzama, na kolenima,

jecajui, izgovorio sam ta svoja pitanja. Bio mi je potreban odgovor. Vie nisam mogao daivim sa sumnjama koje su mi usadila u um moja braa, doavi da vide moje imanje,

govorei da Bog nije primio svoju potu, onog dana kad sa mu napisao ono pismo, odnosno,

da je djavo bio taj koji je odgovorio na moju molitvu. Za to sam morao biti siguran. Tako

sam, na kolenima, eleo da se uverim da je Bog zaista veliki Bog.

Ponovo sam pogledao u cvet. Video sam u njemu red, lepotu, plan, dizajn i sredstvo

za postizanje odredjenog cilja i shvatio da i ogromna prostranstva neba daju dokaz za te iste

elemente. Na koledu sam uio astronomiju i bio zadivljen nepremerljivim rastojanjima na

zvezdanom nebu. Znao sam, razmiljajui o Bojoj veliini, vidljivoj u NJegovoj sposobnostida stvori i upravlja milijardama nebeskih tela, da je moj Bog zapravo veliki Bog. Tamo, na

tom tihom mestu naao sam potrebnu sigurnost, sigurnost da moj Bog moe da rei moj

najvei problem.

Sada sam dobio novo uveravanje da imam Boga. Video sam da imam mudrog Boga, i

da je taj Bog veliki. Sada, rekoh, elim da ponovo ocenim. Da li je moj Bog zainteresovan za

mene, ovako majunog? Tako sam i to pitanje upisao u prazan list iza prvih korica moje

Biblije. Razmiljao sam kuda da se okrenem, traei odgovor. Ponovo sam podigao mali cvet

i pomislio: ovaj cvet je samo mali deo moje telesne veliine, a ipak, Gospode, Ti misli na taj

cvet. Rezonovao sam: poto je Bog zainteresovan za taj majuni cvet, koji danas cveta, ali bi

mogao biti otkinut sutra, sigurno je zainteresovan i za mene. Dalje razmiljajui o tome,

istina, saznanje o NJegovom interesovanju za mene postalo je deo mene, sa strahovito jakim

osvedoenjem.

Moje poslednje pitanje je glasilo: Kako znam da mi se Ti obraa u Bibliji? Da bih

na ovo dobio zadovoljavajui odgovor, naveo sam tri stvari. Pre nego to sam ih zapisao, ve

sam, razume se, znao da mi se Bog obraa kroz prirodu. Ali, taj nain obraanja mi ne daje

pojedinosti, ne govori mi o NJemu nita sasvim odredjeno. Biblija je jedini izvor informacija

sa pojedinostima o Bogu, pa ako mi se On ne obraa preko Biblije, neu znati kuda da se

obratim.

Zato sam naveo tri stvari: 1/ Prorotvo. Do tada sam propovedao da postoji 1.335

biblijskih proroanstava, od kojih je preko 1.000 precizno ispunjeno. Jedno od ispunjenih


33/140

29

biblijskih proroanstava dolo mi je na um, i ono mi je dokazalo da mi se Bog obra a preko

prorotva.

Setio sam se primera Dosaje Lia, koji po prilici ide ovako: Godine 1838. on je

propovedao u amerikom gradu Filadelfiji. Objavljivao je proroanstva i Gospod ga je

blagosiljao. Infidel-klubovi po celoj Americi sumnjali su u njegove rei. Govorili su:Govori kako je Vavilon pao, prema proroanstvu i kako su Medo-Persija, Grka i Rim doli

na scenu, a onda pali u skladu sa biblijskim proroanstvima. Govori kako e Tir biti mesto za

irenje mrea, i tako dalje. Kako moemo da znamo da sve to nije napisano posle stvarnog

zbivanja? eleli su da se sa nekim dogadjajem ispuni proroanstvo, tako da oni budu svedoci

i oevici.

Tako je Dosaja Li rekao da je, prema njegovim saznanjima, 11. avgusta 1840.

godine, prema biblijskom proroanstvu, Otomanska imperija trebalo da izgubi svoju

nezavisnost. Nije teko zamisliti kako su sumnjalice sumnjale. Predstavite sebi njihovokrajnje zaprepaenje, kad je osvanuo 11. avgust 1840. godine i etiri sile zauzele Otomansku

imperiju. Kae se da je u jednom danu krteno 1.000 neznaboaca!

Ja sam rekao: Ako e hiljadu neznaboaca prihvatiti Tvoju re, kao Boju poruku,

Boji nain obraanja kroz to jedno proroanstvo, smem li ja da dovodim u pitanje Tvoje

obraenje, kada znam da je preko hiljadu proroanstava ve ispunjeno?

Drugi razlog koji sam naveo, po kojem sam znao da mi se Bog obraa preko svoje

Rei, bio je: ona menja moj ivot. Kada s razmiljanjem i molitvom itam NJegovu Re, ona

me isti, jer bih u drugim prilikama bio neist. ini me potenim, jer u drugim prilikama bio

bih spreman na prevaru. ini me ljubaznim, jer bih u drugim prilikama bio neljubazan. Znao

sam da je ona promenila moj ivot. Podsetio sam se svojih dana provedenih na koledu, kad

sam ustajao u 3,30 nou i provodio po jedan sat s Bogom u molitvi, a onda odlazio na posao

na farmi. Tokom tog perioda bio sam osvedoen u NJegovu silu. Neki od momaka, mojih

prijatelja, iveli su nedostojnim ivotom. Nisu provodili vreme s Bogom, pa su poeli da se

bave nekim prevarnim aktivnostima. Znao sam, da nije bilo Boje sile u mome ivotu u

okviru prouavanja NJegove Rei, i sam sam mogao biti u drutvu tih momaka, u njihovim

ispadima.

Tako sam, zahvaljujui svedoenju ispunjenih proroanstava, znao da mi se Bog

obraa preko svoje Rei. Po promeni u mome ivotu znao sam da sam kroz Boju Re primao

saznanja i poruke od NJega. Tree, za Boje obraanje ljudima kroz NJegovu Re, znao sam

zbog sluajeva promenjenog ivota, za koje sam bio svedok. Ubice su oslobadjane grene

mrnje. Preljubonici i lupei su doiveli promenu zahvaljujui Gospodu, autoru Biblije.


34/140

30

Obuzet silnim oseanjem potrebe, traio sam i naao da mi se Bog obraa kroz prirodu

i kroz svoju Re. Vera nastaje prouavanjem NJegove Rei. Tako sam otvorio Bibliju i naao

jedno biblijsko obeanje. Preko tog obeanja poeo sam da prelivam svoju veru, svestan da je

to veoma vano, kako je to pokazano u iskustvu pripadnika izrailjskog naroda po izlasku iz

Egipta, kada je samo dvoje od preko dva miliona ljudi starijih od dvadeset godina ulo uobeanu zemlju. Uzrok te tragedije bio je to veru koju im je Bog dao nisu meali sa

obeanjima NJegove Rei.

Shvatio sam da moram i praktino da pomeam veru s obeanjima. Zato sam otvorio

Bibliju, naao jedno obeaje i stavio prst direktno na tekst obeanja, molei se: Gospode,

poto si obeao, ja znam da e i ispuniti to si obeao. To je, zapravo, meanje to dvoje,

onako kako Gospod eli da inimo. Seam se ta stoji u 4. Mojsijevo 23, 19.: Bog nije ovek

da lae. Upravo to mi je ulilo sigurnost. U tom stihu, takodje, stoji: to kae ne e li

uiniti? Tako sam znao da je Bog dao obeanje. Poto On ne moe da lae, znao sam da eispuniti svoje obeanje.

Sada rekoh, ja verujem da e mi Ti ispuniti svoje obeanje. Naao sam tekst u

Mateju 24, 35. i itao: Nebo i zemlja proi e, ali Rei moje nee proi. Pozvao sam se i na

ovo obeanje. ta sam ja to radio? Jaao sam svoju veru, meajui je sa NJegovom svetom

Rei.

Tada sam rekao: Ti si rekao, u Jevrejima 6, 18. Da Bogu nije mogue slagati. Zato

uzimam ovo obeanje na koje sam stavio prst, jer znam da nije mogue da ono ne bude istina.

Dolo je od Tebe, Boga ljubavi, Boga kome nije mogue slagati Tako je i poelo, da sam

gledao neke od onih divnih stvari koje je Bog eleo da vidim; koje je bilo potrebno da vidim

da bih, ako ne vidim, mogao da izgubim duu kako je, kao mogunost, nagovestila moja

majka.

Moja vera je poela da jaa. Uzgred, ta je to vera? Kad ljudi kau: Moja vera je

slaba, to je direktna uvreda za Boga. Vera je, jednostavno, pokazivanje poverenja u Boga!

Vera je verovanje Bogu! Ako kaem moja vera je slaba, ja govorim, ja ne verujem mnogo u

Boga. Kada sumnjam u udo uslienja molitve i govorim o razoaranjima ivota kao o

sudbini, i nastavljam da govorim o svojim sumnjama, ja tada jednostavno poruujem svetu:

Ja ne verujem u Boga! Nikada, nikada ne reci da je tvoja vera slaba. Ne, nikako, nego

govori o Bojoj sili. Govori o NJegovoj moi i sposobnosti da usliava molitve!

Gospod nam je u prirodi pokazao da postoji. On je pruio dokaze da nam se obraa

preko prirode. Mi, tako, moemo da uzmemo bilo koje od 3.573 ili vie obeanja koje je On

dao i mi tada, na temelju NJegove ljubavi, moemo da znamo da e On ispuniti svako od njih.


35/140

31

Obeanja se moda nee ispuniti precizno na nain kako bismo mi to eleli. Ali poto znamo

da nas On ljubi, mi moemo da budemo smireni zbog injenice da e On odgovoriti i usliiti

na najbolji mogui nain; na nain kako bismo mi to poeleli, kad bismo mogli da vidimo kraj

od poetka.

Ja nemam pravo da propiem kako Bog treba da uslii moju molitvu. To bi biladrskost. U svom prouavanju u to vreme, ustanovio sam da Bog zadrava pravo da odgovori

na moju molitvu u skladu sa svojim, a ne mojim izborom. Tako sam itao uteni tekst u

Jeremiji 33,3.: Zovi me, i odazvau ti se, i kazau ti velike i tajne stvari, za koje ne zna.

Vidite, Bog kae da e sigurno usliiti tvoje molbe, ali na nain kako On vidi da je najbolje. U

Isaiji 42, 16. itamo: I vodiu slepce putem kojega nisu znali; vodiu ih stazama kojih nisu

znali.

Imao sam obiaj da kaem Gospodu: Gospode, kada podjem drumom ivota i dodjem

na ravanje puta, pa ako skrenem desno, uini da se dogodi tako i tako. Ako se to dogodi, tadau znati da treba da skrenem desno. Ali ako se ne dogodi, tada u znati da moram da odem na

drugu mogunost odvajanja na raskrsnici. Da li ste to nekada uinili? Bio je to nain kako

sam imao obiaj da se pogadjam s Gospodom. Pomiljao sam da sam u tome stvarno uspeo.

Ali to nije uvek funkcionisalo, jer kad bi doao na ravanje, to nije uvek bilo ravanje na dve

strane, nego na, moda pet! ta je onda, trebalo da inim? Trebalo je da se uputim ka tekstu u

Jeremiji 33, 3. i da se oslonim na to da e mi Gospod pokazati ta treba da inim. Gospod mi

je vrsto obeao da e usliiti moju molitvu, ali ne obavezno na moj nain. Ja ne smem da

postavlja osnovna pravila za uslienje molitava. Kad sam to, konano, shvatio, bio sam veoma

srean i zadovoljan. Moja vizija i mudrost tako su ogranieni, da ne mogu da vidim sve

mogunosti. Ali Bog, On moe da ih vidi sve.

Jednom prilikom, kad sam uao u jednu sobu, ugledao sam svoju malu devojicu kako

stavlja u usta ilet. Usta jo nije bila zatvorila. Bio sam u nedoumici ta da uradim. Znajui da

me je esto oponaala, nasmeio sam se iroko otvorio usta. Uinila je isto. Pribliavajui joj

se, neno sam izvadio ilet iz njenih usta. Kad je ilet ve bio izvadjen, rekao sam: Ovo e te

svu isei U istoj sekundi ona je vrsto zatvorila usta. Mislila je da je to neto dobro za jelo.

Ali tata je znao vie i bolje!

Kad smo ti i ja u iskuenju da kaemo: Gospode, uini to ovako, setimo se da na

Otac najbolje zna kako to, zapravo, treba! On ne eli da nam da neto to e nas povrediti i

unititi nae ivote,

Jedna ena, iji je mu bio u vojsci, rekla je: O Boe, traim od Tebe da mi vrati

mua kui, bezbednog i zdravog. Bog ga je doveo kui, ali kako esto je zaalila to je


36/140

32

zatraila da se ispuni Boja volja. Taj nekada ljubazni, neni i dragi suprug, doao je kui, pao

u stari greh i odao se nemoralu. S gorkim suzama, shvatila je da kada neto zahtevamo od

Boga, to esto znai dobiti neto to ne elimo. Kako je vano da shvatimo to osnovno pravilo

ivota i dopustimo da na ljubavi pun, svemudri Bog ispuni svoje obeanje na svoj nain!

Kao malo dete, s verom malog deteta, mi treba da pristupimo Bogu i kaemo:Verujem da Ti ispunjava ovo obeanje, zato to Tebi nije mogue slagati. Hvala ti to si

ispunio svoje obeanje, zato to me ljubi.

U Rimljanima 8,32. itamo: Koji dakle svoga Sina ne potede, nego ga predade za

sve nas, kako dakle da nam s NJim sve ne daruje? Vidite li, prijatelji, poto nam je Bog dao

svoje najbolje, da li e nam uskratiti neto to je manje vrednosti? Bog nas ljubi i nestrtpljivo

eka da uslii nae molitve na NJegov, najbolji nain i u najbolje vreme.

Razgovarajui sa studentima koleda i odgovarajuji na njihova pitanja, izneo sam im

ono to ste upravo itali u ovom poglavlju. Zatim sam rekao da postoji jo neto, to elim daim to pre ispriam. Pitao sam ih: Koliko od vas veruje u Bibliju? Svi su podigli ruke. Posle

toga sam ih pozvao da to kau i naglas, a zatim i da uzmu Biblije u ruke, i kau: Verujem u

Tvoju Re. To je, vidite, zapravo prelivanje vere preko NJegove Rei.

Sledee to treba uiniti je otvaranje Biblije na mestu gde se nalazi tekst nekog

obeanja. To moe da bude Filibljanima 4, 19. Moda ti je u ovom trenutku potrebna

finansijska pomo. Bog moe da odgovori i On e to uiniti. On je obeao. Pa, poto

verujemo u Bibliju, mi moemo da verujemo u NJegovo obeanje. Zar to nije logino? Tako,

poto verujemo u njegovo obeanje, mi moemo da kaemo: Verujem, Gospode, da ga Ti

ispunjava.

Mi, jednostavno koristimo prva slova molitve. A je itite Matej 7,7. B je verujte

Marko 11,24. Kai: Verujem. Cje traite (s pravom). Zatrai, a onda uzvrati zahvalnou

Bogu to si primio. To je molitva primanja. Veina hriana se mole molitvom predanja,

umesto molitvama primanja. Oni kau: Gospode, oprosti mi grehe, ako je Tvoja volja. To je

uvreda! Mi se ne moramo moliti molitvom predanja, da bi nam Gospod oprostio grehe. On je

ve obeao da e to uiniti preko svog Sina, Isusa Hrista. Ja mogu da se molim molitvom

primanja i da kaem: Gospode, Ti si obeao da e oprostiti moje grehe i da e me oistiti.

Hvala ti to si to uinio, zato to sam priznao i zato to verujem.

Ja mogu da traim mudrost. Ne moram da molim za nju, ako je to NJegova volja. On

je obeao da e mi je dati ako traim. Tako, kada je traim, tada moram da verujem da mi ju

je On dao, a onda i da mu zahvalim to mi ju je dao. To je molitva primanja.


37/140

33

Hajde, da se molimo: Zahvalni smo Ti, Gospode, to si Ti na Spasitelj. Zahvalni

smo Ti, to e nam, kada ti pristupimo, dati silu da postanemo sinovi Boji, ako verujem u

Tvoje ime. Mi te molimo za svako srce, koje nije u ovom trenutku Tvoj sin ili ki, a eli to da

bude i kae tiho u svom srcu, oprosti mi moje grehe, da takvog uini svojim sinom ili keri,

ovog trenutka. Mi verujemo da Ti to ini, poto on ili ona veruje. Ujedno Ti i zahvaljujemo,kroz Isusa Hrista, naeg Spasitelja. Amin.

Kada itate obeanja, setite se da su ona izraz neizrecive ljubavi i saoseanja. Veliko

srce Beskrajne LJubavi privueno je ka greniku s neogranienim razumevanjem. U kome

imamo izbavljenje krvlju NJegovom, oprotenje greha Efescima 1, 7. Da, samo veruj da je

Bog tvoj Pomonik. On eli da obnovi svoj moralni lik u oveku. Pristupajui Mu, uz

priznavanje i pokajanje, On e pristupiti tebi, s milou i pratanjem (Put Hristu, orig.str. 55).


38/140


39/140

36

desnicom svojom uzvisi za Poglavara i Spasa, da da Izrailju pokajanje i oprotenje greha.

I ovo je dar od Boga. On donosi ne samo mrnju prema grehu, nego i pokajanje, kroz

delovanje Svetoga Duha na ljudsko srce. Kako bi smo trebali da budemo zahvalni!

7. Evo, kako On to radi. Jezekilj 26, 26.: I dau vam novo srce, i nov u duh metnuti

u vas, i izvadiu kameno srce iz tela vaega, i dau vam srce mesno.Bog to udo milosti ini tako to nam daje novo srce. To novo srce je nainjeno tako

da mrzi greh. Ulazei u to novo srce, Sveti Duh donosi pokajanje i potpuno obnovljenje.

oveanstvu je dat poziv da prihvati ovo divno preobraenje. Bog obeava da e to uiniti za

tebe i za mene.

Mi smo prouavali o molitvi primanja i molitvi predanja. Molitva predanja je kada

kaemo: Gospode, ako je Tvoja volja. To jednostavno znai poveravanje naih ivota

NJegovoj volji za nas, kada je re o stvarima za koje nismo sigurni.To znai izneti pred NJega

svoju ljudsku molbu, koja je podlona zabludi, a onda traiti da bude NJegova volja. Ovuvrstu molitve koristim u molitvi za bolesne, jer ne mogu da znam da li je ta osoba ispunila

uslove za uslienje molitve upuene za nju. Medjutim, ako se molim za mudrost za sebe

samog, imam pravo da znam, i ja stvarno i znam, ako sam ispunio uslove za uslienje molitve.

Prema tome, ja dobijam mudrost, jer mi je Bog dao sasvim odredjeno obeanje za mudrost

(Jakov 1, 5.). Ako sam ispunio uslove za uslienje molitve i molim se za mudrost, za

oprotenje greha, za izleenje, ili za bilo koje obeanje koje je On dao, ja mogu da pristupim

Bogu i traim ispunjenje odredjenog obeanja, ne govorei: Gospode, ako je Tvoja volja.

Ne, ja znam da je Bog obeao da e oprostiti moje grehe ako sam ispunio uslove. Ja ne smem

da se molim: Gospode, ako je Tvoja volja, oprosti mi moje grehe. Ja znam da On hoe da

mi oprosti grehe, zato to je to obeao. Potom, moram da verujem da On to ini. Greh je

moliti se drugaije. U 1. Jovanovoj 5, 10. stoji: Koji ne veruje Bogu nainio ga je laom.

U Rimljanima 14, 23. Pavle kae da je greh ono to nije od vere. Kad se molimo Bogu

za oprotenje greha, ako je NJegova volja, to je molitva predanja. To nije mesto za takvu

vrstu molitve. Ja znam da jeste NJegova volja da mi oprosti grehe, ako ih priznam. To je

situacija u kojoj mogu da primenim molitvu primanja. Setiete se da molitvu primanja

moemo da uputimo Bogu ako uzmemo obeanje i ako, posle zadovoljavanja uslova za

uslienje molitve, u molitvi zatraimo od Boga da nam to obenje ispuni, individualno. Mi

verujemo da ga je On ispunio. Tada idemo i jedan korak dalje, i zahvaljujemo mu to je ve

usliio nau molitvu i zato to smo primili to ispunjenje obeanja. Vidite: primanje u ovom

sluaju znai: Ja sam ga primio.


40/140

37

Ja treba da uzmem Boje obeanje o pratanju greha. Kao to sam se molio:

Gospode, oprosti mi, ja treba i da kaem: Ja verujem i zahvaljujem Ti, Gospode, to sam

primio oprotenje.

Pre vie godina smo moj brat i ja prodavali knjige. On je radio na jednoj strani ulice, a

ja na drugoj. On je doao u dom u kojem mu je ovek rekao: Nisam zainteresovan za Vauknjigu, ali imam knjigu koju u Vama dati.

Pa, hvala Vam bezbroj puta, uzvratio je moj brat oduevljeno.

Na to ga je ovek ispravio: Ne zahvaljujte mi bezbroj puta. Zahvalite mi samo

jednom i uzmite je. Znaajno, u ovom sluaju, nije bio broj, koliko mu je moj brat zahvalio.

Odluujui faktor u situaciji kad je moj brat dobijao knjigu, bio je da prui ruku i da je primi.

Kad upuujemo Bogu molitvu primanja, mi treba odmah da ispruimo ruku i primimo

ono to traimo, znajui da Bog hoe da mi to primimo. Mi to moemo znati, itanjem

obeanja koja je On dao u svojoj Rei. To je prilika kada moemo da kaemo: Hvala tiGospode, to sam primio. Za to e moda biti potrebno malo vebanja, poto nismo navikli

da to tako kaemo. Zar to nije ispravno? Mi smo navikli da se molimo za odredjene stvari,

ako je Tvoja volja, iako nam je On ve rekao da to jeste NJegova volja. Kad stanemo da

razmiljamo o tome, onda to izgleda pomalo smeno, slaete li se? Jeste, svakako. Isus je

doao da me spase, i zato ja nemam potrebe da traim od NJega da me spase, ako je to ve

NJegova volja. Znam, i pre nego to se molim, da tojeste NJegova volja. Imam, naime, pravo

da stavim prst na tekst u Mateju 1, 21. i da traim od NJega da me spase. Potom mogu da

poloim pravo na injenicu da me je On ve spasao, ako verujem u ono to On kae. Posle

toga, mogu da mu zahvalim to me je spasao, a On e nastaviti da me spasava svakoga dana.

Spasenje je dnevni dogovor i dnevno predanje Bogu. Mi moemo da kaemo: Ja sam spasen

sada, i da u to verujemo svim srcem! Moda bi bilo bolje rei: On me spasava sada. Ili, jo

bolje: Hristos je moj Spasitelj, Hristos je Alfa i Omega moga spasenja. On je poetak i

svretak.

Kada govorimo o venom ivotu, mi moemo da znamo i da izjavimo da imamo veni

ivot. On nam je obean. Obratite panju na 1. Jovanovu 2, 25.: I ovo je obeanje koje nam

On obea, ivot veni. Eto, gde se nalazi obeanje venog ivota. Ja sada mogu da kaem:

Gospode, molim te, daj mi veni ivot. A onda: Gospode, ja verujem da si mi dao veni

ivot. Ja ga zahtevam, u Isusovo ime, i zahvaljujem Ti to sam, kroz Isusa Hrista, primio

veni ivot.

Ponekad smo, upitani da li smo spaseni, skloni da odgovorimo: Nadam se! Zar ovo

nije neto? Nadati se neemu to nam je obeano? Ja imam sina. Pretpostavimo da mu neko


41/140

38

pridje i kae: Poznavao sam pastora Glena Kuna. Jesi li ti njegov sin? A on odgovori:

Nadam se. Jasno je, da bi to bilo uvreda i za njegovu majku i za mene. Hajde da prekinemo

to sumnjiavo nadanje i da kaemo: On je moj Spasitelj. Znam da On to jeste! To je

komunikacija primanja.

Kad govorimo o primanju oprotenja za nae grehe, mi nemamo potrebe da sumnjamou to ako smo ispunili uslove za uslienje molitve. Mi moemo da znamo, da budemo sigurni,

da smo slobodni od teine i kazne greha. Isus je to obeao tebi i meni, a ja mu verujem.

Veruje li mu i ti? Hrianstvo je zbog toga radost. Ono je velika radost ve sada. Ja ne

moram da se angaujem i ukljuujem u groznicu spasenja. Potrebno je samo da se molim,

verujem i traim ono to mi je Bog obeao. O, kako treba da budemo zahvalni za te divne

mogunosti.

ta rei za zahtev da se stavi neprijateljstvo izmedju nas i onoga to nije za nas? To se

uklapa u sliku zaljubljenosti. Poto sam proao kroz svoje getsimansko iskustvo, odluio samda ga ispriam svima kojima mogu. Za mene je neopisiva radost kad mogu da stavim prst na

obeanje i primim uslienje/odgovor posle molitve i priznanja da verujem Bogu da e uiniti

ono to je obeao i zahvaljivanja to sam to od NJega primio. Sada nam je jasno zato u

Bibliji stoji: Udji u radost gospodara svojega (Matej 25, 21.). Uvek, od toga vremena, ja

drugim ljudima priam ta sam naao. Verujte mi da je to radost, stvarna radost! Ako postoji

narod koji moe i treba da uiva ovu vrstu stvarnog iskustva, onda je to narod koji je stupio u

odnos sveanog zaveta poslunosti Bogu. To je nae pravo!

Mi, kao apostol Pavle, moemo da kaemo: Jer znam kome verovah, i uveren sam da

je kadar amanet moj sauvati za dan onaj. (2. Timotiju 1, 12.) Mi moemo da kaemo: Ja

znam da je iv moj Iskupitelj. (O Jovu 19, 25.). Znam da ja ne postiem mnogo. Ali znam da

je moj Bog svemoan i da e me, ako mu dopustim, uiniti vrednim orudjem u svojoj ruci.

Nedugo nakon to sam odluio da ovo iskustvo prenesem drugima, jedan mladi ovek

iz nae crkve se zaljubio u jednju devojku iz kraja. Taj ovek je bio oenjen i imao dvoje

divne dece i veoma lepu, posveenu enu. Radio je u bolnici i spetljao se sa mladom

devojkom od 19 godina. To je u poetku bila samo neduna igra, koja je, medjutim, dovela do

zaljubljenosti. Oni nisu eleli da do toga dodje, ali tako to esto biva. Znate li kako se ljudi

zaljubljuju? Nedunim lupkanjem po ramenu. Mali dodir ovde ili onde. Neki ljudi to nazivaju

mladalakom ljubavlju. Ako eli da se sauva od zaljubljivanja dri se pravila: ruke k sebi i

na metar rastojanja, moj otac je imao obiaj da upozorava svojih osam sinova.

Vei deo padanja pod iskuenje je maksimalna blizina. to smo blii iskuenju, to je

verovatnije da emo mu podlei. to se od iskuenja drimo dalje, to smo sigurniji. Vea


42/140

39

udaljenost znai veu sigurnost da emo ostati pobednici. Neki ljudi se ude zato uvek

padaju u iskuenje. Odgovor je jednostavan, previe mu se pribliavaju.

Zaljubljivanje/zaludjivanje ba tako nastaje. to si blii nekome kome ne bi trebalo da bude

blizu, to je vea mogunost zaljubljivanja. to skorije nauimo da se odnosimo prema

iskjuenju onako kako je to Isus inio, pre emo izvojevati pobedu nad njim. On nas je uioda kaemo: Ne navedi nas u napast/iskuenje.

Kad neko vama, udatim enama pridje i krene sa vanrednom ljubaznou prema vama,

za vas je to trenutak kada treba da odete. Medjutim, jasno je da je to neto drugo, ako ste

oboje samci. Moda ete, ak, eleti da se bolje upoznate! Medjutim, ako je i samo jedno od

vas u braku, to prijateljstvo nikako ne treba da postoji. to pre to dovede u red, to e biti

sreniji.

I tako je ovaj mladi ovek poeo da ukazuje panje toj devojci. Oni su se beznadeno

zaljubili. Tako, elei da bude dosledan, odluio je da se razvede od svoje ene. Onoigledno nije mogao da ima dve ene, a ena koju je eleo, imala je 19. godina.

Negde je reeno da se osamdesetpet odsto efova zaljubljuje u svoje sekretarice. To je

zaprepaujue visok procenat. Slaete li se? (Neko ko je proitao ovaj podatak gnevno je

rekao da to nije tano, pa se zato ja izvinjavam to sam ga citirao.) Po mom miljenju, zato

esto dolazi do zaljubljivanja? Naveu ti jedan razlog. ovek odlazi od kue ujutru, njegova

ena nije preterano ljubazna, pa on gnevno reaguje i, s takvim stavom prema eni odlazi od

kue. Dolazi u kancelariju. NJegova elegantno obuena sekretarica pozdravlja ga vrlo

prijatno: Dobro jutro, gospodine Smit. Tano je da on uopte nije planirao da se zaljubi u

svoju sekretaricu, ali ona je tako prijatna i ljubazna. Izgleda tako uredno i isto i ima tako

dobar miris. I poslednje to mu je ostalo u glavi u vezi s njegovom enom, bilo je da je

izgledala neuredno i sanjivo i da je, nekako, reala na njega kad je odlazio od kue. U tom

trenutku, razume se, on nije prestao da razmilja o tome kako on svojoj sekretarici daje 100

dolara nedeljno da bude super ljubazna. Moda bi to njegova ena bila spremna da uini sa 85

dolara. Ali njegova ena je deurna dvadeset etiri sata, kada treba da menja pelene deci, da

isti kuu, da hrani psa i da obavlja stotinu i jednu, drugu kunu obavezu, koje on od nje

oekuje da radi za nita. Sekretarica dobija odlinu platu i njoj je mnogo lake da bude slatka

kad ef ulazi unutra! Ali, saekaj samo, da se on oeni sekretaricom i da ona mora da menja

pelene njegovoj deci, pa da pere rublje i da brine o psima i o svim ku nim poslovima! Ona e

se ponaati prema njemu ba onako kako se njegova ena sada ponaa prema njemu, a i on e

se verovatno i prema njoj ponaati na isti nain! NJegova ena ga je volela kad je bio mlad, ali

sekretarica ga obrlauje i dobija za mua kad je ve star, pa se pokazuje da on i njegova


43/140


44/140

41

Da, ree, pristajem da me neko uini spremnim na to.

Tada sam se setio teksta iz Filibljanima 2, 13.: Jer je Bog to ini u vama da hoete i

uinite kao to mu je ugodno. Tako sam, u sebi, uputio Bogu molitvu primanja. Zatraio sam

od Gospoda da ga uini spremnim na to i Bog me je usliio. Jer, ja sam traio, verovao, i

zahvalio Bogu to e taj ovek biti spreman da raskine odnose sa tom devojkom.Tri minuta potom, on je rekao: Spreman sam da raskinem s njom. ujete li ovo?

Ali, ree on, ona ne eli da raskinemo. Upitao sam ga: Kako moe u to da bude siguran.

Tada mi je ispriao onu staru priu, koju su, verovatno, koristili svi zaljubljeni parovi. Rekao

je: Rekla mi je da e se ubiti ako je napustim. To obino nema neku naroitu teinu. To

znai: saaljevam sebe. Osoba koja preti samoubistvom, zapravo vapi za pomo, pa eli da je

i ti saaljeva.

Ovaj mladi ovek je bio siguran da e ona izvriti samoubistvo i zato je smatrao da ne

bi mogao da je ostavi. Dobro, rekoh, imam neto za tebe. Ispriao sam mu o molitvipredanja, o prvim slovima uspene molitve i izneo mu neka biblijska obeanja. Izneo sam mu

injenicu da obeanje sadri ono to je obeano, na isti nain kao to jabukovo seme sadri

drvo jabuke. Bili smo uzbudjeni zbog oigledne jasnoe obeanja. Objasnio sam mu da ako

traimo, pa verujemo i zahtevamo ispunjenje obeanja na taj nain to emo odmah uzvratiti

zahvalnou za primanje obeanog dara, Bog ini uda! Naveo sam obeanje koje e joj

pomoi da raskine ljubavnu vezu s njim.

Gde se to nalazi?, upitao je.

1. Mojsijeva 3, 15., rekoh. Pogledaj tekst! I jo meem neprija

Documents

Prva Slova Biblijske Molitve