PRVI HRI{"ANSKI HODO:ASNICIOvaplo}eni Sin Bo`iji, Isus Hristos, odgovorio je na nejasne te`we

koje su u qudskom rodu postojale od samih po~etaka. Mutno se}awe na izgubqeni raj koje je qude teralo da tra`e zaboravqenog Boga na mestima vezanim za ro|ewe, dela i smrt onih koje su sami progla{avali prorocima i bogovima, zameni}e jasan ali uzan put ka Carstvu nebeskom ~ije putokaze je postavio sam Gospod. Va`ne stanice-odmori{ta na tom putu, posta}e i neka sveta mesta, pre svega vezana za `ivot, stradawe i vaskrsewe Gospoda Isusa Hrista.

Sveta zemqa i Jerusalim postali su sredi{te sveta prvih hri{}ana.Najpoznatiji hodo~asnik u prvim vekovima hri{}anstva je sveta Jelena,

majka svetog cara Konstantina. Za wen boravak u Svetoj zemqi vezano je i pronala`ewe ^asnog krsta na kome je bio razapet Gospod. Ovaj doga|aj obele`ava se u pravoslavnoj crkvi 27/14. septembra svake godine.

Po{to je posle Milanskog edikta hri{}anstvo oslobo|eno progo-na, a zatim postalo i dr`avna religija, hri{}ani su u sve ve}em broju po~eli da pose}uju Svetu zemqu. Iako su putovawa tada iziskivala velike tro{kove, a bila su i pra}ena opasnostima, odu{evqewe prema hodo~a{}u ponekad je bilo toliko da je dolazilo do iskrivqewa samog odnosa prema pokloni~kom putovawu. Oci Crkve ponekad su morali da upozoravaju verne da hodo~a{}e u Svetu zemqu nije neophodno za spasewe.

Neki od hodo~asnika ostavili su nam detaqne dnevnike sa svojih put-ovawa u Svetu zemqu, na primer anonimni hodo~asnik iz Bordoa 333. go-dine, ili {panska monahiwa Eterija krajem IV veka.

Osim u Svetu zemqu po~ela su i hodo~a{}a u Rim gde su sveti Petar i Pavle propovedali i mu~eni~ki postradali.

Vremenom su ciq hri{}anskih hodo~a{}a postala i mnoga druga mesta na kojima su svetiteqi proveli svoje `ivote u podvigu ili su mu~eni~ki postradali, a pre svega ona mesta na kojima su se ~uvale svetiteqske mo{ti koje su voqom Bo`jom pokazale ~udotvornu isceliteqsku mo}.

�Direrov hodo~asnik Drvorez iz dela @ana Gersona {tampanih 1488. godine, pripisan Albrehtu Direru.Predstava hodo~asnika kao duhovnog tragaoca, na prelazu iz Sredweg veka u Renesansu, postaje ezoterijski simbol, sli~an simbolima pred-stavqenim na tarot-kartama. Ovaj hodo~asnik (mogu}e plemi}kog porekla) prolazi pored (iz?) zamka pokazuju}i nam grb na kome su sunce, mesec, zvezde i krilato srce sa slovom T na wemu. U drugoj ruci dr`i tipi~no obele`je hodo~asnika – {tap. Predstavu mo`emo da tuma~imo na razli~ite na~ine.

�Hodo~asni~ki puteviDeo Pojtingerove table (Tabula Peutingeriana), sredwovekovne kopije originalne mape rimskih puteva iz IV veka.Kopiju rimske mape nazvane po Konradu Pojtingeru, nema~kom human-isti iz XV-XVI veka, napravio je jedan kalu|er jo{ u XIII veku. Iako Jeru-salim, na mapi nije posebno podvu~en, kao {to su to, recimo, najva`niji centri carstva: Rim, Konstantinopoq i Antiohija, prvi hri{}anski hodo~asnici su verovatno koristili ovakvu mapu za putovawe u Jerusa-lim. Tabula Peutingeriana zapravo i nije mapa u pravom smislu. Ona je stilizovana i ne prikazuje povr{ine, nego pre svega putnicima daje znawe o stanicama na putevima i razdaqinama izme|u wih.

�Prvo hodo~a{}e na Hristov grobMironosice na Hristovom grobu (Beli an|eo), freska iz manastira Mile{eva, XIII vek.

Mironosice, `ene koje su do{le na Hristov grob nose}i miro za pomazivawe, mogu se smatrati prvim hri{}anskim hodo~asnicama. „I po{to pro|e subota, Marija Magdalina i Marija Jakovqeva i Salomija kupi{e mirisa da do|u i da poma`u Isusa. I vrlo rano u prvi dan nedeqe do|o{e na grob oko izlaska sunca. I govorahu me|u sobom: Ko }e nam odvaliti kamen od vrata groba? I pogledav{i vide{e da kamen be{e odvaqen: a be{e vrlo veliki. I u{av{i u grob vide{e mladi}a obu~enog u belu haqinu gde sedi s desne strane; i upla{i{e se. A on im re~e: Ne pla{ite se, Isusa tra`ite Nazare}anina raspetog; ustade, nije ovde, evo mesto gde Ga polo`i{e.” (Jevan|eqe po Marku 16,1-6).

Sveti Car Konstantin i sveta carica Jelena �Posle Hristovog vaskrsewa, Jevreji su krst na kojem je Hristos bio razapet sakrili i

skoro trista godina o wemu se nije ni{ta znalo. Pobo`na carica Jelena, majka cara Konstantina, 326. godine oti{la je da se pokloni mestima stradawa Gospodweg i po~ela

je da traga za ^asnim Krstom. Neki stari Jevrejin po imenu Juda, jedini je znao mesto gdje se ^asni krst nalazi te, prisiqen od carice, otkri da je krst zakopan pod hramom Venerinim, koji je na Golgoti podigao car Adrijan. Sveta carica naredi da se idolski

hram poru{i, te kopaju}i ispod wega na|o{e tri krsta. Bog uredi da je tim mestom ba{ tada prolazila pratwa sa pokojnikom. Patrijarh Makarije re~e da redom pola`u na

upokojenog prona|ene krstove.Kad stavi{e tre}i krst na pokojnika on o`ive i usta sa odra. Tako je sam Bog projavio svoj ~asni i `ivotvorni Krst Hristov. Carica Jelena je

na mestu gde je bio Hristov grob podigla crkvu posve}enu Vaskrsewu Hristovom.

� HODO:A{"A �

j

������HoHododo~asni~i~kiki p pututeveviiHHHoHoHoHoHoHodddodododo~~a~asnsnsni~i~i~i~i~i~kikikiki p p p p p pututututeveveveveveviiDeo Pojtingerove table (DDeDeoeo P Po PoPojtjtjtijtinngngengerorovrove e te tabablable e (e (T b l P ti iT bb l PP ti ), sredwovekovne ), ), srsresredwdwdwodwowovevekvekvekovovnovne

oj qi p je po igooj qqiqi p p p jjeje ppopo iigigpostradali, a pre svega ona mesta na kojima su se ~uvale svetiteqske mo{ti postststrararaddadalilili, a a prprpre svsvegegegaa oonona a mmemestststa nnana k koojimimima ssusu s se ~~u~uvavavalele s svevevettititteteqqsqskekeke m m mo{o{o{titi poppokoje su voqom Bo`jom pokazale ~udotvornu isceliteqsku mo}.kojeje s su vvovovoqqoqoqomm BBoBoBo`̀joomomom p p pokokokazazalalale ~u~u~uddodotvtvtvororornununu i i iscscscelelititeqeqeqsksksku mmmomo}.}.kokoko

na ���i i ii i i ii iararaara araaraelelaela elaela

estesto o esto amoamom m mom

skskiski skiskiba{ba{ ba{a{

`u na na nana ta ta sa sa sasa

a a je e a je ovovom.m.mm.

}.}.}.