1

Psihologija 1

Opšta i psihologija liĉnosti – uvod

1. godina, 1. semestar

2

Bojana Škorc

Fakultet likovnih umetnosti

Bskorc@yahoo.com

Beograd, Rajićeva 10

Lista pitanja

I semestar

1. Smisao nauke i psihologije

2. Predmet psihologije

3. Pravci u psihologiji

4. Svest kao predmet spihologije

5. Nesvesno kao predmet psihologije

6. Ponašanje kao predmet psihologije

7. Metode i tehnike u psihologiji

8. Neeksperimentalne metode

9. Eksperimentalne metode

10. Introspekcija – samoposmatranje

11. Tehnike u psihologiji – intervju, anketa

3

12. Projektivni testovi

13. Sociometrijski postupak

14. Inteligencija

15. Raspodela inteligencije

16. Struktura inteligencije

17. Uticaji na inteligenciju

18. Psihologija ličnosti – teorije crta

19. Tipovi i tipologije

20. Jungova tipologija

21. Temperament

22. Karakter

23. Teorije ličnosti - Frojd

24. Jungova teorija ličnosti

25. Teorija ličnosti Alfreda Adlera

26. Teorija ličnosti Eriha Froma

27. Levinova teorija polja

30. Emocije (osećanja)

31. Afekat i afektivni ton

32. Činioci emocionalnog razvoja i dečije emocije

33. Teorije emocija

34. Kognitivni faktori i emocije

35. Motivacija i uzročnost ponašanja

36. Homeostazis ili ravnoteţa

37. Podela motiva

38. Glad i ţeĎ

39. Seksualni motiv

40. Roditeljski motiv

41. Hijerarhija motiva Abrahama Maslova

42. Normalno i nenormalno

43. Neuroze

44. Psihoze

45. Mentalna higijena i terapija

4

1. SMISAO NAUKE I PSIHOLOGIJE

Teško je, ako je uopšte i moguće, okriti jasne početke nauke zbog toga što se

naučna misao razvila iz svog opšteg, prednaučnog korena, pa tako oštra granica izmeĎu

naučnog i ne-naučnog ne postoji. Uobičajeno otvaranje naučnih tema počinje sa korenima

koji seţu u misao Antičke Grčke. Razlozi za to su u tome što je grčka misao veoma rano

beleţena, što nam je geografski i kulturno bliska, što se njeni tragovi prepoznaju u

savremenom mišljenju i zato što se kasnija evropska misao oslanjala na nju i

nadovezivala se na nju.

Opšte je uverenje da je u davnim vremenima postojala jedna univerzalna filosofija

(pogled na svet) koja je u sebi sadrţala sve klice iz kojih će se kasnije razviti posebne,

specijalizovane grane ljudske misli. U opštem sistemu, razumevanje čoveka je bilo isto

što i razumevanje vasione, prirode ili natprirodnih svetova. Čak do srednjeg veka, ono što

će kasnije biti nauka je bilo neraskidivo povezano sa alhemijom, astrologijom, mističkim

učenjima, teologijom, umetnošću, lečenjem i drugim poljima misli i delatnosti. Postepeno

razvijanje i specijalizacija je uspostavljala posebno polje interesovanja za svaku posebu

oblast. Ono što bi u Antičkoj Grčkoj bilo uobičajeno – na primer objašnjavati bolest

razumevanjem boţijih zakona ili usklaĎivanjem sa harmonijom planeta, danas je sasvim

nezamislivo. Ipak, mnogo toga je trajnog i univerzalnog u istoriji ljudske misli, kao što je

teţnja ka otkrivanju istine u okviru celine sveta, vasione, ţivog sveta ili čoveka.

ŠTA JE EMPIRIJSKA NAUKA

U nedoumici oko toga kako da odredimo kriterijume istine, psihologija kao nauka

se poziva na iskustveno opaţanje – empiriju. To znači da kada pristupamo ispitivanju

sveta ili čoveka, oslanjamo se na iskustveno proverive činjenice. One čine osnov naučnog

saznanja na kome se gradi naučna graĎevina. Makoliko sloţene naučne konstrukcije

imamo stvorene danas, polazište bi im trebalo da bude iskustvena činjenica, takoĎe, one

se opet mogu svesti na činjenično potvrdive posledice. To je suštinsko odreĎenje naučne

misli u okviru empirijske nauke. Osnovni instrument u traganju za istinom je

eksperimentalna provera. Ovo je bilo neophodno uvesti u nauku o čoveku jer empirijska

5

zasnovanost nalaza je minimum oko koga se svi moramo slagati: činjenica je činjenica, a

kako će se naše tumačenje nadovezati na tu činjenicu je stvar teorije koju zastupamo.

POĈETAK PSIHOLOGIJE

Psihologija se pojavljuje kao filozofska disciplina od samih početaka filozofije

kao nuke. Tačnije, u početku, u opštem shvatanju, istraţivanje čoveka nije bilo odvojivo

od istraţivanja sveta. Psihologija je bila filosofska disciplina koja se bavila ljudskom

dušom - onim što se u njoj nalazi, procesima koji se odvijaju u njoj i oko nje,

promenama, teţnjama... U okviru filosofije nauka o duši koristila se postupcima koje je

imala na raspolaganju - spekulativnim mišljenjem i zaključivanjem.

Termin psiha je grčkog porekla i vezan je za pojam duše. Kao i njen latinski

parnjak anima, psiha znači dah - treba znati da je prevod drevnih pojmova na savremeni

jezik ograničen jer su značenja drevnih jezika opštija i potiču iz drugačijih iskustvenih

okvira. Identifikovanje duše sa nečim lakim, prozračnim, gasovitim ima drevne korene.

Kulture stare Kine, starog Egipta, Mesopotamije, Grčke i Rima, stara slovenska

verovanja, mnogoboţačke religije i Hrišćanstvo, predstavljaju ljudsku dušu na sličan

način. Duša je naš dvojnik za vreme ţivota i napušta nas u izuzetnim situacijama kao

„vetar, para, dim ili leptir, muva, ptica“ (Slovenska mit.). Shvaćena je kao jedan deo

čoveka koji se u budnom stanju i dok je čovek ţiv, nalazi vezan za telo ali noću dok

sanjamo, u toku religioznih ekstaza, u toku smrti, u toku putovanja duše – duša kao laka

koprena izlazi iz tela i kreće se po svetu. Stari Kinezi čak ne preporučuju naglo buĎenje

spavača - moţe se desiti da duša ne stigne na vreme da se vrati. Jedan psiholog

figurativno govori „Svi negde jurimo, toliko jurimo da naša duša neće moći da nas stigne

pa ćemo ostati bez duše“ (Savić iz Psihološke novine, novembar, 2006).

U simboličnom obliku duša se predstavlja kao vazdušasti oblik, često lebdeća i sa

krilima. Ona je povezana sa materijalnim svetom ali ima drugačije karakteristike –

prolazi kroz čvrste predmete, leti, postupa prema duhovnim a ne fizičkim zakonima i

slično. U slovenskom predanju ponekad zadobija oblik malenog čoveka prozirnog tela ili

deteta sa krilima. MeĎu ţivotinjama, nju simbolizuje leptir, lak, kratkog ţivota ali biće

6

koje prolazi kroz metamorfoze i koje je večito zbog svoje promenjivosti. U Hrišćanstvu

će se leptir naći kao slika uskrsnuća i besmrtnosti kroz promenjivost stadijuma ţivot –

smrt - vaskrsenje, zbog čega se ponekad sreće na ruci Hrista kao deteta (Slovenska

mitologija).

Shvatanja šta je duša su, naravno, veoma različita, kako kroz epohe, tako i kroz

ljudske zajednice. Ipak, postoje neka opšta mesta koja se kao univerzalne ideje ponavljaju

u većini ovih uverenja, kao što je to slučaj sa gasovitom prirodom duše. Duša se shvatala

kao sloţena celina koja se sastoji iz različitih elemenata – staro jevrejsko verovanje deli

dušu na dve teţnje: višu (nebesku) i niţu (zemaljsku), dva principa (muški i ţenski) koje

treba ujediniti u ruah (dah ili duh). Pitagora razlikuje psihu (ţivotna snaga), osetljivost

(čulno opaţanje) i nus (intelekt). Aristotel govori o pasivnom intelektu i aktivnom

intelektu koji stremi logosu (ideja, plamen uma) ili Bogu. Pneuma (spiritus) je kod

Rimljana princip ţivota i misli – predstavljen kao vazduh koji gori čistom, nebeskom

vatrom. Sveti Pavle govori o duhu (pneuma), duši (psihe) i telu (soma). Kod svetog

Augustina srećemo duh i meso, tj. slojevitost duše, ideju da su različiti slojevi duše

poreĎani u nekakvom ureĎenom odnosu. U analizi simbolike boja Lišer (Lišer, M,)

pominje plamen duha kao simbol koji ima bogato polje značenja, on u jasnom plamenu

izbija iz ljudskog uma i zrači svetlost. Zajednički imenitelj teološkog razumevanja duše

bila je metafizika – ono što je nepristupačno naučnom metodu ostajalo je u meĎama

duhovnog sveta oko koga je podizan bedem oprezne bojaţljivosti. „Jedno od moćnih

sredstava za odvraćanje od promene, pa tako i novog, bilo je stavljanje radoznalosti na

listu poroka u srednjem veku (Blumenberg, 1973/2004:253 iz Jovanović, 2007). Zato je

jedna od motivacionih pretpostavki novog veka bilo rehabilitovanje i opravdavanje

radoznalosti. Privilegovan predmet radoznalosti novovekovnog čoveka, postao je upravo

sam čovek.“ (Jovanović, 2007)

Da bi se dalje gradila istraţivačka delatnost, vidimo, nauka je morala da sačeka

promenu klime u kojoj napreduje ljudska misao da bi se psiha (duša, duh, logos, ideja)

našla u njenom fokusu.

Odvajanje psihologije od svoje majke filosofije je bio dug proces kome je teško

odrediti početnu ili krajnju tačku. Zato je dogovorno prihvaćeno da se roĎendanom

psihologije smatra momenat otvaranja prve Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju

7

u Lajpcigu, u Nemačkoj, 1897. godine. Početak samostalne psihologije je momenat kada

je ona u svoje postupke uvrstila eksperiment ili empirijsku (iskustvenu) proveru svojih

hipoteza. To u okvirima filosofije nije bilo moguće. Osnivač prve laboratorije bio je

Vilhelm Vundt, istraţivač i osnivač škole u psihologiji koja se naziva strukturalizam.

Vunt je u istraţivanje čoveka uveo proveravanje, merenje, uredno beleţenje. «Psihologija

ima dugu prošlost, ali kratku istoriju» Ebinghaus (Zimbardo, 1995), tačnije, istorija

interesovanja za unutrašnji ţivot čoveka je mnogo duţa od istorije samostalne

psihologije. Promene koje je otvaranje laboratorije donelo bile su mnogostruke – objekat

istraţivanja postao je čovek sa konkretnim pojavama kao što su brzina reakcija, čulna

osetljivost, refleksni odgovori i slično.

2. PREDMET PSIHOLOGIJE KAO NAUKE

Danas je uobičajeno da se o psihologiji i istraţivanju duha govori kao o

dominantno eksperimentalnoj nauci koja svoja dostignuća ili nalaze podvrgava

neprekidnom proveravanju. Neprestana naučna sumnja u nalaze se, za razliku od

istraţivanja čoveka u okviru drugih oblasti, u psihologiji smatra pokretačkom energijom

koja vodi nauku u potrazi za istinom o čoveku i bogatstvu njegovog unutrašnjeg i

spoljašnjeg sveta. Psihologija je tako kroz svoj razvoj od teorijske i spekulativne nauke

postala u današnjem trenutku dominanto eksperimentalna nauka ali ne napuštajući svoje

filozofske i uniterzalne korene.

Nauke su podeljene meĎusobno na osnovu dva dominantna kriterijuma - toga šta

proučavaju (predmet) i kako proučavaju neko polje (metod). Uopšteno rečeno,

psihologija je nauka koja proučava psihički ţivot i psihičke pojave na objektivan,

proveriv i sistematičan način.

Mnogo različitih pristupa i autora bavilo se izborom najvaţnijih predmeta

psihološke nauke. U skladu sa uverenjima naučnika i njihovim sistemom znanja, moţe se

razlikovati više krupnijih polja (pravaca) u psihologiji koji se nazivaju škole –

pomenućemo neke od vaţnijih. TakoĎe, razlikujemo nekoliko različitih predmeta kojima

8

se psihologija bavila ili se još uvek bavi, od kojih će biti predstavljeni svest, nesvesno i

ponašanje kao objekti istraţivanja.

OPŠTI PREDMETI PSIHOLOGIJE

Sprema se iz „Naše namere i osećanja“ P. Ognjenović, B. Škorc

1. Svest kao predmet psihologije

Svest je enigma za istraţivače kako pre a tako i posle uspostavljanja samostalnosti

psihologije. Svest je holistički (celovit) fenomen koji se predstavlja kao unutrašnje polje

u kome se odvijaju mentalni dogaĎaji.

Jedan od prvih i najpoznatijih istraţivača svesti u psihologiji kao samostalnoj

nauci je bio Viljem Dţejms. On je pokušavao da istraţi procese i elemente iz kojih se

svest sastoji.

2. Podsvest kao predmet psihologije

Ova oblast psihologije ima svoju predistoriju u razvoju tretmana mentalno

obolelih osoba a nastavila se radovima psihoanalitičke škole. Iako Frojd nije bio prvi koji

je otkrio podsvesno i nesvesno, bio je sigurno najznačajniji naučnik u oblasti izučavanja

zakona podsvesnog i njegove strukture.

3. Ponašanje kao predmet psihologije

UvoĎenje ponašanja i spolja merljivih, vidljivih pojava kao predmet posmatranja

je nastalo iz teţnje da se u nauku o čoveku uvede što objektivnije, pozitivno znanje. Ovaj

pravac je nastao kao reakcija na neempirijske, neproverive i univerzalne pretpostavke u

psihologiji. Ideja bihejviorizma je u svom početku bila direktno pod uticajem ruske

fiziološke škole i Pavlovljevih nalaza. Ruska fiziološka škola je, kako znamo, svoja

istraţivanja refleksnih odgovora i uslovljavanja reagovanja, proširila preko granica

fizioloških nalaza i izvodila univerzalne zaključke koji su teţili da obuhvate psihološko

reagovanje. Više se nije govorilo o refleksnoj reakciji nego o učenju na osnovu stvaranja

asocijativnih puteva. Osnovnu ideju da je psihički ţivot čoveka, njegovo iskustvo i učenje

zasnovano na automatskom stvaranju refleksnih veza, američki naučnici su sa

9

entuzijazmom prihvatili i razradili u nove pristupe koji su stvaranje veza videli kao

osnovu celokupnog ljudskog ponašanja. Pošto je ponašanje definisano kao skup telesnih,

merljivih promena, objekat nauke postaju ove promene. Mašta, mišljenje, snovi, moralno

rasudjivanje i mnoge druge psihološke pojave nisu u ovakvom koncetpu moge da ostanu

objekat posmatranja, proglašene su tzv. mentalističkim pojmovima i proterani iz oblasti

istraţivanja.

3. PRAVCI U PSIHOLOGIJI

Strukturalizam čiji je osnivač Vundt, je pravac koji teţi da pronaĎe osnovne

elemente (strukturu) psihičkog ţivota, ličnosti, svesti i slično. Model otkrivanja istine

putem okrivanja elemenata, graĎe nečega je pozajmljen iz prirodnih nauka koje su u

Vundtovo vreme beleţile veliki prodor i uspeh. Vundt i njegovi savremenici u potrazi za

strukturom koriste eksperiment i novu metodu nepoznatu prirodnim naukama -

introspekciju (samoposmatranje). Tu se od učesnika u istraţivanju traţi da svesno

posmatraju svoje unutrašnje doţivljaje i da na osnovu izveštavanja o njima ponude uvid u

unutrašnju psihičku ravan. Cilj je bio otkrivanje sadrţaja normalne, budne svesti -

fundamentalnih elemenata mentalnog iskustva, a to znači strukture uma. Strukturalizam

je pokušaj da se na ureĎen način, kontrolisan način, uĎe u svet psihičkog.

Funkcionalizam je pravac koji istraţuje svest kao proces koji je u neprekidnom

odnosu sa okruţenjem u kome se nalazi. Funkcionalisti se interesuju za učenje, adaptaciju

ogranizma na sredinu, praktične aspekte razumnog delovanja. Od osnovnog značaja je

uloga psihičkih funkcija u zadatku prilagoĎavanja i opstanka. Funkcionalizam pokušava

da sagleda čoveka u odnosu prema okruţenju i ne pridaje primarni značaj graĎi,

elementima i kontroli eksperimentalne situacije, tačnije, nije više pitanje šta su elementi

koje otkrivamo. nego čemu to sluţi. Funkcionalisti smatraju da je paţljivo posmatranje

vrednije od zbira testovnih rezultata. Predstavnici su Viljem Dţejms, Tičener i Dţon

Djui.

10

Geštalt psihologija je nastala kao kritika strukturalizma ali i konstruktivan način

prevazileaţenja ograničenja strukturalističkog vidjenja procesa u čoveku. Dok je

strukturalizma zasnovan na ideji da je naša svest i procesi u njoj zasnovana na

povezivanju ključnih elemenata na osnovu zakona povezivanja, i da je stoga dovoljno

poznavati elemente procesa i načine njihovog vezivanja u celinu, geštalt ideja polazi od

suprotnog stava. Geštalt zastupa ideju da je celina naših doţivljaja nešto kvalitativno

drugačije od sume elemenata. Kao što hemijski elementi čine jedinjenja - stupajući u

meĎusobne kombinacije, gube svoje pojedinačne osobine i stvaraju nov zajednički

kvalitet, isti zakon vaţi i kod sloţenih saznajnih procesa kao što je, na primer, mišljenje

ili opaţanje. Na osnovu toga je škola i dobila ime (gestalt – celina, raspored). Prema ovoj

ideji, pokušaj da se psihičke pojave analiziraju preko elemenata je unapred promašen

poduhvat - tako se izgubi najvaţnija, suštinska odlika iskustva a to je celovitost,

organizacija, sklop (sloţaj). Geštaltisti pokazuju da ni jedan doţivljaj nije nepromenjiv i

apsolutno dat u svesti čoveka nego je uvek pod uticajem celine, odnosa izmeĎu

elemenata. Čovek i ţivotnje opaţaju u relacijama a ne u apsolutnim merama. Kako to

znamo? Zamočimo ruku u mlaku vodu i naš doţivljaj će zavisiti od toga šta se desilo pre

toga. Ukoliko smo izvesno vreme drţali ruku u hladnoj vodi, mlaka će nam delovati kao

topla, a ukoliko smo pre toga drţali ruku u vrućoj vodi, mlaka će nam delovati hladno.

Ono što doţivljavamo nije neutralan osećaj, nego odnos izmeĎu osećaja. Zamislimo

čoveka normalnog rasta na košarkaškom terenu, meĎu profesionalnim košarkašima. A

zatim tog istog čoveka meĎu Pigmejima. U jednom slučaju će delovati kao kepec a u

drugom kao div. Radi se, meĎutim, o istoj visini. Naš doţivljaj zavisi od odnosa, relacija

u perceptivnom polju a ne od apsolutnih veličina oseta.

Najveći doprinos geštalt psihologija daje u oblasti istraţivanja vizuelnog opaţanja

- organizacije opaţaja, odnosa izmeĎu figure i pozadine, zakona formiranja opaţaja,

kontrasta, forme, iluzija itd. Geštalt je izvršio snaţan uticaj na Bauhaus školu u

umetnosti.

Biheviorizam je pravac u psihologiji koji teţi da se bavi isključivo merljivim, vidljivim,

spoljnjim psihičkim pojavama kao što su mišićne i ţlezdane reakcije. Ime je dobio od reči

behaviuor - ponašanje, jer je osnovni objekat istraţivanja ljudsko ponašanje.

11

Biheviorizam je dugo vremena bio dominantan pravac ali i način shvatanja psihičkog

ţivota isključivo kao ponašanja. Tako mišljenje, svest, sanjanje, govor i druge funkcije -

postaju nelegitimni objekti za istraţivača jer se ne mogu direktno spolja opaziti. Prema

osnivaču i najpoznatijoj figuri ovog pravca, Dţonu Votsonu, oni aspekti individue koji se

ne mogu direktno opaziti nisu od interesa za psihologiju a sva ponašanja su rezultat

učenja uslovljavanjem. Sve što činimo, činimo zarad cilja, svako ponašanje je instrument

da bi se do nečega stiglo. Votsonov eksperiment sa uslovljavanjem (mali Albert) biće

predmet poglavlja o emocijama. Njegov uticaj na savremenike je bio ogroman i sa

velikim posledicama. On preporučuje majkama da ne grle, ne ljube decu, niti ih uzimaju

na krilo: "Ako baš morate, poljubite ih u čelo pre spavanja kada vam kaţu laku noć.

Rukujte se sa njima ujutru." (Votson, 1928) Iako vrlo problematične vrednosti u domenu

socijalne i dečije psihologije, bihejviorizam je najveći doprinos dao u oblasti istraţivanja

uslovljavanja i učenja kod ţivotinja. Zbog svoje praktične primenjivosti, ovaj pravac i

danas ima znatnog uticaja, posebno u američkoj psihologiji, uprkos činjenici da se svojim

sredstvima i ciljevima često odvajao od humanosti.

Psihoanaliza spada u najpoznatiji i najšire primenjivan pravac u psihologiji. Osnovao ju

je Zigmund Frojd u Beču, krajem 19-og i početkom 20-og veka. Iako je kao škola nastala

u okviru medicine, psihoanaliza predstavlja pravi početak i osnov savremene kliničke

psihologije. Osnovne svoje ideje psihoanaliza razvija u polju proučavanja podsvesti,

strukture ličnosti, seksualnog razvoja, nastanka neuroza, analize umetnosti i slično.

Frojdu pripadaju zasluge za uvoĎenje tema podsvesti, nagona, zabrana, potiskivanja,

snova, psihoanalize umetnosti i drugih tema u oblast nauke. Suštinske ideje teorije su da

je čovek pod daleko jačim uticajem nesvesnih teţnji i nagona nego što se veruje, te da ovi

unutrašnji sadrţaji i mehanizmi imaju svoje zakonitosti, funkcije u ličnosti i da zapravo

dominiraju čovekovim ponašanjem i osećanjima. Frojdova teorija ličnosti ne samo da je

nepovratno izmenila pogled na čoveka, nego je i unapredila i postavila na humaniju

osnovu pristup mentalnom oboljevanju, jer se ono prvi puta videlo kao logičan odgovor

na ţivotne okolnosti u kojima je osoba rasla. Smatra se da ni jedan drugi pravac kao ni

autor nije izvršio tako snaţan uticaj na psihologiju i kompletan društveni momenat u

kome je delovala. Bez obzira na burne kritike i revizije koje je teorija istrpela, do danas je

12

ostala sigurno najuticajniji psihološki pristup - kako u oblasti psihologije i medicine, tako

i u širokom polju socijalnih nauka i umetnosti.

Kognitivna psihologija je u usponu od 50-ih godina 20. veka. Za ovaj pravac je

karakteristično da je usko povezan sa praktičnim istraţivanjima i potrebama, kao i da

koristi multidisciplinarne naučne nalaze – najčešće iz tehničkih nauka, medicinskih nauka

i bioloških nauka. Centralni interes je istraţivanje saznanja (saznajnih procesa ili

kognitivnih procesa) – paţnja, mišljenje, pamćenje, očekivanje, rešavanje problem-

situacija, maštanje i svest. Prema ovom konceptu, osoba reaguje na svet ne samo na

objektivan način, kao rezultat objektivnog odnosa sila u svetu, nego i u skladu sa

objektivnom realnošću unutar čoveka, individualnim unutrašnjim svetom misli koji

takoĎe ima zakonitosti – zakoni mišljenja, memorisanja, rekognicije, formalnog

mišljenja, prepoznavanja objekata, percepcije itd. Kognitivna psihologija koristi i razvija

eksperimentalne pristupe i laboratorijska istraţivanja saznanja. U potrazi za odgovorima

na pitanja o čoveku, kognitivna psihologija se koristi merljivim pojavama i

objektivnimpostupcima.

Savremena psihologija

Savremena psihologija više nije omeĎena školama kako je to na početku njene

samostalnosti bilo. Svaka promena bila je obeleţena dobrim i lošim posledicama. Dobra

strana osamostaljenja psihologije bila je uvoĎenje eksperimentacije i proveravanja, što je

omogućilo veliki prodor znanja u do tada nepristupačnu oblast. O lošoj strani se danas

manje govori ali ona i dalje ostaje vidljiva: savremena psihologija koja je krenula u

proces specijalizacije i rasparčavanja znanja o čoveku, sve više pojedinačnih informacija

o čoveku sve teţe uklapa u celovitu sliku. DogaĎa se da mnogo vrednih stvari otkrijemo u

jednoj oblasti istraţivanja ali to ne uspemo da uklopimo u celovitu teoriju ličnosti. Uvid u

celovitost, bogatstvo ljudskog bića, bio je moguć sa stanovišta filosofije ali je veoma

oteţan sa stanovišta na primer, psihologije propagande, psihologije marketinga,

fiziološke psihologije i slično. Dominirajuća slika čoveka danas je fokusirana na neki od

njegovih segmenata ali je celinu iza toga teško (ponekad i nemoguće) videti.

13

Kao reakcija na dominaciju i oboţavanje kontrolisanja i metode u proučavanju

čoveka, krajem 20. veka se pojavljuje koncept kvalitativnih studija u psihologiji, tj.

pokušaj uvaţavanja predmeta koji se istraţuje, uvaţavanja subjektivne dimenzije čoveka,

realnog ţivotnog okruţenja čoveka i okruţenja u kome se izvodi istraţivanje. Iako je još

uvek dominantan deo akademski priznate psihologije isključivo odreĎen metodom

(kvalitativna istraţivanja se uglavnom ne priznaju kao legitimni postupci), pokušaj

uvoĎenja šireg, manje striktnog i otvorenijeg naučnog postupka ne prestaje, i u ovom

momentu u psihologiji „kvalitative studije diţu glavu“, što će označiti početak povratka

opštosti u psihološko polje.

Psihološka istraţivanja čoveka i njegovog okruţenja su specijalizovana i zbog

toga koncept čoveka zavisi od teorije u koju verujemo. Jedan od zadataka kursa

psihologije je da ponudi uvid u veći broj različitih teorija i nalaza, kako bi studenti imali

mogućnost da se upoznaju sa naukom a ne da se opredeljuju u okviru nje. Što više ideja

susretnemo, otvorenije nam je polje razumevanja čoveka.

Pihologija u oblasti umetnosti

Argumenti na kojima počiva kurs psihologije za studente umetnosti su višestruki.

Jedan deo kursa se odnosi na upoznavanje čoveka, ličnosti, zakona koji tu vladaju,

odnosa koji postoje, razvojnih promena u vremenu. Ove oblasti su neophodne za budući

rad u obrazovanju, za rad sa ljudima i ovladavanje neophodnim znanjem koje pomaţe u

tom procesu. Nadalje, kako u ovom času izgleda, obrazovne institucije se nalaze u

promeni, novi oblici obrazovanja sve više izlaze izvan okvira zvaničnih institucija i

zadobijaju vialternativne, fleksibilnije oblike. Novi pokušaji u obrazovanju imaju

vidljive karakteristike umetničkih pokušaja (All Star Talents Show u Americi, Teatar

potlačenih, Forum teatar, performans art Meredit Monk i mnogi drugi). U tom procesu

umetnost i umetnici će uvek imati značajnu ulogu zbog manje obaveznosti prema

klišeima i unapred zadatim formama rada, zbog veće slobode u izrazu i pristupu i zbog

veće otvorenosti i prilagodljivosti nego što postoje u zvaničnim obrazovnim

institucijama. To je vidljivo već sada – otvaraju se škole crtanja, keramike, fotografije,

multimedijalnih izraza i mnoge druge, čiji polaznici nisu nuţno budući umetnici, a niti se

14

teţi vrhunskom postignući već se razvijaju interaktivne, komunikacione uloge umetnosti.

U takvim oblicima rada, neophodno je imati bazično znanje o ljudima.

Drugi bitan razlog zbog koga kurs psihologije postoji u obrazovanju umetnika je

taj što kroz znanje i razumevanje procesa unutar nas i unutar drugih ljudi, podstičemo

lični razvoj, ne samo kao razvoj individue, nego i uţe, kao umetnika. Upadljiv trend

danas je da se pod imenom popularne psihologije nude i prodaju načini na koje se

podrţava samorazvoj. Ne treba posebno naglašavati da je veliki deo takve literature

bezvredan, a u neku ruku moţe imati i loše efekte. Suštinsko znanje o sebi i drugima jeste

dragoceno, a posebno onda kada se ne shvata kao recept uspeha nego kao obogaćivanje

ličnog razumevanja čoveka pa time i ličnog izraza koji će se dalje razvijati kroz čitavu

umetničku karijeru. Kognitivno, saznajno ovladavanje unutrašnjim procesima,

prepoznavanje onoga što osećamo, što drugi osećaju i što nam se dogadja, je dragocen

instrument samorazvoja.

4. Svest kao predmet psihologije sprema se iz „Naše namere i osećanja“

5. Nesvesno kao predmet psihologije sprema se iz „Naše namere i osećanja“

6. Ponašanje kao predmet psihologije sprema se iz „Naše namere i osećanja“

7. METODE I TEHNIKE U PSIHOLOGIJI

Statistike pokazuju da je do punoletstva svako od nas bio podvrgnut bar jednom

psihološkom testiranju. Testiranje, eksperimentacija, anketiranje javnog mnjenja i druge

primene psiholoških postupaka su uobičajena pojava. 1969. je jedan od uglednih

psihologa napisao delo pod nazivom „Psihologija kao sredstvo za unapreĎenje dobrobiti

ljudi“ u kome se iznosi ideja da psihologija nije ispunila svoju misiju ukoliko ne postane

dostupna svim ljudima i ukoliko u najširem smislu ljudi ne mogu sami da je koriste

(Miler iz Zimbardo, 1995). Ako ostanemo pri ovom stanovištu, metode i posebni

postupci kojima se psihologija sluţi uvek moraju biti u sluţbi unapreĎenja ljudskog

znanja i kvaliteta ţivota.

15

Korišćenjem metoda dolazimo do odreĎenih nalaza i rezultata. Tumačenje

dobijenih rezultata bi trebalo da nam osvetli neki deo istine o psihološkim zbivanjima

unutar čoveka ili zbivanjima u interakciji izmeĎu čoveka i sveta. Metode su opšti pristupi

koji u sebi sadrţe više posebnih postupaka koje nazivamo tehnikama. Metode su opštije

od tehnika.

U psihologiji postoje tri grupe metoda: neeksperimentalne, eksperimentalne

metode i instrospekcija (ili samoposmatranje). Efikasnost metoda je najveća ako moţemo

da ih kombinujemo jer su slabosti jedne metode ujedno prednosti druge. Tako nam, na

primer, subjektivnost neeksperimentalnih pristupa omogućava uvid u veoma sloţene

pojave kao što su snovi, mašta, apstraktno mišljenje, koji se ne mogu direktno ispitivati

eksperimentom. Sa druge strane, potrebna nam je objektivnost nalaza, dokaz da nalazi

imaju objektivnu vrednost. Ovo moţemo da postignemo samo uvoĎenjem eksperimenta

tamo gde postoji bilo kakva prilika. Tako, na primer, iako ne moţemo direktno da

merimo šta je neko sanjao, moţemo da uvedemo objektivne pokazatelje snevanja kao što

su elektroencefalografski zapis o aktivnosti mozga i drugi objektivni pokazatelji

snevanja. Tako da iako ne moţemo da „udjemo snevaču glavu“ i snimimo san direktno,

moţemo indirektno prići bliţe samom procesu i pratiti ga preko fiziološkoh korelata a ne

preko direktnog sadrţaja. U istoriji nauke i ljudske misli metode i tehnike su se koristile

kombinovano jer je to davalo najveću verdostojnost istraţivanjima.

8. NEEKSPERIMENTALNE METODE

Neeksperimentalne metode su starije od eksperimentalnih, one su se pojavile

veoma rano, pre pojave tzv. pozitivne nauke. Odvijaju se u prirodnim situacijama u

kojima se posmatrane pojave dogadjaju. Za oblast umetničkih istraţivanja,

neeksperimentalne metode imaju daleko veći značaj jer se oslanjaju na prirodno odvijanje

dogadjaja oko nas i imaju opštost u pristupu. Eksperimentalne metode, nasuprot tome,

remete prirodni tok dogadjaja time što intervenišu u nekim ispitivanim situacijama da bi

se videle i izmerile posledice tih intervencija. Nadalje, eksperiment je fokusiran na

unapred zadate oblasti posmatranja i nema širinu pristupa. Zato se na oblast umetnosti

mnogo češće primenjuju neeksperimentalni pristupi.

16

Opservacija, posmatranje je često korišćena metoda. Ona se sponatno koristi i

izvan naučnog okvira ali tada je ne smatramo metodom. Ako imamo unapred zadatu ideju

šta ćemo posmatrati i svesni smo procesa posmatranja, onda govorimo o tome kao o

metodi.

a – Slobodno posmatranje - Posmatranje moţe biti slobodno ako nemamo unapred zadat

fokus posmatranja nego posmatramo celovitost pojava. Na primer, antropolog posmatra

ponašanje pripadnika nekog plemena. On nije sebi zadao plan šta će da posmatra, nego

prati pojavu u celini i beleţi je onako kako se javlja. Umetnik na primer, posmatra proces

stvaranja dela i pokušava da ga objektivno beleţi. Pikaso je, na primer, bio poznat po

tome što je imao veliko poverenje u buduća istraţivanja umetnosti pa je ostavio za sobom

veliki i bogat dokumentacioni materijal koji prati procese stvaranja dela. Na osnovu toga

je danas istraţivačima moguće da korak po korak prate stvaranje Gernike, na primer, sa

varijacijama koje su se u potrazi za rešenjima pojavljivale.

b - Kontrolisano posmatranje – se javlja kada imamo unapred zadat cilj sa kojim vršimo

posmatranje, pa se fokusiramo na taj segment pojave. Ako ţelimo da posmatramo grupu

dece u igri, na primer, moţemo imati unapred zadat cilj, na primer, da ustanovimo, da li

se mlaĎa deca razlikuju od starije u stepenu pridruţivanja zajedničkim igrama. Najpre

registrujemo decu koja su u mladjoj i nasuprot njima starijoj grupi i posmatramo ih u

prirodnoj igri. Tada izvodimo kontrolisano posmatranje. Umetnik, na primer, pokušava

da posmatra svoje stvaranje pod različitim okolnostima, kada je smiren, kada je

uznemiren, kada nema vremena, kada je slobodan, kada su ljudi prisutni i kada nisu i

slično. U ovim situacijama postoji jednostavan nacrt – šta će se i pod kojim okolnostima

posmatrati.

Opservacija, iako deluje jednostavno kao metodloški model, naime, potrebno je samo

otvoriti oči, nije tako jednostavna za kvalitinu primenu iz prostog razloga što se ljudi

veoma mnogo razlikuju izmedju sebe po tome šta primećuju u situaciji, tačnije, šta iz

situacije izdvajaju kao bitno. Zbog razlika u vidjenjima stvari i procesa, opservacija

počiva na kapacitetu posmatrača da uočava. Dobar posmatrač je onaj koji svojim uvidom

zahvata suštinu posmatranog (bitne odlike pojave), a „loš“ posmatrač je onaj koji ne pravi

razliku izmedju bitnog i nebitnog, tako da se iz materijala ne moţe izdvojiti ništa korisno.

17

Zbog toga se dogadja da jednu istu pojavu u istom vremenskom periodu, vide svi

posmatrači ali samo jedan izmedju njih svoju opservaciju usmerava prema razvojnom

toku ljudske misli i postaje začetnik novih ideja. Frojd je, na primer, nasledio znanje svog

vremena ali je u psihopatološkim pojavama video pravilnosti i sadrţaje koje njegovi

savremenici nisu uočili.

Studija slučaja je istraţivački nacrt koji spada u neeksperimentalne metode a koji se

zasniva na dubljem posmatranju i praćenju nekog procesa. Fokus je na sloţenosti pojave

koja se posmatra. Naziv je poreklom iz kliničke psihologije gde se kao jedna od

najstarijih metoda pojavilo praćenje jednog pojedinačnog slučaja, ali takvo praćenje koje

ulazi u dubinu i sloţenost posmatranog procesa. Tako na primer, posmatramo pojavu

mentalne bolesti, razvoj bolesti, uspostavljanje procesa lečenja, tok procesa lečenja,

promene tokom procesa i finalni ishod. Psiholog mora šire predstaviti situaciju u kojoj se

čovek sa kojim radi nalazi, koji su ključni faktori učestvovali, iz kakve sredine i sa

kakvom ličnom istorijom čovek stupa u proces lečenja i slično. Najveći deo Frojdovog

opisa rada su bile studije slučaja, na primer, poznati slučaj Ane O. koji se bavi najdubljim

elementima procesa psihoanalize (kreativnu i maštovitu obradu slučaja Ane O. moţete

pročitati u knjizi Kada je Niče plakao Irvina Jaloma). U umetnosti je studija slučaja

najčešće zastupljena u opisu priprema izloţbi, kao magistarski rad (narativni deo rada) –

posmatra se stvaranje umetničkog koncepta, razvoj koncepta, njegovo opredmećenje u

delo, selekcija i modifikovanje segmenata dela, proces unutrašnjeg vrednovanja

sopstvenog dela, praćenje ličnih procesa koji su bili uključeni, objašnjavanje završnice i

odluka umetnika šta i kako će se prezentovati. Izrada umetničkog koncepta – izloţbe,

završnog rada, uvek zahvata šire polje nego što je sam finalni ishod, ono što se prikazuje

publici. Umetnik sam prati i opisuje proces koji je poput levka u početnim fazama

uključivao šire polje ideja i proizvoda i postepeno se svodio na ono što je na kraju

procesa, tj. prikazani produkt.

U neeksperimentalne metode spadaju i voĎenje dnevnika, prigodno posmatranje

(primenjivo samo u toku odvijanja neke pojave) i drugo.

18

Prednost pristupa Prednost neeksperimentalnih pristupa je u tome što se oni prirodno

uklapaju u ţivotne situacije, moguće ih je primenjivati tamo gde eksperiment nije

moguće i što je kod njih otvorena mogućnost uključivanja novih, kvalitativnih činjenica

koje se pojavljuju tokom izvoĎenja posmatranja. Za razliku od njih, eksperimentalni nacrt

unapred propisuje koje činjenice se ispituju i ništa novo izvan tog opsega nije moguće

registrovati.

Slabost ove grupe metoda je u tome što su daleko manje objektivne od

eksperimentalnih nacrta, a podaci koje dobijamo su zavisni od posmatrača, ne postoji

kontrola uslova u kojima se ispitivanje dogaĎa, tako da ne moţemo sa sigurnošću tvrditi

šta je sve bilo od uticaja u posmatranoj pojavi. TakoĎe, posmatrane pojave su

neponovljive i jedinstvene tako da zaključci koje izvlačimo moraju naknadno da se

proveravaju.

U nauci je pravilo da neeksperimentalne metode prethode eksperimentalnim

proverama, naime, prvo se nešto primeti, testira se opšta ideja, a zatim se pokušava sa

posebno objektivnim psotupcima provere. U umetnosti je ovaj proces različit u smislu što

je umetnost kao duhovna delatnost slobodnija od zahteva empirijske provere, tako da

umetnički opisi najčešće ostaju na nivou kvalitativnih opisa. Dobra osobina kvalitativnih

opisa u umetničkim istraţivanjima je njihova širina i otvorenost, a mana je nedovoljna

objektivnost što ih čini više umetničkim nego univerzalnim instrumentima misli.

9. EKSPERIMENTALNE METODE

Eksperimentom se pod kontrolisanim uslovima izaziva i varira neka pojava. Kod

eksperimentalnih metoda postoji unapred zadata situacija u kojoj tragamo na ureĎen

način, za odnosom izmeĎu dve ili više pojava. Eksperiment se postavlja tako da bude

proveriv, dostupan svakome i ponovljiv. To znači da eksperimentator kontroliše

posmatrane pojave (varjable). Ono što se dobije kao rezultat ovog ureĎenog postupka se

smatra naučnom činjenicom.

Na primer, ako ţelimo da ustanovimo da li veţba utiče na postignuće na testu

znanja, izabraćemo dve grupe ispitanika sa istim početnim nivoom znanja. Jednoj ćemo

19

dopustiti da veţba a drugoj nećemo. Zatim ćemo posle izvesnog vremena dati novi test

znanja i uporediti rezultate izmeĎu grupa. Ovakvi nalazi potvrdjuju da postoji jasan

pozitivan uticaj veţbe na svaku oblast delatnosti. Jedan istraţivač je, na primer, jednoj

grupi dao zadatak da u mislima veţbaju gadjanje stralama iz luka a drugoj nije. Obe

grupe su posle toga gadjale strelama iako nikada pre to nisu pokušale. Ona grupa koja je

u mislima veţbala je imala bolje postignuće, a što svedoči o tome da je i misao aktivnost

iako nije praćena fizičkim pokretima tela. Ovo je jednostavan oblik eksperimenta a broj

mogućih eksperimentalnih nacrta je neograničen i moţe da bude vrlo sloţen. Na primer,

jednog istraţivača je zanimalo da li je sadrţaj snova povezan više sa emotivnim,

socijalnim ili kognitivnim razvojnim fazama i zato je izveo 14-godišnju studiju praćenja

dece od novoroĎenčeta do kraja osnovne škole. Upotrebio je sve poznate vrste testova,

intervjue i ankete, kao i fiziološko praćenje moţdanih talasa u snu (Foulkes, 1973). Ovo

je primer ekstremno sloţenog istraţivanja koje je imalo veliki broj posmatranih varijabli.

U oblasti psihologije umetnosti eksperimentalno istraţivanje je samo izuzetno

moguće koristiti zbog toga šte se suštinske odrednice umetnosti ne mogu namerno

izazivati kao što je to moguće se, na primer, refleksnom reakcijom na svetlost. Neki od

nacrta koji se koriste eksperimentom su istraţivanja neurološke reakcije na umetnost,

merenja fiziološkog, telesnog, odgovora na umetničku stimulaciju, ispitivanje promene

stepena sviĎanja kod manipulacije umentičkim objektima i slično.

Eksperiment je idealno primeniti kada god je moguće. U mnogim situacijama to

nije moguće i to je osnovni nedostatak ove metode – nekada je eksperiment neizvodiv a

nekada je izvodiv ali se iz etičkih razloga to ne čini. Neke od najinteresantnijih pojava u

psihologiji ne mogu da se ispituju eksperimentom, kao što je na primer maštanje,

stvaralaštvo, snovi, predstave, halucinacije i slično. One su subjektivne i odvijaju se na

unutrašnjem planu za koji ne postoji objektivni pokazatelj. Kada ispitujemo snove, na

primer, to uvek podrazumeva verovanje na reč onome ko govori o svom doţivljaju. Pored

toga, neke pojave u psihologiji nije moralno eksperimentalno ispitivati, na primer, kako

odbacivanje deteta utiče na njegov razvoj, kako se izgladnjivanje odraţava na emocije,

kako bi izgledali odnosi izmeĎu ljudi kada bismo ih prisilno izolovali na duţe vreme

(pokušaj postoji u emisiji Veliki brat), kako fizička oštećenja mozga utiču na psihički

ţivot i slično. Eksperimenti ove vrste se ne izazivaju, ali se dogaĎa da se sticaj okolnosti

20

pokaţe prirodnim eksperimentatorom. To nazivamo prirodnim eksperimentom u kome

posmatramo i proučavamo pojave koje ne bismo smeli da izazivamo. DogaĎa se u

prirodnim okolnostima da roditelji odbace dete ili ga drţe u potpunoj izolaciji. Kada se

takvo dete pronaĎe, ono je izvor informacija do kojih mi ne bismo smeli da doĎemo

namernim putem. Ponekad je i istorijski momenat pogodovao neetičkim

eksperimentatorima, poznato je da su tokom drugog svetskog rata nad zatvorenicima u

logorima vršeni neetički eksperimenti – roman Hajnriha Bela Zmijsko jaje se na zanimljiv

način bavi ovim pitanjem.

10. INTROSPEKCIJA - SAMOPOSMATRANJE

Kad posmatramo ono što se dogaĎa u našoj svesti, pamćenju, osećanjima,

ponašanjima, vršimo introspekciju. Poreklo reči znači pogled unutra. To znači da

posmatramo sami sebe i da smo sami sebi objekat istraţivanja. Po svojim osobinama

introspekcija je bliţa neeksperimentalnim metodama jer ne postoji sistematsko variranje

uslova pod kojima se nešto pojavljuje i veoma je snaţan uticaj subjektivnog. Postoje

pokušaji da se ona pribliţi eksperimentalnim metodama tako što se ispitanici veţbaju u

samoposmatranju a onda im se zadaje neki unapred odreĎen zadatak. Dok se rešava taj

zadatak, istovremeno posmatramo šta se dogaĎa u našoj svesti.

Introspekcija nas stavlja u posebno interesantnu situaciju da istovremeno budemo

u dve različite uloge – posmatrača i posmatranog. Dok se nešto odvija (uloga subjekta)

usredsreĎeni smo na posmatranje toga što se odvija (uloga objekta ili posmatranog).

Introspekcija se spontano dogaĎa kad god pokušamo da se setimo šta nam je bilo u glavi

pri nekom dogaĎaju, tada svesno tragamo za sadrţajima misli i svesti, analiziramo sebe

same i otkrivamo sadrţaje koji su tekli automatski ali ih nismo bili svesni.

Individualne razlike i introspekcija Ljudi se veoma mnogo razlikuju u sposobnosti

samoposmatranja i opisivanja onoga što su doţiveli. Prema Jungovoj tipologiji,

introvertne ličnosti će biti daleko spremnije na samoposmatranje, osetljivije na unutrašnje

sadrţaje i davaće bogatije opise onoga što se dogaĎalo u unutrašnjem svetu od

ekstrovertnih ličnosti. Astenični tip će biti skloniji introspekciji nego piknički tip ličnosti.

21

Umetnici su po pravilu osetljivi na unutrašnje sadrţaje i vešti samoposmatrači, tako da se

to često vidi na delu i u opisu dela. Introspektivni sadrţaji se uvek provlače kroz stvaranje

i često su prepoznatljivi – snovi, mašta, vizije, predstave, halucinacije, uspomene,

apstraktne zamisli – sve su došle iz bogatog, unutrašnjeg prostora umetnika. Da bismo ih

izvukli i postavili u akt stvaranja, morali smo prethodno da budemo dovoljno radoznali i

osetljivi da ih uočimo i uhvatimo, a to se dogaĎalo na planu introspekcije kada smo sami

sebi bili istovremeni akteri i svedoci.

Vođena i slobodna introspekcija Ako imamo unapred zadat plan po kome ćemo

vršiti samoposmatranje onda govorimo o voĎenoj introspekciji. Danas se u terapiji i

najširem psihološkom radu koristi metod “voĎena fantazija” a to je oblik introspekcije u

kome se osoba dovede u neku zamišljenu situaciju i tada treba da posmatra šta se dalje

odigrava na unutrašnjem planu. Na preimr, zamisli se da osoba odlazi na neko mesto na

kome se oseća prijatno. Tada ona posmatra koje je to mesto i šta se na njemu odigrava. U

terapijama se ponekad osoba vodjenom fantazijom dovede u neku izmišljenu kritičnu

situaciju i tada se posmatra šta se dešava na unutrašnjem planu, na primer, mora da se

oprosti od nekoga, mora da ode odnekuda zauvek, dobila je sav novac na svetu i šta sa

njim radi i slično. Unutrašnji sadrţaji su posmatrani od strane same osobe jer se

pretpostavlja da daju koristan podsticaj za lični razvoj. Ako nas zanima šta se dogaĎa bez

uplitanja u sadrţaj dogadjaja, onda je to slobodna introspekcija čiji je cilj da uhvati ono

što se spontano dešava u unutrašnjem prostoru. Ovde treba naglasiti da je introspekcija

naučna metoda i da je ne treba mešati sa posebnim postupcima koji se zasnivaju na

introspekciji kao jednom od elemenata, dok se posmatramo dolazimo do veoma vaţnih

podataka o našem unutrašnjem svetu. A šta ćemo sa tim podacima uraditi, je odvojeno

pitanje.

Introspekcija je, bez obzira na svoju subjektivnost, ostavila koristan trag u

psihologiji i umetnosti. Ključni deo ličnih preispitivanja tokom faze izrade nekog

koncepta i dela su upravo introspektivni podaci – odnose se na unutrašnji svet umetnika,

njegove misli, dileme, očekivanja, nezadovoljstva, krizne situacije, bojazni, zadovoljstva,

22

iznenadjenja i slično. Posmatranje i iznošenje tih misli pred publiku predstavlja integralni

deo dela, on prati i dodaje sadrţaj izloţenom.

Introspekcija se u današnjim klasifikacijama, često više i ne pominje kao posebna

metoda. Zajedno sa neeksperimentalnim metodama, ona se nalazi na margini naučnog

interesa. Dok je savremena nauka koncetrisana na eksperimentalne pristupe, mesto za

kvalitativne, subjektivne metode ostalo je više u polju umetnosti i filozofije gde je

sloboda kretanja misli veća.

11. TEHNIKE U PSIHOLOGIJI

Tehnike su posebni postupci koji se koriste u naučnim pristupima čoveku. Dok su

metode podrazumevale opšte pristupe, tehnike su konkretni, praktični načini na koje se

dolazi do podataka. Tehnika ima veliki broj i dele se na različite načine. Ovde će biti

predstavljene one tehnike sa kojima se najčešće susrećemo i koje su direktno povezane sa

budućom praksom u obrazovnom sistemu. Tehnike su objektivni postupci čija primena se

zasniva na uspostavljenim pravilima primene. Svaki postupak se primenjuje na isti način

da bi se povećala objektivnost podataka koje dobijamo.

Tehnike su u veoma širokoj upotrebi danas. One imaju svoje prednosti ali i

orgraničenja. Da bi se nalazi dobijeni praktičnim postupcima smatrali verodostojnim,

neophodno je tehniku primeniti na uredjen način i izbeći zamke koje se u tom procesu

pojavljuju. Česti propusti koji se danas čine u upotrebi tehnika u psihologiji su: slaba

kontrola situacije koja se ispituje, preuveličavanje objektivnosti tehnika, preslobodno

tumačenje nalaza, biranje neadekvatnog uzorka i slično. Ipak, njihova praktična primena i

korist su izvan dileme i svako od nas je tokom školovanja bar jednom bio subjekt u nekoj

situaciji ispitivanja.

INTERVJU

Razgovor izmedju dvoje ljudi koji bi se odvijao i u prirodnim, spontanim

okolnostima, postaje psihološka tehnika onda kada ga primenjujemo sa ciljem da

23

dodjemo do zaključka o osobi sa kojom razgovaramo. U tom slučaju imamo unapred

zadat cilj zbog koga vodimo razgovor. Intervju je mnogo više od jednostavne razmene

reči. Istraţivanja pokazuju da osobe koje su uključene u komunikaciju samo jednim

manjima delom (25%) razmenjuju reči, a većim delom u komunikaciji učestvuje

neverbalni faktor – boja glasa, izraz lica, način na koji gestikuliramo, poloţaj tela, telesni

izgled, boje koje nosimo, odeća koju nosimo, način na koji slušamo ili ne slušamo

sagovornika, način na koji posmatramo sagovornika, tikovi i pokreti mišića lica i slično.

Ovaj segment razmene spada u neverbalnu razmenu i oslanja se na nesvesne, intuitivne

načine formiranja opšteg utiska o nekome. Dok sa nekim razgovaramo istovremeno

prikupljamo mnogo različitih podataka o sagovorniku a kojih ne moramo biti svesni. Naš

odgovor na drugog čoveka je uvek do izvesne mere intuitivan i obojen osećanjima.

Zaključci koje izvodimo ne moraju nikada dospeti do svesnog dela ali se time njihova

snaga ne umanjuje, snaţno utiču na dalju komunikaciju i razvoj odnosa.

Socijalni psiholozi pokazuju da se opšti, intuitivni utisak o nekome stvara veoma

brzo, već tokom prvih rečenica u dijalogu i ima relativnu trajnost. To znači da način na

koji brzo i nesvesno delujemo jedni na druge ima značaja za uspostavljanje trajnijeg

utiska. Ovaj prvi utisak se naziva prva impresija, i najčešće ima formu blagog i nejasnog

pozitivnog ili negativnog stava koji prema nekom formiramo. Ako je naš kontakt sa

nekim vrlo kratak, na primer, brzi intervju od par minuta, naš sagovornik će formirati

prvu impresiju koja će trajati u vremenu i posle prestanka razgovora. Različiti ljudi su u

različitom stepenu spretni u uspostavljanju kontakata sa sagovornicima, kao i u

„ostavljanju utiska“. Pojedine osobe imaju sklonost da izazivaju često blagi pozitivni a

druge blagi negativni utisak kod sagovornika. Istraţivanja, medjutim pokazuju još nešto –

prva impresija nije odlučujuća za naš stav prema nekome. Ako je naša prva impresija bila

veoma povoljna a kasnije se upoznamo bolje i svoj stav ublaţimo, naš doţivljaj te osobe

će postati negativniji nego da smo u početku bili ravnodušni. I u obrnutom smeru se

pojavljuje slično pravilo – ako smo neku osobu procenili blago negativno a kasnije

popravimo svoj stav, onda ćemo tu osobu doţiveti još pozitivnijom nego da smo u

početku bili ravnodušni. Zato, pokazuje socijalna psihologija, sa brzim i površnim

početnim utiscima treba biti oprezan, jer oni vremenom mogu da se preokrenu i tada će

teţiti da se pretvore u svoj negativ. Znamo iz sopstvenog iskustva da kada nas neko brzo

24

fascinira i opčini, ukoliko dodje do razočaranja, ono će biti veće i jače nego ako smo se

razočarali u nekoga prema kome smo imali umeren stav.

0

5

10

15

20

25

30

35

prva impresija kasnija impresija

pozitivna

neutralna

negativna

Danas postoje posebni postupci koji se bave obukom ljudi za uspešno vodjenje

odreĎenih segmenata komunikacije. Sadrţaj obuke je veţbanje spoljašnjih tehnika

komunikacije – kako da izgovaramo reči (veţbe dikcije), kako da gestikuliramo (veţbe

mimike), da se krećemo (motoričke veţbe), kako da se obučemo (stiling), pa i specifično

- kome da se obraćamo, kako da odgovorimo ako nam sagovornik kaţe ovo ili ono...

Obuka ove vrste moţe biti korisna jer pomaţe ljudima da osveste i kontrolišu neke

aspekte svog ponašanja i komunikacije, da razumeju svoje postupke, emocije ili namere.

Isto tako, obuka ove vrste moţe biti i štetna ukoliko se isključivo koncentriše na

spoljašnje (formalne) aspekte komunikacije ili ako se organizuje zbog bolje trgovačke

manipulacije ljudima, ukoliko joj cilj nije poboljšanje komunikacije nego poboljšanje

prodaje neke robe, povećanje broja vernika, povećanje broja birača, uticanje na

sagovornika da bi se nešto sekundarno dobilo od njega i slično.

Pored verbalnog i nesvesnog, intervju ima još jedan segment komunikacije koji se

naziva empatički i podrazumeva da se tokom razgovora dve osobe nalaze u

emocionalnom kontaktu. Svaki učesnik donosi svoj deo emocije i stavlja je u interakciju

sa sagovornikom. Ljudi najčešće nisu svesni emocija koje indukuju drugima i ovaj

segment komunikacije najčešće ostaje nevidljiv. Nastavnik koji ulazi nervozan na čas,

profesor koji namrgodjen započinje ispitivanje, osoba na šalteru koja nas namršteno

gleda, su osobe koje vidljivo indukuju svoja osećanja na okolinu. Čak i kada su nam

osećanja slaba i manje vidljiva, postoji tendencija da se prenose na sagovornika i na sve

25

druge učesnike u komunikaciji. Zbog toga nam neki ljudi prijaju kao sagovornici a neki

ne, neki ljudi vaţe za „mrgude“ u svom okruţenju, svaki čovek pronalazi prijatelja koji je

njemu odgovarajaći a sa nekim drugim, iako oseća da je ta osoba u redu, ne moţe da

ostvari kontakt.

ANKETA

Kada koristimo neku od postojećih tehnika na unapred odreĎenom uzorku ljudi ili

situacija, nazivamo ih anketa. Bez obzira u kom obliku se sprovodi (direktnim susretom,

pismeno, telefonski, internetom) anketa teţi da objektivno pokrije neku tematiku. Da bi

se to postiglo, anketa mora da se primeni na unapred odabranoj grupi. Suštinski je bitno

da odabrana grupa koju pitamo predstavlja pravi pokazatelj za grupu koja nas interesuje –

da bude reprezentativan. Ako ne odredimo unapred i na osnovu činjenica koga ćemo i u

kolikom broju pitati, nećemo moći da garantujemo verdostojanost rezultata.

U praksi se relativno često dešava da zbog neadekvatno odabrane grupe,

zaključak koji tako formiramo bude pogrešan. Zamislimo da pitanje koje nas zanima, na

primer: Koliko je umetnost vaţna u Vašem ţivotu? postavimo različim grupama –

studentima umetnosti, sluţbenicima, predškolskoj deci ili drugima. Odgovori koje ćemo

dobiti biće veoma različiti. Ako na osnovu istraţivanja ţelimo da formiramo strategiju za

razvoj umetnosti, na primer, onda nam dečiji odgovori neće biti relevantni. Ako ţelimo

da znamo opšti stav u društvu prema umetnosti, na primer, onda nam odgovori studenata

neće biti relevantni jer će biti visoko pozitivni i neće odraziti opšti stav. Istraţivanja

javnog mnjenja koja sprovode razičite marketinške kuće, dolaze ponekad do oprečnih

rezultata. Pogledajmo procenu najgledanijih programa u Srbiji i videćemo da prema

marketinškoj kući ova procena varira. Ista je situacija sa procenama prihvatanja političkih

programa ili ličnosti. Ovo se dogadja zbog toga što od grupe koju ispitujemo zavisi kakav

ćemo odgovor dobiti – ako pitamo grupu sličnih ljudi iz sličnih ţivotnih okruţenja,

dobićemo jedinstvene odgovore (koji se visoko slaţu). Ako naš zaključak teţi da se

proširi i uopšti, onda ćemo morati dobro da upoznamo kako ono što istraţujemo, tako i

grupu koja nas interesuje.

26

Evaluacije nastave koje se rade sa studentima takodje pokazuju da je za dobijanje

opšte slike stanja nastave vaţno uključiti što veći broj studenata svih smerova i to u

proporciji u kojoj se oni pojavljuju u celovitoj grupi. Samo takvi zaključci će imati

valjanost i omogućiti poboljšanje procesa nastave.

12. PROJEKTIVNI TESTOVI

Projekcija je mehanizam odbrane koji postoji u svakoj osobi a koju je otkrio i

proučavao Frojd. Ovaj mehanizam se aktivira nesvesno, mimo naše volje i svesti i cilj mu

je da unutrašnje, potisnute sadrţaje koji se nalaze u nesvesnom delu ličnosti, ispolji ali na

takav način da osoba ne ugrozi sopstveno samopoštovanje i sliku o sebi. Projekcija znači

izbacivanje nesvesnih sadrţaja u spoljašnju sredinu, projektovanje sopstvenih unutrašnih

teţnji tako da se one pripišu nečemu spolja. Na primer, osoba koja se projektuje će ono

što ne ţeli samoj sebi da prizna „videti“ u drugima, u dogadjajima ili procesima u kojima

to, zapravo, ne postoji. Projekciju izazivaju situacije koje nisu sasvim odredjene, koje

imaju višak neodredjenog značenja, nedorečenosti.

Ovaj mehanizam deluje svakodnevno, šare od kafenog taloga, iako besmislene,

„vide se“ kao simboli – simbole koristi osoba koja „čita“ i govori ih drugoj osobi.

Projekcija pretpostavlja da se „čitač“ zapravo projektuje, izbacuje nesvesne sadrţaje koje

druga osoba tumači kao predvidjanje. Na sličan način postoje rituali predvidjanja kod

mnogih naroda – gledanje u zrna pasulja, gledanje u listove čaja, gledanje u kapljice

rastopljenog olova, kristalnu kuglu, ţivotinjsku utrobu, prirodne oblike, let ptica, oblik

oblaka itd. Ono što je zajedničko je da oblici nisu potpuno zaokruţeni, nego imaju deo

slučajnog u sebi.

Frojd je ovu pojavu opisao i time postavio osnov za primenu u dijagnostici i

proceni unutrašnjih, nesvesnih sadrţaja kod ljudi. Danas, projektivne tehnike se koriste

veoma široko.

Roršahov test Najpoznatija i najčešća projektivna tehnika je Roršahov test mrlja. Mrlje

od tuša su napravljene tako da nemaju odreĎen oblik nego su besmislene i presavijene po

27

uspravnoj osi. Od velikog broja mrlja koje su u početku korišćene, odabran je jedan manji

broj koji ima najjače projektivno dejstvo. Od ispitanika se traţi da opiše šta vidi na toj

slici. Najčešće, ljudi govore o tome na šta im mrlja liči. Prepoznavanje simbola u

besmislenoj mrlji, dolazi iz nesvesnog i govori o osobi.

Drugi često korišćen projektivni test je TAT, koji se sastoji od realistično

nacrtanih scena na kojima se prepoznaju likovi i njihovi odnosi. Likovi i značenja scena

su nedorečeni ali su dizajnirani tako da imaju blago provokativno dejstvo – na primer,

mlada ţena se gleda u ogledalo a starica iza nje nešto govori sa neprijatnim izrazom lica,

mlad čovek leţi na krevetu a stariji na vratima nešto govori, dete sedi na pragu kolibe i

slično. Zadatak ispitanika je da sastavi priču na osnovu slike. Sadrţaj priče odslikava

unutrašnji nesvesni svet. Ako u tom polju postoji neka velika tenzija ili konflikt, on će se

ispoljiti kroz priču.

Projektivni testovi, iako su veoma popularni, imaju ozbiljan nedostatak –

orijentisani su isključivo na patološke sadrţaje i rezultati koji se dobijaju zavise od

procene ispitivača. Njihova objektivnost u poredjenju sa drugim psihološkim tehnikama

je veoma niska. Zato se projektivne tehnike koriste u početnim fazama terapije kada je

korisno bolje upoznati unutrašnji svet klijenta ali nisu objektivno dijagnostičko sredstvo.

U polju umetnosti projekcija je prisutna mnogo više nego što se vidi na prvi

pogled. Mi ne znamo šta je umetnik nameravao ali stvaramo sopstveno tumačenje. Kada

naše tumačenje dolazi iz nepriznatih, nesvesnih delova – projektujemo se u umetničko

delo i govorimo zapravo o sebi, govoreći o delu. Naravno, nije svako tumačenje

umetnosti projekcija. Projekcija se dogadja kada je tumačenje i prihvatanje nekog dela od

strane publike (ili kritičara) proizvod konflikata i problema koji dolaze iz samog

posmatrača. Tokom istorije razvoja umetnosti dogaĎalo se da posmatraču smeta nešto na

delu – ruţnoća, nemoralnost, religioznost, nereligioznost, ostrašćenost, politizovanost,

pornografski element dela... Razumevanje dela kao takvog ipak, potiče od posmatrača.

Kritičari koji se projektuju su prepoznatljivi po tome što u većini dela vide isto i reaguju

na jednu vrstu dela a na ostalo ne. To znači da postoji unutrašnja tenzija koja se izraţava

kroz kritiku.

28

13. SOCIOMETRIJSKI POSTUPAK

Praktična primena postupka je korisna u radu sa grupama dece i ljudi. Osnovni

cilj postupka je da se dobije uvid u mreţu i vrstu odnosa koji u grupi postoje. Kada nas

interesuje i vaţno je da znamo kako funkcioniše grupa, upotrebićemo sociometrijski

postupak. On je jednostavan za primenu. Ako nas interesuje, na primer, stepen

prihvatanja ili odbacivanja članova grupe, postavićemo celoj grupi ista pitanja – na

primer, sa kime bi voleo da budeš u društvu a sa kime ne bi voleo. Deci se postavljaju

pitanja sa kim bi voleli da se igraju, sa kime vole da uče, sa kime bi išli na izlet i slično.

Kada svako odgovori na pitanja, odgovori se sabiraju za svakog člana grupe – dobije se

broj prihvatanja i broj odbijanja.

U psihologiju je ovu tehniku uveo istraţivač po imenu Moreno koji je

istovremeni i osnovač pravca u psihoterapiji koji se naziva psihodrama. Moreno je svoj

profesionalni angaţman posvetio pomaţući ljudima kroz grupni rad, pojedinac se menja

kroz svoj rad u grupi i zbog toga je bilo vaţno unaprediti razumevanje odnosa koji u

grupi postoje.

Ovaj naoko jednostavan postupak je veoma dragocen uvid u grupnu strukturu.

Individualno posmatrano, članovi grupe mogu biti neutralni (jednak broj pozitivnih i

negativnih izbora), prihvaćeni (veći broj pozitivnih, malo ili ništa negativnih) ili odbačeni

(veći broj negativnih, malo ili ništa pozitivnih).

Posmatrano sa nivoa grupe, grupa moţe biti razbijena (biraju se parovi ili trijade

izmedju sebe), koherentna demokatična (lančano i umnoţeno biranje svih prema svima)

koherentna autokratična (postoji zvezda oko koje se sumira veći broj izbora, ili svi biraju

jednog). Mogućnosti i načini na koje se formiraju odnosi u grupi su neograničeni, a opšta

slika mreţe odnosa se dobija na osnovu odgovora učesnika. Ovaj postupak se primenjuje

u školama (na razredima), u formalnim institucijama i svuda gde ja vaţno pratiti načine

funkcionisanja odnosa u grupi. Na osnovu nalaza koji se dobijaju je moguće videti na

koji način se strukturira unutrašnja mreţa prihvatanja ili neprihvatanja članova izmedju

sebe.

29

Ako radimo sa razbijenom grupom, treba imati u vidu da se radi zapravo sa više

grupa istovremeno. Često se pojavljuje rivalstvo izmeĎu podgrupa. Zadatak vaspitača je

tada da neguje koheziju u grupi, na primer, podrţava zajedničke aktivnosti. Ako imamo

demokratičnu atmosferu, članovi će se češće kofrontirati ali i češće saradjivati izmedju

sebe, rezultati rada sa takvom grupom su bolji ukoliko imamo neki kreativan zadatak.

Zadovoljstvo članova grupe je veće ukoliko postoji ovakva atmosfera. Kod autokratske

atmosfere u grupi postoji zvezda – osoba sa najvećim bojem izbora, koja je ujedno i

vodja. Treba skrenuti paţnju da kod takvih grupa često postoji i negativna zvezda –

odbačeni član koji ima najveći broj negativnih izbora. Vodja u dečijim grupama je

najčešće dete iz višeg socio-ekonomskog sloja, fizički spretnije dete, bolji učenik,

uspešnije, lepše obučeno. Nasuprot tome, treba naglasiti da veću verovatnoću da postane

negativna zvezda ima dete iz niţih socio-ekonomskih slojeva, dete bez roditelja, jedinčad

i deca iz porodica sa velikim brojem dece, deca nacionalnih manjina (kod nas posebno

Romska deca).

Sociogram, slika mreţe odnosa u grupi je promenjiv isto tako kako su promenjivi

i dinamični odnosi unutar grupe. Ono što se dobije kao nalaz u jednom trenutku, ne mora

vaţiti u sledećem vremenskom preseku. Istraţivanja socijalnih odnosa u grupama

pokazuju da čak i sasvim mala intervencija, kao što je, na primer, ispitivanje statusa

jednog člana, povećava stepen njegovog prihvatanja u grupi. Na primer, ako se pojave u

razredu ispitivači koji posmatraju jedno dete iz grupe i ako se tada uradi sociometrijsko

ispitivanje, nivo prihvatanja tog deteta će biti viši nego što je bio pre ispitivanja – sam

interes ispitivača je pomerio poloţaj deteta. Treba imati u vidu da je uticaj koji vaspitač,

profesor ili nastavnik ima na grupu, daleko moćniji i samo se moţe pretpostaviti koliko je

velika i odgovornost koja uz to ide.

14. INTELIGENCIJA

30

Uobičajena definicija je da je inteligencija opšta intelektualna sposobnost koja

počiva na kognitivnim (saznajnim) mentalnim funkcijama a koja se odraţava u svim

našim aktivnostima. Ova sposobnost je pod snaţnim uticajem mnogih faktora: naslednog

faktora, učenja, aktivnosti i socijalnih uticaja kao što su porodica, grupa, obrazovanje,

nasleĎe, kultura i slično. Ne postoje slaganja oko toga šta inteligencija stvarno jeste. Na

početku istraţivanja inteligencije, 1921. godine je Časopis za psihologiju obrazovanja

organizvao simpozijum sa idejom da se 17 najpoznatijih naučnika iz ove oblasti dogovore

oko definicije inteligencije. Rezultat simpozijuma je bio novih 17 definicija inteligencije

(Thorndike, 1921). Ovaj raskorak postoji i danas.

Istraţivanja pokazuju da je do studentskog uzrasta, svako bar jednom prošao kroz

testiranje inteligencije a velika većina ljudi čak više puta u ţivotu. Ponekad su rezultati

koje testovi pokazuju odlučujući ili veoma vaţni za odluke koje neko donosi o

budućnosti neke osobe. Druga polovina 20-og veka obeleţena je velikim brojem

istraţivanja inteligencije i davanjem velikog značaja ovoj sposobnosti. Danas su u

upotrebi mnogi testovi inteligencije koji su se pokazali dobrim metodama predviĎanja

nečijih razvojnih kapaciteta, mogućnosti i postignuća. Svi oni su slični u tome što

zahtevaju objektivnu testovnu situaciju, a to znači da svi subjekti prolaze kroz iste

zadatke pod istim uslovima. Testosi su standardizovani, a to znači da pokazuju realne,

empirijski potvrĎene, validne i objektivne rezultate. Pre nego što se prihvate u široj

upitrebi, testovi se podvrgavaju mnogim proverama. MeĎutim, priča sa testiranjem

inteligencije ipak nije tako jasna i zaokruţena, što ćemo videti u daljem tekstu najčešće

zbog toga što se ponekad preuveličava značaj testovnih rezultata a zanemaruje uticaj

mnogih drugih faktora koji utiču na razvoj i merenje inteligencije.

Početak merenja inteligencije Zašto bi se takvo nešto kao što je "pamet" uopšte merilo?

Razlozi su veoma praktični i proizilaze iz jedne vaţne tekovine graĎanske kulture a to je

demokratizacija obrazovanja. U trenutku kada je osnovno obrazovanje postalo otvoreno

(obavezno) za svu decu, pokazalo se da izmeĎu intelektualnih mogućnosti dece postoje

razlike. Deca koja nisu mogla da prate nastavu su usporavala grupni proces obrazovanja

do te mere da je negde napredovanje cele grupe bilo dovedeno u pitanje. Obrazovni

proces se morao postaviti tako da odgovara dečijim kapacitetima i omogućava razvoj

31

grupi. Zbog toga je bilo potrebno izdvojiti decu koja oteţano uče da bi im se ponudio

odgovarajući obrazovni program. Na zahtev francuskog Ministrastva prosvete 1905.

godine je konstruisana prva skala za merenje inteligencije – Bine-Simonova skala. Sa

sadašnje pozicije, ovaj dogaĎaj označava početak pokreta mentalnog testiranja koji je

označio 20. vek.

Prvi test inteligencije i mentalni uzrast Njaznačajniji i najuspešniji pokušaj merenja

inteligencije je izveo francuski lekar Alfred Bine. Iako nije bio prvi pionirski pokušaj,

Bine-Simonov test je još uvek u upotrebi. On se zasniva na jednostavnom principu da

dete odreĎenog uzrasta treba da odgovori na prosečno teške zadatke koje deca tog uzrasta

rešavaju. Pitanja su poreĎana po teţini tako da se počne od lakših (ispod dečijeg uzrasta) i

završava tamo dokle dete moţe da ih reši. Brojčani odnos izmeĎu mentalnog skora

(mentalni uzrast) i kalendarskog skora (godine i meseci starosti deteta) pomnoţeni sa

100, daju količnik intelektualne sposobnosti ili IQ :

IQ = Mentalni uzrast h 100

Kalendarski uzrast

Iz količnika je jasno da ukoliko mentalni uzrast prednjači, tj. neko rešava zadatke koje

njegovi vršnjaci još uvek ne mogu, tada je indeksna vrednost viša i njegov IQ prelazi

vrednost 100. Danas je uobičajeno da se IQ = 100 smatra objektivnom merom

intelektulane sposobnosti koja predstavlja prosek.

Primer zadataka:

Da li si ti dečko ili devojčica?

Koliko imaš godina?

Koje su ove četiri boje?

Daj mi tri kocke sa ove gomile.

Ponovi za mnom brojeve...

Koja je reč suprotna od veliki?

32

Testovi inteligencije za odrasle Inteligenciju moţemo da merimo na veliki broj načina.

Testovi prema vrsti materijala koji koriste mogu biti figuralni, numerički, slikovni,

verbalni, logički... Prema testovnoj situaciji mogu biti testovi brzine i testovi snage.

Testovi brzine su oni koje radimo za vreme unapred zadatog, kratkog vremenskog

intervala. Ispitanicima se kaţe koliko vremena imaju i da se ne očekuje da urade test do

kraja. Testovi snage obično nemaju vremensko ograničenje koje je presudno. Zadaci su

poreĎani po teţini tako da ispitanik stigne do nekog nivoa posle koga ne moţe dalje

koliko god vremena da mu se da. Često je u upotrebi Vekslerova skala koja ima dve

podgrupe testova verbalnu i manipulativnu. Verbalni deo se oslanja na reči a

manipulativni na rasporeĎivanje, premeštanje i slično.

Svaka osoba ima sklonost ka odreĎenom materijalu u svojoj praksi.

Tradicionalno, studenti umetnosti će imati više skorove na slikovnom i figuralnom

materijalu, a niţe na numeričkom. Osobe koje rade sa tehnikom će biti uspešnije na

numeričkim testovima, studenti društvenih nauka će imati više postignuće na verbalnim

testovima nego na ostalim, itd. Svako od nas ima odreĎenu vrstu materijala koji mu više

odgovara od ostalih. Kada se vrše testiranja, vodi se računa o tome da zadatak koji se

pojavljuje na testu ima veze sa onim što će se u realnoj situaciji zahtevati od ljudi.

15. RASPODELA INTELIGENCIJE

Normalna inteligencija Inteligencija se kao i mnoge druge psihičke sposobnosti

rasporeĎuje na poseban način koji se naziva Gausova kriva ili normalna raspodela. Ovo je

zvonasta kriva koja pokazuje da se većina nas nalazi u oblasti proseka (intervalu izmeĎu

80 - 120 IQ). 85% čovečanstva se nalazi izmeĎu ovih mera. Ispod vrednosti IQ od 80 se

nalaze osobe koje su kategorisane kao intelektualno zaostale a iznad IQ vrednosti 120 se

nalaze intelektualno darovite osobe. U psihologiji se mnogo polemisalo (pa i svaĎalo) na

temu imenovanja ovih kategorija - da li su nazivi kategorija uvredljivi ili ne, da li je

neophodno kategorisanu decu izdvajati iz vršnjačke grupe itd. Ista pitanja se u ogledalu

33

mogu preneti i na drugi kraj krive: da li je dobro izdvajati intelektualno darovitu decu i

podsticati razvoj intelekta drugačije nego kod prosečne grupe?

Treba umati u vidu da merenje inteligencije, kao i sam koncept IQ vrednosti ima

ozbiljnih ograničenja preko kojih se olako prelazi. Jedno od osnovnih ograničenja je da je

IQ relativna mera. Ona je nastala na osnovu odnosa izmeĎu skorova jedne grupe, tako da

ne postoji univerzalno prosečno inteligentna osoba. Prosek je uvek proizvod praktično

postojećih mera. Istraţivanja i merenja inteligencije će već na početku pokazati da se

inteligentna osoba jedne grupe moţe pokazati kao mentalno zaostala u drugoj. Ovo je

stoga što je inteligencija odraz praktične delatnosti neke grupe i njena brojčana vrednost

se pravi na osnovu velikog broja skorova. Iz njih se izračunava srednja vrednost a ne na

osnovu neke apsolutno date vrednosti. Koliko smo "pametni" dakle, nikad nije merljivo -

merljivo je gde se mi kao osoba nalazimo u kontekstu svoje grupe.

Intelektualna darovitost Smatra se da je neka osoba intelektualno darovita ako vrednost

IQ mere prevazilazi 140 jedinica. Mnoge studije u psihologiji su tragale za odgovorima

na pitanja kakve su razlike u ţivotnim postignućima, motivima, uspešnosti i drugim

parametrima izmedju ove grupe ljudi i grupe „prosečnih“.

Mentalna ometenost Kategorizacija stepena mentalne ometenosti počinje od 80 IQ poena

naniţe. Treba imati u vidu da osoba sa „nultom“ inteligencijom ne postoji (ne bismo je

mogli smatrati osobom) jer skale koje predstavljaju model psihičkih osobina, nisu

jednake matematičkim skalama – nemaju nule i nemaju maksimalne vrednosti, jer se sve

mere smatraju relacionim i stavljaju se u odnos jedna prema drugoj. Danas je uobičajen

naziv „nedovoljno mentalno razvijene osobe“, kojim se izbegava ţigosanje ljudi koji se

prepoznaju kao priapdnici ove grupe. Sa postepenim reformisanjem obrazovnog sistema

u Srbiji, granica izmedju dece koja mogu i ne mogu da prate nastavu se sve više smatra

relativnom, a proces otvaranja obrazovnih programa podrazumeva inkluziju dece u

osnovno obrazovanje.

16. STRUKTURA INTELIGENCIJE

34

Od načina na koji shvatamo inteligenciju, razumevanja njene strukture zavisi

kako ćemo posmatrati razvoj ove sposobnosti.

Što se tiče strukture inteligencije, postoje mnoga pitanja koja nisu definitivno

odreĎena, kao što su: Da li postoji jedna opšta ili više posebnih sposobnosti koje su

relativno nezavisne? Da li je inteligentno ponašanje nešto što se prostire na sve oblasti

intelektualnog ponašanja kod jedne ličnosti ili postoje različite sposobnosti u okviru istog

čoveka?

Istraţivač po imenu Spirman utvrĎuje 1927. da se kod postignuća na svakom testu

radi o dve grupe uticaja. Jedan je opšta intelektualna sposobnost (g faktor) a druga grupa

uticaja proizilazi iz specifičnosti zadataka (specifične sposobnosti). Zato on smatra da

postoji jedna optša sposobnost koja se ispoljava u svim ţivotnim i testovnim zadacima.

Pored nje, specifične sposobnosti se vide na posebnim ţivotnim poljima.

G (opšti faktor)

S (posebne intelektualne sposobnosti) S S

Drugi istraţivač po imenu Terston (1938) govori da intelektualna sposobnost nije

tako jedinstvena kao što se moţe pomisliti – naprotiv, radi se o nekoliko primarnih

mentalnih spsobnosti. Podrvgnuvši veliki broj ljudi velikom broju testova, utvrdio je da

se rezultati kod jedne ličnosti nalaze u ureĎenim odnosima i da sačinjavaju tzv. profile.

Svako od nas, misli on, moţe se opisati na osnovu profila postignuća na zadacima:

numeričke sposobnosti – brzo, tačno operisanje brojevima,

rezonovanje - sposobnost nalaţenja pravilnosti, otkrivanja odnosa i pravila,

nalaţenje logičkih sledova,

35

verbalna fluentnost – biti spretan sa rečima, rečit

prostorni odnosi – vuzializovanje i manipulacija objektima i prostoru i

zamišljenom prostoru

percepcija – brzo i tačno zapaţanje perceptivnih stimulusa

pamćenje – zapamtiti simbole i odnose

verbalno shvatanje – razumevanje značenja reči

Jedan još kasniji model, Gilfordov (1967), potpuno negira postojanje opšte

sposobnosti. On misli da se inteligencija sastoji od velikog broja relativno nezavisnih

sposobnosti, tačnije, njegova faktorska analiza pokazuje da tu imamo 4 vrste sadržaja, 5

vrsta operacija i 6 vrsta produkata. Kada se sve to sklopi u moguće kombinacije,

dobijamo kocku u trodimenzionalnom prostoru od 120 faktora koji opisuju inteligenciju.

Svaki od njih je nezavistan ili relativno nezavistan od svih ostalih. Gilford je verovao da

su vremena računanja jednog IQ skora zauvek otišla u istoriju i da će svaki čovek imati

veći broj nezavisnih mera koje označavaju njegove intelekturalne sposobnosti.

Iako su početni elan i oduševljenje otkrićem opšte intelektualne sposobnosti

splasli, praktična primena merenja inteligencije je još uvek veoma korisna. Istraţivači

nakon Gilforda su nastavili da lome opštu sposobnost na sve veći broj manjih dok su

istraţivači skloni opštem profilu ostali na toj putanji. Danas moţemo reći da i jedna i

druga struja imaju argumenata za svoje uverenje. Ipak, uobičajeno je shvatanje

inteligencije kao opšte sposobnosti koja se ispoljava na svim specifičnim sposobnostima.

To znači da visoko inteligentan čovek teţi da se ponaša tako u svim zadacima. Ali i ovo

pravilo ima izuzetke – neki ljudi imaju čak ekstremno visoko razvijenu jednu grupu

sposobnosti dok su im druge sasvim zakrţljale – setimo se likova iz filmova: naučnik koji

izuzetno barata atomskom fizikom nikada ne zna gde mu je kišobran ili lako zaluta na

putu do kuće. Često su intelektualno visoko daroviti ljudi poznati kao asocijalni, oni koji

ne vole da se druţe, povlače se od ljudi, imaju slabo razvijen verbalni faktor i slično.

Vidljivo je često da umetnici iako imaju vrhunska postignuća u umetnosti imaju teškoća

u verbalnom opisu onoga što rade. To nam pokazuje da grupe intelektialnih sposobnosti

mogu biti relativno nezavisne.

36

17. UTICAJI NA INTELIGENCIJU

Inteligencija i nasledni faktor Fransis Golton, jedan od začetnika nauke je učinio pokušaj

1884. godine da ubedi naučnu i širu javnost u tezu o postojanju superiornih predispozicija

kod odredjene grupe ljude, tj. da postoje genetski odabrani ljudi čija je inteligencija

direktno povezana sa superiornim perceptivnim i fizičkim osobinama. On je izvršio

veoma opseţna merenja širokog spektra fizičkih i mentalnih sposobnosti na više od 9000

subjekata. Bio je siguran da će fizičke osobine kao što su oblik glave, snaga mišića,

oštrina vida biti direktno povezane se intelektualnim kapacitetima. Tako, ako znamo kako

neko fizički izgleda i iz kakve porodice dolazi, moţemo sa sigurnošču da pretpostavimo i

kolika mu je inteligencija. Veza izmedju fizičkih osobina i inteligencije, koju je očekivao

se nije pojavila, na njegovo veliko iznenaĎenje. Sa današnjeg stanovišta očigledno je da

su ovakve hipoteze naivne, jer je opšta intelektualna sposobnost, kao i mnoge druge

visokosloţene sposobnosti pod uticajem velikog broja faktora koje ne deluju nezavisno

nego se sklapaju u sistem uticaja. I pored toga, mnogi istraţivači u psihologiji i dalje idu

Goltonovim tragom, na primer Jensen 1970 pokušava da pokaţe da su niţa postignuća

crnačke dece na testovima inteligencije, odraz njihove genetske inferiornosti (Crider).

Naravno, ovakve neutemeljene i štetne hipoteze, izazivaju burne reakcije, ne samo

javnosti, nego i psihologa koji se bave ovom temom, a koji dokazuju da se niţi skorovi

pojavljuju kao posledica slabije motivacije, slabije fizičke i društvene nege, slabije

ifnormisanosti, većeg straha i nesigurnosti tokom testiranja, i slično.

Uticaj naslednog faktora, genetske predispozicije je nesumnjivo veliki – najveće

podudarnosti u vrednostima IQ mera se pojavljuju kod jednojajčanih blizanaca koji imaju

najsličnije genetske konstitucije (0.87). Ova podudarnost ostaje visoka čak i kada se

blizanci odvajaju po rodjenju i rastu u različitim okolnostima (0.75). Kako se udaljava

stepen srodstva, tako se i smanjuje podudarnost u vrednostima IQ (deca-roditelji 0.50,

braća – sestre 0.50, braća-sestre odgajani odvojeno 0.35)). Studije koje ispituju decu koja

37

posmatraju decu iz iste porodice koja su kasnije odgajana odvojeno su od velikog značaj

za istraţivače zato što pokazuju kombinaciju uticaja gena i sredine. Iako je

nedvosmisleno jasan uticaj genetskog faktora, on se danas posmatra kao

PREDISPOZICIJA da se sposobnost razvije, a da li će se ona razviti i u kolikoj meri

zavisiće od sloţenog sklopa okolnosti kao i od aktiviteta same osobe. Ni najbolja

genetska predodreĎenost neće se moći maksimalno ispoljiti u razvojno lošim ţivotnim

uslovima, kao ni ako osoba sama ne bude aktivirala svoje potencijale i razvijala ih. Kako

su pokazali prirodni eksperimenti, deca koja su i pored urednih genetskih predispozicija

bivala teško razvojno oštećena (napuštanje od roditelja, ţivot u potpunoj izolaciji, ţivot u

nesocijalnoj zajednici, na primer, divljini itd.) nisu uspevala da aktiviraju svoje

predispozicije. Isto tako, ukoliko se sposobnost ne aktivira i ne veţba, ona neće moći da

se razvije.

Sredinski uticaji na inteligenciju Dve najveće i najznačajnije psihološke škole (iz

Švajcarske i SSSRa) se nisu sloţile oko toga koliko na razvoj inteligencije kod dece treba

uticati posebnim programima ili ne. Dok je jedna aktivno radila sa decom i vršila uticaj

na sazrevanje inteligencije, druga je razvila svoje argumente da na decu ne treba uticati

jer je razvoj inteligencije suviše sloţen i osetljiv proces koji svoje najznačajnije momente

ostvaruje u sprezi sa fizičkim sazrevanjem. NasleĎe i sazrevanje se nalaze i neprestanoj

interakciji.

Najznačajniji sredinski uticaji su oni koje se aktiviraju odmah po rodjenju

(porodica) i koji se smatraju ranim uticajima. Sa odrastanjem, dete se postepeno od svoje

prodice orijentiše ka drugim socijalnim mreţama uticaja (vršnjaci, braća, sestre, šira

porodica, škola, kultura) i do kraja ţivota će razvijati svoje intelektualne sposobnosti.

Pokušaji da se inteligencijom manipuliše su mnogobrojni. Jedan od pominjanih je

pokušaj da se visokointeligentni roditelji povezuju, čime se očekuje visokointeligentan

porod (slično ideji o arijevskoj rasi). Istraţivanja pokazuju da postoji visoka povezanost

izmeĎu inteligencije dece i roditelja a takoĎe i da ta povezanost nije dovoljno visoka da

bismo je genima objasnili. Najveća sličnost izmeĎu mera inteligencije postoji kod

jednojajčanih blizanaca, nešto je niţa ako su oni odgajani odvojeno ili ako su dvojajčani

blizanci, još je niţa povezanost izmeĎu blizanaca različitog pola, zatim braće i sestara,

38

roditelja i dece. Niska povezanost je izmeĎu roditelja i usvojene dece, dece koja nisu u

srodstvu, a odgajana zajedno i slično. MeĎutim treba imatu u vidu da je skor na testu

inteligencije osetljiv na porodicu – tamo gde se neguje i razvija komunikacija izmeĎu

deteta i sredine, vršnjaka, kulture, umetnosti, pojavljuju se inteligentnija deca nego u

porodicama u kojima je to redukovano.

Moţemo reći da predispozicija za pojavu i razvoj inteligencije jeste nasledna. Da

li će se predispozicija razviti u visoko sloţenu sposobnost ili ne, zavisiće od mnogih

drugih faktora od kojih su najvaţniji porodica, odnos sa roditeljima, razvijena razmena i

komunikacija sa sredinom i drugi. Istraţivanja su pokazala da deca koja imaju više

razvojno podsticajnih medija – knjige, časopisi, televizija, internet, posete kulturnim

institucijama, posete umetničkim dogadjajima, pokazuju značajno više postignuće na

testovima inteligencije.

Inteligencija i vežbanje Iako je naslonjena na prirodnu predispoziciju, inteligenciju je

moguće veţbom razvijati i uticati na nju. U prirodnim ţivotnim okolnostima se upravo to

i dogaĎa, neprekidno veţbamo i ispoljavamo svoju sposobnost da se pomoću uma i

razuma prilagodimo, razvijemo i stvaramo ne samo sebe kao osobu nego i svoje

okruţenje.

Uobičajeno je da se pri istraţivanju uticaja na inteligenciju pravi jedna greška –

postignuće na testu se izjednačava sa pravom sposobnošću. Ove dve stvari su nekada

podudarne a nekada nisu. Ako je test inteligencije osetljiv, objektivan, standardizovan i

korektno primenjen onda će vrednost skora biti odgovarajuća našoj pravoj sposobnosti.

Naţalost, veoma često to nije slučaj. Tako se dogaĎa da veliki broj dece iz drugih

kulturnih sredina zbog nepoznavanja jezika na samom početku obrazovnog procesa bude

prepoznato kao mentalno zaostalo. Oštećenje sluha kod dece, koje je često veoma teško

otkriti, a koje se ispoljava na govoru, često biva prepoznato kao niska inteligencija. To su

takozvane pseudozaostalosti koje su izazvane greškom merenja.

Pošto smo utvrdili da inteligencija ima svoje podstrukture ili specifične

sposobnosti, moţemo da pretpostavimo da su one različito osetljive na veţbanje, na

fiziloške promene, starenje i slično. Postoje intelektualne sposobnosti koje ranije dostiţu

maksimum i rano počnu sa opadanjem, kao što je na primer, neposredno memorisanje

39

koje počne da opada sa 17 godina. Nasuprot tome, neke vrlo fine i sloţene sposobnosti

kao što su na primer verbalna inteligencija, socijalna inteligencija, sposobnost

evaluativnog mišljenja, vremenom i veţbom se sve više razvijaju. Dok jedinstvena mera

inteligencije pokazuje slabo opadanje posle 30 godine ţivota, posebne sposobnosti unutar

nje se ponašaju različito – verbalna inteligencija ostaje ista dok manipulativna opada

(Jones, Conrad, 1933). Isto tako, ako se iz testova ukoni zahtev za ograničenim

vremenom (slobodno vreme za rad), opadanje se ne pojavljuje. Istorija i tradicija

prepoznaju ovaj kvalitet intelektualnih sposobnosti pa se tako smatra da su stari ljudi

obdareni drugačijim intelektualnim sposobnostima od mladih – na primer, za odluke koje

su od ogromnog značaja za zajednicu se konsultuje veće mudraca, veće staraca i slično.

Vrhunski verski poglavari se biraju doţivotno, jer je u osnovi izbora pretpostavka da su

najvaţnije intelektualne funkcije u razvoju tokom čitavog ţivota.

Drugi uticaji na inteligenciju Inteligencija i socijalni poloţaj roditelja - Sva istraţivanja o

vezi inteligencije dece sa roditeljskim postignućem, pokazuju visoku povezanost.

Postignuće na testovima inteligencije je značajno više kod dece iz viših socio'ekonomskih

slojeva. Istraţivanja pokazuju da što je ovaj uticaj sredine raniji, to je jači. Na primer,

deca iz porodica Crnaca u Americi, dosledno pokazuju niţa postignuća na testovima od

dece iz belačkih porodica. Ako bela porodica uvoji crno dete, njegovo postignuće na testu

se značajno povećava i dostiţe vrednosti kao kod bele dece. Na osnovu toga jasno vidimo

da je inteligencija, iako se oslanja na nasledni faktor, značajno zavisna od uticaja sredine.

Nalazi čak pokazuju da uzrast deteta koje se usvaja ima značaja – rano usvojena crnačka

deca od strane belačih porodica imaju viši stepe postignuća od kasnije usvojene dece. To

pokazuje da je stimulacija za razvoj koja dolazi iz sredine najjača kada se pojavi rano, a

slabi joj uticaj tokom odrastanja deteta. Mada, naravno, uvek ima načina da se deluje na

inteligenciju. Kako smo videli ova povezanost je samo delimično poreklom iz genetske

predispozicije a delimično je odreĎena drugim jakim uticajima koji dolaze od roditelja.

Istraţivanja koja se bave tačnošću procena koje odrasli daju za decu, pokazala su

da su subjektivne procene nivoa inteligencije od strane nastavnika nepouzdane

(ĐorĎević, 1979, Smiljanić, 1992) u skoro 50% slučajeva. Nastavnici seoskih sredina su

objektivniji od nastavnika gradskih sredina a procene učenika izmeĎu sebe su pouzdanije

40

od procena nastavnika i seoskih i gradskih sredina! Osnovna greška u proceni kojoj su

nastavnici bili skloni je da izjednačavaju školski uspeh i opštu intelektualnu sposobnost,

pa ako je dete uspešan učenik, prirpisuje mu se visok intelektualni skor, a ove dve mere

se ne nalaze u direktnoj vezi.

Istraţivanja inteligencije i njene veze sa drugim aspektima ličnosti se nastavljaju

u mnogo različitih smerova. Ovo polje istraţivanja se sa pravom smatra jednim od

najplodnijih polja psihologije.

18. PSIHOLOGIJA LIĈNOSTI – teorije crta

Svi smo ličnosti, svi smo osobe. Ako psihologija pokuša iz korisnih razloga da

nas raščlani, pokazaće se da postoji veliki broj osobina, crta, sklonosti, stavova,

uspomena koje nas sačinjavaju. Svi ljudi imaju mnogo zajedničkog i mnogo toga što

svakoga od nas čini jedinstvenom pojavom koja se nikada u prirodi neće ponoviti na isti

način.

Ličnost je ureĎen, organizovan skup kvaliteta koji su relativno trajni i koji

karakterišu individuu. Kako se ličnost razvija, iz čega se sastoji, koje osobine su osnovne

i suštinske a koje su manje vaţne, su neka od pitanja na koja psihologija ne moţe da da

jedinstven odgovor. Teorija ličnosti u koju verujemo će odrediti način na koji ličnost

vidimo. Pošto je teorija mnogo i veoma se razlikuju izmeĎu sebe, polje ličnosti se obično

otvara tako što se obraĎuju neke od teorija ličnosti za koje postoji opšte slaganje da su

dale vaţan doprinos izučavanju čoveka. To naravno, nipošto ne znači da smo dali fiksan

odgovor na najsloţenije pitanje kojim se psihologija bavi – šta je čovek i čime je odreĎen.

Pojmovi iz oblasti psihologije ličnosti kojima ćemo se baviti su crte, tipovi,

osobine, temperament i karakter. Teorije ličnosti koje su najčešće citirane i najpoznatije

su Frojdova i Jungova teorija ličnosti. One će biti obraĎene u posebnim poglavljima.

41

TEORIJE CRTA

Teorije crta pretpostavljaju da se ličnost sastoji od većeg broja osnovnih jedinica

– crta. Kombinacije, sloţene celine koje nazivamo ličnost, su prema ovom uverenju

konstrukcija sastavljena iz većeg broja crta. To su najjednostavnije jedinice na koje se

svako od nas moţe razloţiti i analizirati.

Najpoznatiji autori iz ovog pravca psihologije ličnosti su Olport i Katel. Olport

govori da je ličnost dinamička organizacija u okviru individue i njenog psihofizičkog

sistema koja odreĎuje njene osobine, misli i ponašanje. Crta tako nije samo osoben način

ponašanja nego sadrţi i motive i predispozicije u osobi koje izazivaju i vode odreĎeno

ponašanje. Zajedničke crte su one koje imaju svi ljudi. Individualne crte su one koje

karakterišu neku osobu. Najvaţnije su, veruje Olport, centralne crte koje su dovoljne da

se pomoću njih opiše svaka osoba, a njihov broj je ograničen i predstavljaju konstantan,

nepromenjiv deo ličnosti. Centralne crte su, prema njemu: svadljivost (sumnjičavost),

samo-centriranost, nezavisnost, dramatičnost, artizam (sklonost umetnosti), agresivnost,

cinizam i sentimentalnost. Znamo li koliko od svake crte ima u nekome, tada smo uspeli

da opišemo ličnost.

Katel je u svom pokušaju da opiše ličnost preko crta upotrebio obimna statistička

istraţivanja i rezultate protumačio kao faktore. Kada se ogroman broj podataka koji su

dobijeni na testovima ličnosti kod velikog broja ljudi podvrgne faktorskoj analizi, cilj je

da se pokaţe da li postoje neke pravilnosti u rasporeĎivanju rezultata – faktori. Tako se

pokazalo da postoje dve vrste crta – površinske (ispoljene) i izvorne koje leţe ispod

površinskih. Ličnost se tada opisuje preko liste crta koje zajednički odgovaraju nekoj

osobi.

Olportov i Katelov pokušaj dao je značajan doprinos razumevanju čoveka ali se

ubrzo pokazalo da se preteranim razlaganjem ličnosti gubi celovitost. Istraţivanje crta je

posluţilo kao uvod u istraţivanja sloţenijih struktura ličnosti – skupova crta, ili tipova.

Moţe se reći da diskusija o tome šta su crte i koje su crte suštinske za opis osobe, nije

završena.

42

19. TIPOVI I TIPOLOGIJE

Različite crte se ne ponašaju nezavisno jedna od druge, nego neke teţe da se

grupišu i da se kod većine ljudi javljaju zajedno. Grupa crta se organizuje u tip. Tip je

sloţeniji konstrukt nego crta i zahvata šire oblike ponašanja.

Prve teorije tipova se pojavljuju znatno pre nego eksperimentalni nalazi koji ih

istraţuju. Opisi ličnosti preko tipa se nazivaju tipologije. Osnovna ideja je da se svakoj

ličnosti moţe odrediti tip kome pripada. Tako smeštanje ljudi u tipove pomaţe ljudima da

opišu i procene neku ličnost.

Kreĉmerova klasifikacija

Jedan od često pominjanih pokušaja klasifikovanja ljudi je Krečmerova podela

prema telesnoj konstituciji. Prema njemu se svi ljudi mogu podeliti na piknike

(horizontalna graĎa) i astenike (vertikalna graĎa tela). Piknički tip ličnosti se odlikuje

telesnom graĎom koja se razvija u širinu i oni su češće atletski ili bucmasti tipovi.

Astenični tip graĎe znači da se telo znatnije razvijalo u visinu nego u širinu i ova telesna

konstitucija je vitka, uskih zglobova, izduţenih ekstremiteta i duguljastog lica. U

ekstremnom obliku deluju asketski. Krečmer je pretpostavio da telesna graĎa odslikava

razlike u ličnosti.

piknik astenik

43

Piknici su ljudi koji su skloni prijatnosti i uţivanju, rado jedu i piju, skloni su

gojenju, vole društvo, konkretni su i veseli. Astenični tipovi su dugački i suvonjavi,

skloni su razmišljanju, apstrahovanju, nisu praktični ni druţeljubivi. Ova dva tipa se kao

celina često sreću u literaturi, oni su dobri prijatelji koji se nadopunjavaju, kao, na primer,

Don Kihot i Sančo Pansa, Šerlok Holms i Dţon Votson i drugi... U tom paru, oni su

različiti ali se nadopunjuju tako što dok jedan konkretno operiše i vodi brigu o svom

prijatelju, ovaj drugi razmišlja, filosofira, dedukuje i analizira...

U osnovi klasifikacije na osnovu tipova je verovanje da smo svi kao ličnosti

skloni nekoj od opisanih kategorija ali retko ko meĎu nama je «čist tip» onako kako se u

tipologijama opisuje. Najčešće, mi smo mešavine tipova, i način na koji reagujemo će

zavisiti od konkretne ţivotne situacije u kojoj smo se našli. Zato se opisi ličnosti pomoću

tipova ili klasa, sve reĎe sreću u savremenoj psihologiji i oni se koriste više u opisne

svrhe nego kao sistemi objašnjenja.

Ajzenkova tipologija

Na Jungovu podelu istraţivač po imenu Ajzenk se nadovezao još jednom,

dodatnom dimenzijom ličnosti koju je nazvao stabilnost/nestabilnost. Pored

otvorenosti/zatvorenosti, svaka osoba se nalazi na nekoj vrednosti ose stabilnosti. Na

primer, ekstrovert moţe biti stabilan ili nestabilan.

Introverzija

Pasivan Tih

Paţljiv Nedruštven

44

Misaon Rezervisan

Miroljubiv Pesimističan

Kontrolisan Trezven

Pouzdan Krut

Ravnodušan Anksiozan

Smiren Neraspoloţen

Stabilnost Nestabilnost

VoĎa Dirljiv

Bezbriţan Neumoran

Ţivahan Agresivan

Easygoing Razdraţljiv

Osetljiv Promenjiv

Pričljiv Impulsivan

Otvoren Optimističan

Društven Aktivan

Ekstroverzija

20. JUNGOVA TIPOLOGIJA

Karl Gustav Jung je u psihologiji poznat po svojoj sloţenoj, neobičnoj i za svoje

savremenike intrigantnoj teoriji ličnosti. Ovde ćemo pomenuti jednu od poznatih

Jungovih podela ličnosti na osnovu odnosa prema sredini – podelu na introvertne i

ekstrovertne ličnosti.

Introvertna ličnost je okrenuta prema svojim unutrašnjim procesima dok je

ekstrovertna ličnost okrenuta prema spolja, tačnije prema socijalnom polju. Introvertnu

ličnost opisujemo kao zatvorenu, onu koja teško stupa u razgovor, teţi da se povuče od

ljudi, stidljiva je i u socijalnim situacijama deluje neupadljivo. Introvertna ličnost lako

podnosi usamljenost, sklona je da se preda razmišljanju i maštanju, ume da bude

45

„nerealna“, „u oblacima“, ćutljiva. Interesovanja su joj duboka i zahtevaju posvećenost.

Nezainteresovana je za čulna zadovoljstva. Osobe ovog tipa teţište daju unutrašnjim

aktivnostima, dok prema spoljašnjim kriterijumima mogu da pokaţu pasivnost. Ako bira

okruţenje teţiće prirodi, tišini, umerenoj i diskretnoj stimulaciji.

Ekstrovertna ličnost je otvorena, lako razvija komunikaciju, uţiva u razgovoru,

razmeni i zajedničkim aktivnostima, u socijalnoj komunikaciji je otvorena i lako ju je

uočiti. U ţivotnom okruţenju je aktivna, potrebni su joj stimulacija, čulna prijatnost,

dinamika i kretanje. Ako bira okruţenje teţiće aktivnoj, bučnoj i dinamičnoj sredini koja

obavezno podrazumeva druge ljude.

Opšta orijentisanost ka unutrašnjim i apstraktnim ili spoljašnjim i konkretnim

sadrţajima razlikuje ove grupe. Ekstroverti više vole jaku stimulaciju, jake zvuke i ţive

boje dok će introverti više voleti tihe zvuke i blage, pastelne boje. Njihova otvorenost za

lične doţivljaje je različita: introverti su zainteresovani za unutrašnje dogaĎaje kao što su

uspomene, utisci, doţivljaji, razmišljanje, snovi i mašta. Ekstroverti se manje interesuju

za ove dogaĎaje a više za konkretnu razmenu sa drugima. Jedno istraţivanje pokazuje da

je većina osoba koje tvrde da ne sanjaju ekstrovertna. Oni nemaju interes za snove pa ih

zbog toga ne pamte.

Podela na dva osnovna tipa ne znači da je svako od nas jednak profilu koji taj tip

opisuje. Naprotiv, podrobnija istraţivanja strukture ličnosti su pokazala da većina nas

poseduje crte i jednog i drugog tipa, tačnije, nalazimo se negde na sredini skale intovert –

estrovert a ne na ekstremnim tačkama. U odreĎenim ţivotnim okolnostima ili pod

uticajem porodice i grupe, vaspitanja ili dominantne vrednosti koje kultura neguje, mi

teţimo da naglasimo jedan od polova u svom ponašanju.

Pogledajmo jedan instrument koji nam pokazuje kome tipu smo bliţi

introvert ekstrovert

U društvu radije.... slušam govorim.

Imam prijatelja.... malo mnogo.

Više volim.... misaone ljude ţivahne ljude.

Ja sam..... ozbiljan veseo.

46

Na slici me privlači... linija boja.

TuĎim planovima se priključujem retko obično da.

Uţivam da sretnem nepoznate - ne - da.

Po prirodi... razmišljam učestvujem.

Kod kuće sam pričljiv... slabo prilično.

Kada neka osoba odgovara na ovaj upitnik, primetiće da odgovori skoro nikada

nisu smešteni samo na jednu stranu. Na isti način naša ličnost nikada nije ekstremna nego

se nalazi u odreĎenoj zoni izmeĎu polova.

Uticaj nagrade i kazne na decu razlitih tipova je različit. Dok ekstrovertna deca

pozitivno reaguju na kritiku jer ih kritika pokreće na još bolje postignuće, introvertna

deca se od kritike povlače u sebe jer je doţivljavaju kao udarac na svoju ličnost. Ista

namera iza postupka prema detetu, moţe doneti sasvim različite efekte ukoliko ne

prepoznamo o kakvom se detetu radi. Intovertna deca koja su pohvaljena pozitivno

reaguju na pohvalu jer je doţivljavaju kao podsticaj, dok pohvala na ekstrovertno dete

nema jači uticaj. Ovo treba shvatiti kao opšti nalaz – načelnu podelu koja moţe da

pomogne u procesu rada sa decom – ne postoji apsolutna vrednost nagrade i kazne, nego

je ona relativna u odnosu na svako pojedino dete/osobu. Tako da ako su roditelji, na

primer, prema svojoj deci postupili jednako, posledice postupka neće biti jednake nego

relativne u odnosu na svako dete, pa se tako često čuje da roditelji ne znaju na koga je

dete takvo jer su prema svima postupali jednako. Površno posmatrano postoji jednakost

tretmana, ali na nivou individue ne postoji, jer se sve što se odvija u nečijem ţivotu

doţivljava subjektivno, prelomljeno na unutrašnji nivo značenja o kome moţemo ali ne

moramo znati dovoljno.

21.TEMPERAMENT

Najstarija teorija tipova koja se danas koristi je iz medicine antičkog vremena,

sačinio ju je Hipokrat, a kasnije nasledio Galen. To je podela ljudi na četiri osnovna tipa

47

temperamenta koja oslikavaju četiri elementa materije – zemlju, vodu, vatru i vazduh.

Hipokrat je, budući da se bavio telom i zdravljem, verovao da kod svakog čoveka postoji

jedan organ koji je dominantan u sistemu i da ponašanje i osećanja te osobe zavise od

dominantne telesne zone. On je verovao da postoji direktna veza izmeĎu telesne graĎe i

psihičkih osobina, spremnosti na reagovanje, brzine reagovanja i slično. Te četiri osnovne

telesne oblasti su po njemu: jetra, crna slezina, sluz i .

Na toj osnovi je postavljena podela na četiri tipa temperamenta: sangvinik,

kolerik, melanholik i flegmatik. Ove četiri grupe ljudi se razlikuju po spremnosti da

reaguju, jačini reakcije, brzini kojom se smiruju, tj. trajanju reakcija. Tako moţemo da

razlikujemo one koji se brzo “pale”, brzo dolazi do reagovanja – sangvinici i kolerici, i

one koji se sporo “pale”, tj. sporo dolazi do reakcija – melanholici i flegmatici.

Prema jačini reakcija, mogu da budu snaţne – kolerici i melanholici, i slabe-

flegmatici i sangvinici.

Prema trajanju reakcija, tj. brzini gašenja, imamo one koji imaju dugotrajne

reakcije – melanholik i kolerik, i one koji imaju kratke reakcije – flegmatik i sangvinik.

Kada se načini, profili reagovanja sloţe u profil temperamenta, dobijamo četiri

osnovna temperamenta.

Temperament Brzina Snaga Učestalost Gašenje

Kolerik brzo jako često sporo

Sangvinik brzo slabo često brzo

Flegmatik sporo slabo retko brzo

Melanholik sporo jako retko sporo

Kolerični temperament ima jake reakcije, brzo reaguje i dugotrajno reaguje. Njega

je, kad je temperament naglašen, lako izazvati, a teško smiriti. Ume da bude borben i

svadljiv. Kao i sangivnik, lako sklapa poznanstva jer je brz u reagovanju. Za razliku od

sangvinika, poznanstva su trajnija i dublja. Pošto su emocije burne, ovaj temperament

lako upada u oči u komunikaciji, pokretljiv je i brz ali zbog trajnosti reakcija ume da

preĎe u nametljivost. Kolerični temperamenti su privlačni društvu, odani su i zanimljivi.

48

Sangvinika, koji brzo i slabo reaguje, često reaguje ali brzo zaboravlja. To je

ţivahna osoba tipa “što na um, to na drum” koja je vesela i ne zlopamti, pokretljiva je, i

zbog svog profila, teţi da ponekad upadne u površnost. Lako sklapa poznanstva i lako ih

završava, ima veliki broj kontakata, ali oni ne moraju da budu trajni ni duboki. U

reakcijama je brza i spremna na preokrete, dobro podnosi i uspeh i neuspeh.

Flegmatična osoba sporo i retko reaguje, a kada reaguje, reakcija je slaba.

Nazivamo je “mrtvom-hladnom” osobom. Način na koji reaguje moţe da je učini manje

zanimljivom i prihvaćenom u društvu ali su ove osobe superiorne kada dodje do kritičnih

situacija u kojima svi drugi temperamenti “gube glavu” (imaju jake reakcije).

Flegmatična osoba, kada svoj temperament uklopi sa jakim racionalnim kontrolama, ima

veliki uspeh u poslovima u kojima drugi temperamenti ne mogu da se iskaţu – tamo gde

postoji visok nivo rizika ili velika odgovornost u odlučivanju. Zbog svoje hladne glave,

ovi temperamenti su uspešne vodje grupa koje rade pod rizikom.

Melanholični temperament je spor i snaţan u reagovanju i teško se obuzdava kada

jednom već dodje do reakcije. Osobe ovog tipa je teško izazvati ali kada su konačno

izazvane njihova reakcija ume da bude burna i iznenadjujuća (princip “kap koja je

prevršila meru”). Melanholici spadaju u tihe ljude koji ipak umeju da iznenade ispadima.

Dugo pamte i dobro i zlo. Zahvalnost za dobro koje im je neko učinio, kao i mrţnju za

zlo, umeju da nose kroz ceo ţivot (sporo gašenje). Ţivotopisi pesnika ukazuju na to da

medju njima ima veliki broj melanholika – oni ne reaguju kada drugi ljudi reaguju

(kasne), a reaguju kada drugi ljudi ne reaguju (jaka emocija) i ponekad štrče iz svoje

sredine. Zbog osobine da “nose u sebi” koju ima i kolerični temperament, povećava se

rizik od neodmerenih i naknadnih reakcija.

Kako vidimo, svi temperamenti imaju svoje karakteristike koje su posebni

kvaliteti i nema poţeljnog ili nepoţeljnog temperamenta. Temperamentalne razlike su

najviše uočljive u emocionalnom reagovanju, gde će “vrući” temperamenti – kolerik i

melanholik imati burna osećanja, a “hladni” temperamenti – sangvinik i flegmatik,

umerena osećanja. Kada voze, na primer, kolerik i sangvinik će biti superiorni zbog svoje

brzine reagovanja, ali će se kolerik, očekivano, više nervirati. Flegmatik i melanholik će

imati odloţene reakcije i moţda neće uvek reagovati na vreme, ali će reagovati. Kod

49

izbora partnera, primećuje se da se partneri retko biraju prema istom temperamentu, a

češće po nekom komplementarnom principu – tako da srećemo jednog nervoznog, a

drugog smirenog u paru, jednog brbljivog a drugog ćutljivog, jednog brzog a drugog

sporog i slično.

Temperament je delimično nasledjen a delimično razvijen pod uticajem sredine,

tako da sredinski uticaji čine da se odreĎeni temperamenti češće pojavljuju u odreĎenim

podnebljima, kulturama i etničkim grupama. Socijalna psihologija uvodi pojam etničkog

stereotipa – struktura ličnosti se povezuje sa kulturnim uticajima, tako da govorimo o

“hladnom Englezu” (flegmatik), “vrućem Balkancu” (kolerik), “slovenskom

melanholiku”, “prostodušnom Amerikancu” (sangvinik) i slično. Istraţivanja nisu

saglasna u tome da li etnički stereotipi imaju utemeljenja u realnosti, tj. da li je stvarno

dominantni tip temperamenta karakterističan za celu zajednic. Ostaje uobičajeno uverenje

koje počiva na zdravom razumu, istrajno je ali nije naučno potvrdjeno.

22. KARAKTER

Karakter je funkcionalni deo ličnosti koji se zaduţen za usaglašavanje u

prihvatanje moralnih i vrednosnih normi. On, naravno, ne postoji kao anatomska celina

(organ) nego kao funkcionalna celina koja je zaduţena sa saobraţavanje osobe sa nekim

aspektom realnosti. Karakter je najuočljiviji u domenu regulisanja odnosa sa drugim

ljudima – prihvatanje i uvaţavanje vrednosti, potreba i prava drugih osoba. Karakter je

okosnica društvenog funkcionisanja ličnosti. Pored emocionalnih sadrţaja koje karakter

ima, tu su i motivacioni i voljni aspekt. Da bi smo istrajali u nekoj vrednosti i ubedjenju,

moramo biti spremni da trpimo pritisak i neprijatnost. I to, ukoliko je vrednost u koju

verujemo nama vaţnija, veći je stepen upornosti i istrajnosti sa kojom smo spremni da je

branimo. Najdublja ljudska ubeĎenja, opšta ubedjenja, braniće se čak i sopstvenim

ţivotom o čemu svedoče tolike priče iz istorije.

Podudarnost izmedju ličnih vrednosti i vrednosti koje neguje zajednica, naravno,

nikada nije potpuna – kod normalnih ljudi uvek će postojati jedan deo koji se ne uklapa u

vrednosti zajednice i to je očekivano jer ljudsko biće nije prosta refleksija grupe iz koje

50

potiče. Problemi će, medjutim, nastati kada nepoklapanje postane veliko ili kada

vrednosti u koje neko veruje direktno ugroţavaju nekog drugog. Kada bi poklapanje

izmedju vrednosti zajednice i vrednosti pojedinca bile potpune, onda se ljudi izmedju

sebe ne bi uopšte razlikovali. Ovo bi naličilo potpunom totalitarnom sistemu u kome svi

veruju u identične vrednosti. Takva zajednica ne bi mogla da se menja i napreduje, a to je

i vidljivo na osnovu tolikih istorijskih primera, ukoliko pritisak koji zajednica vrši na

svoje članove postane prevelik, ukida se sloboda i različitost i otvaraju se veoma opasni

društveni procesi. Sa druge strane, zajednica u kojoj ne bi bilo dovoljno podudaranja u

vrednostima, ne bi bila zajednica uopšte, već bi se raspala na onoliko mikrostruktura

koliko različitih vrednosti bismo imali. Takva haotična situacija bi verovatno bila najbliţa

rasulu i haosu u kome bi postojao stalni sukob izmedju različitih vrednosti – česta tema

naučnofantastičnih zapleta.

Vrednosti pojednica i zajednice moraju da se razvijaju u neprekidnom uzajamnom

gradjenju gde ekstremi (podudaranje ili potpuno odstupanje) nikada ne bi smeli da se

pojave, zato svako od nas delimično reflektuje svoju zajednicu a delimično je i gradi u

onim oblastima vrednosti u kojima veruje da nije dovoljno razvijena – pribliţavanje i

udaljavanje deluju u ravnoteţi.

Karakter moţe biti prema jačini slab ili jak. Slab karakter je onaj koji ima manji

stepen istrajnosti. Jak karakter je onaj na koji je teško uticati jer je čvrst.

Prema kvalitetu, karakter moţe biti dobar ili loš. Dobar karakter je saobraţen sa

vrednostima sredine (zajednice) i čini da osoba postupa konstruktivno i u interesu sebe i

drugih ljudi. Loš karakter je onaj koji znatnije odstupa od vrednosti zajednice. Osoba

lošeg karaktera nije svesna da ugroţava svojim postupcima druge ljude.

Kombinacije izmedju vrsti karaktera su dobar/slab, dobar/jak, loš/slab, loš/jak.

Dobar a slab karakter je onaj koji, na primer, svako veče ostavlja duvan a svako jutro pali

novu cigaru, drţi dijetu nekoliko dana a onda odjednom popusti i anulira sve. Ova osoba

dobro zna šta treba da učini, ali joj nedostaje istrajnosti. Dobar a jak karakter je socijalno

najpoţeljnija ličnost, to je osoba koja razlikuje vrednosti i ima dovoljan stepen istrajnosti

da svoje ponašanje uskladjuje sa tim, čak i kada je to bolno ili neprijatno. Ako drţi dijetu,

istrajaće u tome. Loš a slab karakter ima neuskladjene vrednosti sa zajednicom ali zbog

toga što nema snagu istrajavanja ova osoba ne mora da načini štetu zajednici. Ona postaje

51

opasna samo kada i ako pronadje lidera koji ima isti vrednosni sistem a jačinu istrajnosti.

Tada se ona pridruţuje ali zaklanja iza lidera. Zbog svoje slabosti i nemogućnosti da

istraje, ova vrsta karaktera nikada ne mora da aktivira negativne vrednosti, ukoliko

pronadje dobar karakter za lidera loše vrednosti nikada ne moraju da se ispolje. Loš i jak

karakter se smatra poremećajem karaktera, sociopatijom ili psihopatijom. Ova vrsta

poremećaja ne spada u psihička oboljenja a osoba se smatra uračunjivom i odgovornom.

Poremećaj vrednosti, naţalost, zbog načina na koji je stečen, teško moţe da se

koriguje i ove osobe čitavog ţivota ostaju u uverenju da su u pravu a da zajednica greši.

Teţi poremećaji karaktera se očituju u tome da osoba ne uvidja razliku izmedju dobra i

zla, sve je dozovljeno, tj. ide prečicom u ţivotu čak i ako ta prečica podrazumeva

ubijanje, kradju, zlostavljanje ili neki drugi postupak koji ugroţava druge. Istraţivanje

koje je naš istraţivač na Institutu za psihologiju uradio 2007. godine pokazuje da se kod

počinilaca ubistava u Srbiji načelno razlikuju dve grupe počinilaca – oni koji su to uradili

u afektu (jaka emocija) i oni koju su poremećenog karaktera (psihopatija). Dok je do

skora proporcija prvih bila veća od drugih, poslednjih godina se proporcija drugih

uvećava. Prvi počine zločin zbog unutrašnjeg emocionalnog razloga (osveta, uvreda,

neuzvraćena ljubav) a drugi ubijaju hladne glave iz neke koristi (ekonomske, zadobijanje

moći, zastrašivanje). Pojačana tendencija medija u Srbiji da neguju lik “ţestokog

momka” a što je profil sociopate, naţalost, povećava broj ljudi koji se saobraţavaju ovoj

vrednosti i tolerišu njihove postupke u našoj zajednici.

Istraţivanje profila ličnosti sociopate pokazuje da su u značajnom broju slučajeva

ljudi koji zlostavljaju druge i sami u detinjstvu bili ţrtve zlostavljanja. To ukazuje da se

sociopatija stiče kroz poremećene odnose u porodici i da će preventivne mere uvek biti

vezane za rad na ojačavanju porodice i porodičnih odnosa.

TEORIJE LIĈNOSTI

Sistematska, sveobuhvatna objašnjenja ličnosti se nazivaju teorijama ličnosti. Za

razliku od teorija tipova, teorija crta, temperamenata, teorije ličnosti imaju veću ambiciju:

da objasne ličnost u celini. One to čine sa različitih polazišta i na različite načine, zato se

52

u današnjem prosecu učenja psihologije vrši izbor izmeĎu mnogih alternativnih teorija u

skladu sa tim koji deo ili funkcija ličnosti se smatra najvaţnijim i u skladu sa realnim

potrebama studenta za znanjem iz odreĎene obalsti.

U tom smislu ćemo prikazati neke od postojećih teorija ličnosti prema kriterumu

vaţnosti i uticaja teorije (Frojd, Jung)

23. FROJDOVA TEORIJA LIĈNOSTI

Stvaranje teorije ličnosti

Teorija ličnosti Sigmunda Frojda je po opštem mišljenju, izvršila najjači i najširi

uticaj na srodne oblasti, kao i na čitavo društveno okruţenje svog vremena. Taj uticaj je

dominantan i danas u donekle izmenjenom obliku, ali moţe se prepoznati u psihologiji,

filozofiji, medicini, humanističkim naukama kao i u umetnosti. Teorija se nije slučajno

pojavila u vreme kada su fiziološka istraţivanja svesti, nervnog sistema, načina

funkcionisanja sinapse (neuralne mreţe), refleksa i druga, bila u punom procvatu.

Obrazovan iz oblasti fiziologije, Frojd je ubrzo uvideo da ovo vredno, pozitivno znanje,

nije mnogo moćno kada se primeni na oblast ličnosti, konkretne osobe sa njenom ličnom

istorijom i patološkim poremećajima. Pokušaji lečenja mentalnih bolesti sa druge,

medicinske strane – hipnozom, medikametnima, fizičkim tretmanima, izolacijom – koji

su bili na raspolaganju krajem 19. veka, takoĎe su pokazivali ograničene rezultate.

Društvo 19. veka bilo je time zadovoljno, ali nedostaci takvog stanja odigrali su

odlučujuću ulogu u stvaranju nove teorije ličnosti koja je izmenila shvatanje čoveka.

Podsvest i nesvesno

Pomenućemo samo neke od osnovnih ideja na kojima počiva ova teorija ličnosti

bez ambicije da se da kompletan prikaz teorije. Moţe se reći da je posle zasnivanja

teorije, svaki od tumača imao svoju viziju šta je od svega toga najvaţnije, jer je teorija

ponudila mnogo otvorenih pitanja i dilema. Jedna od zanimljivih ideja je Frojdovo

viĎenje odnosa izmeĎu svesti i nesvesnih struktura ličnosti. Iako pojam podsvesti nije

53

Frojdov izum, ipak je on prvi koji je ukazao na njen značaj i uticaj na ličnost. Svaka

osoba ima svesne i podsvesne strukture i sadrţaje u sebi. Dok su svesni sadrţaji na

površini svesti, nesvesni se nalaze u dubinama ličnosti i do njih je teško, a u slučaju

duboko skrivenih sadrţaja, i nemoguće doći.

svest

podsvest

Čovek je kao santa leda koja pliva u vodi, veruje Frojd – jedan mali deo je osvešćen, a

velika većina sadrţaja neće nikada dospeti u svest. Iako su nedostupni svesti, zbog snage

koju nesvest ima i zbog ţivotne energije koja dolazi uglavnom iz podsvesnih struktura

ličnosti, oni igraju odlučujuće vaţnu ulogu u organizaciji našeg psihičkog ţivota i

funkcionisanja.

Put u nesvesno

Čak i kada ne ţelimo da priznamo nesvesne teţnje i sadrţaje, ne moţemo da ih uklonimo.

Oni se sa novom snagom transformišu, maskiraju, oubličavaju i izbijaju na površinu

svesti – kao omaške, slučajni propusti, zaboravljanje, prisilne misli, neurotični simptomi,

slike sna, strahovi ili odbrambena ponašanja - mehanizmi odbrane i na druge načine. U

osnovi ovih dogaĎaja su nesvesne teţnje i potrebe koje pokušavaju da se probiju u svest.

Svest, sa druge strane, ima veliku moć isključivanja takvih sadrţaja i tada se oni spuštaju

na nivo nesvesnog, ispod površine vode.

Putevi kojima se naš Id (Ono) pojavljuje u svesti, mogu biti različiti. Do njih se moţe

najčešće stići putem

54

- hipnoze, kada zavaravamo cenzuru u našoj ličnosti. Značaj hipnoze je postepeno bivao

sve manji u Frojdovom razvoju teorije, sve više je postajala pomoćna metoda ili ispomoć

u pripremi za analizu,

- slobodnih asocijacija, pomoću kojih se direktno pojavljuje skrivena značenja iz Ida,

- tumačenja snova, to je «kraljevski put u nesvesno» smatra Frojd jer se tokom sna

formira površna (manifestna) radnja sna a ispod nje leţi skrivena (latentna) radnja sna

koja je izraz podsvesti,

- interpretacije ličnih simbola, simboli jezika se direktno, skokom, dovode u vezu sa

sadrţajima Ida,

- propuštenih postupaka, omaški, zaborava koji se iznenada pojavljuju na površini svesti,

- humora, jer se kroz smeh i ono što nam je smešno, često izraţava podsvesno značenje u

maskiranom obliku koji je lako otkriti.

Struktura ličnosti

Svako od nas se sastoji, prema ovoj teoriji, od više segmenata, funkcionalnih

delova koji se nazivaju instance ličnosti. Tri instance koje čine ličnost su Id, Ego i

Superego. Kod funkcionalne ličnosti, mentalno uravnoteţene, ove tri instance se nalaze u

dinamičkoj ravnoteţi i svaka od njih je odgovorna za jedan deo funkcionisanja ličnosti u

celini.

Struktura ličnosti

Superego – moral, savest, vrednosti, ideali

Ego – odnos sa realnošću, razumski deo

Id – seksualno agresivna ţivotna energija - libido

55

Faze razvoja Frojd je verovao da dete kroz razvoj teţi postizanju zadovoljstva a

oslobadjaju od tenzije, odredjenih telesnih zona. U zavisnosti od toga, koja je telesna

zona razvojno najvaţnija, on pretpostavlja postojanje faza nazvanih to telesnoj regiji:

oralna, analna, falusna, latentna, genitalna. U oralnoj fazi u prvih 18 meseci ţivota, id

pokušava da zadovolji tenziju nastalu o ovoj telesnoj regiji, što je povezano sa

hranjenjem i paţnjom koja uz to dolazi od roditelja. U analnoj fazi, posle 18 meseci se

središte zadovoljstva pomera prema analnoj regiji kada se dete navikava na čistoću.

Suviše oštre mere roditelja u ovoj fazi (zahtev za zadrţavanjem), kao i preterano odsustvo

mera kojima se dete uči čistoći (zahtev da se izbacuje), moţe da izazove razvojne

posledice u kasnijim ţivotnim fazama. Oko 4 godine, središte se pomera na polni organ i

u toj fazi, oštre intervencije roditelja mogu da donesu negativne razvojne posledice. U toj

fazi je Frojd verovao da se razvijaju Edipov ili Elektrin kompleks – tj. oblik nesvesne

ljubomore prema roditelju istog pola. U periodu latencije koji traje od kasnog detinjstva

do puberteta, dete je orijentisano na učenje o spoljnjem svetu i ne trpi posebne pritiske iz

ida. Genitalna faza predstavlja finalnu fazu u kojoj osoba prvi put doţivljava zrelu

seksualnu potrebu, što se dogadja u pubertetu. Ego mora da pronadje način da očuva

ravnoteţu izmedju zahteva ida i onoga što se u realnosti dozvoljava ili zabranjuje. Usled

neadekvatnog stava roditelja ili iz drugih razloga, ponekad osoba ne uspe da prevazidje

neku od razvojnih faza. Ona ostaje „zaglavljena“ u nekoj od njih, i to se naziva fiksacija.

Na primer, osoba fiksirana u oralnoj fazi će biti preterano okuprana ustima, ţvakaće

ţvakaće gume, vrh olovke, gristi nokte, preterano jesti i slično. Crte koje će dobiti kao

odrasla osoba su: optimizam, zavisnost, širokogrudost, zahtevnost, sarkazam. Isto tako,

fiksiranost u oralnoj ili analnoj fazi moţe uzrokovati da takva osoba preterano teţi

sticanju nečega (novca, stvari, znanja), koje se uzima kao zamena za hranu i

zadovoljstvo, pa se ponaša preterano sakupljački i škrto (na pr. Baja Patak koji spava na

novcu). Osoba fiksirana na analnu fazu moţe biti ekstremno uredna, tačna, tvrdoglava,

buntovna., dok osoba u faličnoj fazi postaje preterano ponosna, samouverena, hvalisava.

Frojdova teorija podrazumeva da su naše ponašanje i osećanja kontorlisana nesvesnim

mehanizmima. Sve što činimo, ma kako nam delovalo slučajno, podleţe zakonima

deteriminzma, ličnost oseća i postupa po unapred zadatim obrascima.

56

Poremećaj i lečenje Frojdu se pridaje zasluga za humanizaciju pristupa mentalnoj bolesti.

Istorijat shvatanja mentalnih oboljenja je istorijat surovih, ponekad smrtonosnih mera

kojima je ljudska zajednica tokom istorije pokušavala da reši problem osoba koje su

izašle iz margina normalnosti. Jedna od osobina Frojdovog pristupa je što je pokušao da

mentalnom poremećaju pristupi dinamski, sa stanovišta ravnoteţe ličnosti, a ne kao

društvenom problemu. Samim tim, njegova aktivnost terapije svodila se na razgovor,

tumačenje postupaka, osećanja, simptoma i time je bila daleko manje invazivna

(povredjivačka) prema ljudima. Takodje, psihoanaliza pokušava nešto suštinsko, a to je

da pomogne osobi ne da ukloni simptom, nego da razume simptom u celovitosti lične

istorije i time otkrije uzrok. Otkrivanje uzroka, jedini način izlečenja, uvek je teţi i

neizvesniji put od uklanjanja simptoma. Ako neka osoba kompulsivno pere ruke i pati od

straha od nehigijene, simptomatsko lečenje bi bilo ukidanje simptoma – lekovima za

umirenje, zabranjivanjem ili nekako drugačije. Lečenje uzroka podrazumevalo bi, za

razliku od toga, otkrivanje simbola koji pranje ruku nosi za ti osobu, na primer, potisnuto,

veoma jako osećanje krivice. Frojd bi radio sa krivicom da bi, kroz rad na celini osobe,

promenio u durgom koraku i simptom. On polazi od simptoma ali ne završava na njemu,

(kao što to, naţalost, i danas radi većina psihijatrijskih pristupa).

Konflikti, unutrašnji sukobi koji postoje u nama, odvijaju se neprekidno. Razvoj ličnosti

podrazumeva rad na prevazilaţenju konflikata i smanjivanju unutrašnjih tenzija preko

razvojno – odbrambenih mehanizama. Osnove ličnosti , ono što smo i što ćemo biti,

postavljene su u ranom detinjstvu u toku procesa psihoseksualnog razvoja.

Snovi i simboli Frojd je odmah uočio da put u podsvest nije direktan – to nije materijal

koji je direktno dostupan, već postoje indirektni načini kako se dolazi do unutrašnjih

sadrţaja. Ovi načini mogu biti raznovrsni, smatra Frojd, na primer, omaške koje čovek

čini, simptomi koje neki poremećaj nosi, snovi. Poseban značaj de davao značenju snova.

Verovao je da je to „kraljevski put u nesvesno“ koji se koristi nesvesnim simbolima.

Noću, dok spavamo, naš unutrašnji cenzor je zavaran simbolima koje stvara snevač.

Simboli su nosici našeg unutrašnjeg značenja i kroz njih se iskazuju skriveni sadrţaji. Ti

57

sadrţaji nisu direktan izraz nesvesne teţnje, nego i sami bivaju „obučeni“ u takvo ruho da

mogu da prodju cenzuru a da ipak ostanu izraz neke potisnute teţnje. Oblačenje simbola

u nove oblike Frojd je nazvao „rad sna“ – stapanje, kontrast, prekrivanje likova i drugo.

Zato san ima dva nivoa značenja – otkriveni (manifestni) i skriveni (latentni). Do

latentnog sadrţaja stiţemo kada ono što je snevač doţiveo analiziramo i redefinišemo ga

na nov način koji odrţava pravi sadrţaj podsvesti. Otkrivanje latentne poruke sna je od

velikog pozitivnog uticaja na tok lečenja i uspostavljanje ravnoteţe u ličnosti.

24. TEORIJA LIĈNOSTI KARLA GUSTAVA JUNGA

Karl Gustav Jung je tvorac jedne od najintrigantnijih teorija ličnosti čiji je

doprinos danas, iako do izvesne mere dovoĎen u pitanje, ipak nesumnjivo dragocenog

uticaja na znanje o čoveku. Osnovne karakteristike Jungovog sistema koje ga čine

zanimljivim su da on pokušava da sagleda celovitost psihe, poštuje ideju univerzalnosti

ljudskog bića a takoĎe psihičkom ţivotu priznaje status realnih dogaĎaja koji zasluţuju

centralno mestu i psihološkom istraţivanju.

STRUKTURA PSIHE

Dodirne tačke izmeĎu Frojdovog i Jungovog modela ličnosti su suštinske i

mnogobrojne. Psiha se u Jungovom modelu takoĎe deli na dve oblasti – svest i nesvest,

pri čemi svest čini manji deo psihe. Svest je tokom evolucije «izronila» iz okeana

nesvesti i ona odrţava naš osećaj Ja (osećaj celovitosti i identiteta). Shvatanje nesvesnog

je kod Junga značajno bogatije nego kod Frojda. On razlikuje više slojeva nesvesnog, od

čega svaki sloj ima više posebnih struktura i funkcija. Nesvesni slojevi kao koncentrični

krugovi obavijaju centar Ja. Prvi sloj nesvesnog je onaj koji zbog ograničenog kapaciteta

svesti nije mogao da ostane svestan. To su sadrţaji koje moţemo pomoću prisećanja da

prizovemo u svest – zaboravljeno, neprijatno, na ivici opaţanja. Ovaj sloj se naziva lično

58

nesvesno i pripada inidividui i njenom iskustvu. Još dublji sloj nesvesnog je kolektivno

nesvesno koje se ne zasniva više na našem iskustvu i našoj ličnoj istoriji nego na

zajedničkoj istoriji grupe, naroda, vrste. Jung je verovao da nam je kolektivno nesvesno

genetski dato i da je to opšteljudski kapacitet sa kojim se raĎamo. Kolektivno nesvesno je

univerzalno vaţeće za sve ljude, nezavisno od različitih kultura i tradicija.

Nesvest, iako nije uočljiva, značajno utiče na svest i na naše svakodnevno

ponašanje i ona se odraţava na celokupno svesno stanje.

Funkcije i svest Kod svakoga od nas, veruje Jung, postoje četiri osnovne funkcije kojima

svest odgovara na realne ţivotne dogaĎaje u svetu izvan nas. Funkcija svesti je da nam

omogući fizički opstanak i snalaţenje u ţivotnom okruţenju. Četiri osnovne funkcije se

smeštaju u krstolik model po kome svaka funkcija ima svoju suprotnost na drugom kraju

duţi:

mišljenje

oset intuicija

osećanje

Ne moţemo istovremeno koristiti više funkcija jer se one isključuju. Svako od nas ima

dominantu funkciju kojoj je najskloniji i koju najčešće koristi u ţivotu a ostale

zanemaruje u manjoj ili većoj meri. Idealan čovek bi bio onaj ko je uspeo da osvesti i

koristi sve funkcije, a to bi značilo da mu je polje nesvesnog potpuno osvešćeno. Pošto se

to ne dogaĎa, čovek bi trebalo da teţi da osvesti što veći broj svojih funkcija, da ih

59

prepozna u svom ponašanju – da bi ih koristio a ne da bi one koristile njega i vladale

njegovim postupcima. Ono što nismo osvestili, izdiferencirali, odvojili od ostalih sadrţaja

nesvesnog, teţi da se iznova pojavljuje u provokativnim situacijama i tada moţemo da

izgubimo kontrolu nad svojim osećanjima i nad svojim ponašanjem. Kada čovek koristi

samo jednu od para funkcija, na primer, potencira misao, onda njegov osećajni deo trpi i

teţiće da se ispolji u različitim oblicima. Isto vaţi i za drugi par funkcija, onaj ko je

orijentisan samo na oset (čulno doţivljavanje bez analiziranja, razumevanja i

vrednovanja) potisnuće intuiciju, oblik doţivljaja koji se ne zasniva na opipljivom i čulno

datom, nego na iracionalnom doţivljaju.

Umetnik i delo Veza izmeĎu umetnika i njegove nesvesti je snaţnija nego kod ostalih

ljudi ali je umetnike teško svrstati u tipove, veruje Jung, već zbog toga što stvaraju na

različit način. Neko kompenzuje (nadoknaĎuje) svoje funkcije i ličnost kroz stvaranje i

tada delo predstavlja zapravo drugu, nedostajuću polovinu ličnosti. Neko, opet, kroz

stvaranje pokušava da izgradi svoje «više biće» i tada se ličnost umetnika poklapa sa

karakteristikama dela. Materijal koji se preoblikuje u umetnosti moţe dolaziti iz

spoljašnjeg sveta (ekstravertno stvaranje) ili iz unutrašnjeg nesvesnog (introvertno

stvaranje). Stvaralačka fantazija je sposobnost koju umetnici imaju a ona je nezavisna od

navedene četiri funkcije, tačnije, pojavljuje se u svakoj od njih, ona je izvor ideja i

podsticaja. Umetnost će se bolje razumeti ako posmatramo stvaranje nego ako se

koncetrišemo na produkt stvaranja – delo.

Energija koju nesvest ima je i energija stvaranja i ona treba da bude što

slobodnija, zato je vaţno znati da mentalni poremećaji predstavljaju prepreku ovoj

energiji. To znači da je uticaj mentalne bolesti na stvaranje isključivo negativan a da

izlečenje ima za posledicu oslobaĎanje još veće kreativne energije. Jung pokušava da

umetničko stvaranje sagleda u opštem značenju - «Onaj ko govori u praslikama, taj

govori sa hiljadu glasova, on iz neponovljivog i prolaznog zahvata, savlaĎuje i ujedno u

sferu stalnog bivstvovanja podiţe ono što označava, on uzdiţe ličnu sudbinu na nivo

sudbine čovečanstva i time u svima nama oslobaĎa one dobre sile koje su čovečanstvu

postepeno omogućavale da se spase od svih opasnosti i da prebrodi i najduţi noć... To je

tajna umetničkog delovanja.» (iz J. Jacobi, 2000, 41. str.).

60

STRUKTURA SVESNOG prema Jungu

Svesni i nesvesni domeni ličnosti se dalje raslojavaju na posebne podstrukture.

Svaki od ovih manjih delova ima svoj zadatak i svoje karakteristike koje učestvuju u

delovanju ličnosti kao celine.

Ja je deo ličnosti koji zahvata delom svesnu a delom nesvesnu sferu i kroz njega prolaze

svi opaţajni procesi. Ja je centar našeg individualnog značenja.

Persona je naš način ponašanja prema socijalnom okruţenju. Ona je deo Ja koji je

okrenut spolja i koji nas saobraţava socijalnim vrednostima – to su naše forme ponašanja

i postupanja prema drugim ljudima, naše drţanje, hod, odeća, način na koji se druţimo.

Persona u sebi sadrţi sliku toga kakav čovek lično smatra da treba da bude i sa druge

strane, kakvog čoveka okolina ţeli. Osoba koja pretera u jednom ili drugom segmentu

Persone ili se suviše saobraţava (konformira) okolini, do mere do koje gubi lične

vrednosti a prihvata sve spoljnje, ili u suprotnom, postaje osobenjak koji ne haje za

zahteve okoline nego postupa isključivo po sopstvenim normama. Persona nam

omogućava laku socijalnu komunikaciju u normalnih osoba. Kada Persona dobije

preveliku energiju ona postaje naša maska iza koje se skriva prava ličnost, prirasta za

ličnost koja više ne moţe da odvoji pravu sebe od svoje socijalne uloge, na primer,

profesora, lekara, kriminalca, mučenika... Persona mora da sačuva propustljivost izmedju

socijalne sredine i unutrašnjeg sveta našeg ja. Ova propustljivost nam pomaţe da

opstanemo u zajednici ali nas do izvesne mere i formira. Kada Persona počne da oduzima

suviše energije u dinamici sila u osobi i kada postane nedovoljno porpustljiva, ličnost

prirasta za svoju socijalnu masku i gubi autentičnost. Sve više i više energije ulagaće u

odrţavanje socijalne slike o sebi a sve manje će imati kontakt sa unutrašnjim sadrţajima i

stanjima. Tako se stvaraju osobe koje više nisu u stanju da izadju iz uloga a Persona

postaje Maska koju okrećemo drugima.

61

STRUKTURA NESVESNOG

Nesvesno ima više slojeva a dva osnovna dela su lično i kolektivno nesvesno.

Ono što smo potisnuli, budući da ima energiju, nikada ne iščezava već se u podsvesnim

strukturama transformiše, zadobija drugačije obličje i ponovo teţi da izbije u svest u

izmenjenim oblicima – kao slika sna, omaška u govoru, neuravnoteţena reakcija na

nešto, neurotični simptom – ili u nekom drugom obliku.

Komunikaciju sa nesvesnim i istraţivanje unutrašnjih sadrţaja je moguće izvesti

pomoću više metoda – koristeći asocijacije koje čovek ima u vezi sa nekim sadrţajem

(pojmom); analizom simptoma koji se u ponašanju pojavljuju; potragom za realnim

poreklom nekog poremećaja u porodičnim odnosima i analizom nesvesnog.

Lično nesvesno se odnosi na ličnu istoriju i iskustva koje smo zaboravili. U stvarnim

ţivotnim okolnostima, ona se teško razdvaja od drugih aspekata bilo svesti, bilo

nesvesnih slojeva. Do ovog sloja se moţe doći koncentracijom i prizivanjem u sećanje

naših uspomena.

Kolektivno nesvesno je deo nesvesnih slojeva koji prevazilazi naše lično iskustvo i koji

seţe do dubokih slojeva koji nikada neće moći da dopru do svesti. Shema dubinskih

slojeva od spoljašnjeg prema unutrašnjem bi išla ovim redom:

jedinka

porodica

pleme

nacija

etnička grupa

ljudski prapreci

ţivotinjski prapreci

centralna (ţivotna) sila

62

Kolektivno nesvesno predstavlja snaţnu duhovnu naslednu energiju koja se raĎa sa

svakim od nas u i kojoj je zabeleţena kompletna istorija vrste.

Arhetipovi U kolektivnom nesvesnom nalaze se praslike - arhetipovi koji potiču iz

instinktivnih, drevnih korena svesti. To su duboki, opšti sadrţaji koji su u dubokim

nesvesnim slojevima smešteni u ureĎen poredak. Oni se na putu prema svesnom menjaju

i deformišu tako da njihovu pravu energiju doţivljavamo posredno. Njihova snaga je

tolika da utiču na kompletan ţivot čoveka a u čistom obliku se pojavljuju samo u

izuzetnim ţivotnim situacijama (na primer: veliki bol, teški problemi) i ako uspostave

kontakt sa svešću imaju snaţan isceliteljski efekat. Praslike su najuopštenija iskustva koja

u sebi sadrţe značenjska jezgra koja je veoma teško rečima opisivati, one prevazilaze

pojedinačno iskustvo i pojavljuju se u ozmenjenim oblicima na svakom nivou svesti i

nesvesti. Evo kako, na primer, arhetip ženskog menja formu kroz različite slojeve

nesvesnog, zadobija različite simbolične prezentacije ali se zapravo odnosi na istu

arhetipski osnovu:

Arhetip ţenskog noć voda zemlja šuma šupljina

aţdaja, pauk veštica, vila kuća ruţa mačka

prapredak baba roĎena majka

U ovakvom značenjskom poretku prepoznajemo transformaciju iste simbolične

osnove od opšteg prema pojedinačnom pri čemu se dogaĎa „presvlačenje“ simbola iz

jednog oblika u drugi.

Animus i Anima Psiha je celovita, a to znači da u sebi sadrţi osobine oba pola - muškog

i ţenskog. Muški deo ličnosti se naziva Animus a ţenski Anima. Budući da osoba pripada

polu na osnovu svoje telesne konstitucije, deo psihe koji je potisnut, biće suprotnog pola.

Zbog toga se u ţenskim snovima, likovi nepoznatih muškaraca razumevaju kao Animus

koji se ispoljava iz nesvesnog, a u muškim snovima je obrnuto. Praslika dvopolne duše je

63

veoma stara i danas je u tragu prepoznatljiva na primer u horoskopskom znaku blizanaca

(gde se simbolički muški i ţenski deo duše nalaze unutar iste ličnosti), kao i u mitovima u

kojima se pojavljuju dvopolna bića (androgin) koja su savršenija od raspolućenih (polnih)

ljudskih bića.

Senka je simbol naše druge strane koja se nalazi u nesvesnom i čije osvešćivanje ima

pozitivan uticaj na mentalnu stabilnost. Ona se pojavljuje u snovima kao praslika ili u

svesnom ţivotu svoje mračne delove moţemo pripisati nekoj osobi iz naše okoline.

Senka koja pripada kolektivnom nesvesnom simbolizovana je u starcu-mudracu. Senka

nas stalno prati i suprotstavljanje njoj je ustvari, suprotstavljanje sopstvenim porivima.

Kod terapeutskog rada, osvešćivanje sadrţaja Senke je uvek praćeno otporom i

odbacivanjem – to je ono što verujemo da ni slučajno nismo, niti ćemo ikada postati.

Kada se izborimo sa sopstvenim senkama, oslobaĎamo se projektovanja svojih problema

na druge osobe i na taj način dobijamo šansu da preuzmemo odgovornost za svoje

ponašanje i bolje ovladamo sopstvenim ţivotom.

Simbolika sna San ima kompenzatornu funkciju (funkciju nadoknade) jer se kroz

simbole ispoljava nesvesni segment ličnosti koji je u svesnom stanju potisnut. Na taj

način teţimo da očuvamo celovitost i ravnoteţu ličnosti. U tom smislu se ovaj stav

razlikuje od Frojdovog. Dok je Frojd verovao da se u simboličkom obliku pojavljuju u

snu samo neprijatni i zabranjeni sadrţaji, funkcija sna je kod Junga daleko šira – tu se

ispoljava celovita ličnost, ne samo lični sadrţaji nego i sadţaji koji prevazilaze pojedinca

kao što su univerzalne ljudske dileme, opšta istorijska mesta, sadrţaji koji mogu imati

ogroman značaj ne samo za snevača nego i za njegovu grupu, porodicu, narod. Jung se

jedini usudio da pokrene neke od odbačenih tema u psihologiji, na primer, proročanske

snove i predikciju (predviĎanje) u snovima.

Svaki lik i svaki objekat (jer i objekti u snu imaju status likova) je izraz nas samih i nekog

od glasova nesvesnog, stoga u snu svi likovi govore: ne samo uobičajeni likovi nego i

kuća u kojoj se scena odvija, soba, orman, krevet, prozori, ţivotinje, zvuci ... sve smo to

mi.

64

Poruka snova je dragocena zbog toga što nam se sopstvena nesvest obraća simbolima pa

su uvidi koji se tumačenjem snova dobijaju veoma vaţni za snevača. Jung, na primer,

opisuje jednu ekstremno trvdoglavu pacijentkinju koja ne dozvoljava da se na nju utiče.

Njen san joj se obraća na sledeći način: sanjala je da je na vaţnom skupu i domaćica joj

govori da je svi njeni prijatelji čekaju, otvara vrata i uvodi je u štalu punu krava. Poruke

koje dobijamo od nesvesnih struktura ličnosti treba shvatiti ozbiljno i pridati im značaja,

jer je analiziranje snova daleko više od zabave – ponekad moţe da odluči o tome da li

ćemo ostati mentalno zdravi ili ne, pa čak i da li ćemo sačuvati ţivot ili ne. Jung navodi

primer snevača, čoveka veoma sklonog riziku, koji sanja da je zakoračio u prazno i pao

sa litice. Zanemarivši poruku ovog sna, snevač zaista kasnije svojom greškom pada sa

litice i gine. Jung se bavi snovima koji predviĎaju budućnost ali to ne smatra nikakvim

čudom – istorija naših ţivotnih dogaĎaja, kriza i rizičnih ponašanja, je dugačka istorija

nesvesnog koja se, ako smo dovoljno otvoreni da je primetimo, korak po korak primiče

finalnom dogaĎaju. Pre nego što nam se nešto dogodi u realnosti (obično nevidljivom

našom zaslugom) naša nesvest je to već osetila i poslala nam je znake upozorenja.

Preporučena literatura

Čovek i njegovi simboli – K. G. Jung, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1973.

Psihologija Karla Gustava Junga – uvod u celokupno delo, Ј. Јаkobi, Dereta, Beograd,

2000.

25. TEORIJA LIĈNOSTI ALFREDA ADLERA

Adler je pripadao takozvanom Bečkom krugu, grupi teoretičara

psihoanalize okupljenoj oko Frojda. Učeći uz Frojda proveo je 9 godina, više vodeći

polemike sa njim nego slaţući se. 1912. godine dolazi do konačnog razilaska izmeĎu

Adlera i Frojda i od tada nastaje izdvojena teorija ličnosti čije ćemo osnovne ideje izneti.

Kao teoretičar i psiholog bio je veoma aktivan neprestano šireći krug svojih sledbenika,

uključujući i sopstvenu porodicu i osnivajući Adlerov institut u Americi koji je aktivan i

danas.

65

Adlerova psihologija se naziva individualističkom jer počiva na razvoju

pojedinca. Osnovni pokretač razvoja čoveka je osnovno osećanje nepotpunosti i

inferiornosti sa kojom se čovek bori celog ţivota pokušavajući da je prevaziĎe. Cilj

svakog čoveka je prema njemu, postizanje viših vrednosti a postupci preko kojih to

postuţemo označavaju naš ţivotni stil. Ţivot čoveka je odreĎen njegovim osećanjem niţe

vrednosti koje moţe biti prirodno dato ili stečeno. Zbog ovog osećanja čovek deluje u

pravcu teţnje za postizanjem savršenstva i prevazilaţenja inferiornosti.

Kao i Frojd, Adler je verovao da se najvaţniji razvojni tokovi odigravaju

do pete godine ţivota i da je do tada čovek uglavnom formirao svoj celokupni ţivotni stil.

Videti više iz “Razvoj, učenje i mera psihičkog”

26. TEORIJA LIĈNOSTI ERIHA FROMA

Erih From se smatra autorom teorije ličnosti koja je osobena po tome što

pokušava da u koncept uključi i kombinuje Frojdovu teoriju psihoanalize sa jedne, i

Marksovu teoriju ličnosti koja se smatra socijalnom teorijom. Frojd je, kako je ranije

pomenuto, razradio ideju podsvesti, kao unutrašnjeg mehanizma ispunjenog ličnim

sadrţajima od ključne vaţnosti za osobu. Sa druge strane, Karl Marks, koji je izvršio

značajan uticaj na politička previranja dvadesetog veka, manje je poznat kao tvorac

socijalne teorije ličnosti koja formiranje ličnosti, kao i bitne uticaje, vidi u socijalnoj

sredini u kojoj dete raste i razmenjuje sa drugim ljudima. Dotadašnja psihologija (izuzev

uticaja ruskih psihologa), imala je tendenciju da ne prepozna pun značaj (ponegde, kao

kod Frojda uopšte ne prepozna) uticaje koje u formiranju sadrţaja podsvesti, kao i

osobina ličnosti ima društvo.

Kombinovanjem ove dve teorije, From iznosi neke nove ideje, na primer, da je

čovek biće ljubavi, da ga pokreće i motiviše potreba za ljubavlju, kako uzimanjem, tako i

davanjem. Prvo osećanje, sa kojim se dete radja je osećanje straha, neizvesnosti i

odvajanja od majčinog tela. Jednom odvojeni, naš bazični osećaj će nas pratiti kroz čitav

66

ţivot i autori su ga nazvali “osećaj podvojenosti”. Čovekova potreba da se zbliţava sa

drugim ljudima, emocionalno daje i dobija, predstavlja po Fromu osnovnu,

fundamentalnu potrebu, a to je potreba za ljubavlju.

Takodje, Fromov doprinos je u tome što ulaz i razumevanje simbola i nesvesnog jezika,

traţi kako u ličnoj istoriji neke osobe (ideja od Frojda), tako i u socijalnoj istoriji grupe

(zajedničkom simbolizovanom jeziku koji smo stekli bivanjem u zajednici). On veruje da

svaki unutrašnji sadrţaj i znak, ima ovu dvostruku osnovu. Njegove analize sadrţaja

snova, pokazuju da u svakom simbolu koji se pojavljuje oba ova izvora mogu da se

prepoznaju. Za bajke, mitove, legende, narodnu epiku, on govori da su to kolektivne

nesvesne poruke. One se prenose kao bajkovit sadrţaj, ali su zapravo obradjene, vaţne

ideje koje neka zajednica čuva. “Crvenkapa” je tako u stvari , priča-poruka o devojčici

koja seksualno sazreva (crvena kapica) i o tome kakve je opasnosti (vuk) čekaju na tom

putu ako ne bude paţljiva (skretala sa staze i pričala sa nepoznatima). Ivica i Marica nose

poruku o osamostaljivanju i gubitku sigurnosti itd (preporučujem “Zaboravljeni jezik” od

ovog autora kao zabavan.

From se bavio kvalitetom čovekovog ţivota, načinom na koji ljudi grade veze, načinima

na koje se organizuju ljubavne veze, društveni odnosi, nauka i mnoge druge teme. U

svojoj knjizi “Umeće ljubavi” iznosi analizu načina na koje otudjeni, psihološki

osiromašeni ljudi današnjice stupaju u ljubavne veze. Većinu veza koje postoje, on

smatra kupoporodajnim odnosom, koji počiva na principu trgovine - ako pogledamo

ljubavne i bračne parove, u meri u kojoj je jedan partner lepši, u toj meri je onda onaj

drugi bogatiji. Ovo se dogadja zbog kupoprodajnih odnosa u kojima ljudi umesto da

unose svoju ljubav, unose robu za trampu – novac, lepotu, ljubaznost, socijalni poloţaj,

autoritet i drugo. Konstruktivna ljubav je ona koja prihvata ljude i koja je slobodna od

principa trgovine.

Jedan deo svog rada je posvetio kritici tadašnje psihologije, gde je najkorisniji

doprinos dao svojom kritikom i borbom da psihologija i ljudi koje je nose ne potpadnu i

sami pod kupoprodajne odnose. Tada, umesto da pomaţe i sluţi ljudima, psihologija

postaje sredstvo za zadobijanje društvene moći (lečenjem, davanjem dijagnoza,

procenjivanjem ljudi, istraţivanjem i gradnjom nauke).

67

Više u

Zaboravljeni jezik, Erih From

Umeće ljubavi, Erih From

27. LEVINOVA TEORIJA POLJA

Kurt Levin je svoju teoriju postavio u skladu sa idejama geštalt škole u

psihologiji. Ova škola je nastala kao reakcija na analitički, molekularni pristup i

rasparčavanje psiholoških pojava. Ona je ideju da se celina sastoji iz delova

(strukturalizam) preokrenula u spurotnu ideju da je celina primarna, a da su delovi u

relaciji, nešto što ide posle celine. To bi na primer, na planu percepcije izgledalo ovako:

prema strukturalizmu, opaţamo da je nešto zeleno, hladno, glatko, miriše, okruglog

oblika, sjajne površine i to se u nekom finalnom opaţajnom centru sabira u percept

”jabuka”. Prema geštalt školi, situacija je orbuta, opaţa se primarna forma ”jabuka” a tek

posle toga njeni elementi kao što su boja, miris ili tekstura.

Polazeći od slične ideje, Kurt Levin je istraţivač koji ličnost, njeno ponašanje i

motive, sagledava u celovitosti, tj. u polju u kome se čovek nalazi, zbog čega se njegova

teorija nazvala teorija polja. On pretpostavlja da je ponašanje neke osobe „rezultanta

polja sila“ koje u okruţenju postoje. Te sile se nalaze u medusobnim odnosima slaganja,

ometanja, dopunjavanja i stvaraju osnov po kome moţe da se posmatra nečije ponašanja.

Na primer, on pretpostavlja da sile privlačenja i odbijanja (ţelimo ili izbegavamo nešto)

rezultiraju u konačnom ponašanju čoveka. Tako, on razlikuje tri grupe konfilakata u koje

neko moţe da upadne: dvostruko privlačenje, dvostruko odbijanje i ambivalencija.

Dvostruko privlačenje se dogadja kada nas dva objekta podjednako privlače i borimo se

sa saznanjem da ćemo izborom jednog, izgubiti onaj drugi objekat ili cilj. Na primer,

izborom izmedju dva partnera, posle izvesnog vremena počne da nam se čini da je onaj

68

drugi bio bolji („lepo je meni govorila mama“) ili kao što narod kaţe „tudja voćka lepše

rodi“, ne zato što je zaista tako, nego zato što nam se izbor izmedju dve privlačnosti čini

teškim i što sa sobom povlači gubitak drugog cilja. Ono što nismo birali, tada deluje

privlačnije.

Dvostruko odbijanje je situacija u kojoj moramo da pravimo izbor izmedju dva odbojna

cilja, situacija „manjeg zla“. Na primer, osoba koja ne ţeli da trpi bolove ali ne ţeli ni na

operaciju, bira izmedju dva nepoţeljna cilja. Osoba koja drţi dijetu bira izmedju

gladovanja i lošeg izgleda, gde su obe situacije neprijatne. U našoj bajci Tamni vilajet, u

jednom trenutku junaci se nalaze u potpunoj tami i tada im glas govori:“Ko uzme, kajaće

se, ko ne uzme, kajaće se.“

Ambivalencija je situacija u kojoj nas jedan isti cilj istovremeno privlači i odbija. Ovo je

često situacija u odnosu deteta prema roditelju – istovremeno postoji i ljubav, ljubomora,

neprihvatanje i druga osećanja suptornih polova. Ambivalencija se teško podnosi jer

situacija nije sasvim jasna onome ko se u njoj našao.

30. EMOCIJE (OSEĆANJA)

Emocije (osećanja) su vaţan deo ţivota. Prema Kantu, pored konativnog i

kognitivnog bloka spada u jedan od tri osnovna dela ličnosti. Stav neke osobe prema

svojim i tuĎim emocijama moţe da varira od apsolutne prevlasti emocionalnog

ponašanja do poricanja i neprihvatanja ovog dela ličnosti. Naravno, većina nas je negde

izmeĎu. U umetnosti, pridavanje vaţnosti emocionalnom aspektu izraza karakterističan

je, na primer, za periode romantizma, dok je poricanje i potiskivanje emocija

karakterstično za hladan, precizan i tehnički usavršen stil.

Stavovi koje zajednica u kojoj se umetnik razvija i iskazuje neguje prema

osećajnom delu čoveka, modelovaće i oblik izraza. Emocije spadaju u drevni, stariji oblik

ponašanja. To je vidljivo po tome koliko su značajne (jer što je nešto vaţnije, ranije se

pojavilo) a vidi se i na osnovu mesta u centralnom nervnom sistemu na kome se emocije

obradjuju, a koje spada u stariji deo moţdane kore (limbički korteks).

69

Tokom doţivljavanja osećanja u svakome od nas dogaĎaju se odreĎene promene

na više nivoa:

1 – fiziološke promene (pobuĎenost) u organizmu, unutrašnji osećajni doţivljaj i

izraz osećanja – ove promene čine celinu i odvijaju se spontano. Fiziološka podloga

emocija odraţava stepen u kome naše telo reaguje – što je emocija snaţnija, jače su

fiziološke promene koje je prate. Svakodnevni govor često sadrţi opise ovih fizičkih

promena, na primer: „noge su mi se odsekle, imam knedlu u grlu, pao mi je mrak na oči“

i slično. Promene koje se u telu odvijaju su brze, snaţne, i preko aktivnosti vegetativnog

nervnog sistema (simpatikus i parasimpatikus kao antagone sile u telu) zahvataju

organizam u celini. Dugotrajni uticaj negativnih osećanja moţe pogubno da se odrazi na

organe i sisteme organa koji su povezcani sa fiziološkim doţivljajem, i tada osoba koja je

provela mnogo vremena u strepnji, zabrinutosti, napetosti ili nekom drugom osećanju,

moţe da se razboli. Menadţerska bolest, na primer, nije postojala pre stotinak godina a za

nju je karakteristično da usled dugotrajnog stresa u poslu, počne da strada cirkulatorni

sistem – krvni sudovi i srce.

2 – Emocionalno ponašanje – osoba koja doţivljava emocije preduzima i radnje u

skladu sa doţivljajem, uplašen beţi, besan napada, tuţan plače, veseo uzvikuje i slično.

Proces vaspitanja dece podrazumeva u jednom segmentu i vaspitanje ispoljavanja

emocija, detetu se vrlo brzo zabrani da napada kada je ljuto, besni kada oseća bes,

pobegne kada mu je dosadno i slično. Dete se uči da iako ima osećanje, odlaţe reakciju

koju to osećanje izaziva. Ovo naučeno odlaganje reakcije je veoma korisno postignuće za

dete – ono postaje društvenije i bolje uklopljeno u sredinu. Istovremeno, ako se sa

vaspitavanjem pretera i ako se detetu zabrani svako spontano ispoljavanje emocija, doći

će do gubljenja kontakta izmeĎu deteta i njegovih osećajnih delova i tada naš

emocionalni deo neće biti više pomoć u ţivotu nego problem koji ne umemo da rešimo.

Postoji opasnost da se takva osoba oseća nezadovoljno i neispunjeno a da ne zna razlog,

pogrešno reaguje kada je potrebno ispoljiti osećanja, ne prepoznaje svoje unutrašnje

potrebe i time zatvara krug iz koga ne ume da izaĎe. Sa druge strane, kada dete ne

savlada odlaganje emotivne reakcije, kao odrastao čovek imaće problema u komunikaciji

sa ljudima, biće „eksplozivne naravi“ i ljudi će ga izbegavati. Konstruktivno ovladavanje

70

svojim osećanjima, svest o tome koje osećanje imamo i šta treba ili ne treba da činimo sa

njim, je uslov emocionalne zrelosti ličnosti.

3 - Subjektivna sadrţina osećanja se odnosi na to o kome osećanju se radi i to je

ono što jezik opisuje različitim kvalitetima (imenima), na primer: radost, ljutnja,

strepnja... Svaki jezik kojim ljudi govore sadrţi veliki broj imena za osećanja. Lingvisti

nalaze da se jezici izmeĎu sebe mogu veoma mnogo razlikovati po broju termina koje

imaju za osećanja, neki su bogatiji izrazima a neki manje bogati. Razlike proističu

verovatno, ne iz toga što ljudi različito osećaju, nego iz toga što su im osećanja različito

diferencirana, neki jezici poznaju opštija a neki vrlo veliki broj finijih, diferenciranih,

mešanih osećanja.

Znaĉaj osećanja

Period dvadesetog veka i početak dvadesetprvog, obeleţen je kao period pozitivne

nauke i dominacije tehnološke kulture. Neguje se vrednosni model sticanja, učenja i

ovladavanja prirodom koji funkcisanje i efikasnost više vrednuje od misaonosti i

osećajnosti. Model čoveka koji je orijentisan na fizičku realnost, postignuće i kontrolu

nad njom i koji nema emocije, u literaturi se sreće pod nazivom homo faber (čovek

mašina). Ideal ovog pogleda na svet je postignut kada čovek ovlada svojim osećajnim

delom toliko da ga više nema, energija koja bi se ulagala u osećanja sada se ulaţe u rad,

čovek postaje efikasan i bezosećajan. Ipak, psihologija pokazuje da je osećajnost

neraskidiva i duboka odlika ljudske prirode. Jedna od poznatih studija koja to jasno

demonstrira je tzv. Spicova studija koja je izvedena u Francuskoj da bi se utvrdilo na koji

način treba organizovati dečije bolnice da bi se smanjila smrtnost novorodjenčadi.

Primećeno je u bolnicama da postoji problem sa visokim stepenom smrtnosti

novorodjenčadi koja se nije mogla pripisati jasnim uzrocima – posebno je visoka stopa

bila kod napuštene novorodjene dece. U nameri da unapredi fizičku sredinu za razvoj,

grupa istraţivača je dobila zadatak da posmatra i varira fizičke odlike sredine u kojoj su

novorodjenčad ţivela – buka, temperatura, sastojci hrane, osvetljenje... Posle opseţnih

ispitivanja primećeno je da u jednom odeljku bebe imaju značajno manji stepen smrtnosti

nego u svi ostalim, manje su se razboljevale. Paţljivim ispitivanjem se pokazalo da ne

71

postoji jasan profil po kome se taj odeljak razlikuje od bilo kog drugog. Istraţivači su bili

zbunjeni. Naknadnom proverom, utvrdilo se da postoji samo jedan faktor razlike – sestra

koja je negovala bebe u tom odeljku se nije pridrţavala uputstava nego je bebe milovala,

govorila im je i dodirivala ih je rukama. I to je najjače uticalo na ostajanje u ţivotu.

Kako vidimo, čovek se radja sa velikim osećajnim kapacitetom i ako ne dobije

šansu da ga ispolji to je mnogo teţe od fizičke uskraćenosti. Čovek mora da ţivi i deli

svoja osećanja sa drugima. Ova potreba je fundamentalna. Ona je mnogo više od luksuza

kojim nas je priroda obdarila a koji moţemo ili ne moramo da aktiviramo. Naš osećajni

svet je snaţan i bogat i leţi u samoj osnovi ţivota. Neki savremeni psiholozi (Newman,

LD) ističu da je većina ljudi u današnjem svetu „emocionalno nedovoljno razvijena“, a to

znači da nije u stanju da svoja osećanja stavlja u sluţbu ličnog razvoja, tako da

emocionalnost umesto energije za ţivot, postaje breme koje je teško nositi. On čak

preporučuje igru „stvaranja novih emocija“ na način na koji ljudi mogu da se igraju

stvaranja novih boja mešanjem postojećih, stvaranjem novih zvukova mešanjem

postojećih.

Podela osećanja

Pozitivna i negativna osećanja su podeljena prema stavu koji osoba ima prema

osećanjima. U pozitivna bi spadali radost, ljubav, zadovoljstvo, sreća i slično, dok bi

negativna bila strah, ljutnja, tuga, gadjenje i slično. Svi teţimo pozitivnim doţivljajima a

izbegavamo negativne, pa je tako i sa osećanjima. Ličnosti koje su sklone pozitivnim

osećanjima generalno osećaju više dobrog u svetu i imaju manje problema u

komunikaciji sa drugima od onih koji su skloniji negativnim osećanjima (Izard, 1971 iz

Crider). Kako vidimo, mnogo češće nego što mislimo, način na koji smo spremni da

sagledavamo dogadjaje u ţivotu postnu i kreator tih dogadjaja a da to ne primetimo. Tako

osoba koja je sklona da vidi loše i nesreću, takva osećanja i dobija iz istih dogadjaja iz

kojih neko drugi moţe da doţivi humor, ili da ostane neutralan.

Osnovna i mešovita osećanja su podeljena prema stepenu jednostavnosti ili sloţenosti

koja osećanja imaju. Smatra se, na primer, da je ljubav prostije a ljubomora sloţenoije

72

osećanje. Načini na koji se osećanja mešaju i kombinuju su bezgranični, pa tako postoje i

vrlo sloţene mešavine za koje ni sam čovek koji ih doţivljava ne ume da pronaĎe ime.

Suprotna osećanja su ona koja se mogu svrstati u parove (polove), na primer, ljubav

nasuprot mrţnji, radost nasuprot ţalosti. Dugo se verovalo da u jednom trenutku ista

osoba ne moţe imati dva različita osećanja, a pogotovo ne dva suprotna. Psihoanalitička

istraţivanja su ubedljivo demonstrirala, a kasnije studije potvrdile, da osoba moţe u istom

trenutku osećati i dva suprotna osećanja prema jednom objektu. Naša osećanja koja

imamo prema roditeljima, na primer, često su opisiva istovremeno kao ljubav, mrţnja,

poštovanje, odbijanje i mnoge druge, teţe opisive komponente. Ljubavni parovi, na

primer, mogu osećati jedno prema drugom istovremenu ljubav, strah, ljubomoru,

poštovanje... a da jedno osećanje ne isključuje drugo. Postojanje suprotnih osećanja u

istom momentu se naziva ambivalencija. Ambivalentna osećanja su karakteristična po

tome što su i samoj osobi nejasna, a kada ih imenujemo jednim imenom imamo osećaj da

to nije prava reč.

Snažna i slaba osećanja su različita u odnosu na stepen doţivljaja. Tako strah, na primer,

moţemo opisati kao nelagodu, strepnju, zabrinutost, uplašenost, jezu, paniku, uţas... svi

ovi opisi se odnose na različite stepene doţivljaja istog osećanja. Snaţna osećanja se

javljaju u odreĎenim ţivotnim okolnostima kod svakog. Ljudi se izmeĎu sebe ipak,

razlikuju po stepenu kontrole svojih osećanja, kao i po procenama kada treba i u kolikoj

meri reagovati, tj. pustiti osećanjima na volju, a kada treba odloţiti reakciju.

31. AFEKAT I AFEKTIVNI TON

Pojmovi psihologije emocija

Afekat – kada emocija doraste do najvišeg intenziteta i potpuno nas obuzme, govorimo o

afektu. Afekat je stanje u kome je osoba izgubila kritičnost prema realnosti i potpuno je u

vlasti osećanja. Afekti se pojavljuju naglo i praćeni su jakim psihološkim i fiziološkim

73

odgovorom. Telesne promene koje su komponenta osećanja, kod afekta su izrazito jake,

pa se posle prestanka stanja afekta javlja iznemoglost i telesna slabost. Psihološko stanje

afekta praćeno je suţenjem svesti, gubi se realističnost u procenama. Afekat se smatra

stanjem smanjene uračunjivosti. Moţe postojati i kod pozitivnih i kod negativnih

osećanja, ali dok je afekat kod pozitivnih osećanja relativno prihvatljiv sa stanovišta

društvene zajednice (setimo se kako izgledaju veseli svatovi ili šta rade navijači kada

njihov tim pobedi), negativan afekat po pravilu je okolini neprijatan a često i opasan. U

sudskoj medicini i praksi, čitavi timovi stručnjaka imaju zaduţenje da se bave procenom

emocionalnog stanja aktera neke ljudske drame. Presuda i dalja sudbina ljudi zavisiće od

toga da li su nešto počinili u afektu ili u stanju očuvane svesti. Afekat se dešava svim

ljudima u izuzetnim ţivotnim okolnostima, ali postoje razlike izmeĎu ljudi u tome koliko

su skloni da doţive emociju i da je zaborave. Individualne razlike u emocionalnim

doţivljajima su objašnjene u odeljku koji govori o temperamentima.

Afektivni ton je blaga i dugotrajna ali slaba emocionalna pobudjenost koja je

karakteristična za svaku osobu. Afektivni ton nije diferencirana emocija, nego opšta

sklonost neke osobe da reaguje i doţivljava spoljašnje dogadjaje u neko smeru. Afektivni

ton moţe biti pozitivan i negativan, ali moţe postojati neograničeno mnogo afektivnih

tonova koji su mešavina različitih osnovnih osećanja. Ako su osećanja u afektivnim tonu

mešana, govorimo o ambivalentnom afektivnom tonu. U svakodnevnom komunucarnju

sa ljudima primećuje se da izvesne osobe imaju tendenciju da uvek pozitivno ili uvek

negativno reaguju, bez obzira na vrstu dogadjaja koji su reagovanje izazvali. Zato nekoga

u svakodnevnom govoru nazivamo „pozitivnom osobom“ ili „negativnom osobom“.

Postoji opšta, slaba, dugotrajna i unapred odredjena osećajnost koja prati osobu kroz

vreme, a koju nazivamo afektivnim tonom.

Afektivni ton se naziva i raspoloţenje. Raspoloţenje je trajno osećanje koje odreĎuje

smer u kome ćemo reagovati. Ono je više opšta spremnost da osoba emotivno reaguje u

pozitivnom ili negativnom smeru. Kada se desi nešto neočekivano, vidimo da ljudi reguju

različito – onaj ko ima pozitivno raspoloţenje reagovaće tako, a onaj ko ima negativno,

tako će i reagovati. Ljudi se često opisuju kao „dobrice“, „mrgudi“, „veseljaci“,

74

„baksuzi“ i sličnim izrazima koji se odnose na trajnu spremnost da se oseća u jednom

smeru a koja se vidi u mnogim situacijama.

Osnovna osećanja - Smatra se da čovek ima četiri osnovne ili primarne emocije – radost,

gnev, strah i ţalost.

1- Radost je povezana sa postizanjem nekog cilja i smanjenjem tenzije. Ovo je opšti

opis ali postoje brojne varijante radosti koje ne proizilaze iz cilja (radost igre, religiozna

ekstaza, radost istraţivanja). Radost postoji i kod ţivotinja. Svako ko ima kućnog

ljubimca zna kako izgleda radost kada se gazda vrati kući, kada se ide u šetnju, igra sa

loptom ili prinosi hrana.

2- Gnev (bes) se uobičajeno pojavljuje kada postoji neka prepoznatljiva prepreka do

cilja, a često je to i drugi čovek. Gnev se usmerava prema onome što se ili ko se

doţivljava kao prepreka. Gnev podrazumeva napadačko ili agresivno ponašanje koje je u

funkciji nekog cilja. Danas je veoma aktuelna analiza i istraţivanje napadačkog

ponašanja grupe. U osnovi gneva je uskraćenost, pa tako velike grupe ljudi koje ne mogu

da se iskaţu i emancipuju u postojećim društvenim formama, izraz nalaze u agresivnom

ponašanju. Grupe navijača ruše i razbijaju, fizički napadaju, ponekad i ubijaju. To je znak

da su postojeće forme kroz koje ljudi učestvuju u zajednici nedostupne ovim grupama, te

oni svoj gnev iskazuju u obliku koji sami stvaraju a koji je štetan po zajednicu.

3- Strah je biološki veoma vaţno osećanje jer je naš instrument za opstanak. Veoma

je vaţno uplašiti se pravih stvari u pravo vreme da bismo mogli da se zaštitimo. Izreka

kaţe da je onaj ko savlada svoj strah hrabar a onaj koji nema straha lud. Biološki gledano,

to je istina jer je funkcija straha zaštitna. U razvoju deteta, različiti strahovi se pojavljuju

utvrdjenim redosledom – prvo strah od smicanja podloge, jakog zvuka, jakog svetla,

napuštanja i tako dalje.

4- Tuga se javlja nešto kasnije od ostalih primarnih osećanja. Tuga spada u pasivne

emocije jer ne nagoni na akciju. Uobičajeno, povezuje se sa gubitkom nečega, pa onda to

izaziva ţalost. Ali tugu, kao ni ostala osećanja, ne moţemo da objasnimo spoljašnjim

uzrocima, na primer objektom koji je izgubljen, jer svako osećanje dolazi iz čoveka. Tako

da se često, isti stepen gubitka sasvim različito doţivljava kod različitih ljudi – nekoga

obuzima tuga u koju tone i ne moţe da se oporavi a neko iz istog dogaĎaja pokušava da

75

izbvuče „neko dobro“, ili da se reorganizuje tako da to nadoknadi. Kod istraţivanja

uzroka stresa, pojavljuju se kulturalne razlike, na primer, najjači stres u američkoj

populaciji je smrt supruţnika a zatim smrt deteta, dok je u evropskoj populaciji obrnuto.

Razvod kao izvor stresa ima mnogo jači značaj u Americi nego u Evropi. Ljudi različito

reaguju na iste spoljašnje okolnosti tako da vidimo da su osećanja uvek deo unutrašnjeg

sveta i ne mogu se svesti samo na objektivne okolnosti. Ovaj nalaz je i optimističan jer

pokazuje da ljudi čak i u veoma teškim objektivnim okolnostima mogu mnogo da učine

svojim stavom i načinom na koji reaguju.

Svako od osnovnih osećanja ima veoma vaţnu ulogu u prilagodjavanju deteta na

socijalnu sredinu u kojoj se radja, kao i za dalji razvoj deteta. I odrastao čovek se u

svakom trenutku ţivota upravlja osećanjima. Prema jednoj od teorija razvoja emocija, od

dve osnovne emocije (osnovno osećanje prijatnosti, nasuprot osnovnom osećanju

neprijatnosti) koje po rodjenju čoveka čine dva pola u kojima se nalaze začeci svih

ostalih emocija, kasnije postaju sve emocije koje odrastao čovek ima.

32. Ĉinioci emocionalnog razvoja i deĉije emocije

Dominantan vrednosni model neke kulture diktira i stav te kulture prema

emocionalnosti. Posmatrano sa opšte tačke, postoje grupe univerzalnih uticaja na

emocionalni razvoj. One se različito ispoljavaju u različitim kulturama, ali postoje opšta

mesta koja su nezavisna i koja se sreću svuda. Od čega sve zavisi kako će se emocije

razvijati?

Genetska osnova emocionalnosti – podrazumeva postojanje biološkog aparata

kroz koji će se emocije pojavljivati. Kod čoveka se to odnosi na telesne predispozicije

koje su dobijene od predaka. Fiziološke promene koje su komponenta emocija odigravaju

se u sloţenoj i finoj ravnoteţi izmedju fizioloških struktura, primarno izmedju

parasimpatičkog i simpatičkog vegetativnog nervnog sistema.

76

Rano iskustvo se odnosi na emocionalnu razmenu i komunikaciju izmedju

novorodjenčeta i majke (ili osobe sa ulogom majke). Neka istraţivanja su pokazala da se

emocionalni kontakt sa majkom pravi već intrauterino (u stomaku majke) kroz primanje i

reagovanje na telesne promene majke. Način na koji majka reaguje, kreće se, postupa

prema sebi i nerodjenom detetu, utiče na emocionalnost deteta. Po redjenju, rano

emocionalno lišavanje, ukoliko do njega dodje, ima teške posledice po čitav kasniji

razvoj deteta. Istraţivači iznose pretpostavku da nam rano iskustvo pruţa prvu opštu sliku

o svetu, da li se radi o prijatnom ili neprijatnom mestu (Dţanov i Primalni krik) i da se

razvija prema tome opšte osećanje sigurnosti ili nesigurnosti. Kod teţih mentalnih

teškoća i poremećaja, skoro redovno se u osnovi nalaze rana emocionalna lišavanja ili

traume i to po principu, što ranije, to teţe posledice. Mnogi terapijski pristupi zbog toga

upravo razvijaju postupke kojima se dolazi do ranih sećanja.

Učenje i iskustvo sa sazrevanjem i odrastanjem dete se emocionalno povezuje sa

sve većim brojem osoba i sve širim krugovima kontakata. Kroz njih dete stiče i razvija

načine i sadrţaje emocionalne komunikacije. Lično iskustvo i učenje imaju značajnu

ulogu u sticanju emocionalne ličnosti.

Konstruktivna osećajnost – Poznato je da burne, spontane emocije mogu da

naprave štetu u medjuljudskim odnosima. Ne moţemo ni da zamislimo kako bi

diplomatija izgledala kada bi ljudi govorili ono što zaista misle ili ţele. Zbog sličnih

argumenata postoje uverenja prema kojima osećanja treba potpuno isključiti. Psihologija

pokazuje da se osećanja ne mogu isključivati. Ono što se moţe je kanalisanje i

kontrolisanje izraza, iskazivanja osećanja. Ali sama osećanja ostaju u nama, bilo da smo

im dali izraza ili ne. Frojd je bio prvi koji je jasno pokazao da je potiskivanje osećanja

samo odlaganje tenzije na neki dublji nivo u podsvesti, a to nikako nije rešenje unutrašnje

tenzije. Potisnuta osećanja tamo ostaju, neprepoznatljiva za osobu koja ih nosi ali sa

velikom energijom koja ne moţe da nestane pod pritiskom. Ona se u transformisanim i

maskiranim oblicima stalno vraća osobi – u obliku snova, slučajnih omaški i postupaka,

načina na koji organizujemo odnose sa drugim ljudima...

77

Što se izraza osećanja tiče, prvi je Darvin izradio studiju izraza emocionalnosti

kod čoveka i ţivotinja. Vaspitavanje izraza, sa kojim se počinje u najranijem detinjstvu,

usloviće jačinu i način ispoljavanja emocija. Novorodjenče ima potpuno spontan izraz ali

je taj izraz relativno siromašan, prema Suzani Langer, svodi se na prijatno i neprijatno.

Već u prvom kontaktu sa majkom, novorodjenče intenzivno razvija komunikaciju i na taj

način i vaspitava svoj izraz. Ovo je veoma fini i sloţen proces koji traje kroz čitav ţivot.

Karakteristike deĉijih emocija

Emocionalni deo ličnosti, emocionalni funkcionalni blok se razvija zajedno sa

svim ostalim segmentima ličnosti. Pri posmatranju i diskusiji emocionalnog razvoja treba

uvek imati na umu da je ličnost celovita i da se razvoj bilo kog funkcionalnog bloka mora

odraziti na razvoj u celini. Emocionalno vezivanje počinje odmah po rodjenju deteta,

mada neki istraţivači demonstriraju postojanje emocionalne veze izmedju majke i deteta

pre nego što se ono rodi. Fizičko odvajanje od majke, rodjenje, predstavlja uvodno stanje

i početak razvoja mnogostrukih sloţenih relacija.

Osobine dečijih emocija su:

Jednostavnost – deca su sklonija prostim emocionalnim izrazima nego sloţenim.

Ovo je u skladu sa teorijom razvoja emocionalnosti koja razvoj emocija posmatra

kao sve veću diferencijaciju i izdvajanje posebnih emocija iz opštih.

Spontanost – mehanizam potiskivanja ili kontrolisanja emocionalnih izraza se

javlja i razvija postepeno. Dečije emocije su slobodne u svom javljanju.

Kratkotrajnost – javljanje izraza nije dugotrajno, nego je više u obliku epizoda

koje brzo smenjuju jedna drugu.

Često ispoljavanje – u poredjenju sa odraslim osobama deca češće emocionalno

reaguju.

Snaga osećanja – osećanja kod dece su jača nego kod odraslih ljudi. Ukoliko

odrastao čovek pokušava da se seti nečega i da se što vernije vrati u detinjstvo,

njegovo sećanje će dobiti jaku emocionalnu komponentu. Isto tako, kada se

odrastao čovek iznenada susretne sa nekim objektom koji je bio vezan za

detinjstvo, doţiveće emocionalni odgovor. Nešto slično se pojavljuje u poznatom

78

filmu Gradjanin Kejn, gde se zaplet filma formira oko objekta koji je vezan za

rano sećanje i jaka osećanja.

Preokretanje – dečija osećanja lako i brzo menjaju smer. Iz negativnog se u

trenutku moţe preći u pozitivno, dete koje plače jer nešto ţeli, u trenutku kada to

dobije u ruku, prelazi u smeh.

Takodje je vaţno znati da se emocionalni odgovor deteta svkodnevno modeluje

kroz iskustvo, sredina pohvaljuje ili kaţnjava ispoljavanje odredjenih emocija kao i neke

od načina na koji se emocije iskazuju. Dete vrlo rano mora da ovlada odlaganjem i

kontrolisanjem emocionalnih izraza. Ukoliko se ove veštine ne savladaju, osoba će

čitavog ţivota imati problema u ostvarivanju ciljeva i saradnji sa drugim ljudima.

Odlaganje i kontorlisanje izraza ne znači da smo emociju uklonili i da je ona nestala,

nego da smo način ispoljavanja stavili u sluţbu našeg razvoja. Tako, na primer, dete koje

ne nauči da savlada bes ukoliko nešto što ţeli ne dobije odmah, kasnije prenosi svoju

nestrpljivost na ozbiljnije i sloţenije ţivotne ciljeve nego što su dobiti igračku, i time

ugroţava svoje ţivotno postignuće. Sve što se ne moţe dobiti lako biće napušteno kao cilj

i time će najvaţniji ciljevi kao što su postići stepen obrazovanja, izabrati adekvatnog

partnera i ţiveti u zajednici, tolerisati neuspeh, biti nedostiţni.

Što se tiče ispoljavanja osećanja, postoje implicitne vrednosti koje dete prihvata i

kasnije integriše u svoje ponašanje. Za našu sredinu je, na primer, karakteristično da

devojčice nemaju slobodu iskazivanja besa, a dečaci iskazivanja tuge. Ako devojčica

pobesni ili dečko zaplače, rizikovaće negativne odgovore u svojoj okolini.

33. TEORIJE EMOCIJA

Teorije emocija se izmedju sebe razlikuju po tome kako vide nastanak emocija

unutar ljudskog organizma, tačnije, kako vide odnos izmedju spoljašnje draţi koja izaziva

emociju, perifernog odgovora koji organizam daje i centralnog nervnog odgovora (svesti)

na emocionalnu situaciju.

79

U psihologiji postoje dva teorijska pokušaja koja su najpoznatija i oba nose

dvostruke prezime u imenu, zbog toga što su dva para naučnika lansirali teoriju

istovremeno.

Džems – Langeova je nastala krajem 19. veka. Teorija smatra da je emocija

zasnovana na perifernom telesnom doţivljaju koji polazeći sa periferije organizma stiţe

do kore velikog mozga i tu postane svesna. To znači da se naše telo u odreĎenoj situaciji

uplaši, informacija o telesnim promenama (povišen mišićni tonus, povišen krvni pritisak,

povišen puls, povišen nivo adrenalina u krvi itd.) stiţe do mozga i mi tada to stanje

dešifrujemo kao strah. Dokaze za svoju pretpostavku nalaze u realnim ţivotnim

situacijama kada čovek reaguje emocionalno i pre nego što je stigao da razmisli,

trgnućemo se i pobeći pre nego što shvatimo i razmislimo šta je prasnulo, pobećićemo od

medveda čim ga naše telo spazi, a pre nego što razumemo da smo pobegli. Ova teorija

naglasak stavlja na telesne promene.

Kenon – Bardova teorija je nastala nešto kasnije, početkom 20. veka. Ona polazi

od suprotne pretpostavke, a to je da je emocija primarno centralni nervni fenomen a tek

posle se prevodi u fizičku promenu na periferiji tela. To bi značilo da prvo spazimo

objekat koji dešifrujemo kao medveda i dajemo se u beg. Iako oni ne spore vaţnost

fizioloških promena na organima, primarni značaj daju centralnom nervnom sistemu u

kome se integrišu i obradjuju sve informacije i to posebno nekim regijama kore velikog

mozga. Informacije koje se dobijaju iz organa, prema ovim naučnicima, ne odredjuju

emociju nego predstavljaju samo sirovu energiju koja će uticati na intenzitet osećanja ali

nikako na njen kvalitet. Prema ovoj teoriji emocionalni doţivljaj i telesne promene se

dogadjaju istovremeno i potiču iz moţdanih centara.

34. KOGNITIVNI FAKTORI I EMOCIJE

ODNOS RAZUM - OSEĆAJNOST

Postojanje neprestanog dijaloga unutar svakoga od nas izmedju razumnog i

emocionalnog dela ličnosti je tema mnogih knjiţevnih i filozofskih dela. Ljudi se prema

jednoj od poznatih podela, dele na one koji su kognitivno kontrolisani i one koji su

80

emocionalno kontrolisani. Prve bismo nazvali razumnim a druge emotivnim tipom. Iako

u mnogim ţivotnim situacijama ove dve sile u nama nisu u saglasnosti, na primer, neko

nas nervira ali nam je koristan saradnik, rado bismo obilno jeli ali znamo da to nije po nas

dobro, osećamo simpatiju prema nekome ali znamo da nije dozvoljeno to pokazivati i

slično, one ipak deluju unutar iste osobe. U svakoj od ovih situacija jedna od opcija će

biti odabrana dok će druga potreba ostati uskraćena. Moţemo, na primer, udaljiti

saradnika koji nas nervira i time sebi emocionalno olakšati ali time izgubiti efikasnost

rada grupe. Moţemo potisnuti sopstvenu emociju i razumno razvijati odnose sa takvim

saradnikom pri čemu naš emocionalni deo ćuti i mora da se ”pretvara”. Treba napomenuti

da su ovakve dileme dovele do opšteg uverenja da se razum i osećajnost nalaze u sukobu,

a koja nije tačna. One su ponekad u sukobu, ali budući da obe potiču iz iste osobe, ovaj

sukob nije realan nego fiktivan. Razdor izmedju srca i glave, koji je tako često mesto

umetnosti, ne uzima u obzir bitnu činjenicu – silu celovitosti, gravitacionu silu ličnosti

koja je drţi na okupu kao celinu, a koja ne priznaje podele na segmente.

Odnos izmedju emocija i razumnog (kognitivnog) dela ličnosti je predmet novijih

istraţivanja. Istraţivač po imenu Šahter je izveo seriju ogleda sa ciljem da utvrdi uticaj

kognitivnih faktora na osećanja. U jednom od poznatih ogleda on je ispitanicima davao

dozu adrenalina sa objašnjenjem da je to preparat za popravak vida i da ispitanici treba da

procene koliko im je preparat popravio vid. Adrenalin, kao što znamo, predstavlja prateću

materiju u našem organizmu koja je karakterstična za emocionalno uzbudjenje. Šahter je,

zapravo, telesno izazvao emocionalno uzbudjenje, a da ispitanici to nisu znali. Dve grupe

ispitanika je podvrgao razlitim socijalnim situacijama – demonstratori, saradnici u ogledu

su bili postavljeni u čekaonicu i imali su različite zadatke. Jedan je izazivao nervozu,

ljutnju i negativna osećanja a drugi prijatna osećanja i veselje. Kada su ispitanici kasnije

zamoljeni da na skali emocionalnosti procene svoja emotivna stanja, procene (doţivljaji)

su zavisili od situacije u čekaonici – ispianici koji su čekali sa ”nervoznim”

demonstratorom su svoj doţivljaj opisali kao negativna osećanja. Ispitanici sa ”veselim”

demonstratorom su imali pozitivna osećanja. Osećanje koje nam je ”indukovano” od

strane drugih, doţivljavamo na samo kroz intenzitet (količinu adrenalina) nego i kvalitet

(vrsta intervencije demonstratora).

81

To znamo i na drugim primerima iz svakodnevice, osobe koje se opijaju uvek

zapadaju u slična ili ista osećanja, ratoboran čovek postaće još ratoborniji a veseo još

veseliji, iako su uneli u telo potpuno istu materiju, tj. alkohol. Emocionalnost

podrazumeva ne samo telesne promene i svest, nego i socijalno tumačenje tih promena u

kontekstu u kome se odigravaju.

Nalaz ukazuje na to da način na koji kognitivno tumačimo, razumemo osećanje,

utiče na to osećanje. Osećanje se ne dogadja izvan socijalnih okvira u kojima se neko

nalazi, pa tako taj okvir nudi način na koji tumačimo svoja osećanja. Nalaz je

optimističan jer pokazuje da svaki čovek moţe mnogo da uradi na razumevanju osećanja

i prihvatanju ţivotnih dogadjaja i okolnosti u kojima se njegov ţivot odvija. Jedan

klinički psiholog kaţe (Scrips people play) da ne moţemo da uvredimo nekoga, moţemo

ga samo pozvati da se uvredi, a on taj poziv prihvatiti ili ne. Skori krizni i traumatični

dogadjaji koji su zahvatili naše društvo u celini (rat, kriza, ekonomsko propadanje)

pokazali su da je način na koji se krizne situacije vide odredjivao stav ljudi prema svom

ţivotu – neko je prošao kroz veoma teška iskustva i uspeo da sačuva mentalno zdravlje i

optimizam, a nekom se dogodilo nešto relativno banalno, a prouzrokovalo je teţak stres i

razvojnu štetu. Naravno da je naše iskustvo zasnovano na realnim dogadjajima koji su se

odigrali, ali naše taktike koje razvijamo i stav prema ţivotu se zasnivaju na našem

tumačenju a ne na univerzalnim istinama koje postoje nezavisno od ljudi. To je ujedno i

prostor u kome je svakome data prilika da se gradi, jednako kroz pozitivne kao i kroz i

negativne (krizne) dogadjaje.

35. MOTIVACIJA

Kauzalnost (uzročnost) ponašanja

Psihologija motivacije se bavi pitanjem pokretača i uzroka ljudskog ponašanja.

Veruje se da postoje pokretači i uzroci koji deluju na naše misli, namere, osećanja i

postupke i da se bez takvih pokretača naši postupci ne bi dogodili. Ovde je korisno uočiti

razliku izmeĎu pokretača i uzroka nekog ponašanja ili unutrašnjeg stanja. Dok pod

uzrokom smatramo okolnosti koje su izazvale odreĎeno ponašanje ili stanje i koje ga u

82

potpunosti objašnjavaju, pokretač je sklop okolnosti čiji uticaj na nas moţe biti slabiji ili

jači i koji uvek deluje u sadejstvu sa drugim elementima u situaciji. Pokretač ne moţe

potpuno da objasni ponašanje. Konkretno, za razumevanje čoveka i njegovih postupaka,

opravdanije je govoriti o pokretačima nego o uzrocima jer uzročni odnos u čistom smislu

kod čoveka ne vaţi – suviše smo sloţeni, promenjivi i pod meĎudejstvom velikog broja

unutrašnjih i spoljašnjih uticaja a da bi se to moglo objašnjavati jednim uzrokom. Uprkos

tome, veći deo psihologije a i zdravorazumskih shvatanja sledi ovaj put – pokušava da

objasni čoveka uzrokom. To je jednostavniji put i kada bi odgovarao istini, tada bismo

razumevanjem uzroka mogli da objasnimo naša unutrašnja stanja kao i postupke koje

činimo, i ovaj put se moţe opisati kao mehanicističko shvatanje čoveka.

Kauzalni model ponašanja je efikasan kada je u pitanju jednostavna potreba, na

primer: gladni smo, pa smo zato jeli, nešto nas je ubolo, pa smo trgnuli ruku, ali nije

dobar model za razumevanje sloţenih oblika ponašanja a posebno ne onih najviših

oblika ponašanja koji su karakteristični za čoveka – na primer, teško je ovim modelom

opisati altruizam (ljubav prema ljudima).

Neki od modela objašanjavanja postupaka i unutrašnjih stanja:

Mehanicistička objašnjenja vide čoveka kao proizvod spoljašnjih promena,

prilagoĎavajući se na promene spoljašnje sredine naši postupci su odgovor na njih. Čovek

je produkt spoljašnjih sila. U tom smislu je dovoljno da upoznamo spoljašnje uslove

dovoljno dobro, da bismo potpuno predviĎali i razumeli ljudske postupke.

Biologistička objašnjenja ističu kao najvaţniji uticaj potreba i nagona. Prema

njima, čovek reaguje na njih, teţi ka zadovoljenju i namirenju svojih unutrašnjih potreba i

to objašnjava njegovo ponašanje. Postoje, u okviru ovih objašenjenja, i drugi pokretači

UZROK

PONAŠANJA POSLEDICA

PONAŠANJA

83

(svesni ciljevi, namere) ali su motivi i nagoni najjači i najvaţniji. Frojdova teorija

ličnosti, na primer, spada u ovakva objašnjenja.

Humanistička psihologija odbacuje ovakva rešenja i ukazuje na prirodu čoveka i

njegovu potrebu za rastom i razvojem – čovek teţi neprekidnom razvoju i njegovi

postupci i unutrašnja stanja su u skladu sa tim. Ova grupa objašnjenja sagledava

čovekovo ponašanje kao sloţen proces u kome se prepliću unutrašnje (individualne) i

spoljašnje (društvene, porodične) sile i uprkos svojoj izloţenosti silama, čovek povrh

svega ima moć samoizgraĎivanja i samokreiranja, čime postaje aktivan a ne samo

pasivan proizvod sila.

Pokušaji koji idu za razumevanjem uzročnosti su mnogobrojni ali istini za volju,

treba istaći da čista uzročnost u polju ljudskog ţivota ne postoji. Frojd je, na primer,

verovao da je čovek kauzalno (uzročno odredjeno) biće i da stoga sve što čini biva

izazvano onim što je prethodilo. Tako je „dete otac čoveka“ prema njemu, zbog toga što

su sve naše ţivotne odluke, traume, potisnuti sadrţaji, zaokruţeni do pete godine ţvota i

tima odredjen naš budući ţivotni skript. Mdjutim, bogatstvo našeg ja, sloţenost i

slojevitost čoveka, neprekidna promenjivost polja u kome ţivimo i sa kojim

razmenjujemo, relativizuje pitanje uzročnosti. Znamo to i iz ličnog iskustva – na pitanje:

Zašto je to učinio? – kao da očekujemo jedan odgovor, ali istovremeno znamo da taj

odgovor nikada ne moţe biti potpun. Uvek će ostati momenata koji nisu dorečeni,

dogaĎaja koji su takoĎe učestvovali u nekoj odluci ali nam nisu poznati. Ako pogledamo

način na koji nas novinari izveštavaju o nečijim postupcima, pogotovo ako su postupci

bili ekscesni – nasilja, sukobi, ubistva, samoubistva – obavezan deo izveštaja se odnosi i

na uzroke ponašanja: to je učinjeno “nakon kratke i ţestoke svaĎe, pod dejstvom

alkohola, kao posledica dugogodišnjeg sukoba, zbog gubitka voljene osobe”.. i slično. Tu

se najčešće koristi pojam uzrok ali se misli na pokretača, a ne na uzrok. U protivnom bi

svaka osoba pod istim okolnostima postupila na isti način, a dobro znamo da nije tako.

Ljudsko ponašanje je bogatije nego što se to uzrok – posledica modelom moţe opisati.

Sada kad smo napravili tu ogradu, moţemo se detaljnije baviti psihologijom motivacije.

84

36. HOMEOSTAZIS ILI RAVNOTEŢA

Homeostazis, povratak u ... ili osvajanje ravnoteže

Homeostazis je termin preuzet iz kibernetike ali je našao primenu u polju

objašnjenja motivacije. Homeostazis je stanje ravnoteţe, nulto stanje, stanje organizma

(ili mašine) koje isključuje akciju, aktivnost, odgovor. U stanju homeostazisa organizam

ili ličnost se nalazi u stanju umirenosti jer su sve potrebe zadovoljene, sve materije se

nalaze u optimalnim količinama i svi procesi teku na optimalan način.

Narušavanje homestazisa je pokretač na aktivnost, bilo da nečega u organizmu

nema dovoljno ili ga ima previše. Na primer, kada smo siti, nalazimo se u stanju

ravnoteţe. Kada nivo šećera u krvi opadne ispod odreĎene granice, javljaju se signali za

akciju – ravnoteţa je poremećena i mi ćemo stupiti u akciju da bismo je ponovo

uspostavili. Teţnja da ponovo uspostavimo izgubljenu ravnoteţu nas nagoni na aktivnost

i ona je osnovni motivator kod velikog broja osnovnih potreba – glad, ţeĎ, umor itd.

Na psihološkom planu teţnja za uspostavljanjem ravnoteţe se u nekom od oblika

javlja i u mnogim teorijama ličnosti. Erih From, na primer, govori o tome da je čovek od

momenta raĎanja i odvajanja od majke u neprekidnom osećanju podvojenosti od prirode,

od drugih ljudi, od svoje suštine. Ceo čovekov ţivot, govori From, je potraga za

izgubljenom potpunošću i ostvarenjem. U Frojdovoj teoriji čovek je pokrenut nesvesnim

potrebama i ţeljama koje teţe da se zadovolje i da se time unutrašnja tenzija u ličnosti

vrati u ravnoteţu. Kod Junga, delovi nesvesnog i svesnog u osobi se nalaze u stalnom

dijalogu koji je pokušaj uspostavljanja ravnoteţe na nivou ličnosti. U Marksovoj teoriji,

čovek je sticajem društvenih okolnosti primoran da se odvoji (otuĎi) od svoje suštine i

razotuĎenje (vraćanje čoveku njegovog bića) je uslov za osloboĎenje i uravnoteţenje

svakog čoveka. Sve ove, i mnoge druge teorije počivaju na zajedničkoj opštoj

pretpostavci – da se čovek nalazi izvan stanja zaokruţenosti (ravnoteţe) i da je ţivotni

napor uloţen u to da se ovo stanje postigne.

85

Ista opšta ideja se u simbolizovanom obliku pojavljuje u mnogim ljudskim

tvorevanama, u mitologiji, filosofiji, konceptu sveta, humanim naukama i umetnosti.

Drevna legenda koja se pojavljuje na više različitih kontinenata govori o tome kako su

ljudi u davna vremena bili savršena bića ali su onda pali sa neba, razbili se na dva

komada (muški i ţenski) i od tada se ta dva nesavršena komada neprekidno traţe lutajući

po zemlji, ne bi li se ponovo sklopili u jedno zaokruţeno biće. Setićemo se predstave

Bude koji mirno sedi, oči su mi sklopljene, telo opušteno, a lice bez izraza treba da

prikaţe onoga koji je sasvim umiren i osloboĎen fizičkog sveta. Slika rajskih vrtova u

Bibliji se u simbolici oslanja na savršenu ravnoteţu – pre nego što su proterani, Adam i

Eva su ţiveli u idealnom skladu u kome borba i zadovoljenje nisu postojali. Sve što se

ljudskom rodu kasnije dogaĎalo, prema ovom simbolu, je pokušaj povratka u raj

(vraćanje u ravnoteţu). Slika idealne ravnoteţe je često simoblizovana i u predstavi

deteta koje spava – pošto je sito, čisto, toplo mu je - ono bezazleno spava dubokim i

čistim snom.

Setićemo se da je simbol ravnoteţe i njenog gubljenja početak većine filmskih

zapleta, knjiţevnih zapleta i bajki koje su visoko simbolizovane tvorevine – Pepeljugi je

bilo savršeno dobro dok nije došla maćeha, Crvenkapa je bila sretna dok nije srela vuka,

Ivica i Marica su isterani u šumu, a kraljevi iz bajki često naĎu razlog da proteraju svoje

najmlaĎe sinove. Svi ovi junaci izlaze iz svojih kuća (uloga) a zaplet dalje teče oko

povratka u njih. Gubitak osnovne ravnoteţe je početak pustolovina i borbe za ponovno

njeno dostizanje.

Naravno, odmah je jasno da pravi homeostazis, onaj o kome govore kibernetičari,

nije dovoljan da opiše čovekovu ličnost. U našem psihičkom svetu se odvijaju

istovremene, sloţene i veoma različite promene, tako da idealna ravnoteţa koja

zaokruţuje jednu osobu u savršenu celinu ne moţe da postoji, ali ono što postoji je stalno

traganje za savršenstvom i celovitošću koje je karakteristično za nauku ali je posebno

vidljivo u umetnosti.

86

37. PODELA MOTIVA

Biološka motivacija - instinkti, nagoni, potrebe

Teorija instinkata objašnjava ponašanje koje je uzrokovano prirodno zadatim

potrebama i modelima ponašanja koja se na osnovu njih grade. Odrţanje ţivota,

razmnoţavanje i opstanak jedinke i vrste se ovde vide kao osnovni motivatori. Istorija

naše vrste je akumulirala jedan oblik potreba i spremnosti na sklop ponašanja koji dovodi

do zadovoljenja. Instinktivno ponašanje spada u biološki zasnovana ponašanja. On se

opisuje kao utvrĎeni sklop aktivnosti koji nije naučen već je u karakterističnom obliku

nasleĎen i vezan za odreĎenu vrstu. O pitanju koliko instinkata kod čoveka postoji, a

posebno kako se oni organizuju nije dat konačan odgovor. Uobičajeno je da se kod

čoveka govori o četiri bazična nagona umesto instinkta. Neki istraţivači nalaze 10

osnovnih instinkata (McDugall, 1908) koji se mogu svesti na tri osnovna ponašanja:

agresija, reprodukcija i beţanje, a neki opet pominju i 20 osnovnih instinkata.

Istraţivači uroĎenih i bioloških potreba često ispituju ponašanje ţivotinja.

Pretpostavlja se da na osnovu ovih nalaza moţemo saznati vaţne stvari i o čoveku i

njegovim bazičnim, automatskim i nesvesnim oblicima ponašanja. Tako su mnoga

istraţivanja vršena na pticama, majmunima, insektima, posmatrano je njihovo

instinktivno ponašanje.

Instinkt se aktivira u prisustvu takozvane specifične stimulacije koja predstavlja

poseban znak na koji jedinka neke vrste (ili čovek) biva pobuĎen da reaguje. Ovaj

specifični znak je šifrovana poruka koja stiţe samo odreĎenoj grupi u okviru jedne vrste,

i često moţe biti sasvim nevaţan i neuočljiv za sve ostale. Jedna vrsta leptira je u stanju

da nanjuši svoju ţenku sa razdaljine od preko 20km, ptica grabljivica ima posebno

osetljivo oko za sitne, pokretne predmete na tlu, muţjak majmuna sasvim tačno zna koja

je ţenka spremna za parenje prema tonu crvene boje na njenom telu, ribe i ptice umeju da

izvode neobično komplikovane plesove koji daju jasnu informaciju partnerima kada i

kako će se obaviti oplodnja, odreĎena vrsta ribe će napadati sve objekte koji imaju crvenu

tačku čak i kad nemaju oblik ribe jer je to znak polne zrelosti muţjaka-konkurenta. Kod

odraslog, gladnog čoveka će instinkt gladi da bude aktiviran u prisustvu hrane, ponekad

samo slike hrane ili mirisa hrane, seksualni instinkt u prisustvu specifičnih draţi kao što

87

su sekundarne polne odlike suprotnog pola i slično. Instinkti su vaţni za biološki

opstanak i to je posebno vidljivo kod novoroĎenčadi – u odreĎenom trenutku moraju da

se pojave odreĎena ponašanja bez kojih bi opstanak bio ugroţen, kao što su sisanje,

kijanje, plač, povlačenje od uzroka bola itd. Ova ponašanja se oslanjaju na unapred

zadate šeme sa kojima se raĎamo.

Podela na unutrašnju i spoljašnju motivaciju

Podela motiva na unutrašnje i spoljašnje je takoĎe relativna (jer ne moţemo

pouzdano tvrditi gde prestaje unutrašnje a počinje spoljašnje) ali uobičajena u psihologiji

pa će ovde biti dalje razmatrana.

1. Spoljašnja motivacija

Teorije kоје teţe da razumeju čoveka kao rezultat snaţnog dejstva motiva iz

sredine (u slabijoj meri i iz njega samog) pozivaju sa na različite motivatore – nagrada,

kazna, zadovoljenje, očekivanje zadovoljenja, odrţavanje ravnoteţe, preţivljavanje itd.

Zajedničko im je da naglašavaju sredinske motivatore koji dolaze iz prirodne ili socijalne

sredine: porodice, vršnjaka, grupe, škole, kulture i slično.

2. Unutrašnja (intrinsička) motivacija

Postoje ponašanja koja se ne mogu objasniti ni spoljašnjim uticajima, ni

unutrašnjim nagonima i potrebama. OdreĎena ponašanja ne zavise od sredine u kojoj se

čovek nalazi, a nezavisna su i od njegovih nagonskih potreba. Ona najkarakterističnija

za čoveka – na primer: radoznalost, sklonost istraţivanju, kreativnost, slobodna igra,

eksperimantisanje sa različitim medijima, altruizam (ljubav prema ljudima) i slično je

teško objasniti spoljašnjim uticajima. Psihologija pretpostavlja da ova sloţena ponašanja

proizilaze iz posebnog polja motiva unutar ličnosti – intrinsičke motivacije.

Za raziku od spoljašnje motivacije ili unutrašnje nagonske, u instrinsičkoj

motivaciji je potreba trajno stanje, a zadovoljavanje teče neprekidno. Tu nalazimo princip

pozitivne povratne sprege – što više zadovoljavamo intrinsičke motive, to su oni jači i

88

dominantniji. Dok je kod biološke motivacije na snazi negativna povratna sprega –

zadovoljenje izaziva smirivanje potrebe, kod intrinsičke motivacije je obrnuto - sam

proces zadovoljenja nikada nije završen i uvek se nadograĎuje nečim novim. Nije teško

zamisliti primere – nešto nas svrbi (gubljenje ravnoteţe) – češemo se (instrumentalno

ponašanje) – da bismo smanjili osećaj svraba (cilj nagona). Kod nenagonske motivacije

ovaj ciklus je drugačiji, zamislimo da smo radoznali da ovladamo crtanjem perom

(nenagonski motiv) – ulaţemo energiju u veţbanje – što više veţbamo, bolje ovladavamo

- što bolje ovladavamo, to više veţbamo (pozitivna povratna sprega). Nagonska

motivacija odrţava se kroz nizove zatvorenih ciklusa a ne-nagonska kroz neprekidno

proširenje aktivnosti.

Posmatranja malih šimpanzi pokazuju da su mladunci u neprekidnom procesu

istraţivanja okoline (eksplorativno ponašanje). Čak i kad se u okolini pojave signali

opasnosti, mladunčad će i dalje imati nesavladivu potrebu da priĎu novim objektima, da

ih dodirnu, manipulišu njima i igraju se. Postoji snaţna., skoro nesavladiva radoznalost.

Čovek će biti u stanju u odreĎenim ţivotnim okolnostima da učini herojska dela da bi

pomogao ili spasao sasvim nepoznate ljude koje nikada nije sreo i ništa o njima ne zna.

Umetnik će biti u stanju da provede veliki deo svog ţivota stvarajući dela koja moţda

nikada neće završiti ili koje moţda društvo neće prihvatiti. Pa ipak, on će provoditi dane i

noći obuzet idejama i igrajući se različitim oblicima stvaranja bez obzira na posledice

svega toga. Posmatrajmo decu dok se igraju: njihova sposobnost da kreiraju, imitiraju,

nadograĎuju i menjaju je neiscrpna.

Sva ova ponašanja se ne mogu opisati uzrocima koji leţe u prirodnom ili

socijalnom okruţenju, niti uzrocima koji leţe u motivima i potrebama. Pitanje

intrinsičkih motiva je usko povezano sa razumevanjem ličnosti, načinom na koji

sagledavamo čoveka, sistemom vrednosti u koje neko veruje. Istraţivači su pokazali da

način na koji nešto sagledavamo utiče na naše postupke – neuspešni studenti pripisuju

svoj neuspeh unutrašnjim, trjanim razlozima. Kada se obuče da neuspeh sagledaju kao

posledicu navikavanja na novu sredinu, uspeh se znatno popravljao (Carlson, 1990).

Zbog toga je psihologija intrinsičke motivacije vezana za humanističku psihologiju i ovde

će biti pomenuta jedna od poznatijih humanističkih teorija motivacije – teorija Abrahama

Maslova.

89

38. Glad i ţeĊ

NAGONI

и поремећаји нагона

НАГОН ЖЕЂИ

Будући да се човечије тело састоји из велике количине воде као и да је вода

један од основних медијатора преко којих се врши размена материја, недостатак

воде је веома тешко подносити. У деловима земаљске кугле где не постоји довољна

количина воде, не постоји ни густа насељеност, а велики градови и древни и

савремени, обично се налазе на води – реци, морu, језеру.

Потреба за водом је регулисана из посебне регије мозга (хипоталамус) а

иста та регија регулише и глад и телесну температуру. Код човека је ова потреба

природно регулисана и пошто је од превелике важности за опстанак, поремећаји су

врло ретки.

Треба поменути да је дехидрација, нажалост, један од најчешћих узрока

смртности деце на свету – она не настаје као последица поремећаја већ као

последица лоших хигијенских услова у којима се новорођенчад рађа i neguje.

НАГОН ГЛАДИ

Иако спада у животно важне потребе, глад је субјективно лакше подносити

него жеђ. Регија мозга у којој се налази регулатор је исти као и код жеђи –

хипоталамус (ventromedijalni hipotalamus). Организам реагује на промене материја

у огранизму – на пример, пад нивоа шећера у крви - али осим хипоталамуса и други

неурални, психолошки и социјални чиниоци играју улогу у узимању хране.

Što se organske osnove ovom nagona tiče, razaranje odgovornih regija

hipotalamusa kod pacova, pokazuje da se kao posledica javlja nesposobnost ţivotinje da

oseti sitost. Ona jede, dok god ima hrane u svojoj okolini. Pacovi kojima je razorena ova

90

regija, ubrzo dostiţi trostruku, četvorostruku teţinu u odnosu na svoje nromalno stanje.

Sličnu stvar primećuju neurofiziolozi kod ljudi kojima su morale da budu odstranjene ove

regije – postajali su proţdrljivi. Zbog ovoga mnogi istraţivači nagona gladi

pretpostavljaju da je organska regija odgovorna za uspostavljanje sitosti, tj. odluku da se

prestane sa jelom, a ne za glad. Kasnija istraţivanja su pokazala da se ipak, u blizini

nalazi ragija koju pri razaranju karakteriše prestanak uzimanja hrane – paovi bi potpuno

prestajali da jedu. Tako da je zaključeno da glad/situost odnos funkcioniše pomoću

povratnih uticaja jednih na druge. Neka istraţivanja na ljudima (Šahter) pokazuju da u

ovome ima istine – ljudi koji su gojazni imaju problema sa tim da osete sitost. Oni

zanemaruju informacije koje dobijaju iz svog tela o tome da im nije potrebna hrana. U

jednom istraţivanju, postavljena je kamera u poznatom kineskom retoranu. Posmatralo se

da li će postojati razlike u tome koji će pribor gojazne i negojazne osobe birati – evropski

escajg ili kineske štapiće. Pokazalo se da negojazne osobe biraju ravnopravno i jednu i

drugu vrstu pribora. Ali, gojazne osobe biraju skoro uvek evropski escajg – njime se za

kraće vreme moţe uneti mnogo više hrane, sa mnogo manje truda. Izgleda kao da je

gojaznim osobama faktor vremena bitan, slabije tolerišu glad i zato one jedu brţe od

negojaznih.

Još jedno istraţivanje pokazuje strukturu motiva jela – istraţivači su izabrali

grupu koja se sastojala iz gojaznih i negojaznih subjekata. Rečeno im je da će učestvovati

u istraţivanju kvaliteta nove vrste čipsa. Podeljeni su na dve grupe koje su bile meštovite

(i gojazni i negojazni). Obe grupe su namerno dugo čekale na istraţivanje (dok nisu svi

bili gladni). Zatim je jednoj grupi dat sendvič koji je bio dovoljan da ih zasiti, a drugoj

grupi nije. Tada su pristupili „proceni kvaliteta čipsa“. Posmatrano se da li sendvič koji

su prethodno pojeli utiče na to koliko će čipsa „probati“ da bi ga procenili. Utvrdjeno je

da kod grupe koja je prethodno pojela sendvič, negojazni subjekti jedu manje čipsa od

negojaznih koji nisu jeli sendvič. Ali, gojazni subjekti su jeli istu količinu čipsa bilo da je

to bilo posle sedviča ili ne. Tako, gojazni subjekti su zapravo oni koji zanemaruju poruku

iz tela da im ne treba hrana, a privučeni su samim izgledom hrane. Slično našem pacovu

iz prvog dela, oni jedu zato što ima jela i što ono privlačno izgleda. Negojazni subjekti

jedu jer im se jede a prestaju kao se osete siti, bez obzira na to koliko privlačno deluje

neko jelo. Na osnovu toga Šahter zaključuje da je jedan od osnovnih faktora razlike

91

izmedju gojaznih i negojaznih način na koji dešifrujemo ključ za reagovanje – iznutra

svog tela (siti smo i ne gledamo u hranu) ili izvan svog tela (siti smo, ali zanemarimo to

kada vidimo lepu hranu).

U prirodnim eksperimentima, kada su gladni ljudi bili izolovani i čekali

spasilačke ekpite, ukoliko su imali dovoljno vode, glad se mogla tolerisati čak i do 40

dana bez ozbiljinijih zdravstvenih posledica. Људи који су преживели систематско

изгладњивање у концентрационим логорима, говоре да су преживљавали

захваљујући узимању велике количине воде. Pošto su glad i ţeĎ povezani nagoni, tada

teţa deprivacija jednog, moţe da bude donekle nadoknadjena drugim.

Основна улога нагона је, наравно, да омогући оптимално функционисање

тела и унос свих неопходних материја у потребној количини. За то је неопходно

добро разумети говор тела и задовољење потребе за храном везати за реалне

енергетске потребе организма. Услови у којима човек живи данас знатно су

другачији од оних у којима је врста вековима живела – има много више хране а

потребно је много мање кретања. Резултат тога је да је гојазност један од

најчешћих проблема савременог човека.

Поремећај нагона глади се најчешће испољава као неуравнотежено уношење хране

(неухрањеност или гојазност). У израженијим патолошким облицима говоримо о

анорексији и булимији. Gojaznost, koja je sa ekspanzijom trţišta brze hrane, preplavila

svet, sloţen je i mnogostruk fenomen. Najčešće, gojaznost je posledica neuravnoteţenog

odnosa izmedju kretanja i ishrane. Smanjenje jednog, a povećanje drugog, najčešće

uklanja problem. Dugotrajnost problema, medjutim, proizilazi i iz drugih izvora, ponekad

je čovek zatvoren u četiri zida, obavlja statične, neprijatne i repetitivne stvari,

nezadovoljan je sobom i drugima, sputan je u iskazivanju osećanja, postoji potisnuta

autoagresija, ima slabu kontrolu ponašanja ili neki drugi izvor. Preterana gojaznost,

najčešće, ukazuje na postojanje emocionalnih tegoba. Istraţivanja pokazuju da je većina

ukupnog čovečanstva nezadovoljna svojim izgledom, tačnije, svojom telesnom teţinom.

Poreklom iz istog izvora, iako po izgledu simptoma sasvim drugačije, anoreksija i

bulimija su posledice emocionalnih tegoba. Anoreksija je stanje organizma u kome je,

92

usled dugog gladovanja, došlo do poremećaja metaboličkih funkcija i ravnoteţe razmene

materija, što uslovljava pojavu pozitivne povratne sprege – što se manje jede, osoba je

manje gladna i tako u krug, dok na kraju ne dodje do potpunog gubitka kontakta sa

potrebom. Iako potpuno nouhranjena, takva osoba i dalje veruje da je „debela! I nastavlja

sa dijetom. Posledice mogu da budu (naţalost često jesu) čak i tragične, zato što osoba

nije svesna da je uhvaćena u krug iz koga ne moţe da izadje, ne oseća normalan ciklus

gladi, niti uvidja da joj je zdravlje ugroţeno. Sa psihološkog stanovišta, neobično je da

ovakva osoba moţe i dalje zadrţati sliku sebe (subjektivnu sliku) kao „debele,

otromboljene, masne“ osobe, jer sopstena slika o nama samima ne mora uopšte biti

istinita (najčešće i nije objektivna, nego je obojena našim unutrašnjim vidjenjem sebe).

Tako se dogadja da mnoga mlada devojka, i pored jasne slike u ogledalu koja je pokazuje

kao veoma mršavu, i dalje drţi dijetu jer sebe „vidi“ (doţivljava) kao debelu. Sa druge

strane bulimija, potreba da prejedanjem, ne mora da stvori gojaznu osobu. Ove osobe

imaju „napade jela“ kada ne mogu da prestanu sa unošenjem hrane. Često se desi da,

kada osete da više ne mogu da jedu, izazivaju povraćanje, da bi mogle da nastave da jedu.

Bulimične osobe takodje, u osnovi poremećaja, kriju emocionalni uzrok. Osoba koja ima

bulimiju ne mora biti gojazna, jer je obično svesna poremećaja pa se trudi da ne zadrţava

višak hrane u telu. Ono što je simptomatično je nesposobnost da se zaustavi u uzimanju

hrane i pored nedvosmisleno jasnih signala iz tela.

Psihološke osnove većih poremećaja nagona gladi – preterana gojaznost, bulimija

i anoreksija, kriju u svojoj osnovi problem ljubavi i sigurnosti koju smo morali da

steknemo u ranim fazama dobijanja hrane. Fetus u majčnoj utrobi svoju glad zadovoljava

automatski, preko krvotoka majke. Posle rodjenja, posebno u prvim mesecima ţivota,

primorani smo da razvijemo sloţeni sistem komunikacije sa okolinom, posebno sa

majkom koja je izvor hrane i time uslov preţivljavanja. Kada se u ovoj sloţenoj

komunikaciji koja ima veliku emocionalnu teţinu, dogodi neki oteţavajući faktor,

posledice mogu pogoditi čitav kasniji ţivot deteta. Tako, na primer, majka koja svoju

ljubav iskazuje hranom, moţe preterati i izazvati otpor prema hrani kod deteta, tako da

dok se ona goji, dete slabi. Tako da se često, hrana ili gladovanje doţivljavaju ne kao ono

što realno jesu, nego kao simbol nečega drugoga – panično ustrašena osoba, koja nije na

vreme hranjena kao beba, čitav ţivot će brinuti o tome šta ima za jelo, da li ima dovoljno

93

za jelo i da li će uvek imati dovoljno za jelo... Anorektična osoba moţe biti ponosna što je

„izborila bitku protiv niskog poriva svog tela“ (iza čega se nazire osećaj krivice) i slično.

40. SEKSUALNI MOTIV

Seks spada u jedan od najjačih motivatora u ljudskom ponašanju. On takodje nosi i veliku

biološku teţinu – pomaţe u preţivljavanju i širenju vrste. Kod čoveka, aktiviranje ovog

nagona se dešava pod mnogostrukim uticajima gena, hormona, ličnog iskustva i sredine u

kojoj se čovek kreće. Genetski, oko osme nedelje po začeću, formira se jedan od

osnovnih polnih ograna – ţenski ili muški. Embrion ima jasan pol. Istraţivači su pokušali

da uvide uticaj hormona za razvoj polnih odlika – u jednom eksperimentu je ţenka

šimpanze nosila ţenske mladunce. Tokom trudnoće su joj ubrizgani jaki muški hormoni.

Rodile su se genetske ţenke, ali sa razvijenim polnim organima oba pola (Crider).

Pored gena i hormona, kod čovek snaţan uticaj igraju socijalni faktori kao i lično

iskustvo. Rano emocionalno povezivanje i uspostavljanje toplih odnosa sa majkom (prvo)

a zatim i sa drugim osobama u porodici, biće osnov za razvoj svih kasnijih kontakata i

emocija. U tom smislu su rana lišavanja i rani konflikti, veoma opasni za dalji razvoj, ne

samo seksulanog ponašanja nego i emocionalnosti u celini. U jednom istraţivanju

(Harlov) su mladunci šimpanza, ţenka i muţjak, drţani u potpunoj socijalnoj izolaciji.

Imali su sve optimalne fizičke uslove ali bez socijalnih uslova – ljubavi, razmene i

pravljenja odnosa sa drugima. Kada su kao zrele jedinke stavljene zajedno u kavez, nisu

se prepoznali kao potencijalni seksualni partneri. Nisu čak ni mogli da uspostave

pozitivne odnose, nego su pokazivali neprijateljstvo u stupali u borbu. Klinički nalazi kod

čoveka pokazuju nešto slično, jaki seksualni i emocionalni poremećaji često vuku korene

u ranom iskustvu, nečemu što se dogodilo u ranom detinjstvu i što je ostavilo negativan

trag kroz ceo ţivot.

Kultura i zajednica intervenišu u seksualnom nagonu tako što postavljaju

direktne (eksplicitne) i indirektne (implicitne ili prikrivene) zabrane ili pohvale za ovakva

ponašanja. Posmatrano kroz različite zajednice, stav prema seksualnosti je veoma različit

94

od potpuno liberalnog (neke plemenske zajednice nemaju nikakve inhibicije seksualngo

ponašanja), do potpuno konzervativnog. Isto tako, prema epohama, moţemo da

primetimo velike razlike u stavovima – od potisnute seksualnosti (viktorijansko doba,

religijska uverenja) do liberalizacije (na primer, hipi-pokret koji je doneo prvu masovnu

seksualnu revoluciju). Istorijska istraţivanja pokazuju, npr da je do 1917. godine u

americi ispod 30% ţenske populacije imalo predbračni seks a istovremeno preko 80%

muške populacije – seks je bio društveno daleko prihvatljiviji za muškarce, nego za ţene.

U sledećoj dekadi 1918 – 1927 ţenski procenat je porastao za 5% a muški za 10%.

Istraţivanja su takodje pokazala da ţenski deo populacije ima češće probleme sa

postizanjem zrelih seksuanih odnosa, nego muški, što je verovatno posledica vekovnih

zabrana koje su implicitno sačuvane u vaspitanju. Isto tako, osobe koje imaju pozitivan

stav prema seksu imaju duţe, bogatije i kvalitetnije seksualne veze, nego osobe koje su

vaspitane unegativnom stavu prema seksu.

Fromiranje polne uloge je veoma sloţen razvojni proces koji počinje po samom

rodjenju. Bebe se oblače u unapred zadate boje, prema svom polu. Formiranje polne

uloge počiva na uspostavljanju emocionalnih odnosa sa roditeljima, kasnije vršnjacima i

partnerima. Istraţivači (Dţonsonova studije 1972) smatraju da je za seksualnu ulogu

osnovno uspostaviti kvalitetan odnos sa roditeljem suprotnog pola, jer se na osnovu ove

bazične veze, kasnije razvijaju posebne zrele veze. Ako iz nekog razloga roditelj

suprotnog pola ne uspe da uspostavi blisku vezu punu ljubavi i sigurnosti (bude hladan,

udaljen, preterano oštar, preterano zahtevan, kaţnjava, kontroliše, odbacuje...), dete se

tada okreće roditelju koji je adekvatniji (istog pola) i time nastaje homoseksualni osnov

za buduće veze.

Poremećaj seksualnog nagona Danas je seksualni nago, načini ispoljavanja i

zadovoljavanja, veoma liberalizovan, tako da neka ponašanja ( na primer,masturbacija)

koja su ranije smatrana nastranaim, sada legitimna. U tom smislu, poremećaj seksualnog

nagona moţe biti onaj koji odstupa od biološke funkcije ili povredjuje i nanosi fizičku ili

psihološku štetu nekome od partnera.

95

Na primer, studije homoseksualnog ponašanja pokazuju relativno stabilne

procente homoseksualnosti u različitim vremenima – 4% kod muškaraca i 3% kod ţena.

Osoba koje su imale najmanje jedno homoseksualno iskustvo u ţivotu ima znatno više,

oko 37% muškaraca i 28% ţena. Do 1973. godine se homoseksulanost tretirala kao

psihološki poremećaj ali je te godine, usled liberalizacije kriterijuma normalnosti u

seksualnom ponašanju, uklonjena sa liste. Da bi se seksualni nagon razvio i aktivirao i da

bi odigrao konstruktivnu ulogu u ţivotu svakoga od nas, potrebno je da se suoče i u

kritičnom trenutku aktiviraju mnogi faktori – od genetske predispozicije, porodične

atmosfere, vrste odnosa sa roditeljima, socijalnih faktora (mreţe rituala, zabrana,

nagrada), do kulturalnih i ličnih faktora.

40. RODITELJSKI MOTIV

Spada u osnovne motive koji su odgovorni za opstanak vrste. Po jačini, ovaj motiv spada

u najjače, jer su ljudi i ţivotinje u svojim roditeljiskim ulogama spremni da ţrtvuju svoje

ţivote radi zaštite svog potomstva. Istraţivanja pokazuju da prihvatanje roditeljske uloge

zahteva promenu cele ličnosti. Ova promena se odigrava prirodnim putem, dobijanjem

potomstva, ali i socijalnim, na primer usvojenjem ili prihvatanjem brige o tudjoj deci.

Koliko je briga o potomstvu bitna svedoče i primeri iz ţivotinjskog sveta, kategorija

usvajanja postoji kod mnogih vrsta – ovaca, pasa, vukova, šimpanzi... mladinče koje još

nije sposobno za ţivot, a izgubi roditelja, preuzima neka od majki iz grupe (čopora, krda)

i stara se o njemu kao o svom potomku.

Poznati su slučajevi da su roditelji bili u stanju da urade nezamislivo teške stvari, da bi

spasili decu koja su u opasnosti – u trenutku podignu automobil, savladaju daleko jaču

osobu od sebe, smisle brza rešenja tamo gde drugi ljudi ne mogu da ga vide.

Istraţivači koji se bave graničnom psihologijom su pokazali da je emocionalna veza

izmedju roditelja i deteta bogatija nego što se mislilo, u trenutku kada su joj ubijali

mladunce, majka-mišica je pokazivala emocionalni šok, čak i ako su bili udaljeni stotine

kilometara od njenog staništa. Silina sa kojom majka-mišica skače na pregradu sa jakom

96

strujom je bila najveća kada su sa druge strane bili mladunci koji traţe hranu, a mnogo

manja kada je i sama bila gladna ili uplašena.

Istraţivanja su pokazala takodje da tip porodičnih odnosa koji se neguje, a koji počiva na

velikoj emocionalnoj bliskosti, predstavlja najjači preventivni uticaj protiv svih

poremećaja (studija kod nas pokazuje, na primer, negativnu vezu izmedju bliskosti sa

majkom i bolesti zavisnosti).

Na ţalost, sa društvenim promenama se pojavilo i propadanje porodice kao tradicionalne

društvene celine, što je uslovilo svuda u svetu, zastrašujuči porast osoba koje su

neadekvatne u svojim roditeljskim ulogama. Na primer, prema proceni Evropskog centra

za trafiking, oko 150 000 dece godišnje se prokrijumčari u regionalni centar za trgovinu

decom, Beč. To su uglavnom deca sa Balkana koju su roditelji dali, prodali ili napustili, a

koja nemaju adekvatnu socijalnu zaštitu jer potiču iz najsiromašnijih slojeva i iz

raspadnutih porodica. Filipini spadaju u svetski centar zloupotrebe dece i dečije

prostitucije, gde se usled društvenih okolnosti, smanjila kontrola drţave nad ovim

problemom a paralelno porastao profit koji se nelegalno izvlači. U uslovima u kojima bi

se porodici omogućilo da funkcioniše, a roditeljima da ostvare svoje uloge, ovakve

pojave ne bi mogle da se dogode.

Usko povezan pojam sa roditeljskim nagonom je altruistički nagon, ili spremnost da se

podrţi i pomogne druga osoba ili ţivo biće. Altruizam podrazumeva vodjenje brige o

drugima, svest o tome da pojedinac treba da učestvuje u zajedničkoj podeli odgovornosti

i pomaganju slabijima.

Preporuka za čitanje o nagonima: Govorio je sa ţivotinjama, Konrad Lorenc

41. HIJERARHIJA MOTIVA – TEORIJA ABRAHAMA MASLOVA

Kada se ljudi posmatraju kao jednistvena grupa, na pitanje o tome šta im je

osnovni motivator u ţivotu, ljudi daju različite odgovore. IzmeĎu velikog broja odgovora

ukazuju se klase ili grupe odgovora koji su meĎusobno slični, tako da ljude moţemo

97

prema dominantim vrednostima da svrstamo u tipove – ekonomski tip, estetički tip,

politički tip, religiozni tip i slično. Svako od nas ima svoje motivaciono polje – vrednosti

prema kojima teţimo da upravimo svoje ponašanje i koje utiče na naše postupke, misli i

osećanja. Na prvi pogled deluje kao da je slika motiva jasna i da se ljudi jednostavno

svrstavaju u kategorije motiva, ali to nije tako.

Čovek tokom ţivota prolazi kroz različite razvojne procese i faze i ono što nam

predstavlja snaţnu motivaciju u jednom trenutku ţivota, već u sledećem ne mora uopšte

da igra ulogu – čovek je procesno biće pa tako i njegove vrednosti evoluiraju zajedno sa

njim. Abraham Maslov u svojoj teoriji motivacije shvata motiv kao razvojno promenjiv.

U svojoj teoriji Maslov razraĎuje ideju da ličnost prolazi kroz faze razvoja motiva

i da te faze imaju kod svih ljudi isti redosled. Svi smo krenuli istim putem ali do koje će

se faze čovek razviti, šta će mu biti dominanto i najvaţnije u tom trenutku, zavisi od

konkretne ličnosti koju posmatramo.

Svaka faza ima svoj dominanti motiv. Kako ličnost zadovolji dominanti motiv,

ona ga prevazilazi i na taj način aktivira motiv sledećeg (višeg) hijerarhijskog nivoa. To

znači da se motivi ne tretiraju statično – kao jednom zauvek zadati – nego dinamično, jer

prevazilaţenje jedne grupe motiva otvara polje višoj motivaciji da se pojavi.

Ovo smo znali iz ličnog iskustva – ako smo gladni, teško nam je da se

usredsredimo na bilo šta drugo što nije u sluţbi gladi. U svemu ćemo videti aluzije na

hranu. Glad je hijerarhijski niţi motiv, biološki motiv i kada ga zadovoljimo moţemo da

aktiviramo sledeći razvojni nivo potreba.

Da bi se, na primer, aktivirao motiv postignuća i da bi se ţelja za postignućem

aktivirala, svi prethodni motivi moraju biti zadovoljeni – ne moţemo biti gladni, ţedni, u

borbi za opstanak. Moţe se desiti da se ličnost «zaglavi» na nekom stepenu razvoja

motiva i da zbog toga nije u mogućnosti da aktivira druga motivaciona polja. Na ţalost,

ţivotne okolnosti često pokazuju da je tako – ljudi koji provedu čitav ţivot boreći se

protiv gladi i bede (prema procenama meĎunarodnih institucija to je skoro 5/6 ljudske

zajednice), neće biti u situaciji da u punoj meri aktiviraju i razviju motiv aktuelizacije ili

neki od viših motiva.

Redosled (hijerarhija) motivacionih polja po Maslovu izgleda ovako:

98

snaga

motiva

životni tok

biološki → motivi → društveni→ afirmacija→ samoaktuelizacija

motivi sigurnosti motivi

Prevazilaţenje prethodnog motivacionog nivoa ne znači zauvek napustiti tu grupu

potreba, naravno, ako smo siti nećemo to biti zauvek. Potreba će se ritmički pojavljivati

kao motivator u našem ţivotu. Ono što je prevaziĎeno je strah od toga da potrebu nećemo

moći da zadovoljimo i vezanost za nju.

Biološki motivi su najstariji motivacioni mehanizam, odgovorni su za fizički

opstanak čoveka, za nagonski deo ličnosti i zadovoljenje bazičnih nagona. Motiv

sigurnosti se javlja već kod novoroĎenčeta i ogleda su u vezanosti za majku (osobu koja

se brine o bebi), plaču kada majka izaĎe iz vidokruga, strahu od jakih zvukova, smicanja

podloge, naglih promena u prostoriji i slično. Društveni motiv se naziva i gregarni i

ogleda se u čovekovoj potrebi za pripadanjem grupi (porodici) i emotivnom vezivanju za

druge ljude. Čovek ima snaţnu potrebu da učestvuje u zajednici, razmenjuje sa njom u

razvija se u okviru nje. Afirmacija podrazumeva isticanje ličnosti, ispoljavanje njenih

kvaliteta u okviru neke grupe. Afirmacija je zasnovana na potrebi da se istaknemo kao

ličnosti, individue, sa svojim kvalitetima, mogućnostima i postignućima. Ovaj nivo se

naziva i motiv postignuća i on je često bio ptredmet istraţivanja u psihologiji.

Hijerarhijski najviši nivo je motiv samoaktuelizacije ili samoostvarenja do koga se

najteţe i dolazi, jer kako vidimo treba preći dug put kroz motive, zadovoljenje i

prevazilaţenje motiva i transformisanje ličnosti prema novom motivacionom sistemu.

Samoaktielizovan (samoostvaren) čovek je onaj koji razvija sve svoje kapacitete u punoj

meri, on je celovita ličnost čija su dela visokog kvaliteta bez obzira na to čime se bavi.

99

Samoaktuelizovan čovek se razlikuje od afirmisanog po tome što je nezavisniji u svom

stvaranju i ponašanju.

U shvatanju hijerarhije motiva treba da imamo na umu da prelazak sa polja na

polje nije sasvim linearan i jednostavan. Tu se ne radi o naglim prelazima nego o

postepenim promenama ličnosti koje nisu upadljive. TakoĎe, kada se zadovolje motivi

prethodnog nivoa oni nisu napušteni – i dalje postoje i zadovoljavaju se, ali nemaju više

dominantnu moć u ličnosti. Onaj motiv koji je najkasnije razvijen i koji ima najvišu

poziciju u hijerarhiji ne ukida svoje prethodnike ali ih stavlja u nov kontekst – umetnik

koji je obuzet procesom stvaranja (samoaktuelizacija) ima toliko jak motiv da je u stanju

da se odrekne drugih motivatora – u stanju je da se osami, odupre pritisku grupe, istrpi

izolaciju, kritiku, poniţenje, a nekada čak radi umetničke vizije ugrozi i svoje telo. To je

moguće zato što je samoostvarenje najviši i najjači motivacioni faktor ukoliko do njega

uopšte i stignemo i on povratno utiče na sve prethodne motivacione nivoe.

Maslov veruje da većina ljudi nikada ne stigne do samoostvarenja i da vrlo mali

broj ljudi postiţe ovaj nivo. Kliničke studije neuroza donekle potvrĎuju ovaj stav –

ukoliko nismo uspeli da prevaziĎemo osećanje straha, nemoći, tuge ili neko drugo jako

osećanje ono će se uvek aktivirati u sličnim ţivotnim okolnostima i tada ćemo teško

razviti samostalnost, uravnoteţenost, tolerantnost, samopoštovanje i druge osobine

emancipovane ličnosti. Mnogi budistički koncepti se sa ovim slaţu, iako oni to govore

drugim jezikom – ukoliko nam je duša “zakačena” za neku ţelju ili osećanje, nećemo

moći dalje duhovno da napredujemo, pa je jedan od najvaţnijih razvojih zadataka čoveka

da se oslobodi svojih “demona” pomoću uzdrţavanja, odricanja od ţelja ili preko

zadovoljenja ţelja koje nas uvodi u sledeću razvojnu fazu.

Maslov u opisu samoostvarenih ljudi govori da su to tolerantne ličnosti,

neupadljive u izgledu i komunikaciji, koje ne naginju političkim ili estetskim oštrim

opredeljenjima, ne upadaju u kompeticiju sa drugim ljudima, imaju nesalomiv kreativni

potencijal ali se ne sukobljavaju i slično. Još jedna ideja moţe da nam bude od koristi –

samoaktuelizovan čovek stvara u skladu sa svojim humanim vrednosnim sistemom i

nezavistan je od posledica toga. Samoaktuelizovan čovek ne ţivi u izolaciji (nije otišao u

pustinju ili manastir) nego ţivi sa ljudima ali u okviru ljudske zajednice deluje na

poseban način. Umetnik koji je prestao da stvara zato što ga publika ne prihvata, umetnik

100

koji stvara u skladu sa onim što mu publika sugeriše, umetnik koji ima ideju da svojim

delom prodrma, zaprepasti uspavanu sredinu, umetnik koji stvara da bi prodao delo ili

dobio nagradu – sigurno nije samoaktuelizovan čovek. On je ostao u domenu odnosa –

afirmacije – i njegovo stvaranje zavisi od grupe kojoj pripada, bilo da je u skladu sa njom

ili u otporu prema njoj, jer otpor nije znak slobode nego znak vezanosti u obrnutom

smeru.

Neobično snaţan glas samoaktuelizovanog čoveka čućemo u pesmi Bertolda

Brehta Zašto da se pominje moje ime?

Prema Maslovu, veoma mali broj ljudi uspeva u tome da zadovolji svoje bazične

motive i time aktivira sledeće stepenice razvoja. Samoostvarena osoba je zadovoljila sve

ostalo i sada teţi samo tome da se menja, razvija, stiče nova iskustva i uţiva u njima. On

je pokušao da u svojoj studiji izvedenoj 1968. godine, objasni osobine onih koji su stigli

do samoaktualizacije. Zaključuje da zdrave, ostvarene osobe imaju sledeće karakteristike:

superiornu percepciju sveta oko njih (vide ono što drugi ne primećuju), veliko prihvatanje

sebe i drugih ljudi, veći stepen spontanosti u osećanjima i aktivnostima, veću

usredsredjenost na probleme i zadatke oko sebe (ne na one u sebi), veću distancu od

svakodevnog i ţelju za privatnošću, veću autonomiju i veći otpor prema pritisku da se

konformiraju, otvorenost i divljenje za svet oko njih, povećanu identifikovanost sa

čovečanstvom, jaku i intimnu povezanost sa ljudima, veći značaj daju jednakosti i

odbijaju predrasude, imaju sloţen i duboko usadjen sistem vrednosti.

Maslova je posebno interesovalo kako se samoostvarene osobe ponašaju u

gradjenju odnosa sa ljudima, posebno u ljubavi. Zaključuje da takve osobe „vole radi

toga što su ljudi vredni ljubavi, a ne radi toga da bi dobile ljubav zauzvrat“ (M, 1962), da

su manje vezane za ljubav ali više uţivaju u njoj, seksualne odnose smatraju delom

ljubavne veze, nisu vezani za seks i redje ga traţe od neaktualizovanih osoba, ali u njemu

više i dublje uţivaju. Takve osobe teţe da budu u društvu sebi sličnih i tada grade vesele,

zabavne, pozitivne veze.

Više za čitanje u

Abraham Maslov Teorija motivacije

101

42. Kriterijumi normalnosti

NORMALNO I NENORMALNO

Istorija pitanja Pitanje o tome gde leţi i kakva je granica izmedju normalnog i

nenormalnog u ljudskom ponašanju je stara koliko i ljudska zajednica. Kako smo videli

tokom proučavanja pitanja predmeta psihologije, tokom najvećeg dela istorije ljudske

zajednice postojalo je uverenje da je granica izmedju ove dve oblasti jasno odredjena,

objektivna, a naješće čak i fizički merljiva preko fizioloških i bioloških parametara. Sve

do skora (sredine devetnaestog veka) nauke o čoveku, a posebno medicina, verovale su u

to da preko fizičkih, spoljnjih parametara moţemo lako i nedvosmisleno utvrditi da li je

neko normalna ili nenormalna osoba. Frenologija je, na sistematičn način pokušala da

dokaţe da se odredjene oblasti ljudskog tela, a najviše oblik lobanje, odnose na psihičke

osobine ličnosti, te da ako dovoljno dobro poznajemo topologiju lobanje, zatim paţljivo

opipamo nečiju glavu, sa sigurnošću moţemo tvrditi da je osoba normalna, ili da ne

pripada toj kategoriji. Naravno, kasnija provera je pokazala da nema osnova takvim

prepostavkama i frenologija se danas smatra jednim od naivnih pokušaja koje je nauka

činila u svom razvoju. Ipak, verovanje da su psihičke osobine (vrline i mane) direktno

vidljive ţilavo istrajava. Pogledajmo prikaz likova u stripovima, na primer, negativan lik

je uvek nekako i ruţan, grub, hladan, dok je pozitivan lik uvek lep, skladan,

uravnoteţen...

Istorija tretmana nenormalnosti je duga ali ima zajedničke karakteristike koje se

provlače kroz vreme – odbojnost zajednice prema onima koji su prešli normiranu

granicu, grubost u pristupima i lečenju, uverenje da nenormalnost počiva na istim

osnovama kao i fizička bolest pa se treba lečiti istim sredstvima i tako dalje. Da je

odstupanje od normalnosti u psihološkom smislu nešto drugo nego dobiti zaraznu bolest,

na primer, tekovina je tek skorašnje civilizacije. Neke od osobina granice izmedju

normalnog i nenormalnog treba napomenuti.

102

Relativnost kriterijuma Kada bi postojala univerzalna mentalno zdrava osoba, tada bi sve

zajednice na svetu i sve istorijske spohe imale isti kriterijum. Očigledno je da ono što je

vaţilo za normalno čak u tako bliskoj prošlosti kao što je jedan vek, ne mora vaţiti i

danas iako ţivimo u toj istoj zajednici. Relativnost kriterijuma se vidi u svim domenima,

na primer, razvedena ţena je bila nenormalna pre sto godina, oduzimanje dece pravnim

putem bilo bi nezamislivo, seksualno iskustvo devojaka pre braka bilo bi devijantno

ponašanje i slično. Isto tako se zajednice izmedju sebe razlikuju u modelima normalnosti

pa samim tim i u koracima kojima modele neguju. Neke plemenske zajednice tokom

podizanja dečaka namerno izazivaju jarost i bes jer se veruje da dečak mora da bude

dobar ratnik. Majke koje doje dečake, pošto ih ponude hranom, kad dete počne da sisa

naglo sklanjaju dete i počnu da ga tresu. Kod deteta to izaziva jak bes, ponekad čak i fras.

Roditelji veruju da je to dobro za dete jer će ono postati snaţan ratnik koji će umeti da

štiti svoju zajednicu. U našoj zajednici bi se to smatralo zlostavljanjem. Kriterijum

normalnosti nije univerzalan nego ga grade ljudi kroz pravila zajednice. Zato on zavisi od

društva i od istorijskom momenta u procesu njegovog razvoja.

Relativnost dijagnostikovanja nenormalnog

Tokom razvoja ljudske zajednice verovalo se da je granica izmeĎu psihički

normalnog i nenormalnog stanja i ponašanja jasna i da je praviti razliku izmeĎu ova dva

pola jednostavan posao. Istorija pokazuje da je odnos zajednice prema onome što smatra

nenormalnim bio dominantno odbrambeni, i da su osobe koje na bilo koji način nisu

odgovarale kriterijumima normalnog bile podvrgavane kaznenim postupcima koji su

ponekad izazivali fizičko oboljevanje pa i smrt. Dovoljno je pogledati istoriju

pshijatrijskih tretmana karakterističnih za većinu društvenih ureĎenja – izolacija,

vezivanje, kaţnjavanje, isterivanje demona, fizička prisila, teški fizički rad, bičevanje,

zatvaranje u prostorije sa istim takvim bolesnicima i slično – pa da primetimo da je

tretman psihičkih oboljenja do 19. veka bio izjednačen sa tretmanom zaraznih bolesti.

Verovalo se da je mentalno obolela osoba napadnuta nekim nepoznatim organizmima, da

je treba lečiti sredstvima kojima ondašnja medicina raspolaţe i ako to ne bi uspelo,

izolovati ili ubiti.

103

Normalnom osobom danas nazivamo onu osobu koja uspeva da adekvatno

funkcioniše u svojim socijalnim ulogama, koja uspeva da razvije zrele odnose sa drugim

ljudima, koja prihvata odgovornost za svoj ţivot i ţivot onih koji od nje zavise, koja je u

stanju da toleriše (izdrţi) odreĎeni stepen frustracije bez gubitka psihičke ravnoteţe i koja

ne odstupa značajno od kriterijuma svoje sredine. Sve ovo što je rečeno još uvek nije

dovoljno da se u potpunosti opiše normalna ličnost i zato se ona češće opisuje

negativnom definicijom – normalna osoba je ona koja nije značajno odstupila od

uobičajenog, prihvaćenog načina ponašanja u nekoj zajednici.

Socijalni eksperiment koji je izveo Rozenhan 1973. godine, ubedljivo ocrtava

relativnost kriterijuma normalnosti. Rozenhan se dogovorio sa svojim saradnicima koji su

prethodno potvrĎeni kao psihološki normalne osobe, da se prijave u nekoliko poznatih

psihijatrijskih klinika. Trebalo je da kaţu da ponekad čuju glasove, a da sve testove i

intervjue izvedu na normalan način. Svi subjekti su bili zadrţani u bolnici kao psihotični

pacijenti. Po prijemu u bolnicu, svi subjekti su se ponašali na uobičajen način. Ni jedan

nije otpušten iz bolnice i ni jednom od njih nije revidirana dijagnoza. Reakcije koje su

nastupile u javnosti su bile veoma burne. U sledećem koraku, Rozenhan je javno objavio

da će ponoviti eksperiment i nije ništa učinio, već je pratio promenu broja zadrţanih

pacijenata u duševnim bolnicama. Utvrio je da se u vreme kada je objavio da će poslati

svoje subjekte, prijem u bonice smanjio za 20%. Ovaj eksperiment ima i dublji značaj -

ukazuje na potrebu za preispitivanjem načina na koji društvo krasifikuje i prepoznaje

nenormalnost.

Danas, sa boljim i dubljim poznavanjem psihologije, kao i sa boljim poznavanjem

raznovrsnih oblika ljudskih zajednica koje postoje, znamo da oštra granica izmeĎu onoga

što spada u normalno i nenormalno ne moţe sa sigurnošću da se povuče. Jedna osoba

moţe biti prepoznata kao normalna u jednoj a nenormalna u nekoj drugoj zajednici. Isto

tako, svaka osoba se nalazi u razvojnom toku pa tako oblik ponašanja u nekom trenutku

moţe prelaziti okvire normalnog a u nekom sledećem biti u okviru njih. Gotovo da nema

nikoga meĎu nama ko barem jednom nije “izgubio glavu”, “mislio sve najcrnje”, “digao

ruke od svega”, “našao krivca za sve svoje ţivotne probleme”, “štrčao meĎu ljudima kao

104

crna ovca” i slično. U toku svog ţivota se krećemo i menjamo pa tako i dijagnostikovanje

ljudi na normalne i nenormalne nije nikada konačno i nepromenjivo.

Kulturalna uslovljenost normalnosti

Antropološka posmatranja pokazuju da ponašanje koje je u nekoj kulturnoj

zajednici normalno, u drugoj moţe biti prepoznato kao nenormalno ili čak ugroţavajuće i

opasno. Na primer, roditelji koji su ostavili dete u kolicima napolju, dok oni u restoranu

piju kafu, smatra se normalnim ponašanjem u nordijskim zemljama. Kada je jedan par to

učinio u Severnoj Americi, javnost se do te mere alarmirala, da im je zapretilo

oduzimanje deteta. Glasnoća govora, jačina gestikuliranja, facijalna ekspresija se

razlikuje izmeĎu kultura. Kod nas je uobičajeno da nastavnik traţi od deteta da ga gleda u

oči dok govori. U Japanu bi to bilo prepoznato kao neposlušnost i drskost. Čovek koji

glasno govori i mlati rukama u jednom slučaju predstavlja normalnu osobu a u drugom

nekoga ko je izgubiio ţivce i treba ga smiriti.

Zajednice se, takoĎe, izmeĎu sebe razlikuju i po stepenu u kome tolerišu/sankcionišu

ponašanja izvan utvrĎenih normi. Tamo gde je tradicionalno ureĎenje dominantno, manji

je stepen tolerancije prema odstupanju.

Uticaj epohe Ne samo da se društva u jednom vremenskom preseku razlikuju izmeĎu

sebe, nego se i ista zajednica u toku vremena razvija i menja kriterijume normalnog, kao i

svoj stav prema odstupanju. Ono što je dozvoljeno nama, pitanje da li bi bilo dozvoljeno

našim prabakama. Naši potomci će ţiveti u drugačijim zahtevima od onih u kojima smo

mi.

Mentalno zdravlje danas Iz prethodno objašnjenog je lako primetiti da kada danas

pokušamo da definišemo šta je to mentalno zdravlje, dobija se daleko oprezniji i

relativniji odgovor, nego što je to ranije bio slučaj. Danas se, opreza radi, mentalno

zdravlje definiše veoma liberalno – kao sposobnost efikasnog mentalnog funkcionisanja u

ţivotnim okolnostima. Smatramo mentalno zdravima osobe koje uspevaju da efikasno

105

upravljaju svojim postupcima, osećanjima i motivima da bi postigli pun kvalitet

psihičkog ţivota.

OSNOVNA PODELA PSIHOPATOLOŠKIH POREMEĆAJA

Klinička psihologija je oblast koja se bavi psihopatološkim poremećajima kao

predmetom posmatranja i tretmana. U mnogim segmetnima, ona se oslanja na nalaze

medicine, fiziologije i biologije. Postoje različite vrste podela psihičkih poremećaja, od

kojih ćemo pomenuti podelu prema poreklu, prema vrsti i prema sadrţaju poremećaja.

Prema poreklu mentalne teškoće se dele na organski uzrokovane (imaju izazivača

materijalnog porekla) i psihogene (uzroci su u dinamici ličnosti). Kako iskustvo u svetu

pokazuje, psihološki poremećaji i teškoće retko kada imaju organske uzroke čijim se

uklanjanjem osoba leči. Mnogo češće, slučaj je da psihičke tegobe imaju dinamski

karakter, to jest, da su poreklom iz dinamike odnosa u porodici iz koje osoba potiče.

Tako, na primer, psihotični napad izazvan trovanjem alkoholom ili ugljenmonoksidom,

na primer, spadaju u organski uzrokovane. Napadi straha i panike bez vidljivog uzroka,

spadaju u psihogene.

Prema vrsti se poremećaji mogu razvrstati u dve velike kategorije, od kojih je svaka

zapravo skup veoma različitih kliničkih slika, na neuroze i psihoze. Razlikuju se prema

stepenu teţine poremećaja, učestalosti javljanja, strukturi poremećaja (poremećaju

ravnoteţe u ličnosti) i slično.

Prema sadržaju postoji veoma mnogo različitih podela. Ovim podelama se opisuje

funkcionalni deo ličnosti na koji se poremećaj odnosi. Na taj način govorimo o

afektivnim poremećajima (poremećaj osećanja), poremećaju ponašanja, poremećaju

nagona i slično.

43. NEUROZE

Neuroze spadaju u lakše i učestalije oblike mentalnih poremećaja. Najčešće su

simptomi neuroze vidljivi pri komunikaciji osobe sa drugima, jer tu često dolazi do

konflikata i ispada. Neurotični poremećaj ne donosi destrukciju ličnosti, niti nuţno

106

uništava postignuće neurotične osobe, ali značajno ometa njeno normalno, efikasno

ponašanje u odredjenim provokativnim ţivotnim okolnostima. Frojd je, na primer,

verovao da su svi ljudi do izvesne mere neurotizovani ali da postoje razlike u stepenu

izraţenosti neuroza – kod nekoga one zahvataju mali deo ličnosti, izazivaju slabije

emocije i mogu se zanemariti, dok kod nekoga zahvataju veći deo ličnosti i nose snaţnu

emocionalnu teţinu, čime smetaju osobi da uobičajeno fukcioniše u svakodnevnim

okolnostima.

Ponekad se neopravdano koristi izraz „neurotična osoba“, poreklom iz starije

psihologije. To podrazumeva uverenje da neka osoba moţe biti potpuno „zdrava“ ili

potpuno „neurotična“ i da ne postoje stepeni izmedju ova dva stanja. Danas se opravdano

koristi izraz „neurotična ponašanja“ ili „neurotični simptom“ koji zahvata samo jedan

segment ličnosti ali ne i ličnost u celini. Time se ukazuje na jednu bitnu odliku

neurotičnih poremećaja, a to je da oni ne zahvataju celovitu ličnost, ne odraţavaju se na

svaki trenutak njenog ţivota, sve što misli, čini, oseća, nego samo na ograničeni deo

funkcionisanja.

Frojd je objašnjavao neurozu kao unutrašnji sukob izmedju nepomirljivih zahteva

super-ega i ida. Dok id sadţi potrebe, nagone, impulse koji su pokretači ponašanja, super-

ego, kao stečena i dobijena struktura počinje da nas opterećuje krivicom, unutrašnjim

zabranama, kontrolom, procenjivanjem sebe i svojih postupaka, uporedjivanjem nas

samih sa zamišljenim idealima i slično. Sadrţaji iz ida bivaju odbačeni od super-ega kao

opasni, neprihvatljivi ili sramni. Pošto čovek nije svestan ove „unutrašnje svadje“ jer se

ona odvija na podsvesnom polju, u situacijama koje provociraju njegov konflikt, teţiće da

se ispoljava neurotičnim ponašanjem. Tako neurotično ponašanje spada u naš naivni

pokušaj da se zaštitimo od bolnih uvida na neadekvatan način. Na primer, osoba sa jakom

krivicom će uvek unapred da se pravda i oseća da je napadnuta, osoba koja nema

poverenja u ljude će teţiti da izabere takve ljude koji će da opravdaju njeno nepoverenje,

osoba koja se oseća odbačenom će u svakoj komunikaciji videti negativne elemente i

slično.

Načini na koje ljudi mogu da ispolje svoje neurotične simptome su otvoreni i

neograničeni, poneki put čak neobično maštoviti. To su načini na koje naša podsvest

nalazi izraza u svakodnevnom ţivotu i zato je svaki oblik neuroze ne samo izraz

107

patološkog, nego i kreacija za sebe. Bez poznavanja osobe i njene lične istorije, simbola,

verovanja, motiva, osećanja, teško moţemo da razumemo neurotične simptome.

Neki od oblika neurotičnih poremećaja su opsesije (osoba ima fiksaciju ili

vezanost za neki cilj i sve podreĎuje tome), kompulzivna ponašanja (ritualizovana, kruta

ponašanja od kojih osoba ne moţe da odstupi), poremećaji straha (anksioznost, napadi

panike), somatoformni poremećaji (pronalaţenje „bolesti“ u nekom delu tela bez ikakvog

organskog pokazatelja) i druge.

Na primer, osoba opterećena unutrašnjom krivicom moţe da se ispolji preteranim

pranjem i higijenom, osoba opterećena seksualnim konfliktom će svoje potisnute nagone

„videti“ u drugima, osoba koja ima osećaj inferiornosti će teţiti da se istakne u svakoj

situaciji i tako dalje.

44. PSIHOZE

Psihoze spadaju u teţe i redje oblike mentalnih poremećaja. Za razliku od neuroza

kod kojih osoba, iako je upala u poremećeno ponašanje, uspeva da očuva kontrolu i svest

o sebi, kod psihoza dolazi do poremećaja opaţanja realnosti. To se naziva distorzijom

(deformisanjem) realnosti. U tom stanju, osoba gubi osećaj za granicu izmedju sebe i

spoljašnjeg sveta, pa često pokazuje bizarna ponašanja, ili krši društvene konvencije i

norme, a da toga nije svesna.

Psihotični poremećaji zahvataju celokupno ponašanje ličnosti i zato su uočljivi za

sredinu u kojoj osoba ţivi.

Neki od najčešće proučavanih oblika su shizofrenija, manično-depresivna

psihoza, reaktivna psihoza i paranoidna psihoza. Shizofrenija spada u teţe oblike

poremećaja jer podrazumeva dublje cepanje i konfuziju svesti. U shizofrenoj epizodi

osoba nije u stanju da saobraća sa realnošću, ona ima ubedljive halucinacije koje ne moţe

da razlikuje od realnih dogadjaja. Dolazi do stapanja realnog i irealnog, svest o sebi se

menja. Tokom trajanja napada, veoma je teško ostvariti komunikaciju sa osobom. Na

sreću, periodi napada se smenjuju sa periodima u kojima osoba „dolazi sebi“ pa je tokom

tog perioda moguće izvoditi terapiju.

108

Manično- depresivnu psihozu odslikava postojanje faza kada je osoba prepuna

energije (manija), ne moţe da se smiri, stalno je u pokretu, nadiru joj ideje, puna je

inicijative, previše govori, svuda odlazi. Tokom manične faze, nije redak slučaj da se

osoba preterano kiti, stavlja previše detalja, ukrasa, boja, razgovara sama sa sobom jer

nije u stanju da ćuti. U sledećoj fazi nastupa suprotno stanje – osoba gubi interes,

energiju, postaje teško pokretna, ne reaguje na podsticaje, ponekad prestaje da govori, ne

uzima hranu, ne komunicira, ne vodi računa o higijeni i drugo. Ova faza (depresivna) je

kritično mesto kada se osoba oseća „na dnu“ i kada joj je potrebna posebna pomoć.

Reaktivna psihoza nije pravi i teţi oblik poremećaja, već nastaje kao vrsta

emocionalnog odgovora na neki realno teţak stresni doţivljaj. U osnovi poremećaja se

nalazi reakcija na osećajni šok. Sa proticanjem vremena, uz pomoć porodice, vršnjaka,

prijatelja ili terapeuta, osoba uspeva da prevazidje psihičku krizu i da se nikada više u nju

ne vrati. Ponekad, deca koja su bila izloţena teškim ratnim razaranjima i traumama

tokom raspada Jugoslavije, pokazivala su sklonost da prestanu da se igraju, prestanu da

govore, prestanu da uzimaju hranu ili spavaju. Iako po slici koja se stvara to podseća na

psihotični poremećaj, moţe se zapravo smatrati emocionalnom reakcijom na realno teške

ţivotne okolnosti. Iznenadna smrt bliske osobe se moţe nalaziti u osnovi ovog

poremećaja, nesposobnost da se osoba uhvati u koštac sa velikom količinom bola,

uslovljava povlačenje od drugih, iskrivljavanje realnosti i izlaţenje izvan

konvencionalnog ponašanja.

Paranoidna psihoza se karakteriše postojanjem izmaštanog „višeg znanja“, „svesti

o zaveri“, „spoznaji koja nije dostupna drugima“, „otkrivanja urote“ protiv osobe.

Paranoidna osoba iskreno veruje da zna bolje od drugih ljudi šta se dešava, bilo sa njom

ili u njenoj okolini. Ona moţe biti samo „oprezna“ pred opasnostima, ako je lakši oblik, a

moţe i naneti povrede drugima verujući da je napadnuta, ukoliko je naglašen oblik

paranoidnog poremećaja. Postoji čitava skala paranoidnog ponašanja. Za oblik psihoze je

karakteristično da osoba postaje potpuno neosetljiva na realnost – nije je moguće ubediti

realnim dokazima jer ona „zna“, „oseća“, „obaveštena je“ o nečemu što ne postoji.

Ne samo stručna literatura, već i knjiţevnost, poezija, dramska umetnost, filmska

umetnost, novine i javni mediji, prepuni su opisa psihički poremećenih osoba. Društvenoj

zajednici, ova grupa ljudi predstavlja se kao velika i realna opasnost. Kao odgovor,

109

zajednica preduzima niz kaznenih i kontrolnih mera kojima teţi da stavi pod kontrolu ili

izoluje ove ljude. Istina je da postoje pojedinci koji predstavljaju pretnju zajednici,

medjutim realno, teţina njihovih dela kao i broj, ne predstavlja nikakvu posebnu opasnost

u poredjenju sa globalnim zagrevanjem, zagadjenjem, uticajem genetski modifikovane

hrane ili osiromašenog uranijuma, čije je vreme poluraspadanja 10 000 godina. Isto tako,

moţe se primetiti na osnovu studija u Srbiji 2007 (Psihološke novine, struktura počinilaca

zločina), teške zločine sve češće čine osobe koje nisu prepoznate kao psihički

poremećene, nego kao osobe poremećenog sistema vrednosti (sociopatija). Moţe se

slobodno reći da stepen demokratičnosti društvene zajednice od najranijih oblika do

danas, moţe da se posmatra kroz tretman osoba koje odstupaju od normi, kao što kaţe

Artemidor „Sveci i ludaci oblače se u ţuto“ (Pongratz, Santner).

Afektivni poremećaj

Depresija je oblik poremećaja koji karakteriše odsustvo energije, pad aktiviteta i

gubitak motivacije. Osoba gubi interes za stvari oko sebe, druge ljude, sve joj predstavlja

napor, povlači se u sebe. Često prestaje da se kreće, zatvara se u sobu, leţi u krevetu

okrenuta prema zidu, ne oseća glad i ţeĎ. Depresija je u osnovi prikriven izraz tuge. Zbog

toga osoba stiče uverenje da ţivot ne vredi, da ona sama nema vrednosti kao ni ljudi oko

nje. Svakodnevni dogadjaji joj izgledaju bezvredni, napori uzaludni, ne prihvata podršku

i pohvalu od osoba oko sebe. Depresija ima tendenciju da samu sebe odrţava kroz sve

veću izolaciju. Osobi koja pati od depresije je moguće pomoći tako što će se podsticati da

se aktivira. U početku uz pomoć malih zaduţenja i zadataka koje moţe i ima snage da

obavi, a kasnije uključivanjem u sredine koje podrţavaju, pronalaţenjem interesa i

aktivnosti koje donose zadovoljstvo i slično.

Depresija je najčešći povod suicidu. Da bi osoba učinila zlo sebi (time i svojim

bliskim osobama) mora da se dogodi jaka lična kriza iz koje se ne vidi izlaz. Statistike

pokazuju da u svetu stepen samoubistava raste sa ekonomskim statusom zajednice –

najveći je u ekonomski visokorazvijenim sredinama kao što je Japan ili SAD. U kriznim

vremenima, uzrast na kome se pojavljuje suicidno ponašanje se spušta prema niţim

godištima. Dok je u vreme ekonomske stabilnosti najniţi uzrast bio 16 godina, sa

povećanjem društvene krize se spustio na 14 godina. Samoubilačke tendencije značajno

110

su češće kod ţena nego muškaraca, ali je broj uspešnih samoubistava značajno veći kod

muškaraca.

45. MENTALNA HIGIJENA I TERAPIJA

Koncept mentalnog zdravlja

Definicija mentalnog zdravlja ima nedostatk kao i definicija zdravlja uopšte –

negativna je, tačnije, definisana je preko onoga što nije a ne preko onoga što jeste. Dok se

zdravlje tela definiše kao odsustvo bolesti, mentalno zdravlje je opisano kao efikasnost u

mentalnom funkcionisanju u svakodnenim ţivotnim okolnostima. To znači da pri proceni

mentalnog zdravlja neke osobe obraćamo primarno paţnju na to kako se ona ponaša,

kakva osećanja ima, kakve motive i vrednosti, ukratko, da li je funkcionalna u svojim

ţivotnim ulogama, a to znači, da li je u stanju da ţivotne uloge razvija na kanstruktivan

način Ako osoba funkcioniše dovoljno efikasno da njeni ţivotni problemi ne iziskuju

profesionalne intervencije, govorimo o mentalno zdravoj osobi.

Ovo je praktična definicija zdravlja i ona ne zalazi u unutrašnja stanja osobe dok

god ona ne predje izvan socijalno zadatih margina. Svaka socijalna zajednica ima svoj set

ponašanja koja odgovaraju odredjenim ulogama – zna se, na primer, šta bi trebalo, šta

mora, a šta nikako ne sme da čini jedna majka, sveštenik, lekar, suprug i tako dalje.

Ukoliko osoba ne moţe da funkcioniše u svojim ţivotnim ulogama, govorimo o

mentalnom poremećaju.

Orijentacija na dinamske pravce

Mentalni poremećaji i teškoće su široka grupa različitih sadrţaja, koji se

klasifikuju na neuroze, psihoze, poremećaje i teškoće. Teškoće su najlakši oblik

mentalnih problema i najčešće se rešavaju savetovanjem. Savetovanje je postupak sličan

psihoterapiji ali različit u smislu što se bavi lakšim problemima, kod funkcionalnih osoba.

Savetovanje podrazumeva davanje podrške i razvijanje ţivotnih strategija rešavanja, i

moţe da ga vrši ne samo psihoterapeut, nego i savetnik (u nekim zemljama su savetnici

češći od terapeuta i zakonom obavezni na intervenciju u odredjenim okolnostima kao što

111

su razvodi, lične krize, profesionalne krize i drugo). U našoj zajednici tradicionalno ulogu

savetnika imale su osobe kao što su sveštenici, učitelji, lekari, stari ljudi, rodjaci i slično.

Sa nastupanjem profesionalizacije se uloga savetnika pridaje obučenim osobama, mada je

značaj ličnih savetnika i dalje ostao ogroman.

Vrste terapije

Postoji nekoliko uobičajenih postupaka kojima se organizuje i izvodi pomoć u

prevazilaţenju psihičkih teškoća i oboljenja. Stepen angaţmana i način rada, najpre

zavise od teţine problema – što je jači poremećaj, zahvaćen je veći deo ličnosti i time je

potreban radikalniji zahvat da bi se pomoglo. Kod najteţih oboljenja kao što su

psihotična, potrebno je upotrebiti što više sredstava – individualnu terapiju, porodičnu

terapiju, grupnu terapiju i medikamente.

Terapija medikametnima – iako spada u česte, posebno se neguje u

psihijatrijskom radu, treba naglasiti da medikamenti leče samo one psihičke poremećaje

koji su izazvani fizičkim uzrocima, što je manji procenat. Većina psihičkih oboljenja se

ne leči medikamentima, već oni samo ublaţavaju simptome poremećaja. Na primer, ako

neka osoba ima ponovljene pokušaje samoubistva, korisno je umiriti je lekovima do

granice do koje se uklanja opasnost od ispada. Ali za psihologa to nije kraj, nego početak

terapijskog rada, jer terapija počiva na promeni ličnosti koja mora biti svesna. Većina

medikamenata ima simpotmatsko delovanje i po prestanku uzimanja, aktiviraju se isti oni

problemi koji su bili prekriveni delovanjem leka.

Individualna psihoterapija – podrazumeva postupak uspostavljanja odnosa klijent

– terapeut, u kome se kroz dijadno gradjenje odnosa aktiviraju, prepoznaju i raspliću

osnove ličnog problema. Ovaj individualni oblik rada je poznat odavno, iako je u ţiţu

javnosti dospeo tek Frojdovim radom. Postoji razgranato polje psihoterapijskog rada od

kojih su najpoznatiji pristupi – psihoanalitički, humanistički, kognitivni, bihejvioralni i

niz drugih koji spadaju u mešavine postojećih. Suština terapije je uverenje da će klijent

kroz niz razgovora, analiza i suočavanja, uspeti da sagleda sebe, svoje probleme i

osećanja i time rekonstruiše svoj ţivot na efikasniji način.

Porodična terapija – podrazumeva da u procesu lečenja učestvuje čitava porodica.

Ovaj pristup ima osnova u nalazima da je koren psihičkog poremećaja uvek poreklom iz

112

bliskih porodičnih odnosa, posebno odnosa sa roditeljima. Zato terapija, ukoliko teţi da

bude efikasna, mora da promeni čitav porodični sklop odnosa, a ne samo jednu osobu.

Porodična terapija počiva na nalazu kliničke psihologije da se „odelo cepa po šavovima“,

tj. porodica je dinamična celina u kojoj se razboli ne onaj koji je najviše poremećen, nego

onaj koji je emocionalno najslabiji. Lečenje najslabijeg člana bez lečenje celine koja ga je

proizvela, ne daje nuţno dobre rezultate. Rad sa porodicom je značajno efikasniji oblik

rada iako ga nije uvek lako izvoditi, već i zbog činjenice da porodica u kojoj se radja

patologija, nejčešće ni sama nije u stanju da se sa tim suoči, pa odbaci svog obolelog

člana kao da je on „strano telo“ u njoj.

Grupna terapija – je oblik rada u kome se grupa formira u cilju medjusobnog

pomaganja, podrške i promene. Grupa ima svog terapeuta čija je uloga manje direktivna i

više demokratična nego u individualnoj terapiji. Idealno je ako ovaj oblik terapije moţe

da se kombinuje sa ostalim oblicima. Poznato je da je čovek veoma osetljiv na druge

ljude (setimo se Ašovog ogleda gde je troje očevidaca dovoljno da osobu „ubedi“ da je

kraća linija duţa). Grupa terapija ima za cilj da kroz razvoj odnosa izmedju članova i

podršku njihovom medjusobnom radu, dovede do pozitivne promene ličnosti. Česta je

praksa da se grupe formiraju prema zajedničkom problemu – alkoholičari, narkomani,

suicidne osobe, osobe sa poremećajima ponašanja i slično. Savremena praksa pokazuje

da su najefikasnije mešovite grupe koje nisu birane po principu zajedničkog problema, jer

raznolikost osoba doprinosi bogatijem sadrţaju rada (Newman, LD).