Psihologija pamćenja i mišljenja

5/27/2018 Psihologija pam enja i mi ljenja

1/49

1. Pojam i razumevanje uenja i pamenja; klasifikacija procesa pamenja (1 - 6str)Ovi fenomeni oduvek zanimali ljude. Ebinghaus - pokazao da se mogu eksperimentalno istraivati; imao jednogispitanika-sebe i vebao na vetakom materijalu pod pojednostavljenim i kontrolisanim uslovima. Golton- bavio seistraivanjem pam!enja" uglavnom opserva#ijom" u realnim uslovima . Najser - kritikuje tradi#ionalni $bing%ausovpristup"istakao potrebu za ekolokom validno!u" istraivanjem u stvarnom svetu.&alja odvojeno definisati pojmove pam!enja i memorije. 'emorijom se oznaava strukturalni aspekt funk#ijepam!enja npr. '" '..." dok se terminom pam!enje oznaavaju pro#esi koji deluju nad memorijskim sistemom npr.zapam!ivanje" prise!anje... i omogu!avaju ono to se u #elini gledano naziva sanzajnom funk#ijom ljudskog

pam!ena. *pak ova di%otomija nije naelna. +a tako pro#es pam!enja obu%vata pro#es zapam!ivanja koji se moeizjednaiti za pro#esom uenja" zatim pro#es prise!anja radi prepoznavanja ili reproduk#ije" sa njim ekvivalentanpro#es voljnog izvlaenja i autobiografskog se!anja kao poseban vid voljnog izvlaeja. ,vid u znaaj pam!enja dobijase analizom pa#ijenata problema pa#ijenata kojima je pam!enje narueno usled povrede npr. .&ering (ne se!a senieg to se nije desilo do nekoliko minuta pre-retrogradna" ne pamti nove info-anterogradna" pamti malo i svogdosadanjeg ivota-narueno autobiografsko" opta znanja naruena semantika naruena" ali ouvana mizikasposobnost-pro#eduralne ok )+odela pro#esa pam!enja/(0utobiografsko pam!enje po%ranjena sva lina iskustva koja sainjavaju osobu kao linost)(emantika memorija opta znanja o svetu koja su neop%odna za snalaenje u tom svetu),enje pro#es koji se odnosi na registrovanje i po%ranjivanje informa#ija$volu#ija je razvila dve iroke strategije sloenog ponaanja. 2edno su ponaanja za koja su sve informa#ije

po%ranjene u genetskom kodu sa minimalnim za%tevima za modifika#iju. rugo su organizmi koji su sposobni da uei da svoje ponaanje prilagode za%tevima sredine.3aboravljanje nebitne ili predvidljive info se gube ili postaju nedostupne u svom originalnom obliku; ublaavapatnju i bol.adna memorija je zajedniki naziv za skup sistema koji operie u kratkotonom trajanju info i ima veliku ulogu upro#esima rezonovanja" uenja i razumevanja jezika i razlikuje se od oni% na kojima poiva dugorona memorija.*zvlaenje jednako je vano kao i uspeno uenje" neop%odan je pristup informa#iji u svako doba

2. Zakoni principi teorije i modeli u psy pamenja4auka pokuava da razume i oslika prirodu i da to izrazi na dosledan nain pomo!u zakona, principa, teorija imodela. 5akve kon#eptualiza#ije ( modele ) podvrgava empirijskoj proveri kako bi se proverilo da li su verodostojni ikada se primene na novu situa#iju; eksperiment je glavni metod u tome" gde eksperimentator kontrolie ili odstranjuje

uti#aj mnogi% faktora. rugi metod je opserva#ija.Zakoni I principi opisuju ono to ve znamo, a teorije I modeli su sredstva za dalje saznavanje.3akoni opisi pravilnosti koje se pojavljuju u velikom broju opserva#ija" pre sazetak podataka nego nji%ovaobjasnjenja; &eberov zakon/ odnos ja#ine * disktriminativnosti drazi. ikov zakon/ veza vremena izbora jedne odnekoliko ponudjeni% alternative-za%tevnost zadatka sortitanja raste linearno sa brojem altenativa. 7itov zakon/ odnosudaljenosti i pre#iznosti sa brzinom pokreta+rin#ipi - npr. +rin#ip spe#ifinog kodovanja i dubine obrade. 4eto moe biti dobar prin#ip a loa teorija.5eorije i modeli su pokusaj da se predstave pro#esi u pozadini odredjenog fenomena ili oblasti" s tim sto teorije imajusire * ve#e ambi#ije; mogu se posmatrati mape koje nude saetak onoga to znamo i po tome su slini sa 3 i +" ali idukorak dalje i pruaju mesta za nova saznanja; jedina razlika izme8u teorija i mofela je to modeli podrazumevanjumanje ambi#ioznije namere. 3a modele posebno bitna upotreba raunara to su analogije koje se menjaju sa

promenama i razvojem te%golofgije; arl +oper/ sustina dobre nau#ne teorije je njena opovrgljivost. ( 9edli se neslae-pre je preformulisanje nego odba#ivanje" smatra da je pogled na nauku eklektian).

!."#$#%& '()& *(+(- ( #/'#+(0 (3#$4(* (3-$# '#'((54- -(&)-. ::-:.? @A B?CAD E=FGH


2/49

]G@A RGD? C?FITI CI @A PLA=U?CH? P?HIQI[A P?R?WID? FI


3/49

kodu ne na semantikom tj. lekikom. Ovaj material nekako dolazi do 7 skladista u kojem se #uva fonoloska" ali ne *semanti#ka informa#ija.$+ ometaju#i materijal su brojevi" re#i od isti% fonema kao * brojevi" dvoslozne re#i fonoloski razli#ite" kontrolatisina. 4ajve#e smetnje su napravile jednoslozne re#i sa istim fonoloskim karakteristikama * brojevi" a dvosloznenesto manje. akle" 7 deluje fonoloski" ali ne * leksi#ki.4a momentalno prise#anje deluje govor na koji se ne obra#a paznja" ali ne * buka" ak ni kada po ritmu * intenzitetuli#i na govor 5ako8e" ustanovljeno je da vokalna muzika ima iste efekte kao govor na koji se ne obra!a panja" i to bezobzira na anr. *nstrumentalna muzika ima sline efekte ali malo slabije. *ntenzitet govora nije bitan" potrebno je samo

da se #uje da bi bilo efekta. akle" kada je materijal makar malo smislen i pobu8uje panju ispitanika onda imaometanja.

G. =>-'# 3HC&4- -5& & 0HB-0&)# #&'H$#&)-. :-.?


4/49

. Povezivanje sadrJaja u jedinice orFanizovanja i fonoloka petlja(-6str)ipoteza o 7+ kae da raspon pam!enja zavisi od brzine presliavanja i priblino je jednak broju stavki koje se moguizgovoriti za sekunde raspon pam!enja je u funk#iji vremena potrebnog za artikula#iju.ajmon %ipoteza o povezivanju sadraja u jedini#e organizovanja$p1. Feng 8aj9on" postoje li razlike u reproduk#iji tri vrste pisanog materijala (karakteri" radikali" rei) ukineskom koje se razlikuju po trajanju izgovora{ ezultati u skladu sa %ipotezom o 7+ (ne sa 'ilerovim arobnimbrojem" po njemu ne bi trebalo da bude razlike" jer su u pitanju poznate jedini#e organizovanja)" najbolje se pamtejednosloni karakteri" pa dvoslone rei" pa radikali; dodatna eviden#ija su intruzione greke od koji% polovinu ine

%omofoni (rei koje se razliito piu a isto izgovaraju) raspon za %omofone je bio manji i od raspona za radikale.$p Feng 8aj9on*sa stavkama kineskog koje se razlikuju po broju slogova; nije ustanovljen ni konstantan brojslogova ni konstantan broj jedini#a organizovanja ali je ustanovljeno da se slogovi u okviru jedini#a organizovanjaizgovaraju bre nego odvojeni slogovi; dakle/ raspon ne zavisi ni od jedini#a organizovanja ni od broja slogova" ve!od brzine presliavanja koja zavisi od 1) vremena potrebnog za uvo8enje svake od jedini#a organizovanja" ) vremenaza artikula#iju svakog sloga nakon prvog u okviru jedini#e organizovanja" ) prosene veliine jedini#e organizovanjaizraene brojem slogova|

K. L(4($(?'# B-M#, H5-/- 3# 0- 5 & #%H-+#/- )-%&'#.,#enje da se #itape#ifi#ni problem u#enja #itanja" uprkos normalnom *}-u i podrs#i.*maju smanjen raspon i rade lose sve s fonoloskim svojstvima (da li se rimuju" brisanje prve foneme).

,#enjem #itanja se pove#ava fonoloska svesnost i raspon pam!enja koji su povezani sa uspenim itanjem.Odrasli koji ne znaju da #itaju tek kada to nau#e popravljaju fonolosku svesnost. 7+ i #itanje su povezani i ure#ipronom odnosu.azumevanje jezika (uti#aj skladita" lark" studentkinja" +&" 59)7+ razvila se u evolu#iju radi proizvodjenja i razumevanja govora. $+ lark i lark/ razumevanje re#eni#a za%tevada #ela re#eni#a mora biti zadrzana u nekom privremenom skladistu dok traje njena obrada" da se skladiti da bi serazumela. 0li +.&.(ote!ena auditivna '" raspon pam!enja : #ifre" mogla je da ita ali je imala teko!e sapseudoreima" dakle rei je uila napamet) ovaj sluaj prua dodatnu podrku da je ouvano ' neop%odno za uenjeitanja ali ne i za razumevanje.$+ 9atervort" kembel i %auard/ razumevanje jezika ne zavisi od kapa#iteta '/ studentkinja sa smanjenimrasponom (:) #itanja kao da ima fonolosku disleksiju. e#i #ita normalno" ali nere#i jako tesko. ,#ila je re#i napamet.3na#i da je ' bitna za u#enje #itanja" ali ne i za razumevanje govora. *pak" ova devojka nije bas dobar primer" jer

koristi druga#iju strategiju za razumevanje govora" kod nje nema 0rtikula#ione supresije ( tu je bolja od kontrolnegrupe )" spe#ifine neuroanatomske karkteristikea i njen raspon nije bas mali.&alar i bedli/ +.&. raspon stavke" a za re#eni#u od 6 re#i. 2ednostavne je dobro razumela i brzo odgovarala" ali saduzim gde je redosled re#i bio presudan je imala problem" a kada bi bile smanjene opet je sve bilo ok. 7onoloskoskladiste je bitno" ali samo ako je materijal naro#ito slozen i za%tevan. *pak njeno 7 nije bilo skroz unisteno" donekleje bilo funk#ionalno|

5.9. matematiar koji je posle napada epilepsie imao losa '" i loe neposredno pam!enje raspon " re#eni#e re#i"*} dobar. to je re#eni#a duza" u#inak je opadao. ada su mu date odstampane re#eni#e" poboljsao se u#inak" alidaleko ispod idealnog. e#eni#e od 6 re#i ok mogao je da i% neposredno verifikuje" ali sa dodatim pridevima iprilozima na nivou slu#ajnosti. qlavni faktor koji je doveo do pada uinka bilo je pove!ano optere!enje memorije

ontrolni artikula#ioni pro#es ne zavisi od govorne muskulature.7aktor duine rei i gramatike sloenosti su konfundirani.

N. L(4($(?'# B-M#, >(4($(?'( H5-/- %# 3HC& (' & H0+#)#/- -54&'#. 66-6.HI A=ALF?D G ~ACDG G


5/49

?C Z?CGHI `IF G FICI


6/49

- Ovaj sistem koristi se za mnemote%nike vizuopredstavljanja (9ruksove ometa pra!enje kada koristevizuopredstavljanje)" ali nije odgovoran za efekat zamislivosti koji karakteristi#an za ' (konkretne se boljepamte jer su bogatije reprezentovane" a obe vrste rei pra!enje jedako ometa)

- istem nije ni vizuelan ni spa#ijalan ve# je visedimenzionalan ili je mozda podvojen po ovim dimenzijama.4alazi na zivotinjama- komponente za sare i 50 i mesto u prostoru" q$.

12. V0&S(>&%&($(?'- 0H3&)- +&%H(0B#&)#$4- #&- .


7/49

3a tre!e/ 4a kraju su im dali 1 nizova od 1 #ifara i za svaki niz po se# za u#enje pa koliko se se!aju. 4ista nisuuradili" poslednji niz je nau#io samo jedan i to poslednji niz" a jedan nije nau#io ni poslednji niz. 3na#i" u#inak im nezavisi od '" ve# od reprezenta#ije sa#uvani% u &'" komponenti '.

15 V#C/# & -4#$4& &%+?&$#; H5&4#' H 3+()& %#3# & ^_ K`QKK 0.y`GHIF ?CLASAHGB TICINGBI R?CL?


8/49

proaktivna interferen#ija (stare navike ometaju novo uenje)Objanjenje ovoga 4*2$ povla!ena priroda vokalnog odgovora pa ona zato ne interferie" ovo potvr8uju primeripijaniste" daktilografkinje" uvebavanje naivni% ispitanika telefoniranje i vonja. 3akljiuak" stepen interferecijeodreen stepenom nauenosti zadatka|4eki nalazi naglaavaju to da do interferen#ije neminovno mora do!i.0 nije dovoljna da objasni delovanje #entralnog izvrio#a.

1. b&0-*%-'H&+4& 0&43(E 0&B(#($(*&)# & H#5-/- H -&4 U&0-# %# 4#3*$-3#/-

B((AH B#C/- (*)isegzekutivni sindrom nastaje kao posledi#a oste#enja frontalnog reznja. ti%i% zona qoldstajn izvor ovog apstraktnogponasanja; poreme#ena paznja" podloznost ometanju" tesko#e u sagledavanju #ele sitau#ije" rade se rutinski poslovi" alise ne mogu nau#iti nove vestine. elis planiranje" organizovanje" kontrola- ako se ostete" osteti#e i 4+. u#inak u dvazadatka je los" ako se ostete 7r. efi#it na kognitivnom i ponasajnom planu persevera#ija" otezana ini#ija#ijaaktivnosti" upotrebno ponasanje" drasti#no smanjena verbalna fluentnost uz o#uvanu semanti#ku memoriju/- &iskonsin test sortiranja karata najozbiljnije ometen test (s%vataju prvo pravilo" ali ne mogu da odstupe od njega)-perseveracijafiksirani na neki zadatak i tesko odstupaju od rutine-verbalna fluentnost ( setite se sto vise pripadnika odredjene kategorije mogu samo do : po min" a normalno je 1"iako semanti#ka memorija nije oste#ena" #esto krse pravila i uba#iju ono #emu tu nije mesto ili se ponavljaju;objanjenje nije u nepostojanju ti% rei nego u nepostojanju preuenog programa jer moraju sami da smislestrategiju;amnezini ove zadatke rade kako treba pa znai da ne zavisi u pam!enj)

- teko!e u ini#iranju" nekad ne mogu da zapo#nu govor" a nekada kada nesto po#nu ne mogu da se zaustave 4+ jeoste#en i i zgubljene su sposobnosti prekidanja i promene aktivnosti. 0ko radi nesto jako poznato sistem postajeinertan ili nekad sve moze da im odvu#e paznjuupotre8no ponasanje" grabe sve sto stignu i rade stim sta god %o#e.

1. Y$(*- -4#$4(* &%+?&(# H '(*4&&)&E ^_ & &*#/- ?#S#; (B0-* B& 5/H -1.Z@ I?>XI DG GZLI[A WIUI TIQG


9/49

sobom (mada su tad bolji sa odgovorima 40 OO&40 +*50420) nije iskljuivo zbog razlike u dugoronompam!enju|$p ^u2hiloQa" da kau da li su se odre8ene reeni#e pojavile u tekstu; dve grupe jednako uspene sa reeni#amakoji% zaista ima u tekstu ali prave drugaije greke sa reeni#ama koji% nema - dobri biraju nepostoje!e reeni#e kojesadre valjan zakljuak" a loi sa netanim zakljukomdobri itai pamte sutinu" a nije ustanovljeno da su bolji udoslovnom pam!enju (to upu!uje da nema razlike u kori!enju artikula#ione petlje" a i efekat duine rei je priblianto znai da koriste artikula#ionu petlju na uobiajen nain).2o jedan eksperiment je pokazao da je tenden#ija da raspon radne memoruje bude bolji kod dobri% nego kod loi%

itaa kao i da razlike izme8u glupa rastu sa porastom broja grupa brojeva (zadatak raspona radne memorijeanemanove i arpentnerove ali kao materijal nizovi brojeva)$p ^u2hiloQa" kada bi informa#ija koja je razreavala dilemu data momentalno" nema razlike izme8u grupa dobri%i loi% itaa" ali kada je bilo umetnuto nekoliko reeni#a grupa loi% itaa je sa mnogo manjom verovatno!om bila ustanju da da odgovaraju!e objanjenje dakle razlika je u '" a poto nije u potinjenim sistemima" bi!e da je *odgovoran|

2. Y$(*# B#C/-, (&+#&)- & 4#-- 3# 0- H5& H B#A-/H.Paznja i ucenje0rgumenti koji govore u prilog tome da ima uenja u snu, snu u#i se uglavnom u kratkim periodima budnosti" a kad je za vreme sna bilo ga je veoma malo i po pravilu nije gabilo mogu!e ustanoviti u svim fazama spavanja. a ima sna to bi znailo da panja nije nuna.

Glu2sberg i 5auen pokazali da se info sa nepra#enog kanala #uva samo se# posle #ega nestaje iako se ponovimnogo puta.eljenje panje" eksperiment ardok slusali su listu nepovezani% re#i rade#i uporedo zadatak sortiranja karata( varirana slozenost a time i ulagana paznja; ikov zakon" za%tevnost zadatka sortiranja raste uporedo sa brojemkategorjia ). *znos prise!anja sistematski opada kako broj kategorija za sortiranje raste" sto je vise paznje trebalo zakarte manje se u#ilo. O#itava se re#en#ija sto je jedino odstupanje. obustan nalaz" vazi za razne materijale.va izuzetka od generaliza#ije da je panja neop%odna za zapam!ivanje jesu nalazi koji govore o postojanjusubliminalne per#ep#ije ('arsel ispitanik moze biti pod uti#ajem info za koju nije ni svestan da ju je opazio). retkose prikaze %leb ili papir" to olakava kasnije prepoznavanje maskiranog butera. 'e8utim problemi koji se javljajujesu kako se ue novi sadraji" zatim pitanje praga svesnosti i slabi efekti. * nalazi koji govore o mogu!nosti uenjapod anestezijom/04$5$3*20 evinson simulirao razgovor o problemu za vreme opera#ije i to je imalo uznemiruju#e efekte na

pa#ijenta kasnije. rugi su pustili re#i i reproduk#ija je bila slaba ali su rezultati testa prepoznavanja pokazali da jebilo zapam!ivanja. , jednom eksperimentu je pokazano da su oni ispitani#i koji su dobili instruk#iju da povuku svojeui ako su primili poruku imaju tenden#iju da povlae svoji ui e!e3akljuak/ ne ui se novo" pitanje praga svesnosti" uenje vrlo slabo-uenje za9teva paJnjugloFa motivacije- ,tie na spremnost da se obrati panja" ne i na kompletan uinak (4ilson - grupa studenata koja je dobilanova# za slobodno prise#anje nije imala bolji u#inak).- 'otiva#ija imala ulogu u zapam!ivanju kada je jaka i kada je u pitanju prospektivno pam!enjeWamera da se uci (bitnije kako !e biti obra8en nego zato tako) 'endler " spil karata sa re#ima na njima 1. dasortiraju karte po kategorijama " da zapamte re#i" . da sortiraju i zapamte" :. ei u kolone - +rve tri grupe su imaleisti u#inak" samo :. slabiji| lju#no za u#enje je semanti#ko organizovanje" posvetiti se zadatku iz bilo kog razloga.

5ako8e" neke karakteristike okruzenja bivaju automatski po%ranjene loka#ija" frekven#ije dogadjaja" a bez namere ito je dosledan dokaz kroz starost i individualne razlike.

1. h($&5&4# +-C@#/# H )-34( 3#4H, 3HC&4- B-&(3# &%-H B('H?#)# H5-/# B#A-/-11-111._' =`@ < %"# "~ACDG G GRALBIH


10/49

HA?PU?CHGU TI


11/49

CI @A P?HIQI[A P?R?WID? `GHIF.xCQ?LC - @ACH?


12/49

. da pro#es sa vezbanjem biva brzi.

. ='0B-&-4#$4# &0#C&+#/# (*#4&%(+#/# #-&)#$#. 1-1. =LGe1taltisti/2a trai3ija$fekat 7on estorf ispitani#ima prikazao tro#ifreni broj me8u besmislenim slogovima i utvrdio da se pravi manjegreaka pri prise!anju atipine stavke. On je ovo uporedio sa efektom figure na pozadini. asnije je ovaj efekatprimenjen na potanskom kodu u 9ritaniji (meavina slova i brojeva)" kada je brojka stavljena neposredno nakonsredine niza" a to je mesto gde se naje!e grei sa brojevima.

d/enje 4ute9 uQianjadaje trajnije efekte antona je ispitani#ima dao niz brojeva koji je trebalo da naue" jednugrupu o%rabrio da trai prin#ip" drugu nije. Odma% nakon toga obe grupe jednako uspene" posle tri nedelje boljareproduk#ija gde je uenje bilo uz instruk#iju.5ri vrste nalaza koji pokazuju da je organizovanje bitno/1. Xa21e se 4a9ti organiYoQan 9aterijaliz prikazivao tri grupe rei (sve rei jako aso#irane sa prvom" slabije aso#irane rei i rei koje nisu aso#irane).eproduk#ija je bila najve!a za najvie aso#irane rei.9ousfild spisak od 6 nepovezani% rei ili spisak od 6 rei koje se mogu klasifikovati u : kategorije. eproduk#ijabolja za drugi spisak" a pokazala se i tenden#ija formiranja klastera rei iz iste kategorije5alving vie se reprodukuje ako se ispitani#ima ponude nazivi kategorija" nego kad sa slobodno prise!aju.9ouer i lark ispitani#i bolji i kada im se prikae %ijerar%ijski semantiko organizovan materijal" nego kada nijeorganizovan" organizovanje u matri#ama tako8e moe biti uspeno

2. 8ubje2tiQno organiYoQanje*spitani#i nastoje da nametnu nekakav vlastiti poredak kada dobiju sluajno odabran materijal.5alving ispitani#ima iz pokuaja u pokuaj pokazuje iste rei" razliitim redosledom" a oni se prise!aju svestereotipnijim i stereotipnijim redosledom+rimeri nametanja strukture/ konstela#ije zvezda" ostrva.li i ejvidson aboridinska de#a vizuelno koduju zato su bolja u smetanju u matri#u objekata (prirodni%). 4akonobuke i o%rabrenja vizuelnom kodovanju" razlika izme8u aboridinske i gradske se gubi*pak" ponekad se snalaenje 0boridina oslanja na verbalni kod. +rimer muzike fraze koja postaje prostorna mapainije pesme3. Pnstru23ije a se organiYuje 4obolj1aQaju u/enje'endler" uz uputstvo da se organizuje (nenamerno uenje) ispitani#i su jednako dobri kao oni koji su trebali da naue.

5e%nike zavise od vrste materijala" a neke su/ semantika kategoriza#ija" serija#ija (kada se stavke iz pokuaja u pokuaj isto prikazuju ako se reprodukuju ('endler)" na pr. azbuka"najmanje anse da se neto ispusti)" vizuelno predstavljanje (zamiljanje objekata u interak#iji)

2K. nemote9nike vizuelno predstavljanje teatri se!anja u starom imu smislene asocijacije viktorijansko doba rima i ritam ela8orativne mnemote9nike

ovde navedene spadaju u grupu koja se zasniva na boga!enju materijala" naredne su na redukovanju materijala mnemote9nike koje poivaju na redukovanom kodovanju eksterna pomaFala&izuelno predstavljanje se zasniva na metodi aso#ija#ije"zamiljanju re#imo na zamiljanju interak#ije dva objektakaja treba zapamtiti; kritika je da ovakvo predstavljanje za%teva memorisanje velike koliie nepotrebni% info;primenjivano jo u imu u teatrima se!anja" zamiljaju prostorije u kojima se mogu na!i delovi oratorovog govora.mislene(verbalne) aso#ija#ije su bile aktuelne u &iktorijansko doba jer su manje podse!ale na opsenost; npr.%ijerar%ijsko stablo od apstraktni% pojmova pa nanie (ejmus) ili povezivanje slova iz rei reeni#e radi pam!enjedatuma (ejstings" str 1:). ima i ritam" primer su bardovi i guslari; brzo smiljaju pesme verovatno uklapaju!i je uneku emu" prozodija i znaenje bivaju sauvani. 'nemotenike na elaborisanom kodovanju" materijal se elaborie dabi se zapamtio i to tako to se povezuje sa neim ve! poznatim npr. rei zakaaljke ili ep. vini9ele#a" uenjeznaenja apstraktni% rei i nji%ovi% sinonima-zamiljanje veveri#e kako izvodi skaradneops#ene pokrete" povezivanjeoblika slova sa zvuanjem-zmija-s). 'nemote%nike zasnovane na redukovanju npr. pam!enje akronima" prednost jeto se ponavljanje izvodi brzo. poljna pomagala vie se koriste posebno kod stariji%" npr. belenik" kalendar"rokovnik.

2N. V&4&B& & '(4'-4& B(*#& %# B(@(M?#/- B#A-/#. X 1!` 162


13/49

+rin#ipi/ prvo treba materijal i situa#ija treba da budu takvi da poboljsaju pam#enje" a drugo da se ljudi podu#evestinama koje #e pomo#i pam#enju. ako poboljstati pam#enje uputstva koje daju lekari{ ej/ pa#ijenti zaborave onoga sto im kaze lekar" postoji visoka korela#ija zadovoljstva lekarom irazumevanja uputstva koje on daje" informa#ije od lekara smanjuju neop%odnu dozu analgetika i smanjuju tokoporavka. +rvo treba dati vazne i upadljive elemente.koristiti poznate prin#ipe iz teorije pam#enja" a to su efetakprima#ije i semanti#ka kategoriza#ija. 9redso" ej i insi dati spe#ifi#ne" a ne opste savete. 'ek $von i 'un baterija mnemote%ni#ki% vestina za podsti#anje pam#enja stariji%

- *mena predstavljanje" aso#iranje" ponavljanje (te%nika presliavanja sa sve duim intervalima pauze izme8uponavljanja)" primovanje

- ogovori spoljna pomagala- utinski zada#i spoljna pomagala ili da se jedan zadatak uvek obavlja u isto vreme- +rostorna orijenta#ija vizuelno i verbalno kodovanje" oznake" mape

- o#iranje objekata odlaganje na mesta koja su u vezi sa nji%ovom funk#ijom*spitani#i od 6 godina na kursu dolo je do znaajnog poboljanja u pro#enama efikasnosti pam!enja li#a i imena"dogovora" rutinski% zadataka i u prostornoj orijenta#iji" a nema uspe%a u lo#iranju stvari" kon#entra#iji" kao ni u :oblasti iz koji% nije dobijena poduka.

. =@&4*S#H0(+# '&+# %#@(#+M#/# & (30HB#/# (3 /-. 16 16.strEbinghausoQa 2riQa$ksperimentisao sam na sebi. ,io spiskove od 1 slogova sve dok nije mogao da i% dva puta izte#ituje bez greke" pase retestirao. *ntenzitet zaboravljanja je merio brojem pokuaja koji su bili neop%odni za ponovno uenje (metodutede). ,oio je da je zaboravljanje nelinearno" prvo je brzo" a posle se usporava (logaritamska funk#ija)P9ena i li3a9a%rik ispitivao je se!anje imena drugova i drugari#a sa maturske slike. 3akljuio je da je zaboravljanje linearnokad se prikae na logaritamskoj skali" me8utim" postoji jasan pad nakon godina. 'e8utim ne zna se da li ej tajefekat posledi#a zaboravljanja ili starosti. 3ato je sproveo istraivanje pam!enja imena i li#a studenta. *spitivao jemlade" sredovene i stare nastavnike. 4ajstariji nastavni#i nisu pokazali loije rezultate u odnosu na mla8e" todokazuje da starosti ispitanika nije bila presudna za pad u pret%odnoj studiji.8trani jeYi29a%rik ispitivao reten#iju jezika u periodu od mgodina. obio da je zaboravljanje brzo u poetku pa spora stopa

zaboravljanja" a onda tenden#ija porasta nakon :" godina. 7aktor poenog nivoa nauenosti zadrava svoj znaajpa je razlika u koliini nauenog u mladom dobu pokazana i sa :- godina. 3animljivo je da je znanje sauvano iako nije kori!eno.8lofene Qe1tineramatino odsustvo zaboravljanja kod kontinuirani% vetina (na pr. tudija 7lajmana i +arkera" gde su ispitani#iobuavani u vonji aviona" pa ispitani nakon 1 i god" do zaboravljanja je dolo u vrlo maloj meri). od diskretni%vetina je zaboravljanje jae (+r. $ksperiment 9edlija i ibermana sa potarima" kada su kasnije ispitivani bili susporiji" $+ qlendona i 'ek ena sa reanima#ijom ispitani#i obueni na tom polju" kasnije ponovo testirani"preivljavanje lutke palo sa 1" na 1 ). Ovakve vetine je potrebno stalno obnavljati.utobiogra0s2i ogaajiintonova eksperimentisala na sebi" svakodnevno zapisivala po dva doga8aja" a onda je nakon nekog vremenasluajno birala doga8aje i pokuavala da rekonstruie datum" a kada nije uspevala da se u potpunosti seti onda je taj

doga8aj iskljuen iz uzorka. 7unk#ija je skoro linearna sa nagibom od gubitka godinje. Ograda/ pret%odneprovere su znaajan faktor koji doprinosi reten#iji.

!1. [eorija o propadanju traFa+retpostavka je da se tragovi troe tokom vremena" ono to se zadri trpi sve jae promene (zastupnik $bing%aus).+rim#ip ispitivanja je ispitati ima li razlike u zapam!enom ako je tokom pauze bilo aktivnosti ili ne. +roblem ipak tase podrazumeva pod aktivnostima.3a ovu %ipotezu ep sa bubavabama 'ajnemi i alenba%/ zaboravljanje je bilo intenzivnije kod oni% koje su bileaktivne od oni% koje su bile u svojim konusima" dakle aktivnost je znaajna varijabla; me8utim/ i neaktivne ipakzaboravljaju" kod neaktivni% su svi metabolitiki pro#esi usporeni pa i propadanje traga.efinitivno" umetnuta aktivnost dramatino pove!ava zaboravljanje.enkins i alenba% uili serij od 1 besmisleni% slogova do perfek#ije pa ispitano prise!anje posle 1" " : ili sati

tokom koji% su ili spavali ili bili budni. an umanjuje interferiu!u aktivnost" ali razlikuje se doba dana za ispitivanjekod razliiti% ispitanika kada se ovo iskontrolie efekat je umanjen.oki i sar ako je san toku dana nda on ne smanjuje stopu zaboravljanja.*ma uti#aj i #irkardijalna #irkula#ija neuro%emijski% supstan#i (koji se izluuju samo no!u).olmenova san dovodi do bolje reten#ije onda kada neposredno sledi uenje.&aan je zbog svoje uloge u poetnoj konsolida#ij traga a ne zbog toga to spreava pojavu interferen#ije.


14/49

$vans oblik preprogramiranja katalogizovanja sadraja od pret%odnog dana$mpson i lark depriva#ija sna u u $' fazi dovodi do umanjene reten#ije narednog danaement ima i optije stresogene efekte$kstrand depriva#ija $' sna ne utie na reten#iju,tie i vreme bu8enja (bolja je reten#ija kada je ponavljano nakon $' sna nego nakon dubokog sna)" tako8e" utie ivrsta materijala tj. mislenost.

!2. -(&)# &4->--4&)-; -(#'&+4# &4->--4&)#. X 1`N 1K2

*nterferisu#i (umetnuti) materijal ometa reten#iju.stepen interferen#ije raste kako raste sli#nost umetnutog i materijalakoga je trebalo nau#iti. 'ek qo i 'ek onalds %ipoteza o interferen#iji moze opstati samo u slabom obliku. 'anipulisaliinterferen#ijom variraju#i sli#nost materijala koji treba da se nau#i i interferisu#e aktivnosti. ,#ili 1 prideva doperfek#ije" zatim 1 min u odmoru ili u#enje novog materijala u razli#itom stepenu sli#nosti pridevima sa prve liste.li#nost raste" a koli#ina nau#enog opada" ali je takodje i u odmoru doslo do zaboravljanja. (:" od 1). ozaboravljanja dolazi i tokom perioda odmora. er" obinson" 'ek qo u#enje je formiranje aso#ija#ija izmedju pret%odno nepovezani% dogadjaja" a teorijainterferen#ije je nji%ov proizvod. etroaktivna interferen#ija interferisu#i efekat potonjeg u#enja na prise#anje. $ks grupa u#i jedan obraza#" azatim drugi" dok kontrolna u#i prve" pa se kasnije odmara ovo je obraza# koji su koristili 'ek qo# i 'ek onalds. lameka u#ili napamet prozai#ne re#eni#e. +rikazao i% je ":" puta" sledila pauza" pa u#enje neke drugere#eni#e " :" puta. oli#ina nau#enog zavisi od broja pokuaja uenja u prvobitnoj seansi" a koli#ina zaboravljenogod od broja interferiu!i% pokuaja uenja druge reeni#e 'insterberg iskazi svedoka zlo#ina su podlozni iskrivljenju zbog interferen#ije sa ispitivanjem koje sledi. $lizabet oftus prikazivala udes. ojom su brzinom isli kad su se ku#nuli (:)" #uknuli ()" udarili ()"smrskali (:1). 4edelju dana kasnije" smrskani su saopstili da je bilo slomljenog stakla. rugi eksp prikazivalaslajdove sa pregazenim pesakom na prelazu i zelenim autom. ledi 1 pitanja koja se odnose na plavi auto. vadesetmin kasnije pitala koje je boje auto" a ispitani#i odgovarali plav ili plavkasto zelen. a li je uti#aj so#ijalnogpritiska{ 4e" jer i kada je uvela nagradu doslo je do distorzije se#anja.+ostoji mogu!nost da naknadno dobijena informa#ija izobliava ili unitava mem.tragove" ili da poetna informa#ijabiva prepokrivena naknadno datom informa#ijom koja onda navodi na pogrean trag 9ekerijan i 9auers pokazali da info ne mora biti unistena. +rvu grupu su pitali redosledom koji je bio

slu#ajan" a drugu grupu %ronoloskim redom. amo je prva grupa imala distorziju.

. V(#'&+4# &4->--4&)# & %#@(#+M#/- %#+&04( (3 %4#'(+# %# 4#+(-/-. 17roa2tiQna inter0eren3ija-2aa 4rethono u/enje inter0eri1e sa 4otonji90ndervud njegovi ispitani#i su znaajno zaboravljali besmislene slogove za : sata" on je to povezao sa pret%odnimue!ima u eksperimentima" ve!i broj pret%odni% ue!a u eksprerimentima uzrokuje jae zaboravljanje. *pak" postojijo jedan faktor" ispitani#ima je sve lake i lake da ue slogove iz pokuaja u pokuaj" tj. potrebno im je sve manjevremena da naue odre8eni spisak. +roblem je to je za prvi spisak potrebno 1 ponavljanja (neke stavke se naue uprvom pokuaju" pa se ponove 1 puta)" a za deseti pokuaj je potrebno 6 ponavljanja (neke stavke se ponove 6 puta).&or zato predlae da se svaka lista prikae jednak broj puta" ovako se efekat +* smanji. *pak" ako ispitani#i sve bolje ibolje ue" liste koje su kasnije naulene su i bolje nauene. eenje/ odabrati pojedinane stavke na osnovu brojapokuaja u kojima su tano reprodukovane i ujednaiti to. 5ada je efekat smanjen" ali ipak postoji.FaboraQljanje i Yna2oQi Ya naQoenje5alving nudi alternativu teoriji interferen#ije" tvrdi da zaboravljanje nastaje usled nepostojanja odgovaraju!i% znakovaza navo8enje u pro#esu izvlaenja.5akving i +sotka su pokuali da demonstriraju znaaj znakova za navo8enje u *" dali su spiasak sa : rei iz 6kategorija" pa je nakon tri izlaganja sledilo prise!anje; druga faza/ trebalo je nauiti 1" " " ili nijedan spisak ponovoiz tri pokuaja " u tre!em delu je opet trebalo da se prisete to je mogu!e vie rei iz prvog. obili su da to je vieumetnuti%" to je reten#ija slabija ali ej zaboravljana itava kategorija" ali kad makar jedna stavka iz kategorije bivareprodukovana" delovanje * je slabo. 4a kraju su im rekli kategorije kao znakove za navo8enje i onda je prise!anjebilo isto kao i na poetku.5alving to timai/ umetnuto uenje je naruilo uinak jer su njim odstranjeni znakovi za izvlaenje a ne time to jeinfo izgubljena.

:. Prospektivno i retrospektivno pamenje (1"1str)+rospektivno pam!enje (pam!enje da neto treba uraditi) 9itno je to kadase treba neega setiti adri malo informacija 2aka moralnakomponenta" neprijatnost


15/49

etrospektivno pam!enje eFase treba setiti &elika koliina informacija 'oralno neutralna6il2ins,eli" simula#ija zadatka uzimanja pilula; dve grupe" dobro trenutno verbalno prise!anje i loe dugoronoverbalno prise!anje; dobijen Efekat rasejanog profesora" ispitani#i sa boljim uinkom u zadatku momentalnog sl.prise!anjem su manje tani u prospektivnom zadatku" simulisanog uzimanja pilula od oni% sa loom memorijom toje nazvano efektom rasejanog profesora.

*pak" ouvana ' je neop%odna za prospektivno (ivermid bi%ejvioralni test pam!enja" prospektivna memorija jenajosetljivija komponenta ovog testa na efekte starenja).'iamuner" namere koje ukljuuju druge ljude manje se zaboravljaju od namera koje se odnose na neiveobjekte.Elisoa" razlikuje ritmove i korake; uiniti neto u odre8eno vreme i uiniti neto tokom dueg perioda; ritmovi sepamte bolje| (znaajniji su" koriste se pomagala" se!amo i% se ili u tano vreme ili itavog dana).'otiva#ija prospektivnog/ po 7rojdu ti% prezir; jaka motiva#ija i predvi8ena prijatnost imaju slino pozitivn delovanjena prospektivno.!eris&"ilkins" peenje kolaa i va8enje" uestalost gledanja na sat ima oblik slova 2" proveri-ekaj-proveri-uradi.Kekironfer$rener" u poetnoj fazi podeava se subjektivno vreme; de#a peku kolae" oblik !irilinog *; samenjanjem sata" distorzije od 1 i ne modifikuju *" ali od " frekven#ija pogledavanja stalno raste tokom minuta; ima vie pogleda" ali tanost ostaje ista| 'enjanje oblika ali ne i tanosti i kada su de#a izmetena u spoljnusitua#iju. +otvr8ena osetljivost na so# faktore.

!


16/49

ispitanik zapamti da mu je bila prikazana odre8ena stavka on !e je ispravno kategorisati ko staru a da !e u ostalimsluajevima poga8ati; kada se od broja ispravni% detek#ija oduzme broj lani% uzbuna. 4pr. : detek#ije i lai%uzbuna to po pretpostav#i znai da je on u proseno ostali% neki% pokuaja lupio i pogodio" pa e tanost detek#ije:-|+roblem prepoznavanja je slian[. detekcije siFnalaEpostoje stavke koje su ispitaniku vie poznate i one koje su mumanje poznate i pre nego to pone eksperiment" te niskopoznate stavke mogu biti toliko znepoznate da !e nji%ov nivoak i posle uenja biti nii od ini#ijalnog nivoa poznatosti neke visokopozate stavke" stoga ne postoji nain na koji bise ove stavke mogle svrstati u nove ili stare; dakle ispitanik je morati da odabere ili nizak pro#enat pogodaka uz

nekoliko lani% uzbuna ili !e morati da pri%vati da !e detek#ijom ve!ine stari% stavki pogreno prepoznavati i neke odnovi%d je mera diskriminabilnosti to je analogno jaini traga (do kog stepena je ispitanik u stanju da diskriminie staremete od novi% distraktora)" a je kriterijum koji je usvojio ispitanik" stepen obazrivosti ispitanika prilikom donoenjaodluke da li ej stavka stara ili nova; tako !e reim isplate menjati meru (pove!anje nagrade !e pove!ati brojpogodaka ali i broj lani% uzbuna)" a ako se promeni broj prikazivanja stavki promeni!e se mera d ali ne i kriterijum.+roblem je to u ep uglavnom ima malo stimulusa te su propor#ije lani% uzbuna niske i nepouzdane. 9rojdetektovani% meta je pod uti#ajem broja i prirode distraktora (vie distraktora i ako su sliniji metama vode slabijojdetek#iji)" takodje pro#enat prepoznavanja je manji od pro#enta rekogni#ije ako su distraktori slini. Paradoks frekvencije(visokofrekventne rei se uspenije reprodukuju od nisko ali se zato slabije prepoznaju jer je tozadatak detek#ije a ona biva ometena jer su visokofrekventne rei u startu poznatije). orisno u postrojavanjuosumnjieni% li#a.

!K. U-4@-*(+ (3-$ -34- B-#*- 3( &0BM-/#. X 2 22 ol rernberg uvodi merenje vremena reak#ije kao varijablu koja je indikator pro#esa. 3adatak ' niz od 1 do 6 #ifara" nakon kratke pauze se prikaze #ufra i treba re#i da li je bila u nizu ili ne" greskesu retke" jer se ne prevazilazi kapa#itet '" tako da je ono to se meri brzina kojom ispitanik donosi sud o prisustvuili odsustvu rei mete u pret%odno prikazanom nizu. &reme potrebno za odgovor raste sa brojem #ifara koje je trebalozapamtiti" a nagib je isti za da i ne odgovore. 3adatak '- nizovi se ne menjaju iz pokusaja u pokusaj ve# ostaju isti. +rva seansa moze biti prikazan niz 1 i " au drugoj seansi niz " " " 6... dobijaju se isti rezultati/ konstatovan je linearni prirataj pri emu nema razlike izme8uda i ne odgovora;-pretpostavka/ memorija ima rezervisane loka#ije od 1 do i da se te loka#ije poistove!uju sa svakom od #ifara" kadase pretrauje #ifra meta onda se pretrauju ustvari loka#ije" brzina provere loka#ija je konstantna zbog linearnogprirataja vremena-jo jedna pretpostavka je da se pretraga obavlja do is#rpljenja jer ne postoje razlike za da i ne odgovore (da imarazlika tako bi vreme reagovanja trebalo da se za pozitivne stavke pove!ava sporije nego za negativne)" da jesamookonavaju!a nagibi f-ja bi bili razli#iti. $mpirijske kritike ternbergove teorije - orbalis" 'iler i irbi pronasli su i ovde efekat re#en#ije" jer se odgovoridaju naro#ito brzo kada je #ilj poslednja stavka u nizu. 9edli i $jkob ako se stavka prikaze dva puta naro#ito se brzoreaguje moglo bi zavisiti i od jaine traga.

. (3-$& *-4-&0#/# & B-B(%4#+#/#. -:.Ovo je primer modela koji je slian kompjuterskom reenju skladitenja.+retpstavke/ - rei su reprezentovane u prese#ima ili vorovima semantike mree. ada se ispitaniku prezentuje re"

nastaju promene u voru" kao stavljanje znaka" trag na to mesto. asnija reproduk#ija podrazumeva dva pro#esa/ 1)qenerisanje rei proizvodnja poten#ijalni% kandidata" ) +repoznavanje koja je prava od pret%odno prikazani%rei" detektovanje traga. +rilikom prepoznavanja" pristup relevantnom voru je olakan" pa uinak najvie zavisi oddrugog pro#esa7enomeni koje lako objanjava/ reproduk#ija je tee izvodiva od prepoznavanja" jer za%teva oba pro#esa; efekat frekven#ije na reproduk#iju i rekogni#iju visokofrekventne rei se lake reprodukuju" jer je nji%ovogenerisanje lake" kod prepoznavanja je obrnuto (visokofrekventne rei dobijaju oznake i van eksperimenta" a teoznake mogu zbuniti ispitanika" pa to moe dovesti do nji%ovog slabijeg prepoznavanja) in prikazivanje organizovanog materijala vie pospeuje reproduk#iju nego prepoznavanje" jer olakavaispitani#ima generisenje rei

ada se rei presliavaju bez namere da budu nauene" pove!ava se broj nji%ovi% oznaka" te se pospeuje nji%ovokasnije prepoznavanje" ali to ne utie na reproduk#iju.*straivanja/ 9a%rik prvoj grupi ispitanike je traio da generiu to vie rei iz odre8ene kategorije (i tako dobio verovatno!ugenerisanja). 3atim je te rei prikazao drugoj grupi" pa je ona trebalo da i% prepozna u iroj grupi rei (verovatno!aprepoznavanja). 4a kraju" tre!oj grupi je dao iste rei sa slobodnim prise!anjem (verovatno!a slobdnog prise!anja).


17/49

+okazao je da je mogu!e kombinovati prve dve verovatno!e da bi se predvidela tre!a" to model i sugerie.+roblemi/ 5alving i 5omson modeli dva pro#esa kae da je neop%odno da stavka pro8e i pro#es generisanja ipro#es prepoznavanja da bi bila reprodukovana" me8utim" 5i5 ukazuju da stavka moe biti reprodukovana" a da nemora biti prepoznata.+rvo eksperimentator odabira parove jako aso#irani% rei (%ladno i toplo). 3atim im prikae listu rei koja sadiparove koji su slabo aso#irani (od koji% je jedna iz ini#ijalne liste jako aso#irani%; %ladno i zemlja)" a zadatakispitanika je da ui ove parove. 4akon toga izlae mu listu sa reima koje su jako aso#irane sa #iljanim reimaprikazanim u pret%odnoj listi a sadrani% i u ini#ijalnoj (toplo). * od njega se trai da kae koje rei su s ovima

aso#irane. 5o uglavnom budu prvobitne rei mete (%ladno i toplo). 4akon se od nji% trai da pogledaju listu i daobelee one stavke koje su pret%odno videli na listi za uenje. +repoznavanje nije toliko dobro. 3atim na kraju se odnji% trai da na istoj toj listi pogledaju rei da kau koje su rei bile aso#irane s njima na listi za uenje/ ispitani#i iovde bolji nego kod prepoznavanja. +roblem modela

:. Pro8lem ver8alnoF uenja; [alvinFov princip specifinoF kodovanja(-str)5o to istraiva da re i trai reproduk#iju nita ne govori o pro#esu kodovanja" po%ranjivanja i izvlaenja rei. 5alvingse razlikuje u tome to tvrdi da se ne ue samo rei ve iskustvo sa reima|$+1 sa poliseminim reima; guva saobra!ajpapir" kada se promeni aso#irana re" to ometa prepoznavanje jer jesa raju guzva kodovano i znaenje koje se menja u dve situa#ije sa razlilitim aso#ija#ijama" a ne samo samo vizuelnei fonoloke osobine. $+ ne pomae ni samo znaenje ve! odre8eni aspekt znaenja (pijano razliito uklopljen ureeni#u i u skladu sa tim aso#iran u ispitivanju). Princip specifinoF kodovanja prvo u vidu %ipoteze da !e znak

za navo8enje biti efikasan ako se na spe#ifian nain koduje u isto vreme dok se odvija pro#es uenja. Opovrgnutoefikasnim znakovima koji nisu direktno prisutni tokom uenja. 4apredak do +rin#ipa spe#ifinog kodovanja koji kaeda su kodovanje i izvlaenje u odreenom odnosu" ako stimulus dovede do izvlaenja pretpostavlje se da jekodovan ako ne" onda nije problem #irkularnosti.

61. V(0HB& B(0B-?&+#/# 0-A#/# (5-+&3##. X 2N 21 7ier i qajselman - kognitivni intervju- : uopstene mnemote%nike/ ozivljavanje na mentalnom planu kontakta sa tim okruzenjem i li#nostima" izvestavanje o svakom detalju" nekoliko %ronoloski% redosleda dogadjaja" opis iz vise razli#iti% uglova i znaajni uesni#i i svedo#i.

1 i zasnovna su na pove#anju preklapanja izvorne i zamisljene situa#ije" a i : do#i do info koriste#i vise puteva. qejzel i sar./ Obuka za poli#aj#e" prikazan im je film" a kasnije (:%) su i% ispitivali jednom od tri te%nika.ipnoza " obi#ni intervjui ": " kognitivni :1" ta#ni% info. , neta#nim se nisu razlikovali.+ostoji podlonost ispitanika da budu zavedeni odre8enim pitanjima u toku intervjua. 5eze je navesti na pogresan tragsa kognitivnim. : obi#ni kognitivni" a modifikovani kognitivni intervjui" sledi red desavanja i mentalneaktivnosti" dovrsavanje re#eni#a umesto kratkog pisanja i dogovori.

:. -S4&'- & B(@$-& H &0B&&+#/H #H(@&(*#>0'(* B#A-/#. 11-16.strGoltonoQa 9etoa*spitaniku se kae neka re" a on treb da se seti nekog linog iskustva" da opie i datira doga8aj. Onda se taj opisrangira po raznim kriterijumima (na pr. ivost" bogatstvo).Ogranienja/ previe je otvoren pa ispitanik moe da opie sva se!anja o nekom segmentu ivota. Ovo je joverovatnije jer postoji tenden#ija da jedno se!anje navodi na drugo iz istog perioda. 'ogu!e su velike individualnerazlike usled razliiti% strategija. 2o jedan problem je provera se!anja (koliko sam ja razumela tenosti).8le autobiogra0s2ih seanjaOd ispitanika se na sistematian nain trae line info (lina semantika memorija" ime uitelja na pr.) i info odoga8ajima (autobiografski doga8aji) iz razliiti% perioda ivota. +okazalo se da su u prise!anju obeju vrstainforma#ija bolji normalni ispitani#i od amneziara" kod koji% su skoriji doga8aji vie ote!eni. +ostoji jaka vezaizme8u injeniki% informa#ija i doga8aja" te ovo prvo moe biti prediktor za ovo drugo., tudiji riela i drugi% pored ovi% pitanja data su i etiri semantika kategorije (biljke ivotinje i imena politiara)"a ispitani#i je trebalo da se sete to vie stvari za s. 3atim su odgovori podvrgnuti klaster analizi i dobijena jeslinost na etiri semantika zadatka koja su jasno odvojena od autobiografski%.8eanje na Ya4ise iY neQni2a

a bi se izbego problem provere se!anja koji je bio kod qoltona" istraivai su sami sebi bili ispitani#i. Oni suredovno unosili doga8aje u dnevnik" pa su zatim proveravali se!anje.intonova je svakodnevno beleila dva doga8aja" a kasnije je nasumino birala doga8aj i pokuavala da i%rekonstruie. ,tvrila je/ da se manje prijatni doga8aji zaborave pre ostali% da neke karti#e bira vie nego ostale i da se ti% doga8aja bolje se!a (uti#aj presliavanja)


18/49

+ostoje dva osnovna problema/1. samo jedan ispitanik . to su doga8aji koji su bili dovoljno upadljivi da se zapiu3ato je 9ruer modifikovao te%niku" 1 ispitanika je dobilo pejder i diktafon" i kad god bi pejder zazvonio (sluajanraspored)" oni je trebalo da zabelee ta rade" intenzitet" emo#ije. *spitivani su odma% ili nakon " ili :6 dana tako tosu im bili davani znakovi za navo8enje na mesto" vreme".. oni su greili kada nisu bili u stanju da se sete bilo ega"nekada su prizvali pogrean doga8aj" bilo je i tani% se!anja uz koje nikada nije ila neka pogrena info.Uatiranje autobiogra0s2ih seanja

*nteresuje se za tanost datiranja doga8aja iz dva razloga/1. od qoltona nije bilo naina da se objektivno proveri tanost se!anja. +raktian razlog/ retrospektivni upitni#i za organizovanje so#ijalni% slubi (na pr. 9roj poseta lekaru uodre8enom periodu)oftus i 'arburger pokazali da je mogu!e poboljati datiranje kori!enjem javni% doga8aja" ipak bolji su znakovi zanavo8enje line prirode.2edan od problema je pretpostavka da !e doga8aji koji se ponavljaju biti re8e pominjani u izvetaju. 'ines radioistraivanje ispituju!i se!anje na broj poseta lekaru. ,tvrdio da ljudi grupiu posete povodom iste stvari i da mogu dase sete samo pojedinani% poseta iz grupe.5i koji su grupisali su podvrgnuti dekomponovanju se!anja od nji% je za%tevano da se to detaljnije sete poslednjeposete u nizu" zatim su bili pozvani da se set slini% detalja prve posete" a zatim i svake naredne. 4a kraju ispitani#i sunapravili vlastitu vremesku osu i na njoj obeleili posete tokom godine. 4a taj nain je pove!ano se!anje.

*pak" nisu uzete u obzir pro#ene znaaja znakova za navo8enje" ni motiva#ija" ni vreme provedeno u prise!anju.4a prezenta#iji su pod metodama i slede!e dve stvariE0e2at sarfaja 2oji je na Qrh jeYi2atanje u kome je ispitanik svestan da neto zna ali ne moe to da saopti" posebno je izdvojen fenomen na vr% jezika kada nam re koje pokuavamo da se setimo stalno izmie.9raun i 'ek4il su to pokuali da istrauju. *spitani#ima su itali def retki% rei i traili od nji% da imenuju re. 0kobi ispitanik nije mogao to da uini" a imao je utisak da zna re" treili su od njega da da to vie informa#ija o toj rei.*spitani#i su se se!ali dosta stvari vezani% za tu re i ako bi ona bila prikazana" trenutno bi bila prepoznata. +repreke uprise!anju te stavke su/ $fekat rune sestre to je re koja je frekventnija i re#entnija od #iljane rei. $fekat isitivan dnevnikimstudijama i oko polovina sluajeva na vr% jezika je bilo ometeno ovim efektom" u oko 1 su se pojavile druge reikoje , sluaju blokade prise!anja" ispitani#i su uspeli da se sete pomo!u nekog znaka za navo8enje u :sluajeva" ili internalizovanosm strategijom u . ada nema blokade" pre !e posegnuti za nekom unutranjomstrategijom (prolaenje kroz alfabet). qeneralno/ polovina 4&2 se razreava nekom vrstom pretrage" etvrtina pomo!u ekspli#itnog spoljanjegsredstva za navo8enje"i etvrtina spontanom pojavom4aturalistike studije dnevnikog tipa imaju prednost bogatstva pam!enja" ali i nedostatak odsustva kontrole. 3ato jeizvreno nekoliko laboratorijski% istraivanja ovog fenomena.9raun da kratku defini#iju rei" koju prati re za navo8enje koja jete ili nije odgovoaraju!a u semantikom iliortografskom smislu. emantiki povezani znakovi za navo8enje usporavali odgovor. 9raun treba da se sete imena drava u 0u" jedna grupa dobija samo to" a druga i nazive polovine drava (ovagrupa je bila manje uspena).

Ovi efekti se mogu objasniti na dva naina/ 1. +osledi#a su takmienja rune sestre i tane rei; . *n%ibi#ija ispravnestavke jer je pogrena fa#ilitirana.

:. nevnike studije auto8ioFrafskoF pamenja (1"1str i 1)+rin#ip/ sami sebi ispitani#i" u dnevnik unose doga8aj epa proveravaju svoja se!anja. %intonoa(svaki dan dva doga8aja na karti#e)4alazi()/ manje prijatni doga8aji se pre zaborave" postupak provere deluje kao postupak ponovnog uenja+roblemi ()/ se!anje je selektovano na upadljive doga8aje i samo jedan ispitanik #ruer(1 ispitnika sa pejderima i magnetofonima" detaljno zabelee aktivnost u trenutkuzvonjenja pejdera to je jednom u %;se!anje proveravano odma%" za i :6 dana davanjem spe#ifinog navo8enja uvidu vremena" loka#ije)4alazi (:)/esto nikakvi% se!anja" esto izvue pogrean doga8aj" dosta ispravni%" kada su ispitani#i bili u stanju da sesete pravog doga8aja onda su i davali ispravne info o njemu) "agenar(svakog dana detaljno 1" doga8aja koje je skalirao po upadljivosti" emo#ionalneangaovanosti i prijatnosti; ispitivao tokom god" na svaki% 1mes" pomo!u pitanja/ko" ta" gde i kada i nji%ovi%kombina#ija)4alazi ()/ iznos prise!anja raste eksponen#ijalno sa brojem ponu8eni% zakova za navo8enje; efekti po kojima su


19/49

doga8aji skalirani su spe#ifini imaju kontroverzan efekat; info o vremenu je najmanje korisna.intonova vs &agenar ()/ & je detaljnije beleio" detalnije se navodio" manje zaboravio|+roblemi studija/5eko prikupljanje podataka" na pam!enju jedne osobe" opserva#ione se+roblem datiranja autobiografski%/ praktian npr. kada se poele tegobe; poboljanje pomo!u upadljivi% javni%doga8aja" mada je bolje pomo!u doga8aja iz linog ivota|

66. _%+$#5-/- X#H(@&(*#>0'&S 0-A#/#; >-4(-4 4# +S )-%&'#; 0#*-*&)- 0-A#/#. intonova belezila tokom god" puta dnevno. 4eprijatni dogadjajise brze zaboravljaju. &aznost preslisavanja

one koje je vise puta izvukla slabije je zaboravljala" sto zna#i da je provera zapravo ponovno u#enje. +roblemi samo upadljivi dogadjaji i samo jedan ispitanik. qruer 1 ispitanika sa magnetofonom i pejdzerima. lu#ajni intervali" na pola sata intenzitet" u#estalost" zna#aj"#ilj i emo#ije. +rovera nakon i :6 dana sa jednim zankom za navodjenje na vreme ili loka#iju. 1 nista" 11gresaka" 1 ta#ni%" ali nikada se#anje nije davano zajedno s pogresnom info. atiranje poboljsava se davanjemjavni% dogadjaja kao uporista ili pak li#ni% dogadjaja. Wajser dogadjaji koji se ponavljaju redje se pominju. *zabrani ljudi koji su imali vise od : posete lekaru u godini.qrupisali su posete iste vrsta zajedno" pa su se se#ali samo grupisani% poseta. , poredjenju sa 6 ostali% poseta.*zvrsena je dekompozi#ija se#anja " setiti se poslednje posete iz niza ( najlakse za prise#anje ). davali su imdistinktivne odlike posete" pa su se na kraju prisetili 1 poseta. a#inili su vlastitu vremensku osu pret%odne godine itako dodali jos 1. efekat sadrzaja koji je na vr% jezika 9raun i 'ek 4il feniomen na vr% jezika. $ksperimentalno indukovali -#itanje defini#ija neki% re#i. itali su im o toj re#i i znali su o njoj svasta" ali je se nisu se#ali. +repoznavanje je bilotrenutno kada im je prikazana. +repreke u izvla#enju izon i ukas efekat ruzne sestre " u stanju 4&2 padaju na pamet neta#ne stavke" koje suu nekoj vezi sa ta#nom stavkom. ispitanika tokom : nedelje vode dnevnik. " 4&2 po ispitaniku" su ruznesestre. uzne sestre su frekventnije re#i i re#entnije nego trazena re#. , 1 slu#ajeva jevljale su se re#i koje supomagale ili nisu ometale" : mogao je neko ili nesto sugestijom da pomogne" internizovane strategije su koris#eneu slu#ajeva. :esenje W]E 1. aktivnom pretragom " . spontano . . spoljasnje sredstvo za navodjenje . qraun semanti#ki povezani odgovori su otezali davanje trazenog" dok ortografski nisu. 1 grupa dao da seprisete sto vise drzava 0" dok je druga grupa dobila prvu polovinu. ruga grupa je imala losiji efekat. [umacenje efekta ruJne sestre 1. fa#ilita#ija takmi#enje ruzne sestre i ispravne stavke" . in%ibi#ija in%ibi#ija ispravne stavke. trategije se#anja &ilijems i olen da se sete sto je vise mogu#e imena de#e sa kojima su isli u skolu. 1:ta#ni% i 1 neta#ni%. *spitanik generise relevanten kontekst" potom ga pretrazuje" a posle toga verifikuje imena kojamu padaju na pamet. 9raun" uis i 'onk nekada znamo da se nesto nije desilo. 4egativno prepoznavanje nasli su da nije bilonavdeno ime nji%ovog grada u listi prikazanoj ranije.

nevni#ke studije jednog slu#aja ]aFaner svakog dana belezio 1 do dogadjaja" iskalirao i% po upadljivosti"emo#ionalnom angazmanu" prijatnosti. *zvestio je o u#esni#ima" mestu " dobu" samom dogadjaju. ,radio je zadatak sapra#enjem na po#etku i na kraju i pam#enje mu se nije promenilo" tako da taj faktor moze da se eliminise. 5okom god na svaki% 1 mese#i ispitivao je svaki od :dogadjaja pitanjima ko" sta" gde" kada i kombina#ija. o" sta i gdesu mo#ni zna#i za navodjenje" ali ne i kada osim u kombina#iji sa drugim zna#ima. 4eobi#ni i emotivno obojenidogadjaji se bolje pamte. e#anje na neprijatnosti slabi nakon kra#i% intervala" ali je skoro isto kao i za prijatne nakonduze pauze. tavke koje je brzo zaboravio su one u kojim ima puno u#esnika" ali kada bi mu neko drugi dao jos infoon se i toga setio. *znos prise#anja eksponen#ijalno raste kada se ponudi vise znakova za navodjenje. 'anje jezaboravljao od lintonove.

:. #@(#+M#/- #H(@&(*#>0'&S 3(*##)#E &4>#4&$4# #4-%&)#; 4#+(-/- 0-A#/#; &0'&+M-4#0-A#/#. -.str

, preglednoj studiji uben zakljuuje da se starija seanja re8e prizivaju. e!anja od pete godine pa nanie imajustrmiji pad infantilna amnezija.Pn0antilna a9neYija+ostoji vie objanjenja/ 'ozak do tog uzrasta nije razvijen pa su de#a slina amneziarima +resudno je odsustvo jezika


20/49

Opaanje sveta je kod deteta razliito nego kod odraslog te kad odrastemo nemamo adekvatan pristup se!anju(objanjenje u terminima u zavisnosti od konteksta) +si%oanalitiari kazu da su rana iskustva potisnuta iz emotivni% razlogaubin i sar. vani faktori su / ,zrast na kome se doga8aj desio" pauza i starost u trenutku se!anja.ajngold i 5eni su istraivali se!anje de#e (:" 6" " 1 godina" studenti) na ro8enje brata ili sestre (kada su imali od do 11 godina) i se!anja nji%ovi% majki. ,tvr8eno je da se majke se!aju vie stvari ali da se se!anje ne smanjuje ufunk#iji vemena ni kod majki ni kod de#e., drugom istraivanju pokazano je da de# koja su dobila brata ili sestru na uzrasto od ili manje godina praktino

uopte ne mogu da se sete tog doga8aja.NaQoenje autobiogra0s2ih seanja4alazi govore da se!anja mogu biti loe (9ruerovi ispitani#i) ili sasvim dobro (ro8enje brata). 5e razlike potiu od/ intrinzinoj znaajnosti i zapamtljivosti doga8aja broj i bogatstvo znakova za navo8enje (istraivanje adsona i 7ivaa u kome su petogodinja#i posetili muzeja onda su posle 6 nedelja" jedne godine" est godina bili ispitivani" sposobnost se!anja detalja je opala ali su uznavo8enje posle 6 god mogli da se sete injeni#a)Ps2riQljena autobiogra0s2a seanjatudije adsona i 7ivaa i studija &agenara ukazuju da su autobiografski doga8aji dostupni se!anju i malo podloniiskrivljenju; ali one vezane za problem svedoenja pokazuju jasno iskrivljenje. 7aktori su priroda doga8aja koji setreba zapamtiti" broj detalja koji se trae i emo#ionalni faktori od znaaja.9arkli ispitani#i vodili dnevknike pa je proveravano nji%ovo se!anje za ta je kori!eno prepoznavanje (koristio jekao jake distraktore neke elemente razliiti% doga8aja proizvode!i tako netane stavke sa mnogim zaista doivljenimkarakteristikama). qreke su bile este. On razlikuje/ *stinitost se!anja 5anost se!anjae!anje je istinito ako predstavlja opte iskustvo osobe u nekoj situa#iji i njen odnos prema tome tj. ako ispravnoprenosi du% iskustva. 0 se!anje je tano ukoliko su detalji ispravno reprodukovani.+rimer za ovo je svedoenje ina o aferi &otergejt koje je u glavnim #rtama bilo tano (istinito) ali je u detaljima bilonepre#izno (netano).4aiser zakljuuje a 9edli se slae da !e autobiografska se!anja biti liena greaka ukolko se trai opta ema doga8ajaali ne i ako se trae detalji" jer greke poinju da se javljaju onda kada pokuamo da se prisilimo da izvedemo detaljnuinforma#iju iz neadekvatne osnove.

:6. :etroFradna amnezija, zamaFljena seanja i auto8ioFrafske konfa8ulacije (-str):etroFradna amnezija je upadljivo ote!eno se!anje na doga8aje iz prolosti (nekada davne" naje!e skorije).*spoljava se u se!anju na javne doga8aje/ to je vie vremena proteklo" manja je verovatno!a se!anja stariji imaju slabiji uinak opti uinak amneziara je slabiji neki amneziari se posebno loe se!aju skoriji%azlog je unitenje ili tragova ili nj%ova nedostupnost. , prilog drugog objanjenja je skupljanje 0" se!anja seosveavaju od najstariji% ka novijim" do trenutka in#identa). $+ kvajer i oen" primena elektrokonvulzivneznaajno otetila se!anje na doga8aje koji su joj neposredno pret%odili" to nije bio sluaj sa davnijim se!anjima.

qradijent 0" se!anje uspenije to je starijeg datuma.luaj +.3. imao orsakovljev sindrom koji nastaje kao posledi#a alko%olizma i neodgovaraju!e is%rane" dolazi donedostatka tiamina u mozgu i to izaziva ote!enja %ipokampusa i mamilarni% tela#a; kod njega se moe uoiti vrlojasan gradijent/ se!anja na davnije doga8aje su znaajno bolja nego seanja na doga8aje koji su se dogodili uposlednji% godina" tako8e" on je pokazivao za#elo loiji uinak" patio je od problema manjkavosti autobiografskogse!anja i injeninog znanja.$+ &orington i 'ek arti/ sluaj poli#aj#a" iako odbolovao en#efalitis imao teku amneziju" dezorijentisan; uz dobronavo8enje (fotografija pa ini#ijali pa auditivni znak ) doveden do nivoa normalni%" a mogao je definisati novepojmoverei. 3akljuili da mu nedostaje kognitivni medija#ioni sistem koji povezuje razliite aspekte '.ZamaFljena seanjaje netipian defi#it kada je ometen pristup info" odlike/- amneziari se doga8aja iz svog ivota se!aju u optim #rtama ali ne u detaljima- se!anje je mogu!e u jednoj ali ne i u drugoj prili#i

sluaj pa#ijenta koji je doiveo obostrani modani udar" nakon ega je postao duboko amnezian ali nije bio ote!en upogledu intelektuanog funk#ionisanja; se!ao se svog ivota u optim #rtama ali ne u detaljima.onfa8ulacijepojava koja prati disegzekutivni sindrom" koji nastaje kao posledi#a povrede frontalni% renjeva" topa#ijentima stvara teko!e u fokusiranju panje i kontroli ponaanja. Oni su u stanju da izloe veliki broj se!anja ali tase!anja su nepouzdana jer se menjaju iz situa#ije u situa#iju. luaj .2. koji je imao bilateralno ote!enje temporalnogrenja usled saobra!ajne nesre!e. On je konfabulirao stalno i delovao u skladu sa svojim konfabula#ijama. +resudni


21/49

faktor je kombina#ija loeg pam!enja i nedostatka kontrole radne memorije uspomo! panje" to je defi#it #etralnogizvrio#a. akle" oni ne razlikuju izvorna se!anja od aso#ija#ija.

6`. Pojam ar9itekture i dinamike neuralne mreJe+od ar%itekturom neuralne mree podrazumeva se broj slojeva i broj vorova koje je ine" a pod dinamikom tip iponderi veza me8u vorovima. 3asnovane su na 4aralelnojobradi informa#ija. ine i% dva onosvna sloja" ulazni (nakoji dolaze informa#ije sa retine) i izlazni (sloaj aktiviteta mree takve ar%itekture i rezultira per#eptom). * ulazne iizlazne jedini#e imaju svog prag" to znai da akotivnost mora da pre8e odre8eni minimalni nivo pre nego to okinu.

Okidanje dovodi do pove!anja verovatno!e okidanja izlazne jedini#e (eks#ita#ije) ili izaziva negativan efekat(in%ibi#ija). 2aina ovog efekta zavisi!e od ponderisanja veze o kojoj se radi. +a tako da li !e jedini#a okinuti ili nezavisi od njenog praga i od toga da li suma ponderisani% vrednosti prelazi tu prednost. +ostoje i skriene jedinicekojeokidaju kada su aktivirana oba ulaza jer skrivena in%ibie izlaz koji povratno ponitava efekte ulaza (bez skriveni%jedini#a to je problem jer se zna samo kada je aktivirana jedna od ulazni% jedini#a). krivene jedini#e omogu!avajuuenje koje se odvija po prin#ipu povratnoF irenja Freke(aktiva#ija ide kroz sistem od ulaza ka izlazu" a izlaz seporedi sa eljenim; prvo se na sluajan nain modifikuje sloj najblii izlazu dok ne postane najpribliniji eljenomizlazu" kada se te veze stabilizuju ide se nanie sve do ulaza)" problem je to je ovo spor pro#es. +rednosti su toovakav sistem ne za%teva kori!enje pravila ve! se obrada odvija na automatizovan nain" potrebna je samo vrednostulaza i izlaza. 'ogu da podre adresabilnost" nadometanje nedostaju!i% stavki i izgradnju stereotipa kao odlikeovekovog sistema.+rimer/ elfridov +andemonijum i model itanja 'ek lilenda i umel%arta

+andemonijum postoji %ijerar%ija za dete#iju ili demoni od koji% je svaki spe#ijalizovan za neku karakteristiku.ombinovanjem odluka pojedini% demona dobija se vrlo efikasna naprava za detek#iju vizuelni% sloaja.'odel itanja sadri veze izme8u jedini#a na tri nivoa" karakteristika slova i rei" izme8u nji% postoje razne vrsteveza koje ukljuuju ili eks#ita#iju ili in%ibi#iju" informa#ija za nivo rei je takva da moe da deluje momentalno iparalelno; efekat je trenutan i ne za%teva sistematsku proveru razliiti% op#ija.

6K. \vojstva raunarskoF nasuprot ljudskoF pamenjaqlavni model koji je i% godina uti#ao na psi%ologiju uenja bio je raunarski model. +ro#esi koji stoje u osnoviuenja su s%vatani kao pro#esi na kojima poiva i rad raunara ti% i% godina. 4aime" uenje takvog raunarapodrazumeva simanje informa#ijena odre8enu loka#iju" a izvlaenje ukljuuje vra!anje na tu loka#iju i iitavanjetamo gde je ona po%ranjena. ,koliko postoji dovoljno loka#ija na raspolaganju" po%ranjivanje je lako" zaboravljanjezanemarljivo" a izvlaenje je tipa sve ili nita. akle" prise!anje je ili kompletno" potpuno tano i izvedeno do detalja"

ili ga uopte nema. 'e8utim" to nije sluaj sa ljudskom memorijom. qlavne vrline ljudskog pam!enja su sa drugestrane brzina i fleksibilnost pristupa materijalu i njegova sposobnost apstrak#ije. 'ozak jeste u nekim aspektimasazdan kao raunarski sistem" ali se i mnogo razlikuje od njega. 'ozak je sainjen od velikog broja jedini#a" neurona"koji deluju paralelno pre nego redno to je sluaj sa ve!inom raunara. 9rzina rada neurona u mozgu je mnogo manjaod brzine neki% komponenti raunara" ali je opet mozak u stanju da mnogo vie postigne prilikom #rpljenjainforma#ije. Ovo je verovatno posledi#a paralelnog funk#ionisanja neurona koji sadejstvuju i operiu priblinimreenjima. 5ako8e" mozak poseduje sposobnost postepene degrada#ije. 'ozak na nivou neurona nastavlja da radi naslian nain ak i onda kada izgubi veliki broj neurona" dok maine koje rade serijski (raunar) ne mogu da rade akojedna od komponenti otkae.

:. \vojstva i kvaliteti kojima neuralne mreJe oponaaju ljudsko pamenje (6"6:)

Obrada u ovim mreama je paralelna" informa#ija se uva u tipu i jaini veze. linosti koje slede su prirodnaposledi#a strukture sistema i naina izvalaenja info.Odresa8ilnost sadraju se pristupa i uz pomo! deliminog opisaWadometanje nedostajui9 podataka zaboravljanje nije pro#es sve ili nita ve! moe do!i do postepenedegrada#ije; dakle" ukoliko se unite neke info" ne gubi se #ela informa#ija ve! se moe aproksimirati.Izvoenje stereotipa ili spontana Feneralizacija aktiviranje jedne jedini#e aktivira i druge povezane i pravi sestereotip; uzmu se naje!e osobine u okviru svake kategorije i izgradi se stereotipni lan iako takav lan ne mora dapostoji me8u realno postoje!im.78ez8eivanje tipine vrednosti ako ne znamo neko svojstvo, ono se zamenjuje tipino vrednou izvuenomiz slini9 vorova.


22/49

Wedostaci konekcionistickoF modelaE 1. inkluzivnost ( uz dovoljno adaptiranja ar%itekture mreze i dovoljan broj #iklusa u#enja" moze sa modeliratiskoro sve. . problem psi%oloske plauzibilnosti . rezultati su manje spektakularni u modeliranju kognitivno penetrabilni% sistema.


23/49

o prirodi zadatka; tako8e kada je jedan ispitanik bio instruktor drugom kvalitet uputstava se poboljavao ali ne u onojmeri u kojoj se poboljavao uinak)Opti zaklju#i/ daju eveiden#iju o stabilnom toku sti#anja info" ispitani#i ne mogu da artikuliu pravilo ali gaprimenjuju ali . . . problema slede/ da li subjekti usvajaju pravila ili ne i da li je uenje nesvesno ili ne.


24/49

kategorijama davali potpuno drugaije strategije" mislivi da treba da se navode ivotinje (koje se esto navode umnoini)" a kada je korigovano ovo netano pravilo efekat se izgubio. osetljivost - vano je da indikatori za ekspli#itno uenje budu dovoljno osetljivi. 3ato autori predlau da senaprave testovi uinka i svesnosti koji bi bili to sliniji (0li kako odrediti tu slinost{)koriste!i ova dva kriterijuma" oni zakljuujuda ne postoje nedvosmisleni dokazi koji govore da nesvesno uenjepostoji.enks i ent on- prave razliku izme8u impli#itnog uenja i impli#itnog izvlaenja.P94li3itno u/enje- uenje bez svesti o pravilima ili aso#ija#ijama na kojima pro#es uenja poiva.

P94li3itno iYQla/enje- pro#es izvlaenja informa#ije pri kome je nemogu!e setiti se pro#esa uenja. o imli#itnogizvlaenja dolazi pod dramatinim uslovima (amnezija)" ali njegovo postojanje ne govori da impi#itno uenje postoji.2er moe se desiti da je ispitanik u momentu deavanja bio svestan onoga to se doga8a (aso#ijativni% veza)" ali je tokasnije zaboravio.aznati da li je ispitanik svestan veza je teko" jer/ ako ga pitamo o svesnosti u momentu uenja" omeli bismo ga ako ga pitamo kasni moe se desiti da je u momentu uenja bio svestan" ai je kasnije zaboravio ako ga pitamo kasni moe se desiti da je posmatrao svoje reagovanje" pa da je kasnije zakljuio o tome ta sedeavalo tokom uenja nivo svesnosti ispitanika varira u zadatku.


25/49

w %#S-+# 0+-04H B#C/Hw @&+# B(0B-?-4( 3H@M( (@#3( 0#3C#)#w %#+&0& (3 '$#0&54&S >#'(# %#B#A&+#/#, '($&5&4- & +--40'- #0B(3-M-4(0& &%$#*#/##-&)#$#Postupci> 7ri9oQanje,ti#aj koji odre8eni stimulus ima na potonji uinak sistema za obradu informa#ije. $fekti primovanja mogu bitiin%ibitorni ili fa#ilitatorni (pozitivni ili pospeuju!i). &orington i &ajskran# manezini nisu uspeli da naue listu rei

kada im je to proveravano uspomo! prepoznavanja ali su bili uspeni kada su im izlo!eni delovi rei ili slika.+rimovanje se moe odvijati u vie domena/ +ostup#i primovanja u verbalnom domenu (vizuelno prikazivanje rei)/o per#eptivna identifika#ija - izlae se niz rei" posle se trai identifika#ija na pozadini eksperimentalnog uma.o dopunjavanje korena rei (pukarni#a- puka.....)o dopunjavanje fragmenta rei (pukarni#a - ukria)o *menovanje vizuelno degradirani% rei - prikae se niz rei ispitaniku" pokazuju se degradirane rei a ispitaniktreba da i% imenuje. +ret%odno izloene rei lake se imenuju kada se prvo prikazivanje izvri u istom ulnommodalitetu u kome se kasnije vri provera.o reavanje anagrama (kpaaruin#)o leksiko odluivanje odluivanje je bre u sluaju rei koje su pret%odno prikazane

Ovo sve podrazumeva vizuelno prikazivanje rei" ali isti efekti mogu da se dobiju sa analognim zada#ima uzpomo! auditivnog izlaganja. +rimovanje vizuelni% stimulusao identifikovanje degradirani% slikao pro#ena realnosti prikazanog objektao pro#ena realnosti prikaza objekta primovanje ima efekata u sluaju mogu!i% ali ne i nemogu!i% objekata +rimovanje na semantikom ili pojmovnom nivouo generisanje pripadnika semantike kategorije (nabroj ivotinje" a ve! bile prikazivane)o prilikom davanja odgovora na pitanja opte informisanostivojstva postupka primovanja$fekti primovanja vezani su za ulni modalitet i zavise od ouvanja pojavni% svojstava iz prvobitnog izlaganja

stimulusa. ada imamo kros-modalno primovanje" efekti !e biti slabiji nego ako je primovanje izvreno u okviru istogmodaliteta.7izika svojstva znatno vie utiu na efekte primovanja nego na memoriju se!anja" za koju su po pravilu od ve!egznaaja semantika svojstva. , vizuelnom primovanju tipografske promene nisu naroito znaajne. &arijable kojenemaju efekta na primovanje/ frekven#ija i vremenski razmak tokom izlaganja i razna uputstva" re#imo vezana zadubinu kodovanja. ,putstva da se koduje dublje" da se formiraju mentalne reprezenza#ije ima uti#aja na memorijuse!anja ali ne i na primovanje.qraf i 'endler/ prikazali su im rei koje je jedna grupa trebalo da kategorie na osnovu sem. svojstava a druga naosnovu vizuelni%" potom su ispitane tako to im je data osnova rei" jedna je trebalo da od osnove dopunjavanjemnapravi re koja joj padne na pamet a druga da se priseti pret%odno prikazani% rei koriste!i osnove kao znakove zanavo8enje; semantika kategoriza#ija pospeuje se!anje a vizuelna impli#itnu produk#ijuqraf" kvajer i 'endler/ grupa amnezini% i grupa normlni% isti zadatak; dramatine razlike u navo8enoj reproduk#iji

ali jednake su u dopunjavanju osnova to sugerie da to ne zavisi od memorije se!anja koja je ote!ena kodamnezini%.5alving sto%astika nezavisnost memorije se!anja i impli#itne memorije; 5alving i sar. nisu ustanovili korela#ijuizme8u mera ekspli#itnog pam!enja (prepoznavanja) i imli#itnog (dopunjavanja fragmenata rei); me8utim ovo jekritikovano jer se taj efekat javljao samo u sluaju kad je prepoznavanje bilo provereno pre primovanja" dok se uobrnutom sluaju korela#ija javljala" za stavke koje bivaju uspeno generisane postoje dva pokuaja uenjaejman i 5alving da bi izbegli ovaj problem razvili su metod triangula#ije/ prvo su uili listu rei i onda i%prepoznavali" zatim su podeljene u dva skupa" pa je jedan posluuo zaa dopunjavanje fragmenata a drugi kao znakoviza navo8enje prilikom provere ekspli#itnog pam!enja.> dsQajanje Qe1tine'ilnerova - 0mnezini pa#ijenti su u stanju da ovladaju motornim vetinama. .'. je napredovao u izvo8enjuzadatka pra!enja u ogledalu

9ruks i 9edli uinak u zadatku pra!enja rota#ije amneziari (orsakovljev sindom i en#efalitis) su uspeli dadovedu do nivoa uinka normalni% ispitanika4isen utvrdio da amneziari ue zadatak rednog vremena reagovanja na slian nain kao i normalni" i to ne zato toje intenzitet za%teva ovog zadatka mali. amneziari u stanju da postignu isti uspe% kao i normalni u zadatku uenja vetake gramatikekao i u zadatku simula#ije kontrole sloeni% sistema (kontrola proizvodnje eerane) u ranim fazama ekspli#itno


26/49

uenje je potrebno u kasnijim fazama ovladavanja zadatkomto se intelektualni% zadataka tie" uspevaju da naue da ree zadatak anojska kula i nastavljanje 7ibonaijevi%nizova.. dsloQljaQanje(aso#ijativno uenje klasino s%va!eno)- 'ogu!e je usloviti treptaj oka kod amneziara a da oni ne znaju zbog ega to rade (vazduni udar u oko).- *zlaganje dotada nepoznatom stimulusu poboljava kasniju pro#enu prijatnosti" iako je ekspozi#ija bila kratka i ispodpraga svesnosti (onson i sar./ pro#ene prijatnosti melodija melosa; o#enili su kao prijatnije melodije koje su ulipret%odno a koje su im pre toga bile nepoznate).

- onson i sar./ preferen#ije nepoznati% li#a mogu uti#ati jer se li#a pridrue pozitivnoj ili negativnoj predstavi nekeosobe.3akljuak/ klasino uslovljavanje i evaluativno uslovaljavanje mogu!e je u odsustvu memorije se!anja. 'ogu!e jeusloviti ivotinje kojima je potpuno odstranjen %ipokampus. 4e iskljuuje se mogu!nost da kod normalni% ispitanika uklasinom uslovljavanju uestvuje i epizodiki sistem.


27/49

$fekat lane slave ogleda se u tome to se nepoznata imena iz faze proglaavaju poznatim (ona koja su prikazana i uprvoj fazi).4a ovaj efekat ne utiu/ podeljena panja u prvoj fazi eksperimenta" a utie na neke druge zadatke ouvanost pam!enja (javlja se ovaj efekat i kod amneziara" govori o tome da je uenje bilo impli#itno)ejkob je razradio sistem za razdvajanje impli#itne komponente pam!enja (automatske) od ekspli#itne (komponentase!anja).'etoda razdvajanja poiva na pore8enju dve situa#ije/

standardna situa#ija prepoznavanja odraava delovanje obe komponente druga situa#ija" koja podrazumeva jo jednu grupu ispitanika koja treba da ako prepozna da je neke od stavki bilapret%odno prikazana nju iskljui (ekskluzija)" jer nijedno od pret%odno prikazani% imena ne spada u poznate. ,inak uovoj situa#iji odraava delovanje automatskog pro#esa izvlaenja.ezultat treba korigovati jer neke stavke mogu biti registrovane u oba sitema. 3ato ejkob uvodi pretpostavku onezavisnosti verovatno!a izvlaenja iz ovi% sistema5re!a ekspermentalna siua#ija ispitani#ima se kae da su sva imena sa pret%odne liste poznata" znai" ako neko imebude prepoznato" onda reba da bude kategorisano kao poznato inkluzija (ukljuuje verovatno!e izvlaenja iz obasistema).$kskluzija- iskljuuje se ono ega se ispitani#i se!aju" odraava se delovanje pro#esa automatskog izvlaenja.$kskluzija 0(1-)*nkluzija R(1-R) *nkluzija $kskluzija0 $ksluzija (1-)0 - automatska komponenta izvlaenja - komponenta se!anjap(0) je nezavisno od p ()

60. V&-& #4#$&%- B(-0# 3&0(&)#&)-; B(@$-& 0# (+& B(0HB'(. 6-66.str7ri9eri analiYe 4ro3esa iso3ija3ije ejkobi i sar. uenje nepovezani% rei , kontrolnoj situa#iji i u situa#iji sa konkurentnim zadatkom koji ometa komponentu +otom su subjekti ispitani postupkom dopunjavanja rei

itua#ija sa inkluzijom treba da pokuaju da proizvedu pret%odno prikazanu re" a ako ne mogu da se sete" ondada kau prvu re koja im padne na pamet koja poinje sa tom osnovom itua#ija sa ekskluzijom treba da ne odgovaraju u vidu rei koje su im ve! bile pret%odno prikazane Ove dve situa#ije se razlikuju u uslovima pune panje (prisutna je komponenta se!anja) ali uvo8enjekonkurentnog zadatka drastino smanjuje tu razlku onkurentni zadatak nema uti#aj na automatsku komonentu" ali eliminie komponentu se!anja ejkobi/ eksperiment sa parovima aso#irani% rei +rikazuju se parovi rei" polovina je aso#irana" druga polovina nije *spitanik treba svaki par da kategorie kao aso#iran ili ne" u kontrolnoj ili situa#iji sa obradom brojeva 4akon toga se pojavljuje jedna re i prvo slovo rei koja je sa njom aso#irana" a ispitani#i treba da odgovorepret%odno prikazanom aso#iranom reju ako su slova odre8ene boje (inkluzija)" a nekom drugom reju ako su nekedruge boje (ekskluzija) +ostoji efekat stepena panje u situa#iji sa inkluzijom za parove aso#irani% rei" to znai da se!anje podie uinakali to nije sluaj sa parovima neaso#irani% rei &erovatni je da se parovi aso#irani% rei bolje ue od parova neaso#irani% od ekskluzije" ispitani#i sa punom panjom mogu da se uzdre od ponavljanja pret%odno prikazane rei to nijesluaj sa podeljenom panjom i nepovezanim reima 0so#irani parovi pove!avaju ue!e komponente se!anja" ali se taj efekat ponitava" ali se on moe uklonitikonkurentnim zadatkom; kod nepovezani% parova ova komponenta nema uti#aj" te se ne ometa konkurentnimzadatkom 0utomatska komponenta je aktivna kod aso#irani% parova" na nju konkurentni zadatak nema uti#aja" to znai daona odslikava impli#itne" ranije steene navike u kori!enju jezikaejkobijev postuak diso#ija#ije i amneziari 5rebalo bi da kod nji% ukae na ouvanu automatsku komponentu i potpuno naruenu komonentu se!anja orien obraza# lane slave 0mneziari" ba kao i normalni ispitani#i" skloniji su da ime pro#ene kao poznato ukoliko su se sa njim nedavnosusreli. $fekat lane slave poiva na impli#itnom uenju.


28/49

7roble9i1. &aljanost pretpostavke da su automatski pro#esi i pre#esi se!anja stvarno nezavisnia. 4eki tvrde da se redundantni" tako to su stavke koji% se se!amo uvek dostupne automatskom sistemub. Odnos mera dva pro#esa !e zavisti od zadatka i uputstva" pa !e mere nekad korelirati pozitivno" nekad negativno#. azlike u propor#iji lani% uzbuna" pa predlau da se uvede kontrola" po #enu uslonjavanja analize. +itanje je i do koje mere se ona moe primeniti u raznim drugim prilikama gde je potrebno razdvojiti automatsku ikomponentu se!anja" na pr. +rilokom uslovljavanja" usvajanju motoriki% vetina ili zadatku pra!enja rada sloeni%sistema

. +roblem je i kako tumaiti ove komponente zadatku navoljenja" to to je zabeleeno odsustvo komponentese!anja ne znai da se ispitani#i nisu se!ali da su radili zadatak" to bi bio sluaj sa amneziarima" ve! da je brojse!anja bio nedovoljn da bi se pokazao:. +roblem nedovoljnog se!anja kada se se!anje navodi na automatski nain" kada ispitanik generie stavku kaoautomatski odgovor" a potom se seti da mu je ista ve! bila pret%odno prikazana" pro#es izvlaenja se verovatnoodigrao automatski" ali saglasno ejkobijevom uputstvu" ovo bi se smatralo se!anjem.

61. [alvinFov pristup seam seQznam; inicijalni eperiment, faktori uticaja (66-6str)'endler/ uspeno prepoznavanje bi moglo biti posledi#a dva pro#esa izvlaenja" jedan od nji% poiva na efektu kojiprikazivanje stavke vri na samu stavku pa su komponente stavke me8usobno bolje integrisane" a drugi odraavapravilnost da uenje dovodi do stvaranja veza izme8u odre8ene stavke i ostali% stavki (aso#ija#ija)e!am se je stanje u kom se ovek svesno se!a odre8eni% detalja" a znam je stanje u kom se stavka ini poznatom

ali ne moemo da se setimo kada nam je ona bila izloena.$+ 5alving/ lista rei sa parovima kategorija-primer" provere-slobodno prise!anje parova bez navo8enja (odraavadelovanje voljnog izvlaenja sadraja iz epizodike mem.)" davanje kategorije a trai se primer (znakovi za navo8enjebi trebalo da umanje za%tev za se!anjem) i daje se kategorija i poetno slovo primera (najintenzivnije navo8enje najmanje se!anja). 4akon davanja odgovora ispitani#i su pro#enjivali u kojoj meri je odgovor tipa se!amseznamue!e se!am se opada sa dodavanjem znakova za navo8enje" tako8e opada i tokom osmodnevne pauze(odraava otean pristup informa#iji u epiz. mem.)+ostoje slinosti izme8u varijabli koje utiu na epiz. mem. i oni% koje utiu na davanje pro#ena tipa se!am se" dokodgovori tipa znam ne trpe uti#aj ti% varijabli.7aktori koji utiu na memoriju se!anja/ nivo o8rade/ ejkobi i alas impli#itne mere poput oni% dobijeni% primovanjem neosetljive su na dubinuobrade; qardiner - semantiko kodovanje pove!ava propor#iju se!am se ali ne i propor#iju odgovora znam podeljena paJnjaE qardiner i +arkin/ propor#ija odgovora tipa se!am se ve!a je od propor#ije odgovora znam" aliovaj efekat se umanjuje kada se posmatra situa#ija sa podeljenom panjom; +arkin i &olter kod mla8i% se pokazaladomina#ija ogovora se!am se dok je kod stariji% suprotno; starenje utie na sposobnost se!anja ali na prepoznavanjenema tako jak uti#aj

G2. -(&)0'& & -B&&)0'& B(@$-& B&0HB# U-A# 0-Q%4#. X !G` !GN [eorijski pro8lemi izjednacavanja iskustva sa di9otomijom implicitnoF i eksplicitnoF pro#ene se#am se znam odrazavaju subjektivno iskustvo pam!enja u sklopu pristupa u prvom li#u" aimpli#itno ekspli#itno uinak vi8en iz prespektive tre#eg li#a. taka u kojoj se ova dva pristupa razlikuju je pretpostavka o stepenu nezavisnosti dva stanja ili dva pro#esa;5alving tvrdi da su nezavisni" a qardiner i ava da odraavaju dva razliita mentalna stanja koja iskljuuju jedno

drugo.Dmpirijski pro8lemi u izjednacavanju iskustva sa di9otomijom implicitno eksplicitno impli#itno u#enje zavisi" a znam ne mora zavisiti od fizi#ki% svojstava materijala; adaram i sar su materijalizlagali vizuelno ili auditivno a potom proverili uinak koriste!i se viz. reprezenta#ijom i nisu kontatovali uti#ajmodaliteta prikazivanja na odgovore tipa znam nolton i kvajer prvo su bile prikzane liste rei a zatim prepoznavanje pri emu je treblo da svoje odgovorelo#iraju na kontinuumu se!am se-znam; amnezi#ni pa#ijenti imaju dosledno slabiji u#inak pam#enja" bilo da se meripomo#u se#am se " bilo pomo#u znam; ovi autori stoga zakljuuju da je ova distink#ija zasnovana na postojanjurazliiti% stanja u koijima se epiz. mem. ili memo. se!anja moe na!i to zavisi od toga koji je kortikolimbiki sistemote!en.

G!. "#H#$&0&5'- 0H3&)- B(&0'&+#/#; B#A-/- B(3 -'0-4& -(&)##; psi9oFena amnezijaNaturalisti/2e stuije o 4otis2iQanjuintonova sistematski ispitivala vlastitu sposobnost se!anja" perioda ivota tokom kog je zapisivala doga8aje se!ase kao vrlo sre!no proivljenog" a njene zabeleke su takve da ima puno neprijatni%" pa ak i frustrirajui doga8aja.Optimizam se!anja kao da pam!enje selektivno uva ono to je bilo prijatno.&aldfogel traio od ispitanika da se sete to je vie mogu!e doga8aja iz pret%odnog ivota" pa i% kategorisao.


29/49

prijatni%" neprijatni% i neutralni%. 'oda zato to su potisnuli" ali moda i zato to se presliavaju prijatni%doga8aja. obinson i sar./ +ro#ena bola opada od trenutka poro8aja do tre!eg mese#a" bez obzira na korienje analgetika. anter i sar./ 9ol pri va8enju #erbospinalne tenosti nije dolo do smanjenja pro#ene bola tokom dana (modazbog stra%a da ne budu opet podvrgnuti tome)* pored svega ovoga" ako bismo eleli da govorimo o potiskivanju" morali bismo da imamo podatke i o se!anju naneaverzivne drai.7a9enje 4o e2stre9ni9 e9o3ija9a

&ano zbog problema tanosti svedoenja.9rigam zastupnika odbrane smatra da jako uzbu8enje ometa prepoznavanje li#a a tuila#a to isto.ajpe i sar. simulirali kra8u #igareta (manje uzbu8enje) i digitrona (ve!e uzbu8enje)" pa je trebalo da ispitani#iprepoznaju poinio#a na jednij od 6 fotki. 5ano identifikovali/ digitron 1" #igarete oftus film sa pljaom sa i bez ubijanja. 4asilniji fil loije se!anje detalja filma.+iters od ispitanika traio da prepoznaju sestru koja im je dala injek#iju (slabije postignu!e) ili nekog sa kom su biliu kontaktu neposredno posle (bolje).tudije u kojima je ustanovljen pozitivan efekat uzbu8enja na prepoznavanje jesu studije u kojima je uzbu8enje bilonie" a one u kojima je bilo visoko su obino studije koje pokazuju da uzbu8enost negativno utie.&agener sluajevi emjanuk i de ijke/ iskazi svedoka za zloine u kon#entra#ionom logoru. *spitani#i su biliispitani odma% nakom putanja iz logora i : god kasnije. nji% je prepoznalo sliku glavnog nasilnika (" akosu gledali emisiju o tome). vi su se!ali njegovog imena" od oni% koje je nasilnik maltretirao se!alo ga se vie" nego

do oni% koje nije. e!ali su se glavni% stvari" ali kada su pitani za detalje" esto su greili. *ako su neki ispitani#iizvestili o stranim s#enama muenja" nakon : godina i% se nisu mogli setiti" ak su i pori#ali. oe se pamte imena.7sihogena a9neYija+rimer atentatora na enedija sluaj ir%an ir%ana tvrdio da se nieg ne se!a" pod %ipnozom je uspeo da se seti.Ovakva amnezija se javlja kod brutalnog nasilja i ubistava" pogotovu kod zloina iz strasti.Ovo se moe povezati sa psi%ogenom amnezijom" koja je povezana sa fugom stanje gde se gubi identitet. ematikoznanje i pro#eduralne vetine ouvane. +oetak je skoro uvek povezan sa stresom. 4eki tvrde da u ovim sluajevimapostoji i istorija organske amnezije (pret%odne povrede glave)" prise!anje uz navo8enje se zavrava neuspe%om. nprluaj $.7. ili 5ri li#a $veefinitivno je da jake negativne emo#ije mogu indukovati amneziju" ali je pitanje do koje mere su pa#ijeti nesposobnida dopru do neprijatni% se!anja" a do koje mere biraju da to ne uine.

6:. a8oratorijske studije potiskivanja (6"str)%einger&Klark" nakon jugovski testa aso#ija#ija; utvr8eno da se ispitani#i slabo se!aju aso#ija#ija na rei koje sunabijene jakim emo#ija; ustanovili su da su emo#ionalno obojene rei izazvale jae galvanske reak#ije koe (koje sumera emo#ionalne pobu8enosti)" a one su izazvale i due laten#ije; objanjavaju 7rojdovim potiskivanjem.Klajsmit&Kaplan" prikazali rei od koji% su neke bile visokopobu8uju!e a neke nisko; pobu8uju!i efekat merio se+q-om; podela na one iznad i ispod prosene jaine +q-a; prise!anje visokopobu8uju!i% rei je nakon kratkepauze slabo ali se nakon drue pauze slika obrnula pa je prise!anje visokopob. bolje; ovo je ponovljeno uz primeubesmisleni% slogova i tu se pokazalo da neki izazivaju jae +q prise!anje visoko pobu8uju!i% besmisleni% slogova upoetku je slabo ali postaje bolje" dok je sa niskopobu8uju!im obrnuto.Objanjavaju &okerovom teorijom opadanja delovanja (vaka stavka koja se izloi ostavlja memorijski trag; in%ibi#ijase javlja kako bi zatitila trag u prvoj fazi konsolida#ije; ta in%ibi#ija oteava izvlaenje. akle" visoka pobu8enost

vodi visokom nivou poetne in%ibi#ije. 3bog toga !e izvlaenje visokopobu8uju!i% stavki u poetku biti tee ali !e seone kasnije due zadrati odniskopobu8uju!i%. q07Ajzenk&"ilson" kau da evinger i lark ispituju samo momentalno prise!anje; ako su stavke potisnute" treba takve ida ostanu" a ako je klju u pobu8enosti" onda treba da se javi obrnut efekat.#edli i diplomci" ponovili i potvrdili nalaze evingera i larka u sluaju momentalnog prise!anja" ali makon danase!ali si se vie aso#ija#ija na emo#ijama nabijene rei; tako8e" uvode i aso#ija#ije na pozitivne i negativne rei(pretpostavka je bila da bi efekti potiskivanja trebalo da se jave u sluaju negativni% rei" a efekti pobu8enosti bitrebalo da prate obe kategorje rei) nisu ustanovili razlike izme8u pozitivni% i negativni% ime se potvr8uje %ipoteza opobu8enosti.

G


30/49

$viden#ija o zavisnosti od raspoloenja kao stanja je vieznana" ona koja ide u prilog kongruen#ije sa raspoloenjemje ubedljiva.ojd i imen tumaenje/ depresivni su doziveli vise neprijatnosti pa imaju vise ti% se#anja i to se proverava kada seispituje pam#enje depresiv#a kada je u razli#itim raspolozenjima.5isdejl i 7ogerti su radili to sa zdravim ispitani#ima i indukovali su im raspolozenje &oltenovom metodom(navo8enje ispitanika da ita tvrdnje koje su deprimiraju!e ili o%rabruju!e" pokazalo se da se ovako mogu indukovatiprivremene promene raspoloenja kod normalni% ispitanika) u tuznom i anksioznom raspolozenju sporije se pobudjujupozitivna se#anja.

lark i 5isdejl/ a bi se ukinula sugestibilnost zbog &oltena oni koriste #irkadijalni ritam depresiva#a/ re8eodgovaraju na re# za navodjenje pozitivnog dozivljaja kada su tuzniji. * tuznije pro#enjuju kada su tuzni.Opti problem studija autobiografskog se!anja je sumnja u prirodu doga8aja kog se prise!a ispitanik.qiligen * 9ouer/ dnevni#ki metod (de belee emoionalno pozitivne i negativne doga8aje koji im se dese) pod sre#nom%ipnozom se#aju se sre#ni% * tuzni%" a pod tuznom %ipnozom tuzni% * sre#ni%." broj sre!ni%doga8aja je konstantan|3avisnost od stanja raspolozenja/ izazivanje raspolozenje koje je vladalo u toku u#enja pospesuje prise#anje.ongruen#ija sa raspolozenjem/ dobro raspolozenje pospesuje lepa se#anja * obrnuto.a li #e se na neutralnom materijalu pokazati sli#ni olaksavaju#i efekti kada se prilikom izvla#enja izazoveraspolozenje koje je vladalo prilikom u#enja{ 9ouer" 'ontero * qiligen/ u#ili listu neutralni% re#i u %iponozomindukovanom dobrom ili losem raspolozenju. +a se prise#ali u istom ili razli#itom raspoloenju. 4ema dokaza zapostojanje zavisnosti od raspoloenja; s tim sto je smanjena interferen#ija dve liste" ako se u#e u razli#itim

raspolozenjima.$fekti zavisnosti od konteksta takodje se obi#no mogu detektovati kada se za%teva reproduk#ija" ali ne * rekogni#ija.(5omson je izuzetak ista s#ena zlo#ina pa je olaksano prepoznavanje).talving/ zemlja ( lakse se pozna %ladno ako se da zemlja ) samo jak kontekst ima uti#aj., sluaju neutralnog materijala (koji je trebalo da pokae postojanje zavisnosti od raspoloenja) efekat raspoloenjana kodovanje verovatno ne bi bio veliki pa bi i odg. efekat prilikom izvlaenja trebalo da bude mali neinteraktivankontekst. 4asuprot tome" materijal koji je povezan sa pa#ijentovim aktuelnim raspoloenjem !e biti interaktivnokodovan" umesto da je aditivan" jer !e ga pa#ijent dovesti u vezu sa sobom. 5ako su stvoreni uslovi za kongruen#iju saraspoloenjem9ouer/ indukovanje dobrog ili loeg raspoloenja indukuje samo po sebi pristrasnost sa kojom su ispitani#i kodovali iprise!ali se intervjua" a oivljavanje raspoloenja nije vana varijabla tokom prise!anja.9ouer/ %ipnoza" lepo * lose raspolozenje. 5uzni * sre#ni teniser identifika#ija u skladu sa raspolozenjem. 5uni su se

poistovetili sa tunim i obrnuto. utradan oni iz tuznog konteksta se#ali tuzni% #injeni#a * sre#ni%" a oni izlepog * jedni% * drugi%" i to u neutralnom raspoloenju pa se efekat ne moe pripisati ni zavisnosti odraspoloenja ni od konteksta ve! pristrasnosti u poetnoj fazi uenja (koduju bogatije nevesele injeni#e)5izdejn * asel/ kriti#ni faktor je samoopis. $fekti raspolozenja su asimetri#ni" jer lepo se#anje vise zavisi odraspolozenja od tuzni%.0isen" alker * arl /manipulisali raspolozenjem tako sto su podesavali uspe% u igri#i . ,spe% ili neuspe% uti#ali su naprise#anje pozitivni%" ali ne * negativni% osobina.'og" 'etjuz * &ajnen/ generalizovana anksioznost nije uslovila tenden#iju se#anja re#i povezani% sa stanjem" #akpostoji * suprotna tenden#ija.&ots/ ara%nofobi#ar ja#e tenden#ija povezivanja re#i povezani% sa paukovima" ali ne * reproduk#ija. 5o je zbogopazanja * paznje" a ne pam#enja.

&ilijems * 9rodbent / sli#no u u#in#ima pam#enja depresiva#a.qoltonova te%nika navodjenja" pokusali samoubistvo imali su znatno #vise tesko#a da izloze bogata * detraljnose#anje. : se#anja deprimirani% su opsta" a sto je kod normalni% 1.

66. Y5-/-, B#A-/- & 3-B-0&)#. :-.


31/49

3araf i sar./ Oni sa visokom i niskom depresivno!u pro#enjuju u kojoj meri se na nji% odnose pozitivni ili negativnipridevi. +otom se od nji% trai da pokuaju da se sete prideva" a zaim i da i% prepoznaju u ve!em skupu. epresiv#i suse bolje se!ali negativni% prideva ali su pri prepoznavanju e!e identifikovali negativne koji im u stvari nisu biliprikazani.anbar i imen/ deprimirani su bili obazriviji prilikom prepoznavanja pozitivno intonirani% stavki&ots i sar./ mera osetljivosti d je bila naruena" pri emu je efekat pristrasnosti zavisio od odre8enog uputstva zakodovanje datog ispitani#ima. 5ako8e" oni su pokazali da su u stanju da koriste mnemote%nike zasnovane na vi

Documents

Psihologija pamćenja i mišljenja