Puls Istoka22.mart 2013. Broj 13

39 di

nara

www.pulsistoka.rs

!

# tema brojaRuMuNIMa sVE,

VlasIMa - NIŠta!

Foto: M.Đ.

str. 4 - 5

str. 10

# Intervjudušan

petrović

2 322.mart 2013.

www.pulsistoka.rs

OVO NIJE VREME SANJARAPIŠE BRANA FILIPOVIĆ

,,Nikada nisam zadovoljan, ako jesam, onda nema napretka“. Ova misao se zametnula na jednoj farmi u Francuskoj od radnika koji je brinuo o lovnom području gazdinstva.

„Kod odluka, pa i političkih, praksa se ne osvrće na srpske mudrosti, izreke, poput one „Samo sloga Srbina spasava“. Ovu rečenicu je sročila Branka Otašević u nedeljnoj „Politici“.

Pisac Momo Kapor ovako zbori u svojim Beogradskim pričama: „Ovde je uvek bilo toliko ratova, da se uvek mora tačno reći pre kog rata se nešto dogodilo“.

Drugi srpski pisac, Petar Lazić, podseća: -Sve što se desilo našem čoveku u vezi je s kafanom... pa gde to ima da čovek na jednom mestu može da zadovolji osnovne životne potrebe (za hranom i pićem), da pronađe ženu ako mu fali, da izgubi ženu ako ima viška, da sklopi poslove, da brine o državi kao što ona brine o njemu...„ Današnje vreme nije vreme sanjara, a samo u takvim vremenima rađaju

se urbane legende“, napisao je profesor Nikola Božilović. „Srpske vojske nikada nisu izgubile bitku zbog kukavičluka i

bezdušnosti. Samo izdaja i obmana mogle su ih sprečiti da brane svoju čast do kraja“. (Radomir Petrović Kent, četnički komandant).

Delfa Ivanić, Srpkinja, sama je isticala da je u svom životu najviše bila ponosna na to što su Nadežda Petrović i ona 1903. stvorile Kolo srpskih sestara, zatim na spasavanje 1912. i 1913. u Lješu srpskih ranjenika, na pomoć srpskim zarobljenicima. Spasla je, u velikoj meri, desetine hiljada života i zato je srpska heroina. Zbog pomaganja Ravnogorskom pokretu zatvorena je posle 1945. i zbog tog „malog greha“ bila je zaboravljena sve do smrti, 1972.

„Samo dok se čezne, razmišlja i čeka, to je ljubav, ono drugo ima drugih kategorija“, verovala je Desanka Maksimović.

Danas se Srbija divi Novaku Đokoviću i ima kome. Malo je ostalih velikana tog ranga i kova. Malo je i onih koji mogu, i hoće, da se ugledaju na dela i mudrosti u početku teksta spomenutih. Imamo i darovite dece, uspešnih ljudi i na ostalim poljima sem sporta. Nego, kome se mi to sad klanjamo u manjim sredinama, e, to je pitanje mnogih pitanja. Pođimo od najbližeg okruženja između Timoka i Dunava. Negotin, oduvek kulturna prstonica istoka Srbije, trenutno je u priči pobednice emisije RTS „Ja imam talenat“. Ako nekoga pitate ko je danas najpoznatiji, i ko se najviše spominje u gradu vina i muzike, verujte, većina će spomenuti socijalistu i predsednika Opštine, magistra Urukovića, eventualno poslanicu Radmilu Gerov. Bor se prepoznaje po političaru i direktoru RTB-a Blagoju Sosi Spaskovskom i njegovom hitu „Ne može MI niko ništa“, Zaječar po dva dobra drugara iz srećnih godina, Bošku Ničiću i Saši Mirkoviću, Knjaževac po bivšem državnom sekretaru Milanu Đokiću, eventualno Saši, zlatnom roštiljdžiji, Majdanpek po predsedniku Opštine i lideru demokrata Popoviću, Kladovo se više ne prepoznaje po direktoru „Đerdapa“, Boljevac je znan po opštinskom čelniku, dr Nebojši Marjanoviću ili socijalisti, političaru i boemu Voji Vijoroviću, čuvena Sokobanja i sad se najviše spominje po nekadašnjim nezbaorvnim gostima Ivi Andriću, Nušiću, Stevanu Sremcu. Oni što su opravdano zavređivali najveću pažnju odavno su u Beogradu, možda Novom Sadu, pokoji je otišao na visoke škole u Ametriku i Evropu na zapadu.

Ovde su na glasu političari i direktori i – niko više. Oni vedre i oblače. Oni su prvi u TV dnevnicama i na stranicama uglavnom „svojih“, plaćenih novina, oni ne daju nikome da ih smeni, niti profesionalno promeni, oni su isti oni iz Titovog doba, samo s neuporedivo manje odgovornosti, discipline, vrednoće. Politička vlast je njihovo zanimanje. Nije bolje, nažalost, ni u Pomoravlju kod večitog Palme, Zaječaru, Šapcu, u bilo kom drugom većem srpskom mestu. Oni sve grabe i drže, i nož i pogaču, i zadovoljni su postignutim. Nisu kao onaj farmer, neškolovan a mudar, pa da sebi, i ostalima, ponosno izgovori: - Nikad nisam zadovoljan, ako jesam, onda nema napretka. Kod nas nema nekog bogzna napretka, ima zadovoljstva. I to što direktori nasušnog RTB Bor saopštavaju – i pevaju – samo je velika laža. A „male grehove“, kao onaj naše Delfe Ivanić, i njih treba razumeti; ako se dogode u velikim radnim i dobronaklonim bitkama. I nikad ne smetnuti s uma misli Mome Kapora, Lazića, prof. Božilovića, Desanke, Otaševićeve... Jer, dosta nam je, i muka nam je, od Dinkićevih (Spaskovski, Bor, Ničić, Zaječar, Đokić, Knjažeevac...) lidera!

Tema brojaRuMuNIMA SVE, VlASIMA - NIštA 4-5 ReportažahIlANdARSkI SVEtlOpIS 6

IntervjudušAN pEtROVIć 10

SportSRbIJA IMA SVOg šVARcENEgERA 12

# Sadržaj # Reč novinara

IMPREssuM

NEZAVISNE NOVINEPuls Istoka

izlazi dvonedeljno

OSNIVAČ I IZdAVAČ:IN MEDIAS PRESS DOO BOR

3.OKTOBAR 95/28, 19210 BOR

glAVNI I OdgOVORNI uREdNIk:SRĐAN MARJANOVIĆ

REdAkcIJA:BRANA FILIPOVIĆ, BRANKO PEŠIĆ, DRAGANA

VIDOJKOVIĆ, MILJAN MILJEVIĆ, PREDRAG BLAGOJEVIĆ, DR PETAR PAUNOVIĆ

AdRESA REdAkcIJE:KRALJA PETRA PRVOG 23/24, 19210 BOR

tElEFON:030 456 300

E-mail:redakcija@pulsistoka.rs

www.pulsistoka.rs

štAMpA:ŠTAMPARIJA BOJE, NOVI SAD

2 3

# u fokusu

ZAJEčARSKI OSNOVcI PRVI PO IZOSTANcIMA

Tokom prošle školske godine, u osnovnim školama u Srbiji u kojima je bilo ukupno 565.975 djaka, bilo je prosečno po učeniku 41,64 opravdanih i 3,7 neopravdanih izostranaka. Osnovci su ukupno po učeniku napravili u proseku 44,8 izostanaka, tokom školske 2011/2012. godine. Popravni ispit polagalo je 6.487 učenika ili 1,20 odsto, a razred je ponavljalo 4.952 djaka (1,01 odsto). Srednjoškolci su više izostajali sa nastave, pa je tako prosečno po učeniku bilo tokom prošle školske godine 73,4 opravdanih, a 9,1 neopravdanih izostanaka. Od ukupnog broja srednjoškolaca (265.508) na popravni je palo 22.687, što je 8,50 odsto, a razred je ponavljalo 5.153, odnosno 1,90 odsto. Najviše izostanaka bilo je u školskoj upravi Zaječar i to 46,8 opravdanih izostanaka po učenbiku, a 7,8 neopravdanih. ,,Najmanaje opravdanih izostanaka bilo je u školskoj upravi Novi Pazar 18,2 časa po učeniku i u čačku i Kragujevcu - isti prosek 1,2 časa po učeniku”, kazao je ministar.

U BOLJEVcU PROIZVODE TRAKTORE

Prema rečima Branislava Rajića, generalnog direktora ‘’Agromehanike’’, uz postojeći program, u narednih pet godina u Boljevcu će se najpre sklapati, a kasnije i proizvoditi savremeni traktori od 20 do 90 konjskih snaga. Ugovor o proizvodnji traktora, koji je boljevačka fabrika poljoprivredne mehanizacije

„Agromehanika” sklopila sa indijskom firmom Sonalika, jednom od najvećih svetskih firmi za proizvodnju traktora koju je projektovao francuski Reno, biće realizovan u tri faze. Do kraja godine biće sklopljeno 100, naredne 500, a 2015. godine u Boljevcu će se proizvodti hiljadu traktora, snage između 20 i 95 konjskih snaga, sa jednom ili duplom vučom – istakao je Branislav Rajić, generalni direktor boljevačke “Agromehanike”. Deo zaposlenih prošao je obuku za montažu novih, savremenih traktora koje, zbog konfiguracije terena, mogu da koriste i poljoprivrednici u ovom kraju. Prve takve mašine biće predstavljene sredinom aprila.Traktor od 20 konjskih snaga prodavaće se po ceni od sedam hiljada evra dok će traktor od 90 konjskih snaga, sa kompletnom opremom, koštati oko 25 hiljada evra.

U 2012. godini Sokobanja je u dobrovoljnom davalaštvu krvi osvojila titulu ŠAMPION SOLIDARNOSTI i u zimskoj i u letnjoj kampanji! Na teritoriji Srbije imali smo najveći broj prikupljenih jedinica krvi u odnosu na broj stanovnika. Dobrovoljno davalaštvo krvi u Sokobanji je postalo trend, koji prati sve veći broj mladih, novih davaoca, povučeni primerom svojih rođaka, komšija ili poznanika. Po svemu sudeći, Sokobanja je mesto u kome žive posebni ljudi, čija dela se na daleko čuju! HVALA VAM ŠTO ZAJEDNO STVARAMO BOLJI SVET ZA SVE!

IZLOžBA „VINOGRAD” U NEGOTINUIzvor: Sokobanja.com

U Maloj galeriji bioskopa “Krajina“ priređena je izložba “VinoGrad”. Reč je o radovima studenata Arhitektonskog fakulteta, odnosno njihovim idejama za uređenje i promociju pivnica, koje je negotinska publika imala priliku premijerno da vidi na Gradskom trgu u okviru prošlogodišnjih Majskih svečanosti. Izložbu su otvorile Dušanka Botunjac, umetnički direktor male scene bioskopa “Krajina” i Marijana Đorđević, koordinator projekta

“Autentično etno iz Istočne Srbije ”. Otvaranju je prisustvovala Aleksandra Milovanović, pomoćnica predsednika Opštine Negotin.Izložba je proistekla iz projekta „Autentično etno iz Istočne Srbije“, koji je realizovan u opštinama Negotin, Majdanpek, Golubac i Kladovo uz finansijsku podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju - GIZ. U maloj galeriji negotinskog bioskopa izloženi su radovi kojima studenti Arhitektonskog fakulteta, kroz praktični deo seminara “Umetnost u javnim gradskim prostorima”, nude zanimljiva rešenja za obogaćivanje turističke ponude opštine Negotin. Posetioci izložbe imaju priliku da vide ideje studenata za uređenje turističkih destinacija, ponudu novih sadržaja, originalne programe, neobične proizvode.Izložba “VinoGrad” u maloj galeriji bioskopa

“Krajine biće otvorena dva meseca.

DOĐE KRAJ I POLITIčKIM TV

Lokalni političari, gradski funkcioneri i predstavnici gradskih medija Niša usprotivili su se 14. marta na javnoj raspravi o Nacrtu Zakona o javnom informisanju u tom gradu rešenju da država i lokalne samouprave prestanu od 1. januara iduće godine da direktno finansiraju medije. Nišlije su na javnoj raspravi tražile da njihov grad ima javni medijski servis.

-Nemate pravo da sprečite da postoje javni servisi. Kad ih imaju Beograd i Novi Sad, zašto ne mogu da ih imaju i drugi gradovi. Država i lokalne samouprave moraju da imaju uticaj na izveštavanje medija“, rekao je predsednik niške gradske opštine crveni krst Darko Bulatović.Predstavnici OEBS-a i Ministarstva kulture koji su organizovali javnu raspravu o novom Zakonu o informisanju, poručili su da Zakon o javnom informisanju ne reguliše pitanje javnih regionalnih servisa za koje je na tribini u Nišu vladalo najveće interesovanje, već da će se time baviti Zakon o elektronskim medijima, čija je izrada tek počela i o kojem će javna rasprava tek uslediti. Direktor privatnog radija Siti iz Niša Dragan Kocić rekao je da prisustvo brojnih političara na javnoj raspravi o medijskom zakonu svedoči o njihovom strahu da će, ako zakon bude usvojen u sadašnjem obliku, izgubiti uticaj na medije.Nacrtom Zakona o javnom informisanju predviđeno je da od 1. januara iduće godine prestane finansiranje medija iz budžeta države i lokalnih samouprava i uvodi se finansiranje po konkursima za medijske sadržaje od javnog interesa. Na skupu u Nišu iz Bora bili su jedino predstavnici Medija centra i IST Medije. IZ JP ŠRIF niko nije bio, što je i dobro, jer i oni su na listi za ,,ostrel” od 1. januara iduće godine. Izgleda da se ova informativna kuća do sada vešto zaklanjala iza raznih politikantskih paravana, ali da je i tome došao kraj. I bilo je krajnje vreme. EU i OEBS neće dozovliti da se u Srbijii više stvaraju partijske TV i informativne firme kakva je ova, čuvena, borska TV.

SOKOBANJA ŠAMPION SOLIDARNOSTI

4 522.mart 2013.

www.pulsistoka.rs# tema broja Vlasima ništa!

I RTB-u Bor kao društveno odgovornoj firmi što za sebe tvrdi da jeste, Milivoje Janošević postavio je pitanje: kako će i kada pomoći svim selima u borskoj opštini u oblasti infrastrukture, sporta, kulture. Poslanika u republičkoj Skupštini Milinka Živkovića Janošević pita kada će razgovarati sa žiteljima borskih sela, a odbornike lokalnog parlamenta zašto već tri godine ne funkcioniše Savet za međunacionalne odnose koji je u Boru formiran među prvima u Srbiji i šta je preduzeto povodom činjenice da sela Tanda, Gornjane i Oštrelj ne učestvuju u glavnoj manifestaciji koja čuva tradiciju i običaje ovog kraja, „Susreti sela opštine Bor“. Čulo se i pitanje kada će pojedinci iz javnog života prestati da govore grad Bor jer ta sintagma podrazumeva samo gradsko naselje, a cela teritorija sa selima se zove opština Bor. Grad Bor, naglasio je Janošević, biće onda kada sadašnje selo Zlot bude imalo status Opštine. Na konferenciji su prozvani i deklarisani Vlasi koji zauzimaju važne funkcije u opštini Bor i šta su oni učinili za svoje sugrađane, ne računajući odbornike u SO koji nisu ni reč progovorili o razvoju sela, ocenio je on. Ovo je prva konferencija za novinare na ovu temu, a Janošević najavljuje još medijskih razgovora, debata i okruglih stolova.

ruMuniMa u SrBiJi Sve, vLaSiMa – ništa!

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije pokrenulo je pilot projekat o uvođenju izbornog predmeta pod nazivom

„Maternji rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture“ u srpske škole. Planirano je da se ovaj projekat realizuje od marta do juna ove godine, nakon čega bi resorno ministarstvo imalo ceo letnji raspust da proceni treba li uvesti i zvanično ovaj predmet u škole u istočnoj Srbiji ili ne. To će najbolje pokazati interesovanje učenika i ukoliko se ukaže potreba, od septembra ove godine rumunski jezik ne bi bio izborni, već redovni predmet u nastavi srpskih škola. Škole su sprovele anketu prema preporuci Ministarstva prosvete pod čijim su okriljem i podaci su im dostavljeni. Na redu su tehnička pitanja koja za sad medijima nisu interesantna – kako će se ovi časovi smestiti u raspored, hoće li učenici od prvog do osmog razreda zajedno pohađati nastavu i treba li spajati toliko različite uzraste, kako će nastavnici putovati u seoske škole i kako će se u selima formirati odeljenja. Povodom ove akcije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije, prvi se oglasio Milivoje Janošević, potpredsednik Pokreta vlaškog ujedinjenja i predsednik Udruženja Vlaha Primovara.

PIŠE DRAGANA VIDOJKOVIĆ

Da li su podaci koje je Janošević izneo na nedavnoj konferenciji za štampu alarmantni ili upozoravajući i šta država Srbija radi kako bi zaštitila vlašku nacionalnu manjinu, osnovna su pitanja postavljena prilikom ovog obraćanja javnosti. Za ignorisanje svakako nisu jer je Janošević postavio pitanje može li brojnija nacionalna manjina u Srbiji (u ovom slučaju vlaška) da ima manje prava od neuporedivo manje nacionalne manjine (rumunske). Ukoliko takvo opredeljivanje postoji za rumunsku nacionalnu manjinu, nesumnjivo se mora sprovesti i za vlašku koja je, prema zvaničnim statističkim podacima sa poslednjeg popisa, brojnija u Srbiji u odnosu na rumunsku.

eu izJednačava ruMune i vLahe

Prema podacima popisa stanovništva od prošle godine, u Srbiji živi 35.330 Vlaha i 29.332 Rumuna. Janošević sumnja u tačnost ovih podataka jer smatra da mortalitet nije bio tako visok u odnosu na broj živorođene vlaške dece između dva popisa. Oko 4.500 stanovnika ove manjine je manje za tih deset godina. Kao maternji jezik, 43.095 stanovnika je reklo vlaški, a 29.075 rumunski. U istočnoj Srbiji živi 32.873

Foto: mc.kcbor.net

4 5

OPŠTINA /GRAD ŠKOLA BR.UČENIKA BR. PRIJAVLJENIH UČ.BOR VUK KARADŽIĆ 534 28BOR SVETI SAVA 381 27BOR 3. OKTOBAR 856 24BOR – KRIVELJ ĐURA JAKŠIĆ 174 16BOR– BRESTOVAC STANOJE MILJKOVIĆ 281 15BOR – ZLOT PETAR RADOVANOVIĆ 267 19NEGOTIN VUK KARADŽIĆ 657 12NEGOTIN BRANKO RADIČEVIĆ 600 10NEGOTIN VERA RADOSAVLJEVIĆ 480 32KLADOVO VUK KARADŽIĆ 975 18MAJDANPEK VELIMIR MARKIĆEVIĆ 450 70ZAJEČAR LJUBA NEŠIĆ 631 32ZAJEČAR HAJDUK VELJKO 650 54ZAJEČAR LJUBICA RADOSAVLJEVIĆ- NADA 582 10 UKUPNO: 7518 367

Dragojević bez odgovora

Redakcija „Pulsa istoka“ pokušala je u više navrata da dobije izjavu od predsednika

Nacionalnog saveta Vlaha, Radiše Dragojevića, povodom pilot projekta Ministarstva

prosvete i nauke Vlade Republike Srbije o eksperimentalnom uvođenju rumunskog

jezika kao maternjeg u škole u istočnoj Srbiji, ali sve je ostalo samo na pokušaju. Ni direktno ni

„preko veze“ nismo mogli da iskamčimo izjavu gospodina Dragojevića što je još čudnije ako

uzmemo u obzir da je i on nekada bio novinar i da bi trebalo da zna da su u novinarstvu

pravovremenost, aktuelnost, objektivnost i tačnost najvažnije odlike svake informacije.

Rumunski i u „Svetom Savi“

U opštini Kladovo koja ima pet osnovnih škola, za izučavanje rumunskog sa

osnovama nacionalne kulture, opredelilo se 155 đaka. Najveće interesovanje je

u srednjoj školi “Sveti Sava” gde će ovaj predmet kao izborni slušati 52, a u

Tehničkoj školi 30 učenika. U opštini Bor se, u pet gradskih

i tri osnovne škole, od 3. 615 učenika, za fakultativno učenje rumunskog jezika opredelilo 184, a u četiri borske srednje

škole 28 učenika od 1600 srednjoškolaca u ovom gradu.

Vlaha i 2.073 žitelja rumunske nacionalnosti. Janošević postavlja pitanje da li Srbija pod pritiskom međunarodne zajednice i Evropske unije mora da izjednačava Vlahe i Rumune i da li brojnija nacionalna manjina treba da ima manje prava. On ne spori legalnu borbu rumunske države za Rumune u Srbiji, već se poziva na brojnost jednog i drugog naroda i logiku ankete koju sprovodi srpsko Ministarstvo prosvete. Dalji podaci kojima potkrepljuje tvrdnju o nelogičnosti ove akcije, takođe su egzaktni i zvanični. Primera radi, ako sužavamo broj Vlaha i Rumuna u Srbiji, onda treba izneti podatak da su se u borskom okrugu, od 124 992 stanovnika 13 313 izjasnili kao Vlasi, što je 10,65 odsto, a 791 stanovnik se izjasnio kao Rumun, što je 1,57odsto. U opštini Bor, od 48 615 stanovnika, Vlaha je 6.701 ili 13,71 procenat, a Rumuna 293, odnosno 0,60 odsto. U gradu Boru, od 34 160 stanovnika, Vlaha je1.636, u procentima 4,79 odsto, a Rumuna 69, t.j. 0,20 odsto. U selima opštine Bor živi 14 455 žitelja, od toga je Vlaha 5 065 što čini 35 odsto, a Rumuna 224 ili 1,54 procenta. Janošević je naglasio da je ovo ujedno i poslednji zvaničan podatak objavljen nakon popisa stanovništva 2012. godine u Srbiji i da ne postoji uža analiza – koliko ima vlaškog, koliko srpskog, rumunskog i ostalog stanovništva u svakom selu ponaosob. Janošević Vladi Republike Srbije, međunarodnim institucijama, Evropskoj uniji i svima koji se bave nacionalnim manjinama postavlja i pitanje u čijem je interesu da Vlasi na ovaj način budu izjednačeni s Rumunima, s obzirom da je matična država Vlaha Srbija i oni drugu državu nemaju, a rumunska

nacionalna manjina ima drugu državu- Rumuniju. Vlasima nije potrebna zaštita države Rumunije, već Srbije. Ono što je potpredsednik Pokreta vlaškog ujedinjenja i predsednik Udruženja Vlaha Primovara istakao kao dobar potez, jeste činjenica da su Nacionalni savet Vlaha i Udruženje

„Gergina“ iz Negotina ustanovili vlaško pismo koje će, uveren je, vremenom zaživeti i koje se može koristiti jer je gotovo istovetno vlaškom izgovoru. Šta radi rumunski konzulat u Zaječaru, zapitao se Janošević. Da li će Srbija ponovo sagnuti glavu pred međunarodnom zajednicom i da li će ponovo doći do toga da Rumunija uloži veto zbog navodnog vlaškog pitanja? Vlaško pitanje mora da rešava Srbija, apostrofirao je on.

direktorka preMrLa od Straha

Novinar „Pulsa istoka“ prikupio je podatke iz pojedinih osnovnih škola u Timočkoj krajini na osnovu slučajnog uzorka 14. i 15. marta ove godine. Vidno uznemirena, našu redakciju je 15. marta pre podne pozvala Danijela Dobrić, direktor Osnovne škole „Petar Radovanović“ u Zlotu, rekavši da zabranjuje objavljivanje informacije koja se tiče uvođenja izbornog predmeta „Maternji rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture“, na šta je novinar pitao otkud njoj pravo da se meša u uređivačku politiku našeg lista i da stopira informacije od značaja prvenstveno za ovaj kraj, ali i celu Srbiju. Iz ove škole faksom je kasnije stigao i zvaničan zahtev u kome Danijela Dobrić naglašava da je ovaj podatak službena tajna i da ga naš list ne sme objaviti ili prosleđivati bez njene

„pismene“ (kako stoji u tekstu) saglasnosti.

Šta se dogodilo u samo sat ili dva otkako je neko iz škole dao podatak do pokušaja zabranjivanja objavljivanja ove informacije, da li je i ko direktorki sugerisao da zove našu redakciju, ostao nam je nepoznat podatak jer se naš list ne meša u poslovnu politiku bilo koje institucije, pa ni ove škole. Pitanje je koga se direktor škole u Zlotu plaši i ko sve u Srbiji sme da pokuša da izvrši pritisak na medije da objektivno obaveštavaju javnost o svim temama a naročito ovako važnim, čije prećutkivanje može imati mnogo veće posledice nego objavljivanje. Ukoliko direktorka zlotske škole ili bilo koji njen radnik budu imali bilo kakav pritisak zbog legalno pružene informacije našem mediju, „Puls istoka“ javno obećava da će je uzeti u zaštitu i svojski i realno odbraniti od svakog neosnovanog napada ili optužbe koji povodom toga eventualno budu došli na njen račun od viših instanci u njenoj profesiji ili ma kog drugog. direktorka,

„puls istoka“ je uz vas!

6 722.mart 2013.

www.pulsistoka.rs# Reportaža

Velika fotomonografija Hilandara („Hilandar za vekove vekova“) donela je veliko lično zadovoljstvo i pohvale stručne javnosti autoru Rajku Karišiću, ali, tek što se pojavila, sredinom januara 2004. godine, stigla je, sredinom marta, i potresna vest da je najveću srpsku svetinju, u noći između 3. i 4. marta, zahvatio požar ogromnih razmera. Srčani hodočasnik, autor hvaljene knjige, primio je tu vest kao sopstvenu veliku tragediju i odmah krenuo na Svetu goru – da pomogne. Stigao je tamo 11. marta, sedmi dan po tragediji, da bi neposredno, svojim aparatom i o svom trošku, stvarao novu potresnu hroniku o trećem velikom požaru u kome je goreo naš najveći hram kulture u osam vekova njegovog postojanja. Nedavno se opet, 4. decembra minule godine, na dan Vavedenja Presvete Bogorodice, kao pozvan gost obreo i na slavi ovog manastira- opet snimao. Ima sada nekoliko stotina novih fotografija. Među njima su one koje svedoče o tome kako je Hilandar goreo onih tragičnih dana u martu kao i one koje ovu svetinju prikazuju osam meseci kasnije. Pprvih dana 2005. vratio se s puta po Svetoj gori s blagoslovom hilandarskog bratstva da onu veliku fotomonografiju, iz januara minule godine, dopuni i izmeni novim fotozapisima i da nove fotografije, o novim događajima u Hilandaru, prikazuje diljem Srbije i crne Gore. Na tom putu blagosloveni hromičar hilandarske Svetinje stigao je prvo u Zaječar. Dva dana uoči Božića, u velikoj galeriji Narodnog muzeja, pred velikim brojem posetilaca, izložio je 39 fotografija velikog formata i prikazao Hilandar u njegovom nebeskom uznešenju i u njegovim tragičnim danima. Predstavljajući svoj „Hilandarski svetlopis“, Karišić je govorio o tome kako će izgledati novo izdanje njegove knjige o Hilandaru, a razmišljao je, glasno, i šta bi sve trebalo činiti da se ova naša svetinja što pre obnovi. Kao da ga je sam Gospod Bog poslao, Rajko Karišić (52), poreklom iz Hreše kod Sarajeva, a nastanjen u Vrbasu, u Vojvodini, obreo se prvi put u Hilandaru 2. maja 2003. godine kao hodočasnik po nagovoru prijatelja. Već je imao

objavljenu fotomonografiju „Etno muzej Staro selo-Sirogojno“ (krajem maja 2002., o našem starom graditeljstvu) i već je bila lepo primljena u našoj stručnoj javnosti. Mogao bi nešto slično napraviti i o Hilandaru... Uostalom, osvedočeni majstor fotografije već se dokazivao tri decenije, počevši kao amater, daleke 1973 godine u Foto kino klubu „Mašinac“ u Novom Sadu. U tom gradu je završio i Mašinski fakultet, a zatim službovao u privrednim kolektivima i SUP-u u Vrabasu. Tu je otvorio i sopstvenu fotografsku radnju. Hodočasnik Rajko Karišič oduševio se Hilandarom, a manastirsko bratstvo ubrzo je u njemu prepoznalo prilježnog i upornog hroničara. Već krajem 2003. godine, posle samo četiri odlaska na Svetu goru, imao je pripremljenu primamljivu verziju buduće knjige i – dobio blagoslov duhovnika Hilandara da je objavi. Dobio je i preporuku zvaničnih državnih institucija i zvaničnika. Podržali su ga naši poznati autoriteti, među njima i arhiteksta Mihajlo Mitrović i slikar Momčilo Antonijević. Napisali su da su na njegovim fotografijama, kao na retko kojim, „zaustavljeni trenuci večnosti“, da je na 253 strane velikog formata, u najluksuznijoj opremi, nastalo trajno umetničko delo i da Hilandar u toj knjizi ima 450 umetničkih fotografija neprolazne vrednosti. Karišića raduju sve te pohvale, preporuke i blagoslovi. Ipak, najviše od svega želi da Hilandar što pre zasija u starom sjaju. Ali, čini mu se, da sve ne teče onako kako je obećavano, neposredno posle požara. Ne raduje ga ono što je 2005. video na zgarištu naše svetinje. Istina, očišćeno je, veli, između 80 i 90 odsto objekata koji su goreli. . - Razmišljao sam naglas pred prijateljima i, zajedno s njima, kako efikasnije početi obnovu Hilandara i došao na ideju kako bi u pomoć trebalo pozvati vernike i narod – rekao je Karišić početkom 2005. novinaru “Politike” nastavljajuć:- Mislim da bi na dobar odjek naišla akcija koja bi se, na primer zvala „Evro za Hilandar“. Kažu da je zvanično procenjeno da je za obnovu ove naše svetinje, u narednih osam do devet godina, potrebno ozdvojiti ukupno deset miliona evra. Ako svaki stanovnik naše države izdvoji samo

hiLandarSki SvetLopiS raJka

karišića

Hroničar se radovao i tugovao stvarajući obiman dragocen foto-zapis, pre i posle požara

PIŠE STOJAN TODOROVIĆ

Hilandar se uspravio

Pre devet godina,u noći između 3.i 4.marta 2004.godine veliku srpsku svetinju Hilandar

zahvatio je požar ogromnih razmera. Tada se tamo, da pomogne, kao i mnogo puta pre

toga, našao i naš poznati snimatelj Rajko Karišić, lični prijatelj „Politikinog“ novinara

Stojana Todorovića. „Politika“ je, 10. januara, objavila sećanje gospodina Karišića. Početkom ovog meseca, na devetu godišnjicu tragedije, Karišić je ponovo bio tamo i otuda

izvestio svog zaječarskog prijatelja da se Hilandar - uspravio.

po jedan evro – eto tih para. Mislim da bi se na taj poziv ljudi masovno odazvali i da bi akcija uspela. Nije prošlo mnogo vremena od te, 2005. Znamo da Hilandar polako vaskrsava i da srpska država o njemu brine. Ideja Rajka Karišića , koliko je nama poznato, nije opšte podržana, verovatno iz političkih ili nekih drugoih razloga, ali je imala značajnog odjeka. Nedavno je predsednik Republike Tomilsav Nikolić bio u poseti bratstvu Hilandara. Obećao je pomoć i video da je ostalo još posla. Vratiće Srbi svoj izvorni Hilandar, svoju najveću svetinju u čije vekove je deo umetničke i srpske duše utkao i Rajko Karišić.

6 7

# tV kritika

Bio je to cvet iz herbarijuma kultne emisije Trezor. Reditelj Lidija Veljanova. Velika pesnikinja niže misli i sija optimizmom u ambijentu svog detinjstva, spontano plete priču, pokatkad zanosno, ali umno, i iz dna duše. Sat i po programa za sva vremena, za svoj narod, za zaljubljenike lepe reči i neponovljivog stiha. Posle je usledila emisija, nastavak prvog kazivanja,

„Lirika Desanke Maksimović“ pretočena u muziku i pesmu u izvođenju nezaboravnih Neda Knežević, Dragana Antića, Lole Novaković i glumice Mire Stupice. Reditelj Zdravko Šotra. Ovaj deo programa okončan je u pola četiri ujutru, a onda i ceo Noćni program sa odjavom, emitovanjem „spotovane“ državne himne. Na drugom kraju televizijskog sveta, primerice, na B-92, uveliko je trajala reprizirana emisija „Utiska nedelje“ u nadmetanju aktuelnog političkog komentarisanja u likovima Vučića, Tadićevog savetnika Krstića, novinara Panovića. Prozaika, koja je mirne duše mogla i da se ne ponavlja u bilo kojem terminu. I poneki čitalac ovih novina sad bi, ponet našom političkom opijenošću, očekivao da se osvrnemo na „Utisak“ i aktere, prevashodno popularnog u narodu A.Vučića. Ne, nećemo uletati u tu poznatu zakmu nego ćemo se poneti rečima koje plene, razmišljanjima ( i odgovorima na pitanja reportera) nacionalne heroine dobrote i izvornog, najlepšeg stihovanog izraza i ukrasa čovekovog . A sve zahavljujući TV koja je sačuvala vrelo dubokih osećanja i prenela geldaocu, istina u ne tako zgodno dnevno vreme. „ Imala sam sreću, odrastala sam gde se život najbolje saznaje, na izvoruištu priroode. Možda je zato takva i moja poezije. Izdala sam knjigu o pticama, 60 pesama. Ptice? Ljudi misle da su najpametniji, a možda su one najpametnije. A i zmije sam ovde sretala, nisu htele da me ujedu,

znale su da ih volim...“ „Treba pošteno raditi. Tako sam i radila. Išla sam svojim putem. Onako kako ja volim. Pesnik ne pakosti, ne mrzi, nepokvaren je. On je duševan, on poštuje svoju zemlju, otadžbinu u kojoj živi. Svako se rodi za ponešto, eto, na mene pesme naprosto navaljuju...“ „Ja , recimo o kmetovima opštinskim ne bih ni htela da pišem!“ „Mi smo pesnički narod. To je dobra pojava, to je dokaz da je poezija izvor duha. Tako svetu dajemo više duše, mi, Srbi, dakako... „Pesnici su učitelji naroda. Verovatno su pesnici najsreććniji. Oni razumeju, oni su psiholozi. Shvataju dete, vode ga ljubavi. Deca, ona osete ko ih voli, i vraćaju ljubav. Pesnik mora da ima dobrote“. „Ako bi me neko uvredio, ne bi mi ljutnja dugo trajala. Takva je moja duša. U Brankovini sam formirala svoj život. Sa mog przora gledala sam put koji je vodio do seoskog groblja. Prvi put sam kao dete razmišljala – gde odlazi duša tog čoveka...“ „Imala sam u detinjsitvu sve oko sebe, i prirodu, i duhovnost, i nauku. Videla sam oltar, slike svetaca, grobove velikana srpskih, Metije Nenadovića, rođene sam gde se lepo govori. Oko ove škole i crkve formirala se moja duša...“ „Moje poruke... Prvo, onima koji počinju da rastu. Da sačuvaju zdravlje, da se stekne što više znanja, da se ima što više radoznalosti, da se sazna šta je bilo pre tog detinjastva. Da se voli ceo svet, da se svakog trena pamati domovina i da ne odleti sećanje na one koji su za nju umrli. Ne zaboraviti da svaka knjiga donosi novo zananje...“ Zabeleženo je, u toj noći kraj ekerana, onoliko koliko se moglo. A trebalo je svaku reč upamtiri, sačuvati, ostaviti na

papiru. I, sad, slovo suprotno pseničkoj reči, ali, verujem, vredno. U depoima TV Bor postoji izvanredan razgovor novinara čedomira Vasića sa Desankom Maksimović kada je ona 1987. na Balkanskim susretima književnika gostovala i primila najznačajnije nagrade i priznanja tog prestižnog spisatljeskog saborovanja. Nažalost, ni prigodnim prilikama, bar poslednjih godina, ova regionalna TV nije prikzala taj deo svog bogatog filmskog blaga. Ukoliko taj razgovor nije sačuvan, onda je šteta golema i neprostiv je greh ranijih direktora i urednika. Uvereni da nije tako, opominjemo današnje šefove da se sete Desanke i ostalih naših velikana i „izvuku“ ih iz tame depoa, i ne samo storije koje su njihova dokumentacija. Jer, nagledasmo se poslednjih sedam, osam godina raznih emisija, nekad prosečno kvalitetnih, nekad manje vrednih, u serijalu „Iznad vremena“. I što je najupadljivije, jeste da su autori tih emisija dvojica, trojica te istih novinara, najčešće u ulozi glavnih urednika Oni, namerno ili slučajno, providno stavljaju sebe u prvi plan, „iznad vremena“, dok mi čekamo nacionalnu poetesu, i ne samo nju. U tim manifestacijama najpriznatijih balaksnkih književnih stvaralaca bili su, i snimani su kamerama neumornog i umešnog Batketa Radoševića, i pre njega, ekipe iz Bakar filma, razgovori i besede čuvenog albanskog i svetskog pisca Ismaila Kadarea, Miodraga Bulatovića, Brane Petrovića, Milovana Danojlića, Slavomira Gvozdenovića, Antonija Isakovića... Tek, pesnička, najzanosnija govorenja Raleta Damnjanovića... Jesu li oni, i još desetine njima sličnih iz tog borskog nezaboravnika, medaljona lepih vibracija, „ispod vremena“. Nisu, nisu, niti će ikada biti!

čekaJući deSanku

Noćni program RTS 2, 12. maj, razgovor sa Desankom Maksimović u srcu zelene i cvetne, njene Brankovine,

godina 1971, crno-bela slika, sve ostalo u spektru boja

života, bujanja, dragovanja.

PIŠE BRANA FILIPOVIĆ

8 922.mart 2013.

www.pulsistoka.rs

„MAlA MOSkVA“ SVE MANJATEKST I FOTO BRANA FILIPOVIĆ

Rgotina, staro, lepo i bogato srpsko selo na sredokraći Zaječara i Bora, nekada poznato po naprednoj poljoprivredi ,te godini 1995 i ranijim vremenima, kada je na tom prostoru živelo više od 1.000 domaćinstava i oko 2.500 duša. Danas je Rgotina bez mladih i, ne bliske, perpektive. Danas, u oko 300 napuštenih, ostarelih i zubu vremena prepuštenih kuća, nema nikog, samo pokatkad navrate potomci nekadašnjih vrednih domaćina, zadrže se neki dan ili dodju pred kraj radnog i životnog veka kako bi se još koju godinu, iz čiste sete, vezali za rodni kraj. Rgotina je poznata i kao „Mala Moskva“ iz koje su, nakon 1945, rusofili, bežeći od tadašnje vlasti, „zaglavili“ na Golom otoku ili u susednoj Bugarskoj. Možda je, u novije

doba, najpoznatija je po rudniku kvarca osnovanom 1905., Osnovnoj školi iz 1845, crkvi 1837, prvom lekaru 1919, najlepšem Zadužnom domu u Srbiji 1927, po svojim časnim, vrednim, školovanim, rodoljblejm napojenim, Rgoćanima. I za rudnik „Srbokvarc“, od pre neku godinu u vlasništvu stranaca, znaju u belom svetu, jer je iznedrio milone tona najkvalittenieg peska i jezerce s najtoplijom i najčistijom vodom u Evropi. Šta vredi, vele meštani, kad su njive u parlogu, kuće i kapije zatvoreni, starci nemoćni. Ima li država sluha da vrati život u srpsku „Malu Moskvu“, pitanje je koje čeka brzi odgovor ne samo ove generacije Rgoćana razasutnih diljem Srbije , Evrope i Amerike.

# Razglednica

8 9

10 1122.mart 2013.

www.pulsistoka.rs# Intervju

,,zajedno“ i u BoruU Boru je, 15. marta, osnovan Inicijativni odbor političke grupacije

Zajedno za Srbiju”, na čijem je čelu bivši predsednik Opštinskog odbora DS-a, dr Goran Golubović. Ovom skupu prisustvovalo je više bivših članova DS-a, među kojima i: dr žika Golubović, Miljana Golubović,

Dalibor Orsovanović, Slaviša Frišković, Saša Perišić. Dušan Petrović je, nakon konstituisanja Inicijativnog odbora, održao

konferenciju za medije.

Može li Vaša buduća stranka doneti pozitivnije promene od današnjih kako bi Srbija krenula napred i dobila državu spremnu za stvaranja uslova za brži razvoj Srbije? -Dušan Petrović –Poslanička grupa „Zajedno za Srbiju“, očigldeno je, predstavlja izraz onoga što je Srbiji ovog trenutka potrebno – suštinska decentralizacija, i to je najvažniji element naše politike. Vojvodina, Beograd i Srbija južno od Save i Dunava od Preševa do Bubanj Potoka i ovde od Bora, Zaječara, Negotina i Kladova pa do Užica, Prijepolja i Prokuplja treba da ima iste institucije

– svoje skupštine, svoje budžete, svoje izvršne vlasti, da bismo promenili situaciju u kojoj se zemlja nalazi od ustava 1990. godine do danas. Država ne sme da predstavlja smetnju razvoju, od države moramo da napravimo lokomotivu razvoja. Siguran sam da ćemo skupiti dovoljno energije i to se vidi ovih dana, i u Boru, da snažno uđemo u inicijativu za promenu Ustava . Ovo će biti naša politika i nju će u parlamentu da zastupa poslanička grupa „Zajedno za Srbiju“, a, evo, po celoj Srbiji osnivamo inicijativne odbore koji će brzo prerasti u gradske i opštinske odbore . Jer, siguran sam da ćemo ovu energiju pretočiti u novu političku stranku koja će se takođe zvati „Zajedno za

dS će Morati

da SMeni ĐiLaSa

RAZGOVARAO SRĐAN MARJANOVIĆ

Srbiju“. Ko bi mogao i trebalo da rešava najteže probleme u Srbiji? -Smatramo da je interes svakog čoveka koji živi u Srbiji da što pre postanemo članovi EU. Važno je da pregovore sa kosovskim Albancima završimo brzo, štiteći svoje državne i nacionalne interese. Za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji i, zbog toga, u ovim važnim vremenima, bitno je da se donesu racionalne odluke. Po prirodi stvari, najveća odgovornost je na Vladi i predsedniku države, jer je to njihova ustavna odgovornost.

„Zajedno za Srbiju“ je opoziciona poslanička grupa i bitne su razložne odluke koje neće odmoći državi da ovaj veliki i važan posao završi na najbolji mogući način. Koji su osnovni ciljevi, kako iskoristiti glavne resurse? -Naš je cilj da svi mi ostvarimo naše ljudske potencijale, da dođemo do toga da kao država iskoristimo ogromne prirodne resurse u

poljoprivredi, energetici, rudarstvu koje je u Boru najvažniji element u bazičnoj industriji i. Isto tako je bitno i vođenje ekonomske politike na srednjem nivou vlasti. To su ključna stvari koje će dovesti do toga da se Srbija što više i što bolje razvija. Postoji li mogućnost da „Zajedno za Srbiju“ bude snažna i efikasna stranka? -Do juče je oko 6.000 ljudi na razne načine iskazalo volju da postanu deo ove organizacije. Dakle, posle formiranja Poslaničkog kluba

„Zajedno za Srbiju“, formirano je Udruženje građana jer je to prelazni oblik do formiranja političke stranke zbog toga što osnivanje političke stranke podrazumeva određenu proceduru koju je nužno sprovesti

– skupiti 10 000 potpisa i obaviti registraciju po odgovarajućem postupku. Mislim da ćemo do kraja aprila potpuno zaokružiti ovaj proces. Biće ovo jedna velika i snažna politička stranka. Nesporazum je

!

10 11

dušan petrović, poslanik, čelnik buduće stranke „Zajedno za Srbiju“

nastao pre nekoliko dana u Kruševcu kada je gospodin Đidić objavio da Inicijativni odbor ima 25 članova, a to je u javnosti shvaćeno da je 25 ljudi od 4000 članova DS-a. Ne, mislim da je u Kruševcu do juče negde oko 200 ljudi prešlo kod nas. A mislim da ni u Boru ne može da bude mnogo drugačije nego na drugim mestima. Ovo će biti velika i masovna politička organizacija. Mi imamo jasnu viziju šta treba da uradimo. Ja sam siguran da ćemo lako dopreti do ljudi sa onim što predlažemo i sa idejama koje imamo. Kakvo je raspoloženje poslanika u Vašem poslaničkom klubu, vide li oni brz proces oranizovanja? -Mislim da kod poslanika u Poslaničkom klubu DS-a postoji isto onakvo raspoloženje kakvo je postojalo pre nego što su doneli odluku da zajedno sa mnom formiraju Poslanički klub „Zajedno za Srbiju“. Taj proces ide svojim tokom i svojim putem, ali najvažnije je da građanima prenesemo svoje ideje. Vi i Vuk Jeremić, viđate li se, sarađujete li, o čemu razgovarate? -Video sam se pre nekoliko nedelja sa Vukom Jeremićem. Razgovarali smo. Rekao sam mu šta mislim i šta je suštinski važno u unutrašnjoj politici, zbog čega je od ključne važnosti za zemlju da bude sprovedena suštinska decentralizacija o kojoj mi govorimo. Razgovarali smo i o spoljnoj politici, rekao je šta smatra da će se najvažnije desiti u naredna 3,4 meseca i narednih godina. Koga očekujete u Vašoj stranci? -Svakome ko hoće sa nama da se za bori za naše ideje otvorena su vrata i dobrodošli su svi koji hoće da nas podrže. Gde je danas DS, šta bi trebalo najpre da se uradi pa da se vrati koliko-toliko poverenja u ovu partiju? -Nisu Demokratsku stranku činili

ne znam koji ljudi, već mi koje narod dobro pozanje. I nikome ja nisam, dok sam bio u DS-u, dao ni tapiju ni privilegiju da raspolaže onim što sam činio u DS-u, tako da sam siguran da svakome od ljudi koji su ovde, nije apstraktna Demokratska stranka. Glasove su osvajali živi ljudi koji su bili na listama, koji su se vodili na izborima za poslanike, za odbornike. Prost primer je gradonačelnik Šapca Miloš Milošević. On je treći put gradonačelnik. Devet godina je gradonačenik i ima rejting od 55 odsto. Dakle, 55 odsto građana smatra da je on dobar gradonačelnik i posle devet godina. Kakve veze ima DS sa gospodinom Miloševićem? Svako od nas nosu svoju ličnost, svoja dobra i loša dela, tako da potpuno mirne savesti radim i stvaram, kao i ovi ljudi koji su tu sa nama zajedno. DS nema svoju politiku i to je njen veliki problem. Demokratska strankai mogla bi da počne da se bori za vraćanje poverenja građana tako što će da uradi neke ozbiljne a vrlo teške stvari , recimo da promene predsednika za početak. Naravno, ukoliko želi da uskoro ne nestane sa političke scene. Da li je Dušan Petrović nešto dužan DS-u ili je DS dužna Vama? -Ne mislim da mi je Demokratska stranka bilo šta dužna. Sve što sam radio 21 godinu radio sam sa uverenjem da činim dobro i ponosan sam na to. Niti je DS meni dužan, niti ja DS-u. život je krenuo svojim tokom, kako je govorio Đinđić. Ko zna? Budućnost? Videćemo kako će se stvari odvijati. Da li je moguća kolicija ili tešnja saradnja sa URS-om ili nekom drugom političkom opcijom koja je bliža idejama i ciljevima stranke „Zajedno za Srbiju“? -Nema decentralizacije bez institucija. Nije moguće napraviti

decentralizaciju ukoliko ne postoji budžet. Nije moguće da u jednoj demokratskoj zemlji postoji budžet ako nema predstavničkog tela. Dok ne postoje parlamenti koji će preuzeti deo centralnog novca tako što će među njima da sede izabrani predstavnici građana, tako što će da izaberu izvršnu vlast koja će tim novcem da gazduje i da vodi politiku, nema decentralizacije. I sve što smo mi do sada dobili kao predlog decentralizacije je nemoguće sprovesti u život, jer nema ko to da sprovede. I zbog toga se suštinski razlikujemo od URS-a. Ne bi čudilo da oni podrže ovo što mi radimo, tako da svako ko bude podržao našu politiku moguć je partner i moguće je razgovarati o različitim oblicima političkog delovanja. Nisu raspisani izbori, pa je potpuno bespredmetno razgovarati o mogućim predizbornim kolicijama. Mislim da će ova politička ideja i politička grupacija, odnosno stranka koja će na tom temelju nastajati , imati dovoljno snage i potencijala da se bori za ostvarivanje svojih ciljeva i da pridobije građane za ovo što radimo i ne bi me iznenadilo da drugi pristupaju nama kao što po celoj Srbiji, ne samo članovi DS-a, već i ljudi koji se do sada nisu bavili politikom, da se uključe i pomognu naše ciljeve. Ne otimamo mi Demokratski stranku, niti je to naš cilj, niti nam je to bilo kakva primisao, niti je moguće oteti stranku, to su sve gluposti. Ljudi donose odluke po svojoj savesti i svom uverenju. članstvo u strankama je dobrovoljno. Videćete, ljudi u Boru koji se nikada nisu bavili politikom brzo će postati zainteresovani da svojom energijom doprinesu da se uradi nešto što je nužno u ovoj zemlji. Da se promeni uređenje zemlje kako bi smo imali državne instrumente za razvoj,i za bolji život.

12 1322.mart 2013.

www.pulsistoka.rs

- Stati na tu binu, ogroman je motiv za dalji rad i nastavak karijere, priča nam Aleksadar Stojić. Mogao sam i bolje, jer mi je realno izmaklo četvrto ili peto mesto. Samo da je bilo više para i vremena za pripreme. Bilo je potrebno da se stigne bar nedelju dana ranije, a mi to nismo mogli sebi da priuštimo. Stigli smo na sam dan takmičenja. Nisam stigao ni da se aklimatizujem ni da se odmorim od puta, koji je trajao više od 30 sati , što kolima, što avionom. Možete li samo da zamislite da krenete iz Bora do Beograda, a da potom nastavite put avionom do Istambula, odakle vas bez pauze čeka let do Njujorka. Do Kolumbusa smo, opet u avionu, proveli puna dva sata. Mislim da ću dobru formu prikazati već za mesec dana u Beogradu.

Stojić se ovim sportom aktivno bavi punih sedam godina. Zavoleo je bodibilding od malih nogu. Takmičenja je pratio još kao klinac, dosta vremena provodio je u teretani sa ocem, koji je presudno uticao na njegovo sportsko opedeljenje. Juniorski prvak Balkana postao je 2006. godine. Pet godina kasnije osvojio je i titulu seniorskog prvaka. Višestruki je državni šampion IFBB federacije (Internacionalna federacija bodibildinga), i dvostruki juniorski šampion planete u svetskoj fitnes federaciji (WFF). Najprestižnije takmičenje na svetu u bodibildingu, fitnesu, bodi fitnesu i bodi klasiku okupilo je više od 18.000 sportista, u 45 disciplina, iz celog sveta. Snage je odmerilo više od 1.000 bodibildera. Festival u

Kolumbusu za četiri dana posetilo je više od 200.000 ljudi. - Svi pobednici i legende bodibildinga na jednom mestu .Sve u svemu, veliki spektakl koji treba doživeti. Američki grad Kolumbus tokom trajanja festivala živi u duhu Arnolda Švarcenegera. Sve je i počelo u tom gradu, davne 1989. godine, gde je sedmostruki profesinalni prvak sveta, poznati glumac i bivši guverner Kalifornij, Arnold Švarceneer, osvojio prvo sportsko priznanje. - Na sve strane su bilbordi, zastave, reklamni materijali. Građani su srdačni, a pala su i mnoga dragocena poznanstva. Sreli smo puno neobičnih ljudi i sportskih profesionalaca. Neki od njih u Kolumbus redovno dolaze već četvrt

Aleksadar Stojić osmi na svetu u bodibildingu na takmičenju u Americi

StopaMa švarCeneGeraBorani, otac i sin, Zoran i Aleksandar Stojić, osvetlali su obraz Srbiji na 25. jubilarnom

sportskom festivalu „Arnold klasik“ u Kolumbusu u državi Ohajo (SAD). Osmo mesto na ovom prestižnom takmičenju, u kategoriji bodi klasik, za Aleksandra Stojića, bodibildera iz Bora,

jedan je od najvećih uspeha u karijeri.

PIŠE BRANKO PEŠIĆ

Teško je bilo prići Švarcenegeru. Zoran i Aleksandar Stojić sa Švarcenegerom

# Sport

12 13

veka. Među njima je i Sibil Piters, trener 200 najboljih bodibildera na svetu, pričaju nam Aleksanar i njegov otac Zoran. Pre borskog dvojca među sportistima iz Srbije, koji su ranije bili na ovom takmičenju, bila je i Beograđanka Bojana Vasiljević, koja trenutno živi u Americi. Bila je druga u bodi fitnesu pre četiri godine. Za profesionalne sportiste nema puno vremena za odmor. Sredinom aprila u Beogradu održaće se otvoreno prvenstvo Srbije gde se očekuje više od 100 takmičara. U isto vreme to su i kvalifikacije za reprezentaciju koja će nas krajem aprila pedstavljati na Balkanskom prvenstvu u Plovdivu i Evropskom u Moldaviji u muškoj konkurencji. Onda sledi Prvenstvo Evrope za žene u Španiji početkom juna. - U reprezentaciji je oko 20 takmičara u kategorijama od bodibildinga do fitnesa za žene, najavljuje Zoran Stojić, selektor reprezentacije Srbije i prvi Srbin kome je na „Arnold klasik“ festivalu u Kolumbusu povereno suđenje u nekoliko kategorija i to na predlog Svetske bodibildng federacije. Arnold klasik preselio se u Evropu (Španija). Već treću godinu za redom ovo takmičenje organizuje se u glavnom gradu te zemlje. Borski sportski dvojac Stojić najavljuje učešće i na tom takmičenju. - Daćemo sve od sebe da se pojavimo na jesen u Španiji i dogodine ponovo u Americi. Na taj način najbolje ćemo repezentovati Bor i Srbiju.

Da smo se ranije sreli... Šansa da Švareneger, ipak, poseti Bor i Srbiju i dalje postoji, uveren je Zoran

Stojić. - Na takmičenju u Americi, zbog rigoroznog protokola, nije mu bukvalno

bilo moguće ni prići, a kamo li započeti razgovor. Na trenutak smo uspeli da

se fotografišemo s njim i to je bilo sve. Možda ćemo imati više sreće na nekom od narednih susreta – možda već u oktobru u Madridu, kaže Stojić, koji je Švarcenegera

upoznaojoš davne 1985. godine na Svetskom prvenstvu u Gracu, rodnom

mestu poznatog glumca i sportiste.

Aleksandar Stojić na bini (u sredini)

Bilo je malo vremena i za provod... Detalj iz najstarije radnje „Harli devidsona“ u Americi.

Iako su norme zdarvstvene ispravnosti mleka u vezi sadržaja aflatoksina prilagođene srpskim prilikama i uslovima života, ne stišava se bura mlečne krize. O aflatoskinu u mleku mnogo smo saznali. Objavljeno je da se smanjila prodaja mleka za 40%, da deca po obdaništima piju čaj, ali niko ne reče skoro ništa šta može zameniti mleko u svkodnevnom jelovniku. Poznata je činjenica da su potrebe za mlekom, svakodnevne, posebno kada je reč, o deci i omladini, ženama posle menopauze i starim osobama, bolesnicima i rekonvalscentima, pa se lako može zaključiti da situacija u vezi sa aflatoksinom sada deluje na narod tako što ih lišava korišenja hranljivih sastojaka iz mleka bez kojih se ne može. Na duže staze, a mlečna kriza traje i dalje, oskudice u mleku odraziće se na zdravlje pomenutih kategorija stanovništva.

Svakod dana, pola litra mleka, ili ekvivalentnu količinu mlečnih proizvoda, treba pojesti, najviše zbog kalcijuma i belančevina, ali i drugih neophodnih hranljivih sastojaka. Kada nema dovoljno mleka, ili se ono iz nekih razloga ne može koristiti, kao sada, izlaz leži u korišćenju mlečnih proizvoda. Treba uzeti u obzir činjenicu da je aflatoksin ratsvorljiv u vodi a ne u mastima i nije pomešan sa belančevinastim delom mleka, pa se u ishrani može upotrebljavati pavlaka, tvrdi sir, kačkavalj, jogurt i kiselo mleko. Naučna istraživanja su pokazala da ov I proizvodi nakon fermentacija mleka gube aflatoskin u velikim količinama. Znači, ako ima aflatoksina u njima, ima ga u malim količinima.

Mlečnu krizu i oskudice u mleku, u svakodnevnoj ishrani, narod je prihvatio i prilagođava se humorom. Već kruže priče i vicevi o mleku sa aflatoksinom. U jednoj, čak Noris, kažu, pije aflatoksin sa 0, 25% mleka!, kao ono da, čaša aflatoksina ište čašu mleka, smiješane najslađe se piju. Kada je reč o svakodnevnoj upotrebi mleka u ishrani, postoji još jedan izlaz iz mlečne krize – pasuilj! Pasulj je veoma hranljiva namirnica koja ima čak 19 esencijalnih aminokiselina, od ukupno 20, koliko je potrebno ljudskom organizmu svakodnevno. Pasulj mogu jesti i mala deca, i školska deca i omladina, odrasli i stari. Zbog svoje hranljivosti može zameniti mleko i meso. A zbog podobnosti da se od njega mogi praviti i čorbice i pire, punjene paprike i sarma, tavče, čorbast pasulj sa rebrima i suvim mesom i bez njih, ili pripremati na uobičajeni način, pasulj može zadovljiti svačije potrebe za hranom i ukus.

Mlečna kriza i pasulj

# Rajačka škola zdravlja

14 1522.mart 2013.

www.pulsistoka.rs

Pre nego bilo šta kažem u ovoj priči o zdravlju, postaviću vam važno pitanje: Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?Kada znate šta da činite, zašto, kada i kako onda je lako.Bilo je, po planu da, današnju priču o zdravlju posvetim zdravlju u martu, setih se jednog događaja koji je njegova suprotnost, setih se- rata!Mart je meseckoji pokreće mnoga pitanja u vezi života i zdravlja. Reč je o dugom, nezdravom mesecu, kada na području Timočke krajine veliki broj ljudi oboljeva i traži lekarsku pomoć. U martu, više nego u bilo kom drugom mesecu, umre ljudi i žena.O najvažnijim pitanjima života i zdravlja treba razmišljati kada se za to ukaže prilika. Mart je takva prilika.U samom imenu meseca- mart, nalaze se simboli koji upućuju na život i zdravlje, na jednoj strani i smrt na drugoj.Mart je bio prvi mesec godine starih Rimljana, koji je dobio ime po italskom bogu Marsu, kontroverznom božanstvu rata i smrti i nabujale prirode i života. Jednom, pre 14 godina, taj bog se, prerušen u Milosrdnog anđela! Poigra sa nama, donoseći na krilima NATO pakta smrt našem narodu i neizmerna razaranja naše zemlje. Svi koji su osetili nasilje rata i razaranja na svojoj koži, želeli su samo jedno, da oni i njihovi najbliži sačuvaju svoj život i zdravlje.Prvog dana rata napisana je priča o zdravlju:

„Stani rate!“ koji su emitovale radio stanice Timočke krajine, koje se sada setih i koju ćete moći da pročitate.Evo kako glasi:Stani rate!Izgubi se nestani, idi u nevrat!Ti ne postojiš. Ti si umetnuto (nametnuto) vreme između prošlosti i budućnosti. Kvariš nam planove. Uništavaš želje...Ti si ništavilo, monstrum, čudovište, zlotvor, onaj što uništava živote i zdravlje.Stani rate!Raspustio si decu iz škola, zamutio njihove poglede; njihove gromke, vesele glasove pretvorio u šapat, zaklopio im knjige i pisanke, pomutio si im snove, rasterao sa igrališta, prognao u skloništa, odvojio od tate...Proganjaš ih, ubijaš, ubijaš u njima radost i

želje, dušu!Stani rate!Ukočio si u nama osećanje ljubavi, odložio svadbe i venčanja, razjurio svatove...Bebe dolaze na svet zbunjene i zabezeknute, zgranute bukom eksplozija avionskih bombi i projektila. Ukinuo im pravo da udahnu svež, životodavni vazduh; ne daš im da ispuste prvi krik kojim započinju život. Učinio si im život opasnim preko mere, koju ne mogu da podnesu.Stani rate!Riješ po njivama i voćnjacima, rasteruješ stada, zastala je jagnjad u bezazlenom skakutanju po livadama kraj svojih majki...Rasrdio si ratare i vinogradare, ozlojedio stočare, kvariš plodnu zemlju...Stani rate!Dopusti da rode slete mirno na svoja gnezda, da svojim dobroćudnim klepetanjem pozdrave domaćine i stare poznanike.Stani rate!Ne rij, tek ozelenele livade, ne čupaj i ne prevrći drveća, ne pali šume; pusti ševu da mirno i bezbrižno leprša i cvrkuće nad žitom, i slavuja iz luga, da peva pesmu o slobodi.Stani rate!Gustim oblacima dima prekrio si plavetnilo neba, zatamnio zoru i sjaj sunca. Zaklonio si zvezde u vedrim noćima...Svojom razmetljivom bukom odvratnom tutnjavom hoćeš da ugušiš žubor planinskog potoka, da zamutiš vodu planinskog izvora, da pokvariš red i ustrojstvo prirode.Stani rate!Podigao si mnogo buke oko sebe. Znamo te od ranije. Dobri smo poznanici. Nisi strašniji od prošlih...Koliko više besniš i pustošiš, toliko budiš veću želju u nama- za životom i slobodom. Slobodu i zemlju branili smo ljubavlju, našim telima i životima. Sada smo smislili još jedno lukavstvo: pesmu i igru. Podnosimo strepnju, strah i užase koje stvaraš, ali znamo i za bolje, za bolji put kroz. Volimo mir! Ljubavlju prema miru- pobedićemo te!

A onda, emitovane su priče o zdravlju do njegovog kraja.Toliko za danas. I zapamtite: dok život teče zdravlje je najpreče.

Dogodilo se 25. marta 1947. godine, u Zaječaru su se okupile Prva i Druga omladinska brigada za izgradnju železniče pruge Šamac - Sarajevo. Prva omladinska brigada brojila je 350 omladinaca, formirana je u Knjaževcu, a Druga, u Zaječaru na velikoj svečanosti na skveru. Sutradan, Prva i Druga omladinska brigada ispraćene su svečano od velikog broja građana na železničkoj stanici u Zaječaru. Sa brigadama su otp i učenici IV razreda učiteljske škole u Negotinu koji će na radnoj akciji raditi na organizovanju kulturno-prosvetnog rada i anafalbetskih tečajeva. Na radnoj akciji, zaječarske brigade radile su udarnički i postigle su odlične rezultate, a njihvoi učesnici dobili su giplome za požrtvovan rad na izgradnji olmadinske pruge Šamac - Sarajevo. Dogodilo se 26. marta 1892. godine, u Zaječaru je rođen Siniša Stanković. U Zaječaru je završio osnovnu i srednju školu, a 1910. godine upisao se na Univerzitet u Beogradu. Kada je izbio I svetski rat prekinuo je studije biologije i završio ih je tek 1918. u Grenoblu. Nakon odbrane doktorske disertacije vratio se na Univerzitet u Beogradu gde je 1934. godine izabran za redovnog profesora. Jedan je do osnivača ekološkog pravca u biologiji. Jedan deo svoje stručne karijere posvetio je izučavanjima živih bića u jezerima i drugim slatkim vodoma.Tokom svoje bogate karijere naučnika objavio je sledeće knjige: “životni prostor”, “Okvir života” i “Ohridsko jezero i njegov živi svet”. Dogodilo se 27. marta 1941. godine, u Negotinu su održane velike demonstracije na vest o puču i smeni vlade cvetković-Maček. Glavnu ulogu u ovim demonstracijama odigrao je Momir Radosavljević-Piki, član sreskog partijskog rukovodstva koji je doneo plakate iz Zaječara. Demonstracije su se odvijale u jutarnjim časovima mada je narod izašao na ulice grada da bi saznao nešto više o padu vlade i vojno’političkoj situaciji. U demonstracijama su učestvovale sve strukture stanovništva i đaci osnovnih i srednjih škola u Negotinu. Učenici su nosili parole gradom:”Bolje rat, nego pakt” i “Bolje rob, nego grob”. Demonstracije su se nastavile do posle podnevnih časova kada su se pojavile nove parole koje su odražavale nacionalno raspoloženje i komunističku ideologiju, kao što su: “Vojska s narodom”,

“Smrt petokolobašima”,”Dole Hitler”, “Savez Sovjetskim savezom” i dr. Nekon demonstracija po gradu, demonstranti su se okupili ispred hotela “Beograd” gde je održan miting na kome su držani rodoljubivi govori.

Stani rate!pre nego što što ispričam današnju temu o zdravlju, postaviću vam pitanje: ,,šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?”kada znate šta da učinite, zašto, kada i kako onda je lako. bilo je, po planu da, današnju priču o zdravlju posvetim zdravlju u martu, setih se jednog događaja koji je njegova suprotnost, setih se - rata!

PIŠE DR PETAR PAUNOVIĆ,

učitelj zdravlja

# Mala istorijska čitanka# Rajačka škola zdravlja

14 15Foto: b.s.

# Recepti za dušu

SlANI kORNEtIPotREBaN MatERIJal:Potreban materijal:150ml mleka150ml vode3 kašike ulja1 1/2 kašičica soli20g svežeg kvasca30g šećera500g brašnaza premazivanje1 jaje3 kašike mlekasusam, mak

PRIPREMa:U mlako mleko staviti kvasac sa malo šećera i ostavite da naraste, nekih 10 minuta. U brašno dodati sve ostale sastojke i nadošli kvasac. Zamesiti glatko testo i ostaviti na toplom mestu da se masa udvostruči, nekih 20 minuta. Kada je testo naraslo, izručiti ga na radni sto posut brašnom i premesiti ga, pa podeliti na osam delova. Ostaviti da testo odstoji još nekih 10 minuta. Svaku lopticu razvući u traku “glistu”( što je traka duža, biće veći kornet) i umotati fišek. Premazati umućenim jajetom sa mlekom, posuti susamom ili makom. Ostaviti odstoji 20 minuta. Peći u rerni zagrejanoj na 180C 30-35 minuta, dok ne postanu zlatni. Kornete puniti po želji.

MARINIRANA pIlEćA kRIlcAPotREBaN MatERIJal:1,5kg pilećih krilaca50g senfa2 kašike gušćeg ili 3 kašike ređeg meda50ml pivasoaleva paprika

PRIPREMa:Pomešati senf i med, dodati pivo i sve lepo sjediniti. Krilca oprati i poređati u činiju. Preliti krilca marinadom i dobro izmešati. Slobodno možete rukom. Poklopiti i ostaviti par sati u frižideru. Ocediti krilca i ređati na pleh obložen papirom za pečenje, posoliti i posuti slatkom ili ljutom alevom paprikom, po želji i ukusu. Peći na 200C približno jedan sat, dok krilca ne dobiju lepu tamno zlatnu boju. Servirati prelivene sokom od pečenja. Služiti uz prilog po želji.

INdIJANERIPotREBaN MatERIJal:400g brašna200g margarina350g šećera50g kakaoa6 jaja100g čokolade za kuvanje70ml ulja2 kašike mleka

PRIPREMa:U posudu staviti prosejano brašno, na listiće isečeni margarin sobne temperature, 100g šećera, kakao, mleko, 1 jaje i 1 žumance. Sve sastojke dobro umesiti da bi se dobilo glatko testo. Ako je testo baš tvrdo, dodajte još malo mleka. Umotati testo u foliju i staviti da odstoji u frižideru jedan sat. Odstajalo testo izručiti na pobrašnjeni radni sto i razvući oklagijom, pa modlom za sečenje ili čašom vaditi krugove prečnika 6cm, debljine 5mm. Krugove ređati u pleh obložen papirom za pečenje i peći u rerni predhodno zagrejanoj na 200C deset minuta. Umutiti 5 belanca postepeno dodavajući 125g šećera. Belanca mutiti nekih 20 minuta. Drugu polovinu šećera ušpinovati sa 20ml vode u gust sirup. Vreli sirup postepeno dodavati u belanca i mutiti bez prestanka, kako bi se dobio čvrst fil. Špricem za kolače sa okruglim, širokim nastavkom nanositi fil na keks. Potrebno je tri puta istisnuti za svaki kolačić. Filovane ostaviti u frižider da se stegnu, pa prelivati ili umakati u čokoladnu glazuru. Za glazuru, na laganoj vatri istopiti čokoladu i ulje. Pre služenja, ostaviti još da odstoje u frižideru. Od ove količine materijala izađe oko 30 indijanera.

Recepti i fotografije:Dragana Pušica, Borwww.moje-grne.com

www.facebook.com/pages/Iz-moje-kuhinje/52315216207

www.twitter.com/GagaGrne

sledeći broj potražite 05.aprila 2013!

www.fmz.edu.rs019/430 803019/430 804

studijski programi:- osnovne akademske studije menadžmenta- Master akademske studije menadžmentaspecijalističke studije:

- Menadžment poslovnih informacionih sistemaDoktorske studije:

- Menadžment prirodnih resursa

Puls Istoka