Click here to load reader

Put Hriscanina

  • View
    105

  • Download
    7

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Put Hriscanina

Text of Put Hriscanina

  • PUTHRIANINA

    John BunyanBanjan, Jovan. PUT HRIANINA.

    Novi Sad: Dobra vest, 1983.

  • SadrajPREDGOVOR........................................................................................1

    ZIVOT JOVANA BANJANA..................................................................2

    GLAVA I..............................................................................................29

    GLAVA II.............................................................................................39

    GLAVA III............................................................................................48

    GLAVA IV............................................................................................61

    GLAVA V.............................................................................................68

    GLAVA VI............................................................................................82

    GLAVA VII...........................................................................................90

    GLAVA VIII..........................................................................................96

    GLAVA IX..........................................................................................113

    GLAVA X...........................................................................................121

    GLAVA XI..........................................................................................131

    GLAVA XII.........................................................................................146

    GLAVA XIII........................................................................................162

    i

  • SadrajGLAVA XIV........................................................................................179

    GLAVA XV.........................................................................................196

    GLAVA XVI........................................................................................209

    GLAVA XVII.......................................................................................216

    GLAVA XVIII......................................................................................243

    GLAVA XIX........................................................................................251

    GLAVA XX.........................................................................................259

    ii

  • PREDGOVORPREDGOVOR

    "Put Hrianina" je jedna od najuvenijih alegorija. Pored Biblijenijedna se druga knjiga nije toliko prevodila i tampala. Kako i ne bikad je Jovan Banjan (John Bunyan 16281688) kotlar i propovednikevanelja iz Bedforda u Engleskoj na tako divan, duhovan ipristupaan nain obuhvatio put i pobedu pravog vernika i sledbenikaGospoda Isusa Hrista.

    Boiji putevi su nekad jako udni, ali ipak uzvieni i puni svrhe i smislapa makar i vodili kroz neoekivane situacije i nevolje. Onaj ko Mu sebez rezerve preda moe sa sigurnou da zna "da onima koji ljubeBoga sve ide na dobro..." (Rimljanima 8:28). Tako je bilo i sa JovanomBanjanom koji je bez sumnje Boijim provienjem proveo ubedfordskoj tamnici dvanaest godina i pri tom izmeu ostalih svojihdela, napisao i ovo remekdelo hrianske literature. Banjanovoobraenje, ivot i delo su dati na poetku knjige u obliku kratkebiografije i italac e moi da vidi da ova alegorija nije tek proizvodpieve razigrane mate, nego dubokog i stvarnog linog iskustva ipraktinog poznavanja Svetoga pisma i njegovog Autora Boga.

    Iako je ova knjiga ranije doivela nekoliko izdanja u naoj zemlji,neizmerno smo zahvalni Gospodu za ovaj novi prevod i molitva nam jeda svaki onaj koji ita pronae sebe na ovim stranicama i zajedno saHrianinom, Verkom i Nadoljubom poe na put u nebeski Grad gdega svakako ekaju vena radost i slava.

    Dragan Milenkovi

    1

  • ZIVOT JOVANA BANJANA

    IVOT JOVANA BANJANA(1628 1688)

    Detinjstvo, obraenje i poetak slubeJovan Banjan (John Bunyan) se rodio u seluElstau udaljenom jednu englesku milju odgrada Bedforda. Roditelji su mu bili odnajnieg stalea, prezreni od drugih. Otac muse bavio kotlarstvom pa je isti zanat izuio injegov sin Jovan. Banjan sam kae: "Rodmoga oca spadao je meu najnie inajprezrenije, zato ne mogu kao drugi da sehvalim slavom svoga roda." U periodu u komeje on iveo bilo je vie uvenih i visokoobrazovanih ljudi kao to su bili: Milton, Drajdn(Dryden), Bakster (Baxter), Ouen (Owen), Hay (Howe), Henri Mur(Henry Moore), itd. Kada pomislimo da su svi oni bili visoko obrazovaniljudi, a Jovan Banjan nije zavrio nikakvu kolu, ipak moramo dapriznamo da je on bio najvei genije meu njima, i da njegova delavre najvei i najkorisniji uticaj jo i danas.

    Iako su mu roditelji bili siromani i prezreni, ipak su svog sina slali ukolu gde je nauio da ita i pie. Ali, ubrzo je zaboravio sve to jetamo nauio. To on sam priznaje kao svoju veliku sramotu.

    Seajui se svog detinjstva i mladosti on kae: "iveo sam bez Bogana svetu, po vladaru vazdunih sila po duhu koji sada dejstvuje u

    2

  • sinovima nepokornosti." (Ef. 2:2). "Nalazio sam radost u zamkiavolovoj, koji me je ivog zarobio da inim njegovu volju." (2. Tim.2:26). Bio sam pun svake nepravde, tako da sam nadmaio ak inajgore mladie u psovanju, laganju, proklinjanju i ruenju Boijegimena."

    Dok se drugi seaju svoje mladosti sa nekom milinom, Banjan jemorao sa velikom alou i tugom u srcu da misli na to doba kada jebio udaljen od Boga i provodio svoj ivot u nepravdi i bezbonosti.

    Izgleda da su se njegovi roditelji bojali Boga te su u tom duhu odgajali isvoga sina. Zato ga Bog u svojoj velikoj blagodati nije ostavio dapropadne u svom grehu, nego ga je traio dok je jo bio mlad. U snusu ga proganjali zli duhovi i avoli, kojih nije mogao da se oslobodi.Kada je bio budan obuzimao bi ga strah od pakla i vene propasti. Kadmu je bilo 910 godina, znao je usred igre sa drugovima da postanejako potiten, i tada bi poeleo da nema pakla ili da on postane Satanada moe druge da mui, jer po njegovom shvatanju Satana je bio samotui muitelj. Njegova savest je postajala sve okorelija i za kratkovreme je postao kolovoa sve nepravde i bezbonosti. Telesne strastisu pobedile i da nije Boija milost uinila u njemu udo obraenja,propao bi kao najgora skitnica i propalica. Iako je bio tvrdog srca ipomisao na Boga mu bila mrska i odvratna, ipak je govorio Bogu: "Idiod mene jer neu da znam za puteve tvoje." (Jov 21:14). Ali Bog ganije ostavio bez svetla. Kad god bi video da oni koji se zovu hrianimaine greh i bezakonje, uplaio bi se i stresao. "Nije mi milo da umrebezbonik, nego da se vrati bezbonik sa svoga puta i bude iv."(Jezek. 33:11).

    Kada nije pomogao nemir u srcu, Bog je poeo da osvaja Banjanovosrce svojim sudovima i milou. Jednom je pao u more i zamalo to senije udavio. Drugi put je pao s broda i samo Boijom milou biospaen.

    3

  • Kad mu je bilo 18 godina otiao je u vojsku i uestvovao u napadu naLester u maju 1645. protiv kralja Karla I. Kada je bio odreen za strauzamenio ga je njegov drug. Neprijateljski metak je ovoga ranio u glavuod ega je ubrzo umro. Banjan je na to rekao: "To je istovremeno bioBoiji sud i Boija milost; ali ni to me nije probudilo iz sna greha, negosam bio jo tvri protiv Boga i uasno sam greio, ne marei zaspasenje." Iako je Banjan bio veliki grenik i pijanica, bludnik nikad nijebio. On sam o tome kae: "Nisam se sam sauvao od greha bludnosti,ve me je Boija milost sauvala od toga."

    Posle pada Lestera, Banjan se oenio, iako mu jo nije bilo ni 19godina. Uzeo je devojku siromanih, ali vernih roditelja. U miraz mu jedonela samo dve knjige dubokog pobonog sadraja koje joj je nasamrti ostavio njen otac. Rado je itao te knjige i voleo je da sluasvoju enu kako mu pria o svom ocu i njegovoj veri u Boga. Krozitanje tih knjiga i zbog uticaja svoje ene, osetio je potrebu da popravisvoj svakodnevni ivot. Poeo je da odlazi u crkvu dva puta dnevno.Pevao je i vrio sve obrede kao i drugi. Ali zaboravio je da mu trebaoienje greha, pa je i pored te pobonosti ostao u grehu kao i drugi.Na kraju je zapao u takav fanaticizam da se sa dubokom pobonouklanjao sveteniku, oltaru i svemu to je pripadalo crkvi. Svetenika jesmatrao za veoma blaenog i svetog oveka, pa makar ovaj i provodiosvoj ivot u grehu. Glavno je bilo to to se zvao svetenik.

    Prva sumnja u pogledu spasenja njegove due bila je udna. itajuiSveto pismo, pronaao je da je Izrailj bio jedini Boiji narod, i kad bi onmogao da dokae da je od krvi Izrailjevog naroda, onda bi lako mogaoda se spase. Pitao je svoga oca za poreklo njegovog roda i kad jesaznao da nije od Izrailjskog naroda, oalostio se i prestao da se nadaspasenju. "Pored svega toga" pie on, "nisam poznavao opasnostgreha. Nisam razumeo da e me greh upropastiti ako ne budem uHristu, ma kako bio poboan."

    Jednom je sluao propoved o nesvetkovanju dana Gospodnjeg

    4

  • nedelje. Mislio je da je cela propoved upuena protiv njega, jer jestrastvenim divljim igrama ruio dan Gospodnji. Tada se po prvi putprobudio. Doao je kui sa tekim teretom na dui. Posle podne je vezaboravio na oseanje svoje due i ponovo otiao na igralite. Usredigre zauo je glas sa neba kako mu govori: "Hoe li da ostavi svojegrehe i poe u nebo, ili e da zadri svoje grehe i ode u pakao?"Sa uasom se zaustavio u igri i pogledao prema nebu. inilo mu se davidi Gospoda Isusa kako se zgraa nad ovim i drugim njegovim zlimdelima.

    Odjednom je jasno sagledao svoje grehe, ali Satana je odmah doao ilukavo mu govorio da za njega nema spasenja, jer je svojim velikimgresima tako rasrdio Boga da ne moe nikako da mu oprosti.

    inilo mu se da je stanje njegovog ivota potpuno beznadeno: bilo daostavi greh, bilo da ostane u njemu, svakako mora da propadne, te sezato odluio da ostane u grehu, i da ga jo vie uiva.

    Sada je imao samo jednu elju, da to vie uiva slast greha, pre nego