PUTEVI OSTVARIVANJA RODNE RAVNOPRAVNOSTI I …7 Putevi ostvarivanja rodne ravnopravnosti i jednakih mogu}nosti – od ideje do prakse – 7 6 6 II DEO – KONSTRUKTIVNO RE[AVANJE KONFLIKTA

Beograd, 2007.

PRIRU^NIK ZA SLU@BENIKE I ORGANELOKALNIH SAMOUPRAVA ZADU@ENE

ZA RAVNOPRAVNOST POLOVA

PUTEVI OSTVARIVANJARODNE RAVNOPRAVNOSTII JEDNAKIH MOGU]NOSTI

– OD IDEJE DO PRAKSE –

5

Putevi ostvarivanja rodne ravnopravnosti i jednakih mogu}nosti– od ideje do prakse –

5

5

SADR@AJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

I DEO – OSNOVNA PITANJA RODNERAVNOPRAVNOSTI . . . . . . . .

Rodna ravnopravnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Pol i rod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Za{to je va`na rodna ravnopravnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Kameni temeljci UN za pobolj{anje poloàja èna . . . . . . . .Rodna analiza kao metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Institucije i rodna ravnopravnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Pet lica diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

@ene u politici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .@ene i odlu~ivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Promena vrednosti i rodni reìmiu zemljama u „tranziciji“ komarativna perspektiva(Marina Blagojevi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Savet za ravnopravnost polova (Dragana Petrovi}) . . . . . . . .Lokalni mehanizmi za rodnu ravnopravnostu kontekstu politi~kih promena (Marija Srdi}) . . . . . . . . . . .

@ene i mediji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .@ene kao medijski sadràj (Snjeàna Milivojevi}) . . . . . . . .@ene i {tampa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

PUTEVI OSTVARIVANJA RODNE RAVNOPRAVNOSTII JEDNAKIH MOGU]NOSTI

– OD IDEJE DO PRAKSE –

PRIRU^NIK ZA LICA I TELA ZADU@ENAZA RAVNOPRAVNOST POLOVA U OPŠTINAMA

Zbirka tekstova iz materijala sa OEBS-ovih edukacija vo|enihod 2002 do 2006 za lica i tela koja su u op{tinama bila zaduèna

za pitanja ravnopravnosti polova

Izdava~i:Savet za ravnopravnost polova

Vlade Republike Srbije

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju,Misija OEBS-a u Srbiji,

âkorska 1, 11000 Beograd

Stavovi izraèni u ovoj publikaciji pripadaju isklju~ivo autorimai ne odraàvaju nu`no i stavove OEBS-a.

Tekstovi u ovoj publikaciji preuzeti su iz radnih materijala koji su pripremljeni za semi-nare namenjene op{tinskim licima odgovornim za rodnu ravnopravnost i jednakemogu}nosti, odràne u periodu 2002-2006, u organizaciji OEBS-a, Misija u Srbiji:"Priru~nik za razumevanje polova", 2003, "Inicijative gra|ana i proces odlu~ivanja uop{tini, Faktori diskriminacije, Mreà ènskih sindikata u op{tinama", 2004, "Upravljanjeljudskim reursima", "@ene i mediji", 2003, "GEA, Gender and Emprowement ImpactAssessment, Rodni aspekti privatnog preduzetni{tva, Koordinisano delovanje institucija ure{avanju problema nasilja u porodici", 2003, "Sastanak o strategijama i aktivnostima udomenu rodne ravnopravnosti u Narodnoj Skup{tini Republike Srbije", 2004,"Konstruktivno re{avanje konflikata", 2005, " Seminar o rodnoj diskriminaciji na trì{turada", OEBS, Misija u Srbiji i Crnoj Gori, 2005. Bibliografski podaci o publikovanimprilozima ozna~eni su u napomeni svakog od priloga.

UrednicaNevena Petru{i}

Lektura i korekturaOriginal

Grafi~ka obrada i prelomOriginal

[tampaOriginal

Tira`500 primeraka

7


7

6

6

7II DEO – KONSTRUKTIVNORE[AVANJE KONFLIKTA

Na~in postupanja u konfliktnim situacijama . . . . . . . .Briga o sebi, briga o drugima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Stav prema ljudima i stav prema problemu . . . . . . . . . . . . . .Faze eskalacije sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Faze konstruktivnog re{avanja sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . .Pregovaranje i posredovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Posredovanje: u ~emu je razlika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Uloga posrednika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

III DEO – UPRAVLJANJE LJUDSKIMRESURSIMA . . . . . . . . . . . .

Uvod u upravljanje ljudskim resursima . . . . . . . . . . . .Planiranje kao osnov za rad organizacije . . . . . . . . . . . . . . . .Misija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Strate{ko planiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SWOT analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Jednake mogu}nosti i upravljanjeljudskim resursima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Karakteristike efikasnih timova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Liderstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Kultura organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako upravljati ljudskim resursima u praksi? . . . . . .Direktno rukovo|enje ljudima – pristupi . . . . . . . . . . . . . . . .Motivacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Otkaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Zapo{ljavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tretiranje diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6 @ene u medijima isklju~ivanje po rodu(Snjeàna Milivojevi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Politi~ki korektan govor (Svenka Savi}) . . . . . . . . . . . . . . . .

Nasilje prema ènama u javnom i privatnom ìvotu@ene i nasilje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Uznemiravanje na radnom mestu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Modeli za{tite od seksualnog uznemiravanja na radnommestu: primeri stranih normativnih re{enja . . . . . . . . . . . . . .

Kodeks Evropske komisije[vedska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Velika Britanija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Engleska i Vels . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .[kotska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sjedinjene Ameri~ke Dràve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Doma}e zakonske odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Nasilje u porodici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Implementacija Dulut modela – koordiniranoreagovanje dru{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Predlozi za koordinisao delovanje lokalnih institutcija protivdoma}eg nasilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

@ensko zdravlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Zdravlje èna u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Me|unarodni dokumenti koji se odnose na zdravlje èna . . .Doma}i dokumenti koji se odnose na ènsko zdravlje . . . . .

Jednake mogu}nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Jednake mogu}nosti i marginalizovane grupe . . . . . . . . . . . . . .Jednake mogu}nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Uzroci i oblici diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Marginalizovane grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .@ene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Osobe sa invaliditetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Rase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Neheteroseksualni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


9

8

8

Publikacija „Putevi ostvarivanja rodne ravnopravnosti ijednakih mogu}nosti – od ideje do prakse“ je zbirka autorskihtekstova i priloga pripremljenih za seminare namenjeneslu`benicima op{tinskih organa uprave odgovornim za ravno-pravnost polova i jednake mogu}nosti, koje je Misija OEBS–au Srbiji organizovala na teritoriji Srbije u periodu 2002–2006.

Tekstovi su grupisani u ~etiri celine, u okviru kojih suobra|ena klju~na podru~ja rodne ravnopravnosti i jednakihmogu}nosti, kao i pojedina pitanja vezana za proces odlu~iva-nja, upravljanja ljudskim resursima i konstruktivno re{avanjesukoba.

Publikacija nudi osnovne informacije o vrstama diskri-minacije èna i pripadnika/ca drugih marginalizovanih dru{t-venih grupa u javnom i privatnom prostoru, kao i obilje ideja oputevima za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i principa jed-nakih mogu}nosti. Ona rekapitulira osnovne teme predavane naseminarima za op{tinske slu`benike odgovorne za rodnu ravno-pravnost i jednake mogu}nosti i koristan je putokaz u kreiranjupolitike i definisanju ciljeva i aktivnosti na lokalnom nivou ucilju pospe{ivanja rodne ravnopravnosti i ostvarivanja principajednakih mogu}nosti.

PREDGOVOR8IV DEO – INICIJATIVE GRA\ANA

I PROCES ODLUÎVANJAInicijative gra|ana i proces odlu~ivanja u op{tini . . . . . . . . .Oblici neposrednog u~e{}a gra|ana/ki u odlu~ivanju u javnimposlovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Pravo gra|ana/ki na obra}anje organima dràvne vlasti . . . .

Tok zasedanja skup{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Predlog odluke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Interakcija civilnog dru{tva i institucijau lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Civilno dru{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Izve{taj sa slu`benog puta u Veliku Britaniju . . . . . . . . . . . .

Zaklju~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10

10

I

OSNOVNA PITANJARODNE

RAVNOPRAVNOSTI

Ovaj vodi~ prevashodno je namenjen op{tinskim licimaodgovornim za rodnu ravnopravnost i jednake mogu}nosti, idrugim zaposlenima u lokalnim samoupravama, ali i svimaonima koji svojim anga`manom doprinose izgradnji humanog,demokratskog i otvorenog dru{tva.

13

12

RODNA RAVNOPRAVNOST


13

15


1514

POL I ROD*

Pojmovi „pol” i „rod” naj~e{}e se defini{u na slede}ina~in:

„Pol” se odnosi na biolo{ke razlike izme|u èna imu{karaca. One su uglavnom trajne i univerzalne.

„Rod” se odnosi na dru{tveno konstruisane uloge èna imu{karaca. Na koji na~in jedno dru{tvo vidi ulogu ène imu{karca i {ta od svakog od njih o~ekuje (dru{tvena o~ekiva-nja vezana za rodne uloge) zavisi od niza faktora: kulturnih,politi~kih, ekonomskih, dru{tvenih i religioznih. Na njih pod-jednako uti~u i obi~aji, pravo, klasna i etni~ka pripadnost, kaoi predrasude ra{irene u datom dru{tvu. Stavovi i pona{anjaprema rodu su nau~eni i mogu se menjati.

Razlike u shvatanju dru{tvenih uloga mu{karaca i ènamogu se uo~iti u razli~itim kontekstima:

* Preuzeto iz: Spol i rod pod pove}alom, navedeno prema Lithander; 2000). Priprema:Glas razlike – grupa za promociju ènskih politi~kih prava,glas.razlikeªsezampro.yu. Tekst je pre{tampan iz priru~nika koji je Misija OEBS–au Srbiji i Crnoj Gori 2005. godine pripremila za Seminar o rodnoj diskriminaciji natrì{tu rada, namenjenom zaposlenima Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje.

17


17

16

16

struisana definicija mu{karca i ène, to je i dru{tveno konstru-isana definicija odnosa izme|u polova, Konstrukcija sadrìnejednak odnos mo}i s mu{kom dominacijom i ènskom subor-dinacijom u ve}ini ìvotnih podru~ja. Mu{karci i njihovizadaci, uloge, pona{anje i vrednosti koje im se pripisuju su umnogim aspektima vrednosti vi{e nego ène i ono {to se uz njihveè. Sve se vi{e prepoznaje ta karakteristika dru{tva da jepristrasno, pod uticajem mu{kog: mu{ka uloga je preuzeta kaonorma za dru{tvo kao celinu, {to se reflektuje u politici i struk-turama. Politika i strukture ~esto nenamerno reprodukujurodnu nejednakost.

RODNE ULOGE

Biolo{ke razlike izme|u èna i mu{karaca se uglavnomne menjaju; ljudi su ili ène ili mu{karci. Ipak, karakteristikekoje im se pripisuju i uloge i odgovornosti koje im se dodelju-ju, razlikuju se me|u kulturama, dru{tvima i istorijskim perio-dima.

Rodne uloge su aktivnosti koje se dodeljuju mu{karcimai ènama na osnovu pretpostavljenih razlika. „Podela rada“ jetermin koji se koristi u literaturi koja se bavi rodom. Koristi seradi ozna~avanja uloga i zadataka pripisanih ènama imu{karcima na osnovu pretpostavljenih karakteristika i atribu-ta, umesto sposobnosti i ve{tina.

Uloge mu{karca

U najrazvijenijim zemljama sveta sve je manji broj po-slova koji se prepoznaju kao tipi~no mu{ki ili ènski. Ipak, usvim manje razvijenim dru{tvima mu{karci imaju daleko vid-ljivije i priznatije uloge od èna. One su, po pravilu, daleko vi{evrednovane, uglavnom zato {to su mu{karci pla}eni za svojproduktivni rad, a ène ne. U tim dru{tvima, uloge mu{karaca

Rod je prema definiciji Saveta: Dru{tveno konstruisanadefinicija mu{karca i ène. To je dru{tveno oblikovanjebiolo{kog pola, odre|eo shvatanjem zadataka, delovanja iuloga pripisanih mu{karcima i ènama, u dru{tvu u javnom iprivatnom ìvotu. To je kulturolo{ki specifi~na definicija femi-ninosti i maskulinosti i prema tome promenljiva u vremenu iprostoru. Konstrukcija i reprodukcija roda zauzima mesto i naindividualnom i na dru{tvenom nivou. Obe su jednako va`ne.Individualno ljudska bi}a oblikuju rodne uloge i norme krozsvoje aktivnosti i reprodukuju ih konformi{u}i se sa o~ekiva-njima. Postoji rastu}a svest da rod treba uzeti u obzir na poli-ti~kom i institucionalnom nivou. Rod nije samo dru{tveno kon-

19


19

18

18

@ene tako|e mogu da imaju i druge uloge koje ina~e nosezaradu i u formalnim i neformalnim ekonomskim sektorima, aliekonomske produktivne uloge ène za razliku od mu{kih su~esto manje vrednovane i manje priznate.

Rodne uloge i odgovornosti se razlikuju od kulture dokulture i mogu se menjati vremenom. Npr. u Indiji, nekvalifi-kovani rad se smatra „ènskim radom“ dok je u Africi to„mu{ki rad“. U Evropi i Americi, doprinos koji mu{karci dajudoma}im poslovima postaje sve vi{e bitan i vidljiv.

uglavnom uklju~uju poslove koji se kvalifikuju kao dru{tvenozna~ajniji i ekonomski produktivniji. Mu{karci obi~no ne radedoma}e i ku}ne poslove. Ako su angaòvani u javnim poslovi-ma, onda je to naj~e{}e rad u okviru politi~kih organizacija imenad`mentu.

Trostruka uloga ène

@enske uloge danas u mnogim dru{tvima spadaju u trikategorije:

– produktivne (koje se odnose na proizvodnju do-bara za potro{nju i zarade kroz posao van ku}e);

– reproduktivne (odnose se na doma}e i poslove uku}i povezane sa stvaranjem i negovanjem dece iporodice);

– javni poslovi (odnose se na zadatke i odgovornostikoji se izvr{avaju za dobrobit ~itave zajednice, aliuglavnom su to poslovi organizacije i podr{ke, dokodlu~ivanje i evaluacija nisu gotovo nikada u nji-hovom delokrugu).

Zadaci na kojima su ène obi~no angaòvane u sve trikategorije u najve}em broju slu~ajeva im ne donose zaradu.@ene se uglavnom defini{u isklju~ivo u terminima njihovereproduktivne uloge, koja se uglavnom ti~e aktivnosti vezanihza njihovu reproduktivnu funkciju. Ove uloge, zajedno sa nji-hovim radom u zajednici, vide se kao prirodne. Ali po{to oveuloge ne zara|uju, one se ne prepoznaju i ne vrednuju kao eko-nomski produktivne. Doprinos èna nacionalnoj ekonomiji irazvoju se zbog toga ne vrednuje visoko i ostaje nevidljiv.

U mnogim dru{tvima, ène tako|e rade u produktivnojsferi odràvaju}i manje zemlji{ne parcele u porodi~nim si-stemima. Ovi zadaci se ~esto ne smatraju radom i nisu pla}eni.

Pravednost i jednakost

Ovaj argument nagla{ava vrednosti demokratskih princi-pa i osnovnih ljudskih prava, koji zahtevaju rodnu ravno-pravnost. Pravednost je argument za traènje podjednake zastu-pljenosti i participacije oba pola u razli~itim kontekstima (poli-ti~kim, mestima gde se donose odluke…).

Ve}ina zemalja su potpisnice me|unarodnih dokumenatau kojima je rodna ravnopravnost jedna od fundamentalnih prin-cipa (npr. Konvencija za eliminaciju svih oblika diskriminacijeprotiv èna, Pekin{ka platforma za akciju i sl.). Dràve potpis-nice su du`ne da ispune ono na {ta su se obavezale, naro~itokada su i u njihovim ustavima ugra|eni isti demokratski prin-cipi. Ovaj argument podse}a vlade da su deo internacionalnezajednice sa kojom dele zajedni~ke vrednosti.

Kredibilitet i odgovorna vlast

Ovaj argument se zasniva na ~injenici da polovinu sta-novni{tva jedne zemlje ~ine ène. Nijedan program ili politikakoja se ne bazira na potrebama oba pola ne}e imati kredibilitet– izostavi}e pola stanovni{tva. Argument je koristan za zastu-panje rodne analize uticaja (studije koje ispituju kako sumu{karci i ène druga~ije afektirani nekom akcijom ili situa-cionim faktorima) i vaàn je za zahtevanje rodnog balansa udono{enju odluka.

Argument koji se zasniva na traènju odgovornevlade/vlasti koristan je za podse}anje vlade na njenu odgovor-nost za uspostavljanje socijalne pravde i odrìvog razvoja iodgovornosti prema svim gra|anima – i mu{kim i ènskim.Raspodela budèta i socijalnih davanja trebalo bi da budu takvada uzimaju u obzir sve ~lanove dru{tva i njihove potrebe.


21

ZA[TO JE VA@NARODNA RAVNOPRAVNOST?*

Argumenti:

Jedna od najva`nijih stvari u procesu uklju~ivanja rodnihaspekata u razvojne projekte je razvijanje ubedljivih argumena-ta za rodnu ravnopravnost. Ovi argumenti treba da jasno i pre-cizno pokaù svu va`nost rodne ravnopravnosti: kako }e usva-janje ove strategije doprineti re{avanju problema, koje }ekoristi doneti vladi i gra|anima – i mu{karcima i ènama.

Argumenti za uvo|enje i promovisanje rodne ravno-pravnosti u sve razvojne projekte i planove mogu se podeliti nanekoliko kategorija:

• pravednost i jednakost;

• kredibilitet i odgovorna vlast;

• efikasnost i odrìvost razvoja(makro dimenzija);

• kvalitet ìvota (mikro dimenzija);

• savezi;

• lan~ana reakcija.

20

* Preuzeto: Gender Mainstriming, UNDP.

23


23

22

22

Savezi

Ovaj argument nagla{ava rodnu ravnopravnost kaoneophodan uslov za ulazak u saveze, unije i partnerstvo sadrugim razvijenim zemljama. Ulazak u Evropsku uniju jenemogu} bez postizanja pune rodne ravnopravnosti.

Lan~ana reakcija

Svi navedeni argumenti su povezani i me|uzavisni.Rodna ravnopravnost moè proizvesti lan~anu reakciju dobro-biti za gra|ane, kao {to se efekat nejednakosti prenosi sa indi-vidue na porodicu i dru{tvo.

RODNA RAVNOPRAVNOST*

Demokratizacija dru{tva zasniva se na obezbe|ivanjuravnopravnosti njenih ~lanova i ~lanica. Jedan od najva`nijihaspekata ravnopravnosti je ravnopravnost po polu: postizanjedemokratije pretpostavlja stvarno partnerstvo izme|u èna imuskaraca u vo|enju poslova dru{tva u kojem rade u uslovimajednakosti i komplementarnosti, uzajamno se oboga}uju}i svo-jim razlikama (Univerzalna deklaracija o demokratiji).

Ravnopravnost po polu ne zna~i jednostavno uklju-~ivanje podjednakog broja èna i mu{karaca u sve dru{t-vene aktivnosti niti tretiranje èna i mu{karaca na istovetanna~in.

Ona podrazumeva strategiju uklju~ivanja ènskih imu{kih interesa i iskustava u razvojne programe u svim

* Priprema: Glas razlike – grupa za promociju ènskih politi~kih pravaglas.razlikeªsezampro.yu.

Efikasnost i odrìvost razvoja

Ovaj argument jasno isti~e neoborivu ~injenicu: odravnopravnog uklju~ivanja èna i mu{karaca u sve aspekterazvoja i dru{tva, korist }e imati dràva kao celina. Dràve nemogu dozvoliti sebi da ignori{u doprinose (i ekonomske i soci-jalne) mu{karaca i èna u svim sferama. Ovaj argument seodnosi na makro aspekt razvoja – dobrobit i prosperitet dràvekao celine. Argument se zasniva na ~injenici da se ulaganja urodnu ravnopravnost isplate dràvi na duì rok.

Kvalitet ìvota

Pa`nja posve}ena rodnoj ravnopravnosti pobolj{a}e li~niìvot èna i mu{karaca. U demokratskom dru{tvu baziranom naprincipima socijalne pravde, svaka individua ima pravo nanajbolji kvalitet ìvota. Pored toga {to se zna da ène imajudobrobit od rodne ravnopravnosti, ovaj argument nagla{ava dadobrobit imaju i mu{karci i porodice, znaju}i va`nost socijalnihodnosa i me|uzavisnost socijalnih uloga. Osnaìvanje èna imaza posledicu osnaìvanje i onih oko nje, kao {to u obrnutomslu~aju, nejednakost i te{ko}e sa kojima se susre}u ène poga|ai ostale socijalne aktere.

Argument koji isti~e kvalitet ìvota je koristan u promo-visanju programa prevencije socijalnih problema. Pojave kao{to su samoubistva, alkoholizam i hroni~ni stres povezani su sapromenom rodnih uloga i odnosa u dru{tvu, kao i nedovoljnesposobnosti individua da se nose sa ovim promenama.Argument nagla{ava kako rodna perspektiva moè da preveni-ra ove pojave i time pobolj{a kvalitet ìvota ~lanova dru{tva.

Ovaj argument se odnosi na mikro aspekt razvoja i roda,tj. kako rod uti~e na individue u okviru razvojnih procesa. Onima tako|e veze sa prethodnim argumentom efikasnosti: ako suindividue sre}nije i zdravije bi}e i produktivnije, pa }e samimtim doprinositi efikasnijem i prosperitetnijem dru{tvu.

KAMENI TEMELJCI UJEDINJENIHNACIJA ZA POBOLJ[ANJE

POLO@AJA @ENA*


25

24

24

* Izvor: Gender Equity – Concepts and Tools for Development, The Centre forDevelopment and Population activities (CEDPA), Washington USA 1996.

politi~kim, ekonomskim i dru{tvenim sferama tako da je dobro-bit i za mu{karce i za `ene podjednaka, a nejednakost nijeobnovljena (UN, 1997).

Uspostavljanje ravnopravnosti po polu nije samo pitanjesocijalne pravde ve} je neophodno za postizanje dru{tvenograzvoja na delotvoran i efikasan na~in.

Uspostavljanje ravnopravnosti po polu je jedan odneophodnih koraka u eliminaciji siroma{tva.

Uspostavljanje ravnopravnosti po polu je integralni deorazvojne politike zasnovane na po{tovanju ljudskih prava.

Pojava koncepta „Rod i razvoj” (Gender and Develop-ment/GAD) 80-ih obeleìla je revoluciju u shvatanju ravno-pravnog i odrìvog razvoja.


27

ROD I RAZVOJ*

Na~in na koji su se razvijali ènski programi kretao seod neposrednih i prakti~nih razvojnih ciljeva ka ravnopravno-sti i osnaìvanju èna. Razumevanje roda razvijalo se izproblema koji su imali vi{e veze sa polom i biolo{kim razlika-ma nego sa dru{tvenim ulogama i odnosima. Takav pristup jeosnova koncepta „@ene i razvoj” (Women In Develop-ment/WID). @ene su konstantno podre|ivane i obeleàvanekao inferiorne u svojim ulogama i poslovima, a njihovepotrebe su razmatrane izolovano iz {ireg kontektsta. „Rod irazvoj” se okre}e stavu da su ène i mu{karci integralni deosvake dugoro~ne razvojne strategije.

26

* Priprema: Glas razlike – grupa za promociju ènskih politi~kih pravaglas.razlikeªsezampro.yu

29


29

Rod i razvoj uklju~uje tri osnovna polazi{ta:

• Mu{karci i ène ~ine i odràvaju dru{tvo i postoje}upodelu rada. Ipak, oni u razli~itoj meri imaju odtoga koristi i u razli~itoj meri pate. Ve}a pa`nja semora staviti na poloàj i ulogu ène jer su one udaleko lo{ijoj poziciji.

• Mu{karci i ène prolaze druga~ije puteve socija-lizacije i ~esto funkcioi{u u razli~itim sferamadru{tvenog ìvota, kojima se ipak ne moè odre}ime|uzavisnost. Rezultat toga su razli~iti prioriteti iperspektive, razli~ite rodne uloge. Istim tim rodnimulogama mu{karci mogu da sputaju ili pro{iremogu}nosti izbora za ène.

• Razvoj razli~ito uti~e na mu{karce i ène jer ni nji-hove polazne pozicije nisu iste, te }e to imatirazli~ite uticaje na razvojne projekte. I jedni i drugirnoraju biti uklju~eni u identifikaciju problema ire{enja da bi interesi ~itavog dru{tva bili uzeti u obzir.

„Rod i Razvoj“ se okre}e strate{kim interesima èna, aène i mu{karci moraju raditi zajedno prema zajedni~kim cilje-vima i ve}oj jednakosti. Oni koji se bave razvojnim programi-ma moraju uzeti u obzir oba pola.

Prakti~ne potrebe i strate{ki interesi

Potrebno je napraviti razliku izme|u strate{kih interesa iprakti~nih problema. Zbog toga {to su uloge mu{karaca i ènarazli~ite u razli~itim dru{tvima i sredinama i njihove potrebe surazli~ite. Osnovna podela je slede}a:

Prakti~ne rodne potrebe su osnovne ìvotne potrebe:snabdevanje hranom, vodom, sigurnost, zdravstvena za{tita,

28

sme{taj. Prakti~ne potrebe se defini{u kao kratkoro~nepotrebe i predstavljaju pristup resursima.

Strate{ke rodne potrebe su usmerene na promene rodnihodnosa u obrazovanju, ekonomiji, mo}i, svesti, informisanju.Strate{ke potrebe se defini{u kao dugoro~ne potrebe i zna~ekontrolu nad resursima.

Prakti~ni problemi ne mogu biti re{eni bez re{enja nastrate{kom nivou, a strate{ki interesi ne mogu biti zadovoljeniako se prakti~nim potrebama ne udovolji.

Prakti~ne potrebe – kratkoro~ne

• odgovori na neposredne potrebe;• izvode se iz konkretniih uslova;• izvode se iz poloàja èna u okviru rodne podele

rada;• ne menjaju podre|eni poloàj èna iako iz njega

poti~u;• izviru iz i odràvaju reproduktivne i proizvodne ro-

dne uloge ène.

Npr: obezbe|ivanje pija}e vode, zdravlje, zarade zanamirnice, odràvanje doma}instva i izgradnja neophodnihstruktura, proizvodnja hrane. Ove potrebe imaju svi ~lanoviporodice, ali se one identifikuju kao specifi~no ènske jer ènenaj~e{}e preuzimaju odgovornost za ove potrebe.

Strate{ke potrebe – dugoro~ne

• kada se zadovoljavaju, ove potrebe bi trebalo damenjaju rodnu podelu rada;

RODNA ANALIZA KAO METOD*

„ROD I RAZVOJ“ pristup je zasnovan na harvardskomanaliti~kom modelu i jedan je od prvih metoda analize rodnezastupljenosti. „ROD I RAZVOJ“ koristi model rodne analizeda istraì i analizira razlike izme|u rada koji izvode ène imu{karci u odre|enim dru{tvenim, kulturnim i ekonomskimokolnositma. Da bi se identifikovale razlike izme|u mu{kih iènskih uloga, odgovornosti i nagra|ivanja, ovaj metod zahte-va odgovore na tri va`na pitanja, eksplicitno ili implicitno, nasvim nivoima planiranja, stvaranja, primene, pra}enja i evalu-acije projekta ili intervcncije:

KO RADI KOJE POSLOVE i kojim sredstvima?Ovo pitanje identifikuje razli~ite aktivnosti koje rade mu{karcii ène u ciljnoj populaciji (produktivni, reproduktivni i javniposlovi). U projektu u seoskoj sredini neprimerene intervencijemogu samo jo{ vi{e da opterete ène, i vremenski i fizi~ki.

KO IMA PRISTUP sredstvima, dobiti i mogu}nosti?Ovo pitanje se odnosi na identifikovanje grupe koja moè dakoristi postoje}a sredstva i mogu}nosti ili ona koja }e bitigenerisana iz projekta a odnose se na zemlju, novac, kredite iobrazovanje.

KO KONTROLI[E sredstva, dobit i mogu}nosti?Ovo pitanje je bitno kao mera razlike u mogu}nosti grupe


31

• one menjaju prirodu odnosa izme|u mu{karaca ièna;

• vode prevazilaènju ènske pot~injenosti.

Npr: ukidanje podele rada po polu, podela rada u ku}i,ukidanje institucionalizovanih oblika diskriminacije kao {to supravo na posedovanje zemlje i imovine, pristup kreditima iostalim sredstvima, sloboda izbora na ra|anje, mere protivnasilja i kontrole nad ènama.

„ROD I RAZVOJ“ (Gender and Development–GAD)èli da osigura jednake mogu}nosti, raspodelu sredstava ikoristi razli~itim marginalizovanim grupama, a naro~itoènama, primenom odre|enih intervencija. Primenom ovogmodela moè se pomo}i onima koji planiraju programe daidentifikuju va`ne razlike u ulogama mu{karaca i èna i nji-hovih odgovornosti i da iskoriste ove informacije i planirajuefikasnije i korisnije programe i projekte.

30

* Priprema: Glas razlike – grupa za promociju ènskih politi~kih pravaglas.razlikeªsezampro.yu.

OSNA@IVANJE


33

mu{karaca i `ena da odlu~uju kako }e se raspolagati dostupnimsredstvima (zastupljenost na mestima odlu~ivanja).

Rodna analiza je model za razumevanje kulturnihobrazaca i normi propisanih za mu{karce i `ene i njihovarazli~ita iskustva. Rodna analiza trebalo bi da bude deo rutinskeanalize prilikom dugoro~nog planiranja i planiranja programa.

RODNA ANALIZA

32

35


35

INSTITUCIJE I RODNARAVNOPRAVNOST*

Strategija Gender mainstreaming predstavlja inte-grisanje rodne ravnopravnosti u sve razvojne politike, strategi-je i intervencije. Ova sloèna strategija podrazumeva promeneu zakonima, mere i mehanizme kao i promene u institucijamasistema.

Neophodni koraci za uvo|enje rodnog aspekta u institu-cije su:

• vo|enje statistike razdvojeno po polu;

• primena metoda rodne analize;

• izgradnja kapaciteta institucija za uvo|enje rodneravnopravnosti;

• razvijanje rodno osetljivih planova i programa.

Statisti~ki podaci razdvojeni po polu

Podaci razdvojeni po polu su kvantitativne statisti~keinformacije o razlikama i nejednakostima izme|u èna i

34

mu{karaca. Statisti~ko prikupljanje podataka trebalo bi zato da serutinski razdvaja po polu. Dobijeni podaci moraju biti razdvojenipo polu da bi se dobila realna slika o svim aspektima odnosa ̀ enai mu{karaca, npr. podaci o politi~koj zastupljenosti èna, podacio polnoj strukturi vlasni{tva, polnoj strukturi nezaposlenih itd.,jasno ukazuju na postojanje neravnopravnosti.

Primena metoda rodne analize

Analiti~ke informacije o rodu su kvalitativne informaci-je o rodnim razlikama i nejednakostima. Rodna analiza je mo-del za razumevanje kulturnih obrazaca i normi propisanih zamu{karce i ène i njihova razli~ita iskustva. Rodna analizaidentifikuje razlike i neravnopravan poloàj izme|u mu{karacai èna i sluì kao sredstvo za identificiranje razli~itih uloga irazli~itih potreba èna i mu{karaca, razli~itih prioriteta iprepreka. Ona bi trebalo da bude deo rutinske analize prilikomdugoro~nog planiranja i planiranja programa.

Izgradnja kapaciteta institucija za uvo|enje rodneravnopravnosti

Strategija integracije rodnih aspekata zavisi od znanja,ve{tina i posve}enosti onih koji rade u institucijama (planirajui implementiraju programe). Razvijanje odgovaraju}egrazumevanja problema i implementacije tog znanja jedugoro~an cilj razvoja institucija. Odgovaraju}a obuka trebalobi da bude deo dugoro~ne politike razvoja institucija.

Razvijanje rodno osetljivih planova i programa

Usvajanje politike rodne ravnopravnosti kao politikeinstitucije predstavlja okvir. Programi i aktivnosti institucijetrebalo bi da se analiziraju iz rodne perspektive, a rodno

* Izvor: Fred L Pincus, in: Adams, M., Blumenfeld, Wv Castaneda, R., and others,Readings for Diversity and Social Justice, New York and London: Routledge, 2000.Priprema: Glas razlike – grupa za promociju ènskih politickih pravaglas.razlikeªsezampro.yu. S engleskog prevela mr Sla|ana Jovanovi}.

DISKRIMINACIJA IMA VI[E OBLI^JA:INDIVIDUALNA, INSTITUCIONALNA

I STRUKTURALNA*

Diskriminacija je klju~ni termin u razumevanju problemarazli~itosti. I u devedesetim godinama, rasna i rodna diskrimi-nacija proìmaju institucije i strukturu SAD, iako ve}ina belacau Americi vidi diskriminaciju kao nebitan problem.

Pre nekoliko godina, pisao sam da postoje tri oblikadiskriminacije – individualna, institucionalna i strukturalna(Picnus 1994). Individualna diskriminacija je pona{anje poje-dinih ~lanova rasne/etni~ke/rodne grupe sa namerom da seproizvede razli~ita i/ili {tetna posledica na ~lanove drugerasne/etni~ke/rodne grupe. Institucionalna diskriminacija seodnosi na politiku(e) institucija dominantne rasne/etni~ke//rodne grupe, kao i na pona{anje pojedinaca koji kontroli{u oveinstitucije i primenjuju njihovu politiku, tako|e sa namerom dase razli~ito tretiraju i/ili da se proizvedu {tetne posledice po pri-padnike drugih rasnih/etni~kih/rodnih grupa. Strukturalnadiskriminacija se odnosi na politiku institucija dominantnerasne/etni~ke/rodne grupe i pona{anje pojedinaca koji prime-njuju politiku i kontroli{u institucije, koji su u namerirasno/etni~ki/rodno neutralni, ali za rezultat imaju razli~it i/ili{tetan tretman manjinski rasnih/etni~kih/rodnih grupa.

U ovim definicijama, pojam dominantan/a se odnosi nagrupe koje imaju najvi{e mo}i u dru{tvu. U SAD, ovo se odno-si na belce, posebno mu{karce. Pojam manjinski/a se odnosi nagrupe koje nemaju mo}, bez obzira na njihovu brojnost U tomsmislu, u SAD rasne manjine i ène jesu manjinska grupa, kao


37

osetljivi programi trebalo bi da budu norma institucije.Planiranje podrazumeva primenu kvantitativnih i kvalitativnihpokazatelja nejednakosti i obavezno u~e{}e èna i mu{karaca ukreiranju programa, pra}enju implementacije i proceni efekata.

Rodna ravnopravnostu institucijama – nivoi uklju~enosti

Kod procene koliko institucija svojim programima idelovanjem promovi{e i uspostavlja rodnu ravnopravnostmoèmo se sluìti lestvicom od 5 stupnjeva.

Rodna perspektiva:

• Formalno: postoji samo deklarativno u dokumenti-ma, ne koristi se u radu;

• Informisanost: vr{i se rodna analiza, ali se ona nekoristi za dizajniranja intervencija;

• Institucionalizacija: rezultati rodne analize uklju-~eni u neke aspekte dizajna intervencija;

• Implementacija: rodna analiza uklju~ena u sveaspekte; intervencija koja se primenjuje;

• Evaluacija: programi se procenjuju sa aspekta roda.

36

* Fred L Pincus, in: Adams, M., Blumenfeld, Wv Castaneda, R., and others, Readingsfor Diversity and Social Justice, New York and London: Routledge, 2000, Glas razlike– grupa za promociju zenskih politi~kih prava glas.razlikeªsezampro.yu, s engleskogprevela mr Sla|ana Jovanovi}.

Me|utim, vremenom je postalo jasno da ~elnici policije u LosAngelesu toleri{u, pa i odobravaju ovakve akcije protiv crnaca.Atmosfera je bila toliko opu{tena da su policajci bili slobodnida koriste rasisti~ke psovke i po{alice preko svojih prijemnika,iako su znali da se sve snima. Tako je ovo prebijanje zapravoinstitucionalna diskriminacija, jer uklju~uje politiku celog poli-cijskog odeljenja.

Su|enje i osloba|anje od optu`be policajaca koji suu~estvovali u prebijanju ilustruje institucionalnu diskriminaci-ju u sistemu krivi~nog prava. Odbrana je traìla promenumesne nadle`nosti i su|enje se odvijalo u konzervativnoj, pre-te`no „beloj” zajednici Simi Valleya. Uprkos postojanju do-kumentacije (jednog fotografa amatera) koja je svedo~ila o pre-bijanju, „bela” porota je na kraju oslobodila okrivljene. Te{koje prona}i jasniji slu~aj koji govori o tome kako institucionalnadiskriminacija u sistemu krivi~nog prava povre|uje crnce. Po-bune u Los Angelsu buknule su odmah posle dono{enja oslo-ba|aju}e presude.

Ironi~no, veoma sli~na situacija desila se u Majamiju1980. godine kada je nekoliko belih policajaca optuèno da suprebili na smrt crnog voza~a motora Arthura McDuffeya. I ovosu|enje je preme{teno u prete`no „belu” zajednicu: policajci suoslobo|eni, a zapo~eli su neredi.

Borba èna da u|u u Vojni institut Virginia je tako|edobar primer institucionalne diskriminacije, jer je ova instituci-ja odbijala prijem èna do 1996. godine. Virginia je ~akustanovila „odvojen, ali isti” program za ène na Mary BaldwinCollegeu, privatnoj ènskoj ustanovi. Juna 1996. godineVrhovni sud je ustanovio da je politika („samo mu{karci”)Vojnog instituta neustavna, jer se Institut finansira iz javnihfondova.


39

{to su to i pojedine religijske grupe (jevrejske ili muslimanske).Rasne manjinske grupe su tako|e i broj~ano manjinske, aliène nisu.

Individualna i institucionalna diskriminacija

Iako i individualna i institucionalna diskriminacijauklju~uju i nameru razli~itog tretiranja, pa i povre|ivanja, nivopona{anja je bitno razili~it. Individualna diskriminacija uklju-~uje aktivnosti/pona{anje pojedinca ili male grupe pojedinaca.Npr. jedan poslodavac koji odbije da zaposli crnca; vlasnikstana koji odbije da izda stan neudatoj èni, policajac kojipretu~e imigranta iz Meksika kao osumnji~enog, grupatinejdèra koja nacrta kukasti krst na sinagogi – sve su toprimeri odnosa pojedinaca prema drugim pojedincima zbognjihove grupne pripadnosti.

Institucionalna diskriminacija, s druge strane, jestediskriminatorski odnos ukorenjen u va`nim dru{tvenim institu-cijama. Npr. zakoni koji su jasno podvajali belce i crnce u svimsferama ìvota. Godine 1933. Gallup Poll postavio je slede}epitanje: Koliko je ozbiljan problem diskriminacije prema crnci-ma u va{oj okolini? Skoro dve tre}ine belaca je odgovorilo dadiskriminacija nije tako ozbiljan problem ili da je uop{te nema.Manje od jedne tre}ine je reklo da je prili~no ili veoma ozbiljanproblem. Odgovori crnaca su bili sasvim suprotni: dve tre}ine jevidelo diskriminaciju kao prili~no ili veoma ozbiljnu, a manjeod jedne tre}ine kao bezopasnu ili nepostoje}u (Gallup 1993).

Zbivanja u vezi sa prebijanjem Rodneya Kinga od stranepet belih policajaca iz Los Angelesa 1991. godine i nemiri zbogtog doga|aja predstavljaju dobar {lagvort za diskusiju na oveteme. Da je prebijanje bilo jedan izolovan incident ~iji su akterinekoliko brutalnih policajaca i osumnji~eni crnac kao njihova`rtva, nazvali bismo to individualnom diskriminacijom.

38

Institucionalna diskriminacija, s druge strane, obi~no sevr{i od strane dominantne grupe protiv manjinske grupe, zbogtoga {to je dominantna grupa ta koja generalno kontroli{edru{tvene institucije. Vladina politika ne diskrimini{e belce, jersu oni kreatori politike i njeni implementatori. Veliki poslo-davci su prevashodno „beli”, kao i vlasnici nekretnina ili bana-ka. Teoretski je, me|utim mogu}e, da lokalna „crna” vlada in-stitucionalno diskrimini{e belce.

Pitanje je da li pripadnici manjinske grupe mogu da senegativno odnose prema dominantnoj grupi i odgovor je – da.Individualna diskriminacija upravo pokazuje kako pripadnici idominantne i manjinske grupe mogu biti nedobronamerni jedniprema drugima. Iako je mogu}e da ène i pripadnici manjinskihgrupa vr{e institucionalnu diskriminaciju prema belim mu{kar-cima, to se de{ava mnogo re|e nego individualna diskrimi-nacija zbog toga {to beli mu{karci kontroli{u ve}inu dru{tvenihinstitucija.

Institucionalna i strukturalna diskriminacija

Strukturalna diskriminacija je jo{ kontroverzniji, ali iizazovniji koncept za diskusiju zbog toga {to podrazumevapona{anje koje je rasno ili rodno neutralno u nameri. U stvari,pitanje namere je klju~no pitanje za razlikovanje izme|u struk-turalne i institucionalne diskriminacije. Mnogi ~ak ovo ne bi ninazvali rasnom/etni~kom/rodnom diskriminacijom. Me|utim,~ini se va`nim ista}i negativne efekte strukturalne diskrimi-nacije na manjinske grupe…

Uzmimo za primer bankarske politike za odobravanjekredita. Bezbroj je dokaza za tvrdnju da crnci ili Hispano-amerikanci re|e dobijaju kredite nego belci. Nekoliko je obja-{njenja za ovo, a neka od njih sugeri{u postojanje institucio-nalne diskriminacije. Ministarstvo pravde SAD je tuìlo dve


41

Me|utim, institucionalna diskriminacija se ne de{avasamo u javnom sektoru. Dva velika lanca restorana dajuprimere postojanja institucionalne diskriminacije i u privat-nom sektoru. Shoney’s Ine, sa preko 1.800 restorana u 36dràva imao je nepisanu politiku nezapo{ljavanja crnaca namesta koja podrazumevaju kontakt sa gostima (kelneri, kel-nerice, menadèrsko osoblje). Izuzeci su ~injeni samo urestoranima u crna~kim zajednicama. Vlasnik restorana jemislio da je ovo dobra odluka, jer je verovao da belci ne}ehteti da jedu u restoranima gde }e imati posla sa crncima.Godine 1992, me|utim, pristao je da plati 132,5 milionadolara za vansudsko poravnanje da bi okon~ao spor zbogdiskriminacije, kao i da ubudu}e zapo{ljava vi{e crnaca(Feagin i Vera 1995; Watkins 1993).

U drugom poznatom slu~aju, vlasnik lanca restorana(Denny’s) od preko 1.500 restorana {irom zemlje, pristao je naporavnanje vredno 46 miliona dolara. Godine 1993. {est polica-jaca crnaca nisu bili usluèni u jednom od restorana i podnelisu tu`bu. Ovo bi bio primer individualne diskriminacije od stra-ne jednog poslodavca. Me|utim, po{to su ~uli za slu~aj, vi{e od4.000 crnaca se poàlilo na tretman u ovim restoranima {iromzemlje. Ovo bi bio primer institucionalne diskriminacije, jer je~itav lanac negovao politiku diskriminacije prema crncima.Osoblje u ovim restoranima je dobijalo uputstva da crne gostepita za pla}anje unapred.

Ko moè biti diskriminator? Osoba iz bilo koje ra-sne/etni~ke/rodne grupe moè vr{iti akte individualne diskrimi-nacije. Poslodavka moè odbiti da zaposli mu{karca isto takolako kao {to belac moè odbiti da zaposli Hispanoamerikanca.Sli~no, crnac moè napasti Azijata samo zato {to je Azijat, kao{to Kju Kluks Klan moè zapaliti krst ispred crna~ke crkve.Klju~na je namera razli~itog/nejednakog tretmana ili namera dase drugo lice povredi samo zbog pripadnosti odre|enoj grupi.

40

43


43

banke za nedavanje kredita crncima i Hispanoamerikancima,iako su ovi ispunjavali traène uslove. Obe banke su pristale navansudsko poravnanje (Labaton 1993).

Pored toga, kada su analizirane prijave za hipotekarnekredite (skoro 2.000 prijava u podru~ju Bostona, 1990. godine)utvr|eno je da crnci i Hispanoamerikanci sa lo{om „kreditnompro{lo{}u” imaju dva puta manje {anse da dobiju kredit u odno-su na belce sa tako|e lo{om „kreditnom pro{lo{}u”. Ovo seobja{njavalo „postojanjem kulturnog afiniteta izme|u belihkreditora i belih kandidata za kreditiranje, kao i kulturnimjazom izme|u belih kreditora i pripadnika marginalnih manjin-skih grupa” (Bradsher 1995, D18). Drugim re~ima beli kredi-tori ne veruju pripadnicima manjinskih grupa kao potencijal-nim du`nicima.

Me|utim, ~ak i kada se banke odnose na rasno-neutralanna~in prema svojim klijentima isti~u}i va`nost samo njihovekreditne sposobnosti, crnci i pripadnici drugih manjinskih gru-pa }e ipak re|e dobijati kredite u odnosu na belce, zbog niìhprihoda, te slabije kreditne sposobnosti u odnosu na belce. Ova-kvu legalnu politiku kreditiranja nazvao bih strukturalnomdiskriminacijom, jer ima negativne efekte na manjinske grupe(sa niìm prihodima)…

Princip „senioriteta” u zapo{ljavanju tako|e otvara pro-blem strukturalne diskriminacije. Suo~eni sa potrebom otpu-{tanja jednog dela radnika, mnogi poslodavci }e otpustiti onekoji rade samo nekoliko godina. Kako se pripadnici manjinskihgrupa i teè zapo{ljavaju, naj~e{}e }e oni biti najbrojniji me|uotpu{tenima. Tako je o~igledno rasno-neutralni kriterijum se-nioriteta primer za strukturalnu diskriminaciju, jer ima nega-tivnog uticaja na manjinsku populaciju.

Treba pomenuti i izbornu platformu Republikanske par-tije iz 1994. godine, tako|e kao primer strukturalne diskrimi-

42

nacije. Predloèni rezovi u fondovima zdravstvene za{tite,bonovima za hranu, {kolskim obedima i u Programu ishraneèna, odoj~adi i dece imali bi neproporcionalan negativan uti-caj na siroma{ne rasne manjine i ène.

Ovo nas odvodi do pri~e o balansiranju budèta na teretobezbe|enja pomo}i siroma{nima. Ima li na~ina da se izbegnepovre|ivanje siroma{nih? Mo`da smanjenje broja bombarderaili podmornica moè biti alternativa?

Dobronamerni ljudi koji sprovode strukturalno diskrimi-natorsku politiku jo{ uvek povre|uju manjinske grupe. Bitirasno ili rodno neutralan nije dovoljno.

Prakti~ne implikacije razlikovanja oblikadiskriminacije

Neko }e pitati: „Kakve veze ima da li je u pitanju insti-tucionalna ili strukturalna diskriminacija?” Odgovor bi bio dasu i te kako va`ne prakti~ne implikacije razlikovanja ova dvakoncepta. Ako bi se neko odlu~io na suprotstavljanje institu-cionainoj diskriminaciji, neophodno bi bilo da ubedinadle`ne/donosioce odluka u odre|enim institucijama da jelo{e (nemoralno, nezakonito) namerno tretirati manjinskegrupe na odre|eni (sa negativnom konotacijom) na~in – npr.banke koje ne daju kreditno sposobnim crncima kredite iliRepublikance koji otimaju hranu deci manjinskih grupa. Nekomoè poku{ati i da osramoti diskriminatore razotkrivaju}ijavno njihove diskriminatorske postupke.

Navedeno nije relevantno za eliminisanje strukturalnediskriminacije. Bankama bi trebalo objasniti da je jednakostisto tako va`na kao i sticanje profita ili da mora postojati boljaravnoteà izme|u ta dva cilja. Republikance je neophodnosuo~iti sa negativnim posledicama njihovog programa. Klju~no

PET LICA DISKRIMINACIJE1

Mnogi ljudi u SAD ne bi izabrali termin diskriminacijaradi imenovanja nepravde u dru{tvu. Za savremene emancipa-torske dru{tvene pokrete, medutim – socijaliste, radikalne fe-ministkinje, gej i lezbejske aktiviste i aktivistkinje i dr. – diskri-minacija je centralna kategorija politi~kog diskursa. Ulazak upoliti~ki diskurs u kome je diskriminacija centralna kategorijapodrazumeva usvajanje op{teg pristupa u analiziranju icvaluiranju dru{tvene strukture i prakse {to nije svojstvenojeziku liberalnog individualizma koji dominira politi~kim dis-kursom SAD.

Veliki politi~ki poduhvat za one koji se identifikuju sanekim od navedenih dru{tvenih pokreta jeste da ubede ljude dadiskriminatorni diskurs ispunjava mnoga na{a svakodnevnaiskustva.

Diskriminacija kao strukturalni koncept

Razlog zbog koga mnogi ljudi ne koriste termin diskri-minacija da bi opisali nepravdu u na{em dru{tvu jeste ne-razumevanje termina na na~in koji je svojstven novim socijal-nim pokretima. Diskriminacija tako|e tradicionalno nosi jaku


45

je da li su ciljevi rasno/rodno neutralne politike vredni nega-tivnih posledica njene primene.

Iako su sva tri oblika diskriminacije jo{ veliki problemi,teè je suprotstaviti se strukturalnoj nego ostalim oblicimadiskriminacije. Ipak, strukturalna diskriminacija nije namerna,pa ~ak nije ni nezakonita. Suprotstavljanje strukturalnojdiskriminaciji zahteva preispitivanje bazi~nih kulturnih vred-nosti i fundamentalnih principa dru{tvene organizacije. Zar nijeto ono ~emu obrazovanje treba da sluì?

44

1 Young, I. M., „Fives Faces of Opprcssion”, in: Amdams, M., Blumenfeld, W.J„Castaneda, R., and others, Readings for Diversity and Socia! Justice, New York andLondon: Routledge, 2000, p. 35–50), Priprema: Glas razlike – grupa za promocijuènskih politi~kih prava glas.razlikeªsezampro.yu. S engleskog prevela mr Sla|anaJovanovi}.

Koncept dru{tvene grupe

Dru{tvenu grupu ~ine osobe koje se razlikuju od najma-nje jedne druge dru{tvene grupe po kulturnim normama, na~inuìvota. Pripadnici grupe imaju poseban afinitet jedni premadrugima zbog sli~nog iskustva ili na~ina ìvota, {to ih ~inipovezanijim me|u sobom nego sa onima koji se ne identifiku-ju sa grupom. Grupe su izraz dru{tvenih odnosa; grupa postojisamo u odnosu sa bar jo{ jednom grupom. „Grupna identi-fikacija” dolazi do izraàja u interakciji izme|u dru{tvenihkolektiviteta koji imaju razli~ita iskustva u na~inu ìvota i for-mama povezivanja, pa ~ak i kada sami sebe smatraju pripad-nicima istog dru{tva. Dru{tveni procesi u jednom istom dru{tvukreiraju razli~ite grupe. Tako, rodna podela rada, na primer,diferencira dru{tvene grupe mu{karaca i èna u svim poznatimdru{tvima. Pripadnici svakog roda imaju odre|eni afinitetprema sopstvenom rodu zbog onoga {to rade ili doìvljavaju irazlikuju sebe od pripadnika drugog roda, iako se i jedni i drugislaù da imaju mnogo toga zajedni~kog i da pripadaju istomdru{tvu.

Neki misle da je dru{tvena grupa fikcija pojedinca kojaisti~e arbitrarne atribute. Sa ove ta~ke gledi{ta, problemi sapredrasudama, stereotipima, diskriminacijom i isklju~eno{}upostoje samo zbog toga {to neki ljudi pogre{no veruju dasama pripadnost grupi ~ini razliku u kapacitetima, tempera-mentu ili ve{tinama ~lanova grupe. Ovaj individualisti~kikoncept pretenduje da identifikuje diskriminaciju sa grupnomidentifikacijom. Diskriminacija je, prema ovom stanovi{tu,ne{to {to se de{ava kada se ljudi klasifikuju u grupe. Zbogtoga {to ih drugi identifikuju kao grupu, oni su isklju~eni idiskriminisani. Eliminisanje diskriminacije tako zna~i elimi-nisanje grupa. Ljudi treba da budu tretirani kao individue, nekao ~lanovi grupa, i slobodni da oblikuju svoje ìvote bezstereotipa ili pravila grupe.


47

konotaciju osvajanja i kolonijalne dominacije. Novi levidru{tveni pokreti 60-ih i 70-ih, me|utim menjaju konceptdiskriminacije. U novoj upotrebi, termin diskriminacijaozna~ava nepovoljnu poziciju i nepravdu koju neki ljudi trpe nezbog tiranije, ve} zbog svakodnevne prakse i politike dobrona-mernog liberalnog dru{tva.

Diskriminacija se odnosi na sistemske uskra}enosti grupakoje nisu nu`no rczultat tiranskih namera. Diskriminacija je utom smislu strukturalna, pre no {to je rezultat izbora nekolikopojedinaca ili njihove politike. Njeni uzroci su ukorenjeni u nor-mama koje se ne dovode u pitanje, obi~ajima i simbolima, upretpostavkama/predrasudama koje podupiru institucionalizo-vana pravila i drugim konsekvencama po{tovanja ovih pravila.Ona predstavlja, kako je to navela Marilyn Frye, „splet sila iprepreka koje teè isklju~enju grupe ili kategorije ljudi”(1983,11). U tom „strukturalnom” smislu, diskriminacijapodrazumeva duboku nepravdu koju neke grupe trpe kaoposledicu ~esto nesvesnih pretpostavki/predrasuda i reakcijadobronamernih ljudi u obi~noj komunikaciji, medijskih i kul-turnih stereotipa i strukturalnih karakteristika birokratske hije-rarhije i trì{nih mehanizama – ukratko: de{avanja u svako-dnevnom ìvotu. Ne moèmo eliminisati strukturalnu diskrimi-naciju elimini{u}i vlastodr{ce ili kreiraju}i nove zakone, zbogtoga {to se diskriminacija sistematski reprodukuje u najva`nijimekonomskim, politi~kim i kulturnim institucijama…

Rasizam, seksizam, homofobija su razli~ite forme diskri-minacije sa sopstvenom dinamikom i po{to razli~iti faktori ilikombinacije faktora konstitui{u diskriminaciju razli~itih grupa,nemogu}e je dati jednu esencijalnu definiciju diskriminacije.Ali, odgovorimo najpre na pitanje: [ta je to „grupa”?

46

Ann Ferguson je identifikovala jo{ jednu formu transferaènske energije mu{karcima. @ene snabdevaju mu{karce i decuemotivnom brigom, a mu{karcima obezbe|uju seksualno zado-voljstvo, a kao grupa dobijaju relativno malo ili ni{ta od mu- {karaca. Rodna socijalizacija èna tera ih da budu uspe{ne uobezbe|ivanju empatije i podr{ke ose}anjima drugih i dasmiruju tenziju u odnosima. I mu{karci i ène gledaju na ènekao negovateljice, dok se ène ~esto àle da od mu{karaca nedobijaju traènu emotivnu podr{ku (Easton, 1978).

Mnoge feministi~ke teorije rodne eksploatacije se kon-centri{u oko institucionalne strukture patrijarhalne porodice. Uskorije vreme, feministkinje po~inju da istraùju odnose rodneeksploatacije na radnom mestu i u drugim sferama. CarolBrovvn tvrdi da po{to mu{karci sa sebe skidaju odgovornost zadecu, mnoge ène zavise od pomo}i dràve po{to one nasta-vljaju da nose skoro potpunu odgovornost za podizanje dece(Brovvn 1981, Boris and Bardaglio 1983, Ferguson 1984).Tako nastaje novi sistem eksploatacije ènskog ku}nog rada ukome u~estvuju i dràvne institucije, {to Brown naziva javnimpatrijarhatom.

U kapitalisti~kim ekonomijama XX veka, radna mesta nakojima su ène u ve}em broju sluè kao dobar primer rodneeksploatacije. David Alexander (1987) tvrdi da tipi~no ènskiposlovi uklju~uju zadatke sa rodnim podtekstom koji zahtevaju„seksualni rad”, negovanje, pripremanje hrane, brigu o drugimaili „te{enje” i smirivanje tenzije. Ovako se ènska energija rasi-pa na poslove koji pobolj{avaju poloàj drugih, smiruju ilizadovoljavaju druge, obi~no muskarce. Ovi rodno obojeniradni zadaci kelnerica, slu`benica, medicinskih sestara i drugihnegovateljica obi~no ostaju nezapaèni i nedovoljno nagra|eni.

Nepravda eksploatacije se nalazi u dru{tvenim procesi-ma koji prenose energiju jedne grupe drugoj da bi proizvelinejednaku raspodelu, kao i u na~inima na koje dru{tvene insti-


49

Lica diskriminacije

Eksploatacija

Centralno odre|enje koncepta eksploatacije je da se ovadiskriminacija de{ava u procesu preno{enja rezultata rada jednedru{tvene grupe drugoj. Eksploatacija uvodi strukturalnurelaciju izme|u dru{tvenih grupa. Dru{tvena pravila o tome {taje rad, {ta ko radi za koga, kako se rad nagra|uje i dru{tveniprocesi u kojima se rezultati rada raspodeljuju sluè da osnaèodnose mo}i i nejednakosti. Ovi odnosi su produkovani i repro-dukovani u sistematskom procesu u kome se energija „onih kojinemaju” kontinuirano koristi da odrì i uve}a mo}, status ibogatstvo „onih koji imaju”.

Feministkinje nemaju pote{ko}a da pokaù da sediskriminacija èna sastoji delom u sistematskom i nereci-pro~nom transferu mo}i od èna ka mu{karcima.

Diskriminacija èna se sastoji ne samo u nejednakostistatusa, mo}i i bogatstva zbog toga {to ih mu{karci isklju~uju izprivilegovanih aktivnosti. Sloboda, mo}, status i samoostvare-nje mu{karaca je mogu}e prvenstveno zbog toga {to ène radeza njih. Rodna eksploatacija ima dva aspekta: transfer plodovarada mu{karcima i transfer usluga vezanih za ishranu i negu,kao i seksualnih usluga mu{karcima.

Christine Delphy (1984) je opisala brak kao klasnurelaciju u kojoj mu{karci uìvaju u plodovima ènskog rada bezadekvatne nadoknade. Ona je u~inila jasnim da su{tinaeksploatacije nije samo u radu koji ène obavljaju u ku}i, jer tomogu biti razli~iti poslovi, ve} u ~injenici da se taj rad obavljau korist nekoga od koga one zavise. Tako, u mnogim sistemimapoljoprivredne proizvodnje, mu{karci ~esto odnose na pijacuono {to ène proizvedu, a prisvajaju dobijeni prihod i sti~uodre|eni status.

48

razum pod znakom pitanja ili nije razvijen u potpunosti, kao ione koji su zavisni. Tako su siroma{ni, ène, du{evno bolesni ideca bili isklju~eni, a mnogi od njih su sme{tani u ustanove ko-je li~e na dana{nje zatvore: ku}e za siroma{ne, azili za du{evnoobolele, siroti{ta…

Danas je isklju~enje zavisnih/izdràvanih osoba iz pravana gra|anstvo jedva skriveno ispod povr{ine. Biti zavisan una{em dru{tvu zna~i biti legitimno podloàn arbitrarnom iinvazivnom autoritetu socijalnih slu`bi i drugih javnih i privat-nih administracija koje name}u pravila koja marginalizovanimoraju slediti. Ove slu`be, u cilju da iza|u u susret potrebamamarginalizovanih, i same, uz pomo} relevantnih dru{tvenihnau~nih disciplina, kreiraju ove potrebe. Medicinske i socijalneslu`be znaju {ta je dobro za njihove korisnike, pa marginalizo-vani i zavisni nemaju pravo da znaju {ta je za njih dobro.Zavisnost u na{em dru{tvu tako name}e, kao {to je u svim libe-ralnim dru{tvima, dovoljan razlog za suspenziju osnovnihprava na privatnost, poslovanje i individualni izbor.

Iako zavisnost proizvodi uslove za nepravdu u na{emdru{tvu, zavisnost sama po sebi ne mora da bude diskriminator-na. Niko ne moè zamisliti dru{tvo u kome neki ljudi ne}e za-visti od drugih bar neko vreme: deca, bolesni, porodilje, stariljudi imaju moralno pravo da zavise od drugih u smisluizdràvanja i podr{ke.

Vaàn doprinos feministi~ke teorije je stavljanje znakapitanja na duboko ukorenjenu pretpostavku da poslovna spo-sobnost i pravo na gra|anstvo podrazumevaju autonomiju i ne-zavisnost pojedinca. Feministkinje isti~u da je ovakva tvrdnjaneprimereno individualisti~ka i izvedena iz posebnog, mu{kogiskustva u dru{tvenim odnosima koje vrednuje takmi~enje iuspehe pojedinca. @ensko iskustvo u dru{tvenim odnosimaproiza{lo iz tipi~nih ènskih „doma}ih” poslova, brige o poro-dici, kao i pla}enih poslova koje obavlja ve}ina èna, prepoz-


51

tucije omogu}avaju akumuliranje dobara jednima, dok drugimatu mogu}nost uskra}uje. Nepravda eksploatacije ne moè bitieliminisana redistribucijom dobara, jer dok god institucionali-zovane prakse i strukturalne relacije ostaju iste, nejednakaraspodela dobara i privilegija bi}e reprodukovana. Neophodnaje reorganizacija institucija i prakse donosilaca odluka,promene u podeli rada, kao i u sferi institucionalnih, struktural-nih i kulturnih obrazaca.

Marginalizacija

Marginalizacija je mo`da i opasnija forma diskriminaci-je od eksploatacije. Jedna kategorija ljudi je isklju~ena izuspe{nog u~e{}a u dru{tvenom ìvotu i tako potencijalno pod-vrgnuta te{koj materijalnoj deprivaciji, pa ~ak i uni{tenju.Uskra}enost materijalnih dobara koju marginalizacija uzrokujeje svakako nepravedna, posebno u dru{tvu gde drugi imajupuno. Savremena napredno kapitalisti~ka dru{tva spoznaju ovuvrstu nepravde i preduzimaju izvesne korake u smislu socijal-nih davanja i usluga. Ali ni {iroka lepeza ovih mera ne elimini{eveoma rasprostranjenu patnju i deprivaciju.

Uskra}enost materijalnih dobara, na koju se moèodgovoriti redistributivnom socijalnom politikom nije,me|utim, produètak {tete koju produkuje marginalizacija. Dvekategorije nepravde (izvan raspodele) su povezane sa margin-alno{}u u naprednim kapitalisti~kim dru{tvima. Prvo, obezbe-|enje socijalnih davanja proizvodi novu nepravdu onima koji ihprimaju uskra}uju}i im ona prava i slobode koji drugi imaju.Drugo, marginalizacija je nepravedna jer blokira mogu}nost dase iskoriste kapaciteti na dru{tveno definisane i prepoznatena~ine.

Liberalizam je ustanovio pravo na gra|anstva svimrazumnim nezavisnim pojedincima. Rani buròaski liberalizamje eksplicitno isklju~io iz prava na gra|anstvo sve one ~iji je

50

iskustva i kulture dominantne grupe i njihovo pretvaranje unorme. Produkti kulture tako|e izraàvaju tuma~enja domi-nantne grupe kada su u pitanju doga|aji ili druge dru{tvenegrupe.

Susret sa drugim grupama ~esto je obeleèn zahtevimaza uniformno{}u od strane dominantne grupe. Dominantnagrupa oja~ava svoju poziciju dovode}i drugu grupu u okviresvojih dru{tvenih normi. Posledi~no, razli~itost èna u odnosuna mu{karce, ameri~kih Indijanaca ili Afrikanaca odEvropljana, homoseksualaca od heteroseksualaca, radnika odinìnjera, tuma~i se kao devijantnost i inferiornost.

Kulturno dominantni sprovode diskriminaciju, optere}enipredrasudama, a ipak nevidljivi. „Drugi” su obeleèni/eti-ketirani. Prema dominantnima, kao {to je sigurno da se zemljaokre}e oko sunca, tako svako zna i da je gej populacija pro-miskuitetna, da su Indijanci alkoholi~ari i da ène jedino umejusa decom. Beli mu{karci, s druge strane, mogu biti individue.

Oni koji ìve pod kulturnim imperijalizmom ose}aju dasu etiketirani spolja, pozicionirani prema dominantnim pravili-ma koja dolaze „s neke druge strane”, od onih sa kojima se neidentifikuju i koji se ne identifikuju sa njima. Stereotipi i pre-drasude dominantne grupe moraju biti internalizovani od stranepripadnika inferiorne grupe bar u meri koja ih prinu|uje dareaguju na pona{anja pojedinaca inspirisana stereotipnimobrascima. Ovo stvara za kulturno diskriminisane ose}aj kojiW.E.B. Du Bois naziva „dvostruka svest” – „ose}aj stalnog po-smatranja sebe o~ima drugih, merenja sopstvene du{e metromsveta koji posmatra sa ljubopitljivo{}u, prezirom ili saàlje-njem” (Du Bois 1969, 45). Dvostruka svest se pokre}e kadadiskriminisani odbijaju da se priklone potcenjiva~kim, objek-tiviziranim, stereotipnim vizijama o sebi. Kada èle da buduprepoznati kao ljudi – sposobni za razli~ite aktivnosti, puninade – „drugi” dobijaju odgovor od dominantnih da su razli~iti,obeleèni ili inferiorni.


53

naje zavisnost kao osnovno ljudsko stanje. Pravedno dru{tvo bitrebalo, koliko je to mogu}e, da pruà mogu}nosti ljudima dabudu nezavisni kao i da po{tuje u~e{}e u dono{enju odluka ionih koji su nezavisni i onih koji to nisu. Zavisnost ne sme bitiza uskra}ivanje izbora i po{tovanja i diskriminacija prema mar-ginalizovanima bi bila u velikoj meri umanjena ukoliko bi pre-vladavao manje individualisti~ki model prava.

Nemo}

Dobar koncept diskriminacije ne moè ignorisati posto-janje dru{tvene podele reflektovane u kolokvijalnom razliko-vanju „srednje klase” i „radni~ke klase”, stru~njaka i onih kojito nisu. Stru~njaci su privilegovani zbog svoje pozicije u podelirada i statusa koji ona nosi. Nestru~ni trpe uz eksploataciju, jo{jedan oblik diskriminacije: nemo}.

Nemo}ni su oni koji nemaju autoritet, odnosno mo} u{irem smislu, oni nad kojima se mo} sprovodi, bez mogu}nostida oni u njoj u~estvuju; nemo}ni primaju naredbe, ~esto bezprava da ih daju. Nemo} tako|e stvara odre|enu poziciju u pro-cesu podele rada, ali i prate}u dru{tvenu poziciju koja dajemalo mogu}nosti za razvijanje i kori{}enje sposobnosti.Nemo}ni imaju malo ili nimalo samostalnosti u svom radu,nemaju autoriteta i ne zahtevaju po{tovanje.

Poziciju nemo}i je najbolje opisati negativno: nedostatakautoriteta, statusa i samopo{tovanja, {to stru~njaci obi~noimaju.

Kulturni imperijalizam

Iskusiti kulturni imperijalizam zna~i iskusiti kakopoimanje dru{tva od strane jedne grupe nju ~ini nevidljivomdok se u isto vreme pripadnici druge grupe etiketiraju kao„drugi”. Kulturni imperijalizam podrazumeva univerzalizaciju

52

reti~ar morala ne}e pore}i da su ovi akti lo{i, ali se ne}e zapi-tati za{to bi trebalo da budu tuma~eni kao simptomi dru{tvenenepravde.

Ono {to ~ini nasilje licem diskriminacije je manje samnasilni akt, iako je on ~esto zastra{uju}i, ve} dru{tveni kontekstu kome se de{ava, a koji ga ~ini mogu}im, pa ~ak i prihva-tljivim. Ono {to ~ini nasilje dru{tvenom nepravdom i nije samomoralna krivica pojedinca ve} njegov sistemski karakter, nje-govo postojanje kao dru{tvene prakse.

Nasilje je sistemsko jer je upereno protiv pripadnikaodre|enih grupa, samo zbog toga {to pripadaju tim grupama.Svaka èna, na primer, ima razloga da se pla{i silovanja.Diskriminacija nasiljem se sastoji ne samo u direktnoj vik-timizaciji, ve} u saznanju koje deli ~itava diskriminisana grupa,a to je da su pripadnici grupe izloèni nasilju, samo zbog toga{to jesu (pripadnici grupe). @ivot pod pritiskom pretnji nasiljemli{ava diskriminisane slobode i dostojanstva i nepotrebno rasi-pa njihovu energiju.

Silovanje, prebijanje, ubijanje i maltretiranje èna, ras-nih grupa, homoseksualaca i pripadnika drugih etiketiranihgrupa je motivisano strahom ili mr`njom prema ovim grupama.Ponekad motiv moè biti èlja da se pokaè mo}, da se vik-timiziraju oni koji su obeleèni kao ranjivi zbog same okolno-sti da su izloèni nasilju. U tom slu~aju, motiv je sekundaran usmislu da se temelji na dru{tvenoj praksi nasilja.

U slu~aju da institucije i dru{tvena praksa ohrabruju,toleri{u ili omogu}uju nasilje nad pripadnicima odre|enihdru{tvenih grupa, takve nepravedne institucije i praksu trebareformisati.

Takva reforma bi zahtevala redistribuciju resursa ilipozicija, ali na prvom mestu je promena kulturnih obrazaca,stereotipa i svakodnevnog reprodukovanja odnosa dominacije.


55

Grupa, definisana od dominantne kao devijantna, kaodruga~ija, kulturalno je razli~ita u odnosu na dominantnugrupu, jer status drugosti stvara posebna iskustva, nedeljena sadominantnom grupom, kao i zbog toga {to su diskriminisanegrupe ~esto dru{tveno segregirane i zauzimaju posebna mesta uprocesu dru{tvene podele rada. Pripadnici ovih grupa iznoseste~ena iskustva i poimanja sveta jedni drugima, razvijaju}isopstvenu kulturu. Dvostruka svest otuda nastaje kada poje-dinac shvati da mu je bitisanje definisano u dve kulture: domi-nantnoj i subordiniranoj.

Kulturni imperijalizam obeleàva paradoks poimanjasebe kao nekoga ko je nevidljiv dok se u isto vreme drugi ozna-~ava kao druga~iji. Nepravednost kulturnog imperijalizma sesastoji u tome {to iskustvo diskriminisanih grupa i njihov po-gled na svet ne doti~e dominantnu kulturu, dok ista name}ediskriminisanima svoje iskustvo i svoje tuma~enje dru{tvenogìvota.

Kona~no, mnoge grupe trpe diskriminaciju u vidu si-stematskog nasilja. Pripadnici nekih grupa ìve sa znanjemda moraju povremeno iskusiti neprovocirane napade na svojuli~nost ili imovinu, koji nemaju nikakvog motiva osim dao{tete, ponize ili uni{te. U ameri~kom dru{tvu, ène, crnci,Azijati, Arapi, gej i lezbejska populacija ìve pod takvimpretnjama nasiljem, a u nekim oblastima Jevreji, Portorikancii drugi Amerikanci hispano porekla moraju strahovati odnasilja tako|e. Fizi~ko nasilje nad ovim grupama je ~esto{okantno, Centri koji pruàju pomo} silovanim ènamaprocenjuju da vi{e od jedne tre}ine Amerikanki doìvi barpoku{aj silovanja tokom ìvota.

Ako znamo da je nasilje toliko u~estalo u na{em dru{tvu,za{to teorije pravde }ute o tome? Izgleda da teoreti~ari ne sma-traju ove nasilne akte kao pitanja socijalne pravde. Nijedan teo-

54

poslednjih deset godina to je kori{}enje jezika za homoge-nizaciju srpske nacije, a ne afirmacije ljudskih prava: najpre jepromenjen naziv jezika (od srpskohrvatskog u srpski 1991),usvojen novi pravopis srpskog jezika (1993), oformljeno telokoje se stara o srpskom jeziku (1998), da pomenem samo nekeva`nije stoère institucionalnog pravca.

Osnovni je princip teorijskog pristupa jezika kao delat-nosti u tome da u kori{}enju jezikom, pisanim ili govorenim,imamo mogu}nost (vi{e) izbora i da za svaku konkretnu raz-govornu situaciju odabiramo onu jezi~ku formu koja najvi{eodgovara na{oj nameri, sagovorniku/sagovornici i kontekstu ukojem se govorni doga|aj odvija, Na primer, ako imamonameru nekoga da povredimo, unizimo, ili manje vrednujemo,izabra}emo onu jezi~ku formu kojom to najbolje moèmo ost-variti. I obratno, ako èlimo svojim govorenjem/pisanjem dasignaliziramo na{u dobru volju za saradnjom, afirmacijom ljud-skih prava, uvaàvanjem ravnopravnosti polova i drugih razli-ka me|u ljudima, odabra}emo one jezi~ke forme koje }e tuna{u nameru najbolje ilustrovati. Otuda ovde izlaèmo inven-tar/mogu}nosti izbora koje predstavnicima srpskog jezika stojena raspolaganju kada se odlu~uju za neku jezi~ku delatnost(drànje predavanja, oslovljavanja, ube|ivanja, komplimenti-ranja, obja{njavanja, izvinjavanja i sl.). Ono {to tokom {kolo-vanja treba da se nau~i jeste kako praviti dobre jezi~ke izbore.

U trenutku kada izaberemo jezi~ku formu mi se zapravouklju~ujemo u jezi~ku igru koja podrazumeva na{e kreativnokori{}enje jezi~ke forme shodno dru{tvenim okolnostima, ali ismenama u samoj razgovornoj situaciji tokom odvijanja dijalo-ga ili neke druge razgovorne forme. Igra je osnov jezi~keupotrebe i kreativna igra jeste uvek nanovo odabiranje jezi~koginventara iz mno{tva mogu}nosti, neophodne u datoj jezi~koj idru{tvenoj situaciji. lgra ima pravila i slobodu izbora. Malo seu ovom teorijskom pristupu bavimo pitanjem da li je ne{topravilno ili nepravilno u jeziku, da li je ne{to u sistemu jezika


57

POLITI^KI KOREKTAN GOVOR ISEKSIZAM U JEZIKU

Svenka Savi}, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu(radna verzija teksta) Novi Sad, 18. 10. 2002.

Cilj ovoga rada je da pomogne pripadnici/ama srpskogjezika da posveste jezi~ku upotrebu, svoju i drugih u zajednici,a nakon toga da odlu~e na koji na~in èle da organizuju svojejezi~ke poruke – kao one koje ih karakteri{u kao isklju~iveosobe, ili one koje signaliziraju saradnju, poverenje, èlju dazaobi|u diskriminaciju bilo koje vrste.

Jezik ovde defini{emo kao delatnost, {to zna~i da po-mo}u jezika uti~emo na druge tako da oni, putem izbora, dela-ju: menjaju svoje mi{ljenje, stavove ili motivaciju. Pomo}ujezika moèmo izgraditi novu sliku sveta i pojmovni aparatpojedinaca, ili cele zajednice, u skladu sa na{im ciljevima,planovima ili èljama. Otuda je ube|ivanje naj~e{}a delatnostjezikom, usko povezano sa ideologijom, koju, u naj{irem smi-slu, shvatamo kao nametanje mi{ljenja manjine ve}ini, kao je-dino ispravno.

Ako od mnogih mogu}nosti odaberemo da ovako odre-dimo prirodu jezika, onda moèmo razumeti da su postoje}eteorije i obja{njenja kako funkcioni{e jezik uglavnom jedno-strane, usmerene u onom pravcu u kojem bi manja grupa (sa-stavljena od stru~njaka za jezik, politi~ara, intelektualaca) è-lela srpski jezik da ide. Prema onome {to do sada vidimo u

56

Na{ politi~ki cilj ostvaren u jeziku je da pomo}u jezikaodrazimo ravnopravnost polova, ali i ravnopravnost svih drugihgrupa gra|ana i gra|anki koji u zajednici ìve, bez obzira narasu, naciju, uzrast, etni~ku ili versku pripadnost, zatim onekoji ìve u gradu i one koji ìve na selu, kako bi jezik (pisani igovoreni) odraàvao na{u politi~ku korektnost, odnosno zala-ganje za ukidanje disrkiminacije navedenih grupa gra|ana, {toje osnova izlaganja u ovom radu.

Politi~ki korektan govor samo je jedno od mnogih temau domenu planiranja jezi~ke upotrebe i odnosi se na upotrebujezika shodno zalaganjima za dosledno ostvarivanje ljudskihprava. To zna~i da na~in na koji jezik upotrebljavamo treba daodrazi stav svakog pojedinca i pojedinke, koliko i zajednice,prema onome o ~emu i kome se govori u datom kontekstu.

Uskra}ivanje prava pojedincima da koriste svoja (osnov-na, kulturna…) ljudska prava, naziva sc disrkiminacija. U srp-skom jeziku je za takvu pojavu rezervisan nastavak – izam, pagovorimo o razli~itim ’izmima’, kao {to su ejdìzam, etnici-zam, konfesizam, lingvicizam, nacionalizam, seksizam, rasi-zam… A mogu biti istovremeno zastupljeni, kao u primeruhrvatskog politi~ara Marinka Liovi}a (HDZ): U moj je podrumzabranjen ulaz psima, ènama, Srbima i @idovima.

Razlikujemo namernu i nenamernu diskriminaciju.Ponekad pojedinci/pojedinke namerno koriste ovakve izraze ujeziku kako bi povredili, unizili osobu, ili zajednicu, o kojojgovore. Me|utim, velika ve}ina korisnika srpskog jezika upo-trebljava jezik spontano – jezi~ka forma nam je na dohvat rukeu zajednici. Ali u njoj su sa~uvani oblici diskrimincije iz nekogdrugog vremena, iz neke druge govorne prakse. To je ondanenamerna diskriminacija. @elimo taj fenomen ovde da posve-stimo kako se ne bi dogodilo da govore}i, nenamerno drugepovre|ujemo. Kad uspemo da posvestimo na~in na koji koristi-mo jezi~ku formu, moèmo, nakon toga, odlu~iti da li èle da je


59

ili nije ({to je osnova tradicionalnog, patrijarhalnog razmi{lja-nja, ustaljenom u dosada{njem teoretiziranju o jeziku), nego sepitamo da li je izbor jezi~kih sredstava bio adekvatan nameri icilju govornika za dru{tvenu igru u kojoj èli svoju delatnost(naj~e{}e ube|ivanja) da ostvari.

Na primer, u pro{loj deceniji u dràvnim medijima,dnevnom listu „Politika”, identitet Mirjane Markovi}, predsed-nice JUL-a, profesorke Univerziteta i supruge biv{eg pred-sednika Jugoslavije, bio je dosledno odre|ivan titulom prof. dr,u opozicionom listu „Republika” sa predsednikovica (= ènapredsednika dràve) u formi u kojoj je njena pozicija mo}idevalvirana u formi jezika, a nakon smene dràvne vlasti osta-la je i u jednim i u drugim novinama bez titula, samo MirjanaMarkovi}. Za sve to vreme ona je jednako imala sve tri funkci-je u dru{tvu i privatnom ìvotu. Vidimo da autori tekstova ujeziku medija odabiraju jezi~ku formu shodno politi~koj borbi.

Jezi~ka politika je jedna od interdisciplina u nauci ojeziku koja se bavi pitanjima standardiziranja (normiranja) jezi-ka isto toliko koliko i utemeljivanjem budu}e jezi~ke prakse, uovom slu~aju u srpskom jeziku. Dru{tva koja se staraju okogra|ana svoje zajednice i primene ideologije o op{teljudskimpravima, preporu~uju u okviru normiranja (standardizacije)jezi~ke forme ona sredstva kojima se bolje doprinosi ostvari-vanju ljudskih i gra|anskih prava. Ali ako je dominantna ide-ologija kojom se pomo}u jezika èli homogenizirati nacija,onda }e jezi~ki razvoj usmeravati ka polarizaciji prema drugi-ma: MI i ONI okosnica je teoretiziranja. Jezik se ne razvija sampo sebi nego uvek pod uticajem onoga {to je interes neke grupeu njemu. Otuda, izme|u jezi~ke forme i ideologije postoji uskaveza, pa je standardizacija jezika (dug) proces u kojem imamnogo: stru~njaka za jezik, ideologa politi~ke elite, intelektu-alaca u datoj zajednici. Jezik je osnovno, ako ne i glavno sred-stvo, za ostvarivanje politi~kih i ideolo{kih ciljeva.

58

Naro~ito implicitnu disrkiminaciju {alju mediji u rekla-mama i na bilbordima.

Na primer: U jednoj reklami (radio Sajam 6. 08. 2001)za estetsku hirurgiju, namenjenoj zatezanju pojedinih delovaènskog tela, davalac usluga poru~uje: Va{e je samo da legnete.Implicitni seksizam je u poruci politi~ara svojim koleginicamau Parlamentu: Manje pri~aj vi{e ra|aj.

U junu 2000. godine McDonald’s je imao pisanu rekla-mu za svoje proizvode posetiocima, za jelo big mek kojem jeìvotni moto: Hamburger je bolji od ène, ne vri{ti kad gagrize{ i moès da ga deli{ sa prijateljima, odnosno obra}aju}ise posebno populaciji devoj~ica, pi{e dalje u istoj reklami:Devoj~ice, bolje BIG MEK, nego devica.

U C marketu (u Beogradu na Dor}olu) u ra~un, kojiobavezno dobijaju kupci, utkan je tekst dobre usluge: Idealmu{karca je iskusna nevina èna. Sli~na poruka je u dvosmi-slenim reklamnim porukama u kojima se predstavlja èna kaoroba, njome se sluè da bi ostvarili profit. To su sve onereklame raznih roba koje se reklamiraju uz nagu ili polunaguènu.

Na primer, reklama za gume Haneker: Molim te pogazime ne`no! poru~uje èna polunagog stomaka dok reklamiragume, {to implicitno poziva i na nasilje.

Iz navedenih primera se vidi da se pod jezikom ovdesmatra i jezi~ki I nejezi~ki deo (kao {to su crteì, gestovi, slike,fotografije, bilbordi…).

Na primer, obeleàvanje Jevreja u II svetskom ratuùtom trakom je neverbalni ~in rasizma, pokrivanje tela i licaène na javnom mestu u nekim muslimanskim sredinama jeneverbalni seksizam.


61

menjaju u pravcu ve}e jezi~ke tolerantnosti, ili ne. Svako ~iniizbor i odgovara za njega. Odgovornost kroz izbor jezi~ke formeu praksi, novina je i za pedago{ku praksu u na{im {kolama.

Na primer, za mene je nenamerna diskriminacija kaddevojka devojci kaè: Jao, {to si se obukla ko neka Ciganka,èle}i da kaè neukusno, fraza ko ciganka joj stoji na raspola-ganju u maternjem jeziku iz nekog drugog istorijskog periodakada se ova etni~ka grupa smatrala lo{om, manje vrednom.

Namerna rasna diskriminacija je, na primer, kada nekonapi{e veliki grafit BATI]U CIGAN[TURO, (preneo „Danas”,26–27. 01. 2002, str. IV). Osoba koja ostavlja poruku na zidusvima da je pro~itaju, ima nameru da uvredi republi~kog mi-nistra pravde, {to svedo~i i oblik argumentativa sa nastavkom –ura. Da li je namerna ili nenamerna diskriminacija istog tog Ba-ti}a u izjavi (u jednom TV intervjuu) povodom nestalih „ki-parskih para”: Mi se u svetu ciganimo, pla~emo, kukamo i sva-{ta nam uslovljavaju za ’tri~avih’ 40 miliona dolara?

Domen nenamerne diskriminacije se lak{e moè menjati,ukoliko ovde objasnimo na~in na koji su takve jezi~ke formezaìvele u jeziku. U slu~aju namerne diksriminacija nije do-voljno promeniti samo jezi~ku formu, treba promeniti na~inmi{ljenja o drugima.

Implicitna diskriminacija nije samo u jezi~koj forminego je treba „is~itati” iz konteksta i teksta. Ona nam ~estoizmi~e iz vida.

Na primer, u autobusima u Novom Sadu nalazi se oba-ve{tenje upu}eno gra|anima: Nije |ozvoljeno grickanje se-menki. Pored teksta je silueta devojke kako gricka. Implicitnaporuka je da su one te koje gre{e, a stvarnost je da mladi}i,daleko ~e{}e od devojaka, grickaju semenke na javnom mestu(prema jednoj statistici koju smo u povodu toga napisa na~inilesa gra|anima i prodavcima semenki u gradu).

60

Zatim, profesor jedne plesne {kole u Novom Sadu (gos-tuju}i na TV Kanalu 9) kaè: To je i za ove na{e metuzalemepeva~e novo….

Posebnu grupu ~ine invalidi i diskriminacija premanjima u jeziku. Postoji vi{e izraza koji su deo terminologije zaovu grupu gra|ana, za koje procenjujemo da nisu prikladni, kao{to je hendikepirani, ili osobe sa posebnim potrebama, odnos-no, osobe ometene u razvoju.

Diskriminacija seksualnih manjina je jedna od vidljivihna razli~ite na~ine. Za mu{karce homoseksualce to su re~ipeder, topla bra}a, a za lezbejke: lezbeju{e, prostitutke i sl.

Juvenizam

Diskriminacija mladih u dru{tvu, pre svega pomo}u jezi-ka, ali to moè biti i na razli~ite druge na~ine. U zajednicama ukojima su prema patrijarhalnom modelu neki ~lanovi zajedniceva`niji od drugih, a to su u na{em dru{tvu mu{karci, srednjihgodina, srednje klase, onda su svi ostali u odnosu na ovu ’nor-malnu populaciju’ nevredni – mladi, ène, stari. Ova osnovnapodela je utkana u na~in mi{ljenja o drugima i izraàva sejezikom. Mlade doskora nismo smatrali ravnopravnim ~lanovi-ma zajednice i za njih jezik ima rezervisane re~i kao {to su ba-lavac/balavica… S ovim je u vezi i poplava novih re~i za mladeu funkciji mu{kog imidà: sponzoru{a, hostesa, maòretkinja,gospo|ica, doma}ica, dama i dr.

Nacionalizam

Isticanje sopstvene nacije na ra~un nacionalne pripad-nosti drugih je nacionalizam, moè biti individualni, ali i stanjeduha u dràvi, ili zajednici.


63

Ve} iz ovih nekoliko primera shvatili smo da postojerazli~iti domeni diskriminacije.

Rasizam

Op{teljudsko pravo je svakog gra|anina i gra|anke danjegova/njena boja koè ne bude faktor po kome }e bitiisklju~en/a iz neke od mogu}ih delalnosti u dru{tvu. Svedocismo da je u veku koji je za nama upravo boja koè, odnosnorasizam, bio osnova za podelu ljudi na odabrane (bele) i onekoje treba uni{tavati (obojene), a tenzija na celoj planeti jo{ sepoja~ava u ovom veku. Otuda je rasizam planetarni problem, ane samo na{e zajednice ili jezika. Mi ga vidimo u na{oj zemljiprema Romima, Jevrejima, svakodnevno, o~itovano i u jezi~kojformi, pre svega u imenovanju pripadnika ove grupe kao Ci-gani, a ne Romi, Civun ili @idovi, a ne Jevreji.

Ejdìzam

Diskriminacija neke osobe prema starosti, naziva seejdìzam (od engleski re~i age, {to zna~i doba). U na{em jezikupostoje mnogi nazivi za stare osobe mu{kog pola: senilac,starkelja, metuzalem, odnosno ènskog: baba, babetina, kojese koriste podjednako i za osobe koje nisu stare, a èlimo da ihponizimo ili u~inimo manje vrednim u dru{tvu, ili konkretnojsituaciji. Primera je mnogo u svakodnevnom govoru i posebnou medijima i filmovima.

Na primer: Obja{njavaju}i u jednom intervjuu kako bièleo da njegova muzika bude svima poznata i dostupna, peva~Milan Mumin kaè (a urednik stavlja u naslov teksta): Ho}u dasvaka baka zna da mi je iza{ao album.

62

Kako prepoznati seksizam u javnoj i slu`benoj upotrebijezika?

Nakon toga {to smo objasnili osnovni pojmovni aparat idali nekoliko primera za diskriminaciju, poku{a}emo sada daustanovimo osnovne principe za nediskriminatornu upotrebujezi~ke forme za rodnost u srpskom jeziku kao predlog zabudu}u normativnu upotrebu u javnom i slu`benom komunici-ranju, a pre svega u medijima.

Seksizam

Diskriminacija ène (i mu{karca) na osnovu polne pri-padnosti moè se videti u re~ima, organizaciji re~enice, fraze-ologiji, nekim izrazima, itd. U svakom dru{tvu postoji model{ta mu{karac, odnosno èna, moè/sme ~initi, a {ta je zabra-njeno da radi, kaè, misli. Ukoliko je dru{tvo patrijarhalnijeutoliko su takva pravila rigoroznija. Izvor za diskriminacijuprema polu danas je u vaè}im dru{tvenim pravilima ~iji jekoren u ranijim istorijskim periodima kada je èna smatrananiìm bi}em od mu{karca, odnosno kada je nije smelo biti ujavnom ìvotu.

@ena se prema polu moè uniziti nazivom, na primer, zaìvotinje: guska, ovca, krava, riba. Neke re~i automatski povla~enegativno shvatanje o osobi na koju se odnosi, na primer, plavu{esu u vicevima glupe ène (pri tom su plavi mu{karci poèljni),zatim su tu re~i kao: ljubavnica, gospo|ica, dama.

Na primer: u tekstu (arh. Radmile Milosavljevi})posve}en Margaret Diras, velikoj francuskoj spisateljci, ured-nik novina („Politika“, 19. 06. 2002, str. 18) na ènskoj stranistavlja podnaslov: Svoj ìvot tro{ila je na pisanje, ljubavnike,alkohol i prekomerno pu{enje. Ovim diskvalifikuje umetnicu


65

Na primer: posticanje mr`nje prema albanskom sta-novni{tvu za vreme oruànih sukoba sa NATO snagama,Ministarstvo za informisanje je tako postiglo {to je svim novi-narskim i medijskim ku}ama u zemlji uputilo uputstvo kakojezi~ki da se pona{aju. Dominirao je nacionalisti~ki i agresivan,ratnohu{ka{ki govor. Jedno od pravila je bilo slede}e: Tako-zvanu OVK obavezno nazivati bandom, teroristima ili zlo~incima.

Konfesizam

Re~ je o verskoj netrpeljivosti pojedinaca, ili cele zajed-nice, zbog pripadnosti odre|enoj konfesiji hri{}anske zajed-nice, ali i diskriminaciji po veri u celini.

Na primer: Umesto re~i sekta upotrebljavati izraz maleverske zajednice (ina~e ustaljen kao termin od strane Svetskogsaveza crkava u @enevi).

Etnicizam je diskriminacija neke etni~ke grupe, ili poje-dinaca/pojedinki u zajednici, samo zato {to su pripadnici teetni~ke grupe. Tu moèmo podsetiti na brojne viceve o Muji iHasi kao pripadnicima muslimanske vere predstavljene kaoglupe, Jevreje kao {krte, i dr.

Lingvicizam

Diskriminacija pojedinca, ili ~itave zajednice, u pogleduupotrebe maternjeg jezika (lingua = jezik) nazivamo Lingvici-zam. U svetu je najo~igledniji primer lingvicizma danas situaci-ja sa Kurdima koji u Turskoj nisu prepoznati ni kao posebannarod, ili nacija, niti kao zajednica koja ima sva prava da razvi-ja svoj maternji, kurdski jezik. U Turskoj se otuda ni deca neobrazuju na tom jeziku, za razliku od kurdske dece koja se, kaomigrantska populacija, ve} nekoliko decenija u Zapadnoj Evro-pi obrazuje na kurdskom jeziku.

64

Prvi primer: Nedavno je Slobodan Panov, docent naPravnom fakultetu u Beogradu odgovorio („Danas”, 5. 02.2002) na pitanje {ta danas radi: „Popodne }u oti}i u grad sasvojom lep{om polovinom.“ Ovakvim izborom on izbegava daupotrebi re~ suprugom, ènom, {to je relikt tradicijskog obi~ajada se u javnosti ne pominje èna po imenu, ili po supru`ni~komodre|enju.

Predlog: Ona ima svoju profesiju, ili neku titulu, i trebaje po tom kvalitetu u javnosti identifikovati, ne upotrebljavatiovakve izraze za ènu jer je shvatanje da je èna ne`na,nesamostalna, nemo}na, samo slika koju nam je u nasle|eostavilo gra|ansko dru{tvo o èni.

Drugi primer je upotreba titule gospo|ica – neudataènska osoba; bra~no stanje neke osobe, mu{ke ili ènske, pri-vatna je stvar osobe i ne moè biti element u oslovljavanjuosobe. U na{em jeziku ima samo izraz gospo|ica za ènskuosobu, ali nema isto za mu{ku neoènjenu osobu. Za nju jepatrijarhalno dru{tvo rezervisalo jezi~ki izraz da je potseti {tajoj je osnovna du`nost – da se uda i da ra|a.

Predlog: Umesto gospo|ica moète ènsku osobu identi-fikovati prema zanimanju (u~enica, studentkinja, profesorka,nau~nica…), ili prema tituli (predsednica, urednica, direktor-ka…), a ne}ete pogre{iti ako odaberete neki kontekstualniizraz, kao {to su: koleginica, ili, ako ste voditeljka/voditelj ondasa: go{}a u studiju i sl.).

Tre}i primer je naziv dama koji ima razli~ita zna~enja:salon za dame, prva dama na{eg dèza, dame u striptiz barovi-ma i sl. I ovu re~ treba izbegavati kao relikt oslovljavanja iznekog drugog vremena. U naslovu jednog teksta u Suboti~kimnovinama (26. 04. 2002, str. 1), povodom osvajanja prvenstvakugla{ica „Pionira” (fabrike ~okolade), stoji: „Slatke dame”ubedljivo najbolje. One su osvojile prvenstvo po drugi put,


67

po svim onim kriterijima po kojima jedna èna nije prihvatlji-va u patrijarhalnom dru{tvu u kojem ove novine gra|ani~itaju. U tekstu, nadalje, pi{e: Imala je 82 godine, ~etrdesetakvi{e od svog mladog ljubavnika, sa kojim je provela {esnaestposlednjih godina ìvota. Ako neko ima 82 godine i zajednoìvi, neven~ano, sa mu{kom osobom 16 godina, onda jc re~ljubavnik neprikladna. Bolje odgovara re~ prijatelj ili partner,jer odraàva prirodu veze umetnice i mladog ~oveka, kao injen li~ni odnos prema instituciji braka. Ho}emo da verujemoda autorka teksta nije èlela da unizi umetnicu, poseù}i zare~ju kojom se izraàva odnos neven~anih osoba koje ìvezajedno (dakle, primer nenamerne diskriminacije). U srpskomjeziku postoji izraz vanbra~ni, kojim se kaè da dve osobekoje ìve zajedno nisu ven~ane, ali izostaje re~ kojom bi sepokazalo da dvoje èle da ìve zajedno bez zakonske potvrdezato {to su ideolo{ki opredeljeni protiv institucije braka kaozakonske odredbe veze dveju osoba. Ukupan tekst zvu~i kaodegradacija umetnice, jer su vanbra~ne zajednice ne{to {tonije preporu~ljivo (mada su danas u proseku jedna tre}inabrakova neven~ane zajednice, a na{ Zakon o braku i porodiciizjedna~ava bra~nu i nebra~nu zajednicu). Imamo, jednudru{tvenu pojavu, a nemamo odgovaraju}i naziv u jeziku.Prilikom izbora re~i odabiramo onu kojom najbolje utiskuje-mo sopstveni stav prema toj vrsti institucije i prema osobamao kojima govorimo, a koje u takvoj zajednici èle da budu.Uvaàvamo njihov izbor svojim izborom re~i da ozna~imonjihov izbor.

Postoji mnogo izraza koje danas novinari, i ve}inaobi~nih korisnika jezika, ne prepoznaju kao seksisti~ke premaèni, a to su: slabiji/ne`niji pol, bolja/lep{a polovina, gospo|i-ca, dama, hostesa. Naro~ito ih koriste obrazovane osobe, mi-sle}i da njima prave kompliment èni.

66

shvatanje primenjujemo na srpski jezik. One pokazuju na~in nakoji se pomo}u jezika moè promeniti shvatanje o jednakostime|u polovima. Jer, jezik pored toga {to je sredstvo zaizraàvanje misli, ono je i sredstvo za OBLIKOVANJE MISLI,kako samih sagovornika tako i cele zajednice. Ako jezikomsvaki put izraàvamo da postoje mu{ki i ènski akterisimetri~no, onda }emo spontano po~eti da uzimamo kao priro-dno i normalno ono {to jeste, da su one + oni = ravnopravni.Forma u mnoìni (oni) to ne odraàva. Za razumevanje ravno-pravnosti polova potrebna je jezi~ka upotreba kojom }emo turavnopravnost afirmisati u svakoj pojedina~noj situacij

Documents

PUTEVI OSTVARIVANJA RODNE RAVNOPRAVNOSTI I …7 Putevi ostvarivanja rodne ravnopravnosti i jednakih mogu}nosti – od ideje do prakse – 7 6 6 II DEO – KONSTRUKTIVNO RE[AVANJE KONFLIKTA