Roj Medvedev

PUTIN POVRATAK RUSIJE

Beograd 2007.

Naslov originala:

:

?

PREDGOVOR UZ SRPSKO IZDANJE

Ogromno mi je zadovoljstvo da sainim ovaj neveliki predgovor uz moju novu knjigu o predsednikuRusije Vladimiru Putinu, koja se sada izdaje u Beogradu na srpskom jeziku. Moja prva knjiga o

Vladimiru Putinu bila je izdata u Srbiji u jesen 2004. godine i ja sam se susreo sa njenim itaocimana sajmu knjiga u Beogradu. Razumem i veoma me raduje veliki interes koji graani Srbije pokazujuprema onome to se dogaa u Rusiji i prema njenom istaknutom lideru. Sledee godine u Rusiji e semnogo toga promeniti, ali mi koji u njoj ivimo uvereni smo da Vladimir Putin nee otii ni iz ruske,ni iz svetske politike. Promenie se samo oblici vlasti, ali njen ukupni sistem postae jai iodreeniji nego to je danas.

U nizu problema vezanih za spoljnu politiku Rusije, kojima se bavi Vladimir Putin, problem Kosova,kao i itav kompleks balkanskih problema, zauzima vrlo vano mesto. Rusija nikada nee podratireenje koje ele da nametnu bez saglasnosti Srbije i njenog naroda. To je pitanje principa, i tojednog od tri osnovna principa na koja se oslanja za sada jo krhko zdanje meunarodnog prava.

Rusija je ogromna zemlja. I ve na osnovu svojih dimenzija, svojih resursa, svoje istorije i svogauticaja ona se u svetu pojavljuje kao jedan od osnovnih garanata stabilnosti. Devedesetih godina,posle raspada Sovjetskog Saveza, Rusija se nalazila u stanju propadanja i razdora. Tih godina onanije mogla da uestvuje u evropskim i balkanskim dogaajima na nivou koji je nje dostojan. Alidanas, kada se Rusija vratila u evropsku i svetsku politiku, njen stav se ne sme ignorisati. Rusija sezalae protiv bilo kakvog novog vojnog konflikta na Balkanu. Kao pisac i istoriar, mogu da uverimmoje itaoce u Srbiji u to, da se odnos Rusije prema Srbiji ne odreuje samo geografijom, politikomili ekonomijom, ve i srodstvom naih naroda, naih kultura, naih religija, a takoe i mnotvomzajednikih istorijskih nemira, koje narod ne moe da zaboravi.

Graanima Srbije elim uspeh i blagostanja.

20. aprila 2007. godine

Roj Medvedev

VLADIMIR PUTIN PRVIH DVADESET GODINA

Vladimir Vladimirovi Putin roen je 7. oktobra 1952. godine u Lenjingradu u radnikoj porodici.Njegov otac Vladimir Spiridonovi Putin radio je u to vreme kao bravar u Fabrici vagona koja nosiime Jegorova, na odeljenju karoserija. Majka, Marija Ivanovna, roena elomova, bila je radnica, aposle roenja sina zaposlila se kao domar u svojoj zgradi u Baskovoj ulici, kako se ne bi dugoodvajala od maliana, koga roditelji, koji ve nisu bili mladi, nisu eleli da daju ni u jasle ni uobdanite. On je bio njihov trei sin, ali prva dva su preminula kao sasvim mali. U jednom od svojihintervjua koje je dao ve kao v. d. predsednika Rusije, V. Putin je rekao: Znam da je moj otac roen1911. godine u Sankt Peterburgu. Kada je poeo Prvi svetski rat, u Peterburgu je ivot postao teak,bila je glad, i cela porodica se preselila u selo Pominovo u Tverskoj oblasti, odakle je moja baka.Kua u kojoj su iveli i danas postoji, moji roaci idu tamo na odmor. Tamo, u Pominovu, moj otacse upoznao sa mojom mamom. Venali su se kada su imali 17 godina.

I otac i majka V. V. Putina imali su mnogo roaka; seoske porodice su poetkom veka uglavnomimale puno dece. Familije Putin i elomov ivele su u Tverskoj i susednim gubernijama, a takoe i uSankt Peterburgu i u Moskvi. Vladimir Putin je u mladosti malo znao istoriju svoje porodice, a injegov otac je malo o njoj priao. Mnogo kasnije, prema podacima koje su imali roaci V. Putina i

po crkvenim zapisima, sastavljen je rodoslov Vladimira Putina i njegove familije do 300 godinaunazad, do vremena Petra Prvog. Moj rod see od kraja XVII veka, rekao je Vladimir Putin ujednom od razgovora sa grupom amerikih novinara a tada Sjedinjene Amerike Drave jo nisuni postojale. Moda je u tome razlika izmeu vas i nas.

Roditelji V. Putina vratili su se u Petrograd, tada po novom Lenjingrad, 1932. godine i nastanili se naperiferiji, u Peterhovu; tu su imali pola male kue i tada su bili ponosni na svoj ivotni standard.Putinova majka zaposlila se u jednoj od lokalnih fabrika, a otac je ubrzo pozvan u vojsku gde jenekoliko godina sluio u podmornikoj floti. Njihov prvoroeni sin umro je jo pre rata, drugi jeroen 1940. godine.

Kada je poeo Drugi svetski rat, otac V. Putina, Vladimir Spiridonovi, prikljuio se Crvenoj armijikao dobrovoljac i bio je rasporeen u lovaku eskadrilu na jednom od delova Lenjingradskog fronta.Rat je odneo ivote mnogo lanova porodica Putin i elomov. Na frontu su poginula dva brataVladimira Spiridonovia. Od nemakog oruja u svome selu poginula je baka po majci V.

Putina. A to su samo najblii roaci. Putinovu majku je sa detetom iz Peterhova odvezao njen brat,mornariki oficir, koji je sluio u tabu Baltike flote. Uskoro posle toga, Peterhov je zauzelanemaka armija, a Lenjingrad je bio opkoljen. Za vreme blokade Lenjingrada deca su se okupljala udeijim domovima i na taj nain su pokuavali da ih spasu. Ali stariji brat Vladimira Putina ipak je udomu umro od difterije. Prve zime pod blokadom umalo nije umrla od gladi i Putinova majka MarijaIvanovna. Spasao je brat, donosei joj svoje sledovanje. Otac V. Putina uestvovao je u borbama idiverzijama u oblinjoj neprijateljskoj pozadini. Ispod Kingisepa njihova grupa od boraca upala je uprotivniku zasedu i bila je skoro potpuno unitena. Samo etvorica njih uspela su da se probiju krozmovaru do svojih. Odmah su bili poslati u aktivnu jedinicu na Nevski pjataok, majuni mostobranna levoj obali Neve. O svemu to se dogaalo u zimu 19411942. godine na tom mostobranu, otac jelino priao sinu i Vladimir Putin dobro je zapamtio tu priu. Na tom mostobranu moj otac je bioteko ranjen, priao je sin posle mnogo godina to je pria koju mi je otac lino priao. On i jojedan borac dobili su zadatak da uhvate ivi jezik. Dopuzali su do blindae i samo to su sepritajili, odande je neoekivano izaao Nemac. Zbunio se i on, a i njih dvojica. Nemac se sabraoranije. Dohvatio je granatu, bacio je na njih i mirno otiao dalje. ivot, kad bolje razmislimo, to jejedna jako jednostavna stvar.

Ali otac je preiveo, istina, bio je ranjen gelerima u noge. Nai su ga odande izvukli posle nekolikosati. Najblia bolnica bila je u gradu, a da bi se do nje stiglo, trebalo ga je nositi preko cele Neve.Svi su razumeli da je to samoubistvo, zato to je svaki santimetar bio pod vatrom. Ni jedan komandir,naravno, ne bi izdao nareenje da se on prebaci u bolnicu. A dobrovoljaca nekako nije bilo. Otac jeza to vreme izgubio ve toliko krvi, da je bilo jasno, ako ovako ostane, umree svakog trenutka. Tadase sluajno pojavio jedan borac, oev bivi sused iz zgrade. On je sve razumeo, bez suvinih reipodigao je moga oca na lea i poneo ga po ledu Neve na drugu stranu. Bili su idealna meta, ali supreiveli. Sused je oca doneo do bolnice i vratio se na prvu liniju. Rekao je ocu samo da se vie neevideti. Oigledno je mislio da na mostobranu nee preiveti, a i da moj otac nema neke velike anse.Ali, otac se izvukao. U bolnici je proveo nekoliko meseci. Tu ga je pronala mama.

Dolazila je kod njega svakoga dana. A ta znai dolazila? I ona, samo to je bila iva. Otac je video ukakvom je ona stanju i u tajnosti od medicinskih sestara poeo je da joj daje svoju hranu. Ali, lekari

su primetili da on od gladi gubi svest. Kada su otkrili razlog, izgrdili su ih, ak su prestali na nekovreme da putaju majku kod oca. Na kraju, oboje su preiveli. Samo je otac posle tog ranjavanjacelog ivota hramao... I sused je preiveo! Posle blokade odselio se negde u drugi grad.

Otac i on sluajno su se sreli u Lenjingradu posle 20 godina! Da li moete da zamislite?!.

Otac V. Putina demobilisan je tek posle rata i on se zaposlio u Fabrici vagona koja nosi ime Jegorovau Lenjingradu. Peterhov je bio razruen, i fabrika je porodici Putin dala sobu u komunalki, u obinojpeterburkoj zgradi u maloj ulici Baskova, u centru grada. Bunar u dvoritu, etvrti sprat bez lifta. Tuje pored svojih roditelja prvih dvadeset godina svoga ivota proveo Vladimir Putin. Tih godina ni uLenjingradu, ni u ivotu porodice Putin nije bilo nekih znaajnih dogaaja. Otac V. Putina odlazio jeu fabriku rano ujutro i vraao se kasno uvee. Nije bio samo lan KPSS, ve i sekretar partijskeorganizacije pogona. Kada se rodio deak, njegova majka je zajedno sa susetkom, baka Anjom,uzela bebu i krstila je u tajnosti od oca. Voloa je rastao, bio je zdrav i inteligentan deak. Kasnije seseao: U detinjstvu roditelji nisu bili strogi prema meni. Sve vreme provodio sam u dvoritu. Alinaravno, nisu mi dozvoljavali da odlazim negde daleko... Otac se, u principu, nije bavio sa mnom. Onje pazio da se nita loe ne dogodi u porodici i sa mnom. Majka mi je, naprotiv, pruala mnogopanje: priala mi je bajke, svakojake prie, vodila me u etnju. Kasnije, kada sam porastao, samsam izlazio, a tanije jurcao sam po dvoritima i po upama u kojima su se uvala drva. Seam sedana kada sam krenuo u kolu: roditelji su me doveli do zgrade sa saksijom cvea u rukama. Poetnirazredi praktino mi nisu ostali u seanju. Ali, jasno se seam uiteljice Tamare Pavlovne. Inae,da mi je neto posebno ostalo u seanju iz tog perioda nije.

Prva uiteljica Vladimira Putina bila je Tamara Pavlovna iova, obina 26-godinja Ruskinja. Njuje vaspitala baka, bez roditelja, i zavrila je pedagoku kolu. Prema svedoenju Olega Blockog,Tamara Pavlovna poela je da radi u lenjingradskoj koli broj 193 1958. godine, a 1960. iovaje dobila svoj razred, koji je prvi put vodila u celini. Upravo u taj 1v razred upisan je skoro 8-godinji deak Putin. Kako su govorili oni koji su radili sa iovom, ona je volela decu i naasovima je retko poviavala ton. Jedan od njenih uenika ovako se seao svoje prve uiteljice:Tamara Pavlovna bila je obina ruska ena. Bila je veoma blaga i zadivljujue je kako je plenila.

Tamara Pavlovna sve nas je okupljala neradnih dana i vodila nas je u Ozerki, gde je ivela. Tamosmo se skijali. A zatim je ceo razred dovodila kui, kuvala nam aj, dok smo suili odeu. Ona jebila divan i veoma brian ovek.

Prema seanju samog V. V. Putina, do njegovih 12 godina vaspitavali su ga majka, kola i dvorite, iuticaj dvorita bio je najjai. Iz mog sopstvenog detinjstva dobro znam i seam se lenjingradskih imoskovskih dvorita s poetka i sredine 1930-tih godina. Ona se nisu mnogo promenila ni 1940-tih,kada je u jednom od moskovskih dvorita svoju kolu vaspitanja pohaao Jurij Lukov. Nisu se onapromenila ni krajem 1950-tih, kada je kroz istu tu kolu prolazio i mladi V. Putin. Dvorite je oddeaka zahtevalo snagu i sposobnost da se izbore za sebe, ali uilo ih je i kolegijalnosti, titilo ih je ipodravalo kada je to bilo potrebno. O lekcijama koje je nauio iz prvih dvorinih konflikata i tua,Vladimir Putin priao je kasnije prilino detaljno. Proao sam kroz ozbiljne uline univerzitete,uio sam lekcije i doneo zakljuke, ne sme se vreati ovek bez razloga, ni prema kome se netreba ponaati grubo i sve treba potovati, u bilo kom sluaju bio ja u pravu ili ne treba dasam dovoljno jak da bih imao mogunost da odgovorim, uvek treba da budem spreman da

momentalno odgovorim na nanetu uvredu. Momentalno!, u svakoj tui mora se ii do kraja i morase tui kao u poslednjoj, odlunoj bici, ne sme se ulaziti u konflikt bez krajnje potrebe, ali, akose neto ipak dogodi, treba krenuti od toga da nema povlaenja, nikoga ne treba plaiti. Prilinoesto sam bio prinuen da se tuem bio je zakljuak o tim lekcijama V. Putina. ta su bilipovodi? Sada se ak i ne seam. To su bili neki deiji povodi. Ali ne mogu da kaem da nismo bilimangupi. Nismo imali taj prelaz sa dvorinih nestaluka ka nekoj kriminalnoj oblasti. Naravno, izadvorita lutali su neki od njih, kriminalaca. Ali oni nisu imali nikakve veze sa nama. Ni mi sa njima. Ida kaem, mi nikada nismo nosili noeve i boksere. Njih su imali kriminalci koji su bili osuivani.Mi smo prednost davali tui pesnicama i nikada nismo pribegavali podlim metodama u tui.Tridesetih godina obiaji u dvoritima bili su suroviji, pa su mnogi potpuno obini momci biliprinueni da u depovima nose olovni bokser rune izrade.

Druga nastavnica, koju je Vladimir Putin dobro zapamtio, bila je Vera Dmitrijevna Gurevi,nastavnik nemakog jezika i razredni stareina od 5. do 8. razreda. Posle nekoliko decenija, ona seseala: Upoznali smo se kada je Voloa bio jo u etvrtom razredu. Njihova uiteljica, TamaraPavlovna iova, zamolila me je: Vera Dmitrijevna, uzmite moj razred. Dobra su deca.

Poseivala sam njihove asove.

Osim toga, organizovala sam sekciju nemakog jezika. Interesantno je bilo videti ko e doi.

Dolo ih je 10-12. Tamara Pavlovna me je posle pitala: I, ko je bio?. Ja joj priam: NataaSoldatova, Voloa Putin... Ona se iznenadila: I Voloa? To ne lii na njega. A on je sedeo naasovima i sve je vrlo paljivo pratio.... U petom razredu Voloin razred je pripao meni. Tada sejo nije naroito isticao, ali sam oseala da u njemu postoji potencijal, energija, karakter. Videla samda ga jezik veoma interesuje, sve je shvatao. Imao je odlino pamenje, bio je snalaljiv. Pomislilasam: od ovog deaka ispae razborit ovek. Odluila sam da mu posveujem vie panje, da mu nedam mogunost da se drui sa deacima u dvoritu... Voloina mama bila je veoma nena,dobroudna, ne bi mogla nita da zabrani, ista dobrota. Samo da je Voloa sit, da je nahranjen. Onanije bila naroito obrazovana ena. Ne znam da li je zavrila pet razreda. Tata je bio majstor ufabrici. Njega su mnogo voleli, cenili i on je tamo radio onoliko koliko je to bilo potrebno. Kod kueje bio ozbiljan, sugestivan, izgledao je ljutito. Kada sam dola kod njih prvi put, ak sam se uplaila pomislila sam, kako je ovo strog ovek. Ali mi tada nismo mogli posebno da utiemo na Volou.On se sam naglo promenio ve u estom razredu. On je, po svemu sudei, postavio sebi cilj;verovatno je shvatio da u ivotu mora da se trudi da bi neto postigao. Dobijao je samo etvorke ipetice i to mu nije teko uspevalo. I tada je najzad primljen u pionire. To je bilo u Sablinu. Sveano.Ili smo na ekskurziju u Lenjinovu kuu. Pored te kuice smo ih i primili. I odmah posle toga on jepostao Predsednik Saveta odreda.

Vladimir Putin priznaje da je od detinjstva teio da bude nezavisan i da ne bude neformalni lider.kola se nalazila pored dvorita seao se V. Putin. Dvorite je bila pouzdana pozadinskazatita i to je pomagalo... Nisam se trudio da komandujem. Bilo mi je vanije da sauvamnezavisnost. A ako bismo to poredili sa ivotom odraslih, uloga koju sam tada igrao liila je na ulogusudske vlasti, a ne izvrne. Posle je postalo jasno da dvorina iskustva nisu dovoljna i poeo samda se bavim sportom. Ali i tog resursa nije bio dovoljno za dugo vreme. Trebalo je jo imati i dobaruspeh u koli. Do estog razreda uio sam, da budem poten, mrljavo.

Najvei uticaj na 13-godinjeg V. Putina nije imao samo sport, ve i primer i asovi trenera izsportskog drutva Trud, Anatolija Semjonovia Rahlina. Vladimir Putin ostao je privren sportucelog ivota, i nekim vrstama sporta i danas vlada veoma dobro. Sportom sam poeo da se bavim sadeset-jedanaest godina seao se kasnije Vladimir Putin. im mi je postalo jasno da nijedovoljno to se lako potuem da bih bio prvi u dvoritu i u koli, odluio sam da odem u sekcijuboksa. Nisam tamo dugo ostao: veoma brzo su mi slomili nos. Bol je bio straan, nisam smeo dadodirnem vrh nosa. Ali nisam otiao kod lekara zato to su svi oko mene priali da e da mi radeoperaciju nosa. Pitao sam: Zato? I ovako e da zaraste. I zaista, zaraslo je. Ali posle toga samizgubio elju da se bavim boksom. I tada sam odluio da se bavim sambom (skr. samoodbrana bezoruja prim. prev). Borilake vetine u to vreme bile su veoma popularne. Doao sam u sekcijunedaleko od moje kue i poeo da treniram. Tamo sam imao veoma dobrog trenera AnatolijaSemjonovia Rahlina. On je ceo svoj ivot posvetio svom poslu, i danas trenira devojice i deake.

Moj trener je u mom ivotu imao verovatno odluujuu ulogu. Da nisam poeo da se bavim sportomneizvesno je kako bi se sve dalje odvijalo. Anatolij Semjonovi je bio taj koji me je zaista odvojiood dvorita. U dvoritu je bila atmosfera, treba poteno rei, ne naroito dobra. I tako sam poeo datreniram sambo, a zatim je doao dudo. Trener je doneo odluku da bude dudo i cela naa grupa jepromenila vrstu borilake vetine. Dudo nije samo sport, to je filozofija. To je potovanje starijih,potovanje protivnika, tu nema slabih. U dudou sve, poev od rituala pa sve do nekih sitnica nakraju, u sebi ima vaspitini momenat. Eto, izaemo na tepih, poklonimo se jedan drugome... Sa ljudimasa kojima sam trenirao tada i do danas se druim.

Ve tada je u Vladimiru Putinu postojalo neto to privlai. I nastavnica, V. D. Gurevi, i trener A. S.Rahlin poeli su da dolaze kui kod Putinovih, postali su prijatelji porodice svoga uenika. Veze senisu prekinule ni kasnije, a to se retko dogaa. Sam Rahlin veoma je dobro zapamtio svog uenika ismatrao ga je jednim od najboljih. Kasnije se seao: Voloa je doao na sambo u kasnu jesen.Doao je sa sportske take gledita nikakav. Ali postepeno, iz treninga u trening, poeo je da seotvara. Ve tada je imao nekoliko izvanrednih kvaliteta. Prvo intelekt, koji je bio prvobitnoprisutan. Drugo on je imao svest o cilju. Postavljao je sebi zadatke i stalno se trudio da ihpostigne, ak sa trinaest godina. Tree ogromna radna sposobnost. Na treninzima je uvek radio izsve snage. Moram da podvuem da je on tada, u deijem uzrastu, bio inteligentan. A to se odmahvidi: po izrazu lica, razgovoru, po smirenom ponaanju, po tome kako se ovek oblai.

Po Putinu se odmah videlo da on na sebe pazi. Putin je altruista. Mislim da i sada trenira u svomstarom kimonu, koga ima ve mnogo godina. Nikada se nije pravio vaan pred mlaom decom.

Putinova samostalnost izraavala se u tome to je on uvek imao svoje miljenje. On je mogao saneim ili sa nekim da se slae ili da se ne slae, ali lino miljenje je imao uvek. Voloa se nikadanije prepirao do gubitka svesti i nije pokuavao nikome nita da dokae. Za njega je bio svojstvenunutranji oseaj dostojanstva. Deca su imala dobar odnos prema njemu. Mnogi od njih imali susvoje nadimke, Putin ga nije imao. Deca su potovala Volou, mada on nikada nije bio neformalnilider. Bio je prema svima jednako paljiv i nikad nikoga nije uvredio.

Za sve godine, koliko je trenirao, ne mogu da se setim ni jedne njegove konflikte situacije sa nekimdrugim detetom. Ali, na tepihu je Putin bio beskompromisan. Kada je izlazio na duel, potpuno semenjao. Pretvarao se u pantera koji se bije do poslednje sekunde. A kada se borba zavri, pred

tobom se ponovo nae ona dobra, mila i inteligentna osoba. Smatram da je to najvie ljudsko umee da se na tepihu pretvori u ratnika, a zatim, posle duela, da se vrati u stanje filozofa, mislioca. Sveborbe na takmienjima Putin je vodio iz sve snage, sa svih sto, moda i vie, procenata. Ilo mu je, ilimu nije ilo, ali je u svaku borbu ulazio kao da je poslednja. On je veoma staloen ovek, i to je biood detinjstva. Naravno, nije Voloa uvek pobeivao. Sport je sport. Ali kada je gubio, bio je veomasmiren. U takvim trenucima prema njegovom izrazu lica bilo je veoma teko odrediti unutranjestanje... Njegova izdrljivost bila je poraavajua za druge. Ono to je odlikovalo Putina, bila jeneustraivost, tempo, i neuobiajena izdrljivost. Godine 1969. Voloa je prvi put poloio zaselekciju odraslih u sambu, a na omladinskom prvenstvu Lenjingrada zauzeo je drugo mesto. Kada segovori o Putinu neophodno je uvek imati u vidu da je upravo on sam sebe vaspitavao, pravio, stvaraone samo kao sportistu, ve, pre svega, kao oveka, kao linost. Jer, ako u odreenom uzrastu deak nepone sam sebe da vaja, on nikada nee izrasti u potpunu linost.

Mislim da je kod Voloe takav aktivni proces odreivanja ciljeva i stvaranja unutranjih orijentirazapoeo negde sa trinaest-etrnaest godina. Svoj karakter i celovitost linosti on je gradio sam, i pomom miljenju, nema sumnje da mu je to uspelo. Ova karakteristika sportskog pedagoga objanjavamnogo toga kod Putina predsednika.

Sa 13-14, a jo vie sa 15-16 godina, u svesti i u dui mladog oveka dogaa se aktivni izbor budueprofesije, a znai, i sudbine. Do tog vremena Vladimir Putin je u koli broj 193 zavrio osmi razred.Ta kola je tada bila osmogodinja i vei deo odeljenja koje je vodila Vera Dmitrijevna Guroviprela je u deveti razred u kolu broj 197 u ulici Petra Lavrova. Ali, V. Putin i nekoliko njegovihdrugova Vjaeslav Jakovljev, Vladimir Renzin, kao i Lena Grjaznova, sa kojom je Putin ponekadplesao na igrankama, odluili su da preu u kolu broj 281, koja se nalazila malo dalje, ali je imalahemijsko usmerenje. To je iznenadilo Putinovu nastavnicu, koja je znala da on nije naroito voleohemiju, ni egzaktne nauke uopte. Ona je nastavila da dolazi kod porodice Putin i da sa njim vebakonverzaciju nemakog jezika. U novoj koli V. Putina su manje zapamtili. Nije se bavio nikakvimdrutvenim radom, prednost je davao treninzima u svom sportskom klubu. Od nastavnika najvie muje ostao u seanju nastavnik knjievnosti Mihail Ilarionovi Demenkov; na svojim asovima on jeizlazio daleko van okvira kolskog programa, priao im je ak i o Solenjicinu, davao je uenicimada itaju knjigu Viktora Njekrasova U rovovima Staljingrada. V.

Putin bio je dobar i na asovima istorije i nemakog jezika. Ali iz hemije je uglavnom dobijao trojke.

Razmiljajui o svojoj budunosti, Vladimir Putin je tada mislio o profesijama koje zahtevaju snagu,izdrljivost i hrabrost: pilot, mornar, a vie od svega obavetajac. O motivima i stimulansima zatakav izbor kasnije je sam govorio: Jo mnogo pre nego to sam zavrio kolu, kod mene se pojavilaelja da radim u obavetajnoj slubi, mada mi se to inilo nedostino, kao let na Mars. itao samknjige, gledao filmove. Te knjige i filmovi uinili su svoje. Posebno knjiga i film tit i ma. Zamene je bilo poraavajue kako sa malom snagom, bukvalno snagom jednog oveka, moe da sepostigne ono to nisu uspele da urade itave armije. Jedan obavetajac odluivao je o sudbini hiljadaljudi. Bar sam ja to tako razumeo. I vie me nije interesovala nikakva Akademija civilne avijacije. Jasam svoj izbor napravio. Ali za profesiju i za rad obavetajca trebalo je nekako se pripremati. V.Putin odluio je da sazna vie o tome upravo tamo, gde je trebalo obavetajnim radom da se baveprofesionalno u Lenjingradskoj oblasnoj upravi KGB. Zgrada te uprave ili Velika kua, kako su

je nazivali u gradu, nalazila se na Litejnom bulevaru. Kasnije, V.

Putin se seao: Da bih saznao kako se postaje obavetajac, negde na poetku 9. razreda, otiao samu hol Uprave KGB. Priao mi je neki iica. Ma koliko to bilo udno, on je mene sasluao. elim kaem ja da radim kod vas. To je lepo uti, ali ima nekoliko momenata. Kakvih? Kao prvo, kae on mi ne uzimamo ljude po njihovoj inicijativi. Kao drugo, kod nas moe dase stigne tek posle armije ili nekog civilnog fakulteta. Naravno, odmah sam ga pitao: Posle kogfakulteta?. On kae Posle bilo kog!. Videlo se da je eleo da to pre odem. A ja pitam: A kojiima prednost? Pravni! Razumem. I od tog momenta poeo sam pripreme za pravni fakultetLenjingradskog univerziteta. I vie niko nije mogao da me zadri. Istina, roditelji to nisu odmahshvatili. Naao sam se u komplikovanoj situaciji. Otac je bio veoma otar ovek. Ali ja sam stajao nasvome i nisam hteo da se mrdnem. Rekao sam da sam odluio definitivno... Istina, roditelji i trenerisu me jo dugo plaili vojskom. Nisu shvatali da je meni odlazak u vojsku potpuno odgovarao.Naravno, to je malo produavalo i komplikovalo moju priu, ali nije me skretalo sa kursa.

kolu broj 281 u Lenjingradu Vladimir Putin zavrio je u prolee 1970. godine. Njegovi kolskidrugovi razili su se tada po raznim gradovima i raznim fakultetima, i sa veoma malo njih V.

Putin je kasnije imao neke kontakte. Ali, nakon to je V. V. Putin izabran za predsednika Rusije, ruskinovinari pronali su skoro sve kolske drugove V. Putina, ukljuujui i one iz kole broj 193.

Najkompletniji pregled predsednikog odeljenja moe da se nae u nedeljniku Sobesednik. Jo

2000. godine maturanti 10v razreda odluili su da se okupe u punom sastavu. Mnogi od njih videli sujedno drugo prvi put posle 30 godina. Vladimir Putin tada nije mogao da doe, pa su mu poslalitelegram. Ali sledeeg leta Vladimir Putin sam je okupio svoje drugove iz razreda u Peterburgu naKamenom ostrvu. I tada nije uspeo sve da ih okupi. U restoran, koji je bio predvien za sastanak,dolo ih je osamnaestoro. Prema svojim drugovima iz kole, isto kao i prema partnerima sa treningadudoa, Vladimir Putin bio je uvek veoma paljiv.

V. Putin nije zavrio kolu sa najboljim ocenama. Intenzivno se bavio samo onim predmetima iz kojihje trebalo da polae prijemne ispite na fakultetu. Iao je na pripremna predavanja. Konkurs za upis napravni fakultet bio je 1970. godine veoma velik. Za maturante srednje kole koji iza sebe nisu imaliradni sta ili nisu odsluili vojsku, na konkursu je uestvovalo 40 kandidata na jedno mesto. VladimirPutin je poloio, dobio je tri petice i jednu etvorku iz sastava.

O svoje prve dve godine studija na pravnom fakultetu na Lenjingradskom dravnom univerzitetupriao je lakonski: Uio sam dobro. Nisam se bavio drutvenim radom, nisam bio omladinskifunkcioner. Stipendija mi nije bila dovoljna za ivot, i u prvo vreme sam je dobijao, ali sam stanovaokod roditelja. U leto i posle prve i posle druge godine V. Putin je radio je na gradilitu u Komi.Tamo su za mesec i po zaraivali po hiljadu rubalja: to je u to vreme bio veliki novac. Ostali deoleta provodili su na moru. Prvog leta to su bile Gagre. Kui su se vratili brodom preko Odese, azatim vozom, treom klasom do Peterburga.

Poto se na fakultetu nije bavio drutvenim radom, Vladimir Putin nastavio je da se bavi dudoom i tuje postigao velike uspehe. Kada je napunio 20 godina postao je majstor sporta za sambo, malo

kasnije i za dudo. Tada je imao prilike da uestvuje na mnogim ozbiljnim takmienjima. Neke odborbi zapamtio je za ceo ivot. Ali, bilo je i tragedija. Najblii Putinov drug na pravnom fakultetupostao je Voloa erjomukin. Upoznali su se za vreme prijemnih ispita. V.

Putin je nagovorio erjomukina da pone da trenira dudo. Za vreme jedne borbe, prilikomnezgodnog pada, erjomukinu su se pomerili vratni prljenovi. Posledica je bila paraliza, i posledeset godina on je umro u bolnici. Vladimir Putin bio je potresen, na sahrani je plakao, i do danasali to je svog druga uvukao u dudo. Ipak, Putin je nastavio da trenira i da se takmii i poslenekoliko godina postao je ampion Lenjingrada. Put dalje vodio je u profesionalizam, ali VladimirPutin ve je imao drugu profesiju.

Od dogaaja iz studentskog ivota Vladimir Putin seao se kako je neobino dobio prvi automobilZaporoac. Majka V. Putina neoekivano je dobila taj automobil na lutrijskoj sreki koja je kotalatri rublje. Automobil je kotao tri hiljade rubalja, ali roditelji su odluili da svoj dobitak ne unove,ve da podignu Zaporoac i da ga poklone voljenom sinu jedincu. Vladimir Putin brzo je nauio davozi i kolima se vozio svuda i na fakultet, i na treninge. Bio sam veoma smeo priao jekasnije V. Putin. A u isto vreme mnogo sam se plaio da ne udarim auto. Kako posle da gapopravim? Kasnije, kada sam iao u kolu za obavetajce u jednu od karakteristika zapisali su minegativnu osobinu: Umanjeni oseaj za opasnost. I smatralo se da je to veoma ozbiljan nedostatak.U kritinim situacijama postajao sam potpuno miran. ak suvie.

Do tree godine studija, odnosno za Putina do 20 godina, svi studenti pravnog fakulteta praktino suse odluivali koju e profesiju odabrati. Pravni fakultet tada otvarao je mnogo mogunosti za razvojkarijere: advokatura, javno tuilatvo, sudstvo, rad u partijskim organima, nauni rad u oblastipravnih nauka. Neko je razmiljao, naravno, i o radu u KGB-u, ali ponude u vezi sa tim kretale su odsamog KGB-a. Na fakultetu je postojalo posebno odeljenje u kome su se pisale veoma detaljnekarakteristike za svakog od studenata. Za veinu njih to su bili prvi dosijei, koji su kasnije mnogepratili do samog kraja ivota.

Marljivo studirajui pravni fakultet, Vladimir Putin nastavio je da razmilja o radu u obavetajnojslubi. Za to je znalo samo malo njegovih drugova, uglavnom iz sportske sekcije.

Jedan od njih, Vladimir estakov, kasnije se seao: U maju-junu, posle desetog razreda, bili smo nalogorovanju ispod Lenjingrada i Voloa je sve slobodno vreme provodio nad knjigama, ozbiljno sepripremajui za ispite. Uostalom, i pre toga smo razgovarali o budunosti i on je rekao da se upravo isprema za pravni fakultet zato da, poto ga zavri, ode u obavetajnu slubu. Drugi prijatelj, ViktorBorisenko, takoe se seao: Kod Putina je na stolu ak stajao portret nekog obavetajca, ne seamse koga, ali tano znam da je bio obavetajac, i Voloa mi je to rekao. Toga se tano seam.

To je bila slika, kako je kasnije govorio sam V. V. Putin, Jakova Karlovia Berzina. J. K.

Berzin ili Kirzis Peteris, 20-30-tih godina ekista i obavetajac, naelnik Obavetajne upraveRKKA, a 19361937. godine glavni vojni savetnik republike armije u paniji. U uslovimastaljinistikog terora on je bio uhapen i streljan. J. K. Berzin bio je rehabilitovan posle XX kongresaKPSS, a krajem 1960-tih godina u tampi se pojavilo mnogo publikacija o sudbini i podvizimaBerzina. Te publikacije nisu zaobile Vladimira Putina, tada uenika i studenta poetnih godina.

Svoju elju da radi u obavetajnoj slubi Vladimir Putin nije skrivao ni od svoga oca, i VladimirSpiridonovi je taj izbor odobrio. Za rad u organima tih godina, odnosno poetkom 1970-tih,Vladimir Putin je odgovarao skoro idealno. Iz radnike porodice, nema problema sa anketnimpodacima. Nema tetne navike. Ozbiljno se bavi sportom. Izdrljiv, jak, nije priljiv, pouzdan. ak ielja da radi u obavetajnoj slubi teko da je sakrivena od onih koji su radili u specijalnomodeljenju KGB-a za izbor kadrova meu lenjingradskim studentima. Sam V. V. Putin prilino jedetaljno opisao svoj prelazak na rad u KGB. On je u jednom od svojih prvih predsednikih intervjuarekao: Za sve vreme studija ekao sam da me se seti ovek sa kojim sam se sreo u holu KGB-a. Aispostavilo se da su na mene, naravno, zaboravili. A seao sam se kako mi je rekao da ne primajuljude na njihovu inicijativu, i zato se nisam javljao. Prolo je etiri godine.

Tiina. Odluio sam da je gotovo, tema je zavrena, i poeo sam da razmiljam o varijantamazaposlenja na dva mesta u specijalnom javnom tuilatvu (ono i danas postoji u reimskimobjektima) i u advokaturi. To je bilo prestino zaposlenje. Ali na etvrtoj godini jedan ovek jestupio sa mnom u kontakt i ponudio mi da se sastanemo. Istina, taj ovek nije rekao ko je, ali ja samnekako odmah sve shvatio. Zato to je rekao ovako: radi se o vaem buduem zaposlenju, i hou savama da porazgovaram na tu temu. Za sada ne bih govorio o tome gde bi se radilo. Tada sam sveshvatio. Ako nee da govori gde, to znai tamo. Vladimir Putin dobio je ponudu da poslezavretka Lenjinskog dravnog univerziteta radi u organima KGB-a i on je tu ponudu sa radou izadovoljstvom prihvatio, a svom sagovorniku ipak nije rekao da o tome sanja jo iz vremena kada jeiao u kolu. Jedan ovek koji je sa V. Putinom stupio u kontakt i sastao se sa njim u holuPravnog fakulteta bio je Dmitrij Gancerov, koji je radio u specijalnom odeljenju lenjingradskogKGB-a, i iji je zadatak bio da servisira fakultete u gradu. Njegovom susretu sa Putinom prethodilaje, naravno, preliminarna priprema koja nije bila mala, a takoe i prouavanje kandidata. Od stotinastudenata starijih godina ponudu je dobijalo samo nekoliko, i vrlo je vaan bio upravo prvi susret.Posle njega mnogi su otpali. Ali sa onima koji su odgovarali govorio je Gancerov mnogo kasnije poinjali smo da radimo ozbiljnije. Sa Putinom sam imao sastanke negde od januara 1974. godine.

On mi se veoma dopao, i to ne govorim zato to je on sada Predsednik. Ne. Putin nije bio brz, ali jebio energian, pokretljiv, hrabar. A ono to je vano umeo je brzo da ostvari potreban kontakt saljudima. Bez tog kvaliteta ovek nema ta da trai u KGB-u, a tim pre u obavetajnoj slubi.

Sastanci su se zatim odravali jednom ili dva puta meseno iz raznih razloga. Nekakve pripreme teklesu i sa jedne i sa druge strane. Konana odluka doneta je marta 1975. godine, odnosno nekolikomeseci pre zavretka pravnog fakulteta, i Putinu je saoptena sada ve zvanino. Proslavio je to sasvojim kolskim drugom Viktorom Borisenkom. On se kasnije seao: Bio sam kod kue, odjednomdolazi Voloa i kae: Idemo. Kuda, zato, zbog ega? pitam. On nita ne objanjava.Sedamo u njegova kola, i idemo. Dolazimo do kavkaskog restorana, koji se u to vreme nalazio poredKazanske saborne crkve. Ulazimo u restoran. Ja i dalje ne razumem ta se desilo.

Zaintrigiran sam. Pokuavam da shvatim. Rei u unapred, do kraja nita nisam razumeo. Jasno mi jebilo samo da se dogodilo neto veoma vano. Ali Putin mi nita ne govori. ak ni da nagovesti.

Voloa je bio jako ponosan. Neto vano dogodilo se u njegovom ivotu. Lepo smo posedeli,popriali. ak smo neto i popili. Mene je veoma, veoma iznenadilo to je Voloa, mada je popio,seo za volan. Do tada on tako neto nikada sebi nije dozvoljavao. Tek posle sam shvatio da je na taj

nain moj drug sa mnom slavio svoje zaposlenje u KGB-u.

Tokom 1970-tih godina organi KGB imali su razliitu reputaciju u razliitim krugovima drutva.Razotkrivanje staljinistikih represija, muenja, stranog sistema GULAG-a, sveopteg potkazivanja,terora, a takoe i genocida sve je to postajalo poznato samo malom krugu ljudi.

Svoju knjigu o Staljinu i staljinizmu tada sam pisao oslanjajui se na usmene izvore i materijaleSamizdata, a mogao sam da je objavim samo u inostranstvu. Svoje osnovne radove A. I. Solenjicinmogao je da objavi isto samo u inostranstvu. Neko otapanje u vezi sa tim zavrilo se u SSSR-u jou drugoj polovini 1960-tih godina. Disidentski pokret bio je malobrojan, a u Lenjingradu je biodaleko manje aktivan nego u Moskvi ili u baltikim zemljama. Sa druge strane, vodila se aktivnapropaganda rada ekista, a posebno obavetajne slube. Film iz etiri dela tit i ma, po romanu V.Koevnikova, pojavio se na ekranima jo 1968. godine, kada je V. Putin bio u 9. razredu srednjekole. Najpoznatija pijunska serija Sedamnaest trenutaka prolea izala je 1973. godine i V.

Putin je gledao kada je ve upisao etvrtu godinu pravnog fakulteta. Zar je mogue da vi niste znaliza nezakonite represije? pitali su V. V. Putina u jednom od intervjua 2000. godine. Nisam akpojma imao. odgovorio je Putin. Da, naravno da sam bio u toku i znao za kult linosti, da sustradali ljudi, a posle je razotkriven kult linosti. Pa ja sam tada bio klinac! Kada sam upisivaofakultet imao sam 18 godina, a kada sam ga zavrio 23!

Mene bez ikakvog preuveliavanja moete smatrati uspenim produktom patriotskog vaspitanjasovjetskog graanina. Ali oni, koji su eleli da znaju, znali su sve usprotivili su se V. Putinu.Ali mi smo iveli u uslovima totalitarne drave odgovorio je on. Sve je bilo zatvoreno.

Koliko je dubok bio taj kult linosti? Koliko je bio ozbiljan? Ni ja sam, ni bilo ko od mojih drugovanismo sebi to objanjavali. Tako da sam ja sa romantinim predstavama krenuo da radim uorganima.

GODINE U OBAVETAJNOJ SLUBI

(LENJINGRAD MOSKVA NEMAKA LENJINGRAD)

Profesija obavetajac

Vremenom poetka rada V. V. Putina u organima KGB SSSR treba smatrati mart 1975. godine. Krajtoga rada dogodio se avgusta 1991. kada je u danima KGP Vladimir Putin napustio KGB i prestaotu da dobija platu. injenica da je predsednik Ruske Federacije postao profesionalni obavetajac bezpresedana je u ruskoj istoriji. Ona potvruje ne samo posebne sposobnosti Vladimira Putina kaooveka, a kasnije i kao politiara, ve i nesreni poloaj u kome se 1991. godine nala naa zemlja.Naravno, V. Putin nije prvi radnik organa koji je napravio uspenu karijeru u sistemu sovjetske iliruske dravne vlasti. Jevgenij Primakov je vie od etiri godine bio na elu Spoljne obavetajneslube SSSR i Rusije i veoma je ponosan na taj rad. Na razliitim funkcijama u FSB radio je jedanod premijera Rusije, Sergej Stepain. Tokom 15 meseci na elu SSSR i KPSS nalazio se JurijAndropov, koji je od 1967. do 1982. bio na elu KGB SSSR. Ali Andropov i Primakov bili supolitiari, njih niko nije pripremao za profesionalni rad u specijalnim slubama. S. Stepain zapoeo

je svoju vojnu karijeru kao pripadnik politikih organa u miliciji.

Vladimir Putin je prvi profesionalni obavetajac koji se uzdigao do mesta predsednika drave uRusiji. Od inostranih presedana te vrste moe da se navede verovatno samo bivi premijer Izraela,Jicak amir, koji ne samo da je bio profesionalni obavetajac, ve su ga ak smatrali teroristom. U

SAD Bu-stariji, 41. predsednik SAD, vrio je funkciju direktora CIA 19761977.

Ali on je takoe bio politiar, a ne profesionalni obavetajac. U ZND u vezi sa tim moe da senavede Gajdar Alijev, predsednik Azerbejdana, koji je u KGB SSSR proao put od mlaeg oficirado general-majora, i koji je takoe mnogo godina radio upravo u obavetajnoj slubi.

Kako se i moglo oekivati, za mnoge protivnike V. V. Putina upravo je njegov dugogodinji rad uKGB i u sovjetskoj spoljnoj obavetajnoj slubi, postao skoro osnovni povod za kritiku. Jo uavgustu 1999. godine popularni asopis Itogi, na svojoj prvoj stranici, objavio je slike J.

Andropova i V. Putina uz rei: U Rusiju je dolo vreme ekista. Kremlj eli da u Putinu dobijenovog Andropova ljubitelja gvozdene discipline i vrstih mera. Specijalne slube okupiralesu aparate Kremlja i Belog doma pisao je list Novaja gazeta. Car Boris predao je zemljuobezbeenju.

Krajem maja 2000. godine grupa ruskih boraca za ljudska prava, na elu sa Jelenom Bonar iVadimom Belocerkovskim, u nekim ruskim i zapadnim listovima objavila je Obraanje javnosti ivladama demokratskih zemalja, u kome se tvrdilo da e izbor pukovnika KGB-FSB V. Putina namesto predsednika, u Rusiji neizbeno dovesti do obnove modernizovanog staljinizma. Ko je1990. godine mogao da zamisli uzvikivao je politikolog iz peterburkog aktiva partije Jabloko

Boris Vinjevski da e 2000. godine idol naroda postati bivi pukovnik KGB-a, ovek koji jeLubjanki poklonio svoje najlepe godine!. Tom horu optubi smatrao je da moe da se pridrui ak ilider KPRF Genadij Zjuganov, koji je nekoliko puta pozvao birae u Rusiji da podre KPRF, a neKGB. List Sovjetskaja Rusija objavio je na svojim stranicama prie koje je neko izmislio o tomekako je mladi pripadnik KGB-a V. Putin rasturao demonstracije disidenata u Lenjingradu, i kako jebio strunjak za tehniku dezinformisanja stanovnitva. Mada u manjem stepenu, ali veoma sliniprekori zbog kagebeovskih korena V. Putina, mnogo puta su se od 2001. do 2007. godine sretalikako u zapadnoj, tako i u ruskoj tampi. Bivi pijun iz KGB to je bio peat koji se mogao estosresti u raznoraznim inostranim publikacijama Ane Politikovske, poznate novinarke koja se krajnjeneprijateljski odnosila prema Putinu i prema njegovom celokupnom okruenju.

Nije udno to ne samo o sovjetskim, ve i o savremenim ruskim specijalnim slubama nastavljaju dasude oslanjajui se na vremena staljinistikog terora i GULAG-a, na obiaje politikog progona ikaznene medicine 60-tih i 70-tih godina. To nije jednostavno pogrean stav ili predrasude, to je deoantiruske propagande, koja potpuno ignorie jednostavnu injenicu da su ak i u sistem KGB SSSRulazile mnoge specijalne slube koje su i danas potrebne u svakoj demokratskoj dravi: pograninavojska, odeljenja za borbu protiv terorizma, obavetajna i kontraobavetajna sluba, specijalne veze,obezbeenje objekata od posebne vanosti i druge.

Vladimir Putin sluio je u obavetajnoj slubi, a ne u kaznenim organima totalitarne drave, ali tuinjenicu paljivo su ignorisali mnogi koji mu nisu naklonjeni. Uostalom, skoro u svim zemljama nasvetu oficiri obavetajne slube smatraju se elitom oficirskog sastava. Svojevrsni kult obavetajneslube odavno postoji u Velikoj Britaniji. U godinama Drugog svetskog rata u britanskoj obavetajnojslubi radili su budui pisci Grejem Grim i Le Kare, a takoe i budui istoriar Robert Konkvest.Engleski obavetajac Tomas Eduard Lorens, koji je 20-tih godina radio u arapskim zemljama, uEngleskoj se smatra nacionalnim junakom. ak je i obavetajac i agent 007

Dems Bond, koga je izmislio pisac Jan Fleming, u Britaniji postao primer junaka i dentlmena. Tajlik i danas predstavlja deo britanske masovne kulture.

Takav isti kult obavetajne slube svojstven je, mada u manjoj meri, i drugim zemljama u Evropi;veoma je zapaen u Izraelu. Ugled obavetajca i kontraobavetajca je veoma visok i u SjedinjenimAmerikim Dravama.

Teko je shvatiti istoriju ratova u XIX i XX veku, istoriju svih svetskih konflikata poslednjeg stoleabez prouavanja delatnosti obavetajnih slubi protivnikih strana. I danas je bez obavetajne slubeteko sauvati i odrati mir izmeu velikih drava. Obuka oficira obavetajne slube je svuda veomatemeljna. U Sovjetskom Savezu je oficir obavetajne slube trebalo da ima praktino dva visokaobrazovanja i da teno govori jedan od stranih jezika (kod Putina je to nemaki). Radei naNemakoj, Putin je do najsitnijih detalja morao da poznaje ivot i posebnosti dve nemake drave.

Profesionalni obavetajac mora da ume da radi sam i da se osea slobodno i prirodno u bilo kojojsredini, ne izdvajajui se, ali i ne gubei kontrolu nad svojim ponaanjem i nad onima koji gaokruuju. Profesionalni obavetajac treba da bude ne samo pametan, ve i veoma pouzdan. Na kaese sluajno: Sa ovim ovekom se moe poi u izvianje. Profesionalni obavetajac ne sme da budesujetan, on se ne trudi da postane poznat, njegovi uspesi su najee tajni i anonimni. Njegovo pravoime moe da bude dugo skrivano pod pseudonimima. ak i u profesionalnom muzeju spoljneobavetajne slube u Jasenjevu, imena najistaknutijih sovjetskih i ruskih obavetajaca mogu da sepojave tek mnogo godina posle njihove smrti.

Lina skromnost je tit za obavetajca. Odlino zdravlje je takoe neophodni sastavni deo njegoveprofesije; on mora da bude u stanju da pretrpi jake stresove i da konstantno kontrolie situaciju. Moese pretpostaviti da profesionalni obavetajac ima drugaiji odnos prema mnogim nedostacima iporocima ljudi van grupe, od profesionalnog tuioca ili istranog sudije. Na kraju krajeva, ti porociolakavaju vrbovanje agenture, bez koje je obavetajni rad praktino nemogu.

Potpuno je jasno da pripadnik obavetajne slube mora da bude obuen za brzu procenu i analizudobijene informacije, on je obavezan da efikasno i adekvatno reaguje u sluaju opasnosti, a osnalaljivosti i odlunosti da i ne govorimo. Veoma je vano da obavetajac svoj posao shvata nesamo kao pitanje asti, jer ne moe se sve to radi obavetajna sluba oceniti kao potpuno asno, vei kao pitanje duga. Kao i graniar, ili pripadnik antiteroristike jedinice, obavetajac uvek radi kao uratnim uslovima, pritom najee anonimno. To je borac nevidljivog fronta, ili ak vitez plata ikinala to je formula u kojoj re vitez nije sluajna. Jo jedan kvalitet oficira uopte, a oficiraobavetajne slube posebno, koji je i sam Putin izdvojio u jednom od intervjua, ravnodunost jeprema raznim vrstama privilegija i materijalnih bogatstava, bar onih koji prelaze ono, to je

potrebno. Oficir govorio je Putin po pravilu nije srebroljubac.

Razume se, ovde se radi o mogunostima za formiranje linosti koje prua rad u obavetajnoj slubi,a i o zahtevima koje ta sluba postavlja prema oveku. Daleko od toga da su svi ljudi koji su uli uobavetajnu slubu iskoristili te mogunosti, i daleko od toga da su svi odgovarali tim zahtevima. Dane govorim o izdajnicima, kojih takoe u obavetajnoj slubi nije bilo malo. Ali, pokazalo se da jePutin veoma sposoban i kao uenik, i kao oficir elitne specijalne slube, kako su potvrdili mnogi ljudikoji su ga odavno poznavali. Na pitanja o radu u obavetajnoj slubi Putin bi odgovarao obinokratko: Radio sam u politikoj obavetajnoj slubi, ili: Bio sam strunjak za rad sa ljudima.

Sam Putin nikada nije zaalio zbog svog rada u obavetajnoj slubi i esto se pozivao na rei HenrijaKisindera da su svi pristojni ljudi poinjali u obavetajnoj slubi. Pred susret efova drava ivlada u enovi, na konferenciji za tampu, jedan italijanski novinar je V. Putinu postavio ovakvopitanje: Gospodine predsednie, hteo bih da Vam postavim poslednje pitanje, moda suvie lino zaVas. Vi ste danas Predsednik Rusije, ali ta mislite o svom iskustvu iz rada u KGB? Da li ga smatratepozitivnim ili negativnim? Da li Vam ono smeta u sadanjem radu, ili Vam pomae?

Vladimir Putin je odgovorio: To je pozitivno iskustvo. Ja sam najvie radio u obavetajnoj slubi.

Zavrio sam kolu obavetajne slube, praktino odmah sam poslat na rad u spoljnu obavetajnuslubu, radio sam u inostranstvu. Rad u obavetajnoj slubi je pre svega informativni. On jako dobroiri vidike. To daje mogunost za dobar rad sa ljudima.

U Sovjetskoj spoljnoj obavetajnoj slubi bila je posebna atmosfera. Ljudi su iveli skoro itav ivotu inostranstvu. Oni su videli ta se deava u Sovjetskom Savezu, kakvi ideoloki kliei postoje, kakose to odraava na ekonomiju i socijalnu sferu. Videli su i realije zapadnog sveta. Ali u obavetajnojslubi je gajena ljubav prema otadbini, prema zemlji. To je bio jedan od osnovnih elemenataideolokog rada sa personalom, sa saradnicima obavetajne slube, i siguran sam, to je bilopozitivno, to vie pomae nego to smeta. Ako Vas interesuje jurnjava po kanalizacionim kanalima sapitoljem u rukama, moram da Vas razoaram, ja se time nisam bavio. Ali, to je bio interesantanposao, on mi je, ponavljam, mnogo dao sa take gledita irenja pogleda na svet, vetine u radu sainformacijama, sposobnosti da se iz tih informacija izdvoji ono to je glavno, skoncentrie na to irazmilja o tome kako da se ta informacija iskoristi za reavanje praktinih politikih problema.

Vladimir Putin. Prve godine u KGB-u Vladimir Putin radio je u KGB-u u obavetajnoj slubivie od 15 godina, i skoro treina tog vremena utroena je na obuku za novu profesiju. Odmahpoto je zavrio fakultet, Vladimir Putin poeo je da radi u zgradi KGB-a na Litejnom bulevarusa inom porunika. Tokom nekoliko meseci on je jednostavno spajao razne papire usekretarijatu uprave, a zatim u odeljenju kontraobavetajne slube. Nekoliko meseci vrteosam se tu formalno, seao se kasnije V. Putin spajao sam neke predmete. A posle polagodine poslali su me na obuku, na est meseci, na kurs prekvalifikacije operativnog sastava. Tokod nas u Lenjingradu nije bila kola koja se neim odlikovala. Smatralo se da bazu imam, a dami treba isto operativna priprema. To sam zavrio, vratio sam se u Petrograd i jo oko polagodine radio sam u odeljenju kontraobavetajne slube. Zadaci koje je dobijao bili sunajjednostavniji da prati red na velikim sportskim takmienjima, na crkvenim sveanostima,

na nekakvim disidentskim akcijama, gde su mogli da prisustvuju strani novinari ili predstavnicidiplomatskog kora.

Od svojih drugova sa fakulteta, iz kole i iz sporta, V. Putin nije krio da je sada mlai oficir KGB-a.Jo na ceremoniji dodele diploma, kada su govorili o oblasti rada pojedinaca, o tome je otvorenoreeno: Putina uzimamo na rad u organima KGB-a. Violonelista Sergej Roldugin kasnije se seao:Voloa mi je odmah rekao da radi u KGB-u. Praktino odmah. Moda on i nije trebalo to da uradi.Nekima je govorio da radi u miliciji. Jednom sam ga pitao: Ja sam violonelista. Nikada neu moida budem hirurg. Ali ja sam dobar violonelista. A koja je tvoja profesija? Znam da si obavetajac.Ne znam ta to znai. Ko si ti? ta ti moe? A on mi je rekao: Ja sam strunjak za kontakte saljudima. Na tome smo razgovor i zavrili. I on je zaista smatrao da se profesionalno razume u ljude.Njegove rei ostavile su na mene veliki utisak. Bio sam ponosan i veoma sam cenio to to je onstrunjak za kontakte sa ljudima. Ali o detaljima svoga rada u organima V. Putin nije govorio nikadani sa prijateljima, ni sa roditeljima. Iako su nama danas poznati neki od detalja toga rada, to je samood bivih pripadnika KGB-a, koji su tada radili sa Putinom. kola koja se niim nije odlikovala, ukojoj je V. Putin est meseci uio operativni rad, bila je to 401. kola KGB-a koja se nalazila udobro uvanoj estospratnoj zgradi na Ohti. Mladi saradnici su tu bili obuavani metodama spoljnogosmatranja. Kao predavai pojavljivali su se najiskusniji aktivni operativci praktiari. Poslezavretka te kole Vladimir Putin je jo 5 meseci radio u odeljenju kontraobavetajne slube, ali jeposle ipak prebaen u odeljenje obavetajne slube, to je on tako jako eleo. To je bila odlukasamog rukovodstva obavetajne slube. Naravno da sam eleo u obavetajnu slubu seao semnogo kasnije V. Putin. Smatralo se da su njeni pripadnici bele kragne u organima. Dok sampola godine radio u odeljenju kontraobavetajne slube, na mene su oigledno obratili panju ljudi izspoljne obavetajne slube.

Poeli su razgovore sa mnom. Jedan razgovor, drugi, trei, jo jedan, jo... Obavetajna sluba stalnoi aktivno traga za ljudima za sebe, i meu kadrovima organa bezbednosti. Uzimali su mlade ljude kojisu odgovarali prema nekim objektivnim podacima. Naravno, pristao sam jer mi je bilo interesantno.Prilino brzo otiao sam na specijalne pripreme u Moskvu, gde sam bio jednu godinu. Specijalnakola za pripremu pripadnika obavetajne slube nalazila se na kraju Moskve i V. Putin je iveo uinternatu u dvokrevetnoj sobi. Ovde su uili mnogo toga, ak i skakanje sa padobranom. Znaajna jebila i jezika priprema i poznavanje strane istorije i kulture. Za Putina to su bili nemaki jezik iNemaka. Jedan od uenika te kole sa kraja 70-tih godina kasnije je govorio: Najvei utisak namene ostavila je mogunost da itamo slubene biltene TASS.

Mogunost da se na ruskom jeziku ita ono to drugi ne mogu, odmah je stvaralo oseaj pripadnostiposebnoj kasti. Specijalne discipline bile su izuzetno interesantne. Prouavali smo metodekontraobavetajne slube, zato to treba da zna kako e protiv tebe tamo raditi. Uili smo da seponaamo, naine za dobijanje informacija. Uili su nas da polazimo od toga da svaki ovek sa kojimkomunicira, ak i ako nije zvanino agent, jeste izvor vanih podataka. A ako od njega ne moe da sesazna nita, onda ne treba na njega gubiti vreme.

Specijalnu moskovsku kolu obavetajne slube Vladimir Putin pohaao je jednu godinu, a zatim seponovo vratio u Lenjingrad na rad u teritorijalno odeljenje Lenjingradske uprave KGB-a.

Tu je radio vie od etiri godine, i o detaljima toga rada nikada nita nije govorio. Jedan od

pripadnika slube koji je tih godina radio u kabinetu pored Putinovog, kasnije je priao: Odeljenje ukome je Putin radio u Lenjingradskoj upravi nije se zvalo nikako. Mi smo imali samo brojeve. A tose tie neposrednog rada, to je bila obavetajna sluba sa teritorije zemlje koja je imala mnotvopravaca. Jednom reju, obavetajna odeljenja nalik na naa, nisu postojala u svim upravama KGB-a,ve samo u velikim gradovima gde su dolazili stranci, neki od njih su mogli da postanu kandidati zavrbovanje, i gde su postojali konzulati. Nije tajna da sve zemlje na svetu u svojim ambasadama ikonzulatima imaju rezidenture. Tako da su i njihovi obavetajci takoe predmet naeg intenzivnograda. Ne treba zaboraviti ni na razne kanale meunarodne saradnje: nauno-tehnike ili kulturnerazmene delegacija, kada su u zemlju dolazili ljudi koji su nas interesovali. Znaajan broj sovjetskihgraana putovao je u inostranstvo. Neki od njih su izvravali nae naloge. Koristili smo takoe ifaktor imigracije iz zemlje. Posle paljivog odabira neki deo agenture infiltrirao se u zemlje koje supredstavljale interes za nau dravu. Kanal imigracije koriste sve obavetajne slube na svetu.

Nema smisla pogaati koje je naloge izvravao u Lenjingradu Vladimir Putin. Njega su zaista uili dase profesionalno odnosi prema ljudima, i u kontaktima sa ljudima. Nikakvo vrbovanje i rad saagenturom bez toga nisu mogui. Jedan od bivih saradnika obavetajne slube koji je sa V. Putinomradio u Lenjingradu, u svome intervjuu Komsomoljskoj pravdi govorio je da je deo posla koji jeobavljao Vladimir Putin bio jedan od najodgovornijih i najfinijih u obavetajnoj slubi.

On je radio na stvaranju ljudi tipa Kima Filbija. Kao to je poznato, Kim Filbi je sovjetskiobavetajac koji je izvravao zadatke u Engleskoj i u SAD. On je radio u centralnom aparatuengleske obavetajne slube i u CIA. Pravo ime K. Filbija je Harold Adrian Rasel, i dravljanin jeBritanije. Od 1963. godine iveo je i radio u Moskvi. Potpuno je oigledno da Vladimir Putin nesamo da je radio sa agenturom, ve se bavio i vrbovanjem te agenture. U Lenjingradu su to mogli dabudu turisti, studenti, biznismeni iz Nemake, novinari, radnici diplomatskih slubi i drugi. Ali, zauspeni rad sa agenturom, aktivni oficir obavetajne slube mora, pored drugih kvaliteta, da pridobijenajrazliitije ljude, da privue simpatije, a ne da izazove neprijateljstvo. Najbolje je kada to nijegluma, ve prirodna sposobnost obavetajca.

Jo jedan saradnik obavetajne slube je, dajui intervju, primetio: da je vetina dopadanja ljudimaprofesionalni kvalitet pripadnika obavetajne slube, posebno ako radi u inostranstvu, i tu tehnologijusu u Vioj koli obavetajne slube predavali ve na prvim godinama. Vladimir Vladimirovi jeposedovao ak nekakav magnetizam. Njegove oi su jako dobro postavljene: one vas nagone dagovorite istinu, da ne vrdate svoj sud, a u isto vreme upozoravaju na strogost vaeg sagovornika. tose tie intelektualnih sposobnosti, one su oigledne, jer Sluba nije ni uzimala glupe ljude. Iako senisu svi poslovi u obavetajnoj slubi podudarali sa Bojim zapovestima, teko da neko moe daospori estitost Vladimira Putina.

Jedan od naelnika V. Putina veoma je visoko cenio njegove sposobnosti u radu sa agenturom i uanalizi dobijenih podataka. Obavetajna sluba, govorio je ovaj pukovnik i veteran obavetajneslube stalna je analiza dobijenih podataka i njihova ogromna analitika obrada. Umee da seizvede pravilni zakljuak iz dobijenih informacija, tano prognozirati razvoj dogaaja, predvideti ih to je, verovatno, glavni zadatak obavetajne slube. Mogu da kaem da Putin ima dobar analitikisklop uma, i za mene kao instruktora bila bi povreda dunosti da to nisam iskoristio. Svaki oficir presvega treba da se bavi onim u emu je jak, gde je oigledno uspean. Bez obzira na svoja znanja,

komunikativnost i dobrotu, je ne bih rekao da je Vladimir Putin u svom kolektivu bio nekakav lider formalni ili neformalni. Naprotiv. On je bio prilino miran, uzdran, i emocije nije pokazivao.Momci su se prema njemu odnosili sa potovanjem, i danas, sa kim god da razgovaramo, svi ga seseaju kao dobrog druga. Njegov uput za obuku u koli obavetajne slube takoe sam potpisao ja.Iskreno govorei, bilo mi je ao da pustim takvog radnika.

Nisu svi, ve samo pojedini pripadnici obavetajne slube, imali za vreme rada u gradu dokumenta zapokrivanje, odnosno slubene legitimacije drugih slubi. Vladimir Putin imao je legitimacijupripadnika slube za istragu krivinih dela. Kao pripadnik te slube, to je bilo, uostalom,romantinije, Vladimir Putin upoznao se i sa svojom buduom suprugom Ljudmilom krebnjevomiz Kalinjingrada. Ona je u to vreme bila stjuardesa i u Lenjingrad je tada dola samo na tri dana.

Lini ivot obavetajca Vladimira Putina

O detinjstvu i mladosti Vladimira Putina ve je bilo rei. Njegova ena Ljudmila Aleksandrovnakrebnjeva roena je 6. januara 1958. godine u Kalinjingradu u obinoj radnikoj porodici. Njenotac Aleksandar Abramovi radio je u Kalinjingradskoj remontnoj fabrici. Majka, JekaterinaTihonovna, radila je kao kasir. Posle kole Ljudmila je brzo promenila nekoliko radnih mesta potar, bravar, higijeniar, rukovodilac dramske sekcije u Domu pionira. Sa 20 godina upisala jeKalinjingradski tehniki fakultet, ali ga je posle jedne godine napustila, jer je profesija inenjera nijeprivlaila. Posao stjuardese bio je interesantniji. Tu je bilo i vie mogunosti za komunikaciju, kojaizlazi iz okvira rodnog Kalinjingrada.

Svoje poznanstvo sa Ljudmilom Vladimir Putin opisao je kasnije, prilino kratko: Jednom, kada samve radio u Petrogradu u prvom odeljenju, pozvao me je prijatelj i rekao da idemo u pozorite naArkadija Rajkina. On ima karte, bie devojke. Otili smo. Devojaka je stvarno bilo.

Sledeeg dana opet smo otili u pozorite. Samo, sada sam ja nabavio karte. I treeg dana isto. Sajednom od njih poeo sam da izlazim. Zavoleli smo se. Ljuda, moja budua ena, i ja. Ti susretitrajali su dugo verovatno tri godine. Ja sam imao ve 29 godina i navikao sam da sve planiram. Ai drugovi su poeli da mi govore: Sluaj, prekini, hajde vie, eni se. I ja sam razumeo da ako se neoenim jo za godinu-dve, neu se oeniti nikada. Mada, naravno, imao sam naviku da ivim ivotomneenje. Ljudmila je tu naviku iskorenila.

O tim susretima Ljudmila krebnjeva Putina pisala je i govorila malo detaljnije. U Lenjingradsmo doputovale drugarica i ja na tri dana. Ona je takoe stjuardesa iz iste posade.

Pozvala me je u pozorite Lensovjeta na koncert Arkadija Rajkina, gde je nju, opet, pozvao prijatelj.

Nije joj bilo prijatno da ide sama i pozvala je mene. Kada je taj njen prijatelj saznao da idem i ja,pozvao je Volou. Nas troje, moja drugarica, njen prijatelj i ja stigli smo do pozorine blagajne. Nastepenicama je stajao Voloa. Bio je veoma skromno odeven, rekla bih ak siromano. Sasvimneprimetan, takav da na ulici ne bih ni obratila panju... Posle koncerta dogovorili smo se da se opetnaemo i da idemo u pozorite. Mi smo doputovale samo na tri dana i naravno da nas je interesovaokulturni program. Shvatili smo da je Voloa ovek koji moe da nae karte za bilo koje pozorite.

Drugog dana bili smo u Lenjingradskom mjuzik-holu, a treeg opet u pozoritu Lensovjeta. Tri dana tri pozorita. Treeg dana ve je trebalo da se pozdravimo. Vladimir Putin rekao je Ljudmili daradi u miliciji i dao joj je svoj kuni telefon. Kada je ponovo dola u Lenjingrad sastala se saPutinom, a zatim je putovala u Lenjingrad specijalno zbog sastanaka. Prava ljubav nije dola odmah.Posle tri-etiri meseca govorila je Ljudmila ve sam odluila da je upravo on ovek kakav jemeni potreban. Oigledno je u Voloi bilo neto to me je privlailo. Moda je to njegova unutranjasnaga koja i danas privlai mnoge. Ali, tri i po godine sam mu se udvarala!.

Za te tri godine Ljudmila se ve preselila u Lenjingrad i upisala Filoloki fakultet Lenjingradskogdravnog univerziteta. Upisala je odsek panski jezik i knjievnost, ali uila je takoe i nemakijezik, i ivela je u studentskom domu u Mitnenskoj ulici. Osim panskog jezika Ljudmila je uila ifrancuski. Sa V. Putinom Ljudmila se sastajala skoro svake nedelje i sastajali su se, po pravilu, umetrou. Na te sastanke Vladimir Putin je obino kasnio, nekad jedan sat, nekad i vie. Od sastankado sastanka, iz dana u dan, sve se ponavljalo seala se Lj. Putina. Ali svaki put sam se nadalada e ovo kanjenje sigurno biti poslednje. Kada se Vladimir Vladimirovi najzad pojavljivao, nisamse prepirala sa njim. Za tih sat i vie, toliko sam brinula da ve nisam imala snage za izlive emocija.Tako da je Vladimir Vladimirovi mene iznurivao i tako me je dobijao, iznurivanjem. A kanjenja suuvek bila objanjavana poslom, na koji je Vladimir Vladimirovi uvek bio skoncentrisan. A u linomivotu se oputao. Pa gde bi inae? Upravo tada je konano doao i u meni se uvrstio oseaj njegovemuke i ljudske pouzdanosti.

Prema reima Ljudmile, inicijator svadbe bio je Vladimir Vladimirovi. Mislim da je on paljivoodmerio svoju odluku, pre nego to je meni to rekao tri meseca pre svadbe. Vladimir Vladimirovizaprosio me je po svim pravilima, klasino: izjavio mi je ljubav, i predloio da odredimo dansvadbe u julu.

Svadbena ceremonija poela je 28. jula 1983. godine u lenjingradskom Dvorcu za sklapanje brakovau ulici Petra Lavrova. Uvee, istog dana, u restoranu Poplavok okupili su se roditelji, roaci iprijatelji, njih dvadesetak. I sledeeg dana u restoranu hotela Moskva okupilo se dvadesetakgostiju, kako bi proslavili svadbu. Ali to su ve bile kolege Vladimira Putina. Posle toga VladimirPutin i Ljudmila Putina otili su na svadbeno putovanje automobilom u Ukrajinu i u Moldaviju.

Fakultet J. V. Andropov

Fakultet koji nosi ime J. V. Andropova, nosilac Ordena crvenog znamenja, koji je danas poznat kaoAkademija spoljne obavetajne slube, za Vladimira Putina kao obavetajca bio je verovatno glavnoiskuenje 80-tih godina. Ovde nisu samo uili ve su i prouavali sluaoce, koji su po pravilu imalivie od 30 godina. ak je i odabir polaznika bio veoma strog. Fakultet se nalazio u Moskvi, iVladimir Putin je doao bez Ljudmile koja je ostala da ivi kod njegovih roditelja u Lenjingradu.Trebalo je jo da zavri fakultet, i ve je ekala prvo dete. To je bila devojica, roena aprila 1985.godine, kojoj su dali ime Marija.

Na Fakultet J. V. Andropov V. Putin primljen je avgusta 1985. godine na studije koje traju jednugodinu. Priprema i rad bili su krajnje sloeni i intenzivni. Svi studenti bili su ve aktivni oficiriobavetajne slube, iveli su i uili u istoj zgradi, samo na razliitim spratovima. Pukovnik u penzijiMihail Frolov, neposredni naelnik V. Putina na fakultetu, kasnije se seao: Na fakultetu J. V.

Andropov radio sam 13 godina. Vladimir Putin upisan je kod mene iz Lenjingradske uprave KGB-asa inom majora. Odluio sam da vidim kakav e biti u ulozi stareine odeljenja. Tu su potrebne iorganizatorske sposobnosti i u odreenoj meri taktinost, snalaljivost. inilo mi se da Putin ima svete osobine. On je uio bez prekida, nije bilo nikakvih problema, nije bilo povoda da se posumnja unjegovo potenje i iskrenost.

Seam se da je dolazio kod mene na raport u odelu trojci, bez obzira to je napolju bilo 30stepeni, i to sam ja sedeo u koulji kratkih rukava. On je smatrao da je neophodno da se kodrukovodioca dolazi u radnoj odei, strogo. ak sam ga navodio drugima kao primer. Pogledajtedruga Platova. Tamo nismo govorili prava prezimena. Po pravilu, ostavljali smo prvo slovo pravogprezimena. Kada sam ja ovde uio, zvali su me Filimonov. Na fakultetu se nisu uila samo pravilaobavetajne i kontraobavetajne slube. Lavovski deo naeg posla sastojao se u prouavanjusluaoca, njegove profesionalne podobnosti, njegovih linih kvaliteta. Trebalo je, na kraju krajeva,da odredimo da li slualac odgovara radu u obavetajnoj slubi. To je bio svojevrsni ispitni poligon.

Eto, ja sam, na primer, predavao iskustvo obavetajne slube. ta to znai? To je umee da se stupi ukontakt sa ljudima, umee da se odaberu ljudi koji su nam potrebni, umee postavljanja pitanja, kojainteresuju nau zemlju i njeno rukovodstvo, umee, ako hoete, biti psiholog. Zato smo morali daprouimo sluaoce toliko, da bismo mogli da se za njih zauzmemo, kao za svoju desnu ruku. Na krajuobuke, za svakog polaznika pisali smo karakteristike koje su odreivale njihovu sudbinu. To je biopakleni rad. Razmatralo se sve: line karakteristike, profesionalne. Zatvarali smo se na nedelju dana,na dve, sedeli i pisali, pisali, pisali.... Na kraju karakteristike davali smo zakljuak o podobnosti ilinepodobnosti polaznika za rad u obavetajnoj slubi.

Zavrna karakteristika koju je sastavio M. Frolov o V. V. Putinu bila je na etiri kucane strane. To jebila u najveem stepenu pozitivna karakteristika, koja se i danas uva negde u tajnoj arhivi spoljneobavetajne slube. Od nedostataka V. Putina Platova, ovde su navedeni izvesna zatvorenost inekomunikativnost. Ali sam M. Frolov priznaje da taj kvalitet za obavetajca moe da se smatra ipozitivnim. Od samog poetka obuke bilo je jasno da se V. Putin priprema za rad u Nemakoj, samose nije znalo da li se radi o Saveznoj Republici Nemakoj ili Nemakoj Demokratskoj Republici. Prerada u SRN trebalo je jo raditi u Moskvi u centralnom aparatu od godinu i po do tri godine.Vladimir Putin odluio je da odabere Istonu Nemaku i da otputuje na novo radno mesto odmah.Kao rezultat toga, prekomandovan je u predstavnitvo KGB-a u Istonoj Nemakoj.

O radu u Nemakoj

Vladimir Putin poeo je da radi u Nemakoj 1985. godine, a prestao 1990. godine ve posle padaBerlinskog zida. Dobio je posao u nemakom gradu Drezdenu. Jedan od njegovih direktnihpretpostavljenih kasnije je govorio: U to vreme Nemaka Demokratska Republika bila je podeljenana 14 okruga. U svakom od njih radila je okruna uprava nemakog MGB i uz nju pripojenpredstavnik sovjetskog KGB. Svaki na predstavnik imao je malu grupu saradnika, koji su se baviliobavetajnim poslovima. Putin je radio u drezdenskoj grupi. Bio sam rukovodilac svih 14 grupa.

Zato znam ta govorim. Za 4 godine slube u Drezdenu Putin je napredovao za dva stepenika. Osimtoga, postao je lan partijskog komiteta, gde u principu obian pripadnik nije mogao da ue. Ali tadasmo svi bili iskreni komunisti. Tek danas se naa shvatanja nekako menjaju. Moda se to deava i kod

Putina. Mogu da kaem samo jedno: on nije bio licemerni komunista.

Kada je Vladimir Putin postao predsednik Ruske Federacije, u Nemakoj su uloeni ogromni naporida se razjasne detalji rada V. V. Putina na nemakoj teritoriji. Prouavali su se svi podaci, svitragovi. ta je radio? Gde je putovao? Sa kim se upoznavao? Koga je mogao da vrbuje?

Sa kojim pripadnicima tazija se nalazio u najbliem kontaktu? ak su organizovani i naunisimpozijumi na kojima je uestvovalo vie od stotinu osoba sa raznim referatima. Nema smislanavoditi sva ta istraivanja, iji je rezultat bila veoma oskudna informativna potvrda, ali takoe inekoliko runih i drskih falsifikata. U poslednjih sedam godina u Nemakoj su izdate tri knjige o V.Putinu, ali je samo jedna prevedena na ruski jezik i izdata u Moskvi. To je knjiga Aleksandra RaraVladimir Putin Nemac u Kremlju. Prvi put je izdata u Minhenu 2000. godine. Njen autor politikolog, Nemac ruskih korena, prilino se potrudio da podigne zavesu tajne ispred rada V.

Putina kao obavetajca na nemakom pravcu. Ali malo je uspeo u tom poslu, ograniivi se opisomskromnog stana porodice Putin na drugom spratu standardne montane zgrade broj 101 naRaderberttrase u Drezdenu. V. V. Putin je u slobodno vreme itao ilera i Getea u originalu, atakoe je bio i lan drezdenskog odeljenja Drutva ribara amatera. U omiljenoj pivnici sovjetskogobavetajca, gde je naruivao pivo i peene kobasice, sada je za znatieljne turiste opremljenPutinov ugao. Ruski Predsednik i danas je veoma popularan u Drezdenu. U jesen 2007. godine,kada se Putin nalazio u poseti Nemakoj, naao je nekoliko sati da ode u Drezden kao privatno lice.

Tamo se proetao svojim starim stazama, ak je uao i u pivnicu da bi se susreo sa obinim ljudima ida popije kriglu piva.

Sam Vladimir Putin na pitanje u emu je zaista bio njegov rad u nemakom Drezdenu, odgovorio jeprilino otvoreno i malo: To je bio obini obavetajni rad: vrbovanje izvora informacija, dobijanjeinformacija, njihova obrada i slanje u centar. Radilo se o informacijama o politikim partijama,tendencijama unutar tih partija, o liderima i sadanjim i moguim buduim, o imenovanju ljudi naodreena mesta u partiji i u dravnom aparatu. Bilo je vano znati ko, kako i ta radi, ta se radi uMIP-u zemlje koja nas interesuje, kako ona gradi svoju politiku u vezi sa raznim pitanjima u raznimzemljama sveta. Ili, kakva e biti pozicija naih partnera u pregovorima o razoruavanju, na primer.Naravno, da bi se dobile takve informacije, potrebni su izvori. Zato se paralelno radilo na vrbovanjuizvora i prikupljanju informacija, a takoe i na njihovoj obradi i analizi. Rutinski rad.

Ljudmila Putina je sa malom kerkom stigla u Drezden 1986. godine. Tu se rodila i njihova drugakerka Jekaterina. Briga o dve male devojice, uenje nemakog jezika i voenje jednostavnogdomainstva, bili su njeni glavni poslovi u Nemakoj. O poslovima moga mua kod kue nismopriali seala se kasnije Ljudmila. Mislim da je to bilo zbog vrste posla. U KGB-u je uvek biloodreeno da se enama ne pria. Kau da se dogaalo da je suvina otvorenost dovodila donegativnih posledica. Mnogo sam se druila sa Nemcima, a ako je neko poznanstvo bilo nepoeljno,Voloa mi je to govorio. Ujutro je vodio Mau u obdanite to je bilo odmah ispod prozora naegstana, a zatim Kau u jasle. Uvek je dolazio kui na ruak. Ponekad bi se kod nas uvee okupili, dolibi drugovi sa posla, dolazili su i Nemci. Druili smo se sa nekoliko porodica. Bilo je veselo razgovori uglavnom ni o emu, ale, vicevi. Voloa lepo pria viceve.

Vladimir Putin u Nemaku je doao kao starije ovlaeno lice. Posle jedne godine unapreen je upomonika naelnika odeljenja. Posle jo nekog vremena postao je stariji pomonik naelnikaodeljenja. Dalje nije imalo gde da se napreduje, pa su ga, u vidu unapreenja, uvrstili u partijskikomitet predstavnitva KGB. U dokumentima o unapreenju navedeno je jednostavno: za konkretnerezultate u radu. Obavetajna sluba Nemake Demokratske Republike smatrana jevisokoprofesionalnom. Obe slube radile su po celom svetu, i mnogo niti je iz Drezdena ilo ne samoka Saveznoj Republici Nemakoj, ve i u druge zapadne zemlje, i daleko po celom svetu.

Pukovnik Lazar Matvejev, koji je 19851989. godine bio naelnik grupe sovjetske obavetajneslube u Drezdenu, kasnije je govorio: Obavetajna sluba u Nemakoj Demokratskoj Republici bilaje jedna od najjaih specijalnih slubi na svetu. Ali, Nemci su radili sa svoje teritorije. A mi sanjihove, samo to smo koristili svoje mogunosti. Nemaku smo koristili kao osnovu, kao kanal.

Naa celokupna delatnost bila je usmerena ka zapadu. Radili smo sa onima koji su dolazili uNemaku i esto smo slali nae agente ne samo u kapitalistike, ve i u zemlje u razvoju. VladimirVladimirovi imao je svoje ljude u Evropi, i u drugim regionima sveta. Moram da kaem direktno, dasu Putinovi izlasci u niz zemalja bili veoma dobri, pre svega u drave jugoistone Azije. ini se gde je Nemaka, a gde Azija. Ali radilo se... I sve to zato to se stalno tragalo za ljudima, stalno su sestvarale potrebne veze. Ja sam pod svojom ingerencijom u Drezdenu imao osam oficira, a svaki odnjih imao je svoj deo posla: politika obavetajna sluba, kontraobavetajna sluba, nauno-tehnikaobavetajna sluba, informacije i analiza. Tako da su svi momci odlino znali za ta su odgovorni ita se od njih trai. Posebno nisam morao nikoga da teram.

List Izvestija je u jednoj od evropskih zemalja pronaao biveg obavetajca i Putinovog druga,koji je sa njim radio u Demokratskoj Republici Nemakoj u istoj grupi, ak su sedeli u istoj sobinekoliko godina. Za priu tog oveka, koji se uslovno zove Vladimir Artamonov, list je izdvojio dvastupca pod naslovom: Sa Putinom bih i konje krao i votku pio. Koja karakterna osobina iniPutina posebnim? On nesumnjivo ima dominantu osobinu, samo je nikada nije izdvajao. On jeveoma talentovani sportista. Ali apsolutno nikada nije pokazivao svoje fizike mogunosti, niti sehvalio.

Meu njegovim jednako dobro razvijenim kvalitetima dominantna je borba. U svakom smislu. Mislimda on ima i karakter borca, onaj pravi da se bori do pobede. On moe da radi dugo iskoncentrisano. Prilino je pribran tip. Sav njegov posao na onom sektoru u Drezdenu zahtevao jesistematski i istrajan rad. On je umeo to da radi kako bi malo ko umeo. Sluajte, pa ima li on barjednu negativnu osobinu? ta da vam kaem? Ja bih rekao da negativne osobine on jednostavnonema. Ali, to je moje miljenje. Odlino, hajde onda da popriamo o slabostima. Koja jePutinova slaba strana? Nema on slabe strane. Ja jo nisam sreo takvog oveka, tako harmoninoizgraenu linost. Evo, sami zakljuite: i sportista, i visoko obrazovani humanista, i sasvim uspeanobavetajac; i u kulturu se razume, i u komunikaciji je tako jednostavan da odmah privlai, ulivapoverenje. Kada se sretne sa njim, odmah ti bude jasno taj nee izneveriti. To je takav tip. Dapije ume, kako da ne, ali savreno sigurno zna granicu.

Odlino vozi automobil. Mogu da zamislim kako je pilotirao u lovcu. To mu je sigurno bio melem zaduu, jer on je po prirodi neobuzdan. Ali on nije neobuzdan preko mere; pored takvog kao to je on,moe da sedi i da se ne plai. Za njega je karakteristina i nekakva ironinost.

Pukovnik L. Matvejev lepo je govorio i o porodici Vladimira Putina. Treba rei da sam u vezi saporodicom Vladimira Vladimirovia ja bio miran. Njegova supruga, Ljudmila Aleksandrovna, nikadanije bila proraunata ena. Sam Vladimir Vladimirovi takoe je bio veoma skroman u svojimzahtevima. Odnosi izmeu njih bili su dobri i iveli su bez svaa. Tako da je tu bilo sve u redu. tada se krije, u Nemakoj je bilo mnogo iskuenja, ak i za oficire. Jer novac koji su oni dobijali zasvoj rad bio je praktino bez kontrole, predavan je samo na asnu re radnika.

Naravno da sam mogao da ih kontroliem. Ali tako neto nisam ni pomiljao kada se radilo oVladimiru Vladimiroviu. On je kristalno poten ovek. Verovatno e to danas zvuati smeno, ali usvojoj sutini, Putin uopte nije karijerista. Poznavao sam karijeriste koji su brzo napredovali uslubi uz pomo nekakvih, da kaem, zahvata. Ali poznavao sam i ljude koji nisu bili karijeristi, akoji su takoe brzo napredovali. Postoje ljudi koji se za sve izbore sopstvenim radom, kojijednostavno samo rade. Putin je radio. Putin je ovek koji voli da radi.

Pad Berlinskog zida i raspad Nemake Demokratske Republike Vladimir Putin odlino je znaostanje stvari u Nemakoj, pre svega u Istonoj Nemakoj, i tok dogaaja u toj zemlji izazivao jenjegovu zabrinutost. Na elu Nemake Demokratske Republike i partije nalazio se krajem 1980-tihgodina Erih Honeker. Drezdensku partijsku organizaciju vodio je Hans Modrov, koji je ve od kraja1988. godine na partijskim plenumima centralnog komiteta iznosio kritiku politike E. Honekera.Situacija u zemlji se pogoravala i unutranji pritisak u drutvu je rastao, ali spoljni posmatra to nebi mogao da primeti. Niko nije oekivao eksploziju i niko se za nju nije pripremao. Tokom 1989.godine u Istonoj Nemakoj tekle su pripreme za proslavu 40. godinjice te drave, koja je bilaproglaena 7. oktobra 1949. godine.

Sveana sednica povodom toga odrana je, kao i obino, 6. oktobra, i Erih Honeker proitao je velikireferat o uspesima Republike. Delegaciju je u ime SSSR-a vodio Mihail Gorbaov, koji je takoeodrao govor. Uvee, 7. oktobra, praznine manifestacije premestile su se na glavnu ulicu BerlinaUnter-der-linden, gde je trebalo da se odri tradicionalna povorka baklji. Mihail Gorbaov kasnije seseao: Pored tribina, na kojima se nalazilo rukovodstvo Nemake i strani gosti, prolazile su kolonepredstavnika svih okruga Republike. Prizor je bio impresivan. Sviraju orkestri, uju se doboi,svetlosti reflektora, sjaj baklji, i najvanije hiljade mladih ljudi. Uesnici povorke, kako su mirekli, unapred su odabrani. To su bili uglavnom aktivisti Saveza slobodne omladine Nemake, mladilanovi partije i drutvenih organizacija.

M. Gorbaov je iz Istone otiao u Zapadnu Nemaku na susret sa H. Kolom. Ali, posle dana odproslave 40 godina Istone Nemake u Berlinu, i po celoj teritoriji Republike, poeli su dogaajikoji su veoma brzo dobili stihijski i nekontrolisani karakter. Dana 17. oktobra u Berlinu je odranasednica politbiroa CK partije na kojoj je bilo odlueno da se Erih Honeker oslobodi svih dunosti upartiji i dravi. Njegov naslednik postao je Egon Krenc. To je stanovnitvo Republike prihvatilo kaoustupak narodu i slabljenje vlasti. Ve sledeeg dana u Nemakoj su poele masovne manifestacije,ali bez nereda i ak bez glasnih parola. Oko 75 hiljada ljudi u Lajpcigu podiglo je parolu Mi smonarod. Dana 27. oktobra 1989. godine Dravni Savet Nemake Demokratske Republike objavio jeamnestiju svih graana koji su ranije beali na zapad ili su osueni za pokuaj prelaska. Prekinuto jeemitovanje najodioznijih programa na televiziji. Tako je 4. novembra u Istonom Berlinu, nagrandioznoj opozicionoj manifestaciji, uestvovalo vie od 700 hiljada ljudi.

Nemaka se pokrenula i napetost je rasla. Vladimir Putin i njegove kolege pratili su sve dogaaje sanarastajuom zabrinutou.

Ujutro, 9. novembra 1989. godine, sekretar Centralnog komiteta partije Ginter abovski saoptio jena konferenciji za tampu da je rukovodstvo zemlje donelo odluku da pojednostavi nain izlaskagraana Istone Nemake u inostranstvo. Posle te izjave hiljade graana Republike uputile su se kagraninim prelazima du Berlinskog zida. Na jednom od prelaza komandir pograninih jedinica nijeizdrao psiholoki pritisak i bez nareenja odozgo naredio je da se podigne rampa.

Rulja se probijala ka ulicama Zapadnog Berlina. Po celom svetu slati su munjeviti telegrami:Hiljade Istonih Nemaca jure u Zapadni Berlin, Mase napadaju nove granine prelaze. Po zidunesmetano etaju momci i devojke, Vozovi sa ljudima koji ele da napuste Istonu Nemake kreuiz Praga i Varave. Hiljade dopisnika iz zapadnih zemalja uputili su se hitno u Berlin da snime iopiu ove dogaaje.

Ispred objektiva televizijskih kamera i bliceva grupe mladih Nemaca iz Istonog i Zapadnog Berlinaspojile su se u grupe, dobile razne alatke, uglavnom ekie i maljeve, i poele da lome deloveBerlinskog zida i itave betonske ploe.

U najviim strukturama vlasti Istone Nemake, i ne samo u njima, vladala je potpuna izgubljenost.Ni Mihail Gorbaov, niti njegovo okruenje, nisu znali ta da rade. Sovjetski lider imao je u planu zanovembar i decembar niz sastanaka i pregovora, ukljuujui i susret sa predsednikom SAD D.Buom starijim, na Malti. Ali o emu da se razgovara kada se iza lea, u centru Evrope rui saveznadrava, pa i itav sistem Varavskog pakta. Na teritoriji Istone Nemake nije se nalazilo samonekoliko jakih obavetajnih struktura, sa 5-6 hiljada radnika. Tu se nalazila i armijska grupacija od300 hiljada ljudi sa svim vrstama naoruanja, ukljuujui i atomsko.

Bez obzira na sve to, Mihail Gorbaov nije promenio raspored svojih putovanja i susreta. On jedozvolio sebi da provede dva dana u Kanadi, i u razgovorima sa premijerom B. Malrunijemizgovorio je veoma udnu reenicu: to se tie nemakog pitanja, to nije aktuelno pitanjedananjice. Danas realnost predstavljaju dve nemake drave, koje su lanice OUN i postojeihvojno-politikih struktura. Posle jo tri dana, kada se nalazio u Italiji, u razgovoru sa premijeromulijem Andreotijem, M. Gorbaov ponovo je izbegao da razmatra nemako pitanje: Rekao samdirektno: spajanje dve nemake drave nije aktuelno pitanje. Sovjetska vojska u Nemakoj dobila jenareenje da ostane u kasarnama i da se ne mea u dogaanja unutar Nemake. Organi spoljneobavetajne slube nisu imali jasne direktive. Dogaaji koji su se oko njih odvijali nisu bilipredvieni ni u kakvim instrukcijama.

Decembra 1989. godine demonstracije i neredi poeli su da se dogaaju i u Drezdenu. Bilo jeoigledno da je niz tih dogaaja dirigovan iz Zapadnog Berlina i iz Bona, ali mnogo raznih dogaajaodvijalo se stihijski. Evo kako je sam Vladimir Putin opisivao nastalu situaciju: Veeri kada suNemci sa negodovanjem prili naoj zgradi u Drezdenu odlino se seam. Bio je decembar 1989.godine. Bila je skoro no. Pre toga masa je provalila u okrunu upravu nemake obavetajne slube iodande uzela oruje, koje se nalo u rukama ko zna koga. Nita dobro nije bilo na pomolu.

U masi su mogli da budu provokatori ili pijani. Te noi sam bio odgovoran za na objekat, jer je

negde oko devet sati uvee naelnik otputovao iz grada i nismo mogli da ga pronaemo. U Drezdenuje bio tab sovjetskih tenkovskih jedinica. Telefonirali smo komandantu i ispriali smo ta se dogaaoko zgrade, a dodali smo i da e se, ako neto ne preduzmemo, dogoditi ono to se nee moipopraviti. Tada sam zamolio da nam poalju vojnike za obezbeenje, kako stvar ne bi prerasladirektni konflikt. Iznenada, dobio sam neoekivani odgovor: To ne moemo da uradimo jernemamo nareenje iz Moskve. Sad u ja sve da saznam, i zvau vas zavrio je komandant. Poslenekog vremena, nisam mogao da ekam njegov odgovor i pozvao sam ga jo jednom: I ta sedogaa?

Dobio sam odgovor koji me je oamutio: Moskvu sam pitao, ali Moskva uti. A ve pada no. I ta emo da radimo? pitam. Za sada nikako ne mogu da vam pomognem odgovarakomandant.

I tada sam potpuno jasno shvatio da smo mi odbaeni i da niko ne donosi odluke.

Objekat je obezbeivala mala grupa graniara koje sam podigao na uzbunu. Oni su, kao to i treba utakvim sluajevima, uzeli oruje, granate, municiju, otvorili prozore i na njih postavili cevi automata.Ja sam izaao do ograde da razgovaram sa masom. Iskreno govorei, to je za mene tog momenta bioveoma ozbiljan izbor. Sa jedne strane, mogli smo da se zabarikadiramo i da organizujemo krunuodbranu, da ne stupamo ni u kakve kontakte i dejstvujemo prema odgovarajuim instrukcijama. Da,rtava na strani napadaa bi sigurno bilo, ali formalno, po zakonu, mi smo apsolutno bili u pravu, jersmo dejstvovali strogo prema zvaninim pravilima koja su se predviala u sluaju napada na objekat.Stvar je u tome da pregovori sa agresivnom ruljom nisu bili propisani ni u jednoj od naihinstrukcija. I slina inicijativa, ako bi stvar krenula neeljenim tokom, bila bi surovo kanjena odstrane pretpostavljenih. Verovatno bi me izveli na sud, ali sigurno bi me izbacili iz slube,osramoenog i bez ikakve penzije. U principu sa mnom su mogli da se obraunaju kako god su hteli.Zato sam, dok sam izlazio napolje prema ljudima, odlino shvatao da ne rizikujem samo svojukarijeru, ve i budunost moje porodice. Ali, raunao sam da je skuplje od bilo kakve karijeresauvati ivote onih iji predmeti su mi se nalazili na stolu, i drugih, koji su se spremali da napadnuzgradu. Tog momenta vrsto sam reio da rtvujem karijeru.

Nikakva karijera nije vanija ak i od jednog ljudskog ivota.

Kolege su V. Putina nagovarale da ne izlazi do mase. Mogli su da ga ubiju ili da ga zarobe kao taoca.ta mi onda da radimo? Kako da te izvuemo iz rulje? Ali Putin je izaao, odluivi da razgovarasa ljudima i da ih gleda pravo u oi. Kada sam priao masi seao se V. Putin pitali su me kosam ja i kakva je to zgrada.

Sovjetski vojni objekat odgovorio sam.

Zato imate automobile sa nemakim tablicama?

Prema vaeem dogovoru.

A ko ste vi?

Prevodilac.

Prevodioci ne govore nemaki tako dobro. Jo jednom vam ponavljam da mi imamo meudravnisporazum i molim vas da se ponaate pristojno, da ne prelazite granice. Mi imamo odreena pravilaponaanja i jo jednom ponavljam tu nema nita zajedniko ni sa MGB, ni sa vojskom IstoneNemake. Ovo je sovjetski vojni objekat koji je eksteritorijalni.

A zatim sam se, zajedno sa naoruanim vojnikom, kome sam tiho naredio da demonstrativno otkoiautomat, okrenuo i polako krenuo u zgradu. Ali ljudi se nisu razilazili jo prilino dugo.

Meutim, pokuaj da se napadne zgrada takoe je prekinut. I to je u tom momentu bilo najvanije.

Malo kasnije, komandant tenkovske jedinice ipak je poslao dva vozila sa vojnicima koji su serasporedili po obimu zgrade. Masa je nestala. Sledeeg jutra V. Putin i njegovi potinjeni poeli suda unitavaju dokumenta koja su postojala u zgradi. Neto su ranije uspeli da poalju u Moskvu, alisva druga dokumenta trebalo je, prema instrukcijama, unititi. Sve smo unitili, govorio jekasnije V. Putin sve nae veze, kontakte, sve nae mree agenture. Lino sam spalio ogromnekoliine materijala. Toliko smo palili da je pukla pe. Palili smo i danju i nou. Ono najvrednijeodneto je u Moskvu. Ali to vie nije bilo od operativnog znaaja i interesa. Prekinuti su svi kontakti,rad sa izvorima informacija prekinut je zbog bezbednosti, materijali su uniteni ili su predati uarhivu. Amin!

Uskoro posle tih dogaaja Vladimir Putin se vratio u SSSR. To je bilo na samom kraju januara 1990.godine ili prvih dana februara. Ponudili su mu da radi u Moskvi ili u Lenjingradu po izboru. I V.V. Putin i njegova supruga odluili su da odu u Lenjingrad. Vladimir Putin nastavio je da bude aktivnipripadnik KGB-a, bez obzira na to to ni platu nije dobijao redovno.

VLADIMIR PUTIN I BORIS JELJCIN

Zategnuto nasleivanje prestola

U Rusiji su ve prvi meseci 2004. godine bili ispunjeni znaajnim dogaajima i promenama, i to nisuuvek bile promene nabolje. I situacija u zemlji, i raspored politikih snaga sutinski su se promenili,izmeu ostalog, i u vezi sa poveanjem broja teroristikih napada i pojaavanjem pritisaka na Rusiju.Novi politiki ciklus, koji e se zavriti tek 2008. godine, zasigurno e u veini sluajevapredstavljati nastavak politikog ciklusa od 1999. do 2003. godine. Ali, pojavili su se i novi veomavani faktori i okolnosti, koji zahtevaju procenu i analizu. Istoriari znaju da se mnogi vani politikidogaaji ne odvijaju na otvorenoj sceni, ve u sferama uticaja i vlasti o kojima moe da se govorisamo poto vreme proe, oslanjajui se pritom, ne samo na jasne injenice i adekvatna svedoanstvauesnika u dogaajima, ve i na pretpostavke.

Pojaavanje spoljnih pretnji i sve sloeniji meunarodni poloaj Rusije poklopili su se sa nizomvanih promena u poloaju samog V. V. Putina kao predsednika Ruske Federacije. Ne radi se samo otome da je on pobedio na drugim predsednikim izborima sa daleko boljim rezultatom nego na prvim.Osnovna izmena sastoji se, po mom ubeenju, u tome da se Vladimir Putin 2004. godine oslobodioonih politikih, moralnih, kadrovskih i drugih obaveza, koje je on bez sumnje imao 1999. godine

prema prvom predsedniku Rusije Borisu Jeljcinu, i koje V. Putin kao naslednik i kao oficir nijemogao da ne ispuni.

V. Putin nije doao na vlast posle revolucije, vojne zavere ili prevrata, niti posle otvorene idugotrajne politike borbe, kako se to deava prilikom pojave novih predsednika u SAD ili uFrancuskoj. Vladimir Putin je stupio na poprite javne politike tek poto ga je Boris Jeljcin postavioza novog predsednika ruske vlade i proglasio za svog naslednika na mestu predsednika drave. Jo uprolee 1999. godine, kada je V. Putin svojoj dunosti direktora FSB-a dodao i mesto sekretaraSaveta bezbednosti Ruske Federacije, malo ko je znao za ovog oveka i niko nije pokuavao daproceni njegov predsedniki rejting; najvee mogunosti u vezi sa tim imali su tada J. Primakov, J.Lukov i G. Zjuganov.

Vladimir Putin u to vreme nije bio javni politiar, nije ni pomiljao na mesto premijera, a jo manjena mesto predsednika drave. ak i da je tada imao ozbiljne politike ambicije, on nije imao nikakveanse da pobedi na izborima na nacionalnom nivou i trebalo je da pone od niih stepenika.Izabrati Putina postalo je mogue tek kada je B. Jeljcin, koji se naao u kritinoj situaciji, postavioupravo njega za efa drave, i dao mu posebna ovlaenja. Tek tada je Putin dobio mogunost da seizdvoji. Boris Jeljcin dao je takve mogunosti Borisu Nemcovu i Anatoliju ubajsu 1997. godine,Sergeju Kirijenku 1998. godine, Sergeju Stepainu 1999. godine. Ali ti politiari nisu ostvariliJeljcinove nade i dok su se nalazili na najviim dravnim dunostima, nisu poveali ve su izgubilinivo svoje popularnosti.

Suprotno tome, V. Putin ispunio je obaveze koje su mu date u najveoj moguoj meri, uspeno iefikasno, to ga je vrlo brzo uinilo najpopularnijim politiarem Rusije. Pritom je nastavio danastupa kao Jeljcinov favorit i nije ulazio u konflikte ni sa kim iz najblieg predsednikovogokruenja. U jesen 1998. godine Jevgenij Primakov takoe se izdvojio na mestu premijera i postaoveoma popularan. Njegov rad je bio veoma efikasan, ali on nije bio u dobrim odnosima safamilijom ili sa samim Jeljcinom. Odluno je odbio i Jeljcinov pokuaj da porazgovara sa njim omogunosti da u budunosti zauzme mesto predsednika. Ja za takav razgovor nisam spreman i neelim da ga vodim izjavio je Jevgenij Maksimovi.

Avgusta 1999. godine Vladimir Putin nije imao nita protiv predloga B. Jeljcina da on postane njegovnaslednik, ali ga nije ni naroito ozbiljno shvatio. Sledei izbori za predsednika Ruske Federacijetrebalo je da se odre tek juna 2000. godine. Pitanje prevremene predaje ovlaenja PredsednikaRusije i postavljanja V. Putina za vrioca dunosti predsednika postalo je predmet njihovogviesatnog razgovora 14. decembra 1999. godine. Kada je Putinova saglasnost uz veliki truddobijena, lideri su odredili uzajamne uslove i obaveze jedan prema drugome i prema onima koji suinili glavni deo Jeljcinovog okruenja, kao i sudbinu svih vodeih ljudi u ruskoj vlasti. To to jeBoris Jeljcin dobrovoljno predao nasledniku ne samo ogromna ovlaenja i skoro neobuhvatnu vlast,ve i ogromnu imovinu, a takoe i rukovodstva i osoblje svih osnovnih institucija u dravi, ne moese nazvati dogovorom. To je bio vaan dravni sporazum koji je zahtevao pregovore. Takav akt nijemogao da bude jednostavna improvizacija. Neki posmatrai jo su poetkom godine pisali i govorilida je rezultat pregovora izmeu B. Jeljcina i V. Putina mogao da postane pismeni dokument koga jepotpisao kako predsednik, koji se jo uvek nalazio na svojoj dunosti, tako i njegov naslednik, i kojije zatim predat na uvanje Patrijarhu Aleksiju II.

Smatram da je takva pretpostavka tana i ona se potvruje daljim ponaanjem i radnjama kakoJeljcina, tako i Putina. ak ni Mihail Gorbaov nije, krajem decembra 1991. godine, napustio svojudunost dok sa Jeljcinom nije sklopio slian sporazum, ije su raznolike take ova dva liderarazmatrala u Kremlju devet sati. Taj sporazum odobrili su efovi drava ZND u Alma-Ati.

Nesumnjiva je i znaajna uloga Patrijarha u sporazumu Jeljcina i Putina. Svi ljudi koji su bliskiJeljcinu priznavali su da je Aleksij II jedini ovek u zemlji pred ijim moralnim autoritetom je Jeljcinbio spreman da sagne glavu. Sa istim takvim potovanjem odnosio se prema Aleksiju II i VladimirPutin, koji, za razliku od prvog predsednika Rusije, jeste vernik.

Poznato je da je, posle predaje ovlaenja, Jeljcina blagoslovio Patrijarh Aleksij II. Kasnije, veposle inauguracije maja 2000. godine u Blagoveenskoj crkvi u Kremlju, Aleksij II blagoslovio jepredsednika Vladimira Putina.

U svojim memoarima Boris Jeljcin tvrdi da je odluke o svom dobrovoljnom i prevremenom odlasku io predaji ovlaenja Vladimiru Putinu doneo nezavisno i samostalno i da su ak njemu najblii ljudi ilanovi njegove