R C G MINISTARSTVO FINANSIJA - mf.gov.me · BILTEN Ministarstva finansija Crne Gore/oktobar-decembar 2006. SADRŽAJ 2 UVODNIK - Ministar finansija, dr Igor Lukšić BUDŽET REPUBLIKE

REPUBLIKA CRNA GORA

MINISTARSTVO FINANSIJA

BILTEN VIOKTOBAR - DECEMBAR 2006.

UPRAVE

PORESKA UPRAVA: www.poreskauprava.vlada.cg.yu

UPRAVA CARINA: www.gom.cg.yu/carine

UPRAVA ZA ANTIKORUPCIJSKU INICIJATIVU: www.antikorup.vlada.cg.yu

UPRAVA ZA SPREČAVANJE PRANJA NOVCA: www.gom.cg.yu/aspn

UPRAVA ZA NEKRETNINE: www.nekretnine.cg.yu

www.ministarstvo-finansija.vlada.cg.yu

BILTEN Ministarstva finansija Crne Gore/oktobar-decembar 2006.

SADRŽAJ

2

UVODNIK - Ministar finansija, dr Igor Lukšić

BUDŽET REPUBLIKE CRNE GORE ZA 2007. - Koordinator Odsjeka za politiku i procedure budžeta,Ivana Vuletić, - Koordinator Odsjeka za budžetske operacije, Slobodanka Popović

PLANIRANI PROJEKTI U KAPITALNOM BUDŽETU ZA 2007. - Kordinator Odsjeka za planiranje javnih investicija, Ljiljana Crnčević

EKONOMSKI I FISKALNI PROGRAM ZA CRNU GORU2006/2008 - Pomoćnik ministra za privredu, finansije, sistem igara nasreću i međunarodnu saradnju mr Milorad Katnić, - Viši savjetnik Bojana Bošković

INSTRUMENT ZA PREDPRISTUPNU POMOĆEVROPSKE UNIJE/IPA - Odsjek za međunarodnu saradnju I EU integracije, - Samostalni savjetnik Nataša Kovačević

ZIMSKA TURISTIČKA SEZONA 2006/07 - Koordinaciono tijelo za praćenje “Zimske turističkesezone”

SADRŽAJ

4-5

6-12

13-16

17

18-20

21-23


SADRŽAJ

3

29

26-28

24-25

30

31-34

35-37

38-40

41

42-48

IZMJENE I DOPUNE ZAKONA O POREZU NA DOHODAK FIZIČKIH LICA - Sektor za poreski i carinski sistem, samostalni savjetnikTatjana Bošković

SISTEM FINANSIRANJA LOKALNE SAMOUPRAVE - Pomoćnik ministra za poreski i carinski sistem, Koviljka Mihailović, - Samostalni savjetnik, Gordana Radović

PRODAJA AKCIJA U DRŽAVNOM VLASNIŠTVU NA TRŽIŠTU KAPITALA - Odsjek za međunarodnu saradnju I EU integracije,- Samostalni savjetnik, Dragan Darmanović

ZNAČAJ KONSTITUISANJA UDRUŽENJASIGURAVAČA OBAVEZNIH OSIGURANJA CRNE GORE - Koordinator Odsjeka za osiguranje, Milanka Obradović, - Viši savjetnik, Biljana Doderović

PROGRAM RADA MINISTARSTVA FINANSIJA ZA 2007. - PR služba

PREGLED AKTIVNOSTI MINISTRA FINANSIJA

PERIOD OKTOBAR – DECEMBAR 2006.

JAVNI DUG REPUBLIKE CRNE GORE – 31. DECEMBAR 2006. - Koordinator Odsjeka za upravljanje dugom, analizuzaduženosti, upravljanje gotovinom i odnose sa inostranstvom, Nemanja Pavličić

POTPISIVANJE SPORAZUMA O REPROGRAMU DUGA SA REPUBLIKOM ITALIJOM - Odsjek za upravljanje dugom, analizu zaduženosti, upravljanje gotovinom i odnose sa inostranstvom,Nemanja Pavličić

KONSOLIDOVANA JAVNA POTROŠNJA U CRNOJGORI U PERIODU JANUAR – DECEMBAR 2006. – Koordinator Odsjeka za makroekonomsku analizu i saradnjusa međunarodnim institucijama, dr Stanko Jeknić, - Samostalni savjetnik Radovan Živković, - Viši savjetnik, Vladislav Karadžić

BBiilltteenn MMiinniissttaarrssttvvaa ffiinnaannssiijjaa ookkttoobbaarr--ddeecceemmbbaarr 22000066.. ggooddiinnee

BBRROOJJ:: 66

IIZZLLAAZZII:: kkvvaarrttaallnnoo

IIZZDDAAVVAAČČ:: MMiinniissttaarrssttvvoo ffiinnaannssiijjaa CCrrnnee GGoorree

ZZAA IIZZDDAAVVAAČČAA:: ddrr IIggoorr LLuukkššiićć

UURREEDDNNIIKK:: AAnnaa MMiilljjaanniićć

AASSIISSTTEENNTT UURREEDDNNIIKKAA::BBiilljjaannaa BBaattaakkoovviićć

UURREEĐĐIIVVAAČČKKII OODDBBOORR:: ddrr IIggoorr LLuukkššiićć

KKoovviilljjkkaa MMiihhaaiilloovviićć

PPRREEVVOODDIILLAACC:: JJeelleennaa ČČaađđeennoovviićć

DDIIZZAAJJNN:: AAddiill TTuuzzoovviićć

KKOONNTTAAKKTT:: PPRR SSLLUUŽŽBBAA MMIINNIISSTTAARRSSTTVVAA

FFIINNAANNSSIIJJAATTEELL::

++338811 8811 222244 558811FFAAXX::

++338811 8811 222244 445500EE--MMAAIILL::

mmff@@mmnn..yyuuWWEEBB::

wwwwww..mmiinniissttaarrssttvvoo--ffiinnaannssiijjaa..vvllaaddaa..ccgg..yyuuAADDRREESSAA::

SSttaannkkaa DDrraaggoojjeevviiććaa bbrr 22,, PPooddggoorriiccaa

ŠŠTTAAMMPPAA:: GGrraaffoottiissaakk

TTIIRRAAŽŽ:: 440000

Republika Crna GoraMinistarstvo finansija


Uvodnik

4

Nova godina je uspješno započela.Učlanjenje Crne Gore u Međunarodnimonetarni fond i Svjetsku banku jepriznanje našoj državi. Tim činompostali smo članica globalnih finansij-skih organizacija što će se svakako po-zitivno odraziti na naš međunarodniimidž. Istovremeno preuzeli smo oba-vezu vođenja odgovorne, na dugi rokodržive ekonomske politike, koja svojiskaz ima prije svega u zdravim jav-nim finansijama. Nijedna država nijemogla ostvariti zapaženi ekonomskirazvoj, a da prethodno nije kao plat-formu koristila konsolidovane javnefinansije. Naravno, da bi stimulisali br-ži ekonomski razvoj biće potrebnonastaviti reforme u mnogim oblasti-ma. Tu se, prije svega ističu reforme uoblati radnog zakonodavstva koje ćebiti visoko na listi prioriteta rada Vla-de tokom 2007. godine. Istovremeno,od krucijalnog značaja je nastaviti

proces restrukturiranja privrede i nje-ne privatizacije. Kako su praktično ne-privatizovana ostala veoma značajnastrateška preduzeća, potrebno je brzoraditi na strategiji i dinamici njihoveprivatizacije. Mora se razumjeti da re-gionalno tržište sve više počinje dadominira i da će odlaganje nastavkaprivatizacije imati negativne efektepo konkurentnost naše ekonomije.Ekonomski razvoj Crne Gore, poseb-no u kontekstu ravnomjernog razvojasvih djelova moguć je samo valoriza-cijom svih resursa sa kojima raspola-žemo. To će svakako podrazumijevatiodgovarajuću odluku koja će značitidefinisanje ravnoteže između eko-nomskog rasta i obezbjeđivanja zdra-ve životne sredine. Prostorni plan kojibi trebalo ove godine donijeti je stogaod presudnog značaja.

Iz ugla budžetske, odnosno fiskal-

UVODNIKMMiinniissttaarr ffiinnaannssiijjaa CCrrnnee GGoorree ddrr IIGGOORR LLUUKKŠŠIIĆĆ

KONTAKT:

TTEELLEEFFOONN:: ++338811 8811 224422--883355FFAAXX:: ++338811 8811 222244 445500EE--MMAAIILL::mmff@@mmnn..yyuuWWEEBB::www.ministarstvo-finansija.vlada.cg.yu

Nakon ohrabrujuće 2006. godine, ekonomskom politikom predviđeno je odr-žavanje dinamične ekonomske aktivnosti u našoj državi i tokom 2007. Da bi to bi-lo moguće potrebno je nastaviti odgovarajuće aktivnosti usmjerene ka stvaranjuposlovnog okruženja, koje će biti stimulativno za domaće i inostrane investicije. Toznači realizaciju cilja ostvarivanja realnog ekonomskog rasta od 6,5%, privlačenjastranih investicija, daljeg smanjivanja nezaposljenosti na oko 12%, uz balansirankonsolidovani budžet.

POŠTOVANI ČITAOCI,


Uvodnik

5

ne politike tokom 2007. godine, cilj jeda se ostvari balansiran budžet koji ćebiti u blagom suficitu. Rezultati u ja-nuaru su više nego ohrabrujući. Na-kon vrlo uspješne 2006. godine, to-kom koje su javne finansije u potpu-nosti konsolidovane, u 2007. godinibudžetska politika treba da ide upravcu realizacije suštinskih ciljeva,kakvi su poboljšanje javnih usluga ijačanje administrativnih kapaciteta.Takođe, već treću godinu za redompočinjemo sa određenim poreskimolakšanjima. Sudeći po januarskomrezultatu trebalo bi očekivati uspješ-nu primjenu proporcionalne poreskestope na dohodak. Potrebno je nagla-siti i nedovoljno registrovanu činjeni-cu da je došlo do značajnog smanje-nja naknada za rad carinske službe uskladu sa propisima STO, čime će pre-ma okvirnoj procjeni privreda ušte-djeti oko 6 miliona eura ove godine.Narednih mjeseci očekuje nas i izradazakona o doprinosima za socijalnoosiguranje kojima bi trebalo stope do-prinosa u naredne tri godine dovestina nivo koji će ukupno poresko opte-rećenje plata svesti na 50 centi prema1 euru neto zarade. Ovi ambiciozniplanovi dovešće Crnu Goru na prvomjesto po konkurentnosti u regionu.

Veoma važno pitanje koje je u vr-

hu prioriteta ove godine je i sagleda-vanje dosadašnjeg toka procesa resti-tucije. Ne može se dovoljno naglasitivažnost ovog procesa, kojim se ne sa-mo ispravljaju istorijske nepravde, većvraća i vjera u neprikosnovenost pri-vatne svojine. Isto tako, suočeni smosa pogolemom fakturom kojapredstavlja javni dug kojim sadašnjiporeski obveznici, zapravo, držav-nom redistribucijom ispravljaju pro-šlost. O tome se mora voditi računa.Sadašnji i budući poreski obveznicine smiju biti ostavljeni bez manevar-skog prostora za dinamičan ekonom-ski rast zbog ogromnog javnog duga.Ispravljanje jedne nepravde ne trebada bude uvod u drugu kroz ograniče-nje slobode budućim generacijama.Zato je potrebno naći, po ugledu naostale zemlje koje su ovaj proces spro-vele, održivo rješenje koje će biti ufunkciji primarnog cilja ekonomskograzvoja.

Ministar finansija

DR IGOR LUKŠIĆ

Ministarstvo finansija Crne Gore


Budžet Republike Crne Gore

6

Skupština Republike Crne Gore,na sjednici održanoj 27.decem-bra 2006. godine, donijela je Za-

kon o budžetu Republike Crne Goreza 2007. godinu («Sl.list RCG», 81/06).Zakonom su utvrdjeni primici budže-ta Republike u iznosu od 616,86mil.eur koji se rasporedjuju na: Tekućibudžet u iznosu od 582,95 mil.eur iKapitalni budžet u iznosu od 33,91mil.eur.

U odnosu na predhodnu godinu,planirani budžet za 2007.godinu veći jeza 16,06%. Na ovo povećanje najviše jeuticala promjena državnog statusa Re-publike Crne Gore, odnosno preuzi-manje poslova i obaveza iz nadležnos-ti Državne zajednice. Pored toga, novipropisi kojima se regulišu zarade i os-tala primanja kako funkcionera i posla-nika, tako i državnih sužbenika i na-mještenika, doveli su do značajnijegpovećanja bruto zarada i ostalih prima-nja u 2007. godini. Uvodjenje kapital-nog budžeta doprinijelo je povećanjukapitalnih izdataka budžeta, najvišezbog uključivanja projektnih zajmovakoji se, do ove godine, nijesu prikaziva-li Zakonom o budžetu Republike CrneGore.

1. MAKROEKONOMSKI

OKVIR I JAVNA POTROŠNJA

Ekonomska politika Vlade Republi-ke Crne Gore, kao i ciljevi utvrdjeniAgendom ekonomskih reformi usmje-reni su na dalji rast bruto domaćegproizvoda, povećanje zaposlenosti urealnom sektoru i smanjivanje brojazaposlenih u javnom sektoru, pobolj-šanje platnog bilansa, stvaranje stabil-nog makroekonomskog okvira i uslo-va za inostrana ulaganja, smanjivanjeučešća javne potrošnje u bruto doma-ćem proizvodu, afirmaciju privatnogvlasništva i preduzetničke ekonomijeu realnom sektoru. Ekonomska politi-ka i ciljevi predvidjeni Agendom eko-nomskih reformi predstavljali su po-laznu osnovu za pripremu budžeta za2007.godinu i opredijelili su alokacijusredstava po sektorima javne po-trošnje. Osnovni parametri fiskalnepolitike uskladjeni su sa okvirima i cil-jevima dogovorenim sa MMF-om,Svjetskom bankom i harmonizovani susa direktivama Evropske Unije.

Procjena javne potrošnje u 2007.godini uradjena je na bazi planskih po-

dataka o kretanju BDP-a, kao i podaci-ma o kretanju javne potrošnje u perio-du od 2001. do 2006. godine. Politikajavne potrošnje u 2007. godini zasno-vana je na procjeni fiskalnog potenci-jala Crne Gore i makroekonomskihtrendova utvrdjenih Agendom eko-nomskih reformi za Crnu Goru..

Podaci o kretanju BDP-a preuzetisu iz analiza koje su pripremili MMF,EU i Ministarstvo finansija. Prema po-dacima, procijenjena veličina BDP iprosječne godišnje stope pokazuju sta-bilan trend ekonomskog rasta u perio-du od 2003.godine. Procjene pokazujuda će godišnja nominalna stopa rastaiznositi 8,22%. Za 2007. godinu projek-tovana je stopa rasta od 9,56 %, a visinaBDP-a 2.004,mil.eur.

Nivo javne potrošnje u najvećojmjeri opredijelio je procijenjeni BDPza 2006. godinu, kao i podaci o kreta-nju prihoda u predhodnom periodu sa

BUDžET REPUBLIKE

CRNE GORE ZA 2007. GODINU

KoordinatorOdsjeka za politiku i procedurebudžeta, Ivana Vuletić

KoordinatorOdsjeka za budžetskeoperacije,

SlobodankaPopović



7

mjesečnom dekompozicijom njihovogostvarenja po pojedinim godinama.

Planirana javna potrošnja u 2007.go-dini zasniva se na ciljevima ekonomskepolitike u 2007. godini kojima je pred-vidjeno povećanje zaposlenosti, pre-strukturiranje preduzeća i privatizacija,smanjenje siromaštva i realni porast ži-votnog standarda, dok su osnovni ciljevijavne potrošnje usmjereni na povećanjeprihoda Budžeta, racionalizacija po-trošnje Budžeta Vlade i Fonda zdravstva,kao i intenziviranje reformi u oblastisudstva, obrazovanja i državne uprave.

Poslije drugog nivoa konsolidacije,relativno učešće procijenjene javnepotrošnje u BDP-u u narednoj godiniiznosi 42,85 % BDP-a. Razlog poveća-nog učešća javne potrošnje je uvodje-nje kapitalnog budžeta i preuzimanjemedjunarodnih i ostalih obaveza sa ni-voa bivše Državne zajednice. U 2007.godini implementira se Kapitalni bud-žet RCG u iznosu od 33.91mil.eur kojije namijenjen za infrastrukturne pro-jekte i odvojeno je prikazan od teku-ćeg budžeta. Njegovim izuzimanjemjavna potrošnja smanjuje svoje učešćeBDP-a na 41,16%.

Konsolidovana potrošnja budžetaRepublike1 planirana je u iznosu od578,26 mil.eur, što čini 28,86 % procije-njenog BDPa. Potrošnja Fonda penzij-sko invalidskog osiguranja iznosi 200,71

mil.eur, od čega se 136,38mil eur odno-si na izvorne prihode Fonda PIO, dokse na transfere iz Budžeta Republike od-nosi 64,34 mil.eur. Potrošnja Fonda zazdravstveno osiguranje planirana je uiznosu od 115,92 mil.eur ili 5,78 % BDP-a, koja će se obezbijediti iz prihoda oddoprinosa za zdravstvenu zaštitu u iz-nosu od 80,59 mil.eur, transfera iz bud-žeta Republike u iznosu od 6,88 mil.euri transfera Fonda PIO u iznosu od27mil.eur. Potrošnja Fonda PIO planira-na je u iznosu od 19,21 mil.eur i obezbi-jediće se iz tekućih prihoda u iznosu od12, 64 mil eur i transfera iz Budžeta Re-publike u iznosu od 6,57 mil.eur. Na ni-vou lokalne samouprave procijenjenapotrošnja iznosi 93,7 mil.eur, od čegaće se iz Budžeta Republike obezbijedititransferi u iznosu od 1,98 mil.

Javni prihodi za 2007.godinu proci-jenjeni su u iznosu od 909,10 mil.eur iveći su u odnosu na procijenjene u2006.godini za 10,44%. Povećanje proci-jenjenih izvornih prihoda u 2007.godinirezultat je pozitivnih trendova u naplatiPDV-a, poreza na medjunarodnu trgovi-nu i transakcije, naknada, taksi i ostalihprihoda. Najveći dio prihoda obezbije-diće se od poreza u iznosu od 576,49mil.eur, doprinosa 222,89 mil.eur, taksi31,72 mil.eur, naknada 46,35 mil.eur i os-talih prihoda u iznosu od 29,96 mil.eur.Pri tome poreski prihodi pokazuju zna-čajno bržu dinamiku rasta od doprino-sa, taksi, naknada i ostalih prihoda.

Procijenjen je i suficit javne po-trošnje u 2007. godini u iznosu od12,07mil.eur, što čini 0.60% procijenje-nog BDP-a. U strukturi procijenjenogsuficita, suficit Budžeta Republike iz-nosi 10,73 mil.eur, dok suficit opštinaiznosi 1,34 mil eur, uz napomenu da uovu procjenu nije uključena eventual-na dodatna upotreba privatizacionihprihoda za ulaganja u infrastrukturu.

2. PRIMICI BUDžETA

REPUBLIKE ZA 2007.GODINU

Procjena prihoda budžeta Repu-

blike za 2007. godinu izvršena je naosnovu ostvarenih prihoda u prethod-nim godinama i u prvih devet mjeseci2006. godine, procijenjenog rastaBDP-a, rasta cijena na malo, kao i pro-cijenjenog fiskalnog uticaja novihpropisa koji će se primjenjivati u 2007.godini.

Na osnovu navedenih parametaratekući prihodi budžeta Republike (bezprihoda od privatizacije, donacija i po-zajmica i kredita) u 2007. godini plani-rani su u iznosu od 583,49 mil.eur, štočini povećanje od 19,55% u odnosu naplan u 2006. godini. Planirano poveća-nje tekućih prihoda budžeta zasnova-no je na pozitivnim trendovima napla-te kod PDV-a, poreza na medjunarod-nu trgovinu i transakcije, naknada i os-talih prihoda. Pri tome, neto negativanuticaj primjene proporcionalne stopeod 15% kod poreza na dohodak fizič-kih lica u 2007. godini iznosiće 3.8mil.eur. Ovako procijenjeni prihodibudžeta za 2007. godinu opredijeljujubudžetsku potrošnju koja će imati pozi-tivan uticaj na rast BDP-a, povećanje za-poslenosti u realnom sektoru i kojomće se uredno servisirati zakonske i ugo-vorene obaveze.

Tabela primitaka budžeta za nared-nu godinu:

1 Konsolidovanu potrošnju budžeta Republike čine ukupni izdaci umanjeni za izdatke po osnovu otplate dugova rezidentima, nerezidentima, neizmirenihobaveza iz predhodnih godina i stare devizne štednje.



8

Primici Budžeta Republike za2007.godinu planirani su u iznosu od616,86 eur i to: tekući prihodi u iznosuod 583,48 mil.eur, primici od prodajeimovine u iznosu od 11,39 mil.eur, pri-mici od otplate kredita u iznosu od5.07mil.eur, donacije u iznosu od0.60mil.eur i pozajmice i krediti u izno-su od 15,87 mil.eur.

Tekući prihodi obezbjedjuju se izporeza u nivou od 528.48mil.eur , taksi20.12 mil.eur, naknada 18,64 mil.eur,ostalih prihoda 16,02 mil.eur. Planiranisuficit iznosi 10,73 mil.eur i upotrijebi-će se za otplatu dugova i finansiranjekapitalnog budžeta.

22..11 PPoorreezzii

Planiranje poreza Budžeta Republi-ke za 2007godinu izvršeno je na osno-vu ostvarenih prihoda u prethodnimgodinama, procijenjenog nominalnograsta BDP-a od oko 9,5 %, rasta cijenana malo, kao i procijenjenog fiskalnoguticaja novih propisa koji će se primje-njivati u 2007. godini.

PPoorreezz nnaa ddoohhooddaakk ffiizziiččkkiihh lliiccaa pla-niran je u 2007. godini u iznosu od66,12 mil. eur, što je za 6,05 % manji iz-nos od plana za 2006. godinu.Planira-no smanjenje poreza na dohodak fizič-kih lica uslovljeno je predviđenom pri-mjenom proporcionalne stope porezau iznosu od 15%.

PPoorreezz nnaa ddoobbiitt pprraavvnniihh lliiccaa plani-ran je u iznosu od 15,03 mil. eur, i ma-nji je za 6,30 % u odnosu na plan za2006. godinu. Ovo planirano smanje-nje posljedica je nešto niže naplate u2006. godini, usled primjene stope od

9% i obračunatih pretplata poreskihobveznika.

PPoorreezz nnaa iimmoovviinnuu,, odnosno porezna promet nepokretnosti planiran je uiznosu od 5,93 mil. eur, što je za 2,41puta više od plana za 2006. godinu.Planirano povećanje zasnovano je napozitivnom trendu naplate poreza naimovinu tokom 2006. godine. Prihodod poreza na promet nepokretnosti je

prihod opšte namjene i dijeli se izme-đu budžeta Republike (50 %) i budže-ta opština ( 50 %) .

PPoorreezz nnaa ddooddaattuu vvrriijjeeddnnoosstt plani-ran je u iznosu od 297,14 mil. eur, što jeza 36,27 % veće od plana za 2006. godi-nu. Plan je zasnovan na pozitivnomtrendu naplate PDV-a od 2004. godi-ne.Tokom 2006. godine povecanje na-plate PDV najvećim dijelom rezultat je

povećanog uvoza roba.

AAkkcciizzee su planirane na nivou od79,35 mil.eur, što je neznatno više odplana za 2006. godinu, što je rezultat

smanjene naplate ovog poreza u 2006.godini.

PPoorreezz nnaa mmeeđđuunnaarrooddnnuu ttrrggoovviinnuu iittrraannssaakkcciijjee planiran je u iznosu od60,66 mil.eur., odnosno za 46,0%više uodnosu na plan za 2006. godinu. Ovopovećanje plana za 2007. godinu rezul-tat je znatno veće naplate carine u2006. godini kao posljedice značajnog

povećanja uvoza roba ( uvoz je za pr-vih 5 mjeseci 2006. godine u odnosuna isti proslogodišnji period povećanza 30%).Iz planiranih kretanja spoljno-trgovinskih tokova u 2007.godinu oče-kuje se stabilizacija uvoza i izvoza nadostignutnom nivou.

OOssttaallii rreeppuubblliiččkkii ppoorreezzii planirani suu iznosu od 4,48 mil.eur, što je za 34,13% više od plana za 2006. godinu, kao re-zultat pozitivnog trenda u naplati ovihprihoda u 2006. godini.

22..22 TTaakkssee

Planirane naplate prihoda po os-novu taksi u 2007. godini iznose 20,12



9

mil. eur, što je za 90,71% više od izno-sa planiranog u 2006. godini. Najvišinivo prihoda planiran je po osnovunaplate administrativnih taksi u iznosuod 14,25 mil.eur. Ovo povećanje planaprihoda posljedica je prije svega zna-

čajno veće naplate sudskih taksi u2006. godini u odnosu na plan. (za pr-vih 9 mjeseci naplata je iznosila 4,03mil. eur dok je plan za čitavu godinu iz-nosio 1,68 mil.eur) . Iznos od 5,51 mil.eur planiran je u 2007. godini po osno-vu zamjene ličnih karata, pasoša, sao-braćajnih dozvola i automobilskih ta-blica.

22..33 NNaakknnaaddeePlanirane naknade u 2007. godini

iznose 18,64 mil. eur. Najveći iznos pla-niran je kod naknada za puteve 5,85mil. eur, naknada za priređivanja igara

na sreću 4,02mil. eur, ekoloških nakna-da od 2,11 mil. eur, naknada za korišće-nje prirodnih dobara u iznosu od 3,23mil.eur i naknade za korišćenje dobaraod opšteg interesa 1,35mil.eur. Ovopovećanje plana posljedica je znatnoviše naplate naknada za puteve i nak-nada za priređivanje igara na sreću.

22..44 OOssttaallii pprriihhooddii

Planirani ostali prihodi u 2006. go-dini iznose 16,02 mil. eur. Najvećeućešće u planiranim ostalim prihodi-ma u 2007. godini imaju prihodi po os-novu naplate novčanih kazni i oduzeteimovinske koristi u iznosu od 8,03mil.eur ,ostali prihodi u iznosu od 4,31mil.eur i Prihodi koje organi ostvarujuvršenjem svoje djelatnosti u iznosu od3,68 mil.eur.

22..55 PPrriimmiiccii oodd pprrooddaajjee iimmoovviinnee

Primici od prodaje imovine planira-ni su u iznosu od 11,40 mil. eur i koristi-će se dijelom za finansiranje kapitalnogbudžeta.

22..66 DDoonnaacciijjee

Donacije su planirane u iznosu od0,6 mil. eur i odnose se na integralnoupravljanje eko sistemom Skadarskogjezera.

22..77 PPoozzaajjmmiiccee ii kkrreeddiittii

Primici po ovom osnovu planiranisu u iznosu od 4,87 mil.eur. Shodnopotpisanim ugovorima, sa Svjetskombankom, u narednoj godini očekujese priliv po osnovu odobrenih kredi-ta za reformu Fonda penzijskog i inva-lidskog osiguranja u iznosu od 1,5

mil. eur, reformu sistema zdravstva1,22 mil.eur, reformu sistema obrazo-vanja 0,67 mil eur i 1,48 mil.eur pozaj-mice za finansiranje Kapitalnog bud-žeta.

22..88 PPrroojjeekkttnnii zzaajjmmoovvii

Projektni zajmovi planirani su u iz-nosu od 11 mil.eur i odnose se na kre-dit Evropske investicione banke za re-konstrukciju Jadranske magistrale.

3. IZDACI BUDžETA

REPUBLIKE ZA

2007. GODINU

Izdaci iskazani Zakonom o budže-tu Republike Crne Gore za 2007. godi-nu planirani su u iznosu od616.860.519,15 eur. Izdaci su planiraniu skladu sa Ekonomskom politikomza 2007. godinu, procijenjenim ras-tom bruto domaćeg proizvoda, kao iciljevima koji su predvidjeni Agen-dom ekonomskih reformi za CrnuGoru.

U 2007. godini planiran je rast uče-šća budžetskih izdataka u bruto do-maćem proizvodu. U odnosu na 2006.godinu, ukupno planirani budžetskiizdaci veći su za 16.06%. Kao što je na-prijed rečeno, na ovo povećanje najvi-še je uticala promjena državnog statu-sa Republike Crne Gore, odnosno pre-uzimanje poslova i obaveza iz nadlež-nosti Državne zajednice. Pored toga,novi propisi kojima se regulišu zaradei ostala primanja kako funkcionera iposlanika, tako i državnih službenika inamještenika, doveli su do značajijegpovećanja bruto zarada i ostalih pri-manja u 2007. godini. Uvodjenje kapi-talnog budžeta doprinijelo je poveća-nju kapitalnih izdata budžeta, najvišezbog uključivanja projektnih zajmovakoji se, do ove godine, nijesu prikazi-



10

vali Zakonom o budžetu Republike Cr-ne Gore.

33..11 IIzzddaaccii tteekkuuććeegg bbuuddžŽeettaa

Izdaci tekućeg budžeta RepublikeCrne Gore za 2007. godinu planirani su uiznosu od 582.95 mil.eur. U strukturiovih izdataka, tekući izdaci učestvuju sa56.73%, transferi za socijalnu zaštitu uče-stvuju sa 7.45%, transferi inistitucijama,pojedincima i nevladininom sektoru sa20.57%, kapitalni izdaci sa 6.30%, otplatadugova sa 6.98% i rezerve sa 1.02%.

U tteekkuuććiimm iizzddaacciimmaa najveće jeučešće sredstva za bruto zarade i do-prinose na teret poslodavaca (54,36%)i rashoda za materijal i usluge koji sa21.68% učestvuju u ukupnim tekućimizdacima. SSrreeddssttvvaa zzaa bbrruuttoo zzaarraaddee iiddoopprriinnoossee nnaa tteerreett ppoossllooddaavvccaa planira-na su u iznosu od 179.79 mil.eur, što či-ni 29.14% ukupno planiranih izdatakaza 2007. godinu, odnosno 30.84%ukupno planiranih izdataka tekućegbudžeta Republike za 2007. godinu.Sredstva za bruto zarade i doprinosena teret poslodavca planirana su za fi-nansiranje zarada 29.510 zaposlenih,od čega je najveći dio namijenjen fi-nansiranju zarada zaposlenih u institu-cijama osnovnog i srednjeg obrazova-nja (11.402). U bruto domaćem proiz-vodu, sredstva planirana za bruto zara-de i doprinose na teret poslodavca,učestvuju sa 8.97%.

RRaasshhooddii zzaa mmaatteerriijjaall ii uusslluuggee plani-rani su u iznosu od 71.72 mil.eur i sa11.63% učestvuju u ukupno planira-nim izdacima za 2007. godinu. Najvećidio sredstava opredijeljen je za finansi-ranje ugovorenih usluga 46.40%, ras-

hoda energije 22.89 % i rashoda za ma-terijal 15.49%.

Sredstva planirana za tteekkuuććee ooddrržŽaa--vvaannjjee iznose od 20.17 mil.eur i sa 3.27%učestvuju u ukupno planiranim izdaci-

ma za 2007.godinu. Najveći diosredstava namijenjen je održavanjujavne infrastrukture u iznosu od 15.47mil.eur i to: 9.00 mil.eur za redovnoodržavanje putne infrastrukture i6.45mil.eur za tekuće održavanje že-ljezničke infrastrukture.

Sredstva za kkaammaattee planirana su uiznosu od 19.68 mil.eur i sa 3.19% uče-stvuju u ukupno planiranim izdacimabudžeta za 2007. godinu. Sredstva su,najvećim dijelom, namijenjena izmire-nju dospjelih obaveza po inokreditimau iznosu od 18.00 eur i to:

• Svjetskoj banci, u iznosu od 12,13mil.eur;

• Pariskom klubu povjerilaca, u iz-nosu od 4,00 mil.eur

• Evropskoj investiciona banka, uiznosu od 1,74 mil.eur;

• Razvojnoj banci Savjeta Evrope,u iznosu od 0.10 mil.eur;

• IDA / Medjunarodna razvojnaagencija, u iznosu od 0.13 mil.eur

SSuubbvveenncciijjee su planirane u iznosuod 8.26 mil.eur, a odnose se na subven-cije za proizvodnju i pružanje uslugapoljoprivredi, šumarstvu i vodoprivre-di, subvencije u veterini za preventiv-ne veterinarske mjere, subvencije u tu-rizmu i subvencije za podsticanje pro-izvodnje.

PPrraavvaa iizz oobbllaassttii ssoocciijjaallnnee zzaaššttiittee pla-nirana su u iznosu od 35.37 mil.eur i sa5.73% učestvuju u ukupno planiranimizdacima za 2007. godinu. Predviđena

sredstva namijenjena su za:

• Realizaciju programa dječijih do-dataka u iznosu od 3.83 mil.eur. Pro-gram obuhvata socijalnu zaštitu 18.189korisnika;

• Boračko-invalidsku zaštitu, u izno-su od 7.50 mil.eur za 6930 korisnika pra-va

• Materijalno obezbjedjenje, u iz-nosu od 11.32 mil. eur, za 12.521 poro-dice sa 38.304 članova.

• Porodiljska odsustva u iznosu od6.13 mil. eur za oko 5.700 korisnika pra-va;

• Tudju njegu i pomoć u iznosu3.45 mil.eur za oko 6.600 korisnika;

• Ishranu djece u predškolskim us-tanovama u iznosu od 0.32 mil.eur;

• Izdržavanje štićenika u domovinau iznosu od 2.50 mil.eur (1400 štićeni-ka).

• Ostala prava iz oblasti socijalnezaštite, u iznosu od 0.32 mil.eur, kojaobuhvataju osiguranje svještenika u iz-nosu od 0.16mil. eur i osiguranje sa-mostalnih umjetnika u iznosu od0.16mil.eur.

SSrreeddssttvvaa zzaa tteehhnnoolloošškkee vviišškkoovvee pla-nirana su u iznosu od 8.06 mil.eur i sa18.55% učestvuju u ukupno planira-nim transferima za socijalnu zaštitu.Ova sredstva namijenjena su za: izvrša-vanje obaveza po Programu prestruk-turiranja preduzeća I preduzeća kojasu u postupku privatizacije(1.50mil.eur), potrebe racionalizacijeradnih mjesta Uprave policije (3.46mil.eur), potrebe Ministartsva odbra-ne Crne Gore (3.00mil.eur) I Ministar-stva prosvjete I nauke (0.10 mil.eur).

TTrraannssffeerrii iinnssttiittuucciijjaammaa,, ppoojjeeddiinnccii--mmaa,, nneevvllaaddiinnoomm ii jjaavvnnoomm sseekkttoorruu pla-nirani su u iznosu od 119.90 mil eur.Transferi za ove namjene sa 19.43%učestvuju u ukupno planiranim izdaci-ma za 2007. godinu.

U okviru ovih izdataka, ttrraannssffeerriijjaavvnniimm iinnssttiittuucciijjaammaa planirani su u iz-nosu od 25.16 mil.eur i sa 4.08% uče-stvuju u ukupno planiranoj potrošnjibudžeta za 2007. godinu. Sredstva zatransfere nevladinim organizacijama,političkim partijama, strankama i udru-



11

ženjima planirana su u iznosu od 6.06mil.eur i sa 0.98% učestvuju u ukupnoplaniranim izdacima za 2007.godinu.Od ovih sredstava za finansiranje poli-tičkih stranaka, shodno Zakonu o fi-nansiranju političkih partija («Sl.listRCG», br.33/05, 47/06) namijenjeno je2.35 mil Za finansiranje planova i pro-grama organizacija koje se bave socijal-nom zaštitom, humanitarnom djelat-nošću, problemima i zadovoljavanjempotreba lica s invaliditetima, razvojemsporta, vaninstitucionalnim obrazova-njem i vaspitanjem djece i omladine,kao I borbom protiv droga I drugihoblika zavisnosti, planiraju se sredstvau iznosu od 2.40 mil, a shodno Zakonuo igrama na sreću (“Sl.list RCG” 52/04).

TTrraannssffeerrii ppoojjeeddiinncciimmaa planirani suu iznosu od 7.68 mil.eur i sa 1.24% uukupno planiranim izdacima za 2007godinu. Namijenjena su za stipendije ipovlastice najboljim učenicima i stu-dentima, naknade za odštetu od ele-mentarnih nepogoda, naknade licimaneosnovano lišenim slobode, za jed-nokratne pomoći porodicama i licimakoja su u stanju socijalne potrebe, po-vlastice invalidnim licima u saobraćaju,rekreaciju djece iz najsiromašnijih po-rodica i ostalo.

TTrraannssffeerrii FFoonndduu ppeennzziijjsskkoo iinnvvaalliidd--sskkoogg oossiigguurraannjjaa planirani su u iznosuod 64.34 mil.eur i sa 10.43% učestvujuu ukupno planiranim sredstvima za2007 godinu. Sredstva namjenjenaFondu penzijskog i invalidskog osigu-ranja planirana su za finansiranje pen-zija izuzetih republičkim propisima,penzija ostvarenih u skladu sa zako-nom o državnoj upravi, penzija pri-padnika MUP-a i ZIKS-a, kao i za pok-riće deficita Fonda PIO. TTrraannssffeerrii FFoonn--

dduu zzddrraavvssttvvaa planirani su u iznosu od6.88mil.eur i namijenjena su finansira-nje zdravstvene zaštite nezaposlenih li-ca (3.87 mil.eur), zdravstvenoj zaštitiraseljenih i izbjeglih lica (2.00 mil.eur)i finansiranju kapitalnih izdataka(1.01mil.eur).

TTrraannssffeerrii ZZaavvoodduu zzaa zzaappooššlljjaavvaannjjee,,u iznosu od 6.57 mil.eur planirani su zafinansiranje zarada i ostalih ličnih pri-manja pripravnika i naknada nezapos-lenim licima.

TTrraannssffeerrii ooppššttiinnaammaa planirani su uiznosu od 1.98 mil.eur, a namijenjeni suza naknade štete od elementarnih nepo-goda (0.30mil.eur), poslove inspekcijskekontrole iz oblasti gradjevinarstva (0.07mil.eur) i uslovne dotacije (1.6mil.eur).

TTrraannssffeerrii jjaavvnniimm pprreedduuzzeeććiimmaa,, u iz-nosu od 1,24 mil.eur, planirani su za po-trebe Željeznice Crne Gore (1.00mil.eur)I za naknada štete javnim preduzećimaod elementarnih nepogoda (0.24mil.eur)

SSrreeddssttvvaa zzaa kkaappiittaallnnee iizzddaattkkee teku-ćeg budžeta planirana su u iznosu od36.72 mil.eur i u ukupno planiranimsredstvima za narednu godnu učestvu-ju sa 5.95%. O okviru kapitalnih izdata-ka tekućeg budžeta dati su manji pro-

jekti koji ne ispunjavaju kriterijume ka-pitalnog budžeta.

Izdaci za infrastrukturu opšteg zna-čaja planirani su u iznosu od 1,29mil.eur i sa 3,51% učestvuju u kapital-nim izdacima. Sredstva za lokalnu in-frastrukturu planirana su u iznosu od7.02 mil.eur. Najveći dio ovih sredstava,u iznosu od 5.12 mil.eur koristiće se zarekonstrukciju ulica u Cetinju, Berana-ma, Ulcinju, Danilovgradu, Nikšiću,Kolašinu, Mojkovcu, Pljevljima, Bije-lom Polju i Plavu. Izdaci za gradjevin-ske objekte planirani su u iznosu od5.71 mil.eur, dok su izdaci za nabavkuopreme planirani u iznosu od8.51mil.eur. Izdaci za investiciono odr-žavanje planirani su u iznosu od 13.71mil.eur, a najvećim dijelom odnose sena: investiciono održavanje puteva uiznosu od 2.00 mil.eur, rekonstruciju imodernizaciju regionalne i magistral-ne putne mreže u iznosu od 1.20mil.eur, investiciono održavanje željez-nice u iznosu od 1.75 mil.eur, investi-ciono održavanje administrativnih

zgrada u vlasništvu Republike u iznosuod 1.00 mil.eur, za rekonstrukciju siste-ma grijanja u školama (2.30mil.eur), re-konstrukciju centara Ministarstva unu-trašnjih poslova (2.20mil.eur).

PPoozzaajjmmiiccee ii kkrreeddiittii planirani su u iz-nosu od 5.50 mil.eur i sa 0.89% učestvu-ju u ukupno planiranoj potrošnji za na-rednu godinu. Pozajmice i krediti nefi-nansijskim institucijama planirani su uiznosu od 2.00 mil.eur, mil.eur, kreditiza mala i srednja preduzeća u iznosuod 2.00 mil.eur, dok su studentski kre-diti planirani u iznosu od 1.50eur.

SSrreeddssttvvaa zzaa oottppllaattuu dduuggaa planiranasu u iznosu od 23.18 mil.eur, a namije-njena su za otplatu kredita i hartija od



12

vrijednosti rezidentima u iznosu od8.00 mil.eur i otplatu kredita i hartijaod vrijednosti nerezidentima u iznosuod 15.17 mil.eur. Struktura obaveza jesljedeća:

•Svjetska banka 9.10 mil.eur• Pariski klub povjerilaca 1.55

mil.eur• EIB /Evropska investiciona ban-

ka/ 1.23 mil.eur• Razvojna banka Savjeta Evrope

0.55 mil.eur• IFC 0.59 mil.eur• Anglo Yugoslav banka 0.40

mil.eurU ovim izdacima sadržane su oba-

veze po osnovu kreditnih aranžmanaza objekte iz programa javnih radova uiznosu od 6,09 mil.eur, kao i otplataduga Sekretarijata za razvoj po osnovuUgovora o strateškom partnerstvu Vla-de RCG i Microsoft Corporation (0.88mil.eur) i Ugovora o realizaciji projek-ta “Centralni registar stanovništva”(1.12mil.eur), otplata duga Ministartsvaprosvjete i nauke koji se odnosi na kre-dit za nabavku kompjuterske opremeza potrebe osnovnog I srednjeg obra-zovanja (0.98mil.eur), otplata duga zakupovinu I adaptaciju poslovne zgra-de Agencije za nacionalnu bezbjed-nost (0.45 mil.eur), poslovne zgradeDirekcije za nekretnine (0.24 mil.eur).

SSrreeddssttvvaa zzaa oottppllaattuu ggaarraanncciijjaa plani-rana su u iznosu od 2,11 mil.eur, od če-ga je 1.00mil.eur planirano za otplatudatih garancija u zemlji i 1.11 mil.eur zaotplatu garancija u inostranstvu.

SSrreeddssttvvaa zzaa oottppllaattuu oobbaavveezzaa iizzpprreeddhhooddnniihh ggooddiinnaa planirana su u iz-nosu od 15.42 mil.eur i odnose se na is-platu stare devizne štednje i isplate poosnovu izvršnih sudskih rješenja čiji jeosnov utuženja nastao prije tekuće fis-kalne godine.

Sredstva rezervi planirana su u iz-nosu od 5.97mil.eur i čine 0.96% ukup-no planiranih izdataka. SSrreeddssttvvaa tteekkuu--ććee bbuuddžŽeettsskkee rreezzeerrvvee planirana su u iz-nosu od 4.97 mil.eur, a sredstva stalnereserve u iznosu od 1.00mil.eur. Ovasredstva će se, shodno Zakonu o bud-žetu, koristiti za hitne i nepredvidjeneizdatke koji nastaju tokom godine.

33..22 IIzzddaaccii kkaappiittaallnnoogg bbuuddžŽeettaa

Izdaci kapitalnog budžeta planira-ni su u iznosu od 33,91 mil.eur, što čini1.69 % BDP-a za narednu godinu. Uokviru ovih sredstava planirani su ka-pitalni projekti koji će se realizovatikroz dvije institucije – Direkciju za sao-braćaj i Direkciju javnih radova, a shod-no usvojenom centralizovanom mode-lu implementacije kapitalnog budžeti-ranja.

Izvori finansiranja kapitalnog bud-žeta u 2007. godini su: opšti prihodibudžeta Republike u iznosu od 22.21mil.eur, namjenski prihodi po osnovuekoloških naknada u iznosu od 0.70mil.eur i kredit Evropske investicionebanke (EIB) u iznosu od 11,00mil.eur.

TTeekkuuććii iizzddaaccii kapitalnog budžetaplanirani su u iznosu od 1,38 mil eur, ili4.08% kapitalnog budžeta za 2007. go-dinu. Ova sredstva rasporedjuju se narashode za materijal i usluge u iznosuod 0.76 mil.eur i komunalne naknadeu iznosu od 0.61 mil.eur.

KKaappiittaallnnii iizzddaaccii planirani su u izno-su od 32,53 mil.eur i sa 95,9% učestvu-ju u kapitalnom budžetu Republike zanarednu godinu. Najveći dio sredstava,u iznosu od 18,00 mil eur planiran je zaiinnffrraassttrruukkttuurruu ooppššeegg zznnaaččaajjaa i to za: iz-gradnju magistralnog puta Risan –Grahovo – Žabljak u iznosu od 7,00 mileur, izgradnju III trake na dionici putaKufin u iznosu od 3,00 mil eur, rekon-strukciju tunela «Vrmac» na regional-

nom putu R-22, dionica Kotor – Rada-novići u iznosu od 2,00 mil eur, sanaci-ju tunela, mostova, klizišta, kosina i zi-dova na magistralnim i regionalnimputevima u iznosu od 2,00mil eur i in-vesticiono presvlačenje asfalta magis-tralnih i regionalnih puteva u iznosuod 4,00 mil eur. Najveći dio ovihsredstava obezbijediće se iz kredita Ev-ropske investicione banke. IIzzddaaccii zzaaggrraaddjjeevviinnsskkee oobbjjeekkttee planirani su u iz-nosu od 13.81 mil.eur, a predvidjeni suza: izgradnju Nove zgrade Vlade u iz-nosu od 2,00 mil eur, završetak Domakulture – Andrijevica u iznosu od 0,82mil eur, izgradnju JU OŠ « M. Ivanović»Biševo –Rožaje u iznosu od 0,29 mileur, završetak objekta Rektorata – Pod-gorica u iznosu od 0,95 mil eur, završe-tak izgradnje Centar za kriminalističkavještačenja i obuku - Forenzičke labo-ratorije u Danilovgradu u iznosu od1,31mil eur, Završetak rekonstrukcije idogradnja Instituta za javno zdravlje uiznosu od 1,14 mil eur , projekat «Cen-tri za transfuziju» u iznosu od 0,45 mileur, Zgrada državnih agencija u iznosuod 1,83 mil eur, Upravna zgrada Cari-narnice Kotor u iznosu od 0,22 mil eur,Zatvor za maloljetnike, Zatvor za žene iPrihvatni centar za strance u iznosu od0,48 mil eur, Odjeljenje za izvršenjekazni zatvora do 6 mjeseci i kazne zat-vora izrečene u prekršajnom postup-ku u iznosu od 0,48 mil eur i Dom zastare Bijelo – Polje u iznosu od 0,29 mileur. IIzzddaaccii zzaa uurreeđđeennjjee zzeemmlljjiiššttaa plani-rani su u iznosu od 0,06 mil.eur, a od-nose se na uređenje zemljišta nakonzavršetka izgradnje Doma kulture uAndrijevici, dok su iizzddaaccii zzaa oopprreemmuuplanirani su u iznosu od 0,67 mil.eur, aodnose se na opremanje i adaptacijuMuzičkog centra i opremanje iznosuod 0,50 mil eur i nabavku opreme zaCarinarnicu – Kotor u iznosu od 0,10mil eur.

Sektor za budžetKoordinator Odsjeka za politiku i

procedure budžeta, IVANA VULETIĆ

Koordinator Odsjeka za budžetske operacije,

SLOBODANKA POPOVIĆ


Planirani kapitalni projekti

13

Predlogom Zakona o budžetuRepublike Crne Gore za 2007.godinu, u skladu sa Smjernica-

ma za izradu kapitalnog budžeta, Eko-nomskom politikom za 2007.godinu iciljevima koji su predviđeni Agendomekonomskih reformi za Crnu Goru,zakapitalni budžet za 2007.godinu plani-rani su kapitalni projekti u ukupnomiznosu od 33.911.032,10 eur.

Vlada Republike Crne Gore usvoji-la je model implementacije kapital-nog budžeta kroz Centralizovani sis-tem, koji podrazumijeva pripremu irealizaciju kapitalnih projekata krozdvije institucije, i to: Direkciju javnihradova i Direkciju za saobraćaj

Preko Direkcije javnih radova rea-lizovaće se, u ukupnom iznosu od15.911.032,10 eur, sljedeći kapitalniprojekti:

-- NNoovvaa zzggrraaddaa VVllaaddee RReeppuubblliikkee CCrr--nnee GGoorree u iznosu od 2.221.420,00 eur.

Realizacijom ovog projekta dobijase novi objekat površine 4.450m2 zasmještaj Predsjednika, Podpresjedni-ka, Ministra bez potfelja, Generalnogsekretarijata Vlade, Biro za odnose sajavnošću sa pratećim administrativ-nim i tehničkim prostorijama.

Izgradnjom podzemne garaže ka-paciteta 80 parking mjesta, riješit ćese problem parkiranja za korisnikeobjekta Predsjedništva, Skupštine iVlade RCG.Prema tome ovim projek-tom postiže se prostorno objedinjava-nje republičkih institucija: Presjed-ništva, Skupštine i Vlade RCG i trajnorješavanje pitanja smještaja Vlade.

-- DDoomm kkuullttuurree –– AAnnddrriijjeevviiccaa u iz-

nosu od 965.260,00 eur.Radovi na izgradnji Doma kulture

u Andrijevici započeli su 1996.godineizgradnjom temeljne konstrukcije. Ra-dovi na objektu su prekinuti 1997.go-dine i od tada do danas se nijesu izvo-dili. Izgradnjom ovog objekta dobitće se novi objekat površine 1.300 m2koji će u svom sadržaju osim višenam-jenske dvorane kapaciteta 280 sje-dećih mjesta imati biblioteku, čitaoni-cu, klubmladih, izložbeni prostor,prostor za info centar i ostale neop-hodne tehničke i prateće prostorije.

-- OOssnnoovvnnaa šškkoollaa «« MMiilluunn IIvvaannoovviićć ««BBiiššeevvoo -- RRoožŽaajjee u iznosu od298.379,60 eur.

Postojeća škola je ruinirana i ufunkciji je od 1954. godine. Planiranaje izgradnja nove škole jer se kon-stantno povećava broj djece školskoguzrasta. Rekonstrukcija i dogradnjapostojećeg objekta bila bi skupa i ne-

racionalna, jer bi značila uklanjanjestarog objekta, i predstavlja veliko ula-ganje. Ovu školu trenutno pohađa224 učenika. Izgradnjom ovog projek-ta dobit će se novi objekat 400m2učioničkog prostora, čime će se stvo-riti neophodni uslovi za izvođenjenastave.

-- ZZggrraaddaa RReekkttoorraattaa -- PPooddggoorriiccaa uiznosu od 1.000.000,00 eur.

Objekat je započet prije 6-7 godi-na. Izvedeni su grubi građevinski ra-dovi u dijelu konstrukcije i ispune is-te. Tokom 2007.i 2008. godine plani-ran je nastavak radova na objektu saciljem završetka radova na izgradnjii opremanju krajem 2008.godine.Završetkom započetih radova naovom projektu stvorili bi se prostor-ni kapaciteti i uslovi za rad Rektora-ta, Centra informacionog sistema istavljanje u funkciju Univerzitetskebiblioteke.

PLANIRANI PROJEKTI U

KAPITALNOM BUDžETU

ZA 2007. GODINU

Kordinator Odsjeka za planiranje javnih investicijaCrnčević Ljiljana



14

-- CCeennttaarr zzaa kkrriimmiinnaalliissttiiččkkaa vvjjeeššttaa--ččeennjjaa ii oobbuukkuu--FFoorreennzziiččkkaa llaabboorraattoorriijjaa-- DDaanniilloovvggrraadd u iznosu od1.340.000,00 eur.

Aktuelno stanje i mogućnosti radaCentra za kriminalistička vještačenja iobuku, upoređujući iste sa potreba-ma, MUP-a RCG su daleko ispod Ev-ropskih standarda i zahtjeva. Sadašnjiraspoloživi prostor i opremljenost neomogućavaju rad službe adekvatnorazvoju tehnike i nastalim potrebama,pa je neophodno stvoriti prostor i us-love koji će omogućiti njeno osavre-menjavanje i objedinjavanje rada svihslužbi Centra.

Obzirom da izgradnja objektazapočinje 2006. godine, tokom 2007.godine biće nastavljeni radovi na iz-gradnji i opremanju objekta kancela-riskim namještajem, dok je za 2008.godinu planirana nabavka i ugradnjaspecijalističke opreme za laboratoriju.

-- IInnssttiittuuttaa zzaa jjaavvnnoo zzddrraavvlljjee -- PPoodd--ggoorriiccaa u iznosu od 1.500.000,00 eur.

Institut za javno zdravlje obavljazdravstvenu, naučno-istraživačku inastavnu djelatnost. Obzirom da je In-stitut jedina institucija te vrste u CrnojGori ima veoma važnu ulogu u kon-troli, prevenciji i eliminaciji određe-nih zaraznih i hroničnih nezaraznihbolesti.

Rekonstrukcija Instituta je započe-ta 2001. godine, a radovi su zbog ne-dostatka sredstava obustavljeni2002.godine.

Završetkom započetih radova obe-zbijediće se uslovi za primjenu savre-menih principa i metopda orjentisa-nih ka prevenciji i kontroli bolesti, po-boljšanju zdravlja i kvaliteta života uokviru realizacije projekta « zdravi lju-di u zdravoj životnoj okolini » a u skla-du sa politikom Evropske unije i zacr-tanim ciljevima Svjetske zdravstveneorganizacije.

-- CCeennttrrii zzaa ttrraannssffuuzziijjuu u iznosu od500.000,00 eur.

Službe za transfuziju krvi organi-zovane su u okviru javnih zdravstve-nih ustanova na sekundarnom nivou ipokrivaju potrebe cjelokupne popu-lacije. Sve službe obavljaju rad prekodevet transfuzioloških jedinica lokali-

zovanih pri bolnicama, od kojih jeosam Kabineta za transfuziju krvi priopštim i specijalnim bolnicama i Cen-tra za transfuziju krvi pri Kliničkomcentru u Podgorici. Transfuzijološkeslužbe smještene su u neadekvatnomprostoru u okviru bolnica kojima pri-padaju. Postojeća oprema u Kabineti-ma za transfuziju krvi je zastarjela,stvara poteškoće u svakodnevnom ra-du i onemogućava uvođenje propisa-nih standarda u procesu rada, kao iuvođenje novih metoda. Postoji i ne-dostatak osnovne opreme u mnogimKabinetima, što za posljedicu ima ne-adekvatnu primjenu krvi i krvnihkomponenata, odnosno neadekvatnotransfuziološko liječenje.

-- SSaannaacciijjaa ii rreekkuullttiivvaacciijjaa jjaalloovviiššttaarruuddnniikkaa oolloovvaa ii cciinnkkaa––MMoojjkkoovvaacc u iz-nosu od 1.000.000,00 eur.

Jalovište rudnika olova i cinka

predstavlja jedan od najvećih ekološ-kih problema u Republici Crnoj Gori.Krajem 2004. godine izrađena je pro-jektna dokumentacija za sanaciju i re-kultivaciju jalovišta. Tokom 2005. i2006. godine izvođeni su radovi prvefaze sanacije sa ciljem da se završe dokraja 2006. godine.

Nastavak radova na sanaciji i re-kultivaciji jalovišta, odnosno radova IIfaze koji se odnose na: kontrolisanoispuštanje vode iz jalovišta, formira-nju nepropusne membrane od soldi-fikovanog muljevitog materjala i izra-di pokrivnog sloja sa formiranjemplata i kultivisanjem terena, sa ciljemkompletnog završetka radova do2010. godine.

Realizacijom projekta biće pobolj-šano stanje životne sredine i otklonje-ne opasnosti po zdravlje građana.Ujedno će se dobiti velika rekultivisa-na površina veličine jedne trećine



15

gradske zone Mojkovca i to na veomaatraktivnoj lokaciji pored rijeke Tare.

-- ZZggrraaddaa ddrržŽaavvnniihh aaggeenncciijjaa -- PPoodd--ggoorriiccaa u iznosu od 1.959.454,00 eur.

Realizacijom II faze dobit će se ob-jekat površine cca. 7.000 m2 i prostorza 250 zaposlenih, odnosno trajno ćese riješiti pitanje smještaja novih ipostojećih institucija od državnogznačaja. Na taj način će se obezbijedi-ti institucionalno jačanje u oblasti zaš-tite životne sredine i prostornog ure-đenja.

-- UUpprraavvnnaa zzggrraaddaa CCaarriinnaarrnniiccee KKoo--ttoorr -- KKoottoorr u iznosu od 332.000,00eur.

Carinarnica Kotor je počela sa ra-dom 2001.godine. Od početka svogarada Carinarnica koristi iznajmljeneprostorije Jugopetrola AD Kotor, svedo maja 2005. godine, od kada koristiprostor u Luci Kotor.

Uprava carina već duže vrijemepokušava da riješi smještajne potrebeCarinarnice Kotor. Zaključeno je da jejedino kvalitetno rješenje izgradnjazgrade koja bi odgovarala potrebamaove Carinarnice. Od Opštine Kotordobijena je besplatna lokacija, a pro-jekat je oslobođen plaćanja komunali-ja.

Završetkom ovih radova, staviće se

u funkciju objekat koji će omogućitiobjedinjavanje svih službi ove Cari-narnice na jednom mjestu. Objedinja-vanjem službi očekuje se skraćenjevremena za sprovođenje carinskogpostupka, poboljšanje uslova radaslužbenika Carinarnice Kotor sa cil-jem povećanja prihoda.

-- UUpprraavvnnaa zzggrraaddaa CCaarriinnaarrnniiccee PPoodd--ggoorriiccaa –– PPooddggoorriiccaa u iznosu od65.000,00 eur.

Uprava carina već duže vrijemepokušava da riješi smještajne potrebeCarinarnice Podgorica. Zaključeno jeda je jedino kvalitetno rješenje izgrad-nja zgrade koja bi odgovarala potreba-ma ove Carinarnice. Od Opštine Pod-gorica dobijena je besplatna lokacija.

Završetkom ovih radova, staviće seu funkciju objekat koji će omogućitiobjedinjenje svih službi ove Carinar-nice na jednom mjestu. Objedinje-njem službi očekuje se skraćenje vre-mena za sprovođenje carinskog pos-tupka. Sredstva u 2007.godini u izno-su od 65.000,00 eur planirana su za iz-radu projektne dokumentacije.

- Zatvor za maloljetnike, Zatvor zažene i Prihvatni zatvor za strance u iz-nosu od 500.000,00 eur.

U Zavodu za izvršenje krivičnihsankcija, kaznu zatvora izdržavaju ma-loljetna lica i žene neadekvatnim uslo-vima. Prostor za smještaj i boravak li-ca lišenih slobode sa higijenskog, pe-neloškog i bezbjedonosnog aspektane zadovoljavaju minimum neophod-nih uslova propisanih našim zakoni-ma i međunarodnim standardima.Odjeljenje za strance ne postoji.

Projektom je predviđeno ukupno1.200 m2 korisne površine. Izgrad-njom planiranog objekta biće omogu-ćeno da se ispoštuju standardi postu-panja prema ovoj kategoriji lica, pro-pisani domaćim i međunarodnim ak-tima, na način što bi tretirana lica bilašmještena u posebnom dijelu objektakoji će biti opremljen svim sadržajimapotrebnim za realizaciju planiranogprograma tretmana.

-- OOddjjeelljjeennjjee zzaa iizzvvrrššeennjjee kkaazznnii zzaatt--vvoorraa ddoo 66 mmjjeesseeccii ii kkaazznnee zzaattvvoorraa iizzrree--ččeennee uu pprreekkrrššaajjnnoomm ppoossttuuppkkuu u izno-

su od 500.000,00 eur.U zavodu za izdržavanje krivičnih

sankcija zbog izdržavanja kratkih kaz-ni zatvora do 6 mjeseci izrečenih ukrivičnom postupku i kazni zatvoraizrečenih u prekršajnom postupkuprosječno godišnje boravi 1000 lica li-šenih slobode u neadekvatnom pros-toru. Neodgovarajući uslovi njihovogboravka u suprotnosti su sa zakonomo izdržavanju krivičnih sankcija i re-formom zatvorskog sistema.Adekvat-ni smještajni kapaciteti su preduslovuspješne realizacije programa resoci-jalizacije.

Izgradnjom planiranog objektastvariće se neophodni uslovi za egzi-stenciju osuđenih lica.Pravo na smješ-taj koji odgovara savremenim higijen-skim uslovima i mjesnim klimatskimprilikama,prostorije za odmor i rek-reaciju,ispuniće propisane uslove ka-ko sa peneloškog tako i sa bezbjedo-nosnog stanovišta.

-- DDoomm zzaa ssttaarree oossoobbee -- BBiijjeelloo –– PPoo--lljjee u iznosu od 300.000,00 eur.

S obzirom da u Crnoj Gori postojisamo jedan objekat koji pruža njegustarim licima (Grbavac-Risan), izgrad-njom ovog objekta stvoriće se usloviza smještaj i njegu svih zainteresova-nih lica iz ove najugroženije kategori-je stanovništva.

Tokom 2006 godine stvoriće se us-lovi za počezak radova na objektu (lo-kacija, projektna dokumentacija i po-trebne dozvole i saglasnosti ), i bićezavršena I faza radova koja podrazu-mijeva grube građevinske radove nakompletnom objektu sa pokrivanjemi “zatvaranjem” objekta i završne ra-dove na prizemlju objekta. Tokom2007. godine planirano je izvođenjeradova II faze, odnosno izvođenje za-vršnih zanatskih i instalaterskih rado-va na spratu i potkrovlju sa ciljemstavljanja kompletnog objekta u funk-ciju krajem godine. Kompletiranjemovih radova, staviće se u funkciju ob-jekat koji pokriva površinu od 5.120m2, u kojem bi bilo smješteno 180 sta-rih lica.

-- DDoomm zzaa ppaalliijjaattiivvnnuu nnjjeegguu ssttaarriihh««GGrraabboovvaacc»» -- RRiissaann u iznosu od67.000,00 eur.

Mojkovac, Jalovište



16

Na lokaciji postoje dva montažnaobjekta, sagrađena 1950.godine kojisu nefunkcionalni, tako da na tomprostoru treba sagraditi novi objekat.

S obzirom da u Crnoj Gori ne pos-toji objekat koji pruža adekvatnu nje-gu starim i umirućim licima,izgradnjanovog objekta će poboljšati uslovesmještaja najugroženijih kategorijastarih lica.

Kompletiranjem ovih radova, sta-viće se u funkciju objekat površine3.000 m2 koji bi uz ostale neophodnesadržaje bio namijenjen smještaju ko-risnika, kojima je neophodna palija-tivna njega-kapaciteta 100 ležaja.Sredstva u 2007.godini u iznosu od67.000,00 eur planirana su za izraduprojektne dokumentacije

-- MMeetteeoorroolloošškkaa ssttaanniiccaa uu IIggaalluu ––HHeerrcceegg NNoovvii u iznosu od 128.318,50eur.

Realizacijom ovog projekta dobitće se projekat površine cca 200 m2 iprostor za 5 osmatrača, odnosno traj-no se rešava lokacija Glavne meteo-rološke stanice čiji podaci idu u me-đunarodnu razmjenu.Takođe, trajnose rješavba smještaj zaposlenih i pos-tavljanje automatske meteorološkeopreme i instrumenata, kao i formira-nje pomorske opservatorije.

-- MMuuzziiččkkii cceennttaarr –– RReekkoonnssttrruukkcciijjaa iiaaddaappttaacciijjaa oobbjjeekkttaa DDoommaa vvoojjsskkee uuPPooddggoorriiccii u iznosu od 3.234.200,00

eur.Obzirom da je Dom vojske u Pod-

gorici prešao u vlasništvo države CrneGore a da određene republičke insti-tucije kulture (Muzički centar, Crno-gorcska kinoteka i dr.) nemaju obez-bjeđene prostorne uslove, saglasnoodlukama Vlade RCG o osnivanjuovih ustanova, prišlo se realizaciji zak-ljučaka Vlade za obezbjeđivanje uslo-va za njihov rad.

Rekonstrukcijom, adaptacijom iopremanjem postojećeg objekta po-vršine 4.800 m2, uz dogradnju dodat-nih 450 m2, stvorit će se savremenitehničko-tehnološki uslovi prvenstve-no za razvoj muzičke umjetnosti i mu-zičke djelatnosti, i zaštitu i prezentaci-ju filmskog fonda, kao i razvoj drugihnedostajućih kulturnih sadržaja. Naovaj nacin stvaraju se uslovi za rad re-publičkih ustanova kulture.

Kroz Kapitalni budžet za 2007.go-dinu preko Direkcije za saobraćaj,realizovaće se kapitalni projekti uukupnom iznosu od 18.000.000,00eur. Iz budžetskih sredstava, u iznosuod 7.000.000,00 eur, realizovaće se ka-pitalni projekat :

-- IIzzggrraaddnnjjaa ppuuttaa RRiissaann––GGrraahhoo--vvoo––ŽŽaabblljjaakk u iznosu od 7.000.000,00eur. Projektom je predviđena izgrad-nja magistralnog puta dužine 145 km.Osnovni cilj ovog projekta je stvara-nje alternative za pravac Sjever–Jugkao i otvaranje nevalorizovanih pros-tora i stvaranje kvalitetne veze primor-

ja sa Žabljakom u cilju razvoja turistič-kih potencijala.

Realizacija ovog projekta je u to-ku. Do sada je urađena dionica Risan(Lipci)-Dragalj u dužini18,5 km, i dio-nica Jasenovo Polje-Kruševica u duži-ni od 13,5 km (ne u potpunosti).

Takođe pored kapitalnih projeka-ta, koji će se finansirati budžetskimsredstvima za 2007.godinu, u kapital-ni budžet za 2007.godinu ušli su i pro-jektni zajmovi. Sredstvima iz kreditaEvropske investicione banke (EIB ) uiznosu od 11.000.000,00 eur , finansi-raće se sljedeći kapitalni projekti :

• SSaannaacciijjaa ttuunneellaa,, mmoossttoovvaa,, kklliizziišš--ttaa,, kkoossiinnaa ii zziiddoovvaa nnaa mmaaggiissttrraallnniimm iirreeggiioonnaallnniimm ppuutteevviimmaa u iznosu od2.000.000,00 eur. U toku 2007.godinepredviđeno je saniranje više tunela,mostova, klizišta, kosina i zidova naregionalnim i magistralnim putevimau Republici. Radi se o projektima čijaje pojedinačna vrijednost od200.000,00 eur do 500.000,00 eur.

• TTuunneell «« VVrrmmaacc »» u iznosu od2.000.000,00 eur. Projekat je započet u2005.godini i planiran je završetak dokraja marta 2007. godine. Do produ-žetka roka za završetak ovih radova jedošlo zbog urušavanja dijela tunela či-ja je sanacija u toku.

• MMiiššiiććii –– BBuulljjaarriiccaa pprreekkoo pprreevvoojjaaKKuuffiinn u iznosu od 3.000.000,00 eur.Ovim projektom je predviđena iz-gradnja III trake za sporu vožnju nadijelu magistralnog puta Budva-Barna lokalitetu Kufin u dužini od 6 km.

• PPrreessvvllaaččeennjjee aassffaallttaa mmaaggiissttrraallnniihhii rreeggiioonnaallnniihh ppuutteevvaa u iznosu od4.000.000,00. Ovim projektom jepredviđeno investiciono presvlačenjeasfalta na regionalnim i magistralnimputevima u Republici. Projekat inves-ticionog presvlačenja je otpočet u2006. godini.

SEKTOR ZA BUDŽET

Kordinator Odsjeka za

planiranje javnih investicija

CRNČEVIĆ LJILJANA

Tivat, Vrmac


Ekonomski i fiskalni program

17

Zemlje koje su u procesu pregovorao Sporazumu o stabilizaciji i pri-druživanju sa Evropskom unijom,

kao i zemlje koje su zaključile ovaj Spora-zum, ali nemaju status zemlje kandidata,od 2006. godine učestvuju u izradi Eko-nomskog i fiskalnog programa (EFP) kojiće obuhvatiti period 2006 – 2008. godine.

Ekonomski i fisklani programpredstavlja vrstu pripreme za Predpristu-pajući ekonomski program (PEP), koji suzemlje dužne da sačinjavaju, nakon dobi-janja statusa zemlje kandidata. U dugo-ročnoj perspektivi Ekonomski i fiskalniprogram predstavlja pripremu za revidira-nu Lisabonsku strategiju, kao i za Pro-gram konvergencije, koji se sačinjava na-kon sticanja članstva.

Ekonomski i fiskalni program 2006treba da prikaže činjenice koje pokazujupostignuti progres, učinjen kroz razvoj in-stitucionalnih i analitičkih kapaciteta.Prethodno navedeno je potrebno da bizemlja kandidat mogla biti adekvatno raz-matrana u predpristupajućim nadzornimprocedurama, kao i multilateralnim nad-zornim procedurama Evropske monetar-ne unije, naravno, koliko to raspoloživi in-stitucionalni i analitički kapacitet dozvo-ljava.

Crna Gora je prvi put 2006. godineučestvovala u izradi ovog dokumenta. Uo-bičajena praksa Evropske Komisije pre-poručuje da Ministarstvo finansija koordi-nira rad na izradi Ekonomskog i fiskalnogprograma i potom dostavi Komisiji. Uskladu sa tim, jula 2006. godine Ministar-stvo finansija je formiralo međusektorskuradnu grupu koju su sačinjavali predstav-nici Ministarstva finansija, Sekretarijata zaevropske integracije, Centralne banke,MONSTATA, Savjeta statističkog sistemaCrne Gore, a kasnije su i predstavnici In-stituta za strateške studije i prognoze do-prinijeli u izradi dokumenta. Nakon finali-ziranja dokument je dostavljen VladiRCG, te nakon okončanja procedure, upu-ćen je komesaru Evropske Komsije, gos-podinu Žoakinu Almunji.

Dokument je strukturiran tako daobuhvata četiri poglavlja. Prvo poglavlje

se odnosi na pregled makroekonomskihpokazatelja i kretanja za 2005. godinu iprvu polovinu 2006. S obzirom na to daCrna Gora prvi put sačinjava 2006 EFP, ni-je bilo moguće praviti komparativnu ana-lizu projekcija koje su bile obuhvaćeneprethodnim Programom. Drugo poglav-lje obuhvata projekcije makroekonom-skog okvira do 2008. godine i bazira se naprojekcijama kojima raspolažu Ministar-stvo finansija i Centralna banka, a koje suprethodno usklađene sa preporukamaMeđunarodnog Monetarnog Fonda. Trećidio obuhvata pregled kretanja javnih fi-nansija, kao i projekcije kretanja ovog sek-tora. Naime, ovim dijelom prikazani suglavni prioriteti u oblasti javnih finansijaza period 2006-2008. Održavanje finansij-ske stabilnosti kroz politiku uravnoteže-nog budžeta u skladu sa preporukamaMeđunarodnog Monetarnog Fonda jeprepoznato kao glavni prioritet, istovre-meno uz pronalaženje načina za ublaža-vanje poreskih opterećenja građana i biz-nisa. Četvrto poglavlje sadrži pregledstrukturnih reformi koje su obuhvaćeneAgendom ekonomskih reformi za CrnuGoru, dok će pregled prioriteta do 2008.godine biti dostavljen po izradi noveAgende koju priprema Vlada RepublikeCrne Gore za period od 2007 – 2010. go-dine.

U Ministarstvu finansija je 29. januara2007. godine održan tehnički sastanak sapredstavnicima Evropske komisije, Ano-toniom Sančezom i Mihaiom Macovei, ko-

ji su zaduženi za pripremanje ocjene Eko-nomskog i fiskalnog programa. Na sastan-ku su razmatrane teme koje su od značajaza sačinjavanje finalne ocjene dokumen-ta. Najveća pažnja je posvećena pitanjimakoja se tiču reformi u sektorima: energeti-ke, rada, penzijsko invalidskog osiguranja,zdravstva, javne uprave, kao i pitanja u ve-zi sa fiskalnim trendovima u Crnoj Gori.

Naredna faza u cjelokupnom procesuizrade i ocjenjivanja EFP podrazumijevadostavljanje finalne ocjene dokumentaMinistarstvu finansija, nakon čega će uBriselu biti organizovan sastanak na ni-vou zemalja Zapadnog Balkana gdje ćebiti predstavljeni, analizirani i diskutovaniEkonomski i fiskalni programi zemalja re-giona, koje su kvalifikovane za sačinjava-nje pomenutog dokumenta.

Sačinjavanje Ekonomskog i fiskalnogprograma za 2006. godinu predstavlja ne-ophodan korak i preduslov u procesu pri-premanja Crne Gore za buduće članstvou Ekonomskoj i Monteranoj uniji, a istov-remeno doprinosi jačanju kapaciteta unu-tar crnogorskih institucija za pripremanjei implementaciju razvojnih politika uz po-dršku Evropske Komisije.

SEKTOR ZA PRIVREDU, FINANSIJE,

SISTEM IGARA NA SREĆU

I MEĐUNARODNU SARADNJU

MILORAD KATNIĆ,

pomoćnik ministra

BOJANA BOŠKOVIĆ,

viši savjetnik

EKONOMSKI I FISKALNI PROGRAM

ZA CRNU GORU 2006 -2008.

BojanaBoškovićmr Milorad Katnić

0 BILTEN Ministarstva finansija Crne Gore/oktobar-decembar 2006.

Instrument za predpristupnu pomoć EU

18

1. OSNOVNI PODACI O

NOVOM INSTRUMENTU

POMOĆI EVROPSKE

UNIJE

Instrument za predpristupnu po-moć EU (Instrument for Pre-acces-sion Assistance, ili skraćeno-IPA),predstavlja pomoć Evropske unije na-mijenjenu zemljama kandidatima ipotencijalnim kandidatima za pristupEU (države Zapadnog balkana i Turs-ka). Cilj instrumenta je da pruži po-moć u neophodnim reformama, kojezahtjeva članstvo u Evropskoj uniji.Program IPA za period 2007-2013.go-dine, zamijeniće sve postojeće pro-grame podrške EU, tj. CARDS, PHARE,ISPA, SAPARD, kao i predpristupni in-strument za Tursku. Napominjemo daje u Republici Crnoj Gori do sada biorealizovan samo program CARDS i toposredstvom Evropske agencije za re-konstrukciju.

Pomoć Evropske unije biće imple-mentrirana kroz ppeett komponenti:

1. Podrška tranziciji i jačanju insti-tucija;

2. Regionalna i prekogranična sa-radnja;

3. Regionalni razvoj;

4. Razvoj ljudskih resursa;5. Ruralni razvoj.Komponenta 1 namijenjena je ja-

čanju institucija. Komponenta 2 nami-

jenjena je jačanju stabilnosti, bezbi-jednosti i prosperiteta. Komponenta3 ima za cilj pripremu za fondove EU,komponenta 4 pripremu za učešće u

INSTRUMENT ZAPREDPRISTUPNU POMOĆEVROPSKE UNIJE - IPA

Nataša Kovačević



19

Evropskom socialnom fondu, dokkomponenta 5 ima za cilj pripremuimplementaciju zajedničke poljopriv-redne politike, aaccqquuiiss ccoommmmuunnaauuttaaii--rree--aa i podršku za održivo prilagođava-nje poljoprivrednog sektora i ruralnihoblasti država kandidata.

Da bi zzeemmlljjaa kkaannddiiddaatt dobila pris-tup sredstvima iz tri preostale kom-ponente IPA fondova treba da funk-cioniše u skladu sa sistemom decen-tralizovanog upravljanja, odnosno dadokaže sposobnost samostalnog pro-gramiranja i upravljanja, s obzirom dasu poslednje tri komponente IPA in-strumenta usmjerene na pripremu ze-malja kandidata za upravljanje struk-turnim sredstvima EU.

DDrržŽaavvee ppootteenncciijjaallnnii kkaannddiiddaattii,, oodd--nnoossnnoo CCrrnnaa GGoorraa,, SSrrbbiijjaa,, AAllbbaanniijjaa,,BBiiHH,, ii MMaakkeeddoonniijjaa ććee kkoorriissttiittii ssrreeddsstt--vvaa iizz pprrvvee ddvviijjee kkoommppoonneennttee,, ddookk ććeeddrržŽaavvee kkaannddiiddaattii ((HHrrvvaattsskkaa ii TTuurrsskkaa))kkoorriissttiittii ssvviihh ppeett kkoommppoonneennttii..

Cilj Evropske komisije je postepe-no prenošenje odgovornosti za uprav-ljanje sredstvima pomoći na državukorisnika ((ttzzvv.. ddeecceennttrraalliizzoovvaannii ssiiss--tteemm)), paralelno sa jačanjem institucija.

SSvvee ddrržŽaavvee kkoorriissnniiccee koristiće po-moć u cilju: jačanja demokratskih in-stitucija i vladavine prava, reformu dr-žavne uprave, ekonomsku reformu,zaštitu ljudskih prava, kao i regional-nu i prekograničnu saradnju. Dodat-no, zzaa ddrržŽaavvee ppootteenncciijjaallnnee kkaannddiiddaatteepomoć će biti usmjerena i na progre-sivno usklađivanje sa acquis-em idruštveni i ekonomski razvoj, a zzaa ddrr--žŽaavvee kkaannddiiddaattee na usvajanje i imple-mentaciju acquis-a i pripremu za im-plementaciju zajedničke poljopriv-redne i kohezione politike.

Alokacija i iznos sredstava pred-pristupne pomoći EU zavisi od usva-janja budžeta Evropske unije za peri-od 2007-2013. godine.Pri tome, Evrop-ska Komisija će nastojati da sredstvaza države potencijalne kandidate bu-du na nivou sredstava koja su državeZapadnog balkana primale kroz pro-gram CARDS.

Okončanje podrške kroz programCARDS podrazumjeva i završetakmandata Evropske agencije za rekon-strukciju, što dalje naglašava neop-hodnost postepene izgradnje i razvo-ja domaćih kapaciteta za decentrali-zovano upravljanje sredstvima EU.

Predlogom Uredbe o osnivanjuInstrumenta za predpristupnu po-moć–IPA, koju je Evropska komisijausvojila u septembru 2004, predviđe-no je da se novi instrument primje-njuje od 11.. jjaannuuaarraa 22000077.. godine, ma-da, zbog uobičajenih procedura i kaš-njenja, sredstva iz IPA programa vjero-vatno će biti operativna sredinom2008. godine.

2. INSTITUCIONALNI

OKVIR ZA IPA INSTRUMENT

Nakon usvajanja Informacije o In-strumentu za predpristupnu pomoćEU, koju je dostavilo Ministarstvo zaekonomske odnose sa inostranstvom ievropske integracije Republike CrneGore u aprilu 2006.godine, bilo je ne-ophodno uspostaviti institucionalniokvir za IPA instrument. U junu 2006.godine imenovan je NNaacciioonnaallnnii kkoooorr--ddiinnaattoorr ppoommooććii ((NNaattiioonnaall AAiidd CCoooorrddii--nnaattoorr--NNAACC)),

U skladu sa zaključcima pomenuteinformacije, sva ministarstva su odre-dila nadležne osobe za programiranjei kordinaciju pomoći, odnosno osobunadležnu za upravljanje i tehničkosprovođenje projektnih aktivnosti uokviru resornih ministarstava ((SSPPOO--SSeenniioorr PPrrooggrraammmmee OOffffiicceerr--vviiššii ssaavvjjeett--nniikk zzaa pprrooggrraammiirraannjjee)). Ovim zaključ-kom formirana je i KKoommiissiijjaa zzaa kkoooorrddii--nnaacciijjuu ppoommooććii EEvvrrooppsskkee uunniijjee,, koja jena centralnom nivou odgovorna zaukupnu internu koordinaciju procesapridruživanja, i vremenom će zamije-niti postojeću Komisiju za koordinaci-ju pristupanja Evropskoj uniji.

Nadležnosti i zadaci Komisije zakoordinaciju pomoći Evropske unijesu da: programira pomoć iz predpris-

tupnih fondova EU tj. utvrđuje i for-muliše potrebnu pomoć; osiguravavezu između procesa pristupanja i ko-rištenja finansijske pomoći EU; osigu-ra koordinaciju između organa upra-ve vezano za programiranje; izrađuje iodobrava projektne zadatke i idejneprojekte; prati realizaciju projekata;odobrava i daje komentare na izvješ-taje o realizaciji projekata; vrši koordi-naciju sa ostalim donatorskim progra-mima i utvrđuje potrebe za dodatnimizvorima finansiranja.

Pored definisanja ključnih funkci-ja, za uspostavljanje buduće institu-cionalne infrastrukture za programi-ranje i finansijsko upravljanjesredstvima IPA, neohodno je i uspos-taviti CCeennttrraallnnuu jjeeddiinniiccuu zzaa ffiinnaannssiirraa--nnjjee ii uuggoovvaarraannjjee ((CCeennttrraall FFiinnaannccee aannddCCoonnttrraaccttiinngg UUnniitt--CCFFCCUU)). CFCU jedini-ca trebala bi biti formirana u okviruMinistarstva finansija2. Ova jedinicabi imala sveukupnu tehničku, admi-nistrativnu odgovornost, kao i odgo-vornost za finansijsko upravljanjesredstvima koje dodjeljuje EvropskaUnija u vidu bezpovratne finansijskepomoći, u skladu sa odredbama Fi-nansijskog memoranduma, koji bi sezaključio između naše Vlade i Evrop-ske Unije. Obaveze bi se odnosile nasprovođenje funkcija ugovaranja, pla-ćanja, vođenje računovodstva, kao isve aktivnosti vezane za nabavku ro-ba i usluga.

Pored CFCU, uspostavio bi se NNaa--cciioonnaallnnii ffoonndd ((NNaattiioonnaall FFuunndd-- NNFF)),, či-ja uloga bi bila potraživanje sredstavaod Evropske komisije, raspodjelasredstava krajnjim korisnicima i finan-sijsko izvještavanje, odnosno uz po-moć NF realizovali bi se svi transferisredstava od Evropske komisije.

Kad se govori o tome gdje bi tre-balo uspostaviti jedinice CFCU i NF,treba napomenuti da u Republici Hr-vatskoj obje jedinice se nalaze u Mi-nistrastvu finansija, u Republici Make-doniji Ministarstvo finansija zaduže-no je za registraciju i evidenciju svihprojekata, usklađivanje pomoći sa na-cionalnim budžetom, kontrolu upo-trebe sredstava, mada nisu formirane



20

zvanično jedinice ovakvog tipa. UBosni i Hercegovini, iz sredstavaCARDS za 2004. obezbijeđena je po-drška, kroz program Twinning, Minis-tarstvu finansija za uspostavljanje iupravljanje CFCU-om i NF-om. U Ru-muniji Nacionalni fond je smješten utrezoru Ministarstva finansija, dok jeCFCU, kao implementaciona jedinica,smještena u okviru posebnog direkto-rata Ministarstva finansija, i direktnoje odgovorna NNaacciioonnaallnnoomm oovvllaaššććee--nnoomm sslluužŽbbeenniikkuu ((NNaattiioonnaall AAuutthhoorriiss--iinngg OOffffiicceerr--NNAAOO)), koji rukovodi Na-cionalnim fondom. U Poljskoj jeCFCU takođe posebna implementa-ciona jedinica, dok je NAO ministar fi-nansija, a direktor Nacionalnog fondanjegov zamjenik.

3. VIŠEGODIŠNJI

OKVIRNI PLANSKI

DOKUMENT-MIPD

Vlada Republike Crne Gore, u sa-radnji sa Evropskom komisijom, pri-premila je Višegodišnji indikativniplanski dokument (Multi-Annual In-dicative Planning Document –MIPD),koji predstavlja ključni strateški plan-ski dokumenat za pomoć u okviruIPA instrumenta, za period 2007-2009.godine. Dokument MIPD utvrđujeglavne oblasti za intervencije i osnoveprioriteta za kasniju izradu godišnjihakcionih planova. U dokumentu suutvrđeni glavni strateški ciljevi pomo-ći. Dokument je zasnovan na priorite-tima utvrđenim u: Nacionalnom pro-gramu za implementaciju preporukaiz Evropskog partnerstva, Sporazumuo stabilizaciji i pridruživanju i sektor-skim strateškim dokumentima.

MIPD je utvrđen za trogodišnji pe-riod i revidira se na godišnjem nivou,a usklađen je sa Višegodišnjim indika-tivnim finansijskim okvirom, doku-mentom kojim je utvrđeno kako se fi-nansijska sredstva raspodjeljuju pozemljama i komponentama.

Kako je navedeno u dokumentuMIPD za Crnu Goru, osnovni strateški

cilj predpristupne pomoći RepubliciCrnoj Gori je da se pomogne zemljida se suoči sa izazovima evropskih in-tegracija, da definiše i sprovede refor-me koje zahtijeva Evropska unija kakobi se ispunili uslovi procesa stabiliza-cije i pridruživanja, odnosno, kako bise postavili temelji za kasnije ispunja-vanje Kopenhaških kriterijuma začlanstvo u EU.

Važno je istaći da svi investicionipod-projekti koje podržava IPA pro-gram, moraju biti kkoo--ffiinnaannssiirraannii iz na-cionalnih javnih prihoda i/ili iz ko-mercijalnih izvora. Naime, uz finansi-ranje iz sredstava Evropske unije, Vla-da, odnosno određeno ministarstvokoje je korisnik projekta, ko-finansira-će od 10% do 25% od ukupne vrijed-nosti projekta. Fiskalni uticaj pred-pristupne pomoći EU na budžet Re-publike Crne Gore u ovom periodubiće moguće procijeniti nakon preci-ziranja obaveze kofinansiranja.

Sredstava koja će biti opredijelje-na za Republiku Crnu Goru u nared-nom periodu prikazana su u nared-noj tabeli:

4. DECENTRALIZACIJA

SISTEMA UPRAVLJANJA

SREDSTVIMA EU (DIS)Svrha decentralizacije sistema

upravljanja sredstvima je postepenapriprema države kandidata za preuzi-manje odgovornosti za upravljanjesredstvima predpristupne pomoći EUa nakon pristupanja EU i sredstvimafondova EU. U toku procesa decentra-lizacije treba obezbijediti odgovaraju-ći pravni i administrativni okvir zapreuzimanje odgovornosti za imple-mentaciju programa od Evropske ko-

misije. U tom smislu posebno je važ-no obezbijediti tteehhnniiččkkuu ppoommooćć ii//iilliittwwiinnnniinngg program koji bi bio podrškaza uspostavljanje strukture neophod-ne za decentralizaciju upravljanjasredstvima iz programa IPA.

U decentralizovanom sistemu,zemlja korisnik pomoći je ovlašćenaza ugovaranje, uz kontrolu DelegacijeEvropske komisije. Kontrola se možesprovoditi na dva načina:

• Ex ante – odluke koje se odnosena tenderske procedure i ugovaranje(tenderski dosije, odbor za evaluaciju,izvještaj o evaluaciji, ugovor) donosiovlašćeni ugovarač zemlje korisnika,nakon prethodnog odobrenja Dele-gacije Evropske komisije;

• Ex post – odluke donosi ovlašće-ni ugovarač bez prethodnog odobre-nja Delegacije Evropske komisije.Naknadno se sprovodi ex post kon-trola.

ODSJEK ZA MEĐUNARODNU

SARADNJU I EU INTEGRACIJE,

NATAŠA KOVAČEVIĆ,

Samostalni savjetnik


Zimska turistička sezona 2006/07

21

Akcionim i Operativnim planom za zimsku turističkusezonu 2006/07 Poreske uprave, postavljeni su jas-ni ciljevi i zadaci, određeni nosioci posla i rokovi za

njihovo sprovođenje. Direktor Poreske uprave Mirjana Pešelj,formirala je Koordinaciono tijelo za pripremu i praćenje ak-tivnosti u zimskoj turističkoj sezoni koje zasijeda svakog po-nedeljka. Pozitivna iskustva iz prethodne vrlo uspješne ljet-nje turističke sezone su izuzetno dobar osnov za nastavakaktivnosti na organizovanom praćenju i zimske turističke se-zone.

Destinacije na sjeveru Crne Gore su u zimskom perioduvrlo atraktivna područja koja dobijaju obilježja turističkihcentara, tako da je oossnnoovvnnii mmoottoo Poreske uprave, usvojenjoš 2005. godine -““TTuurriissttiiččkkaa sseezzoonnaa uu ssvvaakkoomm ggrraadduu””,, dopu-njen i sa - ““TTuurriissttiiččkkaa sseezzoonnaa ttookkoomm cciijjeellee ggooddiinnee””.

Osnovni ciljevi Poreske uprave za vrijeme trajanja zim-ske turističke sezone 2006/07, su vveeććii oobbuuhhvvaatt ppoorreesskkiihh oobbaa--vveezznniikkaa,, ii ppoovveeććaannjjee sstteeppeennaa nnaappllaattee jjaavvnniihh pprriihhooddaa..

Za realizaciju tih ciljeva, Poreska uprava donijela je Ak-cioni i Operativni plan za zimsku turističku sezonu 2006/07.

Očekuje se da će sa početkom zimske turističke sezonena sjeveru republike, u turističkim centrima, Žabljak, Kolašin, Rožaje i Vučje, doći do povećanog priliva domaćih i stranihgostiju i srazmjernog povećanje prometa kod svih poreskihobveznika, kako po osnovu prodaje proizvoda, tako i po os-novu pružanja usluga.

Međutim, isto tako očekuje se i u primorskim opštinama,u zimskom periodu značajan priliv turista - kako domaćihtako i stranih posebno u vrijeme Božićnih i Novogodišnjihpraznika, imajući u vidu činjenicu da Crna Gora ima izuzet-no razvijen zdravstveni turizam, tradicionalno razvijensportski turizam, a u poslednje vrijeme se razvija i kongres-

ni turizam.Poreska uprava je svoje planove i programe prilagodila

ovim okolnostima i usmjerila aktivnosti na praćenje zimske tu-rističke sezone kako na sjeveru, tako i na jugu Republike.

Šema realizacije naplate javnih prihoda za vrijeme zim-ske turistička sezone 2006/07

Aktivnostima tokom trajanja zimske turističke sezone,

koordiniraće Direktor Poreske uprave sa Pomoćnicima di-rektora, dok će prijedloge u vezi preduzimanja mjera, Direk-toru podnositi Koordinaciono tijelo za pripremu i praćenjezimske turističke sezone. Koordinaciono tijelo će zasijedatijednom sedmično i na tim sastancima će se analizirati rad uprethodnom periodu, donositi zaključci, određivati rokovi ipratiti njihova realizacija.

Nadzor nad radom filijala vršiće Sektor za kontrolu i Sek-tor za sprovođenje naplate. Predmet nadzora je sprovođenjeplaniranih aktivnosti područnih jedinica, u kojima se odvi-ja zimska turistička sezona, a posebno organizovanje i izvr-šenje zadataka, sa aspekta blagovremenosti i ostvarivanja

ZIMSKA TURISTIČKA SEZONA

2006/07



22

planiranih efekata naplate javnih prihoda. Aktivnosti SSeekkttoorraa zzaa sspprroovvoođđeennjjee ppoorreesskkiihh pprrooppiissaa,, iinn--

ssppeekkcciijjsskkii nnaaddzzoorr ii uupprraavvnnii ppoossttuuppaakk u zimskoj turističkojsezoni odvijaće se sa posebnim akcentom na kontrole pprroo--mmeettaa rroobbaa ii uusslluuggaa,, eevviiddeennttiirraannjjaa pprroommeettaa pprreekkoo ppoorreesskkeerreeggiissttaarr kkaassee,, kontrole ttuurriissttiiččkkoo--uuggoossttiitteelljjsskkiihh oobbjjeekkaattaa tiparestorana, barova, hotela i objekata za privatni smještaj turis-ta, kao i poreskih obveznika koji obavljaju djelatnost izdava-nja ski opreme i drugih rekvizita. U tom smislu, neophodnoje izvršiti preciznu iiddeennttiiffiikkaacciijjuu lliiccaa koja obavljaju djelat-nost, kako bi se ista obuhvatila oporezivanjem.

U svakom zimskom turističkom centru će se identifikova-

ti određeni broj ugostiteljskih objekata koji oossttvvaarruujjuu nnaajjzznnaa--ččaajjnniijjee pprriihhooddee i koji će biti pod posebnim nadzorom usmislu evidentiranja prometa, iskazivanja prihoda i rashodai redovnog podnošenja poreskih prijava.

Kontrole evidentiranja prometa kod ovih obveznika ćese sprovoditi najmanje jednom sedmično.

Kod određenog broja ugostiteljskih objekata promet ćese utvrditi putem snimanja prometa, odnosno procjene.Kontrolom će se obuhvatiti objekti tipa manjih hotela, pan-siona, motela, s posebnim osvrtom na kontrolu evidentira-nja prihoda od noćenja.

Izvršiće se izbor određenog broja obveznika koji obavlja-ju djelatnost izdavanja ski opreme i drugih rekvizita. Kodkontrole objekata koji obavljaju trgovinsku djelatnost isklju-čivo će se vršiti kontrola evidentiranja prometa, a na osnovuplana koji će sprovoditi Grupa za operativno planiranje inadzor Sektora za inspekcijski nadzor.

Realno posmatrajući, zimska turistička sezona je mnogomanjeg intenziteta nego ljetnja, tako da je veoma značajnoregistrovati što veći broj poreskih obveznika koji se bave se-zonskim djelatnostima.

Planom je predviđeno angažovanje poreskih inspektoraiz drugih područnih jedinica, zatim određenog broja domi-cilnih poreskih inspektora i poreskih inspektora iz jedne po-dručne jedinice u drugu na poslovima iinnssppeekkcciijjsskkoogg nnaadd--zzoorraa uu ppeerriioodduu ttrraajjaannjjaa zziimmsskkee ttuurriissttiiččkkee sseezzoonnee..

TTiimmee ssee žŽeellii ppoossttiiććii ppuunn eeffeekkaatt uu vvrrššeennjjuu iinnssppeekkcciijjsskkooggnnaaddzzoorraa uuooppššttee.. OOddaabbiirr ppoorreesskkiihh iinnssppeekkttoorraa kkoojjii ććee bbiittii aann--ggaažŽoovvaannii nnaa vvrrššeennjjuu iinnssppeekkcciijjsskkoogg nnaaddzzoorraa ććee iizzvvrrššiittii SSeekk--ttoorr zzaa pprraaććeennjjee sspprroovvoođđeennjjaa ppoorreesskkiihh pprrooppiissaa,, iinnssppeekkcciijjsskkiinnaaddzzoorr ii uupprraavvnnii ppoossttuuppaakk.. PPoorreesskkaa uupprraavvaa ppookkllaannjjaa vveelliikkuuppaažŽnnjjuu oobbuuccii ppoorreesskkiihh iinnssppeekkttoorraa,, nnaa nnaaččiinn ššttoo ssee ppuutteemm rraa--ddiioonniiccaa,, sseemmiinnaarraa ii pprreeddaavvaannjjaa ppoorreesskkii iinnssppeekkttoorrii eedduukkuujjuuzzaa vvrrššeennjjee iinnssppeekkcciijjsskkoogg nnaaddzzoorraa ii kkoodd ppoorreesskkiihh oobbvveezznniikkaaččiijjaa jjee ddjjeellaattnnoosstt ssppeecciiffiiččnnaa..

Izbor poreskih obveznika koji će biti kontrolisani u tokutrajanja zimske turističke sezone, vršiće Sektor za praće-nje sprovođenja poreskih propisa, inspekcijski nadzor iupravni postupak. Za kontrolu evidentiranja prometa prekoporeske registar kase, koristiće se saznanja iz prethodnihkontrola, prigovori građana –potrošača, zatim istorija slučajaporeskog obveznika kojima raspolažu područne jedinice,indicije i tome slično. Kod utvrđivanja poreske obaveze pu-tem procjene, koristiće se u prvom redu podaci sa kojimaraspolažu područne jedinice o otvorenim i zatvorenimprostorima, lokacijama i vrstama djelatnosti koje se obavlja-ju u pojedinim ugostiteljskim objektima, manjim hotelima,pansionima i sličnim objektima, koji ostvaruju veliki prometu toku trajanja zimske turističke sezone Takođe, koristiće sei podaci koji se neposredno utvrde na terenu bilo od stranepodručnih jedinica ili od strane poreskih inspektora.

Kontrola PDV prijava vršiće se na osnovu podataka iz in-formacionog sistema i podataka sa kojima raspolažu po-dručne jedinice, kao i podataka koje poreski inspektori ut-vrde neposredno na terenu a posebno kada se radi o potre-bi tzv.vezanog nadzora više poreskih obveznika.

Aktivnosti SSeekkttoorraa zzaa sspprroovvoođđeennjjee nnaappllaattee,, za vrijemetrajanja zimske turističke sezone su utvrdjivanje i naplata jav-nih prihoda po svim osnovama. Do ostavarenja ovog ciljaPoreska uprava dolazi svojom transparentnošću i saradnjomsa poreskim obveznicima.

U fazi pripreme zimske turističke sezone, Poreska upra-va je pripremila publikaciju “Informator – za poreske obvez-nike u zimskoj turističkoj sezoni 2006/2007”. “Informator” je



23

prvenstveno namijenjen poreskim obveznicima – preduzet-nicima, čije se poreske obaveze utvrdjuju u paušalnom izno-su.

Namjera izdavanja ove publikacije, bila je, da Poreskauprava, na vrijeme informiše poreske obveznike o njihovimpravima i obavezama, kako bi putem legalnog poslovanjaomogućili stvaranje pozitivnog ambijenta na tržištu CrneGore. Na ovaj način omogućiće se stvaranje ravnopravnihuslova poslovanja i doprinijeti smanjenju sive ekonomije.Realno je očekivati da će efekti ove saradnje biti uspješnazimska turističke sezone 2006/2007, kako za poreske obvez-nike, tako i za državu Crnu Goru.

Prioritetna aktivnost u zimskoj turističkoj sezoni je što ve-ći obuhvat poreskih obveznika, njihova registracija kod po-reskog organa, kao i identifikacija njihovih prihoda. Poseb-ne aktivnosti Sektora za sprovodjenje naplate, biće usmjere-ne na utvrdjivanje i naplatu poreza na promet nepokretnos-ti, iz razloga, što je u poslednjih nekoliko mjeseci, pojačan in-tenzitet prometa nekretnina na području sjevernih opština,pogotovo u Kolašinu i Žabljaku.

Kao pokazatelj ove pojave, svjedoče i podaci iz Informa-cionog sistema Poreske uprave, o ostavrenim rezultatima na-plate poreza na promet nepokretnosti, u periodu od 01.01.

do 30.11.2006.godine, kada je ostvarena naplata ovog porezau iznosu od 11.516.106,51eur. U istom periodu prethodne go-dine, naplaćen je porez, u iznosu od 4.524.640,43eur. Indexrasta naplate u tekućoj godini, po ovom osnovu, iznosi 254.

Posebna pažnja u naplati javnih prihoda tokom ove sezo-ne biće usmjerena na naplati poreskih obaveza, kod onihporeskih obveznika čija se djelatnost, za vrijeme zimske tu-rističke sezone, naročito intenzivira, posebno naplata priho-da po osnovu izdavanja ležajeva i apartmana.Za realizacijuaktivnosti predviđenih Akcionim planom zimske turističke

sezone 2006/07, Sektor za sprovodjenje naplate, pripremioje sva potrebna uputstva koja su dostupna preko program-skog rješenja Informacionog sistema Poreske uprave svimpodručnim jedinicama.

MMeeddiijjsskkoojj kkaammppaannjjii zimske turističke sezone sa aspektaaktivnosti koje će sprovoditi Poreska uprava, pristupilo se nasavremen način koji je u skladu sa evropskim standardima.U tom cilju, osmišljena je i radijska i televizijska kampanja,koja se već, veoma uspješno sprovodi kroz saradnju, pogoto-vo sa Radio “Jupokom” iz Rožaja i RTV Crne Gore. U Press-centru Vlade Crne Gore 14.12.2006. godine u organizaciji Po-reske uprave, održana je press-konferencija na temu “Zim-ska turistička sezona 2006/07”. Obraćajući se prisutnim no-vinarima predstavnici Poreske uprave su istakli da se prviput na ovakav način organizovano prati zimska turistička se-zona. Ovakav sistem i organizacija rada pokazao se kao vrlouspješan model u protekloj ljetnjoj turističkoj sezoni.Predstavnici Poreske uprave su i ovog puta uuppuuttiillii ppoorruukkuuppoorreesskkiimm oobbvveezznniicciimmaa da je Poreska uprava spremna za svevidove saradnje, te da je jedan od načina za komunikacijugrađana, obveznika i javnosti uopšte, ddeežŽuurrnnii tteelleeffoonn CCaallll--cceennttrraa 99770077,, te da besplatnim pozivom mogu prijaviti sveuočene nepravilnosti, dati komentare i sugestije, ali i dobitisve informacije vezano za važeće zakonske propise. OOvvaajjcceennttaarr jjee oodd nneeddaavvnnoo uu ffuunnkkcciijjii 2244 ssaattaa,, aa pprreekkoo nnjjeeggaa ssee,, ooddppooččeettkkaa nnoovveemmbbrraa oovvee ggooddiinnee mmoogguu pprriijjaavviittii ii sslluuččaajjeevvii uuoo--ččeennee kkoorruuppcciijjee..

Takođe, na web sajtu Poreske uprave /www.poreskau-prava.vlada.cg.yu će se, pored ostalih redovnih rezultata ra-da, prezintiratii aktivnosti i rezultati, koje Poreska upravarealizuje tokom zimske turističke sezone 2006/07.

KOORDINACIONO TIJELO ZA

PRAĆENJE ZIMSKE TURISTIČKE SEZONE

Koordinaciono tijelo za praćenje Zimske turističke sezone


Porez na dohodak fizičkih lica

24

Obaveza plaćanja poreza nadohodak fizičkih lica uređe-na je ZZaakkoonnoomm oo ppoorreezzuu nnaa

ddoohhooddaakk ffiizziiččkkiihh lliiccaa (“Službeni listRCG br. 65/01, 37/04 i 78/06), čija suosnovna rješenja u primjeni od 1.jula2002.godine. Oporezivanje dohotkafizičkih lica (ličnih primanja, samos-talne djelatnosti, imovine i imovin-skih prava, kapitala i kapitalnih dobi-taka) prema osnovnim zakonskomrješenjima vršeno je primjenom pro-gresivne poreske skale (stope su iz-nosile 17%, 21% i 25%), s tim što jeodređen iznos dohotka bio izuzet odoporezivanja (za 2002. godinu neo-porezivi iznos je bio 600 eur, za 2003.godinu 728 eur, a za 2004. i 2005. go-dinu po 785 eur).

Sredinom 2004.godine izvršene

su izmjene tog zakona, a kojim susmanjene poreske stope za oko 10%,tako da su od 1.decembra 2004. godi-ne do 1.januara 2007.godine bile uprimjeni tri stope (15%, 19% i 23%).

Krajem 2006.godine izvršena jedruga izmjena Zakona o porezu nadohodak fizičkih lica i ta rješenja su uprimjeni od 1.januara 2007. godine.Najznačajnije izmjene kod opreziva-nja dohotka fizičkih lica odnose se na:

• promjenu sistema oporezivanja,odnosno uvođenje jedinstvene (pro-porcionalne) poreske stope, umjestodosadašnjih progresivnih stopa. Sto-pa poreza na dohodak za 2007. i2008. godinu iznosi 15%, za 2009. go-dinu 12%, a za 2010. godine i nadalje9% ( koliko iznosi i aktuelna stopa po-

reza na dobit pravnih lica);

• povećanje neoporezivog iznosaličnog odbitaka sa 785 eur (65 eurmjesečno) na 840 eur (70 eur mjeseč-no);

• povećanje iznosa standardnihrashoda (sa 35% na 40% ostvarenihprihoda) i istovremeno smanjenjeporeske stope (sa 20% na 15%) kodoporezivanja prihoda od povremenihsamostalnih djelatnosti i akontacio-nog oporezivanja prihoda od imovi-ne i imovinskih prava, tako da pores-ko opterećenje za prihode ostvarenepo tom osnovu iznosi 9%;

• restrikciju prihoda za koje jepredviđeno oslobođenje od plaćanjaporeza na dohodak fizičkih lica i ta

UBUDUĆE MANJI POREZ

NA DOHODAK FIZIČKIH LICA

Tatjana Bošković


Porez na dohodak fizičkih lica

25

„lista“ je uglavnom svedena na sluča-jeve previđene međunarodnim ugo-vorima i konvencijama i prihode soci-jalnog karaktera. Za razliku od ranijihrješenja, sada su sva poreska oslobo-đenja uređena navedenim zakonom,(a ne uredbom Vlade);

• ukidanje obaveze plaćanja pore-za na dohodak fizičkih lica na priho-de od kapitalnih dobitaka ostvarenihpo osnovu prodaje nepokretnosti ihartija od vrijednosti.

Svakako najznačajnije izmjene Za-kona o porezu na dohodak fizičkih li-ca odnose se na oporezivanje zaradazaposlenih, a posebno zbog činjeni-ce da smanjenje poreskih stopa,shodno osnovnim zakonskim rješe-njima navedenog i odredbama OOpp--šštteegg kkoolleekkttiivvnnoogg uuggoovvoorraa (»Službenilist RCG« br. 1/04 i 59/05), treba da sepozitivno odrazi na povećanje netozarada zaposlenih (poslodavac je du-

žan da za iznos smanjenog porezauveća neto zaradu zaposlenog).

Opšte je pravilo da se porez na za-rade zaposlenih obračunava primje-nom propisane poreske stope na po-resku osnovicu, koju čini iznos brutozarada ostvarenih u određenom obra-čunskom periodu, umanjen za iznosličnog odbitka zaposlenog (70 eurmjesečno). Bruto zarada obuhvataneto zaradu, porez koji se plaća iz tezarade i doprinose za obavezno soci-jalno osiguranje koje plaća osiguranik(zaposleni).

U slučaju da dođe do povećanjazarada ili se zarade ugovaraju u netoiznosu, za potrebe utvrđivanja pores-ke osnovice (bruto zarada) primjenju-je se UUrreeddbbaa oo nnaaččiinnuu pprreerraaččuunnaavvaa--nnjjaa ppoossttoojjeeććiihh nneettoo zzaarraaddaa uu bbrruuttoozzaarraaddee (»Službeni list RCG« broj34/02), odnosno koristi se koeficijentza preračun neto u bruto zaradu od

1.6393. Ovo rješenje se primjenjuje i uslučaju kada dođe do promjene ele-menata za obračun zarade (promjenaminimalne cijene rada ili druge obra-čunske cijene, promjena koeficijentai sl.)

UUppuuttssttvvoomm oo nnaaččiinnuu oobbrraaččuunnaavvaa--nnjjaa ii ppllaaććaannjjaa ppoorreezzaa ii ddoopprriinnoossaa iizz iinnaa lliiččnnaa pprriimmaannjjaa ppoo oossnnoovvuu zzaappoossllee--nnjjaa (“Službeni list RCG”, broj 81/06)detaljno je uređen način obračunava-nja i plaćanja poreza i doprinosa ipropisani su odgovarajući obrasci(OPD1, OPD1 i OP3) koji prate mje-sečni i godišnji obračun zarada za-poslenih.

U narednoj tabeli daje se upored-ni pregled poreskog opterećenja zara-da zaposlenih po ranijim progresiv-nim stopama (15%, 19% i 23%) i no-voj jedinstvenoj stopi (15%):

Iz navedene tabele proizilazi daprimjenom proporcionalne stope od15% za bruto zaradu od 370 eur (netozarada 251 eur) efektivna poreskastopa iznosi 12.16%. Zaposlenom čijabruto zarada iznosi 370 eur po no-vom rješenju neto zarada treba da iz-nosi 251 eur, što znači da smanjenjeporeske stope utiče na povećanje nje-gove ranije neto zarade (244.2 eur) za6.8 eur. Zaposlenom čija bruto zara-da iznosi 2000 eur, po novom rješenjuneto zarada treba da iznosi 1310 eur,što znači da je smanjenje poreske sto-pe uticalo na povećanje njegove rani-je neto zarade (1173.8 eur) za 136.7eur.

SEKTOR ZA PORESKI

I CARINSKI SISTEM

TATJANA BOŠKOVIĆ

Samostalni savjetnik


Lokalna samouprava

26

I - INSTITUCIONALNA RJEŠENJA

Sistem finansiranja lokalne samouprave uređen je Zako-nom o finansiranju lokalne samouprave (Službeni list RCG”,br.42/03 i 44/03).

Odredbama tog zakona predviđeno je da se sredstva zafinansiranje izvornih nadležnosti opština obezbjeđuju u nji-hovim budžetima i da opštine samostalno raspolažu timsredstvima.

Izvorne nadležnosti lokalne samouprave odnose se na :- staranje o obavljanju komunalne djelatnosti (snabdije-vanje vodom, održavanje gradske higijene, pogrebne us-luge, gradsko zelenilo, izgradnja lokalnih puteva, zaštitarečnih vodotoka),- staranje o uređenju prostora i zaštiti životne sredine(donosi različite planove, programe i sl.),- staranje o lokalnom gradskom prevozu (uključujući i ta-xi prevoz)- staranje o stvaranju uslova za masovno bavljenje građa-na sportom (rekreacija),- kao i obavljanje drugih nadležnosti utvrđenih Zakonomo lokalnoj samoupravi (“Službeni list RCG”, br.42/03,.....13/06) i posebnim zakonima.

Za izvršavanje prenesenih i povjerenih poslova iz nadlež-nosti pojedinih ministarstava i drugih republičkih organa

uprave, lokalnoj samoupravi se sredstva obezbjeđuju iz Bud-žeta Republike.

II - FINANSIRANJE LOKALNE SAMOUPRAVE

Odredbama Zakona o finansiranju lokalne samoupravepredviđeno je da se sredstva za finansiranje izvornih nadlež-nosti lokalne samouprave obezbjeđuju se iz četiri izvora, i to:

- izvornih prihoda (opštinski porezi, takse, naknade i dr.)koje opštine same uvode, shodno posebnim zakonima;- ustupljenih (diobenih) republičkih prihoda (prihodi odporeza na dohodak fizičkih lica, prihodi od poreza napromet nepokretnosti i prihodi od koncesionih naknadaza korišćenje prirodnih dobara);- Egalizacionog fonda za koji se sredstva obezbjeđuju izprihoda od poreza na dohodak fizičkih lica u visini od10% naplaćenih prihoda po tom osnovu;- uslovnih dotacija iz Budžeta Republike.

11.. IIzzvvoorrnnii pprriihhooddii llookkaallnnee ssaammoouupprraavvee

Opstine, shodno ovlašćenjima iz Zakona o finansiranjulokalne samouprave i posebnim poreskim zakonima moguuvoditi sledeće poreske oblike:

SISTEM FINANSIRANJA

LOKALNE SAMOUPRAVE

U CRNOJ GORI

KOVILJKA MIHAILOVIĆ

GORDANA RADOVIĆ


Lokalna samouprava

27

- lokalne poreze ( porez na nepokretnosti, prirez porezuna dohodak fizičkih lica, porez na potrošnju, porez nafirmu ili naziv, porez na neizgrađeno građevinsko zem-ljište, porez na igre na sreću i zabavne igre),- lokalne takse (boravišnu taksu, lokalne administrativnetakse i lokalne komunalne takse) ;- lokalne naknade (naknadu za korišćenje građevinskogzemljišta, naknadu za uređivanje građevinskog zemljištai naknade za korišćenje opštinskih puteva).

LLOOKKAALLNNII PPOORREEZZII

porez na nepokretnosti - Plaćanje ovog poreza uređenoje Zakonom o porezu na nepokretnosti (“Službeni list RCG”,br. 65/01) i Uredbom o bližim kriterijumima i metodologijiza određivanje tržišne vrijednosti nepokretnosti (“Sl. listRCG”, br. 23/03, 26/04 i 31/05). Obveznik plaćanja porezana nepokretnosti je pravno i fizičko lice koje je vlasnik ne-pokretnosti (zemljišta, zgrade, stambene i poslovne jedinicezgrade ili drugog građevinskog objekta), na dan 1. januaragodine za koju se utvrđuje porez, a osnovica za plaćanje togporeza je tržišna vrijednost nepokretnosti na taj dan. Stopaporeza na nepokretnosti može iznositi od 0,08% do 0,80% tr-žišne vrijednosti nepokretnosti, a njenu visinu odredjujeopština svojom odlukom, u zavisnosti od vrste, lokacije, kva-liteta, starosti nepokretnosti.

prirez porezu na dohodak fizičkih lica - Ovaj porez seplaća na prihode od poreza na dohodak fizičkih lica, iz svihizvora (ličnih primanja, samostalne djelatnosti, imovine iimovinskih prava i kapitala). Stopa prireza porezu na doho-dak fizičkih lica može iznositi do 13%, osim za Glavni gradi Prestonicu, za koje stopa može iznositi do 15%.

porez na potrošnju - Ovaj porez se plaća se na promet al-koholnih i bezalkoholinih pića u ugostiteljskim objektima,osim na promet kafe i čaja. Obveznik poreza na potrošnju jepravno ili fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge. Stopaporeza na potrošnju može iznositi do 3%, osim za Glavni gradi Prijestonicu za koje stopa može iznositi do 5%. Visinu stopeporeza na potrošnju određuje opština svojom odlukom.

porez na firmu ili naziv - Obveznici plaćanja ovog pore-za su pravna i fizička lica koja su obveznici plaćanja porezana dohodak fizičkih lica ili poreza na dobit pravnih lica i ko-ja su registrovana za obavljanje djelatnosti. Porez na firmu ilinaziv plaća se u godišnjem iznosu koji ne može biti veći od300 eur po svakoj firmi, odnosno nazivu. Iznos poreza na fir-mu određuje opština svojom odlukom, u zavisnosti od povr-šine poslovnog prostora, lokacije i drugih specifičnosti.

porez na neizgrađeno građevinsko zemljište - Obvezniciplaćanja ovog poreza su pravna i fizička lica, vlasnici neiz-građenog građevinskog zemljišta. Osnovica poreza na neiz-građeno građevinsko zemljište je površina neizgrađenoggrađevinskog zemljišta izražena u m2. Porez na neizgrađenograđevinsko zemljište plaća se godišnje u visini od 0,03 do0,30 eur po m2 tog zemljišta.

porez na igre na sreću i zabavne igre - Obaveza plaćanjaovog poreza uređena je Zakonom o porezu na igre na srećui zabavne igre (“Službeni list RCG”, broj 27/06). Zakonom suuređeni osnovni elementi (obveznik, osnovica i dr.), a opšti-na svojom odlukom propisuje visinu, način obračunavanja iplaćanja poreza. Obveznici plaćanja poreza na igre na srećusu privredna društva koja su registrovana kod nadležnog su-da i koja su od Ministarstva finansija dobila licencu za prire-đivanje tih igara. Obveznici plaćanja poreza na zabavne igresu pravna lica i preduzetnici koji stavljaju u upotrebu auto-mate za zabavne igre. Stopa poreza za priređivanje igara nasreću (osim na automatima), može iznositi do 10% konce-sione naknade koja se plaća za priređivanje tih igara. Za pri-ređivanje igara na sreću na automatima porez može iznosi-ti do 20eur po automatu. Za priređivanje zabavnih igara, po-rez može iznositi do 15 eur po automatu.

LLOOKKAALLNNEE TTAAKKSSEE

boravišna taksa - Sistem plaćanja ove takse uređen je Za-konom o boravišnoj taksi (“Službeni list RCG”, br.11/04 i13/04). Obveznik plaćanja boravišne takse je lice koje izvansvog prebivališta koristi usluge smještaja u smještajnom ob-jektu u kojem se obavlja turistička ili ugostiteljska djelatnost.Boravišna taksa se plaća za svaki dan boravka u turističkomobjektu do 30 dana.. Zakonom je utvrđeno da boravišnataksa može iznositi od 0,10 eur do 0,80 eur.

lokalne administrativne takse - Sistem plaćanja ovih taksauređen je Zakonom o administrativnim taksama (“Službenilist RCG”, br. 55/03 i 81/05). Obveznik plaćanja lokalnih admi-nistrativnih taksa je lice po čijem se zahtjevu postupak pok-reće, odnosno vrši radnja predviđena taksenom tarifom za lo-kalne administrativne takse. Visinu lokalnih administrativnihtaksa određuje opština svojom odlukom. Lokalna administra-tivna taksa ne može biti veća od takse koja se plaća za sličnespise i radnje koji se vode pred republičkim organima uprave.

lokalne komunalne takse - Sistem plaćanja ovih taksauređen je Zakonom o lokalnim komunalnim taksama(“Službeni list RCG”, broj 27/06). Obveznik plaćanja lokalnihkomunalnih taksa je korisnik prava, predmeta i usluga za či-je je korišćenje propisano plaćanje lokalne komunalne tak-se. Visina lokalnih komunalnih taksa se određuje u zavisnos-ti od vrste djelatnosti, površine, lokacije, odnosno zone u ko-joj se nalaze objekti, predmeti, odnosno vrše usluge za kojeje propisano plaćanje takse. Zakonom o lokalnim komunal-nim taksama data je mogućnost opštinama da do kraja 2007.godine mogu naplaćivati takse po osnovu korišćenja infra-strukturnih objekata (objekata kojima se vrši prenos elek-trične energije, objekata iz oblasti telekomunikacija, radio-difuzije i sl.), i to najviše do iznosa utvrđenog Zakonom.

LLOOKKAALLNNEE NNAAKKNNAADDEE

naknada za korišćenje građevinskog zemljišta - Obavezaplaćanja ove naknade uredjena je Zakonom o građevinskom


Lokalna samouprava

28

zemljištu (“Službeni list RCG”, broj 55/00). Naknada za kori-šćenje građevinskog zemljišta plaća se za korišćenje grad-skog građevinskog zemljišta (izgrađenog i neizgrađenog).Obveznik plaćanja naknade za korišćenje izgrađenog grad-skog građevinskog zemljišta je vlasnik, odnosno nosilac pra-va korišćenja stambenog, poslovnog objekta ili otvorenogposlovnog prostora. Obveznik plaćanja naknade za korišće-nje neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta je vlas-nik neizgrađenog zemljišta ili lice koje je steklo pravo naprivremeno korišćenje tog zemljišta. Visina naknade za kori-šćenje građevinskog zekljišta utvrđuje se odlukom opštine,u zavisnosti od stepena komunalne opremljenosti zemljištai pogodnosti koje korisnici stiču ili imaju njihovim korišće-njem.

naknada za uređivanje građevinskog zemljišta - Obavezaplaćanja ove naknade uredjena je Zakonom o građevinskomzemljištu (“Službeni list RCG”, broj 55/00). Naknadu za ure-đivanje građevinskog zemljišta plaća investitor izgradnje ob-jekta i njena visina zavisi od stepena uređenosti građevin-skog zemljišta i programa uređivanja građevinskog zemljiš-ta. Plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljištadefiniše se posebnim ugovorom zaključenim između inves-titora izgradnje objekta i opštine.

naknade za korišćenje opštinskih puteva - Obaveza pla-ćanja ovih naknada uređena je Zakonom o putevima (“Služ-beni list RCG”, broj 42/04). Zakonom su propisane vrstenaknada za korišćenje opštinskih puteva koje može uvestiopština. Visinu naknada za korišćenje opštinskih puteva ut-vrđuje opština svojom odlukom.

22.. UUssttuupplljjeennii rreeppuubblliiččkkii pprriihhooddii

Dio sredstava za finansiranje izvorne nadležnosti lokal-noj samoupravi se obezbjeđuje iz republičkih prihoda i to:

- 10% prihoda od poreza na dohodak fizičkih lica za sveopštine, osim za Prestonicu kojoj se ustupa 15% navede-nog poreza,- 50% prihoda od poreza na promet nepokretnosti ostva-renih na teritoriji odnosne opštine,- 30% prihoda od koncesionih naknada za korišćenje pri-rodnih dobara ( šuma, voda, rudnog bogatstva),- 100% prihoda od naknade za registraciju motornih vo-zila.

33.. SSrreeddssttvvaa EEggaalliizzaacciioonnoogg ffoonnddaa

Egalizacioni fond je ustanovljen u cilju ujednačavanja fi-nansijskih uslova manje razvijenih opština. Sredstva Egaliza-cionog fonda se obezbjeđuju iz prihoda od poreza na doho-dak fizičkih lica u visini od 10% tih prihoda, koja se uplaću-ju na poseban račun Ministarstva finansija i koriste se u viduegalizacionih i stimulativnih dotacija, u srazmjeri 90% : 10%.O rasporedu sredstava Egalizacionog fonda odlučuje poseb-na Komisija koja broji sedam članova (po jedan član iz Mi-

nistarstva finansija i Ministarstva pravde i pet članova iz re-dova predstavnika opština).

Raspodjela sredstava po osnovu egalizacionih dotacijavrši se na osnovu tri kriterijuma: indeksa fiskalne sposob-nosti, indeksa budžetske potrošnje i stepena izgrađenosti lo-kalne infrastrukture, svake opštine. Ovi kriterijumi u raspod-jeli sredstava učestvuju u srazmjeri 50% : 40% : 10%.

Pravo na korišćenje stimulativnih dotacija imaju opštinekoje su zabilježile povećanje izvornih prihoda u tekućoj, uodnosu na prethodnu godinu.

44.. UUsslloovvnnee ddoottaacciijjee

Opštine imaju pravo da za finansiranje kapitalnih inves-ticija, zatraže da im se iz Budžeta Republike odobre uslovnedotacije. Pravo na korišćenje uslovnih dotacija imaju opštinekoje su donijele višegodišnji investicioni plan i čiji su izvor-ni prihodi ispod prosječno ostvarenih izvornih prihoda svihopština.

Opštinama se, na ime uslovnih dotacija, mogu odobritisredstva u visini od 10% do 50% predračunske vrijednostiprioritetnog investicionog projekta, u zavisnosti od nivoaostvarenih izvornih prihoda. O dodjeli uslovnih dotacija od-lučuje Vlada Republike.

U narednim tabelama (tab. 1 i 2) daju se pregledi struk-ture prihoda lokalne samouprave i učešća rashoda lokalnesamouprave u BDP-u.

KOVILJKA MIHAILOVIĆ,

pomoćnik ministra,

GORDANA RADOVIĆ,

samostalni savjetnik


Tržište kapitala

29

Utoku 2006. godine, Ministarstvofinansija je, na osnovu zaključa-ka Vlade Republike Crne Gore i

odluka Savjeta za privatizaciju, iznijelona berzu manjinske pakete akcijskogkapitala koje je država imala u privred-nim društvima u Crnoj Gori.

Tako su u toku 2006. godine proda-te akcije „Montenegroberze“ AD Pod-gorica, „Centralne depozitarne agenci-je“ AD Podgorica, „Nikškićke banke“AD Nikšić, kao i akcije iz portfelja Mi-nistarstva finansija u jedanaest predu-zeća. U toku je postupak prodaje akcijeiz portfelja ministarstva u još nekolikopreduzeća.

Akcije Montenegroberze su u sarad-nji sa Agencijom za prestrukturiranjeprivrede i strana ulaganja iznijete naprodaju 1. septembra 2006. godine. Naprodaju je iznijet paket akcija od5.1262% (65 akcija) akcijskog kapitaladruštva Montenegroberza, od čega se uvlasništvu Republike Crne Gore nalazi-lo 3.0757% (39 akcija), a Agencije zaprestrukturiranje privrede i strana ula-ganja 2.0505% (26 akcija). Akcije su po-nuđene na prodaju po nominalnoj cije-ni od 190 eur, da bi na kraju roka zaprodaju akcija, koji je trajao 21 dan oddana dostavljanja prve ponude, dosti-gle visinu od 1.100 eur po akciji. Proda-jom akcija po navedenoj cijeni, pome-nuti manjinski paket akcija prodat je zaiznos od 71.500 eur.

Takođe, 1. septembra 2006. godine,na prodaju je iznijet i paket akcija Cen-tralne depozitarne agencije (CDA). Naprodaju je ponuđeno 35,00% (35 akci-ja) akcijskog kapitala društva CDA. Pa-ket akcija je ponuđen na prodaju ponominalnoj cijeni, u iznosu od2.556,4595 eur za jednu akciju. Kao i upostupku prodaje akcija Montenegro-berze, rok za prodaju akcija tekao je 21dan, od dana dostavljanja prve ponude.Na kraju navedenog roka, cijena akcijeporasla je za 14 puta od početne cijene,i dostigla iznos od 35.150 eur, shodnočemu je paket akcija CDA prodat za iz-nos od 1.230.250 eur.

Manjinski paket akcija Nikšićke ban-ke iznijet je na berzu istog dana kada imanjinski paketi akcija Montenegro-berze i CDA. Na prodaju je ponuđenpaket akcija u iznosu od 30,139%(17.977 akcija) akcijskog kapitala društ-va Nikšićka banka, od čega se u vlas-ništvu Republike Crne Gore nalazilo21,1796% (12.633 akcija), Zavoda za za-pošljavanje Republike Crne Gore5,6851% (3.391 akcija), a Fonda za raz-voj Republike Crne Gore 3,2743%(1.953 akcija). Paket akcija je ponuđenpo nominalnoj cijeni jedne akcije u iz-nosu od 127,82 eur. Na kraju predviđe-nog roka, koji je trajao kao i u prethod-nim slučajevima, akcije su prodate ponominalnoj cijeni, tako da je panjinskipaket akcija Nikšićke banke prodat zaiznos od 2.295.122,50 eur.

Shodno uslovima utvrđenim javnimpozivima upućenim za kupovinom ak-cija navedenih društava, plaćanja ma-njinskih paketa akcija izvršena su takošto je pola iznosa uplaćeno u gotovomnovcu, a pola u obveznicama stare de-vizne štednje i restitucije.

Prodajom manjinskih paketa akcijau gore pomenutim društvima, državase povukla sa tržišta kao direktni učes-nik, tj. vlasnik što bi trebalo da vodi da-ljem povećanju efikasnosti, a država os-taje skoncentrisana na obavezu stvara-nja adekvatnog institucionalnog ambi-jenta kroz zakonsku regulativu i efikas-nu superviziju. Time se jasno povlačerazlike između vlasnika i regulatora, štoje preduslov za slobodnu tržišnu utak-micu. ovaj dio sam malo izmijenio jeripak državi ostaje regulativna funkcija

Takođe, na osnovu Odluke o planuprivatizacije za 2006. godinu, i zaključa-ka Vlade Republike Crne Gore, Minis-tarstvo finansija je, u saradnji sa Agenci-jom za prestrukturiranje privrede i stra-na ulaganja, iznijelo na berzansku pro-daju, 23. oktobra 2006. godine, manjin-ske pakete akcija 20 društava, koji se na-laze u portfelju Ministarstva finansija.Javnim pozivom utvrđeno je da najnižaprodajna cijena akcije društava iznosi

1% od nominalne vrijednosti akcijedruštva. Navedena cijena je ponuđenaiz razloga što su akcije datih društava iranije nuđene na berzansku prodaju,uz različit diskont nominalne vrijednos-ti akcija društava, ali nije postojalo inte-resovanje za kupovinom akcija po po-nuđenoj cijeni. Rok za kupovinom na-vedenih paketa akcija traje 21 dan, oddana dostavljanja prve ponude, a kup-ljeni manjinski paketi akcija mogu bitiplaćeni u cjelosti obveznicama stare de-vizne štednje ili restitucije. Od 20 druš-tava koje su iznijete na berzu, akcije 4društva su povučena iz prodaje, zbogstečaja i rešavanja finansijskih situacijau tim društvima. Manjinski paketi akcija11 društava su prodati, a plaćani su ob-veznicama restitucije, izuzev tri društva,gdje su paketi plaćeni u gotovom nov-cu. U postupku prodaje nalaze se ma-njinski paketi akcija još 5 društava.

Navedenom prodajom akcija Minis-tarstvo finansija će u značajnoj mjerismanjiti svoj udio kapitala u privred-nim društvima u Crnoj Gori, omoguća-vajući dalje ukrupnjavanje kapitala odstrane privatnih vlasnika i podstičućirazvoja slobodnog tržišta. Istovremeno,država na ovaj način rješavao dio oba-veza iz portfelja pitanja restitucije i sta-re devizne štednje.

Odsjek za međunarodnu saradnju

i EU integracije

DRAGAN DARMANOVIĆ

Dragan Darmanović

PRODAJA AKCIJA U DRžAVNOM VLASNIŠTVU

NA TRžIŠTU KAPITALA


Udruženja osiguravača obaveznih osiguranja

30

Sticanjem nezavisnosti Republi-ke Crne Gore pokrenuto je višepitanja oko regulisanja funkcio-

nisanja sistema međunarodne ispraveosiguranja - zelene karte, garantnogfonda i međusobnog priznavanja poli-sa osiguranja.

Poslove garantnog fonda i zelenekarte vršilo je Udruženje osiguravaju-ćih organizacija Srbije i Crne Gore(UOOSCG) kao zajednička asocijacijadruštava za osiguranje obadvije repu-blike.

Od 3. juna 2006. godine UOOSCGtransformiše se u Udruženje osigura-vača Srbije, koje je postalo njegov prav-ni nasljednik čime su ukinute njegoveobaveze obavljanja poslova za osigura-vače iz Crne Gore.

Kako se radi o veoma značajnimposlovima, kako za osiguranja tako i zagrađane-osiguranike, Ministarstvo fi-nansija je potpisalo Sporazum u ciljuregulisanja odnosa u obavljanju ovihposlova između Srbije i Crne Gore, dokse u Crnoj Gori ne formira Udruženjeosiguravača Crne Gore.

Ovim Sporazumom Ministarstvo,kao organ nadležan za nadzor osigura-nja u CG, je garant da će se prvenstve-no obezbijediti da građani Crne Gorebudu obeštećeni po osnovu obavezakoje je prema njima imalo UdruženjeDržavne Zajednice.

U tom cilju Ministarstvo je preduze-lo aktivnosti oko konstituisanja Udru-ženja osiguravača Crne Gore kome ćese prenijeti ovlašćenje za obavljanjeposlova Garantnog Fonda - Fonda zaštete, Biroa međunarodne karte osigu-ranja - zelene karte, Informacionog bi-roa i druge poslove koje mu se povjerezakonom.

Konstituisanje Udruženja je oba-vezno i shodno članu 194 Zakona o osi-guranju usvojenom u Skupštini Repu-blike Crne Gore 11. decembra 2006.

godine, a koji propisuje da se društvaza osiguranje mogu udruživati u ciljuostvarivanja zajedničkih interesa i vrše-nja javnih ovlašćenja. Članstvo u udru-ženju je obavezno za društva za osigu-ranje koja se bave poslovima obavez-nih osiguranja. Udruženje mora imatisvojstvo pravnog lica.

Značaj formiranja Udruženja uovom momentu je prioritetan prven-stveno zbog organizovanja poslova Ga-rantnog fonda u cilju ekonomske zašti-te putnika u javnom saobraćaju i trećihoštećenih lica, u slučajevima kada ješteta pričinjena upotrebom neosigura-nog ili nepoznatog prevoznog sredst-va, kao i za štetu za čiju naknadu je od-govorno društvo za osiguranje koje jeprestalo sa radom, odnosno nad kojimje pokrenut postupak stečaja i likvida-cije i šteta nastalih po osnovu zelenekarte.

Istovremeno značaj formiranjaUdruženja je i u tome da se blagovre-meno odgovori obavezama preuzetimSporazumom sa Udruženjem osigura-vača Srbije, a koje se odnose na preme-te šteta nastalih na teritoriji RepublikeCrne Gore do 3. juna 2006. godine.

Opredjeljenje Republike Crne Goreje formiranje Nacionalnog biroa zelenekarte što podrazumjeva prijem u član-stvo međunarodnog Savjeta Biroa zele-ne karte. Po pravilima Savjeta Biroazahtjev za prijem u članstvo isključivopodnosi Udruženje osiguravača oba-veznih osiguranja u okviru koga poslu-je Nacionalni biro i koji je priznat odstrane Vlade RCG. U vezi ovog pitanjaMinistarstvo finansija je ostvarilo ko-munikaciju sa Savjetom biroa i infromi-salo o opredjeljenju Vlade RCG po pi-tanju formiranja Nacionalnog biroa.Kako Crna Gora ispunjava uslove zapodnošenje zahtjeva propisane aktimaSavjeta Biroa ostaje jedino da se konsti-tuiše Udruženje koje shodno procedu-

ri podnosi zahtjev Savjetu biroa za pri-jem u članstvo.

Ministarstvo finansija je preduzelosve mjere da se Udruženje osiguravačaobaveznih osiguranja Crne Gore štohitnije konstituiše u što skorijem roku.

Koordinator

Odsjeka za osiguranje,

MILANKA OBRADOVIĆ

Viši savjetnik

BILJANA DODEROVIĆ

Milanka Obradović

Biljana Doderović

ZNAČAJ KONSTITUISANJA UDRUžENJA

OSIGURAVAČA OBAVEZNIH

OSIGURANJA CRNE GORE


Program rada Ministarstva finansija

31

TEMATSKI DIO

11.. IIzzvvjjeeššttaajj oo ssttaannjjuu jjaavvnnoogg dduuggaa ssaassttaannjjeemm nnaa ddaann 3311.. 1122.. 22000066.. ggooddiinnee

Izvještajem će se, u skladu sa čla-nom 16 Zakona o zaduživanju i uprav-ljanju dugom javnog sektora, prezen-tirati stanje domaćeg duga po glav-nim kategorijama, stanje ino duga pokreditorima, učešće javnog duga uBDP, valutna struktura duga, rokovidospijeća duga, održivost duga u od-nosu na glavne makroekonomske po-kazatelje, zakonski okvir zaduženja iglavne promjene u toku 2006. godine.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansijaRRookk:: I kvartalNNaaddlleežŽnnoo rraaddnnoo ttiijjeelloo:: Komisija za

finansijski sistem i javnu potrošnju

22.. IInnffoorrmmaacciijjaa oo ddoossaaddaaššnnjjoojj pprrii--mmjjeennii ZZaakkoonnaa oo ppoovvrraaććaajjuu iimmoovviinn--sskkiihh pprraavvaa ii oobbeešštteeććeennjjuu

Ovom informacijom prikazaće seefekti primjene Zakona o povraćajuimovinskih prava i obeštećenju.

OObbrraaddjjvvaačč:: Ministarstvo finansija iFond za obeštećenje

RRookk:: I kvartalNNaaddlleežŽnnaa rraaddnnaa ttiijjeellaa:: Komisija za

finansijski sistem i javnu potrošnju Komisija za ekonomsku politiku

33.. IIzzvvjjeeššttaajj oo rreeaalliizzaacciijjii PPrroojjeekkttaa‘‘’’JJaaččaannjjee iinnssttiittuucciioonnaallnniihh kkaappaacciitteettaaUUpprraavvee zzaa aannttiikkoorruuppcciijjsskkuu iinniicciijjaattiivvuuzzaa ppoossttuuppaannjjee uu sslluuččaajjeevviimmaa pprriijjaavveekkrriivviiččnniihh ddjjeellaa kkoorruuppcciijjee’’’’

Projekat »Jačanje institucionalnihkapaciteta Uprave za antikorupcijskuinicijativu za postupanje u slučajevi-ma prijave krivičnih djela korupcije«

realizovan je u periodu januar - de-cembar 2006. godine, uz podršku PA-CO Impact Projekat Savjeta Evrope(projekat posvećen izradi i imple-mentaciji antikorupcijskih planova istrategija u zemljama Jugoistočne Ev-rope) i Misije OEBS-a u Crnoj Gori.Projekat se, između ostalog, odnosiona intenziviranje saradnje izmeđunadležnih organa za prevenciju i suz-bijanje korupcije, podizanje nivoa jav-ne svijesti o pojavnim oblicima ko-rupcije, negativnim koruptivnim tren-dovima i jačanje uloge građana u ot-krivanju i sprečavanju korupcije.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansija,u saradnji s Upravom za antikorupcij-sku inicijativu

RRookk:: II kvartalNNaaddlleežŽnnaa rraaddnnaa ttiijjeellaa:: Komisija za

politički sistem,unutrašnju i spoljnupolitiku

Komisija za finansijski sistem i jav-nu potrošnju

44.. IIzzvvjjeeššttaajj oo rreeaalliizzaacciijjii mmaakkrrooeekkoo--nnoommsskkee ii ffiisskkaallnnee ppoolliittiikkee uu pprrvviihh ppeettmmjjeesseeccii 22000077.. ggooddiinnee,, pprreeddlloogg cciilljjeevvaaii ssmmjjeerrnniiccaa ffiisskkaallnnee ppoolliittiikkee nnaa oossnnoo--vvuu kkoojjiihh ssee ppllaanniirraajjuu pprriimmiiccii ii iizzddaacciizzaa nnaarreeddnnuu ggooddiinnuu ii PPrroojjeekkcciijjaa kkaappii--ttaallnnoogg bbuuddžŽeettaa zzaa 22000088.. ggooddiinnuu

Izvještaj će, u skladu s odredbamačlana 20 stava 1 Zakona o Budžetu, sa-držati podatke koji obuhvataju anali-zu kretanja makroekonomskih agre-gata, kao polaznog osnova za planira-nje budžeta, a koji su u vezi s kreta-njem bruto domaćeg proizvoda, cije-na, zarada i zaposlenosti.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansija RRookk:: 30. jun 2007. godineNNaaddlleežŽnnaa rraaddnnaa ttiijjeellaa:: Komisija za

finansijski sistem i javnu potrošnjuKomisija za ekonomsku politiku

Komisija za politički sistem, unu-trašnju i spoljnu politiku

55.. IIzzvvjjeeššttaajj oo rreeaalliizzaacciijjii uussvvoojjeennooggPPllaannaa ooddrržŽiivvoossttii ffiinnaannssiijjsskkoogg ssiisstteemmaazzddrraavvssttvvaa zzaa 22000055--22000077.. ggooddiinnuu,, ssaa IInn--ffoorrmmaacciijjoomm oo ppllaanniirraanniimm rraacciioonnaalliizzaa--cciijjaammaa ppoosslloovvaannjjaa ii rraaddaa zzddrraavvssttvveenniihhuussttaannoovvaa

U cilju nastavka realizacije planira-ne reforme zdravstva pratiće se dina-mika sprovođenja usvojenog plana idostaviti izvještaj o realizaciji projekta‘’Unaprjeđenje sistema zdravstva u Cr-noj Gori’’, koji se odvija u saradnji saSvjetskom bankom, a navedenom in-formacijom će se predložiti mjere ra-cionalizacije poslovanja i rada zdrav-stvenih ustanova u Crnoj Gori.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo zdravlja,rada i socijalnog staranja, u saradnji s

Ministarstvom finansija i Republič-kim fondom za zdravstveno osiguranje

RRookk:: II kvartalNNaaddlleežŽnnoo rraaddnnoo ttiijjeelloo:: Komisija za


66.. PPoolluuggooddiiššnnjjii iizzvvjjeeššttaajjii oo ssttaannjjuujjaavvnnoogg dduuggaa

Izvještajem će se, u skladu sa čla-nom 16 Zakona o zaduživanju i uprav-ljanju dugom javnog sektora, polugo-dišnje prezentirati stanje javnog duga.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansijaRRookk:: polugodišnjeNNaaddlleežŽnnoo rraaddnnoo ttiijjeelloo:: Komisija za


77.. AAnnaalliizzaa rreezzuullttaattaa iissttrraažŽiivvaannjjaaoobbiimmaa kkoorruuppcciijjee ii nnjjeenniihh ffeennoommeennoo--lloošškkiihh oobblliikkaa ii kkaarraakktteerriissttiikkaa

Imajući u vidu da se korupcijaidentifikuje kao glavna prepreka u

PROGRAM RADA MINISTARSTVA

FINANSIJA RCG ZA 2007. GODINU



32

ekonomskom i socijalnom razvoju,kao i činjenicu da ne postoje zvaničnaistraživanja koja daju jasan uvid uobim korupcije u Republici Crnoj Go-ri, Uprava za antikorupcijsku inicijati-vu sprovešće istraživanje ovog krimi-nogenog fenomena. Istraživanje će serealizovati u saradnji s nadležnim dr-žavnim organima i institucijama, civil-nim društvom i regionalnim i među-narodnim organizacijama, a bićesprovedeno od strane specijalizova-nog istraživačkog centra, po strogimpravilima struke. Pored sagledavanjaobima korupcije i njenih fenomeno-loškoh oblika i karakteristika, krajnjiefekat istraživanja ogledaće se i u efi-kasnijoj implementaciji antikorupcij-skih aktivnosti nadležnih organa Re-publike Crne Gore.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansijau saradnji s Upravom za antikorupcij-sku inicijativu

RRookk:: III kvartal NNaaddlleežŽnnaa rraaddnnaa ttiijjeellaa:: Komisija za

finansijski sistem i javnu potrošnjuKomisija za politički sistem, unu-

trašnju i spoljnu politiku

88.. IInnffoorrmmaacciijjaa oo rreeaalliizzaacciijjii PPrroojjeekk--ttaa ppeennzziioonnee rreeffoorrmmee

Agendom ekonomskih reformi za2002-2007. godinu definisana je vre-menska dinamika za sprovođenje ak-tivnosti koje su neophodne za uspos-tavljanje normativnog okvira za II i IIIstub. Ovom informacijom će se uradi-ti pregled realizacije ciljeva i zadatakadefinisanih Agendom i Strategijomrazvoja penzijskog sistema u CrnojGori, sa posebnim osvrtom na analizumogućnosti uvođenja II stuba.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo zdravlja,rada i socijalnog staranja, u saradnji sMinistarstvom finansija, Republičkimfondom PIO i Poreskom upravom

RRookk:: III kvartalNNaaddlleežŽnnoo rraaddnnoo ttiijjeelloo:: Komisija za


88.. IInnffoorrmmaacciijjaa oo ppllaanniirraanniimm rraacciioo--nnaalliizzaacciijjaammaa RReeppuubblliiččkkoogg ffoonnddaa PPIIOO

Ovom informacijom prikazaće seaktivnosti na unutrašnjoj racionaliza-ciji Republičkog fonda PIO, u okviru

reforme penzijske administracije iukupnih reformskih aktivnosti na re-organizaciji i implementaciji novihposlovnih procesa, kako bi se unapri-jedio tehničko - tehnološki proces ra-da i stvorili uslovi za zakonito, efikas-no i blagovremeno servisiranje pravaiz penzijskog i invalidskog osiguranjaili sagledati mogućnosti izrade novestrategije.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo zdravlja,rada i socijalnog staranja u saradnji sMinistarstvom finansija, Republičkimfondom PIO i Poreskom upravom



1100.. IIzzvvjjeeššttaajjii mmiinniissttaarrssttaavvaa iizz oobbllaassttiiffiinnaannssiijjsskkoogg ssiisstteemmaa ii jjaavvnnee ppoottrrooššnnjjee oorraadduu ii ssttaannjjuu uu uupprraavvnniimm oobbllaassttiimmaa,, ss iizz--vvjjeeššttaajjiimmaa oorrggaannaa uupprraavvee iizz nnjjiihhoovveennaaddlleežŽnnoossttii uu 22000066.. ggooddiinnii

Izvještaj će sadržati prikaz izvrša-vanja zakona i drugih propisa, realiza-cije Programa i zaključaka Vlade, pre-duzetih mjera i njihovih rezultata uovim oblastima.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansija,Ministarstvo prosvjete i nauke, Minis-tarstvo kulture, sporta i medija i Mi-nistarstvo zdravlja, rada i socijalnogstaranja



1111.. SSttrraatteeggiijjaa rraazzvvoojjaa iinntteerrnnee ffii--nnaannssiijjsskkee kkoonnttrroollee uu jjaavvnnoomm sseekkttoorruu

Svrha ovog dokumenta je utvrđi-vanje ključnih elemenata o sadašnjemstanju, razvojnoj strategiji za uspos-tavljanje sveobuhvatne i efektivne in-terne finasijske kontrole u javnomsektoru RCG, u skladu sa međunarod-nim standardima interne kontrole zajavni sektor, međunarodnim internimrevizorskim standardima i najboljompraksom EU, kao i sa preporukamaEK i Akcionim planom za njegovu im-plementaciju.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansijaRRookk:: IV kvartal NNaaddlleežŽnnoo rraaddnnoo ttiijjeelloo:: Komisija za


1133.. AAnnaalliizzaa sspprroovvoođđeennjjaa ppoorreesskkeeppoolliittiikkee zzaa ppeerriioodd jjaannuuaarr –– ookkttoobbaarr22000077.. ggooddiinnee

Ovom analizom sagledaće se pri-mjena poreske politike za 2007. godi-nu i njen uticaj na privredu i budžet, ipredložiti odgovarajuće mjere za una-prjeđenje ove politike za narednu go-dinu. Istovremeno, analizom će se sa-gledati stepen usklađenosti poreskih icarinskih propisa s propisima Evrop-ske unije i mjere koje treba preduzetina tom planu.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansijau saradnji s Poreskom upravom iUpravom carina

RRookk:: IV kvartalNNaaddlleežŽnnoo rraaddnnoo ttiijjeelloo:: Komisija za


NORMATIVNI DIO

11.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo ssvvoojjiinnsskkoo--pprraavvnniimm ooddnnoossiimmaa

Ovim zakonom urediće se sistemsvojinsko-pravnih odnosa u Crnoj Go-ri. Ovo posebno iz razloga što je ovaoblast, do sada, bila regulisana Zako-nom o osnovama svojinsko-pravnihodnosa (’’Sl. list SFRJ’’, br. 6/80, 36/90,29/96). Zakonom će se urediti i obje-diniti i ostala materija sadržana u dru-gim zakonima koji tretiraju ovuoblast.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansija,u saradnji s

Ministarstvom pravdeRRookk:: I kvartalNNaaddlleežŽnnaa rraaddnnaa ttiijjeellaa:: Komisija za

finansijski sistem i javnu potrošnjuKomisija za ekonomsku politikuKomisija za politički sistem, unu-


22.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo ddrržŽaavvnnoojj iimmoovviinnii

Ovim zakonom će se preciznije re-gulisati nadzor upravljanja i korišće-nja državne imovine i adekvatnije de-finisati nadležnost Republike u ovojoblasti.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansija,u saradnji s Ministarstvom unutrašnjih



33

poslova i javne uprave i Upravom zanekretnine




33.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo sspprrjjeeččaavvaannjjuupprraannjjaa nnoovvccaa ii ffiinnaannssiirraannjjuu tteerroorriizzmmaa

Ovim zakonom će se izvršiti usa-glašavanje sa Trećom direktivom EU,otkloniti uočeni problemi u sprovođe-nju postojećeg zakona zbog nedovol-jno dobro definisanih nadležnosti unadzoru subjekata i omogućiti Upraviza sprječavanje pranja novca i finansi-ranje terorizma da efikasnije utiče nadruge institucije da blagovremeno re-aguju na zahtjev ove uprave za reago-vanje u pojedinim slučajevima.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansija,u saradnji s Upravom za sprječavanjepranja novca




44.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo iizzmmjjeennaammaa iiddooppuunnaammaa ZZaakkoonnaa oo ccaarriinnsskkoojj ttaarriiffii

Ovim zakonom izvršiće se usagla-šavanje postojećeg Zakona o carin-skoj tarifi s Međunarodnom konven-cijom o harmonizovanom sistemu na-ziva i šifarskih oznaka robe (pravilaHarmonizovanog sistema naziva i ši-farskih oznaka robe - HS 2007).

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansija,u saradnji sa Upravom carina

RRookk:: I kvartal NNaaddlleežŽnnaa rraaddnnaa ttiijjeellaa:: Komisija za

finansijski sistem i javnu potrošnjuKomisija za ekonomsku politiku

55.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo iizzmmjjeennaammaa iiddooppuunnaammaa ZZaakkoonnaa oo iiggrraammaa nnaa ssrreeććuu

Ovim zakonom otkloniće se ne-dostaci važećeg zakona, odnosno pre-cizno definisati organ nadležan zaigre na sreću, prekršajni postupak,kao i izmijeniti rješenja koja definišuigre na sreću.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansijaRRookk:: I kvartalNNaaddlleežŽnnoo ttiijjeelloo:: Komisija za finan-

sijski sistem i javnu potrošnju

66.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo iizzmmjjeennaammaa iiddooppuunnaammaa ZZaakkoonnaa oo ppoovvrraaććaajjuu iimmoo--vviinnsskkiihh pprraavvaa ii oobbeešštteeććeennjjuu

Ovim zakonom produžiće se va-ženje obveznica za restituciju, boljeurediti emisije ovih obveznica i riješitipitanja povraćaja imovine vjerskih za-jednica.

OObbrraađđvvaačč:: Ministarstvo finansijaRRookk:: I kvartalNNaaddlleežŽnnaa rraaddnnaa ttiijjeellaa:: Komisija za


77.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo sstteeččaajjuu ii lliikkvvii--ddaacciijjii ddrruuššttaavvaa zzaa oossiigguurraannjjee

Ovim zakonom urediće se postu-pak stečaja i likvidacije društava zaosiguranje. S obzirom na specifičnostpostupka sprovođenja stečaja i likvi-dacije, razriješiće se pitanja: otvaranjestečajnog postupka, postupak stečaja,uslovi za imenovanje stečajnog uprav-nika, obavještavanje, mirovanje pos-tupka, redosljed namirenja iz stečajnemase itd.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansijaRRookk:: I kvartal NNaaddlleežŽnnoo rraaddnnoo ttiijjeelloo:: Komisija za


88.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo oobbaavveezznnoommoossiigguurraannjjuu uu ssaaoobbrraaććaajjuu

Ovim zakonom urediće se oblastobaveznog osiguranja u saobraćaju, uskladu s direktivama Evropske unije ikonvencijama međunarodnih organi-zacija u saobraćaju. Izdvajanjem oba-veznih osiguranja u saobraćaju u po-seban zakon, ukazuje se na značajovog osiguranja i omogućava se nje-gova lakša primjena.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansijaRRookk:: I kvartalNNaaddlleežŽnnoo rraaddnnoo ttiijjeelloo:: Komisija za


99.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo iizzmmjjeennaammaa iiddooppuunnaammaa ZZaakkoonnaa oo bboorraavviiššnnoojj ttaakkssii

Izmjenama i dopunama ovog za-kona preciziraće se obveznici i načinplaćanja boravišne takse.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansija iMinistarstvo turizma i zaštite životnesredine

RRookk:: II kvartal NNaaddlleežŽnnaa rraaddnnaa ttiijjeellaa:: Komisija za

ekonomsku politiku Komisija za finansijski sistem i jav-

nu potrošnjuKomisija za politički sistem, unu-


1100.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo iizzmmjjeennaammaa iiddooppuunnaammaa ZZaakkoonnaa oo ffiinnaannssiirraannjjuu lloo--kkaallnnee ssaammoouupprraavvee

Ovim zakonom poboljšaće se pos-tojeća rješenja koja se odnose na kori-šćenje Egalizacionih dotacija i preciz-nije urediti vrste izvornih prihoda ko-je opštine mogu uvoditi svojim propi-som. Aktivnosti u vezi s izmjenamanavedenog zakona, uslovljene su ispremnošću Savjeta Evrope da pružiekspertsku pomoć u njegovoj izradi,što je posebno bitno sa stanovišta is-punjenja obaveza iz Evropske poveljeo lokalnoj samoupravi.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansija,u saradnji s Ministarstvom

unutrašnjih poslova i javne upraveRRookk:: II kvartalNNaaddlleežŽnnaa rraaddnnaa ttiijjeellaa:: Komisija za

finansijski sistem i javnu potrošnju Komisija za ekonomsku politikuKomisija za politički sistem, unu-


1111.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo iizzmmjjeennaammaa iiddooppuunnaammaa zzaakkoonnaa oo zzaadduužŽiivvaannjjuu iiuupprraavvlljjaannjjuu dduuggoomm jjaavvnnoogg sseekkttoorraa

Ovim zakonom propisaće se uslo-vi, način i postupak zaduženja Repu-blike, a za jedinice lokalne samoupra-ve i javna preduzeća definisaće se, po-red navedenog, i limit zaduženja.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansijaRRookk:: II kvartalNNaaddlleežŽnnoo rraaddnnoo ttiijjeelloo:: Komisija za


1122.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo iizzmmjjeennaammaa iiddooppuunnaammaa ZZaakkoonnaa oo nneevvllaaddnniimm oorrggaa--


34


nniizzaacciijjaammaa

Ovaj zakon ima za cilj preciziranjeodredbi u pogledu uslova pod kojimaNVO može neposredno obavljatiprivrednu djelatnost. Takođe, obez-bjeđuje se efikasniji finansijski iupravni nadzor nad privrednim dje-latnostima NVO, s obzirom da su upraksi prisutne česte zloupotrebeNVO radi obavljanja privrednih djelat-nosti. Ovim zakonom pokušavaju seeliminisati situacije kojima se naruša-va slobodna utakmica na tržištu, vršiporeska evazija, a istovremeno značaj-no narušava ugled i integritet NVO udruštvu.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansijaRRookk:: II kvartal NNaaddlleežŽnnoo rraaddnnoo ttiijjeelloo:: Komisija za



1133.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo ddoopprriinnoossiimmaazzaa oobbaavveezznnoo ssoocciijjaallnnoo oossiigguurraannjjee

Ovim zakonom će se na jedin-stven način urediti sistem plaćanja do-prinosa za obavezno socijalno osigu-ranje (penzijsko i invalidsko, zdrav-stveno i osiguranje od nezaposlenos-ti), koji su po postojećim rješenjimauređeni posebnim zakonima, kojimasu uređeni pojedini vidovi socijalnogosiguranja (Zakon o penzijskom i in-validskom osiguranju, Zakon o zdrav-stvenom osiguranju i dr.).

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansija,u saradnji s Ministarstvom zdravlja, ra-da i socijalnog staranja, Fondom PIO,Fondom zdravstva, Zavodom za za-pošljavanje

RRookk:: II kvartal NNaaddlleežŽnnoo rraaddnnoo ttiijjeelloo:: Komisija za


1144.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo CCeennttrraallnnoojjbbaannccii CCrrnnee GGoorree

Ovim zakonom, na osnovu analizefunkcionisanja bankarskog sistema,urediće se i uskladiti postojeća zakon-ska rješenja u skladu s najboljom me-đunarodnom praksom, uvažavajućipotrebe prilagođavanja ekonomskom

ambijentu i planovima razvoja CrneGore.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansija,u saradnji s Centralnom bankom CrneGore

RRookk:: II kvartalNNaaddlleežŽnnoo rraaddnnoo ttiijjeelloo:: Komisija za


1155.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo bbaannkkaammaa

Ovim zakonom, u cilju usaglašava-nja i razvoja bankarske regulative srazvojem i specifičnostima bankar-skog sistema i privrednim i finansij-skim trendovima u Crnoj Gori, obe-zbijediće se zakonske pretpostavke zaširenje bankarskog tržišta, uvođenjemu bankarski sistem filijala stranih ba-naka bez statusa pravnog lica, unapri-jediti rješenja važećeg zakona, kao istvoriti pravni prostor za postepenutranziciju ka međunarodnim standar-dima (EU direktivama i preporukamaCAD III Bazel II).


RRookk:: II kvartalNNaaddlleežŽnnaa rraaddnnaa ttiijjeellaa:: Komisija za


1166.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo ZZaavvrrššnnoommrraaččuunnuu BBuuddžŽeettaa RReeppuubblliikkee CCrrnnee GGoorreezzaa 22000066.. ggooddiinnuu

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansijaRRookk:: III kvartalNNaaddlleežŽnnaa rraaddnnaa ttiijjeellaa:: Komisija za



1177.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo ttrraannssffeerriimmaassrreeddssttaavvaa,, iinnssttrruummeennttiimmaa eelleekkttrroonn--sskkoogg ppllaaććaannjjaa ii ppllaattnniimm ssiisstteemmiimmaa

Svrha donošenja zakona je daljareforma regulatornog okvira u oblastisistema plaćanja, u pravcu što većegnivoa usklađivanja ove regulative saregulativom Evropske unije, aktimaKomiteta za platne i obračunske siste-me Međunarodne banke za obračun,međunarodnom praksom i standardi-ma u ovoj oblasti, uz uvažavanje spe-

cifičnosti kako bankarskog, tako iprivrednog i finansijskog sistema Re-publike Crne Gore.

Zakonom će se urediti pitanjatransfera sredstava u zemlji, obezbje-đenje regulatornog okvira za izdava-nje instrumenata elektronskog plaća-nja i stvaranje regulatornih pretpos-tavki za organizovanje platnih siste-ma. Zakon će se adekvatno baviti sa-dašnjim nivoom plaćanja u Republici,u skladu sa tržišno orjentisanom re-formom finansijskog sektora.




1188.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo iizzmmjjeennaammaa iiddooppuunnaammaa CCaarriinnsskkoogg zzaakkoonnaa

Ovim zakonom uskladiće se rješe-nja iz važećeg zakona s carinskim pro-pisima koji se primjenjuju u Evrop-skoj uniji. Stručnu pomoć u pripremiovog zakona treba da pruži CAFAO, ašto je i predviđeno njenim Progra-mom rada za 2007. godinu.

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansija,u saradnji s Upravom carina

RRookk:: IV kvartalNNaaddlleežŽnnoo rraaddnnoo ttiijjeelloo:: Komisija za


1199.. PPrreeddlloogg zzaakkoonnaa oo BBuuddžŽeettuu RRee--ppuubblliikkee CCrrnnee GGoorree zzaa 22000088.. ggooddiinnuu

OObbrraađđiivvaačč:: Ministarstvo finansija RRookk:: 30. novembar. 2006. godineNNaaddlleežŽnnaa rraaddnnaa ttiijjeellaa:: Komisija za


trašnju i spoljnu politiku.

- PR SLUŽBA


Aktivnosti ministra finansija

35

3300.. ddeecceemmbbaarr 22000066.. ggooddiinnee:: ČČllaannssttvvoo RReeppuubblliikkee CCrrnnee GGoorree uuGGrruuppii SSvvjjeettsskkee bbaannkkee

Odbori Guvernera članica GrupeSvjetske banke, Međunarodne banke zaobnovu i razvoj, Međunarodne finansij-ske korporacije i Međunarodnog udru-ženja za razvoj usvojili su 29.decembra2006 godine Rezoluciju Međunarodnebanke za obnovu i razvoj Br.582, Rezolu-ciju Međunarodne finansijske korpora-

cije Br.245, i Rezoluciju Međunarodnog udruženja za razvojBr.214 nazvane “Članstvo Republike Crne Gore“ kojom se omo-gućava realizacija članstva Republike Crne Gore u Banci, Korpo-raciji i Udruženju. Usvajanje Rezolucije Multilateralne agencije zagarantovanje investicija, četvrte članice Grupe Svjetske banke, odstrane Odbora Guvernera Agencije očekuje se početkom januara.Istovremeno, Vlada Republike Crne Gore imenovala je Ministrafinansija dr Igora Lukšića za Guvernera Republike Crne Gore uMeđunarodnoj banci za obnovu i razvoj, Međunarodnoj finansij-skoj korporaciji, Međunarodnom udruženju za razvoj i Multilate-ralnoj agenciji za garantovanje investicija. Ministar finansija drIgor Lukšić potpisaće original statuta Međunarodne banke za ob-novu i razvoj u United States Department of State i deponovatikod Vlade Sjedinjenih Američkih država Instrument prihvatanjaStatuta Međunarodne banke za obnovu i razvoj na svečanosti za-kazanoj za 18. januar 2007 godine, u Vašingtonu. Takođe, minis-tar finansija potpisaće originale statuta Međunarodne finansijskekorporacije i Međunarodnog udruženja za razvoj i original Kon-vencije o osnivanju Multilateralne agencije za garantovanje inves-ticija u sjedištu Svjetske banke i deponovati Instrumente prihvata-nja statuta Korporacije i Udruženja i Instrument ratifikacije Kon-vencije Agencije kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj nasvečanostima zakazanim za 18 januar, u Vašingtonu.

2299.. ddeecceemmbbaarr 22000066.. ggooddiinnee:: PPoottppiissaann SSppoorraazzuumm iizzmmeeđđuu VVllaa--ddee RRCCGG,, SSaavveezzaa SSiinnddiikkaattaa ii UUnniijjee ppoossllooddaavvaaccaa CCrrnnee GGoorree,, kkaaoo iiOOddlluukkaa oo nnaajjnniižŽoojj cciijjeennii rraaddaa nnaa nniivvoouu RRCCGG

Minimalna cijena rada, osnovica za obračun plata u javnomsektoru, postepeno će se uvećavati u narednoj godini i u julu dos-tići 55 EUR, predviđeno je sporazumom koji su danas potpisalipredstavnici Vlade, Saveza sindikata i Unije poslodavaca. Doku-ment su potpisali premijer Željko Šturanović, kao i predsjedniciSaveza Sindikata i Unije poslodavaca Danilo Popović i PredragMitrović. Minimalna cijena rada, koja nije mijenjana od polovine

2002. godine, biti povećana na 52 EUR u januaru, 53 u martu i 55u julu, dok će naknada za topli obrok i regres ostati 25 i 150 EUR.Sporazumom je predviđeno da Vlada do kraja godine usvoji iz-mjene i dopune Odluke o formiranju Ekonomsko-socijalnog sav-jeta, što je, prema riječima Šturanovića, već urađeno u četvrtak.Taj Savjet imaće po sedam predstavnika iz redova socijalnih part-nera. Novoformirani Savjet je sporazumom zadužen da do juladostavi Skupštini usaglašene izmjene i dopune Zakona o radu,Opšteg koletivnog ugovora i pripremi nacrte zakona o mirnomrješavanju radnih sporova i doprinosima kao i o još nekim propi-sima.

2200.. ddeecceemmbbaarr 22000066.. ggooddiinnee:: IIzzjjaavvaa mmiinniissttrraa ffiinnaannssiijjaa IIggoorraaLLuukkššiiććaa nnaakkoonn ssjjeeddnniiccee VVllaaddee RRCCGG ppoovvooddoomm rreezzuullttaattaa ssoocciijjaall--nnoogg ddiijjaallooggaa ookkoo uuttvvrrddjjiivvaannjjaa nnaajjmmaannjjee cciijjeennee rraaddaa

…Vlada je danas ponudila dacijena rada u narednoj godini ras-te u svakom kvartalu, kako bi sa sa-dašnjih 50 dostigla 55 EUR. U pr-vom kvartalu cijena rada bi bilapovećana na 52 EUR, drugom 53,trećem 54 i četvrtom 55 EUR. Pre-ma tom predlogu, naknada za to-pli obrok iznosila bi 25, a za regres100 EUR. Kao alternativni predlogVlada nudi da minimalna cijenarada bude u prva četiri mjesecanaredne godine 51 EUR, od majado spetembra 53, a ostatak godine55, uz topli obrok od 25 i a regresod 150 EUR. Ponuđeno je da ukupno mjesečno primanje ne mo-že biti manje od 100 eura…

2200.. ddeecceemmbbaarr 22000066.. ggooddiinnee:: PPoottppiissaann UUggoovvoorr kkoojjiimm ssee pprreedd--vviiđđaa iizzrraaddaa ssooffttvveerrsskkoogg rrjjeeššeennjjaa zzaa oobbjjeeddiinnjjeennuu nnaappllaattuu ppoorreezzaa iiddoopprriinnoossaa uu PPoorreesskkoojj uupprraavvii

Crnogorska Poreska uprava će, na osnovu danas potpisanogugovora Vlade i slovenačke kompanije Hermes Softlab, do krajanaredne godine dobiti objedinjeni registar za naplatu poreza idoprinosa. Ugovor, vrijedan 1,22 miliona EUR, potpisali su uPodgorici ministar finansija Igor Lukšić i predsjednik Upravnogodbora Hermes Softlaba Peter Testen. Njegova realizacija finan-sira se iz, prije dvije godine Crnoj Gori odobrenog beskamatnogkredita Svjetske banke, namijenjenog podršci crnogorskim pen-

PREGLED NAJVAžNIJIH AKTIVNOSTIMINISTRA FINANSIJAOKTOBAR - DECEMBAR 2006. GODINE



36

zijskim reforma-ma. “…Poreskauprava će ovimprojektom biti di-rektno povezanasa registrima fon-dova zdravstva,penzijskog i inva-lidskog osigura-nja, privrednogsuda, zavoda za za-pošljavanje, plat-

nog prometa i građana. Na taj način omogućićemo smanjenjeadministrativnih troškova države, izbjeći preklapanja i adminis-triranja i, što je veoma važno iz ugla Ministarstva finansija, odnos-no Poreske uprave, olakšati naplatu poreza i doprinosa…”.

77.. ddeecceemmbbaarr 22000066.. ggooddiinnee:: IIzzjjaavvaa mmiinniissttrraa ffiinnaannssiijjaa IIggoorraaLLuukkššiiććaa nnaakkoonn ssjjeeddnniiccee VVllaaddee RRCCGG

Ministar finansija Igor Lukšić povodom usvajanja Predlogazakona o poreskim savjetnicima – “…Poreski savjetnici su novozanimanje koje obveznicima treba da olakša ponašanje u skladusa poreskim i carinskim propisima. Predlog zakona o poreskimsavjetnicima je rađen po ugledu na njemačke i slovačke propise,a primjenjivaće se od jula naredne godine. U međuvremenu bi-će pripremljeni plan i program ispita za to zvanje. U početku ćelicence poreskim savjetnicima davati Ministartsvo, dok će posli-je održavanja osnivačke skupštine njihovog udruženja taj posaobiti prepušten njemu…”

Ministar finansija Igor Lukšić povodom usvajanja Informaci-je o regulisanju obaveza Ruske Federacije prema RCG nastalihpo osnovu obračuna vezanih za robni promet izmedju bivšegSSSR-a i bivše SFRJ, sa Predlogom sporazuma i Predlogom proto-kola – “… Predlogom sporazuma o regulisanju ruskog klirinškogduga Crnoj Gori, vrijednog 18 miliona dolara, stvaraju se usloviza njegovo vraćanje u robi i uslugama. Rusija će Crnoj Gori 6,6miliona dolara vratiti kroz projekte nauke i obrazovanja, četirimiliona za regionalno snabdijevanje, a za ostatak nabaviti maši-ne i opremu. …Jako je važno da bi se ovim sporazumom, a na-dam se da će se steći uslovi da se on što prije potpiše i ratifikujeu parlamentu, mogao ubrzo realizovati niz korisnih projekata…”

77.. ddeecceemmbbaarr 22000066.. ggooddiinnee:: MMiinniissttaarr ffiinnaannssiijjaa ddrr IIggoorr LLuukkššiiććoottvvoorriioo sseemmiinnaarr ““SSuuzzbbiijjaannjjee pprraannjjaa nnoovvccaa ii ffiinnaannssiirraannjjaa tteerroorriizz--mmaa”” uu KKoollaaššiinnuu --

Ministar finansija dr Igor Lukšić: ‘’Koristim ovu priliku i da iz-razim zahvalnost predstavnicima OSCE-a - Misiji u Crnoj Gori, napomoći i podršci koju nam kontinuirano pružaju u različitim seg-mentima, pri čemu je važno ukazati na činjenicu da je organizaci-ja ovog seminara samo nastavak podrške reformskim procesimau Crnoj Gori od strane OSCE-a. Vlada Crne Gore je veoma jasno,odgovorno i organizovano pristupila problematici sprječavanjapranja novca i finansiranja terorizma, a naše čvrsto opredjeljenjeje proisteklo iz apsolutnog razumijevanja ozbiljnosti tog proble-ma, kao i generalnog opredjeljenja Crne Gore da u borbi protivsvih oblika kriminala bude sastavni dio širokog evropskog frontasavremenih država. U tom smislu smo, u prvom redu, stvorili

pravne pretpostavke za adekvatno i efikasno funkcionisanje togprocesa. Pranje novca i finansiranje terorizma su u Krivičnom za-koniku Republike Crne Gore inkriminisani kao krivična djela. Za-konom o sprječavanju pranja novca, usvojenim u oktobru 2003.godine, stvorene su pretpostavke za organizovanje borbe protivpranja novca, u skladu sa svim relevantnim međunarodnim stan-dardima, direktivama i preporukama. Izmjenama i dopunamatog Zakona, u martu 2005.godine, uključene su i odredbe o spre-čavanju finansiranja terorizma, čime je ta oblast gotovo u potpu-nosti normativno usklađena i time stvorene pretpostavke za pris-tupanje Crne Gore međunarodnim institucijama koje se boreprotiv pranja novca i finansiranja terorizma…”

66.. ddeecceemmbbaarr 22000066.. ggooddiinnee:: MMiinniissttaarr ffiinnaannssiijjaa ddrr IIggoorr LLuukkššiiććpprriilliikkoomm pprreezzeennttaacciijjee IIzzvvjjeeššttaajjaa SSvvjjeettsskkee bbaannkkee ppoodd nnaazziivvoomm»»PPrreegglleedd jjaavvnnee ppoottrrooššnnjjee ii iinnssttiittuucciijjaa«« --

“…Ministarstvo finansija Crne Gore, dalo je punu podršku ipružilo punu saradnju, zajedno sa ostalim ministarstvima i dr-žavnim institucijama timu eksperata Banke koji su radili na iz-vještaju. Nakon završetka rada na projektu ne mogu a da ne izra-zim zadovoljstvo urađenim poslom. Izvještaj na jedan sistemati-čan i kvalitetan način, uz obilje podataka prikazuje činjeničnostanje u nekoliko oblasti koje su izuzetno bitne za upravljanje sis-temom javne potrošnje u Crnoj Gori... Naravno, ne možemo sesložiti sa apsolutno svim predlozima datim u dokumentu o tomekako dalje. U nekim slučajevima su možda ocjene postojećegstanja date na previše kritički način ali to ne umanjuje kvalitetdokumenta i uvjeren sam da će uz buduću saradnju između Vla-de Crne Gore i Banke na implementaciji ovog dokumenta doćido približavanja stavova koji su to koraci i koji je vremenski ok-vir optimalan za dalju reformu sistema javne potrošnje u CrnojGori. …Dokument je rađen u prvoj polovini 2006. godine tako daje značajan napredak u ekonomskim reformama u Crnoj Goriostao nezabilježen. Određene primjedbe i predlozi koji se mogupročitati u dokumentu su u međuvremenu uvažene budući da jedošlo do implementacije nekoliko značajnih projekata koji su bi-li početkom godine samo u fazi ideje… “

66.. ddeecceemmbbaarr 22000066.. ggooddiinnee:: SSuussrreett LLuukkššiićć –– JJeessttrraabb

Ministar finansija u Vladi RCG dr Igor Lukšić primio je amba-sadora Republike Češke u Beogradu Ivana Jestraba. …MinistarLukšić je informisao sagovornika o planovima Vlade Crne Goreza naredni, četvorogodišnji period i najavio da je sljedeći korakusvajanje sveobuhvatne Agende koja će sadržati prioritetne ak-tivnosti VladeRCG do2010.godine.On je, takođe,ocijenio da jem a k r o e k o -nomska stabil-nost postignu-ta, kroz solidanzakonodavniokvir, što je ukrajnjoj linijisasvim dobra i



37

adekvatna podloga za realizaciju daljih, opsežnih reformi u na-rednom periodu...

44.. ddeecceemmbbaarr 22000066.. ggooddiinnee:: MMiinniissttaarr ffiinnaannssiijjaa ddrr IIggoorr LLuukkššiiććppoottppiissaaoo SSppoorraazzuumm oo rreepprrooggrraammiirraannjjuu dduuggaa iizzmmeeđđuu VVllaaddee RRee--ppuubblliikkee IIttaalliijjee,, RReeppuubblliikkee CCrrnnee GGoorree ii RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee

- Trilateralni Sporazum potpisali su u ime italijanske Vlade dr-žavni podsekretar MIP-a Italije Famiano Crucianelli, a u ime Vla-de Srbije, ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić… Sporazumo smanjenju i reprogramu duga izmedu vlada Italije, Crne Gore iSrbije, obuhvata dug prema italijanskoj Državnoj agenciji za osi-guranje spoljne trgovine–SACE i Artidankazi /Artigiancassa SpA/,menadžeru ODA /Official development assistance/, odnosnorazvojnih kredita, u ime Italije. Ukupne obaveze Crne Gore pre-ma SACE-u, nakon otpisa od 66 odsto, prema dostavljenim duž-nickim listama, iznose oko 4,67 miliona EUR i 3,29 miliona USD,što odgovara podacima Narodne banke Srbije (NBS) o visini du-ga Crne Gore prema toj italijanskoj instituciji. Otplata duga SACE-u nakon otpisa, počeće 22. septembra 2008. godine i završiće se22. marta 2024… Sporazum o smanjenju i reprogramu duga, kakoje objašnjeno, potpisuje se u cilju realizacije usaglašenog zapisni-ka o konsolidaciji dugova Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).

3300.. nnoovveemmbbaarr 22000066.. ggooddiinnee:: IIzzjjaavvaa mmiinniissttrraa ffiinnaannssiijjaa IIggoorraaLLuukkššiiććaa nnaakkoonn ssjjeeddnniiccee VVllaaddee RRCCGG

Izjava ministra finansija Igora Lukšića povodom utvrđivanjaPredloga zakona o budžetu Republike Crne Gore za 2007. godi-nu... »U budžetu za narednu godinu su prvi put razdvojeni kapi-talni i tekuci izdaci. Ukupni prihodi su planirani na 582,95 milio-na EUR, a kapitalni budžet na 33,91 miliona… Ukupna javna po-trošnja naredne godine, prema procjenama, biće 42,85 odstoBDP-a, odnosno 41,16 odsto kada se izuzme kapitalni budžet.BDP je procijenjen na dvije milijarde EUR jer se ove godine oče-kuje njegov rast veći od šest odsto… Plan je zasnovan na zvanič-noj procjeni Monstata za 2004. godinu prema kojoj je BDP uve-ćan u odnosu na prvobitno očekivanje i iznosio 4,2 odsto… Proc-jena konsolidovane tekuće javne potrošnje je u skladu sa pla-nom Vlade da postepeno u narednih četiri do pet godina oborinjen nivo na 35 odsto BDP, iz čega su izuzeti kapitalni izdaci jerće oni biti zastupljeni u većem obimu.

2299.. nnoovveemmbbaarr 22000066.. ggooddiinnee:: MMiinniissttaarr ffiinnaannssiijjaa ddrr IIggoorr LLuukkššiićć pprrii--mmiioo pprriivvrreemmeennoogg pprreeddssttaavvnniikkaa EEvvrrooppsskkee KKoommiissiijjee MMaarrttiinnaa HHaarrvviijjaa

Tokom razgovora ministar Lukšić je ocijenio da su nedavnoobavljeni razgovori u Briselu tokom Unaprijeđenog stalnog dija-loga (EPD-asa ECOFIN-om bili jedinstvena prilika da Crna Goraprezentuje najnovije makroekonomske pokazatelje, razvojnu

politiku finansij-skog sektora, fis-kalnu politiku,kao i planirane ak-tivnosti i izrazionadu da je Evrop-ska Komisija zado-voljna ostvarenimnapretkom u pro-

teklom periodu...

1177.. nnoovveemmbbaarr 22000066.. ggooddiinnee:: MMiinniissttaarr ffiinnaannssiijjaa IIggoorr LLuukkššiićć oott--vvoorriioo sseemmiinnaarr „„SSrreeddnnjjoorrooččnnoo ffiisskkaallnnoo ppllaanniirraannjjee –– MMeeđđuunnaarroodd--nnoo iisskkuussttvvoo ii pprriimmjjeennaa uu CCrrnnoojj GGoorrii““

“…Ograničene resurse koje Vlada ima na raspolaganju trebalobi upotrijebiti za razvoj infrastrukture i pažljivo odabrane priorite-te socijalne potrošnje koja će obezbijediti visoku stopu ekonom-skog rasta u dugoročnom periodu, u kontekstu društva koje brineo građanima… Vlada mora da uskladi potrošnju sa prioritetima iutvrdi da li je to pomjerilo njene strateške ciljeve, što će dovesti dojeftinije, transparentnije i efikasnije alokacije resursa u funkciji gra-đana… Uvođenje strogog srednjoročnog pristupa budžetiranjupredstavlja preokret našeg usredsređenja sa jednostavnog obez-bjeđivanja makroekeonomske stabilnosti, koju smo ostvarili, kaformulisanju trajnog i ujednačenog ekonomskog razvoja…”

1133.. ookkttoobbaarr 22000066.. ggooddiinnee:: PPrreezzeennttaacciijjaa mmiinniissttrraa ffiinnaannssiijjaa IIggoo--rraa LLuukkššiiććaa ssaa uuččeeššććaa nnaa PPoosslloovvnnoo--iinnvveessttiicciioonnoomm ssaammiittuu ––

“…Trenutna procjena je da ćeučešće javne potrošnje u BDP-ubiti 44,6 odsto, ali da projekcijaneće biti dostignuta zato što suopštine trošile više nego što jeplanirano… U narednih nekolikogodina, odnosno do 2010. godi-ne, učešće javne potrošnje uBDP-u trebalo bi da se svake go-

dine smanjuje za jedan procentni poen, tako da bi nakon tog pe-rioda bilo ispod 35 odsto. Pored toga crnogorski izazovi u nared-nim godinama, što bi trebalo da bude i dio nove četvorogodišnjevladine Agende ekonomskih reformi, su dalja fiskalna konsolida-cija i pad javnog duga ispod 30 odsto BDP-a do 2011. godine…Očekujem da Crna Gora ove godine ostvari projektovanu stopuinflacije, i da će budžetski suficit, koji je obezbijeđen ove godine,voditi ka obaranju poreskih stopa u direktnom, a ne u oporeziva-nju potrošnje… Ove godine će Crna Gora prvi put umjesto bud-žetskog deficita zabilježiti suficit od 0,6 odsto bruto domaćegproizvoda. Ukoliko se naplata prihoda nastavi kao u prvih devetmjeseci, taj procenat bi mogao biti i veći. Suficit - budžetski višakće biti upotrijebljen za otplatu obaveza…”

- PR služba,

ANA MILJANIĆ,

portparol,

- BILJANA BATAKOVIĆ,

asistent portparola


Izvještaj o stanju javnog duga Crne Gore

38

ZAKONSKI OKVIR

Zakonska regulativa koja se odnosina pitanje javnog duga Republike CrneGore regulisana je odredbama četiri za-kona: Zakon o budžetu, Zakon o zaduži-vanju i upravljanju dugom javnog sekto-ra, Zakon o regulisanju obaveza i potra-živanja po osnovu ino duga i devizneštednje građana i Zakon o povraćajuoduzetih imovinskih prava i obešteće-nju. Dok posljednja dva zakona definišui reprogramiraju postojeće obaveze Re-publike Crne Gore, nastale za vrijemeSFRJ, Zakon o budžetu iz 2001. god. i Za-kon o zaduživanju i upravljanju dugom

javnog sektora iz 2004. god. uređuju na-čin i postupak zaduživanja države, za-konske procedure, organe nadležne zaevidentiranje, izvještavanje i upravljanjejavnim dugom, limite zaduženja i izda-vanja garancija, plaćanje po ino i doma-ćim obavezama itd.

Javni dug je, u skladu sa tim Zako-nom, definisan kao ukupan dug javnogsektora države koji se sastoji od unutraš-njeg i spoljnjeg duga nastalog zaduživa-njem u ime države ili preuzimanjem du-ga od strane države, kao rezultat dava-nja garancija ili drugih akata na osnovukojih država izričito priznaje dug, pri če-

mu pod javnim sektorom potpadaju: dr-žavni organi, javna preduzeća čiji je os-nivač država, lokalna samouprava, van-budžetski fondovi i sva domaća pravnalica koja su najmanje 51% u državnomvlasništvu. Shodno odredbama Zakonajavnim dugom upravlja Ministarstvo fi-nansija, koje, između ostalog, učestvujeu aktivnostima koordiniranja, ugovara-nja i formalizaciji, za svako novo zaduži-vanje države i obavlja poslove nadzora,evidencije, analiziranja i ocjena vezanihza dug javnog sektora.

STANJE I PROMIJENE

U JAVNOM DUGU RCG

Javni dug Crne Gore, bez javnih pre-duzeća, iznosi 701,1 milona eura na dan31.12.2006. godine. Unutrašnji dug izno-si 197,1 miliona eura ili 28,1% od ukup-nog javnog duga, dok spoljni javni dugiznosi 504 miliona eura ili 71,9% odukupnog javnog duga.

U strukturi spoljnog duga glavnapromijena u prethodna tri mjeseca od-nosi se na uvećanu obavezu od oko 12,5mil. eura prema Pariskom klubu povjeri-laca uslijed dodavanja kapitalisane ka-mate na iznos duga, kao i što je predviđe-no odredbama bilateralnih sporazuma.U stanje duga ključene su i obaveze poosnovu prvih povlačenja kredita vladaPoljske i Mađarske, kao i nova povlačenjaiz aranžmana sa KfW-om.

U strukturi unutrašnjeg duga evi-dentan je porast obaveza po osnovurestitucije, dok su umanjene obavezepo državnim zapisima za 1,5 mil. eura,zaostale budžetske obaveze za čak 10,6mil i krediti kod komercijalnih banakasu u potpunosti otplaćeni.

U narednom periodu ostaje da se re-gulišu pitanja duga prema vladama Libi-je (pregovori otpočeli) i Kuvajta, klirinš-ki dug SFRJ prema Češkoj i Slovačkoj i

JAVNI DUG REPUBLIKE CRNE GORE

- 31. DECEMBAR, 2006. GODINE



39

dug po API obveznicama u okviru Lon-donskog kluba povjerilaca. Dug premavladama ove četiri zemlje Crnoj Gori jepripao po osnovu raspodijele nealocira-nog duga (5,88% od 38% za Srbiju i Cr-nu Goru), i tačan iznos duga i način re-programa biće utvrđen u pregovorima.Što se tiče API obveznica(AlternativeParticipation Instruments) u toku je alo-ciranje krajnjih korisnika sa teritorijeRCG, i nakon toga slijede preogovori ukome će se utvrditi način regulisanjaeventualne obaveze.

U narednom periodu očekuju se iprva povlačenja po osnovu četiri potpi-sana ugovora: sa EIB-om u iznosu od 5mil. eur, projekat otpadnih voda za Nik-šić, ugovor sa Societe General (iznoskredita od 2,5 mil. eur) o nabavci ITopreme za škole, ugovor sa Vladom Kra-ljevine Španije u iznosu od 5 mil. eur,projekat izgradnje otpada, i kredit VladeRepublike Francuske za energetski sek-tor u iznosu od 8,479 mil. eur.

Podaci navedeni u tabeli pokazujubruto javni dug RCG, dok kod potraživa-nja najznačajniji je dug Ruske Federaci-je prema RCG u iznosu od 18 mil. USD,i očekuje se skoro potpisivanja sporazu-ma. Takođe, u drugoj polovini decem-bra izvršen je transfer 32,366.57 unci(po trenutnoj tržišnoj cijeni od oko 620USD za uncu 20,066 mil USD) debloki-ranog zlata od strane Banke za međuna-rodna poravnanja (BIS). Po osnovu de-blokiranih sredstava očekuje se prilivjoš od oko 2,5 mil. USD.

Komisija za naplatu potraživanju uokviru Ministarstva finansija, izmeđuostaloga riješava i naplatu ino-dugova uskladu sa odredbama Zakona o regulisa-

nju obaveza i potraživanja po osnovuino duga i devizne štednje građana. Naj-veći dio dugova se rješava u toku priva-tizacije dužnika i to naplatom u gotovi-ni, konverzijom duga u akcije i među-sobnim poravnanjima. Zaključkom Vla-

de RCG utvrđeno je da krajnji korisnicikredita izmiruju svoje obaveze u rokovi-ma i na načina na koji Vlada RCG izmi-ruje ove obaveze prema ino-kreditori-ma. Iako se ova potraživanja smatrajuteško naplativim, zbog finansijskog po-ložaja krajnjeg korisnika kredita, odre-đeni dio je ipak realno naplativ ipredstavlja razliku između bruto i netojavnog duga RCG.

Javni dug Crne Gore, sa javnim pre-duzećima, iznosio je oko 775 miliona eu-ra ili 42,4% BDP na dan 31.12.2006. godi-ne. Javna preduzeća koji su korinici inokredita, a kojima je Crne Gora izdala ga-ranciju ili kontragaranciju, Monteput, Ae-rodromi CG, EPCG i Agencija za kontro-lu leta su preduzeća sa autonomnim pri-hodima, i postoji osnovana pretpostavkada će navedena preduzeća redovno ser-visirati svoje obaveze, pa prema ESA-95računovodstvenoj metodi te obaveze ni-su uključene u javni dug, već se tretirajukao dug javnog sektora.

EVALUACIJA I ODRžIVOST

JAVNOG DUGA

Tabela 2. Visina i struktura javnogduga Crne Gore u periodu 2002- de-cembar 2006. god.

Kao što se vidi iz Tabele 2., nivo jav-nog duga smanjen je 88,3% u 2002. god.na 38,3% u 2006. god. Posebno je zna-čajno smanjenje spoljnog javnog dugasa 68,7% na 27,6% BDP-a. Do smanjenjaje došlo uslijed restruktuiranja i otpisaduga u okviru Pariskog kluba, zaključnosa drugim otpisom iz februara 2006.god. u ukupnom iznosu od 66% nomi-nalnog iznosa, kao i reprogramom pre-ma IFC- u i IBRD-u.

Najveći dio ino duga, oko 84%, jedug nastao za vrijeme SFRJ-a i SRJ-a, ipreuzet je Zakonom o regulisanju oba-veza i potraživanja na osnovu ino duga

i stare devizne štednje, dok je čak 72%domaćeg duga, prije svega obaveze poosnovu stare devizne štednje i restituci-je, «naslijedjen» na osnovu obaveza izdoba SFRJ.

U okviru Pariskog kluba povjerilacaostalo da se još potpiše bilateralni spo-razuma sa Japanom, odnosno Japan-skom bankom za međunarodnu sarad-nju JBIC (dug u iznosu od oko 123 mil.jena, nije uključen u podatke), dok je saItalijom i Srbijom potpisan trilateralnisporazuma o reprogramu duga 4. de-cembra, 2006. god. Sekretarijat Pariskogkluba, pismom od 13. novembra 2006.god., najavio je namjeru zemalja kredi-tora da sa Crnom Gorom, uslijed stica-nja nezavisnosti, potpiše bilateralnesporazume. Stanje duga po Pariskomklubu, uslijed potpisivanja bilateralnihsporazuma, neće se bitnije promijeniti,jer su obaveze RCG definisane po prin-cipu krajnjeg korisnika u postojećim bi-

Nemanja Pavličić



40

lateralnim sporazumima sa SRJ odnos-no SCG. Od septembra 2007. god. CrnaGora će početi sa otplatom 60% kapita-lisane kamate u 14 polugodišnjih rata,što će dug po Pariskom klubu uvećati zacca 12,5 mil. eura.

Unutrašnji dug je takodje značajnosmanjen, sa 255,6 mil. na 197,1 mil. eura,sa tim što su se u iznos domaćeg dugauključile i obaveze po osnovu restutuci-je. Obaveze po osnovu restuticije, shod-no Zakonu o povraćaju oduzetih imo-vinskih prava i obeštećenja, uključuju seu iznos javnog dugu na osnovu pravo-snažnih odluka lokalnih komisija, nad-ležnih za pitanja obeštećenja, i ukupankrajnji iznos teško je odrediti, samo uposljednjem kvartalu 2006. god. obave-za po tom osnovu porasla je za 42,2 mileura.

Kod obaveza po osnovu stare deviz-ne štednje, treba napomenuti da jeSkupština RCG usvojila Zakon o isplatidevizne štednje gradjana položene kodovlašćenih banaka sa sjedištem vamRCG, i na osnovu do sada prikupljenihinfomacija taj iznos je 19,821 mil. eura.Međutim, odredbe zakona predviđajuda za isplaćenu deviznu štednju po os-novu ovog zakona, RCG zadržava pravopotraživanja od država sukcesora SFRJ,ukoliko se u postupku sukcesije ne od-luči drugačije, i da na isplatu imaju pra-vo građani sa prebivalištem u RCG, a ko-jima isplata nije izvršena po zakonimadržave na čijoj se teritoriji nalazi sjedištebanke. Stoga eventualnu obavezu od19,821 mil. eura treba uzeti sa rezervom,dok se u zakonskom roku od godinudana ne utvrdi stvarna obaveza.

Kod državnih zapisa se predvidja,uslijed likvidnosti budžeta, emitovanjeoko 3,3 mil eura, dok je registrovan zna-čajan pad ponderisane kamatne stopesa skoro 11% p.a. u 2003. i 2004. god naispod 1% (0.45% na šestomjesečne do2,96%) u 2006. god.

Kod ocijene održivost javnog duga,prema metodologiji koju koristi Svjetskabanka, doduše samo za održivostspoljnog duga, Crna Gora se može klasi-fikovati kao nisko zadužena zemlja. Nai-me, kod oba kriterijuma, odnos NPVjavnog duga (iako iznos nije eksplicitnoutvrdjen, ne mijenja u značajnoj mjeriovdje date procente) i BDP (preko 80%zemlja visoko zadužena, 48%-80% sred-nje zadužena i manje od 48%- zemljanisko zadužena) i odnos NPV javnogduga i izvoza roba i usluga (preko 220%-

visoko zadužena, 132%-220% srednjezadužena i ispod 132% nisko zaduže-na), Crna Gora spada u kategoriju niskozaduženih ekonomija. Podaci za CrnuGoru su kod prvog kriterijuma 38,3%, akod drugog 92% (prema podacima Cen-tralne banke Crne Gore izvoz roba i us-luga u 2005. god bio je 730.858 mil eurabez doznaka, koje takodje ulaze u obra-čun po metodologiji Svjetske banka).Takodje i po trećem, široko korišćenomkriterijumu, odnos javnog duga i bud-žetskih prihoda, za Crnu Goru taj racioiznosi oko 137%, što ukazuje da CrnaGora ima održivu dužničku poziciju.

Kod likvidnosti, odnosno mogućnos-ti redovnog servisiranja obaveza po os-novu javnog duga, odnos izmedju ukup-nog servisiranja duga i izvoza roba i uslu-ga je u 2005. god. bio 14%, što je znatnoispod kritiče vrijednosti od 30%. Trebanapomenuti da se u toku 2005. god zna-čajno otplaćene zaostale budžetske oba-veze (preko 20 mil. eura) i nisu uzete uobzir doznake, koje značajno poboljša-vaju situaciju. U prva tri kvartala 2006.god. obaveze po osnovu servisiranja su41,42 mil. eura dok su u 2005. bili 103.3mil. eura., što uz isti prihod na osnovu iz-voza roba i usluga značajno smanjuje ra-cio servisiranja obaveza. Drugi racio lik-vidnosti, odnos plaćene kamate i uku-pan izvoz roba i usluga je 2,72%, dok jekritičan iznos 20%. Indikatori likvidnosti,iako su dosta statički, kao i uostalom os-tali indikatori zaduženosti, služe kao do-bri instrumenti za pokazatelje redovnogservisiranja obaveza zemlje.

Kod valutne i kamatne strukture inoobaveza Crne Gore, situacija je takodje,veoma povoljna. Od ukupnog iznosaspoljnog duga samo je dio Pariskog klu-ba (26% duga u USD, a 3% uostalim va-lutama), dug prema Anglo- Yugoslavbanci (u USD) i IDA krediti (U SDR) sene servisira u eurima. Ostale obaveze suiskazane i servisiraju se u «domaćoj» va-luti ] eurima. Ukupne obaveze u USD iostalim valutama godišnje iznose oko1,8 mil. USD, što uzimajući u obzir zna-čajne dolarske depozite Ministarsva fi-nansija kod CBCG (preko 4,5 mil. USD)omogućava nesmetano servisiranjeobaveza u USD u narednom periodu.

Fiksna kamatna stopa (kreće se kodPariskog kluba- ODA kredita 2%, ili čakispod kod robnih bilateralnih kredita,do 5,60%) je dominantna kod Pariskogkluba povjerilaca (96,4% duga se servi-

sira po fiksnoj kamati) i IBRD (preko60% duga se sevisira po fiksnoj kamati),koji čine skoro 80% ino obaveza. Uku-pan iznos javnog duga koji se servisirapo varijabilnoj stopi je 109 mil. eura.Kod ostalih zajmova, kamatna stopa(izuzev IDA, koji su beskamatni i nosesamo trošove servisiranja 0,75% i anga-žovanja 0,50%) je odgovarajući LIBOR(uglavnom EURIBOR) +0,5%. Kod «no-vih» zaduženja, kamatna stopa je veomapovoljna, formira se uglavnom sa mar-žom od 0,5% iznad kamate koje odobra-vaju ino kreditorima, koje sa rejtingomAAA se zadužuju na medjunarodnom fi-nansijskom tržištu.

Osim povoljne valutne i kamatnestrukture kredita, krediti koji ulaze u jav-ni dug RCG imaju dug otplatni i grejsperiod (do 2031. god. kod IBRD, 2024odnosno 2041 kod povjerilaca iz Paris-kog kluba, dok «nova» zaduženja kodimaju grejs 2 do deset godina i otplataod 10 do 20 godina). Crna Gora takođe,što je značajno za nova zaduženja, imapristup koncesionalnim kreditima (sa-mo ove godine potpisani sa KfW-proje-kat vodosnadbievanja i otpadnih voda,sa Vladom Poljske-željeznice i poljopriv-reda, sa Vladom Austrije-projekat zdrav-stva, Vladom Mađarske-oprojekat obra-zovanja u ukupnom iznosu od 41,4 mileura) i međunarodniom finansijskim in-stitucijama (EIB, EBRD) koji proslijeđu-ju sredstva sa malom maržom od 0,5 do1%.

Novo zaduženje RCG usmijereno jeu cilju realizacije kapitalnih infrastruk-turnih projekata iz oblati energetike,putne infrastrukture, vodosnadbijeva-nja i otpadnih voda itd., tj. u skladu sa«zlatnim budžetskim pravilom», premakome deficit budžeta, kao izvor javnogduga, se koristi samo za kapitalnu po-trošnju.

Odsjek za upravljanje dugom,

analizu zaduženosti,

upravljanje gotovinom i

odnose sa inostranstvom

NEMANJA PAVLIČIĆ,

koordinator odsjeka


Dug sa Republikom Italijom

41

POTPISIVANJE SPORAZUMA OREPROGRAMU DUGA SAREPUBLIKOM ITALIJOM

Sporazum o smanjenju i reprogramu duga izmedju Vla-de Republike Italije i Vlade Republike Srbije i Vlade Republi-ke Crne Gore potpisan je 4. decembra, 2006 god. u cilju rea-lizacije Usaglašenog zapisnika o konsolidaciji duga SavezneRepublike Jugoslavije, potpisanog 28. decembra 2001. godi-ne sa predstavnicama vlada zemalja članica Pariskog klubapovjerilaca. Usaglašenim zapisnikom odredjeni su osnovniprincipi, uslovi i preporuke otpisa duga bivše Savezne Repu-blike Jugoslavije (SRJ), dok su bilateralnim sporazumima iz-medju vlada zemalja povjerilaca i SRJ utvrdjene obaveze pre-ma konkretnoj zemlji, i način regulisanja duga. Srbiji i CrnojGori dug je, u okvru Pariskog kluba povjerilaca, reprogrami-ran i otpisan po Napuljskim uslovima , tj . 66%.

Sporazum sa Italijom je, osim sporazuma sa Japanom,odnosno Japanskom bankom za međunarodnu saradnju(JBIC), jedini nepotpisani bilateralni sporazuma sa zemlja-ma povjeriocima iz Pariskog kluba. Međutim, na osnovu pre-poruke iz Sekreterijata Pariskog kluba, Crna Gora će najvje-rovatnije, uslijed sticanja nezavisnosti, potpisati bilateralnesporazume sa svim kreditorima iz Pariskog kluba. Procedu-ra potpisivanja bilateralnih sporazuma neće najvjerovatnijeznačajnije uticati na ukupan iznos duga, kao i na redovnu ot-platu dogovorenih obaveza.

Sporazum sa Italijom obuhvata dug prema italijanskoj dr-žavnoj agenciji za osiguranje spoljne trgovine - SACE i pre-ma Artigiancassa SpA, menadžera ODA kredita u ime Repu-blike Italije.

Ukupne obaveze Crne Gore prema SACE-u, poslije otpi-sa od 66%, prema dostavljenim dužničkim listama, iznose4.670.563,82 eura i 3.291.871,86 USD. Iznos duga u eurimaCrne Gore prema SACE-u je iznosio na dan 22. mart, 2002god. 13.736.508 eura (original dug je bio u italijanskim lira-ma i DEM), poslije prog otpisa od 51% 6.730.888,92 eura, ta-ko da je ukupan otpisani iznos 99..006655..994444,,8811 eeuurraa... Dolarskidio duga prema SACE-u Crne Gore iznosio je na 22. mart,2002. god 9.681.662,83, poslije prvog otpisa 4.744.014,79, ta-ko da je ukupan otpisani iznos 66..338899..779900,,9977 UUSSDD. Otplataprema utvrdjenom amortizacionom planu počinje 2008. izavršava se 2024. god. Kamatna stopa je utvrđena na nivoušestomjesečnog EURIBOR-a za eurski dio duga i šestomje-sečnog LIBOR za dolarski dio duga, uvećan za 0,50% maržena godišnjem nivou.

Kod ODA zajmova (Official Development Assistance /zvanična razvojna pomoć, zajmovi sa koncesionalnim uslo-vima), utvrdjen je amortizacioni plan za ODA zajmove, od-nosne obaveze prema Artigiancassa, koji se otplaćuje u pu-nom iznosu glavnice sa početnim datumom otplate 22. sep-tembra 2018. god. i završnim 22. martom 2041. god. Ukupaniznos duga prema Artigiancassa-i u iznosio je za Srbiju i Cr-nu Goru 23.728.598,15 eura i 4.743.777,72 USD. Obavezaprema Artigiancassa-i, poslije alokacije duga i potpisivanjadužničkih lista iznosi za Crnu Goru 66..557733..990066,,7700 eeuurraa i33..558855..558877,,5588 UUSSDD. Treba napomenuti da se kod reprogramaduga kod ODA zajmova, ne otpisuje se dogovoreni iznos od66%, već se ugovara novi finansijski uslovi duga, kao npr. vri-jeme trajanja otplate, grejs period i kamatna stopa, što kodSporazuma sa Italijom iznosi 8 god. grejsa (računajući od2008. god.), 25 godina otplate i 1.75% fiksna kamata.

Podaci za dug prema Italiji u Ministarstvu finansija su vod-jeni bez obračunatih kamata i zateznih kamata, tako da re-program duga sa Italijom neće značajnije uticati na ukupaniznos duga Crne Gore prema Pariskom klubu povjerilaca.

Odsjek za upravljanje dugom,

analizu zaduženosti, upravljanje gotovinom

i odnose sa inostranstvom

NEMANJA PAVLIČIĆ, koordinator Odsjeka

Rim


Konsolidovana javna potrošnja

42

Izvještaji o konsolidovanoj javnojpotrošnji urađeni su u skladu sabudžetskim sistemom, na osno-

vu kojeg se evidencija javne po-trošnje planira, iskazuje i odobravapo sistemu gotovinskih tokova. Na-pominjemo da su podaci za 2006.godinu a koji se odnose na Fondzdravstva i lokalnu samoupravu pro-cijenjeni, na osnovu ostvarenje zaprvih devet mjeseci 2006. godine.

Konsolidovana javna potro-trošnja u periodu januar-decembar2006. godine ostvarena je u iznosuod 889,38 mil.eur. Ostvareni nivojavne potrošnje finansiran je iz pore-za u iznosu od 544,13 mil.eur, taksi24,24 mil.eur, doprinosa 242,12mil.eur, prihoda od kapitala 8,05

KONSOLIDOVANA JAVNAPOTROŠNJAU CRNOJGORI UPERIODUI - XII2006. GODINE



43

mil.eur, naknada 43,18 mil eur i osta-lih primitaka 63,36 mil.eur Ukupannivo tekućih prihoda za 21,99mil.eur veći je od ostvarene po-trošnje.

U istom periodu planirani su pri-hodi od poreza u iznosu od 483.62mil.eur, prihodi od taksi 20,25mil.eur, prihodi od doprinosa230,98 mil.eur, prihodi od kapitala4,20, prihodi od naknada 29,41 mileur i ostali prihodi u iznosu od 32,69mil.eur.

Ostvareni iznosi upoređeni saplaniranim iznosima pokazuju dasu, za 12 mjeseci 2006. godine, pri-hodi od poreza, doprinosa, taksi inaknada i prihodi od kapitala ostva-reni u iznosu većem od planiranog,dok su ostali prihodi ostvareni u iz-nosu nižem od postavljenog pla-nom.

Konsolidovani deficit javne po-trosnje za 2006. godinu godine pla-niran je u iznosu od 47,97 mil.eur aostvaren je suficit u nivou od 21,99mil.eur Suficit je najveći kod Budže-ta Vlade u iznosu od 34,61 mil. eurdok je kod Fonda penzijskog i inva-lidskog osiguranja ostvaren deficit uiznosu od 0,84 mil.eur. Zavod za za-pošljavanje je ostvario deficit od10,1 mil eur, Republički fond zdrav-stva je ostvario deficit u iznosu od1,53 mil. eur i lokalna samoupravasuficit u iznosu od 1,6 mil. eur.

Tokom 2006. godine politika fi-nansiranja značajno odstupa odplana. Visok nivo tekućih prihoda isuficit budžeta omogućili su da seizmire obaveze iz prethodnih go-dina u iznosu od 45,51 mil.eur odčega je stara devizna štednja 10,94mil eur, vraćanje glavnice po kredi-tima u iznosu od 36,35 mil.eur i ot-plata kamata u iznosu od 22,32 mileur.

BUDŽET REPUBLIKE

Primici Budžeta Republike za pe-riod januar-decembar 2006. godineiznose 582,26 mil eur.

Izvorni prihodi Budžeta Repu-blike za period januar-decembar2006. godine iznose 567,11 mil euri veći su 15,11 % u odnosu na plani-

rane.Struktura izvornih prihoda Bud-

žeta Republike u ovom periodu jesledeća:

Prihodi po osnovu poreza izno-se 499,38 mil eur i veći su 14,24 % uodnosu na planirane. Veće ostvare-nje u odnosu na plan evidentno jekod svih vrsta poreza osim porezana dobit kod kojeg je ostvarenje79,04 % planiranog iznosa i akciza



44

kod kojih je ostvarenje 93,33 % pla-niranog iznosa.

Prihodi po osnovu taksi iznose13,9 mil eur, što je za 31,77 % više uodnosu na planirane; Prihodi po os-novu naknada iznose 17,87 mil euršto je 64,95 % više u odnosu na pla-nirani iznos. Veće ostvarenje u od-nosu na plan evidentno je kod nak-nada za priređivanje naknada za sre-ću za 1,95 puta i naknada za puteve3 puta.

Ostali republički prihodi iznose26,64 mil eur, što je 78,08 % planira-nog iznosa, a posledica je niskog ni-voa ostvarenih ostalih prihoda. Većeostvarenje kod ostalih republičkihprihoda evidentno je prihoda kojeorgani ostvare vršenjem svoje djelat-nosti 2,73 puta.

Konsolidovani izdaci budžeta zadvanaest mjeseci tekuće godine iz-nose 532,49 mil eur i u odnosu naplan veći su za 4,43 %. U ovom pe-riodu ostvaren je suficit budžeta uiznosu od 34,61 mil eur što je uslovi-lo povećanje depozita od 2,48 mileur.

2. FOND PENZIJSKOG I INVALIDSKOGOSIGURANJA

Potrošnja Fonda penzijskog i in-validskog osiguranja za period janu-ar-decembar 2006. godine ostvarenaje u iznosu od 195,6 mil.eur. Po-trošnja Fonda finansirana je iz do-prinosa u iznosu od 138,46 mil.eur,ostalih prihoda 1,95 mil.eur i transfe-ra iz budžeta Republike 54,33mil.eur. Ukupan nivo tekućih priho-da za 0,84 mil.eur niži je od ostvare-

dr Stanko Jeknić



45

ne potrošnje i finansiran je prihodi-ma od privatizacije. Povećanja de-pozita u ovom periodu iznosi8,55mil. eur.

U ovom periodu planirani suprihodi od doprinosa u iznosu od122 mil.eur, ostali prihodi 0,8mil.eur i transferi od budžeta Repu-blike 69,33 mil.eur. Ostvareni izno-si upoređeni sa planiranim poka-zuju da su u ovom periodu, tekućiprihodi Fonda penzijskog i invalid-skog osiguranja ostvareni u iznosuvišem od postavljenog plana za14,35%. Konsolidovani izdaci fon-da izvršeni su sa 101,8 % u odnosuna plan.

3. FOND ZDRAVSTVA

Sredstva isplaćena za zdravstve-nu zaštitu, koja se finansira prekoFonda za zdravstvo, za dvanaest mje-seci 2006. godine iznose 112,27mil.eur. Potrošnja Fonda finansira-na je iz doprinosa u iznosu od97,56.eur, transfera iz budžeta Repu-blike 6,94 mil eur I iz depozita u iz-nosu od 2,99 mil eur.

U ovom periodu planirani suprihodi od doprinosa u iznosu od103,69 mil.eur, ostali prihodi 1,35mil.eur i transferi 7,05 mil.eur. Ost-vareni iznosi upoređeni sa planira-nim pokazuju da su, za dvanaestmjeseci 2006. godine tekući priho-di Fonda zdravstva ostvareni u izno-su nižem od postavljenog planom,procenat ostvarenja u odnosu naplan je 98,82 %.

Fond za zdravstvo je za 12 mjese-ci 2006. godinei ostvario deficit u iz-nosu od 1,53 mil. eur finansiransmanjenjem depozita.

4. ZAVOD ZA ZAPOŠLJAVANJE

Isplaćena sredstva za finansira-nje obaveza Zavoda za zapošljavanjeza dvanaest mjeseci 2006. godine iz-nose 21,33 mil.eur. Obaveze Zavodaza zapošljavanje finansirane su izdoprinosa u iznosu od 6,1 mil.eur,ostalih prihoda 2,56 mil.eur, taksi1,88 mil eur i transfera iz budžeta Re-publike 5,57 mil.eur. Ukupan nivotekućih prihoda za 10,1 mil.eur ma-nji je od ostvarene potrošnje i ne-dostajuća sredstva finansirana su iz

privatizacionih prihoda i smanjenjadepozita.

U ovom periodu planirani suprihodi od doprinosa u iznosu od5,3 mil.eur, ostali prihodi 2,75mil.eur i transferi od budžeta Repu-blike 5,57 mil.eur. Ostvareni iznosiupoređeni sa planiranim pokazujuda za 12 mjeseci 2006. godinie, te-kući prihodi Zavoda za zapošljava-nje ostvareni u iznosu većem odpostavljenog planom za 0,15 %.

Deficit Zavoda za zapošljavanjeza dvanaest mjeseci 2006. godine



46

planiran je u iznosu od 8,76 mil eur.Isplata kredita za samozapošljava-nje, kao i ostvarenih prihoda uslovi-li su potrebu da se sredstva potreb-na za isplatu obaveza Zavoda obez-bjede putem deficitarnog finansira-nja u iznosu od 10,1 mil.eur.

5. LOKALNA SAMOUPRAVA

Konsolidovani izdaci lokalne sa-mouprave za dvanaest mjeseci 2006.godini iznose 86,65 mil.eur. Po-trošnja je finansirana iz poreza u iz-nosu od 44,75 mil.eur, transfera izbudžeta Republike 1,73 mil.eur, tak-si 8,47 mil.eur, naknada 25,31 mileur i ostalih prihoda 4,74 mil.eur.Konsolidovani bilans pokazuje sufi-cit od 1,6 mil eur.

U ovom periodu planirani su pri-hodi od poreza u iznosu od 46,47mil.eur, taksi 8,29 mil.eur, naknada22,58mil eur i ostalih prihoda 5,42mil.eur. Ostvareni iznosi upoređenisa planiranim pokazuju da su, za 12mjeseci 2006 godine, tekući prihodiu lokalnoj samoupravi ostvareni uiznosu višem od postavljenog pla-nom - 103,07 % od plana, dok sukonsolidovani izdaci izvršeni sa98,51 % u odnosu na plan.

ZZAAKKLLJJUUČČNNEE OOCCJJEENNEE

• Konsolidovana javna potrošnjaza 12 mjeseci 2006. godine ostvare-na je u iznosu od 889,38 mil.eur. Ost-vareni nivo javne potrošnje finansi-ran je iz poreza u iznosu od 544,13mil.eur, taksi 24,24 mil.eur, doprino-sa 242,12 mil.eur, prihoda od kapita-la 8,05 mil.eur, naknada 43,18 mileur i ostalih prihoda 63,36 mil.eur.

Poreski prihodi , prihodi od dopri-nosa,i taksi, naknadai prihodi od ka-pitala veći su od planiranih, dok suostali prihodi ostvareni u iznosu ni-žem od postavljenog planom. Visokstepen naplate poreskih prihoda

opredijeljuju porez na dodatu vri-jednost, porezi na imovinu i porezna međunarodnu trgovinu i tran-sakcije, čija mjesečna dinamika na-plate pokazuje kontinuirano veći ni-vo od projektovanog budžetskim

Radovan Živković Vladislav Karadžić



47

planom.

• Konsolidovani suficit javne po-trošnje za 12 mjeseci 2006. godinegodini ostvaren je u iznosu od 21,99mil. eur. Suficit je ostvaren kod Bud-žeta Republike u iznosu od 34,61mil. eur i lokalnih samouprava u iz-nosu od 1,6 mil. eur Zavod za za-pošljavanje je ostvario deficit od10,01 mil. eur dok je Fond zdravstvaostvario deficit u iznosu od 1,53 mil.eur a Fond PIO u iznosu od 0,84 mil.eur. Politika javne potrošnje u 2006.godini je imala za cilj prioritetno fi-nansiranje obaveza po osnovu dr-žavnog duga, racionalizaciju javne

potrošnje i efikasnu poresku napla-tu.

• Visok nivo tekućih prihoda i

suficit budžeta omogućili su da se iz-mire obaveze iz prethodnih godinau iznosu od 45,51 mil.eur od čega jestara devizna štednja 10,94 mil eur,vraćanje glavnice po kreditima u iz-nosu od 36,35 mil.eur i otplata ka-mata u iznosu od 22,32 mil eur.

• Konsolidovana javna potrošnjaizražena u procentima BDP-a u2006. godini ostverena je sa 44,4 %,a posle drugog nivoa konsolidacije (izuzeti doprinosi na teret poslodav-ca ) dolazi se do nivoa javne po-trošnje od 42,86 % BDP-a, što je znat-no povoljnije u odnosu na nivo jav-ne potrošnje u zemljama Euro-zone.Na primje,. prosječan nivo javne po-trošnje u Euro-zoni u 2005. godinibio je 47,5 BDP-a ( u Belgiji 50,1 %,Češkoj 43,7 %, Danskoj 53,1 %, Grč-koj 46,2 %,Mađarskoj 50,7 %, Kipru44,7 % itd.)

OSNOVNI STATISTIČKI INDIKATORI U 2006. GODINI

KKRREETTAANNJJEE ZZAARRAADDAA

Prosječna zarada u u decembru2006.godine u našoj Republici izno-sila je 430,94 eura, dok je prosječnazarada bez poreza i doprinosa izno-



48

sila 280,63 eura. U odnosu na no-vembar mjesec prosječne zarade za-bilježile su najveći mjesečni rast to-kom 2006.godine od 12,09%. Ovak-vo kretanje zarada u decembru ka-rakteristično je i u ranijim periodi-ma, kad isplatioci zarada nastoje daisplate zaostale zarade iz ranijih mje-seci, kao i razna druga davanja kojaprate zarade.

Prosječna zarada u 2006.godini unašoj Republici iznosila je 377.36 eu-ra, dok je prosječna zarada bez po-reza i doprinosa u 2006.godini izno-sila 245.95 eura. U odnosu na2005.godinu prosječne zarade bezporeza i dorinosa zabilježile su rastod 15.39%. Ako se ima u vidu da sutroškovi života u 2006.godini u od-nosu na 2005.godinu porasli za3.0%, proizilazi da su realna prima-nja zaposlenih u našoj Republici u2006.godini povećana za 12,03%.

IINNDDUUSSTTRRIIJJSSKKAA PPRROOIIZZVVOODDNNJJAA

Industrijska proizvodnja u CrnojGori u decembru 2006. godine za-bilježila je rast po svim pokazatelji-ma i to: u odnosu na prosječnu jed-nomjesečnu proizvodnju iz pret-hodne godine 10,9%, u odnosu naprethodni mjesec 4,0% i u odnosu

na isti mjesec prethodne godine2,3%. Godišnja proizvodnja u2006.godini u odnosu na 2005.godi-nu viša je za 1,0%.

CCIIJJEENNEE NNAA MMAALLOO

Cijene na malo u Republici CrnojGori u decembru mjesecu 2006.go-dine bile su više za 0,2% u odnosuna novembar mjesec. Stopa rasta ci-jena na malo u decembru 2006.go-dine u odnosu na decembar2005.godine bila je viša za 2%.

TTRROOŠŠKKOOVVII ŽŽIIVVOOTTAA

Rast cijena na malo artikala i us-luga za ličnu potrošnju, odnosnotroškova života u decembru mjesecu2006.godine bio je viši za 0,3% u od-nosu na novembar mjesec.

Stopa rasta troškova života u de-cembru 2006.godine u odnosu nadecembar 2005.godine bila je višaza 2,8%.

– Koordinator Odsjeka za

makroekonomsku analizu

i saradnju sa međunarodnim

institucijama,

dr STANKO JEKNIĆ,

- Samostalni savjetnik

RADOVAN ŽIVKOVIĆ,

- Viši savjetnik,

VLADISLAV KARADŽIĆ

Documents

R C G MINISTARSTVO FINANSIJA - mf.gov.me · BILTEN Ministarstva finansija Crne Gore/oktobar-decembar 2006. SADRŽAJ 2 UVODNIK - Ministar finansija, dr Igor Lukšić BUDŽET REPUBLIKE