Milan Subotiæ UDK: 316.663:130.12Institut za evropske studije Originalni nauèni radBeograd DOI:10.2298/FID0902203S

RAÐANJE RUSKE INTELIGENCIJEIZ DUHA PROSVETITELJSTVA:ALEKSANDAR RADIŠÈEV (II)*

Apstrakt: Tekst je drugi deo studije u kojoj je analizirano delo AleksandraRadišèeva, vodeæeg predstavnika Prosvetiteljstva u Rusiji XVIII veka. Polazeæi odtumaèenja „prosveæenog apsolutizma“ Katarine Velike, u radu su interpretirane po-litièke i socijalne ideje Radišèevljevog Putovanje od Petrograda do Moskve. Autorzakljuèuje da je Radišèev rodonaèelnik „ruske inteligencije“ èiji kritièki anga�mananticipira fenomen „disidentstva“

Kljuène reèi: Prosvetiteljstvo, prosveæeni apsolutizam, ruska inteligencija,disidentstvo, socijalna kritika

1. Katarina Velika: dilema reformatorskog despota

Sloboda je duša svega, bez nje je sve mrtvo.Neæu robove, veæ ljude koji se povinuju zakonima

(Åêàòåðèíà, 2003: 61)

Nalazeæi se u pratnji Katarine II tokom putovanja na Krim1787. godine, francuski ambasador grof Se�ir (Ségure) zabele�io jenjeno seæanje na ranije pomenuti Didroov boravak u Peterburgu.Hvaleæi reèitost, duh i stil svog gosta Katarina je priznala kako je,poput „skromne uèenice“, s poštovanjem slušala svog „filozofskognastavnika“ koji joj je odmah po dolasku izlo�io niz ideja o reforma-ma politièkog i društvenog �ivota Rusije. Ubrzo nakon njihovogsusreta, filozof je bio razoèaran što imperatorka ne ostvaruje ništa odnjegovih zamisli, te je sa „oseæanjem povreðenosti izrazio svoje èu-ðenje što se na osnovu njegovih saveta ne preduzimaju dr�avnemere“. Katarina mu je otvoreno odgovorila: „Gospodine Didro, savelikim zadovoljstvom sam slušala sve što je Vaš blistavi um sugeri-

203

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

* Videti prvi deo u: Subotiæ 2008: 293–311.

sao. Vašim sjajnim idejama mogu biti ispunjene mnoge dobre knji-ge, ali delati na osnovu njih bilo bi loše. Praveæi planove razlièitihreformi Vi zaboravljate da se naši polo�aji razlikuju: Vi pišete pohartiji koja sve trpi – ona je glatka i krotka, ne stvara teškoæe ni Vašojimaginaciji, ni Vašem peru – dok ja, nesreæna carica, radim sa ljuds-kom prirodom koja je veoma osetljiva i lako povredljiva“ (Ñåãþð,1989: 414). Nakon toga, njih dvoje razgovarali su samo o knji�evno-sti – politièka pitanja i planove reformi ruskog društva više nisurazmatrali. Vrativši se u Pariz, Didro je svojim prijateljima slikovitodoèarao raskorak izmeðu oèekivanja koja su philosophes imali odKatarine i ruske stvarnosti: „Kakva je razlika izmeðu tigra na sliciUdrija (Oudry)1 i tigra u šumi!“ Ipak, u javnosti on se uzdr�avao odkritike na raèun svoje dobrotvorke: „U pogledu ruske klime, navika,zakona, obièaja i prakse, sledim Kornejeve (Corneille) reèi o slav-nom kardinalu – Ako bih rekao nešto loše o njima, bio bih nezahva-lan, a ako ka�em nešto dobro, bio bih la�ov“ (cit. prema: Schenker,2003: 205).

Dvadeset godina pre pomenutog putovanja na Krim, Katarinaje 1767. godine putovala rekom Volgom da bi obišla oblasti koje jesredinom XVI veka Ivan Grozni pripojio Rusiji. Svoje utiske i razmi-šljanja sa tog putovanja opisala je u pismu Volteru (18-20. maja1767) izveštavajuæi ga da se nalazi u „Aziji“, u gradu Kazanju ukome �ivi dvadesetak naroda koji se meðusobno veoma razlikuju.Predstavljajuæi mu (etnièku, konfesionalnu, kulturnu, ekonomsku)raznolikost svoje imperije, Katarina je istakla teškoæe formulisanjaopštih i jedinstvenih zakona na kojima bi poèivala njena vladavina:„Pomislite, molim Vas, samo na to da je zadatak tih zakona da slu�e iu Aziji i u Evropi: a kakva razlika postoji tamo u klimi, ljudima, obi-èajima – pa èak i u samim idejama!“ Poredeæi svoj zadatak sa kroje-njem odela koje svim razlièitim grupama njenih podanika podjedna-ko „dobro stoji“, Katarina je naglasila kako se „opšta pravila“ lakomogu naæi, ali da je pravi problem u posebnostima, tj. prilagoðavanjutih principa postojeæoj, kompleksnoj stvarnosti. U prevazila�enju tograscepa izmeðu apstraktnih naèela i konkretne stvarnosti Katarina jesvoj zadatak videla kao gotovo jednak bo�anskom „stvaranju, ureðe-nju i oèuvanju èitavog sveta“ (Åêàòåðèíà, 2003: 748-749).

204

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

1 Jean-Baptiste Oudry (1686–1755), francuski slikar poznat po svojim deko-rativnim, realistiènim slikama �ivotinja.

Navedena svedoèanstva sa Katarininih putovanja mogu namposlu�iti kako za tematizaciju „veènog pitanja“ odnosa filozofije ipolitike, tako i za problematizaciju koncepta „prosveæenog apsolu-tizma“ koji je bio u središtu politièke filozofije klasiènog Prosveti-teljstva. U u�em, istorijskom aspektu, ona nas upuæuju na razmatra-nje vladavine Katarine Velike kao jednog od primera pogodnih zakonkretizaciju slo�ene dinamike odnosa „prosveæenosti“ (znanja) i„vlasti“ (moæi). Svakako, istorijske okolnosti Katarinine vladavine injeno praktièno politièko delovanje imaju kljuènu ulogu u razume-vanju te dinamike. Ali, bez njihovog detaljnijeg razmatranja mo�e-mo usvojiti u literaturi èesto formulisanu tezu prema kojoj ruskojimperatorki u vreme preuzimanja carskog trona nisu bile strane za-misli o radikalnim reformama koje je kasnije, u navedenom razgo-voru sa Didroom, kritikovala kao plodove teorijsko-filozofske ap-strakcije, te da je tada još verovala u moguænost formulisanja „opštihprincipa“ dobre vladavine koji su primenljivi u Ruskoj imperiji. Pre-ma oceni D�ejmsa Bilingtona, „malo vladara tog vremena imalo jetako zamašne planove reformi i privuklo toliko laskanja filozofa“kao Katarina koja je bila „jedini artikulisani ideolog koji je vladaoRusijom izmeðu Ivana IV i Lenjina“ (Bilington, 1988: 270). Ovajnjegov stav zasnovan je na analizi programskih spisa i reformskihinicijativa imperatorke u prvim godinama vladavine, naroèito na in-terpretaciji njenog „Uputstva“ (Íàêàç) napisanog za Zakonodavnukomisiju sazvanu 1867. godine da saèini predloge niza novih zakonaruske imperije. Prema Izabeli de Madariagi, najistaknutijoj istorièar-ki Katarinine vladavine, „Uputstvo je jedan od najznaèajnih politiè-kih traktata koji je sastavio i obnarodovao neki vladar Novog doba“(Ìàäàðèàãà, 2002: 249).

Istina, Katarininu naglašeno filozofsku artikulaciju politièkihideja mo�emo, u krajnjoj liniji, tumaèiti kao sredstvo rešavanja pro-blema (ne)legitimnosti njene vladavine, tj. kao te�nju da se „carskiautoritet utemelji na filozofskim naèelima, a ne na naslednom pravuili religijskoj sankciji“ (Bilington, 1988: 270). Njen problem sa na-slednim pravom bio je oèigledan – pošto se zakon Petra Velikog danaslednika odreðuje aktuelni suveren2 nije moglo primeniti u Katari-

205

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

2 Prema Zakonu o nasleðivanju prestola od 5. februara 1772. godine suveren,na osnovu sopstvene volje, odreðuje svog naslednika, „ne obaziruæi se na naèelonasleðivanja po roðenju koje je dotle bilo suština monarhije“ (D’Ankos, 1992: 144).

ninom sluèaju, ona je mogla, (po starijem pravilu primogeniture),pretendovati samo na regenstvo do punoletstva sina Pavla koji je,kao jedino dete iz njenog braka sa Petrom III, bio legitimni naslednikprestola3. Ni drugo, religijsko opravdanje carske vlasti nije bilo lakoupotrebljivo u sluèaju „nemaèke princeze“ koja ne samo što nije po-ticala od loze Romanovih, veæ je tek nakon udaje postala „pravo-slavna“. Osim toga, u vreme njenog preuzimanja prestola ova reli-gijska „legitimacijska formula“ bila je veæ znatno oslabljena, što sesimbolièki oèituje u izmeni rituala krunisanja – od ustolièenja Jelisa-vete (1742. godine), krunu na glavu cara/carice nije stavljao Patri-jarh, veæ sam suveren4. Tradicionalni ruski ideal „dobrog cara“ to-kom XVIII veka potisnut je i zamenjen harizmatskom figurom„cara-reformatora“ koji legitimnost svoje vladavine ne dokazuje„bo�anskim pravom“, veæ „bo�anskom du�nošæu“ – sekularnim ak-tivizmom koji vodi uveæanju moæi dr�ave i ureðenju društvenog�ivota. „Du�nosti ’dobrog cara’ iz vremena Moskovije bile su poformi liturgijske, a po sadr�ini statièke – da podr�ava pravoslavnuveru, odr�ava poredak, brani zemlju, obezbeðuje pravdu, štiti ugnje-tene i, iznad svega, da vlada po starinski. Drugaèiji koncept vladavi-ne nasta¼ào je u XVII veku i ostvaren je vladavinom Petra I(1682-1725): „Nove du�nosti vladara, sadr�ane u konceptu ’cara-re-formatora’, bile su sekularne po formi, a progresivne po svojoj sa-dr�ini – unapreðivanje Rusije prema racionalnom zapadnoevrop-skom obrascu; modernizovanje ekonomskog, socijalnog, politièkog

206

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

3 Upravo stoga ona je u svom nacrtu Zakona o nasleðivanju prestola formuli-sala rešenje prema kome se vladavina carice-majke ne ogranièava periodom malo-letstva sina (do 21. godine), veæ se prote�e do kraja njenog �ivota: „Ideja da majkanepunoletnog naslednika treba da vlada do kraja svog �ivota oèigledno se odnosi naKatarininu sopstvenu situaciju“ (Ìàäàðèàãà, 2002: 253).

4 „Ako je vlast mogla biti tako (zaverama i udarima – M. S.) oborena, a vlas-todr�ac uklonjen i ubijen, znaèi da im izvor više nije bio bo�anski. Biti imperator po-drazumevalo je sad samo samoopravdanje, dakle i sopstvenu divinizaciju, bez drugekakve veze s religijom osim formalne... Dotada je poglavar pravoslavne crkvestavljao krunu na suverenovu glavu, što je bio simbol veze izmeðu crkve i onoga kojivlada dr�avom, simbol bo�anske legitimacije svetovne vlasti. Jelisaveta i svi njeninaslednici sami su sebe krunisali u sabornoj crkvi Uspenja Bogorodice u Kremlju, apatrijarh se zadovoljio ulogom svedoka, koji je samo pru�ao krunu caru u odreðenomtrenutku“ (D’Ankos, 1992: 172). O ceremonijama krunisanja i ritualima vlasti („sce-nario moæi“) u Rusiji videti opširnije u: Wortman, (1997: 23–39), te u: Richard S.Wortman, Scenarios of Power: Myth and Ceremony in Russian Monarchy, Vol. I-II,Princeton University Press, 2000.

i kulturnog �ivota; uveæanje moæi i presti�a Rusije u inostranstvu“(Whittaker, 1992: 77). U tom kontekstu, Katarina je preuzimanjeruskog trona morala opravdati upravo ispoljavanjem „reformistièkerevnosti“ koja se, u krajnjoj liniji, oslanja na izvesna filozofsko-poli-tièka programska naèela. Bez obzira na èinjenicu instrumentalizaci-je tih naèela radi legitimisanja sopstvene vladavine, nije neva�no nakoje ideje se pozivala Katarina nakon dvorskog udara u kome je njenmu�, unuk Petra Velikog, uklonjen sa vlasti i, ubrzo zatim, ubijen. Utom pogledu, svi interpretatori ruske istorije XVIII veka sla�u se saocenom da su upravo „ideje filozofa francuskog Prosvetiteljstva (po-sebno Monteskjea) o dobro ureðenoj dr�avi sa staleškom struktur-om, zasnovanoj na fundamentalnim zakonima i uzajamnim obave-zama monarha i njegovih podanika, èinile jezgro imperatorkinihteorijskih pogleda“ (Kamenskii, 1997: 206). Ovi teorijski stavovisa�eto su izra�eni u Katarininom shvatanju pet „pravila“ ili „princi-pa vladavine“ kojih se, prema njenom uverenju, mora pridr�avativladar odgovoran za dobrobit i napredak svoje dr�ave. Prema njima,vladar se mora rukovoditi idealom praviènosti i imati u vidu kori-snost svojih postupaka za dr�avu i društvo; on mora „prosveæivatinaciju kojom upravlja“; uvesti „dobar (zakonski) poredak“, podr�a-vati „društvo“ i podsticati ga na poštovanje zakona, te „olakšati(ekonomski) procvat dr�ave“ i uèiniti je bogatom5. Da bi to postigao,on mora organizovati dobru i efektivnu regulatornu vlast (policiju),iznutra osna�iti dr�avu, a prema spolja je uèiniti dostojnom pošto-vanja njenih suseda (vid. Åêàòåðèíà, 2003: 68). Skup navedenih„pravila upravljanja“ predstavlja kljuène elemente „legitimacijskeformule“ Katarinine i osamnaestovekovne „prosveæene“ vladavine:„Nova legitimacija vlasti ukljuèivala je ideje zakonitosti i racional-nosti, opšteg dobra i koristi naroda, interese dr�ave i slavu zemlje –te ideje suštinski potiskuju tradicionalnu ideologemu bo�anskog po-rekla samodr�avlja“ (Ãîðäîí, 1996).

Osnovni pokazatelj reformatorskih planova Katarine II je nje-no „Uputstvo“ (Íàêàç) koje je pisala u periodu od 1865 do 1867. go-dine jer se tokom trogodišnje vladavine uverila da postojeæi zakoni

207

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

5 Tokom vladavine Petra Velikog, „tradicionalna punomoæja vlasti ili dr�avekao jedine sekularne institucije promenjena su od pasivne du�nosti oèuvanja zakoni-tosti u aktivni, dinamièni cilj jaèanja proizvodnih energija društva i obezbeðivanjaodgovarajuæeg institucionalnog okvira za to“ (Raeff, 1975: 1226)

ne zadovoljavaju potrebu efikasnog ureðenja društvenog �ivota, po-litièko-administrativnog i sudskog poretka Rusije. Razradu projektanovog Zakonika (Óëîæåíèå) ona je poverila posebno sazvanoj Ko-misiji sastavljenoj od 572 izabrana predstavnika razlièitih društve-nih slojeva (plemstva, graðana, slobodnog seljaštva, Kozaka i neru-skih naroda Povolo�ja i Sibira).6 Sazivanje i zasedanje Komisije,prema oceni Kamenskog, predstavlja „prvi pokušaj u ruskoj istorijistvaranja neèega nalik na parlamentarnu instituciju“. Naravno, trebaimati na umu da su deputati-èlanovi Komisije imali zadatak da ra-spravljaju o buduæem Zakoniku, a ne da odluèuju o njegovom usva-janju. Zakonodavna vlast je ostala u rukama imperatorke – „funkcijedeputata bile su mnogo u�e od funkcija èlanova evropskih parlame-nata“ (Kamenskii, 1997: 216). Naèin izbora („odabira“) deputatatakoðe ukazuje da „u zadatke Zakonodavne komisije nije ulazilopredstavljanje ’naroda’, a još manje ’volje naroda’. Komisija je bilaèisto konsultativni organ i, strogo govoreæi, uopšte nije bila zakono-davna“ (Ìàäàðèàãà, 2002: 234). Glavne smernice rada Komisijesadr�avalo je „Uputstvo“ koje je proèitano deputatima, a u celini jeobjavljeno, osim na ruskom, i na nizu evropskih jezika, u julu 1867.godine. Pre sazivanja Komisije „Uputstvo“ je èitano i diskutovano uu�im dvorskim krugovima, a reakcije na njene stavove o kreposnompravu uticale su na znaèajne izmene i skraæenje prvobitne verzijeteksta. U kasnije pisanom osvrtu na „Uputstvo“ Katarina istièe:„Pozvala sam razne ljude koji su se veoma razlikovali u mišljenju dasaslušaju pripremljeno Uputstvo za Zakonodavnu komisiju. Tada suse o svakom èlanu vodili sporovi. Dala sam im slobodu da kritikuju iizbacuju sve što su hteli. Oni su više od polovine onoga što sam napi-sala precrtali i ostalo je Uputstvo onako kakvo je štampano...(Åêàòåðèíà, 2003: 156). Ove debate, objavljivanje „Uputstva“ isamo sazivanje Komisije bili su neuobièajeni postupci za apsoluti-

208

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

6 Komisija je obuhvatala 29 deputata iz dr�avnih institucija; 142 iz sreskihplemiækih skupština; 22 iz reda ukrajinskog plemstva i vojnog zapovedništva; 42 slo-bodna seljaka (Îäíîäâîðåö); 29 pripadnika razlièitih kategorija „dr�avnih“ seljaka;44 kozaka; 209 predstavnika gradova; 54 „inorodca“. U sastavu Komisije upadljivoodsustvuju predstavnici Crkve – Sinod je imao samo jednog predstavnika: „Nasuprotpraksi Zemskih sabora XVII veka duhovništvo u Katarininoj Zakonodavnoj komisijinije bilo predstavljeno kao stale�, veæ kao jedna od institucija dr�avnog aparata, pa jeSveti sinod u Komisiji imao samo jednog predstavnika“ (Ìàäàðèàãà, 2002: 232).

stièku (samodr�avnu) vladarsku praksu7. U istoriografiji nemaopšteprihvaæenog objašnjenja ovog Katarininog postupka – mišlje-nja su razlièita, od stava da je èitav zakonodavni postupak bio samofarsa, do tumaèenja koja u sazivanju „proto-parlamentarnog“ telavide pokušaj imperatorke da se odupre pritiscima dela visokogplemstva (aristokratije) da predlogom o jaèanju uticaja institucije„Dr�avnog saveta“ ogranièe njenu vlast. S obzirom na problem(ne)legitimnosti Katarinine vlasti, rad Zakonodavne komisije svaka-ko je mogao „obezbediti demonstraciju podrške njenim reformator-skim namerama i predstavljati praktièan primer njenog obeæanjadatog u Manifestu nakon dr�avnog udara da æe biti posveæena po-boljšanju mehanizama vladavine“ (Jones, 1998: 668).

Konaèna verzija „Uputstva“ koje je trebalo da postavi osnovza izgradnju èitavog zakonodavstva sadr�i dvadeset poglavlja (552paragrafa) sa èetiri zakljuèna paragrafa (èl. 523-526) kojima je Kata-rina 1768. godine prikljuèila dodatak – dva poglavlja – jedno o „po-liciji“ (javnom redu, zdravlju i gradskom ureðenju, èl. 527-566), idrugo o dr�avnoj upravi, dr�avnim prihodima i rashodima (èl.567-655). Od ovog obimnog teksta, svakako najpoznatija je katego-rièna tvrdnja kojom poèinje prvo poglavlje „Uputstva“: „Rusija jeevropska dr�ava“ (èl. 6). Evropskoj karakterizaciji Rusije (potvrðe-ne uspehom reformi Petra Velikog), Katarina je, sasvim u skladu sa„simbolièkom geografijom“ Prosvetiteljstva, suprotstavljala „azi-jatske“ (najèešæe, otomanske) obièaje i forme �ivota i vladavine8.Prosvetiteljska kritika „orijentalnog (azijatskog) despotizama“ bilaje u pozadini njenog isticanja „evropskog“ karaktera Rusije, a idejaprirodnog i (na njemu zasnovanog) graðanskog „zakona“ pred-stavljala je vododelnicu „azijatskog“ i „evropskog“ društvenog idr�avnog �ivota. S obzirom da je Rusija „evropska dr�ava“, vladavi-

209

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

7 „Svakako je bilo neobièno za to doba da vladar izlo�i svoja gledišta o naèinuna koji vladavina treba da bude organizovana i mi nemamo dokaze koji bi ukazivalina razloge koji su Katarinu naveli da se upusti u tako neobièan poduhvat. Istina, prus-ki car Fridrih II objavio je svoje politièke maksime i to je mo�da inspirisalo Katarinuda ga sledi“ (Madariaga, 1990: 27).

8 Prema Se�irovom zapisu: „Ona je èesto govorila o varvarstvu, lenjosti ineznanju muslimana, o glupom �ivotu njihovih sultana èija je delatnost bila ogranièenazidovima harema: ’Ti slaboumni despoti – govorila je ona – razma�eni nasladama sara-ja, kojima upravljaju uleme i koji se pokoravaju janièarima – ne umeju ni da rasuðuju,ni da vladaju, ni da ratuju i veèno ostaju poput dece’“ ( Ñåãþð, 1989: 407).

na u njoj mora biti zasnovana na zakonu, a ne na despotskoj samo-volji. Iako je Monteskjea smatrala uèiteljem, a Duh zakona svojim„molitvenikom“, Katarina nije delila njegovo mišljenje da Rusijazbog svoje velièine i surove klime spada u (istoènjaèke) „despotije“.U njenoj formulaciji ovog Monteskjeovog stava „despotizam“ je za-menjen „samodr�avljem“ definisanim kao suverenost vlasti monar-ha: „Vladar je samodr�ac jer nikakva druga, veæ samo u njegovojosobi sjedinjena vlast mo�e delovati saglasno prostranstvom takovelike dr�ave... Velika dr�ava pretpostavlja samodr�avnu vlast uosobi koja njom upravlja... Svaka druga vladavina ne samo da bi zaRusiju bila štetna, veæ i razorna“ (Åêàòåðèíà, 2003: 73).9 Iako jevladar „izvor (èñòî÷íèê) svake dr�avne (politièke) i graðanskevlasti“ (èl. 19), on nije „despot“ èije delovanje je potpuno arbitrarno.Naprotiv, fundamentalni zakoni (Óëîæåíèå) koje suveren formulišeobavezuju i njega samog, a posebno ogranièavaju sadr�inu uredbi iukaza kojima institucije vlasti regulišu društveni �ivot (èl. 21; po-glavlje XIX)10. Samo „Uputstvo“ nije bilo skup zakona (njih je tektrebalo formulisati), veæ „niz opštih principa, preuzetih iz radovanajboljih autora XVIII veka, na kojima se temelji dobra vladavina iureðeno društvo“ (Ìàäàðèàãà, 2002: 250). Jedan od njih ticao senaèela jednakost svih podanika imperije pred zakonom: „Jednakostsvih graðana sastoji se u tome da oni svi budu podvrgnuti istim zako-nima“ (èl. 34). Istina, u Katarininom tumaèenju ovog principa nagla-sak je više bio na „istim zakonima“ (tj. na unifikaciji propisa urazlièitim oblastima Imperije)11, nego na modernom znaèenju „jed-

210

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

9 Pridev „samodr�avni“ koja se danas prevodi sa reèju „autokratski“ u francu-skom prevodu Uputstva prevedena je sa „suvereni“ (La monarque de Russie est sou-verain).

10 Madarijaga na osnovu toga zakljuèuje: „Ovde Katarina II ponovo istupa kaopristalica teorije po kojoj se apsolutna vlast mora ostvarivati u odreðenim jasno usta-novljenim okvirima. Fundamentalni zakoni – ustanove – malobrojni, ali postojani,postoje nezavisno od volje vladajuæeg monarha i obrazuju koordinatni sistem unutarkoga je on du�an da dela. Na taj naèin, njegova vlast biva ogranièena, pa makar posto-janjem takvih zakona koje sam monarh priznaje obavezujuæim za sebe“ (Ìàäàðèàãà,2002: 255).

11 Tokom rada Komisije ovaj princip je korišæen u sporovima povodom pravaplemstva u baltièkim i „maloruskim“ oblastima koja su bila regulisana lokalnim prav-nim tradicijama priznatim tokom pripajanja tih oblasti Ruskoj imperiji: „Pozivajuæi sena èlan Katarininog ’Uputstva’.. negirana su posebna prava baltièkog plemstva koja sufiksirana kao uslovi njihove kapitulacije nakon Petrovog osvajanja Liflandije

nakosti graðana“, jer su sami zakoni svojom sadr�inom omoguæavalidiferencijaciju prestupa i kazni s obzirom na stalešku pripadnost po-danika. Ipak, sama èinjenica da je formulacija o „jednakosti graða-na“ sa imperatorskog trona uvedena u javni diskurs ondašnje Rusijebila je presedan u širim, evropskim okvirima. Slièno je i sa idejomslobode ogranièene zakonom, tj. Katarininom afirmacijom pravasvojih podanika „da rade sve ono što zakoni dozvoljavaju“, pravomkoje podrazumeva njihovu slobodu delanja u širokoj sferi onoga štozakonima nije izrièito zabranjeno (vid. èl. 37-39). Posebno u delu„Uputstva“ u kome razmatra krivièno pravo i sudsku vlast Katarinanizom stavova o pravnoj sigurnosti podanika12, afirmacijom princi-pa prezumpcije nevinosti okrivljenog13, kritikom torture i muèenja,te shvatanjem vaspitne funkcije kazne daleko nadilazi tadašnju kri-viènu praksu. Stoga se, i bez detaljnog izlaganja sadr�ine „Uput-stva“, mo�emo slo�iti sa stavom da je „ono sadr�avalo predloge kojisu u to doba bili radikalni ne samo za Rusiju, veæ i za najveæi deoEvrope“ (Tolz, 2001: 54). Zabrana distribucije prevoda „Uputstva“u Francuskoj to najbolje potvrðuje, uprkos èinjenici da Katarinintekst nije sadr�avao ideje koje veæ nisu bile formulisane u radovimasavremenih evropskih mislilaca. Tekstualne analize „Uputstva“ kojesu još krajem XIX veka uradili ruski istorièari ubedljivo su pokazaleda je Nakaz kompilacija stavova iz Monteskjeovog (Montesquieu)Duha zakona (1748) i Bekarijine (Beccaria) knjige O zloèinima ika�njavanju (1764)14. Drugim reèima, znaèaj „Uputstva“ nije bio u

211

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9(Ëèôëÿíäèÿ)... Neki govornici su tvrdili da posebne privilegije baltièkog plemstva(osloboðenje od plaæanja poreza koji va�i za sve muške glave i regrutskih obaveza) kaoteško breme le�e na ostatku Rusije, pa pobednici �ive gore nego pobeðeni. Takoðe, èinilo se èudnim to što u nekim delovima Ruske imperije va�e inostrani zakoni“(Ìàäàðèàãà, 2002: 283). Prema Kamenskom: „Katarina je smatrala neprihvatljivimsituaciju u kojoj neki regioni dr�ave zadr�avaju svoje tradicionalne forme uprave koje,obièno, datiraju iz vremena pre nego što su te teritorije ušle u sastav Imperije. Ona jebila ubeðena da èitava dr�ava mora biti ureðena jedinstvenim setom zakona i principa“(Kamenskii, 1997: 210-211).

12 „Nema nièeg opasnijeg od uobièajenog opšteg stava da se u suðenju trebarukovoditi smislom ili duhom zakona, a ne njegovim slovom“ (èl. 153).

13 „Èovek se ne mo�e smatrati krivim pre nego je osuðen na sudu, a on nemo�e biti lišen zaštite zakona pre nego što bude dokazano da ih je narušio“ (èl. 194)

14 „Pa�ljivo uporeðivanje pokazuje da je od 526 paragrafa prvog dela’Uputstva’, 294 preuzeto iz Monteskjeovog ’Duha zakona’, a 108 iz traktata ’O zlo-èinima i ka�njavanju’ Cezara Bekerije. Osim toga, Katarina je pribegavala

originalnosti ideja koje je ono sadr�alo, veæ u èinjenici da ih je,voðena politièkim ciljevima, formulisala upravo ruska imperatorka,a ne neki od filozofa Prosveæenosti.

Interpretacije Katarininog „Uputstva“ obièno se usmeravajuu dva pravca – s jedne strane, na analizu odstupanja njenog teksta odizvornog uèenja autora èije ideje je preuzimala, a s druge, naistra�ivanje znaèenja i moguænosti primene njenih ideja u RusijiXVIII veka. Prvi pristup nam omoguæava uvid u Katarininu reinter-pretaciju Monteskjeovog koncepta „umerene monarhije“ kojom seon tako proširuje da obuhvata i rusko samodr�avlje, dok se, istovre-meno, njegovo uèenje o podeli vlasti znatno su�ava jer je ono, upra-vo radi odr�anja samodr�avlja, bilo neprihvatljivo za Katarinu.15 Ibrojne druge Katarinine „stvaralaèke intervencije“ na tekstovimakoje preuzima svedoèe o njenoj svesti da Rusija, uprkos veri Prosve-titelja, nije „beli list papira“ na kome se mo�e reprodukovati gotov„tekst“.16 Takoðe, one anticipiraju smer Katarininog kasnijeg razvo-ja ka jaèanju uverenje o vodeæoj ulozi Rusije u sistemu evropskihsila17, te rastu (ruske) nacionalne samosvesti: „Voltera je interesova-la prosveæenost i monarsi koji je nose, a ne Rusija i njena istorijskasvrha. Mo�e se mo�da reæi da sa istorijsko-kulturnog stanovišta ka-snije ideje i planovi Katarine i Potemkina ne pripadaju više epohifrancuskog filozofa, veæ epohi Herdera“ (Çîðèí, 2001: 45).

212

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

’Enciklopediji’, radovima barona Bilfelda (Jacob Friedrich von Bielfeld, InstitutionsPolitiques, radovima Gotliba fon Justija (Johann Heinrich Gottlob von Justi) u po-glavlju o gradovima, graðanstvu i trgovini, te ’Prirodnom pravu’F. Kenea (Quesnay)u ekonomskom delu ’Uputstva’ (Ìàäàðèàãà, 2002: 251).

15 „Mada je Katarina veoma isticala prednosti podele vlasti, ona ju je shvatalajedino u smislu da sudije istovremeno ne mogu biti zakonodavci i slu�iti u adminis-traciji“ (Êîâàëåâñêèé , 2007: 114). Suveren je zakonodavac, ali on ne sudi (vid. èl.148-149).

16 U jednom pismu Volteru Katarina se osvræe na posetu ekonomiste Marsijede la Riviera (Mercier de la Rivière) Rusiji: „Gospodin Rivier došao je k nama kaozakonodavac. Pretpostavljao je da mi hodamo èetvoronoške, pa je bio tako ljubazanda doputuje sa Martinika kako bi nas nauèio da hodamo dvonoške“ (cit. prema:Ñåãþð, 1989: 413).

17 Tok „gigantskog rasta dr�avne ruske samosvesti“ tokom Katarinine kasnijevladavine uverljivo ilustruje razmatranjima njenog „grèkog projekta“ Andrej Zorin:„Ako se tradicionalno smatralo da je baklja prosveæenosti prešla iz Grèke u Rim, da bije odatle prihvatila Zapadna Evropa iz èijih ruku je došla do Rusije, sada se Rusija sma-trala direktno povezana sa Grèkom i nije više trebala posrednike“ (Çîðèí, 2001: 38).

S druge strane, izvan istorije ideja, u okviru socijalne i poli-tièke istorije mogu se tematizovati okolnosti, sadr�aj i dometi Kata-rininih reformskih zamisli. Veæ na primeru rada Zakonodavne komi-sije (juli 1767 – oktobar 1768) koji nije doveo do formulisanja nacrtanovih zakona, uoèavaju se brojne teškoæe na putu ostvarenja princi-pa „Uputstva“ u društvenoj i politièkoj stvarnosti Rusije: „Zaseda-nja Komisije bila su glomazna, njen rad loše organizovan, a vremepotrebno za sve pripremne radnje bilo je veoma kratko. Izvesni brojnacrta delova Zakonika bio je pripremljen, ali ništa nije konaènopotvrðeno u Komisiji kada je oktobra 1768. godine izbio rat izmeðuRusije i Turske“ (Madariaga, 1990: 34). Veliki broj deputata (od ko-jih su mnogi bili nepismeni) nije bio sposoban da uèestvuje uozbiljnijim raspravama o apstraktnim zakonskim rešenjima, te jesvoje uèešæe sveo na izlaganje �albi na konkretne okolnosti izsopstvenog okru�enja.18 Drugi su branili sopstvene staleške intereseili su, kao predstavnici zapadnih krajeva, iznosili argumente u prilogoèuvanja svojih postojeæih privilegija i zadr�avanja oblasnih zako-na. Pozivajuæi se poput Katarine na Monteskjea, istaknuti predstav-nici plemstva zalagali su se za jaèanje sopstvenog stale�a èija bi za-konska prava ogranièila samodr�avnu vlast i uèvrstila monarhijskisistem. U debatama o zakonskom projektu koji reguliše prava i du-�nosti plemstva prema kmetovima – moguænosti i naèinu njihovogosloboðenja, ogranièenja vlasti spahija i formiranju novog slojaslobodnih (ne „dr�avnih“) seljaka – nije postignut konsenzus. „Kre-postno pravo“ kao kljuèno pitanje ruskog društva i istorijeXVIII-XVI veka nakon redakcije Katarininog „Uputstva“ ostalo jeotvoreno, a oni deputati koji su se zalagali za regulisanje osloboðe-nja kmetova pozivali su se na „volju imperatorke“19. Prema reèimaFlorovskog, jednog od vodeæih istorièara rada Zakonodavne komisi-je, liberalne ideje nekih deputata spram konzervativnih stavovaveæine nisu bile ’opozicija njenom velièanstvu’, veæ ’opozicija

213

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

18 „Ti dokumenti sadr�e masu informacija znaèajnih za lokalne istorije – mno-štvo podrobnih svedoèanstava o lokalnim prilikama i uslovima �ivota, posebno o nji-hovim nedostacima, ali oni gotovo da ne osvetljavaju politièke poglede i polo�aje udruštvu“ (Ìàäàðèàãà, 2002: 279).

19 Jedan od deputata, L. Tatišèev koji je i sam bio plemiæ, istakao je da „Imperator-ka �eli osloboðenje seljaka“, ali mu je predsedavajuæi Komisije maršal Bibikov odgo-vorio da „volju imperatorke ne treba razmatrati u diskusiji, jer ako bi ona donela odluku,svi dalji sporovi deputata bili bi neumesni“ (cit. prema: Ìàäàðèàãà, 2002: 291).

njenog velièanstva’ (cit. prema: Ìàäàðèàãà, 2002: 292). Pozivajuæise na duh „Uputstva“ u zalaganju za pravno regulisanje postepenogprocesa osloboðenja seljaka, kritièari kmetstva iz Komisije kao dasu èitali Katarininå liène zabeleške (Ìûñëè èç îñîáîé òåòðàäè) ukojima je ona jasno formulisala svoj stav o krepostnom pravu: „Su-protno je hrišæanskoj religiji i pravednosti stvarati robove od ljudikoji svi dobijaju slobodu roðenjem. Jedan Sabor oslobodio je sveseljake koji su ranije bili kmetovi u Nemaèkoj, Francuskoj, Španiji,itd. Napraviti tako oštar prevrat u Rusiji ne bi bilo sredstvo zadobi-janja ljubavi zemljoposednika koji su ispunjeni samovoljom i pre-drasudama. Ali, ovo bi bio pogodan naèin: urediti tako da kada nekood sada prodaje zemlju, svi kmetovi postaju slobodni u trenutkukada zemlja pripadne novom vlasniku. Tokom stotinu godina sva, iliu krajnjoj liniji, veæina zemlje menja vlasnika, pa æe tako narod bitislobodan“ (Åêàòåðèíà, 2003: 61). Ovo i druga svedoèanstva o Kata-rininom kritièkom stavu prema krepostnom pravu20, (formulisana nesamo sa hrišæanskog i humanistièkog stanovišta, veæ i sa uverenjemo ekonomskoj neefikasnosti i štetnosti kmetskog rada), praæena suistorijskim analizama koje pokazuju da je upravo tokom njene vla-davine kmetstvo bilo najraširenije u celokupnoj ruskoj istoriji. U li-teraturi se objašnjenje ovog paradoksa obièno tra�i u Katarininomstrahu od nezadovoljstva plemstva koje je bilo privr�eno svojim pra-vima raspolaganja radom i �ivotom seljaka21. Šta više, tokom raspra-va u Zakonodavnoj komisiji formulisani su zahtevi da se graðan-skom stale�u (naroèit trgovcima) takoðe omoguæi posedovanjekmetova, te da se na taj naèin privilegovani polo�aj plemstva proširii na graðanstvo. U celini, nakon završetka rada Zakonodavne

214

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

20 Na primer u njenim Memoarima u kojima se osvræe na reakciju dvorskogokru�enja na njene ideje osloboðenja kmetova: „Jedva da se usudiš reæi da su oni lju-di poput nas, pa èak i kada ja to ka�em, rizikujem da æe me kamenovati... Gotovo dasam stradala od takvog nerazumnog i surovog društva kada se u Komisiji za pisanjenovog Zakona poèelo raspravljati o pitanjima koja su u vezi sa tim problemom. Ne-prosveæeni plemiæi èiji broj je bio veæi od onog koji sam mogla pretpostaviti ( jer samsuviše visoko cenila one koji me okru�uju), poèeli su podozrevati da ta pitanja mogudovesti do izvesnog poboljšavanja polo�aja sadašnjeg stanja seljaka“ (cit. prema:Kamenskii, 1997: 227).

21 Knez Šæerbatov je tokom rasprave o osloboðenju kmetova u Komisiji tvrdiokako je plemstvo stale� èiji je glavni zadatak da slu�i otad�bini tako što æe upravljatiostalim ljudima. Stoga plemstvo ima potrebu za praktiènim uèenjem vladavine, a tupraksu stièe na svojim imanjima gde vlada kmetovima. (Vid. Tolz, 2001: 55).

komisije, „najva�niji zakljuèak koji je Katarina izvela bio je da jevelika veæina njenih podanika veoma konzervativna, te da su stogaradikalne reforme nemoguæe“ (Kamenskii, 1997: 216).22

Nemoguænost radikalnih reformi izvedenih na osnovu uvidarazuma, još nije znaèilo da su sve reforme neizvodljive – put prosve-æivanja i postepenih promena ostajao je otvoren. Tim pre što je krva-vi seljaèki ustanak pod voðstvom Pugaèova (1773 – 1774) u kome jeseljaèka „glad za zemljom“ bila udru�ena sa obnovom arhaiènih in-stitucija i vrednosti Moskovije, osna�io Katarinino uverenje o„nezrelosti“ širokih slojeva njenih podanika èije bi osloboðenje do-velo do sloma èitavog politièkog sistema samodr�avlja. Njeno okre-tanje plemstvu i graðanstvu (Povelje o povlasticama – 1785) ostavi-le su po strani rešavanje problema kmetstva za bolja vremena. Ucelini, mo�e se tvrditi da je „prosveæeni apsolutizam“ Katarine Veli-ke donosio više plodova u sferi kulture i obrazovanja, nego u politiè-kim i pravnim reformama: „To je bio period suštinskog jedinstvaizmeðu dr�ave i obrazovane javnosti (’društva’) povezanih teškimzadatkom koji su sami sebi postavili – modernizacijom ogromnezemlje uz pomoæ samodr�avlja podr�anog malom, sektaškom, obra-zovanom klasom odvojenom od masa“ (Riasanovsky, 1976: 40). Neulazeæi ovde u izlaganje razvoja kulturnog �ivota Katarinine epohe(knji�evnosti, pozorišta, arhitekture...), treba istaæi buran rast ruskogizdavaštva koji je bio podstaknut njenom dozvolom da se osnivajuprivatne štamparije (1787. godine)23. Formiranje „srednjeg sloja“ –obrazovanih ljudi èije socijalno poreklo nije jednoznaèno determini-salo njihova ideološka uverenja, klice buduæe „ruske inteligencije“ –poklopilo se sa radikalizacijom evropskih politièkih zbivanja (Fran-cuska revolucija) i starenjem Katarine Velike kojoj su se sopstvene

215

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

22 Komentarišuæi odnos Katarine prema krepostnom pravu, Kamenski formu-liše va�na pitanja: „U kojoj meri je uopšte u XVIII veku razvoj institucije kmetstva za-visilo od volje monarha? U kojoj meri je vlast bila u stanju da utièe na taj proces i da gareguliše? A ako se poka�e da su moguænosti vlasti bile veoma ogranièene... onda, da lije ta vlast stvarno bila samodr�avna i još više, apsolutna?“ (Êàìåíñêèé, 1996)

23 Sve do jakobinske radikalizacije Francuske revolucije ruska javnost je ima-la priliku da dogaðaje prati u domaæim novinama i èasopisima: „U ’Sankt-Peterburg-škim novinama’ bio je štampan ceo tekst ’Deklaracije o pravima èoveka’. Tu su ob-javljivane vesti o govorima deputata u Narodnoj skupštini i dekretima koje jeskupština donosila. Potpuno slobodno se prodavala revolucionarna literatura svakevrste i vrednosti“ (Ìàäàðèàãà, 2002: 861).

mladalaèke ideje sada vraæale u obliku društvene kritike. Reèju, Ka-tarina se, prema oceni Bilingtona, u drugoj fazi svoje vladavine suo-èila sa „dilemom reformatorskog despota“ koja se svodi na pitanja:„Kako se mogla zadr�ati apsolutna moæ i hijerarhijski društveni sis-tem, a da se istovremeno uvode reforme i podstièe obrazovanje?Kako da apsolutni vladar budi nadu u poboljšanje, a da se istovreme-no ne suoèi sa ’revolucijom sve veæih oèekivanja’?“ (Bilington,1988: 271). Ili, kako je to još u XIX veku formulisao ruski istorièarKljuèevski povodom Katarininog uzora, Petra Velikog: „Objedinitidejstvo despotizma i slobode, obrazovanja i ropstva – to je politièkiekvivalent problema kvadrature kruga koji pokušavamo da rešimoveæ dva veka, od vremena Petra Velikog. Taj problem još nije rešen“(cit. prema: Szamuely, 1974: 104).

2. Radišèevljevo Putovanje: od ideala do stvarnosti

„Èudovište debelo, krupno, ogromno, stoglavo – laje...“

Katarinina putovanja Rusijom Rièard Vortman tumaèi kaova�ne epizode njenog „ceremonijalnog osvajanje zemlje“ tokom ko-jih je ona gradila svoj „vladarski mit“, potvrðivala lojalnost podani-ka i uèvršæivala legitimnost svoje vladavine (Wortman, 2000: 9).Opisi tih putovanja, naroèito onog pobedonosnog na Krim, 1787.godine, zaista stvaraju utisak „politièkog teatra“ u kome se glavnajunakinja, prema detaljno razraðenom „scenariju vlasti“, kreæe kra-jolicima nalik bogato ukrašenim kulisama24. Re�iser èitave ceremo-nije, Katarinin miljenik knez Potemkin, „bio ¼å tokom putovanjaskoro stalno odsutan jer je bio zauzet pripremanjem raskošnih prizo-ra koji æe biti izlo�eni pogledu vladarke pri njenom prolasku kroznjemu podèinjene oblasti“ (Ñåãþð, 1989: 422). Stoga ne èudi da jespomen na njegovo „scenografsko“ umeæe predstavljanja (zaklanja-nja i ulepšavanja) realnosti do današnjeg dana saèuvano u izrazu„Potemkinova sela“. Poput Katarine, Aleksandar Radišèev takoðeputuje – iz nove u staru prestonicu, od Petrograda do Moskve – ali

216

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

24 Francuski ambasador Se�ur, koji je bio u Katarininoj pratnji na ovom puto-vanju bele�i: „Putovanja dvora nimalo ne lièe na ona obièna, kada èovek putuje sam iposmatra ljude, zemlju i obièaje u njihovom pravom vidu. Prateæi monarha, svudasreæeš izveštaèenost, krivotvorenje, ukrašavanje...“ (Ñåãþð, 1989: 403).

njegovo putovanje nije unapred „re�irano“, iako je u njemu sadr�anizvesni ritualni element. Naime, Radišèevljevo putovanje nije bilomotivisano nikakvim praktiènim ciljevima,25 pa podstièe tumaèe datragaju za njegovim dubljim, simbolièkim znaèenjem nalik onomsadr�anom u „ritualima prelaska“. Jer, putnik napušta svoje „prirod-no“ socijalno okru�enje26, stièe nova iskustva i suoèava se sa dru-gom vrstom realnosti tokom putovanja, okonèavajuæi ga kao preo-bra�eni, „novi èovek“. U tom smislu, Radišèevljev naknadni zapis o„putovanju“ prièa je o transformaciji èoveka koji se „trgao iz svojeèamotinje“ da bi, skinuvši „povez s oèiju prirodnog oseæanja“, sa-gledao �ivot i društvenu stvarnost u drugom svetlu, na novi, „pravi“naèin. (vid. Radišèev, 1952: 7–8).

Sledeæi strukturu �anra tada popularnih imaginarnih putopi-sa, Radišèevljeva knjiga sastavljena je od niza od dvadeset èetiri po-glavlja koja su naslovljena imenima mesta na putu poštanskih koèijaod Petrograda do Moskve. Putnik-narator i njegovi sluèajni sagovor-nici na tom putovanju èitaocu izla�u tematski raznovrsne i meðuso-bno nepovezane dogaðaje koji se mešaju sa opisima predela, obièajai �ivota lokalnih stanovnika, istorijom razlièitih mesta, te zasebnimraspravama o projektu ukidanja kmetstva, istoriji cenzure i delu Lo-monosova. Ako se tome doda esej o poeziji (ilustrovan tekstomRadišèevljeve „Ode slobodi“), struktura Putovanja, uprkos arhaiè-nom jeziku, gotovo nalikuje „postmodernom“ kola�u. O knji�evnimkvalitetima dela postoje razlièite ocene – od njegovog svrstavanja urusku knji�evnu klasiku, preko isticanja osrednjosti27, do negiranja

217

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

925 „Zašto se putnik (Radišèev – M. S.) uputio u Moskvu? Plemiæ je mogaopoæi na svoje imanje, mogao je putovati po ruskom prostranstvu s nekim ciljem (po-put Èièkova). Èinovnika bi put pre vodio u prestonicu, tj. grad Sv. Petra. Naš putnikuopšte ne �uri u Moskvu na ’sajam nevesta’ (Puškin), niti ka u tuðini zaboravljenojzaljubljenoj, kao Èacki. Èak ne ni na Univerzitet, mada pohvalni govor Lomonosovuizgovara. Šta ga to vodi u prvoprestonu?“ (Êàíòîð, 2006: 83)

26 Na poèetku Putovanja Radišèev bele�i san „odvajanja“: „Videh sebe u pro-stranoj dolini koja je od sunèeve vatre izgubila svu dra� i raznolikost zelenila; tu nijebilo ni hladna izvora ni stabla da ubla�i �egu. Pustinjak ostavljen sam samcat u prirodi!Ustreptah. – nesretnièe – zavapih, gde si? Gde je ono što ti je �ivot èinilo ugodnim? Zarsu sve radosti koje si iskusio bile samo san i mašta?“ (Radišèev, 1952: 9-10).

27 Prema Puškinovoj oceni: „Putovanje u Moskvu, uzrok njegove (Radišèe-vljeve – M. S.) nesreæe i slave, ... veoma je osrednje delo, èak da ne govorimo o var-varskom stilu“ (Ïóøêèí, 1836: 245).

bilo kakve estetske vrednosti28. Prema jednom savremenom istorièa-ru ruske knji�evnosti Radišèev je knjigu pisao sporo i teško: „Onnije bio samo lišen velikog umetnièkog dara, veæ je takoðe slaboshvatao pravila kompozicije. Oèigledno nije bio sposoban da napišedu�e delo, pa je knjigu podelio na razlièite fragmente, epizode,umetnute stihove i razmišljanja“ (Altshuller, 2008: 105). Ipak, me-sto i znaèaj Radišèeva u ruskoj intelektualnoj tradiciji nisu uslovlje-ni njegovim knji�evno-umetnièkim talentom (mada Hercen hvalinjegov oseæaj za humor i smisao za detalj u opisu svakodnevnog �i-vota), veæ su, pre svega, posledica njegovog kritièkog stava premaruskoj stvarnosti. Stoga se, nezavisno od knji�evnih kvaliteta, Puto-vanje najèešæe tumaèi kao traktat u kome su politièke i filozofskeideje autora izlo�ene u knji�evnoj formi29.

Na samom poèetku Putovanja, u posveti prijatelju A. Kutu-zovu, Radišèev bele�i reèenicu u kojoj Berðajev smatra aktom ro-ðenja ruske inteligencije: „Pogledah oko sebe – patnje ljudske dušumi raniše“. Saoseæanje prema „patnjama drugih“ predstavlja pokre-taèki motiv Radišèevljevog (sentimentalnog) Putovanja30 koji od-mah biva povezan sa otkriæem neznanja kao uzroka tih patnji: „Vi-deh da nesreæe èovekove dolaze od èoveka, èesto samo zato što neposmatra na pravi naèin predmete koji ga okru�uju“ (Radišèev,1952: 7). Razum i oseæanje stoga predstavljaju dva stuba njegoveproze u kojoj sklonost apstraktno-racionalistièkoj koncepciji dru-štva i istorije biva kombinovana sa naglašavanjem znaèaja ljudske

218

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

28 „Knjiga je napisana loše i po èisto knji�evnim merilima ona teško da zaslu�ujepa�nju“ (Pipes, 1977: 258). Pajps u ovoj oceni nije usamljen, vek pre njega je M. Longi-nov, konzervativac i knji�evni storièar u èasopisu Ruski arhiv (1868) istakao: „Knji�evnitalenat Radišèeva je ništavan. Njegov jezik je nesumnjivo varvarski, èudovišan i za nje-govu epohu. Njegovo Putovanje mogu èitati samo knji�evni arheolozi i ljudi obdarenivanrednom radoznalošæu“ (cit. prema: Ñìèðíîâ-Ñîêîëüñêèé, 1983)

29 „U ruskoj politièkoj kulturi u kojoj je odsustvovala slobodna razmenamišljenja tipièna za graðanski diskurs i filozofske debate i gde je monarh mogao pro-pisivati zakon i moral, umetnièka imaginacija koja je dovodila u pitanje prihvaæenedruštvene vrednosti i ideji apsoluta suprotstavljala relativnost razlièitih stanovišta,bila je dogaðaj koji je mogao uzdrmati vladara i podstaæi ga da posumnja u svoju sta-bilnost“ (Kahn, Andrew. “Self and Sensibility in Radishcev’s Journey from St. Pe-tersburg to Moscow: Dialogism, Relativism, and the Moral Spectator”, Self and Storyin Russian History (Laura Engelstein and Stephanie Sandier, editors): Cornell Uni-versity Press, 2000: 304. (cit. prema: Êàíòîð, 2006: 137)

30 Kao uzor Radišèevu je poslu�ila knjiga Lorensa Sterna, Sentimentalno pu-tovanje kroz Francusku i Italiju (1768).

saoseæajnosti,31 pa Valicki s pravom zakljuèuje da je, u tom pogledu,Radišèev „bli�i Rusou, nego enciklopedistima“ (Walicki, 1980:46).32 Istina, analize njegovih spisa ukazuju i na mnogobrojne drugeuticaje filozofske literature (Helvecijusa, Monteskjea, Mablija…),kao i na kompilatorski karakter njegovog dela koje èesto sjedinjenerazlièite i meðusobno nesaglasne ideje. Analizi njihovog porekla iistra�ivanju Radišèevljevih uzora u evropskoj misli XVIII veka po-sveæena je obimna sekundarna literatura33. Ali, nezavisno od razme-ra u kojima je kombinovao razlièite izvore, Radišèev u Putovanju idrugim spisa u kojima izla�e svoje shvatanje društva i ljudske priro-de reprodukuje „opšta mesta“ tadašnje evropske prosvetiteljske mi-sli – ideje prirodnog prava i društvenog ugovora. Tako, seæajuæi sestudentskih dana Radišèev, oslanjajuæi se na Helvecijusa, izla�ekoncepciju društva koju je delio sa prijateljem Ušakovim: „Narod jezajednica ljudi koji su se udru�ili radi sticanja pogodnosti i oèuvanjabezbednosti zajednièkim snagama; zajednica potèinjena vlasti kojase u njoj nalazi. Ali, pošto su svi ljudi po prirodi slobodni i poštoniko nema prava da im tu slobodu oduzme, ustanovljavanje društvauvek pretpostavlja stvarnu ili preæutnu saglasnost“ (Ðàäèùåâ, ÏÏÑ,I: 188). Veæ u ovom fragmentu nalazimo kljuène ideje koje su uosnovi Radišèevljevog shvatanja èoveka i društva i koje mu slu�ekao normativni osnov za kasniju kritiku ruske društvene i politièkestvarnosti. U onim delovima Putovanja koja sadr�e teorijska razmi-šljanja, on nastanak graðanskog stanja (politièke zajednice) takoðeobjašnjava koristima koje pojedinac ima ako se, radi sopstvenesigurnosti, odrekne svoje prirodne slobode34. U njima on afirmiše

219

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

931 „Iznad svega, èovek je saoseæajno biæe. Saoseæanje se veæ kod �ivotinjauoèava: zveri se okupljaju oko brata njihovog koga �ivot napušta“. Istina, u reèenicikoja prethodi navedenoj, Radišèev se oslanja na Helvecijusa i istièe fiziološki osnovljudske oseæajnosti: „To je posledica osetljivosti nervnog sistema i graðe nervnih vla-kana…“ Ðàäèùåâ, (ÏÑÑ, II: 54).

32 O uticaju Rusoa na Radišèeva videti: McConell (1964: 253-272); Ëîòìàí(2002: 425-429); Çëàòîïîëüñêàÿ (1997: 125-131).

33 Sam Radišèev nije pretendovao na originalnost veæ je otvoreno, u šaljivomtonu, istakao: „Priznajem da sam sklon kraði; gde god spazim nešto što nalikuje napametnu stvar, odmah smotam. Pazi, ne ostavljaj svoje misli tako da se mogu ukras-ti...“ (Radišèev, 1952: 60).

34 „Èovek izvan društvenih odnosa – jeste biæe koje ni od koga ne zavisi u svo-jim postupcima. Ali on sam ogranièava svoje postupke, pristaje da se ne pokorava usvemu samo svojoj volji, poèinje da sluša zapovesti sebi sliènoga, jednom reèju –

ideju prirodne jednakosti ljudi („Èovek se raða na svet jednak u sve-mu s drugima. Svi imamo jednake udove, svi imamo razum i volju“),a stanje faktièke društvene nejednakosti opravdava jedino èoveko-vim pristankom na potèinjavanje zakonu ukoliko mu on štiti �ivot,èast i imanje. Ako mu zakon ne omoguæava sigurnost, èovek se uvekmo�e pozvati na svoja prirodna prava: „Jer postajuæi graðanin, on neprestaje da bude èovek èija je prva du�nost, koja proistièe iz njegovasklopa, vlastita sigurnost, odbrana, blagostanje... Graðanin, bez ob-zira na to u kom je stale�u po odluci neba roðen, jeste i ostaæe uvekèovek; a dok je on – èovek, zakon prirode u njemu kao izobilan izvordobra neæe nikada presušiti; i onaj ko se drzne da ga povredi u njego-vom prirodnom i nepovredivom vlasništvu – taj je zloèinac“ (Radi-šèev, 1952: 92). Posledica ovoga stava je afirmacija prava na pobunuu situaciji nepravednih zakona ili vladavine koja nije ogranièena za-konom, veæ izra�ava samovolju despota (samodršca)35: „Ako seodrièemo dela naših prava i naše prirodne vlasti u ime zakona, ondato èinimo jer je to u našu korist i o tome sklapamo sa društvom pre-æutni dogovor. Ako je taj dogovor narušen, mi se oslobaðamo našihobaveza. Nepraviènost vladara (suverena) daje narodu, njegovomsudiji, isto ili još veæe pravo nad njim od onoga što zakon daje njemukad sudi prestupnike. Vladar je prvi graðanin narodne politièke za-jednice“ (Ðàäèùåâ, ÏÏÑ, II: 282).

Skicirani stavovi Radišèeva, sami po sebi, ne predstavljajuposebnu inovaciju u literaturi evropske prosveæenosti XVIII veka –njihov znaèaj je više u primeni na rusku društvenu i politièku stvar-nost. Princip prirodne jednakosti ljudi, ma koliko bio odomaæen u fi-lozofskim razmatranjima36, svoj puni smisao dobija tek u Radišèe-vljevom opisu robovskog polo�aja ruskih seljaka, prièama o

220

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

postaje graðanin. Iz koga razloga on obuzdava svoje �elje? Zašto nad sobom pos-tavlja vlast? Zašto, buduæi neogranièen u vršenju svoje volje, ogranièava tu voljugranicama poslušnosti? Radi svoje koristi – reæi æe razum; radi svoje koristi – reæi æeoseæaj; radi svoje koristi – reæi æe mudar zakonski propis“ (Radišèev, 1952:91).

35 U prevodu i komentaru Mablijeve knjige Razmišljanja o grèkoj istoriji Radi-šèev je „despotizam“ (despotisme) prevodio sa „samodr�avlje“ (ñàìîäåðæàâñòâî) iodredio ga kao „stanje najprotivnije ljudskoj prirodi“, èime je doveo u pitanje ranijepomenuto Katarininu definiciju samodr�avlja (u njenoj reinterpretaciji Monteskjeovog’despotizma’) kao „suverene vlasti“ ogranièene zakonom.

36 „Izgleda da je suvišno, s obzirom na duh filozofije koji se veæ odavno javio,tra�iti ili ponavljati dokaze o bitnoj jednakosti izmeðu ljudi, pa prema tome i izmeðugraðana“ (Radišèev, 1952: 146).

despotskoj samovolji njihovih vlasnika i gospodara, te u njegovojprezentaciji bespravlja u svakodnevnom društvenom �ivotu èije�rtve su èesto i pripadnici viših stale�a. Središna tema njegovog Pu-tovanja je osuda kmetstva – „zverskog obièaja porobljavanja sebisliènog èoveka“ – institucije koja Rusiju èine „azijatskom“, a ne pro-sveæenom, „evropskom“ dr�avom37. U kritici institucije kmetstvaon, u skladu sa svojim shvatanjem znaèaja ljudskog saoseæanja, ape-luje na zatomljena „oseæanja èovekoljublja“, „samilosti“, „plemeni-tosti srca“ i „bratsku ljubav“ ruskog plemstva koje ideale prosveæe-nosti egoistièki ogranièava na sopstveni stale�. Ipak, te�ište njegovekritike poèiva na kategoriji interesa – dokazivanju da krepostno pra-vo nije u suprotnosti samo sa humanistièkim vrednostima i opštimdobrom, veæ i sa racionalno shvaæenim interesima samog plemstva.Pugaèovljeva pobuna tokom koje su seljaci masovno palili imanja iubijali svoje spahije predstavlja upozoravajuæi, slikoviti primeropasnosti koja se nadvija nad ruskim plemstvom i dr�avom: „Bujicaèiji je put pregraðen postaje utoliko jaèa ukoliko je èvršæa preprekana koju nailazi. Kad jednom probije branu, ništa je više ne mo�espreèiti da se razlije. Takva su braæa naša koju u okovima dr�imo.Vrebaju priliku i èekaju èas. Zvono izbija. I evo – veæ se zverstvo ipropast naglo razlivaju. Videæemo oko nas maè i otrov. Smrt i vatrabiæe nam plata za našu okrutnost i neèoveštvo. I ukoliko smo višeoklevali i opirali se da ih oslobodimo okova, utoliko æe njihovaosveta biti naglija… Propast naša polako uzleæe uvis i opasnost veækru�i nad našim glavama, veæ vreme sa dignutom kosom oèekuje po-godan trenutak i prvi laskavac ili prvi èovekoljubac koji doðe daprobudi nesreænike ubrzaæe njegov udarac. Èuvajte se!“ (Radišèev,1952: 155–156). Ovom nadahnutom slikom buduæe pobune Radi-šèev je u sovjetskoj literaturi stekao slavu socijalnog proroka koji jene samo predvideo, veæ i pri�eljkivao Revoluciju38. Ipak, pa�ljivijim

221

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

37 „Zverski obièaj porobljavanja sebi sliènoga èoveka, obièaj koji se rodio u�arkim predelima Azije i koji dolikuje divljim narodima, obièaj koji svedoèi o kame-nom srcu i potpunom nemanju duše – brzo se proširio po zemaljskoj kugli – naširokoi nadaleko. I mi, sinovi slave, mi koji smo èuveni po svojim delima meðu plemenimaljudskim, pobeðeni mrakom neznanja primili smo taj obièaj i na svoju sramotu, nasramotu prošlih vekova, na sramotu ovog razumnog vremena saèuvali ga neizmenje-nog sve do današnjeg dana“ (Radišèev, 1952: 144).

38 U ovim interpretacijama posebno je insistirano na Radišèevljevom zakljuèkuizvedenom u poglavlju „Gorodnja“ u kome opisuje prodaju kmetova i predviða da æe

èitanjem Putovanja lako zakljuèujemo da njegove apokaliptièke sli-ke pobune funkcionišu kao dodatno upozorenje onom delu ruskogplemstva koje, nesposobno da se rukovodi „razlozima ljudskogsrca“, samo strahom od gubitka imanja i �ivota mo�e biti motivisanona ukidanje kmetstva. Svoj plan reformi koje bi dovele do oslo-boðenja seljaka Radišèev detaljnije izla�e u poglavlju „Hotilovo“gde i ispisuje i reèi upozorenja o buduæoj pobuni. Bez izlaganjapredlo�enog plana koji je slièan brojnim drugim projektima reformeseljaèkog pitanja u Rusiji (koji poredi sa amerièkim robovlasni-štvom), osnovna Radišèevljeva namera svodi se na zahtev za univer-zalizacijom onih prava koja su priznata samo vladajuæem stale�u39.U Katarininoj „Povelji o pravima plemstva“ garancije neprikosno-venosti ’èasti, �ivota i imanja’ va�e samo za taj stale�, uprkos tomešto su u pitanju univerzalna ljudska prava. „Ruski kulturni para-doks“ sastojao se, prema mišljenju Jurija Lotmana upravo u tome dasu „prava vladajuæeg stale�a formulisana terminima kojima su filo-zofi Prosvetiteljstva opisivali ideal prava èoveka“ (Ëîòìàí, 1996:196). Osim zahteva da se ova prava prošire na sve graðane Rusije,Radišèev je u Putovanju nizom „primera iz �ivota“ ukazivao kako seona ne poštuju ni u sluèaju plemstva,40 te da se u postupcima admi-nistrativno-upravnih i sudskih organa („malih despota“) u svakod-nevnom �ivotu reprodukuje princip samovolje. Tako, na primer, on upoglavlju „Èudovo“ opisuje sluèaj brodolomnika kojima naèelnikobalske slu�be odbija da pošalje pomoæ (slu�benici ne smeju da gaprobude, a on kasnije objašnjava da spasavanje davljenika nije

222

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

robovi okovima „razbiti glave svojih gospodara“: „Našom krvlju orosili bi svoje nji-ve Šta bi od toga izgubila dr�ava? Uskoro bi se iz njihove sredine pojavili veliki ljudida zamene pobijeno pleme, ali oni bi drugaèije o sebi mislili i bili bi lišeni prava daugnjetavaju druge. Ovo nije san – pogled moj prodire kroz gustu koprenu vremena kojaod naših oèiju krije buduænost; ja je vidim kroz èitavo stoleæe“ (Radišèev, 1952: 237).

39 U kasnijem nacrtu Graðanskog zakonika Radišèev formuliše principe „pra-va i obaveza naroda ili graðana uopšte“ tako što izdvaja prirodna prava èoveka kojamoraju biti saèuvana u graðanskom stanju: „Prava se sastoje u slobodi (1) misli, (2)govora, (3) delanja, (4) samozaštiti kada to zakon ne obezbeðuje, (5) pravo sopstve-nosti, (6) pravo na suðenje od sebi jednakih“ (cit. prema: Åðøîâà, 1997: 118)

40 U poglavlju „Spaska polest“ Radišèev, nakon prièe svog saputnika koji jesudskom greškom sve izgubio, istièe: „Da li je moguæe, pitah se da za takve blagevlade kakvu mi danas imamo dešavaju takve surovosti? Da li je moguæe da postojetako bezumne sudije koje samo da bi zasitili dr�avnu blagajnu... oduzimaju ljudimaimanje, èast i �ivot? (Radišèev, 1952: 42).

njegova du�nost), kao ilustraciju despotizma koji pro�ima sve nivoevlasti.41 Grad kao simbol civilizovane, prosveæene Rusije Radišèev,reèima svog sagovornika, poredi sa „obitavalištem tigrova“: „Jedinoim je veselje da ujedaju jedan drugoga; radost im je da muèe slabogadok ne izdahne i da puze pred vlašæu“ (Radišèev, 1952: 32).

Brojni drugi primeri bezakonja, zloupotrebe vlasti, korupcije,te posebno surovog postupanja sa seljacima i detaljnim opisima nji-hovog robovskog polo�aja èine osnovni narativni sadr�aj Radišèe-vljevog Putovanja. Ako ostavimo po strani rasprave o istoriji cenzu-re (zahtev za njenim ukidanjem i slobodom štampe i govora), deloveo poeziji i vaspitanju dece, mo�e se zakljuèiti da je glavna Radišèe-vljeva intencija formulisanje opisa društvene stvarnosti Rusije. Svo-ju funkciju on alegorijski predstavlja u formi sna koji sadr�i prièu osvemoænom vladaru koji, okru�en dvorskim laskavcima, �ivi u uve-renju da je njegova dr�ava ureðena na najbolji moguæi naèin – da seu njoj zakoni poštuju, mudre odluke izvršavaju, a podanici �ive usreæi i blagostanju42. U svakodnevnim ceremonijama slavljenja vla-dara na dvor sti�e tajanstvena �enska osoba – „Pravoglediteljka“(Ïðÿìîâçîðíàÿ) – koja, poput oènog lekara, skida „mrenu“ sa oèijuvladara i omoguæava mu da vidi istinsku stvarnost. Prizor sa kojimse tada vladar suoèava suprotan je svemu što je prethodno, pod utica-jem svog okru�enja, verovao – umesto „zaslepljenosti“, on sada„stvari vidi u njihovom prirodnom obliku“ i taj prizor realnosti nje-gove vladavine je pora�avajuæi. Suoèen sa istinom, vladar mo�e da

223

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

41 Ovaj dogaðaj Radišèevu slu�i sa isticanje „azijatske“ prirode vlasti u Rusijijer ga povezuje sa prièom i sluèaju u Bengalu gde su se zatvorenici (Englezi) ugušiliu tesnoj prostoriji, a stra�ari nisu smeli da probude guvernera (’nabob’– nawab) kojibi naredio da se zatvorenici premeste u druge prostorije: „Zar je moguæe, pitah samogsebe, da se u našem veku, u Evropi, u blizini prestonice, pred oèima velikog cara,dogaða takvo neèoveštvo! Setih se Engleza zatvorenih u tamnici bengalskog nabobai uzdahnuh iz dubine duše… Ali, šta je muèitelj? Ili još, šta je narod koji se privikaona jaram muèenja? Da li ga obo�avanje ili strah èine poniznim? Èemu više da se èu-dimo: da li zverstvu naboba koji spava ili podlosti onih koji ne smeju da ga probude?“(Radišèev, 1952: 30).

42 Iako o vladaru piše u muškom rodu, Radišèev oèito aludira na Katarininu vla-davinu i laskanje koje je prati: „Svi mu laskaju govoreæi kako je umirio i pobediospoljne i unutrašnje neprijatelje, proširio granice domovine, pokorio mnoge narode,obogatio dr�avu, razvio trgovinu, umetnost i nauku, svojim podanicima obezbedio si-gurnost i blagostanje... On je milosrdan i pravedan, kod njega su svi jednaki pred zako-nom; on se prvi pokorava zakonu, on je mudar zakonodavac, pravedan sudac, usrdanizvršilac, on je veæi od svih careva, on svima daruje slobodu“ (Radišèev, 1952: 46).

pogubi onoga koji mu „otvara oèi“ ili da, sagledavši stvarnost nanovi naèin, promeni svoju vladavinu. Ova druga moguænost je onakojoj se Radišèev nadao kada je pisao i objavio svoje Putovanje kaosvedoèanstvo o stanju Rusije pod prosveæenim apsolutizmom Kata-rine Velike. Stoga, završni deo njegovog sna mo�emo razumeti kaodirektno obraæanje Imperatorki: „Ako se u narodu pojavi mu� kojiosuðuje tvoja dela, znaj da ti je to iskreni prijatelj... Èuvaj se, neusuðuj se da ga pogubiš kao buntovnika. Pozovi ga i ugosti kaostranca: svako ko osuðuje cara zbog samovlašæa samo je stranac uzemlji gde sve pred tim carem dršæe... Ali su retka takva odluènasrca; mo�da se u èitavom stoleæu samo jedan takav èovek javlja nasvetskoj pozornici“ (Radišèev, 1952: 50-51). Reèju, Radišèev je taj„hrabri mu�“ koji je, usuðujuæi se da „skine mrenu“ sa oèiju vladar-ke, pokušao da joj poka�e kako iza kulisa „Potemkinovih sela“ po-stoji surova stvarnost u kojoj se njene prosveæene zamisli ne ostva-ruju ili se pretvaraju u sopstvenu suprotnost. Da bi to uèinio, on jemorao postati „stranac u sopstvenoj zemlji“, tj. poæi na „putovanje“kojim je napustio sopstveno okru�enje u traganju za istinskomrealnošæu. Paradoksalno, njegovo ka�njavanje koje je usledilo pred-stavljalo je svojevrsnu „nagradu“ – kaznom on nije samo potvrdiosvoje izuzetno mesto na „svetskoj pozornici“, veæ i istinitost opisasurove društvene stvarnosti koju je opisao.

***

U svojoj odbrani pred sudom Radišèev se branio da objavlji-vanjem Putovanja nije nameravao da podstakne pobunu, te da nje-gova knjiga nije ni bila namenjena širokoj publici (vid. Subotiæ,2009: 308). Bez obzira na okolnosti u kojima je ova izjava data,teško se mo�e osporiti njena istinitost: „Putovanje je koncipiranokao apel suverenu i plemstvu, apel èija je va�nost istaknuta opisomopasnosti narodne pobune“ (Walicki, 1980: 48).43 Sam Radišèev,preprièavajuæi jedan sluèaj društvene nepravde, istièe svoju �elju dao njemu izvesti samu imperatorku: „Razmišljao sam na koji naèin biovaj dogaðaj mogao da dopre do ušiju vrhovne vlasti, jer sam s pra-vom mislio da u samodr�avnoj vladavini samo ona mo�e biti nepri-

224

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

43 Prema Vladimiru Kantoru: „Obraæati se štampanom reèju nepismenom na-rodu bilo bi apsolutno besmisleno. U tome Radišèev nije bio neiskren. Znaèi, obra-æao se imperatorki“ (Êàíòîð, 2006: 102).

strana prema drugima. Mogu li ja, mo�da, uzeti na sebe da ga bra-nim?“ Preuzimajuæi na sebe ulogu „zastupnika“ istine i praviènosti,on svoje „punomoæje“ zasniva pozivanjem na „napaæeno èoveèan-stvo“ (Radišèev, 1952: 42). U tom njegovom postupku sadr�an jeobrazac anga�mana intelektualca koje se poziva na vrednosti kojetranscendiraju staleške ili klasne interese njegove sopstvene dru-štvene grupe, te ga èine glasnogovornikom „opšte stvari“. U tomsmislu, ocene prema kojima je Radišèev „prvi ruski intelektualac“sasvim su opravdane jer, po samorazumevanju, on predstavalja be-zinteresnog zagovornika univerzalnih vrednosti i ispituje njihov sta-tus u društveno-istorijskoj stvarnosti. Normativno ishodište njego-vog kritièkog sagledavanja stvarnosti nije radikalno razlièito odonoga koje u svom projektu „prosveæenog apsolutizma“ afirmisalaKatarina Velika. Upravo zato što dele isti normativni okvir, Radišèe-vljevo obraæanje Katarini Velikoj funkcioniše kao upozorenje naraskorak koji postoji izmeðu (njima zajednièkih) „ideala prosveæe-nosti“ i društvenog �ivota u Rusiji. Polazeæi od zvanièno usvojenihnormi dobre vladavine („pojmova“), ka�e na jednom mestu Radi-šèev, „videæemo koliko smo se udaljili od društvenog cilja, kolikosmo još daleko od vrhunca društvenog bla�enstva“ (Radišèev, 1952:146). U osnovi, njegova kritika funkcioniše kao opomena na potrebu„povratka izvorima“, tj. kao podseæanje na prvobitno formulisaneprogramske vrednosti Katrininog „Uputstva“. Zato, po mom mišlje-nju, postupak Radišèeva anticipira fenomen „disidentstva“ koji jeobele�io kasniju rusku (sovjetsku) istoriju u kojoj su brojni intelek-tualci, shvatajuæi ozbiljno vrednosti svoje epohe, otkrivali da ih poli-tièka moæ nedosledno ostvaruje ili potpuno zaboravlja. Iako usaznajnom smislu skromno, ovo disidentsko otkrivanje raskorakaizmeðu vrednosti i realnosti, izazivalo je krizu legitimnosti vlasti isuoèavalo je sa potrebom formulisanja nove „legitimacijske formu-le“. U sluèaju vladavine Katarine Velike, njeno napuštanje poèetneprosvetiteljske vere u jednakost, zakon i racionalno ureðenje dru-štvenog �ivota bilo je olakšano prizorom posledica tih ideja na ulica-ma Pariza. Ako je Radišèeva mogla još i tolerisati u vreme kada se isama �alila na otpore na koje njene ideje nailaze u krugovima kon-zervativnog plemstva, nakon 1789. godine ona je u njemu videlasamo plod „francuske zaraze“ od koje se ona konaèno izleèila.

225

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

Bibliografija

Altshuller, Mark (2008), “The transition to the modern age: sentimentalismand preromanticism, 1790-1820”, The Cambridge History of Russi-an Literature, (Charles Moser, ed.), Cambridge University Press,pp. 92–136.

Bilington, D�ejms (1988), Ikona i sekira. Istorija ruske kulture, jedno tu-maèenje, Rad, Beograd (prev. sa engleskog B. Vuèiæeviæ).

D’Ankos, Elen Karer (1992), Ruska nesreæa. Ogled o politièkom ubistvu,Izdavaèka knji�arnica Zorana Stojanoviæa, Sremski Karlovci (prev.sa francuskog �. �ivojinoviæ).

Jones, Gareth, W (1998), “The Spirit of the ’Nakaz’: Catherine II’s LiteraryDebt to Montesquieu”, The Slavonic and East European Review 76,No. 4, pp. 658–671.

Kamenskii, Aleksandr (1997), The Russian Empire in the Eighteenth Cen-tury: Searching for a Place in the World, Armonk, M.E. Sharpe,New York, 1997.

Madariaga, Isabel De (1990), Catherine the Great: A Short History, YaleUniversity Press, New Haven and London.

McConnell, Allen (1964), “Rousseau and Radiscev”, The Slavic and EastEuropean Journal 8, No. 3: 253–272.

Pipes, Richard (1977), Russia under the Old Regime, Peregrine Books, NewYork.

Radišèev, Aleksandar (1952), Putovanje od Petrograda do Moskve, Kultu-ra, Beograd, Zagreb, 1951 (prevod sa ruskog Kiril Taranovski).

Raeff, Marc (1975), “Well-Ordered Police State and the Development ofModernity in Seventh- and Eighteenth-Century Europe: A Attemptat a Comparative Approach”, The American Historical Review 80,No. 5, pp. 1221–1243.

Schenker, Alexander M. (2003), The Bronze Horseman: Falconet’s monu-ment to Peter the Great, Yale University Press, New Haven.

Szamuely, Tibor (1974), The Russian Tradition, Secker & Warburg, London.Subotiæ, Milan (2008), „Raðanje ruske inteligencije iz duha Prosvetiteljstva:

Aleksandar Radišèev (I)“, Filozofija i društvo 20, No. 3: 293–311.Tolz, Vera (2001), Russia: Inventing the Nation, Edward Arnold Ltd, New

York.Walicki, Andrzej (1980), “The Culmination of the Enlightenment in Russia:

Aleksandr Radishchev”, History of Russian Thought from the En-lightenment to Marxism, Clarendon Press, Oxford.

226

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

Whittaker, Cynthia (1992), “The Redefinition of Autocratic Duty inEighteenth-Century Russia”, Slavic Review 51, No. 1, pp. 77–98.

Wortman, Richard (1997), “Ceremony and Empire in the Evolution of Rus-sian Monarchy”, in: Kazan, Moscow, St. Petersburg: Multiple Facesof the Russian Empire (editors: C. Evthunov, B. Gasparov, A. Ospo-vat, M. von Hagen), O.G.I. Moscow, pp. 23–39.

***

Ãîðäîí, À. Â. (1996), „Ïðîñâåùåíèå â Ðîññèè — ïðåîáðàçîâàíèå Ðîñ-ñèè“, Ìåæäóíàðîäíàÿ êîíôåðåíöèÿ Åêàòåðèíà Âåëèêàÿ,Ñàíêò-Ïåòåðáóðã, 26–29 àâãóñòà 1996 ã. http://www.ekate-rina2.com/konf/konf.shtml (pristupljeno 30. jula 2009.)

Åêàòåðèíà II, Èìïåðàòðèöà (2003), Î âåëè÷èè Ðîññèè, ÝÊÑÌÎ, Ìîñêâà.Çëàòîïîëüñêàÿ, A. A. (1997), „À. Í. Ðàäèùåâ è Æ. Æ. Ðóññî“, Ôèëîñîô-

ñêèé âåê. Àëüìàíàõ. Âûïóñê 2, Ñàíêò-Ïåòåðáóðã, ñ. 125–131.Çîðèí, Àíäðåé (2001), Êîðìÿ äâóãëàâîãî îðëà... Ëèòåðàòóðà è ãîñóäà-

ðñòâåííàÿ èäåîëîãèÿ â Ðîññèè â ïîñëåäíåé òðåòè XVIII – ïåð-âîé òðåòè XIX âåêà, Íîâîå ëèòåðàòóðíîå îáîçðåíèå, Ìîñêâà.

Êàìåíñêèé, Àëåêñàíäð (1996), „Åùå ðàç î Åêàòåðèíå II è êðåïîñòíè÷åñ-òâå“, Ìåæäóíàðîäíàÿ êîíôåðåíöèÿ Åêàòåðèíà Âåëèêàÿ,Ñàíêò-Ïåòåðáóðã, 26–29 àâãóñòà 1996 ã. http://www.ekateri-na2.com/konf/konf.shtml (pristupljeno 30. jula 2009)

Êàíòîð, Âëàäèìèð (2006), „Îòêóäà è êóäà åõàë ïóòåøåñòâåííèê?.. (Ïó-òåøåñòâèå èç Ïåòåðáóðãà â Ìîñêâó À. Í. Ðàäèùåâà)“, Âîïðîñûëèòåðàòóðû, Ìîñêâà, ¹4, ñòð. 83–138.

Êîâàëåâñêèé Ìàêñèì (2007), Î÷åðêè ïî èñòîðèè ïîëèòè÷åñêèõ ó÷ðåæ-äåíèé Ðîññèè, Òåððèòîðèÿ áóäóùåãî (ïî èçäàíèþ, ÑÏá, 1908),Ìîñêâà.

Ëîòìàí Þðèé (1996), „Î÷åðêè ïî èñòîðèè ðóññêîé êóëüòóðû XVIII —íà÷àëà XIX âåêà“, Èç èñòîðèè ðóññêîé êóëüòóðû. Òîì IV,Ìîñêâà.

Ëîòìàí, Þðèé (2002), Èñòîðèÿ è òèïîëîãèÿ ðóññêîé êóëüòóðû, Èñêó-ññòâî, Ñàíêò-Ïåòåðáóðã.

Ìàäàðèàãà Èñàáåëü, äå (2002), Ðîññèÿ â ýïîõó Åêàòåðèíû Âåëèêîé, Íî-âîå ëèòåðàòóðíîå îáîçðåíèå, Ìîñêâà (ïåð. ñ àíãëèéñêîãî Í. Ë.Ëóæåöêîé).

Ïóøêèí, À. Ñ. (1836), „Àëåêñàíäð Ðàäèùåâ“, Ïîëíîå ñîáðàíèå ñî÷èíå-íèé , Ò. 7. Êðèòèêà è ïóáëèöèñòèêà, Íàóêà, Ëåíèíãðàä, 1978,ñòð. 239–250.

227

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

9

Ðàäèùåâ, Àëåêñàíäð Íèêîëàåâè÷ (ÏÑÑ), Ïîëíîå ñîáðàíèå ñî÷èíåíèé â3 ò. Èçäàòåëüñòâî Àêàäåìèè Íàóê ÑÑÑÐ, Ìîñêâà – Ëåíèíãðàä,1938–1952.

Ñåãþð, Ë. Ô. (1989), „Çàïèñêè ãðàôà Ñåãþðà î ïðåáûâàíèè åãî â Ðîñ-ñèè â öàðñòâîâàíèå Åêàòåðèíû II (1785–1789)“, Ðîññèÿ XVIIIâåêà ãëàçàìè èíîñòðàíöåâ. Ëåíèíãðàä: Ëåíèçäàò, ñ. 316–456.

Ñìèðíîâ-Ñîêîëüñêèé, Íèêîëàé (1983), Ðàññêàçû î êíèãàõ, „Êíèãà“,Ìîñêâà.

Milan Subotiæ

THE BIRTH OF RUSSIAN INTELLIGENTSIAFROM THE SPIRIT OF THE ENLIGHTENMENT:

ALEXANDER RADISHCHEVSummary

This text is the second part of a study about Alexander Radishchev, one ofthe leading representatives of Enlightenment in Russia’s XVIII Century. Startingwith explanation of the ‘enlightened absolutism’ of Catherine the Great, the authoranalyses the political and social ideas presented in Radishchev’s book Journey fromSt. Petersburg to Moscow. Considering Radishchev as a ‘father of Russian intelligen-tsia’, the author stress that Radishchev’s social criticism anticipated the later phe-nomenon of ‘dissidence’.

Key words: Enlightenment, enlightened absolutism, Russian intelligentsia,dissidence social critique.

228

MIL

AN

SU

BO

TIÆ