Rad - Devizni Kurs 2

Devizni kurs Međunarodne finansije i bankarstvo

Uvod:

Danas sve prisutnija globalizacija najbolje je vidljiva kada je reč o savremenom deviznom tržištu. U prilog tome ide, u prvom redu, način na koji savremeno devizno tržište funkcionise. Funkcionisanje deviznog tržišta moguće je zahvaljujući visokom nivou tehničkog i tehnološkog razvoja i sofisticiranoj komunikacionoj tehnologiji. Tehnički i tehnološki razvoj omogućio je globalno povezivanje državnih ekonomija do nivoa na kojem skoro da i nema privrednog subjekta koji se ne pojavljuje na pojedinom deviznom tržištu i time postaje deo deviznog tržišta.

Dva čvrsto povezana i međusobno zavisna dela koja čine osnovu ekonomskih odnosa sa inostranstvom su spoljnotrgovinski sistem u užem smislu i devizni sistem. Pod spoljnotrgovinskim sistemom u užem smislu se podrazumeva režim uvoza i izvoza, a pod deviznim sistemom-skup pravnih propisa, instrumenata i mera kojima se regulišu u okviru nacionalnog privrednog sistema, odnosi u platnom prometu sa inostranstvom, raspolaganjem inostranih sredstava placanja u zemljii sa inostranstvom i i svi drugi odnosi povezani sa međunarodnim finansijama1.

Problematika platnog bilansa je neizostavno povezana sa politikom deviznog kursa. U sistemu fleksibilnih deviznih kurseva tesko se pravi razlika između platnobilansne politike i politike deviznog kursa jer ravnoteža na u platnom bilansu je povezana sa stabilnošću na deviznom tržištu.Razlog tome je njihova uzrocno-posledična veza. Može se reći da je devizni kurs, pored platnog bilansa drugi bitan pokazatelj odnosa nacionalne privrede i inostranstva.

Pojam deviznog kursa1 “Leksikon prava medjunarodnih privrednih odnosa” Savremena administracija, Beograd, 1982.

1


Devizni kurs predstavlja cenu jedne valute izrazenu u jedinicama druge valute. Njegova osnovna funkcija je da obezbedi poređenje cena u zemlji i inostanstvu tj. da omogući preračunavanje inostranih cena u domaću valutu i obrnuto. Osnovni faktor međunarodne podele rada i razmene su razlike u cenama zato što devizni kurs utice na alokaciju resursa.

Ukoliko devizni kurs pokazuje koliko jedinica domaće valute treba izdvojiti za jedinicu strane valute, reč je o direktnom notiranju (npr 1 EUR = 100 RSD). Međutim, ako se posmatra koliko strane valute treba izvojiti za jedinicu domaće valute onda je reč o indirektnom notiranju (npr 100 RSD = 1 EUR ). Po tzv Britanskoj konvenciji u Velikoj Britaniji je uvedeno indirektno notiranje i umesto npr. 1 GBP = 2 AUD, na menjačkim listama je prikazano 1 AUD = 0.5 GBP.

Treba razlikovati devizni kurs od deviznog(valutnog) pariteta. Pod devizim paritetom se podrazumeva zvanično utvrđena vrednost nacionalnog novca izraženu u nekom šireprihvaćenom denominatoru kao što su zlato, SDR ( special draft rights, specijalna prava vučenja), stabilna strana valuta i sl. Uobičajno je da se devizni kurs kreće oko deviznog pariteta. Valuta je konvertibilna ukoliko se relativno lako može zameniti za neku drugu valutu ili zlato.

Devizni kurs se određivao poređenjem sadržaja zlata u valutama i mogao je da se kreće samo u uskim okvirima oko deviznog pariteta u granicama između donje i gornje zlatne tačke koje su predstavljale tačke uvoza i izvoza zlata. Vrednost valuta u odnosu na zlato se određivalo kovnickom stopom- tj sadržajem zlata u jednoj novčanoj jedinici. Kako je vrednost svake valute bila određena u odnosu na zlato, bilo je lako utvrditi međusobni paritet valuta, koji je predstavljao devizni kurs. Ako bi kurs neke valute porastao iznad gornje zlatne tačke koja tačka predstavlja troškove prenosa zlata, isplativije je da se plaćanje inostranstvu vrši izvozom zlata nego da se po tom kursu plaća ta valuta.

Savremeno okruženje je dinamicno i rast deviznog kursa znači da je na tržištu došlo do jačanja vrednosti strane valute. Nakon jačanja vrednosti strane valute i promene deviznog kursa, treba izdvojiti više jedinica domaće valute za jednu jedinicu strane valute.

U zaisnosti od toga da li se primenjuje samo jedan ili više deviznih kurseva, razlikujemo : jedinstveni devizni kurs ili višestruki ( diferencijalni) devizni kursevi.

Jedinstveni devizni kurs podrazumeva da se za sve ekonomske transakcije primenjuje jedan jedinstveni devizni kurs. Drugim rečima, to znači da je cena deviza jednaka kako za uvoznike tako i za izvoznike, odnosno da se svi privredni subjekti nalaze u istoj poziciji. Višestruki devizni kurs podrazumeva istovremenu primenu više deviznih kurseva sa različitim rasponima među njima. Poltika diferenciranih kurseva mora biti podržana deviznom kontrolom, a cilj je da se definisanjem različitih deviznih kurseva za različite transakcije podstiče ostvarenje određenih ekonomskih ciljeva.

2


Usled dugorocne primene višestrukih deviznih kurseva, dolazi do mnogobrojnih negativnih posledica koja vode pogresnoj alokaciji resursa. Na deviznom tržištu se nalazi veliki broj valuta kojima se trguje i neophodno je poštovanje određenih pravila po kojima svaka valuta ima istu vrednost na svim inostranim tržištima.Pravilo ukrštenih deviznih kurseva je uvedeno na deviznim tržištima radi lakšeg preračunavanja jedne valute u drugu, a da se ne naruši odnos među valutama koji postoji na razlicitim tržištima. Pravilo ukrštenih deviznih kurseva treba da obezbedi da odnos između dve valute bude isti na svim deviznim tržištima. Drugim rečima, kurs EUR u SAD treba da bude recipročna vrednost kursa USD u Evropi, kurs GBP u SAD je recipročna vrednost kursa USD u Velikoj Britaniji. Iz toga sledi da se odnos između EUR i GBP dobija na osnovu njihovog odnosa prema dolaru.

Devize i valute

Nacionalni se novac javlja u inostranstvu u dva oblika: u obliku deviza (foreign exchange) u obliku efektivnog novca ili valute (foreign currency).

Devize su sredstvo međunarodnih plaćanja i predstavljaju potraživanja od neke druge zemlje koja glase na stranu valutu stečenu po bilo kojoj osnovi i bez obzira na način raspolaganja. Devize mogu biti u obliku prenosivih potrazivanja, kod inostranih banaka i finansijskih organizacija, u obliku prenosivih inostranih vrednosnih papira koji glase na stranu valutu (menice, čekovi, obveznice i si.), u obliku obračunskih jedinica, specijalnih prava vučenja (SPV) i inostranog gotovog novca i u obliku elektronskih izveštaja o međunarodnim dugovanjima i potraživanjima.

U objašnjenju deviznog tržišta potrebno je ukazati na pojam valuta. Valuta je novčani sastav jedne zemlje i novčana jedinica neke zemlje.U obliku je gotovog novca (novčanice, banknote, metalnog novca i žiralnog novca). Na deviznom tržištu trguje se devizama, odnosno razmenjuju se nacionalne valute po deviznom kursu formiranom na osnovu njihove ponude i tražnje. Odnosi deviznih kurseva imaju uticaj na poziciju cele zemlje, a odraz su više nego jednog faktora. Danas formiranje deviznog kursa zavisi od ponude i tražnje za tom valutom, a ponuda i tražnja za valutom pod uticajem su niza faktora, od drzavnog, političkog i tako celog niza stanja u zemlji nacionalne valute.

Teorije deviznog kursa

Razvijeno je više modela, u teoriji, koji pokušavaju da identifikuju faktore koji utiču na kretanje deviznog kursa kao sto su: inflacija, spoljna zaduženost zemlje, neravnoteža platnog bilansa, mere ekonomske politike, nivo kamatne stope, struktura privrede, raspoloživost osnovnim prirodnim resursima, politicki faktori itd.

Mada ne postoji jedinstveno objašnjenje determinanti nivoa deviznog kursa, smisao teorijskih modela je da se nivo deviznog kursa i njegove promene posmatraju sa stanovišta uspostavljanja simultane unutrašnje i spoljašnje ravnoteže. Radi što jednostavnijeg prikaza sve teorijke pravce ovde ćemo svrstati na sledeće:

Teorija pariteta kupovnih snaga (Purshasing Power Parity, PPP),

3


Monetarna teorija determinisanja nivoa deviznog kursa, Dornbuschev model premašaja (Overshuting model), Portfolio pristup determinisanja deviznog kursa i Makroekonomske varijable kao determinante nivoa deviznog kursa.

Radi lakšeg razumevanja terorije pariteta kupovnih snaga, važno je razjasniti razliku između pojmova:

realni i ravnotežni devizni kursi termina : potcenjenosti i precenjenosti deviznog kursa.

Realni devizni kurs se dobija na osnovu poređenja opšteg nivoa cena u zemlji i inostranstvu. Pri realnom deviznom kursu uvoziće se proizvodi čija je cena relativno viša nego u inostranstvu,a proizvodi čija je cena u zemlji relativno niža moći će da se izvoze. Kada je devizni kurs realan, investicije se usmeravaju ka sektorima u kojima zemlja ima međunarodno priznate komparativne prednosti. Zbog toga se neće uvoziti roba koja može na troškovno efikasan način da se proizvede u zemlji, niti se na domaćem tržištu zadržavati roba koja pod boljim uslovima može da se plasira u inostranstvu.

Dolazi se do zakljucka da je kretanje realnog deviznog kursa dobar indikator kretanja konkurentnosti zemlje. Realni devizni kurs u normalnim okolnostima obezbeđuje uravnoteženje platnog bilansa. Realni devizni kurs dinara prema evru je krajem 2009. godine trebao biti 143 dinara za evro, što znači da je dinar realno apresiran za oko 50%. Na primer, u zemlji koja je tehnološki visoko razvijena, cena personalnih kompjutera ce biti jeftinija u poređenju sa zemljom koja svoj razvoj bazira na primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Stoga će razvijena industrijska zemlja izvoziti tehnologiju, a uvoziti primarne poljoprivredne proizvode.

Ravnotežni devizni kurs predstavlja kurs pri kome je postignuta ravnoteža platnog bilansa, odnosno uspostavljena jednakost između ponude i tražnje za devizama. Drugim rečima, ravnotežni kurs treba da obezbedi istovremenu unutrašnju i spoljašnju ravnotežu. Ravnotežni devizni kurs će održavati platni bilans u ravnoteži i neće imati za posledicu promenu u nivou deviznih rezervi i stepenu spoljne zaduženosti. Međutim, usled nedovoljne elastičnosti ponude i tražnje deviza, velike zavisnosti od uvoza, fiksnih obaveza po spoljnom dugu i drugih faktora, ravnotežni devizni kurs će često biti iznad ili ispod nivoa koji označava realni devizni kurs.

Ukoliko je devizni kurs ispod nivoa realnog deviznog kursa znači da je domaća valuta precenjena, a strana valuta potcenjena i obrnuto. Znači potcenjenost i precenjenost označavaju određeno stanje i pokazuju koliko je devizni kurs iznad ili ispod realnog deviznog kursa.Precenjenost domaće valute znači da je kupovna moć u inostranstvu veća nego u zemlji. Kada se za domaći novac kupi strana valuta koja je niža od realne tj devizni kurs je niži od realnog, tada je viša kupovna moć u inostranstvu nego u zemlji. Cene strane robe preračunate u domaću valutu po takvom kursu postaju niže, tako da

4


postoji interes da se roba uvozi. Čak i oni strani proizvodi koji bi pri realnom deviznom kursu bili skuplji od domaćih uz niži devizni kurs postaju konkurentni na domaćem tržištu. Usled precenjenosti domaće valute izvoznici za stečene devize dobijaju manje domaćeg novca nego pri realnom deviznom kursu. Neki proizvodi koji bi se inače mogli izvoziti uz realan devizni kurs, postaju nekonkurentni na stranom tržištu što ima za posledicu pad izvoza.

Niska cena deviza čini zaduživanje u devizama jeftinim s jedne strane, a i devize za plaćanje anuiteta se pribavljaju po nižoj ceni od realne. Kod banaka je, prema podacima Udruženja banaka Srbije, kredite uzelo 977.367 građana. Sa otplatom duže od dva meseca kasni 114.802 građanina zbor velikog slabljenja dinara u odnosu na evro (sa 79DIN za 1EUR 2007. godine na 104DIN za 1EUR 2010. godine). NBS ističe da je njen primarni cilj očuvanje inflacije. Usled takvih događaja na deviznom tržištu, preduzeća i građani moraju izdvojiti 30% više sredstva za vraćanje realnog duga bez kamata.

Druga zamka precenjene domaće valute je što šalje pogrešne signale o oblastima gde treba investirati. Proizvodnja oslonjena na uvozne sirovine postaje rentabilnija nego što stvarno jeste. Usled toga dolazi do iskrivljene privredne strukture i rasta deficita platnog bilansa. Potcenjenost domaće valute je situacija kada je devizni kurs iznad realnog. Pri potcenjenom kursu kupovna moć u zemlji je veća nego u inostranstvu.

Zbog visoke cene deviza uvoz poskupljuje i stoga dolazi do preusmeravanja tražnje sa uvoznih na domaće proizvode. Izvoznici za devize po osnovu realizovanog izvoza dobijaju više domaćeg novca pa zbog toga raste broj izvoznih proizvoda i povećava se konkurentnost na stranim tržištima. Takva kretanja za posledicu imaju poboljšanje platnog bilansa.

Potcenjenost nacionalne valute ima negativne efekte jer šalje pogrešne signale investitorima. Usled nerealnog poskupljena uvoza dolazi do neracionalnih investicija u sektore koji inače mogu biti rentabilni samo u uslovima nerealno visokog deviznog kursa. Neopravdano visoke cene uvoznih proizvoda i njihova supstitucija domaćim proizvodima podstiče inflatorni pritisak. Inflacija nije posledica samo poskupljenja uvoza nego i činjenica da visoka cena deviza dovodi do rasta domaće tražnje, a ponuda se smanjuje zbog pada uvoza i rasta izvoza.

Teorija pariteta kupovnih snaga

5


Teorija pariteta kupovnih snaga je razvijena 1920-tih godina od strane švedskog ekonomiste Gustava Casela. Teorija pariteta kupovnih snaga promene deviznog kursa objašnjava preko razlike u opštem nivou cena. Prema teoriji pariteta kupovnih snaga devizni kurs se formira na nivou koji je jednak meri u kojoj opšti nivo domaćih cena nadmašuje opšti nivo inostranih cena. Drugim rečima, devizni kurs bi trebalo da (bez obzira na različite cene proizvoda među zemljama) obezbedi istu kupovnu moć novca u bilo kojoj zemlji. Opšti nivo cena obuhvata pojedinačne cene proizvoda i usluga koji predstavljaju reprezentativnu grupu proizvoda i usluga u jednoj zemlji. Paritet kupovnih snaga znači da za određenu količinu domaće valute možemo da kupimo identičnu korpu proizvoda na domaćem i stranom tržištu. Da bi se ova teorija razumela neophodno je razjasniti zakon jednake cene.

Zakon jednake cene znači da se na konkurentskim tržištima, ako se isključi uticaj transportnih troškova, zvaničnih barijera na trgovinu (carine, kvote) i tokove kapitala među zemljama, identični proizvodi u različitim zemljama moraju imati identičnu cenu kada se ona izrazi u istoj valuti. Ovde je bitno napraviti razliku između zakona jednake cene i teorija pariteta kupovnih snaga.

Ovaj zakon se odnosi na odnos cena pojedinačnih proizvoda, dok teorija pariteta kupovnih snaga upoređuje opšte nivoe cena između zemalja.

Na osnovu teorije pariteta kupovnih snaga, vidi se da je izuzev 1999. i 2000. kada je dinar u odnosu na euro(preračunate vrednosti DEM – Nemačka marka) realno depresirao i uvođenjem nove ekonomske politike 2001, dovelo je do konstatne precenjenosti domaće valute. Realni devizni kurs bi prema ovome trebao biti oko 143 dinara na kraju 2009. godine, što znači da je dinar realno apresiran za oko 50%. Ukupna inflacija u Srbiji za prethodnih petnaest godina je bila 2827% što znači da je dinar 29 puta izgubio svoju osnovnu vrednost. U isto vreme inflacija u Euro zoni je bila samo 33% i i to je glavni argument da dinar danas vredi daleko više nego što bi bilo ravnotežno. Za prezaduženost privatnog sektora zadužna je velika apresijacija kursa dinara i mnogo veća njegova spoljna od unutrašnje vrednosti. Najveći dug je natsao u vreme najveće apresijacije od 2005-2008. Godina kada je kurs na kraju godine popeo na 88.6 dinara za euro, kao posledica događaja na deviznom tržištu krajem godine. Tokom cele 2008. kurs je bio na nivou od oko 79-81 dinara.

Režimi deviznih kurseva

6


Prema načinu formiranja deviznog kursa, tj da li ga formiraju monetarne vlasti ili se formira na tržištu posredstvom ponude i tražnje, razlikujemo:

fiksni (čvrst) devizni kurs i fluktuirajući (plivajući) devizni kurs.

Čvst devizni kurs formiraju monetrane vlasti i on je određen nezavisno od ponude i tražnje za devizama na tržištu. Pri režimu fiksnih deviznih kurseva, pod devalvacijom podrazumevamo pad vrednosti nacionalne valute, dok pod terminom revalvacija podrazumevamo rast njene vrednosti. Sistem fiksnog deviznog kursa je postojao za vreme zlatnog standarda i opstajao je sve do pada Bretonvudskog monetarnog sistema.Oscilacije deviznih kurseva u paritetima za vreme Bretonvudskog monetarnog sistema su bile do 1971. +/- 1% ,a od 1973. +/-2.25%. Uz saglasnost Međunarodnog monetranog fonda, vlasti su mogle da vrše korekcije kursa.

Devizni kurs u Srbiji je fluktuirajući i kurs dinara prema stranim valutama se formira slobodno na deviznom tržištu, u skladu sa ponudom i tražnjom deviza.Posle 5. oktobra 2000. devizni kurs je bio fiksan ,jer je Narodna banka Srbije (tada još uvek Jugoslavije) devizni kurs uz preporuku Međunarodnog Monetarnog Fond-a koristila za postizanje makroekonomske ravnoteže i smanjivanje inflacije. Dobrim delom se u tome se uspelo. Od 2003. godine na snazi je, rukovođeno fluktuirajući režim deviznog kursa iako se smatra da je i dalje na snazi neka vrsta fiksnog deviznog kursa. Postoji nedoumica zbog uloge Narodne banke Srbije na srpskom deviznom tržištu. Jedni smatraju da je njena uloga prenaglašena i da kurs treba "pustiti"dok su drugi, pak, za fiksni režim deviznog kursa.

U slucaju trajnog i značajnog deficita platnog bilansa, dolazilo je do devalvacije valute u najvećem broju slučajeva. Do devalvacije dolazi kada je devizni kurs nizak ili ispod nivoa realnog kursa, što je dovodilo do nedovoljnog izvoza, povecanog uvoza i rezultira deficitom platnog bilansa. U procesu prilagodjavanja platnog bilansa, uspeh devalvacije je usko povezan sa ispunjenjem uslova elasticiteta.

Do devlavacija dinara je došlo januara 1994. godine nakon dvogodišnje hiperinflacije u Jugoslaviji, najduža zabeležena na svetu. "Čvrst" dinar je stvoren 24. januara 1994. godine čime je zaustavljena inflacija od 313 miliona odsto mesečno. Sa uvođenjem „superdinara“ uspostavljen je odnos dinara i marke 1:1. Ovom operacijom je zaustavljena dotadašnja hiperinflacija, druga po veličini u istoriji sveta. Cene su, međutim, i dalje uporno rasle, pa je 1995. godine izvršena nova devalvacija i uspostavljen odnos marke i dinara 1:3,3.

Za vreme zlatnog standarda automatski mehanizam prilagođavanja platnog bilansa vezivao se za ime Dejvida Hjuma, koji je objašnjavao kako su se platnobilansne neravnoteže (deficit i suficit) dovodile u ravnotezu na osnovu priliva i odliva zlata. Automatski sistem prilagodjavanja je bio zasnovan na kvantitativnoj teoriji novca po kojoj postoji direktna veza izmedju cena i novčane mase. U vreme zlatnog standarda proces uravnoteženja platnog bilansa se vršio automatski, međutim automatizam nestaje sa napuštanjem zlatnog standarda. U praksi se pokazalo da primena automatskog

7


prilagodjavanja bez preduzimanja dodatnih mera ekonomske politike nije uspešna jer je politika prilagodjavanja platnog bilansa znatno kompleksnija i neophodna je primena većeg broja mera istovremeno.

Primena čvrstog deviznog kursa je održavana primenom spoljnotrgoviske i devizne kontrole. Nacionalna valuta je bila precenjena jer je kurs valute bio održavan na nivou ispod realnog krsa. U uslovima kada je tražnja za devizama veća od ponude primenjivane su mere restriktivne mere spoljnotrgovinske politike putem kvota, carina i dozvola, a ponuda je stimulisana pomoću premija i subvencija kako bi došlo do uravnoteženja platnog bilansa. Kada je valuta bila precenjena nisu bile potrebne mere restriktivne politike jer je sama cena valuta, koja je bila visoka, ograničavala tražnju i podsticala ponudu deviza.

Fluktuirajući devizni kurs se formira na osnovu ponude i tražnje za devizama. Na tržistu ne postoji devizni kurs koji se formira samo na osnovu tržišnih snaga bez uticaja monetarnih vlasti. Monetrane vlasti intervenišu, ne samo putem kupoprodaje deviznih rezervi, već i promenama kamatnih stopa, promena režima izvoza i uvoza, promene novčane mase, deviznom kontrolom itd.U sistemu fluktuirajucih deviznih kurseva, depresijacija predstavlja smanjanje vrednosti nacionalne valute dok apresijacija predstavlja suprotno - rast vrednosti nacionalne valute. Pojmovi koji objašnjavaju promene deviznog kursa su devalvacija, revalvacija, depresijacija i apresijacija dok potcenjenost i precenjenost objašnjavaju njegovo stanje.

Odricanje nacionalne valute i prihvatanje strane valute kao zvanično sredstvo plaćanja u zemlji naziva se dolarizacija ili valutna unija. Valutni odbor podrazumeva striktno fiksan devizni kurs u kome je vrednost nacionalne valute fiksirana zakonom i gde je novčana masa u potpunosti pokrivena deviznim rezervama. Fiksni devizni kurs podrazumeva vezivanje domaće valute za pojedinačnu valutu (dolar, evro) ili korpu valuta primenom odgovarajućih pondera. Ovde se radi o delimičnom fiksnom deviznom kursu jer valututa za koju se vrednost nacionalne valute fiksira pliva na deviznom tržištu. Samim tim i nacionalna valuta indirektno pliva u odnosu na druge valute.

Devizno tržište

Devizni sistem predstavlja skup principa i odnosa datih u obliku zakonskih propisa kojima se regulišu devizni odnosi i devizni poslovi privrednih i drugih subjekata u robnom i nerobnom prometu u zemlji i sa inostranstvom.

Devizno tržište je mesto sučeljavanja ponude i tražnje za devizama tj mesto kupovine i prodaje različitih nacionalnih valuta. Predmet poslovanja deviznog tržišta je kupovina i prodaja deviza koje su od značaja za likvidnost privrede u međunarodnim plaćanjima.

Funkcionisanje deviznog tržišta doprinosi međusobnoj povezanosti nacionalnih finansijskih tržišta. Ova povezanost izraz je realnih ekonomskih tokova: međunarodne trgovine, međunarodnih usluga i kretanja stanovništva, koji dovode do ekonomske

8


aktivnosti vezane za inostranstvo, odnosno aktivnosti izražene u novcu različitom od domaćeg, kao i kretanje kapitala između različitih zemalja.

Omogućava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima da nabave odgovarajuća sredstva za plaćanje u inostranstvu. Na devizno tržištu se usklađuju zahtevi za prodajom deviza sa zahtevom za njihovu kupovinu, usklađuje se ponuda i tražnja posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog prometa sa inostranstvom i omogućava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom.

Učesnici na deviznom tržištu su vlasnici valuta, deviznih sredstva i deviznih hartija od vrednosti u nacionalnoj ekonomiji, kao i banke i druge berzansko-finansijske institucije koje je centralna banka za to posebno ovlastila. Centralna banka ima specifičnu ulogu na deviznom tržištu. Ona se pojavljuje kao direktni reuglator i kontrolor. Iako se devizno tržište može posmatrati kao međubankarsko devizno tržište, gde dominantno mesto imaju komercijalne banke, na deviznom tržištu se pojavljuju i drugi ucesnicio koji nemaju tako značajnu ulogu, u smislu obima trgovanja, ali njihova uloga nije zanemarljiva.

Pored komercijalnih banaka učešće na deviznom tržištu ostvaruju i: firme koje se bave spoljnotrgovinskim poslovima, nebankarske finansijske institucije (osiguravajuće kompanije, pezioni i dr fondovi), kao i centralne banke

Devizno tržište je standardizovano. Pravila koja važe na ovom tržištu regulišu procedure trgovine, način izvršenja, rokove izvršenja, način plaćanja i sl. Ova pravila obavezuju sve učesnike, iako su oni najčešće iz različitih zemalja.

Transakcije koje se obavljaju na deviznom trzistu se mogu okarakteristai kao: Transakcije između komercijalnih banaka i njihovih komitenata, Devizne transakcije među komercijalnim bankama u zemlji, Transakcije komercijalnih banaka sa svojim filijalama u inostranstvu ili s

korespondentima u inostransvu i Devizne transakcije među centralnim bankama radi uticaja na kurseve i na

kretanje kapitala.

Neosporno je da komercijalne banke imaju najznačajniju ulogu u realizaciji većine međunarodnih transakcija i one na deviznim tržištima trguju sa bankarskim depozitima denominiranim u različitim valutama. Banke ne trguju svim svojim depozitima. Treba imati u vidu da je minimalni iznos kojim banke trguju na deviznom tržištu 1 milion dolara. Devizni kurs koji se formira u ovoj trgovini je u stvari devizni kurs koji možemo pročitati u finansijskim izveštajima pod nazivom Interbank rate.

Firme i multinacionalne kompanije koje imaju razgranat biznis u različitim zemljama su takođe značajni učesnici na deviznom tržištu. One kupuju i prodaju valute neophodne za normalno funkcionisanje njihovog biznisa. Nebankarske finansijske institucije – osiguravajuća društva, penzioni fondovi – takođe predstavljaju značajne učesnike na

9


deviznom tržištu. U potrazi sa sigurnim i konstantnim prinosima nebankarske finansijske institucije prenose svoje fondove sa jednih na druga finansijska tržišta i na taj način postaju značajni učesnici na deviznim tržištima.

Centralne banke se povremeno pojavljuju na deviznom tržištu, samo u slučajevima kad treba da interveniše i speči oscilacije deviznih kurseva i vrši održavanje deviznog kursa. Učešće centralnih banaka je više u cilju intervenisanja na deviznim tržištima. Intervencije centralnih banaka na deviznim tržištima, u formi kupovine ili prodaje određenih valuta, imaju za cilj održavanje određenog nivoa deviznog kursa ili pak sprečavanje značajnijih oscilacija deviznih kurseva.

Obim intervencija centralnih banaka na deviznom tržištu po pravilu nije velika osim u slučaju finansijskih kriza ili špekulativnih napada na valutu ali je snaga i uticaj informacije koju ta intervencija nosi daleko značajnija, i veća od samog obima intervencije. Intervencijama na deviznom tržištu centralne banke šalju signal učesnicima na deviznom tržištu (i ne samo njima) o monetarnoj politici koju sprovode i efektima iste na devizni kurs.

Narodna banka Srbije (NBS) je na dan 26.06.2010. prodala 58 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila prekomerene dnevne promene deviznog kursa. Od početka godine NBS je na međubankarskom deviznom tržištu prodala 1,306 milijardi evra, uključujući i intervenciju na dan 26.06.2010. Indikativni kurs formiran u prepodnevnoj trgovni devizama iznosi 104,3132 dinara za evro. Zvanični srednji devizni kurs je 104,0892 dinara za evro, što je najniža vrednost domaće valute od uvođenja evra. Dinar je 26.06.2010. ojačao 30 para, posle intervencije NBS, zvanični srednji kurs evra će 27.06.2010. biti 103,7808, saopštila je centralna banka.

Prethodno pomenute učesnike na deviznom tržištu posmatrali smo sa institucionalne tj. personalne osnove. Međutim, učesnike na deviznom tržištu možemo posmatrati i sa funkcionalne osnove, a to znači da učesnike na deviznom tržištu možemo klasifikovati u tri kategorije:

ne-špekulanti (hedžeri) - učesnici na deviznom tržištu koji žele da se zaštite od rizika promene deviznog kursa ;

špekulanti - učesnici na deviznom tržištu koji kupuju (prodaju) valute za koje očekuju da će im se vrednost u budućnosti promeniti tako da će ponovnom prodajom (kupovinom) ostvariti profit i

monetarne vlasti - u većini slučajeva predstavlja centralna banka koja ima mogućnost intervenisanja na deviznim tržištima, ali i mogućnost uvođenja raznih oblika devizne kontrole.

Postoje četiri vrste poslova koji se obavljaju na deviznom tržištu:

promptne transakcije - su transakcije kod kojih se kupoprodaja deviza obavlja odmah ili u roku od najduže dva dana,

terminske ili forward transakcije - su transakcije koje se ugovaraju datom trenutku, a realizuju se u budućnosti,

10


swop transakcije - su transakcije koje podrazumjevaju sinhronizovanu kupovinu i prodaju određene valute u dva različita trenutka,

opcije - transakcije koje svom imaocu daju pravo, ali ne i obavezu da kupi ili proda valutu po određenoj ceni u određenom trenutku u budućnosti.

Devizno tržište se možemo podeliti na: promptno - poslovi prodaje i kupovine deviza zaključenih na deviznom tržištu

koji se prema ugovoru izvršavaju odmah, a najkasnije u roku od dva radna dana od dana zaključivanja ugovora o kupovini ili prodaji deviza i

terminsko - poslovi kupovine i prodaje deviza na rok zaključen na deviznom tržištu, koji su ugovoreni sa rokom izvršenja posla od trideset dana do jedne godine i koji se izvršavaju u ugovorenom roku.

U skladu sa ovom podelom deviznog tržišta imamo i dva devizna kursa: promptni kurs devize - kurs u transakciji koja se odmah izvršava, a to obično

znači u roku od dva dana od dana zaključenja. terminski kurs deviza dogovaramo danas devize koje će biti isporučene u

budućnosti (obično je to jedan, tri ili šest meseci).

Ako je terminski kurs neke devize viši od promptnog kursa tada ta deviza ima tzv. terminsku premiju, a ako je obrnuto tada ta deviza ima tzv. terminski diskont.

Devizno tržište u Srbiji

U poređenju sa deviznim tržištima u svetu, srpsko tržište je jako siromašno. U 2009. godini promet na njemu je bio oko 45 milijardi 245 hiljada evra. Ista situacija je i u pogledu transakcija. Za razliku od svetskih tržišta gde je razvijen veliki broj instrumenata, na domaćem tržištu prisutne su samo promptne devizne transakcije, nisu zastupljeni fjučersi, forvardi, svopovi, opcije. U pogledu zastupljenosti valuta, evro ima primat.

Postoje tri načina za trgovanje na našem tržištu: direktna trgovina između klijenata (preduzeća, pojedinci) sa jedne i dilera (banke,

menjačnice) sa druge strane, menđsobna trgovina dilera (npr. banke - banke, banke - menjačnice). trgovina na međubankarskom deviznom tržištu gde se trgovina obavlja između

banaka, kao i između banaka i NBS.

Na međubankarskom deviznom tržištu mogu učestvovati samo banke koje imaju pokazatelj deviznog tržišta ispod 30%. Sastanak na međubankarskom deviznom tržištu se organizuje svakog dana u 11.30 časova i to u obliku fiksing sastanka - u elektronskoj formi. NBS zahteva od banaka da joj svakog dana do 10 časova dostavljaju informacije o svom poslovanju i deviznoj poziciji prethodnog dana.

Sa druge strane kurs dinara prema evru se na međubankarskom deviznom tržištu formira na onom nivou na kome je moguće obaviti najveći obim prijavljenih kupovina i prodaja.

11


Ovo ostavlja mogućnost NBS da utiče na ponudu ili tražnju i na taj način utiče na kurs dinara prema evru (naravno ovo nije jedini oblik intervencije NBS na deviznom tržištu). Od svih transakcija na deviznom tržištu u Srbiji u 2009. oko 10% otpada na međubankarsko devizno tržište, 10% je međudilersko, 20% je obavljenih transakcija preko menjačnica, a 50% su transakcije banaka.Teško odrediti institucionalnu strukturu deviznog tržišta u Srbiji. Moglo bi se reći da ima elemente sva tri oblika. Najviše je elemenata aukcionog tržišta pre svega, zbog međubankarskog deviznog tržišta. Na međubankarskom deviznom tržištu se na veoma sličan način kao i na aukcionom tržištu formira devizni kurs. Učesnici šalju naloge, a cena (devizni kurs) se formira u njihovom preseku. Takođe, domaće devizno tržište se može opisati i kao tržište više dilera. Postoji veliki broj banaka (i menjačnica) koji u svoje ime i za svoj račun kupuju i prodaju devize tako što samostalno formiraju devizni kurs. Najmanje sličnosti ima sa tržištem jednog dilera. Eventualno, u izuzetnim slučajevima se može desiti da se NBS ponaša kao jedini diler na tržištu.

Zbog monopolskog položaja NBS na našem deviznom tržištu nema slobodnog sučeljavanja ponude i tražnje za devizama. Ona je, pre svega, monopolista u informacijama. Rigoroznom regulativom NBS zahteva od banaka svakodnevno različite vrste informacija koje se uglavnom odnose na obim poslovanja i deviznu poziciju banke. Ona takođe dosta informacija ona dobija i sa međubankarskog deviznog tržišta. Sa druge strane, ona objavljuje samo informacije o dnevnom obimu na međubankarskom deviznom tržištu što nije naročito bitno za tržišne učesnike. Iz ovoga se izvodi zaključak da gde postoji monopol ne postoji tržišna cena.

Vrste deviznog rizika

Uvek kada se plaćanja odvijaju u nekom budućem trenutku, postoji rizik deviznog kursa ili otvorena pozicija. U stručnoj literaturi za ovu vrstu deviznog rizika koristi se izraz transakciona izloženost Osim transakcione izloženosti deviznog kursa postoje i

operativna izloženost ili ekonomska izloženost i računovodstvena izloženost odnosno translaciona izloženost.

Operativna izloženost, koja se ponekad označava kao ekonomska, konkurentska ili strateška izloženost, meri promene sadašnje vrednosti preduzeća koje nastaju usled budućih operativnih gotovinskih tokova dohotka, koji su prouzrokovani neočekivanim promenama deviznog kursa. Operativna izloženost pokazuje uticaj promena deviznog kursa na konkurentski položaj posmatranog preduzeća u odnosu na ostala preduzeća. Operativna i transakciona izloženost su povezane sa budućim tokovima gotovine.

Računovodstvena izloženost koja se označava i kao translaciona izloženost, nastaje zbog toga šte se finansijski izveštaji inostranih filijala – koji se iskazuju u inostranoj valuti – moraju iskazati u domaćoj valuti kada preduzeće priprema konsolidovani finansijski izveštaj. Ovaj računovodstveni postupak se nazova translacija. Translaciona izloženost može dovesti do povećanja ili smanjenja neto vrednosti preduzeća i ostvarenog dohotka, zbog promene deviznog kursa.Preduzeća koja posluju sa inostranstvom žele da izbegnu rizik deviznog kursa, koristeći različite mehanizme.

12


Devizne špekulacije

Devizne špekulacije predstavlja namerno ne osiguravanje od promene deviznog kursa kako bi se zaradilo na njegovoj promeni. Devizne špekulacije se mogu obavljati na promptnom i na terminskom tržištu.

Špekulacije na terminskom tržištu se izvode na dva načina: špekulant može ulaziti u dugu poziciju ili u kratku poziciju. špekulanti povećavaju buduću tražnju za valutom iz tog razloga preduzeće treba

da nađe način da se žaštiti od rizika ili da ga svede na najmanju moguću meru.

U tu svrhu se koristi hedžing - zaštita od rizika. Njime se izbegava ili umanjuje gubitak koji je nastao usled nepovoljnih kretanja deviznog kursa.

U okviru hedžing poslova razlikujemo: devizne swopove - trgovina valutama na međunarodnom planu kojem banke,

uvoznici i investitori eliminišu devizni rizik, odnosno gubitak nastao zbog promene deviznih kurseva,

valutne fjučerse - specijalne vrste ugovora kojima se uspostavlja, da se po ugovorenom deviznom kursu kupi ili proda određeni iznos deviza u određenom terminu u budućnosti. Kupovinom fjučers ugovora ostvaruje se zarada ako kurs raste, a gubitak ako pada.

valutne opcije - aranžmani na osnovu kojih se uspostavlja pravo kupovine ili prodaje valuta po unaprijed utvrđenoj cijeni i u ugovorenom roku.

Devizna arbitraža

Na svim deviznim tržištima odnos dveju valuta bi trebalo da bude isti, međutim usled troškova koji nastaju izvršenjem deviznih transakcija, dolazi do razlika u deviznim kursevima na svetskim tržištima. Devizna arbitraža predstavlja ostvarivanje dobiti, odnosno profitiranje na temelju trgovanja istim valutama na dva ili više tržišta.

Pretpostavka je postojanje nepravilnosti. Na temelju uočavanja razlika u ceni dve valute, unutar dva ili više tržišta, arbitražer kupuje valutu na jednom tržištu i prodaje je na drugom. Uobičajeno je da robu prodaje skuplje nego što je je platio - arbitraža je motivisana profitom.

Osim devizne arbitraže postoji i kamatna arbitraza, gde se koriste razlike u kamatnim stopama dveju zemalja pa se novčani fondovi sele iz zemlje sa nižom kamatnom stopom na devizno tržište zemlje koja ima višu kamatnu stopu. Ukoliko se koristi interesna tj kamatna arbitraza, treba imati u vidu i razlike u deviznim kursevima jer viša kamatna stopa može biti poništena i može čak dovesti i do gubitka ukoliko dođe do nepovoljnih promena deviznih kurseva.Zaključak:

13


Devizni kurs, u savremeno doba globalizacije u svakom smislu, a i globalne ekonomije kao segmenta savremenih tendencija kretanja svetske privrede, ima vrlo značajnu ulogu i uticaj na makroekonomska kretanja i usko je povezan sa ekonomskim životom svake zemlje. Kao takav, neosporan je presudni činilac i sa velikim uticajem na ekonomiju svake države.

Devizni kurs kao cena deviza izražena u nacionalnoj valuti, najvažnija je cena u svakoj otvorenoj tržišnoj privredi. Devizni kurs, kamata, monetarna i fiskalna politika čine jezgro tekuće makroekonomske politike. On ima svojstva robne cene, cene finansijske aktive, cene faktora proizvodnje.Svojstvo robne cene je u privredama koje u transakcijama sa inostranstvom imaju pretežnu razmenu roba. U tom slučaju se devizni kurs na duži rok formira kroz odnos nivoa cena u zemlji i inostranstvu.Ukoliko finansijske transakcije sa inostranstvom nadmašuju robnu razmenu, devizni kurs ima svojstva cene finansijske aktive (zavisi od njenog prinosa i rizika). Iz toga proizilazi da je devizni kurs istovremeno i faktorska cena.

Veoma je važna uloga kretanja deviznog kursa, konkretno, na formiranje nivoa domaćih cena. U zemljama u tranziciji i razvoju važnost deviznog kursa je vezana za uvozni sadržaj domaće proizvodnje.Veoma su česte makroekonomske analize uticaja promena deviznog kursa na međusektorske odnose i stanje uvozne komponente u nacionalnoj privredi. Kako su koeficijenti uvoznog sadržaja različiti u različitim sektorima privrede, efekti poskupljenja ili pojeftinjenja uvoza, daće različite efekte u sektorima i segmentima nacionalne privrede.

Devizni kursevi su važna komponenta spoljnoekonomske ravnoteže i privrednog rasta.Bez odgovarajuće i uspešne politike deviznog kursa, nema unutrašnje stabilnosti (platnobilansne i svake druge), niti spoljnotrgovinke stabilnosti. Spoljnotrgovinskim merama, posebno u oblasti kurseva, može se voditi uspešna makroekonomska politika, koja podrazumeva ne samo dugoročne stope rasta, već i odgovarajuće strukturne promene koje nacionalnoj privredi daju i razvojnu dimenziju.

Literatura:

Doc dr Predrag Kapor, Međunarodne poslovne finansije, Beograd 2005.

14


dr Slobodan Komazec, dr Žarko Ristić i dr Slavko Vukša, Finansijska tržišta i berzanski menadžment, Čačak, 2006.

Dr. Milenko Dželetović, Finansijska tržišta, Beograd 2007.

Dr P. Gavrilović, Međunarodno poslovno finansiralje, Ekonomski fakultet, Beograd, 1996.

Dr Milutin Ćirović, Devizni kursevi, Beograd, 2000.

Dr Dragovan Milićević, Platni Bilans i devizni kurs, 2006.

Dr P. Gavrilović, Međunarodno poslovno finansiralje, Beograd, 1996.

NBS (2003) "Odluka o uslovima i načinu rada deviznog tržišta", Službeni glasnik RS, broj 23/2003.

www.nbs.rs

www.ekonomija.org

15

http://www.nbs.rs/

Documents

Rad - Devizni Kurs 2