UNIVERZITET U BEOGRADUFAKULTET POLITIČKIH NAUKA

BEOGRAD

DIPLOMSKI RADTEMA

Organizacija rada fitness centra

Mentor: Kandidat:________________ _____________

Broj indeksa: _____

- Beograd, 2015. godine -

Diplomski rad

SADRŽAJ:

UVODNA RAZMATRANJA..................................................................................................3

1. Uvod...........................................................................................................................3

KLJUČNA RAZMATRANJA................................................................................................6

1. Sport kao opšti pojam.................................................................................................6

1.1. Vrhunski i kvalitetni sport...........................................................................7

1.2. Školski sport................................................................................................8

1.3. Sport za sve.................................................................................................8

2. Oblasti stručnog rada u rekreaciji, aerobiku i fitnesu...............................................10

3. Pojam fitnessa...........................................................................................................12

4. Fitness program........................................................................................................13

5. Tehnički uslovi centra..............................................................................................15

6. Stručni kadar.............................................................................................................22

6.1. Sportski stručni kadar................................................................................22

6.2. Medicinski kadar.......................................................................................24

7. Lincenciranje kadrova..............................................................................................24

8. Upravljanje klubom..................................................................................................27

9. Organizacija fitness programa..................................................................................29

10. Finansiranje i marketing fitnes centra....................................................................34

11. Predlozi za unapređenje rada fitnes centra.............................................................35

11.1. Predlozi za unapređenje programa..........................................................35

11.2. Predlozi za unapređenje prostorno-tehničkih uslova...............................36

11.3. Predlozi za unapređenje rada kadrova.....................................................37

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA.........................................................................................38

1. Zaključak..................................................................................................................38

LITERATURA.......................................................................................................................40

Strana 2

Diplomski rad

UVODNA RAZMATRANJA

1. Uvod:

Još od davnina čovek je imao potrebu da se kreće, u početku kako bi obezbedio sebi

hranu berući plodove, loveći i obrađujući zemlju, da bi kasnije to kretanje pretvorio u zabavu

i razonodu. Danas, u epohi savremenog načina života ljudi sve više svog slobodnog vremena

provode "sedeći" na poslu, u prevoznim sredstvima, ispred televizora ili računara, što

udaljava čoveka od osnovnih oblika fizičke aktivnosti. Ovakav način života dovodi do

hipokinezije (smanjena telesna aktivnost), gojaznosti i stresa što čini smrtonosni trijas bolesti

savremene civilizacije. Mali procenat populacije, samo 10%, upražnjava aktivnost koja pored

zdravstvenog aspekta obezbeđuje i dobru fizičku aktivnost. Fizička aktivnost uz adekvatno

doziranu fizičku vežbu ima pozitivan učinak na čovekovo psihofizičko zdravlje. Sposobnost

ljudskog tela da funkcioniše s potrebnom odlučnošću i budnosti, bez nepotrebnog umora, i s

dovoljno energije da se uključi u aktivnosti u slobodno vreme, kao i sposobnost

prevladavanja fizičkih stresova suština je fitnessa. Poenta fitnessa nije biti mršav, imati mali

opseg struka, ili ispupčene naglašene mišiće. To je kombinacija osobina koje nam omogućuju

da do izražaja dođe naš puni potencijal u obavljanju izrazite fizičke aktivnosti. U fizičkom

smislu, fitness uključuje rad srca, pluća i rad svih grupa mišića u telu. Naime, fitness uzima u

obzir našu kardio respiratornu izdržljivost, mišićnu snagu, izdržljivost i fleksibilnost. U

određenoj meri, fitness aktivnost utiče i na naše mentalno zdravlje i emocionalni razvoj, jer

ono što činimo s našim telom takođe utiče i na ono što možemo učiniti s našim umom.

Iako je telesna pripremljenost i dobro zdravlje utiču jedni na druge, to nije jedna te

ista stvar. Posve zdravi ljudi mogu biti fizički nesposobni zbog nedostatka telesne aktivnosti.

S druge strane, fizički fit osobe obavljaju svoje svakodnevne poslove s manje napora, no to

ne mora značiti da su ujedno i fizički zdravi u medicinskom smislu.

Dakle, pojam fitnessa možemo okarakterisati i kao sposobnost obavljanja telesnih

napora, a da nam pri tome ostane dovoljno rezerve energije za suprotstavljanje nekom

iznenadnom, dodatnom telesnom izazovu na koji nismo računali. Biti fit znači biti u stanju

dobrog telesnog i mentalnog zdravlja, dobre telesne kondicije nastale kao rezultat redovnog

telesnog vežbanja i pravilne ishrane. Osećati se dobro u svojoj koži, biti zdrav i sposoban za

obavljanje svakodnevnih obveza cilj je svakog pojedinca. To je ujedno i glavni cilj fitnessa.

Dakle, fitness uključuje 5 primarnih komponenti:

1. Kardiovaskularnu sposobnost,

Strana 3

Diplomski rad

2. Mišićnu snagu i mišićnu izdržljivost,

3. Fleksibilnost,

4. Psihičku usredsređenost,

5. Telesnu kompoziciju (sastav tela)1.

Kardiovaskularnu sposobnost (izdržljivost) kao prvu komponentu fitnessa možemo

jednostavno okarakterisati kao sposobnost provođenja vežbi u kojima učestvuju veliki mišići,

dinamičke vežbe srednjeg do visokog intenziteta kroz duže razdoblje. Razvijanje

kardiovaskularnog sistava ima mnoge korisne učinke: povećan nivo energije i izdržljivosti,

redukovan krvni pritisak i arterijski pritisak, smanjenje telesnih masnoća, prevencija srčanih

oboljenja, niži broj otkucaja srca u mirovanju kao i prilikom aktivnosti u odnosu na

neutreniranu osobu, smanjenje osetljivosti na bol zbog većeg nivoa endorfina u mozgu,

povećama masa kostiju itd.

Mišićna snaga kao sastavni deo fitnessa nije ništa drugo nego sposobnost mišića da

rade protiv otpora, a postiže se postepenim povećanjem opterećenja prilikom sprovođenja

treninga s otporom (trening s utezima). To rezultira povećanjem čiste bezmasne telesne mase,

povećanom gustoćom i masom kostiju, povećanjem stope bazalnog metabolizma, povećanom

koordinacijom i dr.

Mišićnu izdržljivost kao komponentu fitnessa definišemo kao sposobnost mišića da se

učestalo kontrahiraju kroz duže vreme, a da pri tome ne postanu iscrpljeni.  Mišićna

izdržljivost postiže se povećanjem broja ponavljanja u treningu s otporom (utezima). Mišićna

izdržljivost je ključna komponenta u podizanju nivoa energije potrebne za obavljanje

svakodnevnih aktivnosti, rekreacijskih aktivnosti kao i planiranog treninga.

Fleksibilnost kao sastavni deo fitnessa takođe je od značajne važnosti. Ona je

predstavljena kao sposobnost zglobova, tetiva, mišića da prolaze pun opseg pokreta;

sposobnost pokretanja, gibanja i oporavka bez povreda. Fleksibilnost je pokretljivost, sloboda

pokreta ili mogući opseg pokreta u pojedinom zglobu, skupini zglobova ili celom telu. Veća

fleksibilnost znači manju mogućnost povreda prilikom treninga pa u velikoj meri povećava

kvalitet izcvođenja vežbi na samom treningu.

Telesna kompozicija data je merom (proporcijom; delom) mišića, kosti, masti i ostalih

tkiva koji svi zajedno čine ukupnu telesnu težinu.

Usled popularnosti koje je stekao u svetu, fitnes je kod nas došao "na mala vrata".

Međutim, kako je popularnost fitnes programa rasla i kako se interesovanje za njim 1 Mitić, D., Rekreacija, Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, 2001,

Strana 4

Diplomski rad

povećavalo kako iz zdravstvenih, tako i iz estetskih razloga sve više klubova se opredeljuje

da u svoju ponudu uvrste fitnes. Tako danas ima mnogo više specijalizovanih mesta za fitnes

što doprinosi njegovom razvoju kod nas i stalnom usavršavanju, napredovanju i uvođenju

brojnih novina.

KLJUČNA RAZMATRANJA

Strana 5

Diplomski rad

1. Sport kao opšti pojam:

Najšire gledano, sport je moguće definisati kao slobodnu ljudsku aktivnost usmerenu

na razvoj psiho-fizičkih sposobnosti. Nekada se nivo dostignutih sposobnosti iskazuje kroz

takmičenje sa drugima i nastojanje da se ostvari maksimalni razultat, dok se nekada radi o

takmičenju sa samim sobom ili, pak, o fizičkoj aktivnosti usmerenoj na unapređenje zdravlja

ili na psihičku relaksaciju. Strategija razvoja sporta Sport je tipična multidisciplinarna oblast,

budući da objašnjavanje svih njegovih segmenata zahteva kompleksan pristup i korišćenje

znanja iz različitih naučnih oblasti: medicine, biologije, psihologije, sociologije, pedagogije,

informatike, menadžmenta, prava, ekonomije... Bez obzira na aspekt koji dominira prilikom

objašnjavanja nekog sportskog fenomena, kao centralni problem sporta moguće je izdvojiti

ljudsko kretanje. Za realizaciju sportskih aktivnosti neophodni su i objekti posebne namene,

kao i specifična organizacija praćena pravnim finansijskim, informatičkim i drugim

resursima. Prema tome, sport traži veoma kompleksan (multidisciplinaran) pristup, pa je

predmet njegovog izučavanja možda najbolje definisati kao ljudsko kretanje, te njime i zbog

njega stvorena materijalna i duhovna dobra.

Pre početka konkretnih analiza, za praćenje ovog materijala značajno je dati bliže

semantičko određenje pojmova kojima se operisalo. Kao najopštiji pojam obrađen je – sport.

On je na ovom mestu kompleksno shvaćen i interpretiran niz svojih pojavnih oblika.

Na prostorima bivše Jugoslavije se kao korespodentan pojam dosta koristila i sintagma –

fizička kultura, preuzeta iz nekad dominantne ruske terminologije koja je zbog niza

nedostataka poslednjih godina sve manje u upotrebi. Prateći aktuelne svetske tokove, u

domaćoj terminologiji se sve više koristi termin sport kao pojam sa najvećim stepenom

opštosti. Tako su i visokoškolske ustanove koje školuju kadar za rad u ovoj oblasti, sportu

dale centralno mesto u svojim nazivima. Prema tome, izrazom sport je obuhvaćen veći broj

izvedenih pojmova, poput školskog sporta, sporta za sve, takmičarskog (vrhunskog i

kvalitetnog) sporta, sportskog menadžmenta i sl. Svi izvedeni u suštini predstavljaju samo

pojavne oblike sporta kao glavnog pojma.

Evropska povelja o sportu govori pre svega o dva neodvojiva pojma – sportu i

fizičkom vaspitanju (Sport and Physical Education) smatrajući ih izuzetno važnim činiocem

ljudskog razvoja, a zalaže se za poduzimanje odgovarajućih mera kako bi se svim građanima

omogućilo bavljenje sportom, a naručito mladim. Delovi Evropske povelje o sportu,

prvenstveno oni koji se odnose na osnovne pojmove.

Strana 6

Diplomski rad

1.1. Vrhunski i kvalitetni sport:

Sport se u najužem smislu vezuje za takmičarske aktivnosti usmerene na postizanje

što boljeg rezultata. U odnosu na dostignuti kvalitet i kategorizaciju u nacionalnim i

međunarodnim okvirima, može se razlikovati nekoliko nivoa takmičarskog sporta. Iako se

međusobno prožimaju, za potrebe ove studije su izdvojeni – vrhunski i kvalitetni sport.

Osnovu za njihovo definisanje predstavljale su formulacije date u Zakonu o sportu

Republike Srbije. Za vrhunski sport su karakteristične aktivnosti u kojima se ostvaruju

vrhunski sportski rezultati u skladu sa utvrđenim normama i standardima Međunarodnog

olimpijskog komiteta i međunarodnih sportskih asocijacija. Status vrhunskog sportiste, dakle,

mogu imati samo oni sportisti i sportske grane koji postižu vrhunske rezultate na

međunarodnoj sceni. Samo učešće na međunarodnim takmičenjima bez ostvarenja visokog

plasmana i priznanja međutim, ne znači automatski sticanje statusa vrhunskog sportskog

rezultata i vrhunskog sportiste.

Kvalitetni sport obuhvata aktivnosti u okviru kojih se postižu zapaženi sportski

kvaliteti i rezultati na lokalnom i nacionalnom nivou, kao i rezultat koje ostvare sportisti na

međunarodnim takmičenja, a ti rezultati nisu kategorisani kao vrhunski. Kada sportisti

postignu rezultate koji su najvrijedniji na nacionalnim takmičenjima, onda se može reći da su

to kvalitetna sportska ostvarenja. Sportisti koji učestvuju na međunarodnim takmičenjima,

kao što su evropska prvenstva i mediteranske igre, ne ostvaruju automatski priznanje statusa

vrhunskog sportiste, ukoliko to nije potvrđeno visokim plasmanom.

Osim kvalitativnog nivoa, za administrativno razvrstavanje sportova koriste se i neki

drugi kriterijumi među kojima je najčešći onaj koji sportove deli na olimpijske i

neolimpijske, odnosno na one koji su priznati ili nepriznati od strane međunarodne asocijacije

sportskih saveza (GAISF). Svi ovi elementi se uzimaju u obzir prilikom kategorizacije

sportova i sportista kao osnovnog kriterijuma za planiranje razvojnih programa i finansiranje

vrhunskog i kvalitetnog sporta.

1.2. Školski sport:

Strana 7

Diplomski rad

Međunarodna povelja o fizičkom vaspitanju i sportu koju je UNESKO usvojio 1978.

godine već u prvom čalanu apostrofira da je „bavljenje sportom fundamentalno ljudsko pravo

za sve“. U školskom sistemu Republike Srbije ovo pravo dece i omladine je obezbeđeno kroz

redovnu (obaveznu) nastavu fizičkog (nekad i zdravstvenog) vaspitanja, kao i kroz

funkcionisanje sistema školskog sporta. Budući de je obavezna nastava fizičkog vaspitanja

(od 2-3 časa sedmično) u ingerenciji Ministarstva prosvete RS, ova studija je težište stavila

na školski sport pod kojim se podrazumeva ispoljavanje i razvoj sklonosti psiho-fizički

obdarene dece, kao i njihovo uključivanje u sistem takmičenja na lokalnom i republičkom

nivou. Školski sport je, naravno, nemoguće odvojiti od fizičkog vaspitanja i potpuno

separatno analizirati s obzirom na to da se dobar deo vaspitnog procesa, između ostalog,

zasniva i na primeni takmičenja, a da se istovremeno kroz sistem školskog sporta realizuju

brojni vaspitno-obrazovni zadaci dece i omladine.

Osim fizičkih aktivnosti (uslovno sporta) u osnovnim i srednjim školama, ova studija

obuhvatila je i fizičke aktivnosti u predškolskim ustanovama označene kao predškolski sport.

On se u institucionalnim uslovima (kroz sistemski rad u predškolskim ustanovama)

prvenstveno sagledava kao poseban oblik preventivnih i zdravstvenih aktivnosti usmerenih na

pravilan psiho-fizički razvoj najmlađih i sprečavanje sve prisutnije pojave posturalnih

poremećaja koji su direktan uvod u razvoj telesnih deformiteta. Osim toga, kroz sistem

predškolskog sporta se pruža mogućnost za sprovođenje kvalitetne kontrole rane selekcije

među decom. U sportu je, naime, sve prisutnija preuranjena selekcija i specijalizacija

posebno nadarene dece, što često ostavlja ozbiljne posledice na harmoničan psiho-fizički

razvoj. U oblasti predškolskog sporta u Republici Srbiji se uočava velika praznina i manjak

kontrole od strane nadležnih institucija. Čak ni programi akademskih studija na fakultetima

za sport uopšte ne predviđaju ovu vrstu specijalističkog edukovanja budućih stručnjaka, niti u

Republici postoji stručno telo koje bi se bavilo akreditovanjem specijalizovanih programa

namenjenih predškolskoj deci.

1.3. Sport za sve:

Kao sinonimi za ovo karakteristično područje sporta, namenjeno najširim delovima

stanovništva i oslobođeno starosnih ograničenja, u praksi se koriste različiti termini:

rekreacija, rekreativni sport, fitnes, sport za sve, velnes... Pojam rekreacija potiče od latinske

reči recreo (recreare) što znači ponovo stvoriti, obnoviti, ponovo kreirati. U antropološkom

smislu se odnosi na regeneraciju ljudskih fizičkih i mentalnih potencijala. Rekreacijom se,

dakle, mogu smatrati sve aktivnosti koje se sprovode van područja profesionalnog rada

Strana 8

Diplomski rad

čoveka, a koje pojedinac upotrebljava kao ličnu potrebu u cilju odmora, relaksacije, razonode

i zabave. Realizuju se u slobodnom (ili preciznije oslobođenom ) vremenu zbog čega se

kvalitet života savremenog čoveka često procenjuje po obimu i načinu trošenja slobodnog

vremena.

Iz predhodno rečenog, direktno proističe pojam sportska rekreacija i određuje se kao

proces obnavljanja (osveženja, jačanja i sl.) primenom motoričkih (sportskih) aktivnosti. Ona

je usmerena na zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba i interesa kroz bogatstvo

raznovrsnih, svima dostupnih, sportsko-rekreativnih sadržaja, usaglašenih sa nivoom

sposobnosti, zdravstvenim stanjem, polnim i uzrasnim karakteristikama pojedinaca. U

stručnoj (i naučnoj literaturi) u upotrebi je i termin rekreativni sport, a poslednjih godina

(naročito u pravnim dokumentima) i sintagma – sport za sve. U mnogim javnim

dokumentima on se definiše kao oblast koja obuhvata bavljenje sportskim aktivnostima radi

odmora i rekreacije, unapređenja zdravlja, ili unapređenja sopstvenih rezultata u svim

segmentima društvenog života.

Međunarodni Olimpijski komitet je, radi definisanja koncepcije pokreta „Sport za

sve“, formirao radnu grupu rukovodeći se sve prisutnijim globalnim trendom brige o

zdravlju. Grupa je osnovana kako bi olimpijski pokret mogao da promoviše ovakve aktivnosti

i pomogne u njihovom sprovođenju. Ovaj koncept u prvi plan ističe potrebu da rekreativni

sport mora da karakteriše redovni program vežbanja (ali i primerenog takmičenja) u cilju

očuvanja zdravlja i fizičkih sposobnosti. Sve je veći broj ljudi kojima sport predstavlja više

od borbe za gol, koš, poen, centimetar ili stotinku sekunde. Rekreativci uživaju u

raznovrsnim aktivnostima kroz brojne klubove, organizovane grupe ili sasvim individualno, a

njihov osnovni motiv je zdravlje, fizička sposobnost i lično zadovoljstvo. Pobediti sebe, biti

aktivan i upoznati se sa svim vrednostima fizičke aktivnosti su sve češća opredeljenja milona

ljudi koji pešače, trče, voze bicikl i rolere, plivaju, skijaju, uče nove motorne veštine itd.

Među stanovnicima Evropske Unije najaktivniji su Finci gde se čak 75% stanovništva

redovno bavi sportskom rekreacijom. Slede Šveđani sa 72%, Danci sa 60%, Irci sa 53% i

Holanđani sa 52%, dok su među najmanje aktivnima Grci sa svega 26% redovnih

rekreativaca. Na žalost, učešće stanovnika Republike Srbije još uvek dosta zaostaje i za

najneaktivnijim evropskim narodima.

Poslednjih godina se u stručnoj literaturi i svakodnevnom govoru odomaćio engleski

izraz – fitnes (fitness), nastao od reči fit što označava dobru formu, dobru kondiciju (biti fit ili

biti zdrav i oran). Upotrebljava se da bi se opisao način života po kojem jedna osoba može

najefikasnije da funkcioniše u svojoj svakodnevici. Fitnes, dakle, ne obuhvata samo vežbanje,

Strana 9

Diplomski rad

već način života koji podrazumeva doziranu fizičku aktivnost, pravilnu ishranu, programe

psihičkog rasterećenja, relaksaciju i estetske programe. Mnogi danas fitnes laički vezuju

samo za poularni aerobik ili vežbanje sa tegovima, što je pogrešno i nepotpuno shvatanje ove

široko rasprostranjene pojave.

2. Oblasti stručnog rada u rekreaciji, aerobiku i fitnesu

Stručni rad u rekreaciji, aerobiku i fitnesu u okviru Saveza za rekreaciju i fitnes Srbije

razvrstan je u sledeće kategorije (sve oblasti rada i programi koji nisu navedeni razvrstavaju

se u najsrodnije kategorije prema odluci komisije za licenciranje).

1. Personalni fitnes (F):

Svi individualno kreirani programi vežbanja za unapređenje i razvoj

psihofizičkog i motoričkog statusa odraslih i omladine, programi na spravama

i trenažerima, korektivni programi i sl.

2. Grupni fitnes programi:

Aerobni (D, S, Q, K, A)

Programi dominantno usmereni na razvoj energetskih potencijala (različiti

programi opšte izdržljivosti tj aerobni grupni fitnes programi uz muziku)

Slika br.1: Grupni trening

3. Dens aerobik (D):

Plesni i koreografisani grupni fitnes programi slobodnog stila,

Step aerobik (S),

Programi vežbanja sa step klupicom,

Strana 10

Diplomski rad

Akva aerobik (Q) (Svi grupni fitnes programi u vodi uz muziku, sa ili

bezrekvizita, korektivne vežbe u vodi i sl..),

Borilački kik aerobik (K): Svi aerobni grupni programi u kojima se koriste

pokreti iz borilačkih sportova i vešina.

Ostali aerobni grupni fitnes programi (A).

4. Miogeni (W):

Programi dominantno usmereni na razvoj miogenih sposobnosti (programi

usmereni na tretman sile i snage tj grupni workout programi za razvoj mišićnih

sposobnosti a najviše mišićne snage i mišićne izdržljivosti.

5. Neurogeni (P, Y, B) - Programi dominantno usmereni na razvoj neurogenih

potencijala (programi za razvoj koordinacije i fleksibilnosti tj grupni body and

mind programi).

Pilates (P).

Joga. (Y)

Ostali body and mind programi (B).

6. Namenski grupni fitnes programi (N):

Zaštićeni licencni programi (programi sa zaštićenom robnom markom

programa),

Programi sa specifičnim rekvizitima i spravama (programi sa zaštićenom

robnom markom proizvođača rekvizita ili sprave),

Namenski programi za određene populacione kategorije kao što su Fitnes za

decu 1-16 godina i sl.

7. Zdravstveni fitnes (Z):

Upotreba programirane fizičke aktivnosti u terapiji hroničnih nezaraznih

bolesti i programi vežbanja za osobe sa posebnim potrebama.

8. Sportska rekreacija (V, S, R, O):

Veštine (V), Rekreativne aktivnosti koje podrazumevaju viši stepen

specifičnog poznavanja kompleksne tehnike i metodike kao što su: borilačke,

akrobatske, plesne i druge veštine.

Strana 11

Diplomski rad

Animacija (S): Organizacija i realizacija kulturno-zabavnih programa,

sportsko rekreativnih aktivnosti i društvenih igara u turističkim objektima,

igraonicama, na različitim okupljanjima, manifestacijama i svečanostima,

rekreativnim nastavama, organizovanim izletima, zimovanjima, letovanjima i

tim bilding programima; motivisanje i aktivno uključivanje dece i odraslih u

različite rekreativne i kulturno-zabavne programe, podsticanje komunikacije i

druženja;

saradnja sa turističkim agencijama kroz implementaciju zabavnih, rekreativnih

i sportskih aktivnosti u turističku ponudu.

9. Rekreativni sport (R):

Svi oblici rekreativnog sporta, aktivnosti u prirodi, sportovi koji nemaju

nadležne granske saveze, aktivnosti organizacije igara sa loptom, rekreativnih

turnira, i sl.

Ostale rekreativne aktivnosti.

3. Pojam fitnesa:

Fitnes je savremeni termin ili nov način vežbanja, stil života i filozofija, slobodno

vreme i društvo, status i imidž, zadovoljstvo, potreba i raspoloženje, dobra pripremljenost u

sportu, dobra kondicija, aktuelnost, savremenost i profitabilnost, modni trend. Možemo

slobodno reći da je fitnes više ili manje sve od gore navedenog.

Pod fitnes programima podrazumevaju se razni programi vežbanja: Vežbanje na

trenažerima i spravama, razne vrste aerobnih treninga, cardio trening, strečing, slim

programi( programi redukcije telesne mase), bodi bilding, joga, pilates, vežbanje za trudnice,

korektivno i kompezatorno vežbanje, rehabilitaciono vežbanje.

Savremeni način života zna vrlo često da bude nemilosrdan tako da je fitnes kao

najpristupačniji i najrasprostranjeniji oblik rekreacije veoma delotvorno deluje na kompletan

organizam a veoma je važno istaći i njegovo antistresno dejstvo. Fitnes centri i fitnes

programi u Americi i Zapadnoj Evropi se pojavljuju sedamdesetih godina, a kod nas krajem

osamdesetih i početkom devedesetih, mahom kao individualni centri.

Danas se sve više raspravlja o zdravom načinu života, pravilnoj ishrani, značaju

kretanja i brizi o telesnoj i duhovnoj kondiciji. Pojam Fitness proizilazi i engleske reči to be

Strana 12

Diplomski rad

fit što znači biti u formi, biti spreman. U užem smislu to označava dobro razvijene motoričke

sposobnosti, a u širem rekreativno vežbanje sa ciljem, ne samo podizanja nivoa motoričkih

sposobnosti, već i pospešivanja zdravlja, boljeg fizičkog izgleda, vedrijeg raspoloženja.

Prema Mandarić i Stojiljković, Nićin, navodi: "Pod fitnes programima podrazumevaju se

programirane telesne aktivnosti čoveka koje održavaju, ili poboljšavaju, njegovu zdravstvenu,

motoričku, funkcionalnu, estetsku, sociopsihološku formu i omogućuju mu da u slobodnom

vremenu, slobodno se opredeljujući za neku fitnes aktivnost, zadovolji svoje potrebe za

kretanjem i takmičenjem, i time stvori bolju životnu kondiciju, ostvari svoje sportske

ambicije, uz lep izgled i zadovoljstvo stanjem svog tela i duha2." Fitnes programi se mogu

podeliti na idividualne (personalne) programe i grupne programe vežbanja. Individualni

program podrazumevaju rad instruktora sa vežbačem (jedan na jedan) bez ili uz pomoć raznih

rekvizita, rad na trenažerima ili kardio spravama. Kod grupnih fitnes programa rad je u

grupama, uz muziku gde je takođe moguća upotreba raznih rekvizita. U grupne fitnes

programe spadaju: aerobno vežbanje, vežbe snage i body and mind program

4. Fitnes program:

Fitnes program predstavljaju programe vežbanja koji se upražnjavaju u slobodnom

vremenu i dostupni su svakom pojedincu, usmereni su ka očuvanj zdravlja, poboljšanju

srčane efikasnosti i mišićne snage, odnosno fizičke kondicije. Razlikuju se po sadržaju,

biomehaničkim parametrima, nameni, upotrebi sprava i rekvizita, ali i po načinu grupnih

fitnes programa. Nastanak i razvoj GFP se mogu podeliti u tri etape, od kojih prvu etapu

predstavlja nastanak i razvoj programa pod nazivom Aerobics (koji je bio inicijativa za

kasnije programe vežbanja, iako nema sličnosti sa vežbanjem u grupi uz muziku), drugu

etapu predstavljaju modeli aerobnog vežbanja i fitnesa u početnoj fazi i teću etapu

predstavljaju savremeni modeli fitnesa3.

Šezdesetih godina prošlog veka pojavljuje se novi vid fizičke aktivnosti-aerobik.

Tvorac Aerobika (Aerobics) je lekar Kenet Kuper koji je ovo vežbanje zasnovao upravo na

oblastima iz fiziologije fizičke aktivnosti. U početku ovaj program bio je namenjen

pripadnicima američkog vazduhoplovstva i za astronaute muškog pola, a kasnije se širi i van

granica Amerike. Sedamdesetih godina prošlog veka plesačica Džeki Sorensen razvija

2 Mandarić, S., Stojiljković, S. “Grupni fitnes program”, Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja,3 Jocić-Vignjević, R., “Razvoj grupnih fitnesa od "workout"-a do danas”, Projekat magistarske teze. Beograd: Fakultet sporta i fiziĉkog vaspitanja, 2010. godina,

Strana 13

Diplomski rad

"Aerobni ples" (Aerobics dancing) primenjujući elemente plesa, koristeći principe koje je

Kuper primenjivao u svom programu vežbanja. Koristeći proste ritmičke poskoke, plesne

korake i pokrete uz muziku postigla je iste efekte kao i aktivnosti koje je Kuper predlagao.

Ipak, najveći popularnost postigla je Džejn Fonda sa svojim programom vežbanja Workout.

Ovaj program se zasnivao na plesnim koracima, vežbama oblikovanja i vežbama sa otporom

praćene tadašnjom popularnom muzikom.

Kako se vežbanje u grupi uz muziku dalje razvijalo i bivalo sve popularnije, može se

reći da su različiti muzički pravci imali svoj uticaj na diferenciranje više vrsta aerobika.

Shodno tome, danas postoje različiti aerobni stilovi vežbanja kao što su:

1. Latino aerobik,

2. Hip-hop aerobik,

3. Zumba®,

4. House dance,

5. Ethno aerobik,

6. Afro aerobic,

7. Jazz aerobik itd4.

Na osnovu podataka iz dostupne literature grupni fitnes programi mogu se podeliti

prema kriterijumima namene:

1. Rekreativna,

2. Takmičarska,

3. Trenažna,

4. Korektivna,

5. Edukativna5.

Prema upotrebi rekvizita i sprava:

1. Sa tegićima,

2. Loptama,

3. Na trambolini,

4. Spinning6.

4 Jevtić, B., Plivanje u nastavi, Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, 2011,5 Jocić-Vignjević, R., Razvoj grupnih fitnesa od "workout"-a do danas, Projekat magistarske teze, Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, 2010,6 ''Spinning'' predstavlja vežbanje u grupi u formi vožnje statičnog bicikl trenažera,

Strana 14

Diplomski rad

Prema specifičnostima trenažnog procesa:

1. Aerobni programi,

2. Programi snage,

3. Body and mind programi7.

Prema specifičnoj populaciji:

1. Za decu,

2. Starije,

3. Trudnice,

4. Rizične grupe8.

A menja se i sredina u kojoj se sprovodi vežbanje:

1. U prirodi,

2. U vodi9.

Sve modifikacije i kombinacije različitih grupnih fitnes programa, koje su nastale

tokom ovog celokupnog perioda razvoja, samo su doprinele da se oni sprovode u još boljim i

domišljatijim formama. Redovno vežbanje u grupi uz muziku, velikom delu populacije

različitih psihofizičkih sposobnosti, uzrasta i pola, postao je stil života sa tendencijom da se

dalje razvija u još raznovrsnijim formama i varijanatama.

5. Tehnički uslovi fitnes centra:

Jedan od bitnih faktora za uspešno izvođenje i funkcionisanje fitnes programa je i

prostor u kome se sve to odvija, to jest prostorni i tehnički uslovi same ustanove.

Najmanji potreban prostor za organizaciju rada fitnes centra jeste minimum od 100m²,

koji je adaptiran tako da zadovoljava sve uslove za sprovođenje programa iz oblasti fizičke

kulture. Fitnes centar bi trebalo da poseduje makar salu za vežbanje, dve svlačionice,

sanitarni čvor i ulazni hol. U sklopu prostora koji koristi centar, trebalo bi da postoji prijatno

uređen deo gde vežbači pre i posle vežbi mogu da dobiju savete, odgovore na pitanja, da se

7 Stanivuković, D., Logistika, organizacija i menadžment, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2003,8 Sharkey, B.J., Gaskili, S.E., Vežbanje i zdravlje, Beograd: Data Status, 2008,9 Danjek K, Tepli Z., Veština rekreacije, Beogad, 1978,

Strana 15

Diplomski rad

osveže i međusobno porazgovaraju. Taj i tako namenjen prostor bi trebalo da bude najmanje

površine od 25m².

Slika br. 2: Načelna unutrašnjost fitnes centra

U radu i organizaciji rada fitnes centra moraju se formirati najmanje dve svlačionice:

1. Muška, (najmanje površine od 10 m²),

2. Ženska, (najmanje površine od 10 m²).

Svaka svlačionica trebalo da ima čiviluke za odlaganje odeće, drvene klupice za

sedenje postavljene duž svlačionica, visine najmanje 30cm. Ispod njih je predviđen prostor

za odlaganje obuće. S obzirom na to da nije predviđeno ostavljanje sportske odeće u fitness

centru, vežbači je nose sa sobom. Postoje mnoga mišljenja da se ovo rešenje pokazalo kao

najfunkcionalnije. U svlačionicama bi trebalo da se nalazi i po jedno ogledalo. Prostor u

kome se nalazi fitness centar adaptiran je za tu svrhu. Ventilacija prostorije treba da bude

prirodna. Zidovi ne idu do plafona, već iznad zida kojim su ograđene svlačionice, predviđeno

je da ima oko 30cm slobodnog prostora (radi boljeg strujanja vazduha), koji treba da se

uklapa u kompletan ambijent. U fitness centru treba da postoji i higijenski čvor, koji se sastoji

od prostorije za tuševe i toaleta, u kome su zidovi i pod obloženi pločicama i raspolaže

prostorom za minimum četiri tuša, lavaboom i ogledalom. WC je treba da bude u posebnoj

prostoriji. Najprakticnije je da higijenski čvor bude blizu svlačionice. Sala za vezbanje treba

Strana 16

Diplomski rad

da bude prostrana i posebno adaptirana za tu svrhu. Osvetljenje sale prirodno i veštačko,

provetravanje prostorije vrši se prirodnim putem. U zimskim mesecima prostorija se zagreva.

Pod čini obloga, uzrađena po principu laminata, na koji se stavljaju strunjace za

vežbače.

Slika br.3: Unutrašnjost sale za vežbanje na strunjačama

Najbolji rezultati se postižu spavama:

1. Veliki standardni ripstol i jedan manji,

2. Univerzalne klupe,

3. Ostatak opreme čine "ketlerove" sprave, i to:

Sprava za zadnju ložu,

Univerzalna "Ketler" klupa, koja je fiksirana i uglavnom se koristi kao kosa

klupa (kosi benč),

Benč-pres mačina (ravni benč), sa pokretnom klupom,

Pek-dek mašine, jedna pored druge, sa 10 i 7 kilograma fiksne težine.

Strana 17

Diplomski rad

Slika br. 4: Univerzalne klupe

Slika br. 5: Fitnes klupa Multy trainer

Strana 18

Diplomski rad

Slika br. 6: Klupa za trbušnjake

Fitnes centar treba da raspolaže i sa ostalim potrebnim rekvizitima i spravama za

adekvatno sprovođenje programa iz oblasti fizičke kulture, kao što su:

1. Strunjače,

2. Ravne šipke,

3. Tegovi sa kosom šipkom,

4. Tegovi sa ravnom šipkom,

5. "Ketler" pločama,

6. Jednoručnim tegovima,

7. Stalkom za odlaganje ovih rekvizita.

Slika br. 7: Jednorucni tegovi

Strana 19

Diplomski rad

Dodatna oprema:

1. Fiksirano vratilo,

2. Ravne klupe za trbušnjake,

3. Grbići,

4. Mostići,

5. Pomoćne univerzalne klupe (koriste se po potrebi u zavisnosti od broja vežbača u

grupi),

6. "Kruška" i džak na pokretnom kranu (rekviziti za boks).

Slika br. 8: Džak za udaranje

Slika br. 9: Ravna klupa za trbušnjake

Strana 20

Diplomski rad

Salu za vežbanje treba konstruisati tako u njoj može komotno da vežba veći broj

vežbača i jedan profesor koji ih organizuje. To je prihvatljivo ako se ispune svi uslovi

predviđeni za nesmetano obavljanje vežbi. Na to utice kvadratura prostora, sprave za

vežbanje i kubikaža vazduha u prostoriji, kada su prozori zatvoreni.

Slika br. 10: Prostrana sala za vežbanje

Slika br. 11: Sala za vežbanje na spravama

Fitnes centar treba da raspolaže sa ozvučenjem koje je prihvatljivo za prostoriju te

veličine. Tokom čitavog časa, vežba se uz prijatnu muziku. Svaki deo časa ima posebnu vrstu

muzike uz koju se vežba. U prvom delu časa, kada se rade programi vežbi oblikovanja

Strana 21

Diplomski rad

(zagrevanje), vežba se uz dens muziku, uz koju može da se drži zadovoljavajući ritam. Pri

prelasku na drugi deo časa muzika se utišava, vežbači se raspoređuju za rad na spravama i sa

tegovima, nakon toga se ponovo pušta laganija muzika. Pri prelasku na treći deo časa, kada se

rade vežbe za trbušnu i leđnu muskulaturu, muzika se utiša, vežbači se obaveštavaju da se

prelazi na sledeći deo časa, muzika se pojačava i nastavlja se uz istu muziku.

Za zadnji deo časa takođe postoji posebna muzika. Prilikom relaksa sluša se lagana

opuštajuća muzika, uglavnom određeni instrumentali, izvođeni na klaviru ili nekom drugom

instrumentu koji proizvodi opuštajuću muziku.

6. Stručni kadar:6.1. Sportski stručni kadar:

Imajući u vidu da program koji se primenjuje u fitnes centru, podleže visokim

kriterijumima i standardima struke, samim tim i ljudi koji sprovode program moraju biti

stručno obučeni i odgovorni prema poslu koji obavljaju, to jest profesionalci, pa je i logično

da instruktori koji rade u fitnes centru, budu ili studenti ili profesori fizičke kulture. Praksa je

pokazala da i ljudima koji sprovode program, treba određeni vremenski period da "uđu" u

program, nauče ga, shvate njegovu suštinu i počnu da ga primenjuju na pravi način.

Da bi što bolje izvršio ovaj zadatak instruktor mora da bude poslovan, edukovan, da

poseduje izvesnu stručnost i kompetentnost, stalno se usavršava, poznaje stručnu

terminologiju i bude kreativan. Zatim, mora da poseduje dobre motoričke sposobnosti i

izvesne motivacione veštine. Takođe, bitno je da bude dobar organizator, podjednako dobro

verbalno i neverbalno komunicira, poseduje sposobnost prilagođavanja metodike i

intenziteta, pravovremeno reaguje na sve što se dešava i putem animacije stvara dobru

atmosferu na treningu. Najpoželjnije je da uz studiranje na fakultetu, studenti imaju i ovaj vid

prakse, da vremenom ulaze u posao, da bi kao svršeni studenti, to jest profesori fizičke

kulture, bili u stanju da i sami vode ovakvu vrstu posla.

Iz tog razloga za rukovođenje programom odabrati pretežno studenti ili diplomirani

profesori studija fizičke kulture. Pokazalo se da sam program, na neki način predstavlja i

eliminacioni faktor pri izboru trenera, jer nisu svi mogućnosti da savladaju sve programe.

Nekada brzo dođe i do zasićenja, pa studenti ili čak savršeni profesori odustaju ili

jednostavno ne mogu da se nađu u ovakvoj vrsti posla. U radu u fitnes centra trebalo bi da

bude angažovan i veći broj diplomiranih stručnjaka iz oblasti fizičke kulture. Jedan broj njih

Strana 22

Diplomski rad

bi nastavio sa radom u školi ili sportu, a neki bi nastavili samostalno da se bave fitnes

programima. Princip rada svih ljudi koji učestvuju u realizaciji programa je takav da slede

stručne ljudi koji imaju duži "staž" u fitnes centru. To ujedno omogućava novim mladim

ljudima da se na pravi način uvode u programe i ukazuje na moguće greške. U skladu sa tim

postoji i hijerarhija, a samim tim i obaveze i odgovornost svakog pojedinca. Sve to

formulisano je kroz pravilnik fitnes centra:

Učenik: prisutan na času, aktivno učestvuje, prolazi kroz program kao i vežbači,

posmatra rad trenera, dolazak više puta nedeljno.

Pomoćnik: prisustvuje času, pomaže profesoru pre časa u pripremanju sale,

dočekivanju članova, i pomoć u toku časa vežbačima i profesoru; posle časa

pregleda da li je sala ostavljena u redu, osvežava salu mirisom. Pravilnikom je

utvrđeno da se vežbačima persira, da se ne ulazi u polemike i rasprave,

preporučuje se prijatan razgovor uz osmeh.

Demonstrator (samotalni trener): poznavanje programa fitnes centra, tačno

izvođenje svih vežbi, moguđnost korigovanja vežbača, naglašavanje vašnih

položaja tela u toku vežbanja.

Saradnik: potpuna organizacija programa i konverzacija, organizacija časa,

samostalno vođenje programa fitnes centra. Insisitirati na stručnosti profesora

fizičke kulture.

Ovako postavljena načela omogućavaju studentima da u praksi adekvatno uđu u

struku i na najbolji mogući način da se dođe do određenih saznanja i usavršavanja u struci i

upućuje ih kako doći do nivoa saradnika. Obaveze saradnika:

1. Predstavljanje programa fitnes centra novim članovima,

2. Zakazivanje razgovora pre ulaska u salu na prvi čas,

3. Teoretsko objašnjavanje programa (navesti da je čas vođen stručno, bez

improvizacija, navesti koliko traje adaptacija na program, specifičnost programa, a

one koji su nekada trenirali ili išli na neku vrstu rekreacije, pitati za eventualne

povrede, zdravstveno stanje; sugerisati da stranka postavlja pitanja i davati

odgovore na ona pitanja za koja je saradnik kompetentan, skrenuti pažnju na

opremu vežbača, napomenuti važnost kontinuiranog dolaženja na časove,

mogućnost nadoknade izgubljenog časa u istoj nedelji, uz prethodnu najavu;

posebno naglasiti da je program testiran na Kliničkom centru u Beogradu,

objasniti organizaciju časa i doziranje...)

Strana 23

Diplomski rad

4. Posebnu pažnju treba obratiti na nove članove, prvih nekoliko časova staviti ih u

prvi red, voditi računa o doziranju, korigovanju pokreta, disanju, pratiti ih prva

dva meseca, objašnjavati i ispravljati dok ne prođu "školu rekreacije", to jest

upoznaju fitnes program samog fitnes centra.

5. Obraćati pažnju i obilaziti stare vežbače, po potrebi korigovati, posvetiti pažnju

podjednako svim vežbačima, podstrekivati ih da osete i vide da ih pratimo u

njihovom vežbanju i napredovanju, a ako imaju problema, obavezno ih saslušati10.

6.2. Medicinski stručni kadar:

Medicinski program prati stručni tim sastavljen od specijalista iz više oblasti

medicine, koji vrše komjutersku analizu postignutih rezultata frekvence srca, potrošnje

kiseonika u miru i naporu, elektrokardiogram, frekvenca disanja, minutna ventilacija,

potrošnja kiseonika i proizvodnja ugljendioksida, takođe ulaze pol i starosna kategorija i

omogućavaju korekciju i nadogradnju samog programa.

Saveti za ishranu: U većini slučajeva, fitnes centri imaju zaposlene nutricioniste koji

vežbacima predstavljaju plan ishrane koji uz pravilno vežbanje dovodi do željenih rezultata.

Ispitano je 200 zdravih osoba sa normalnim nalazima plućne funkcije. Ispitanici su

bili ispitani na aero biciklu, po protokolu Svetske Zdravstvene organizacije – svaka dva

minuta opterećenje je povećavano za po 25W do submaksimalne frekvence srca ili do nekog

drugog limitirajućeg momenta. Tom prilikom je praćena frekvenca srca, elektro –

kardiogram, frekvenca disanja, minutna ventilacija, potrošnja kiseonika i proizvodnja

ugljendioksida.

7. Lincenciranje kadrova

Licenca predstavlja dozvolu za rad i može se dobiti kada se ispune uslovi predviđeni

pravilnikom o licenciranju nadležnog granskog saveza koji je prepoznat od strane države tj. u

ovom slučaju Saveza za rekreaciju i fitnes Srbije. Licenca ili dozvola za rad se dobija na

osnovu podnetih dokumenata o stepenu završenog obrazovanja, vrsti završenih seminara,

godinama iskustva i na osnovu ispunjenosti ostalih uslova kao što su: obavljen lekarski

pregled, položen stručni ispit iz željene oblasti, dokaz o izvršenoj uplati za izdavanje licence i

sl. Prema Zakonu o sportu iz 2011. godine (član 26, stav 4) svi klubovi i stručna lica koja

rade u oblasti sporta i rekreacije moraju imati dozvolu za rad izdatu od strane nadležnog 10 Sharkey, B.J., Gaskili, S.E., Vežbanje i zdravlje, Beograd: Data Status, 2008,

Strana 24

Diplomski rad

nacionalnog granskog saveza. Izdavanje licenci je u nadležnosti nacionalnog granskog saveza

koji je prepoznat od strane države (Pravilnik o nacionalnim granskim sportskim savezima

preko kojih se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta u Republici Srbiji) i kome je država

poverila ovu delatnost. Za oblast rekreativnog fitnesa, aerobika (i drugih grupnih aerobnih

programa) i rekreativnog sporta dozvole za rad izdaje Savez za rekreaciju i fitnes Srbije.

SRFS je svojim aktima za ovaj proces izabrao komisiju u sastavu:

Prof . dr Sergej Ostojić Zdravstveni fitnes

Prof. dr Dušan Perić Personalni fitnes

Dubravko Turk Personalni fitnes

Milan Ivetić Grupni fitness programi

Dragan Tomašević Sportska rekreacija

Doc dr Nebojša Čokorilo Sportska rekreacija

Mr Nina Stojadinović Grupni fitnes programi

 

Licenciranje je zakonska obaveza koja proističe iz Zakona o sportu i odgovarajućih

pravilnika.

Zakon o sportu, član 33, stav 1, tačke 1)-3) i Pravilnik o bližim uslovima za

obavljanje sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti, član 4, stav 4, propisuju da je klub u

obavezi da zaključi ugovor o stručnom angažovanju ili ugovor o radu sa jednim sportskim

stručnjakom, a da taj angažovani sportski stručnjak mora posedovati dozvolu za rad izdatu od

strane nadležnog nacionalnog granskog saveza.

U slučaju da u bilo koji klub, studio ili sportski centar dođe sportska inspekcija,

između ostalih papira koji su neophodni za rad (rešenje APR, PIB, račun u banci …) tražiće i

dozvolu za rad.

Možda još važnije od zakonske obaveze je tržišna opravdanost ovakvog dokumenta.

Treneri koji imaju licencu izdvojiće se od konkurencije i lakše dolaziti do angažmana u

klubovima i među personalnim klijentima. Vlasnici klubova će lakše angažovati trenere sa

Strana 25

Diplomski rad

licencom znajući da su na taj način čisti pred zakonom i da angažuju trenera koji ima

sertifikovani kvalitet.

Licenciranje uvodi red u ovu oblast, a od reda u struci u kojoj radimo i u koju

ulažemo svi možemo imati samo koristi.

Svi licencirani treneri će automatski biti uključeni u javnu bazu licenciranih trenera

Saveza za rekreaciju i fitnes Srbije. Cena licence je 130 € u dinarskoj protivvrednosti po

srednjem kursu NBS na dan uplate. Podnošenje zahteva za dobijanje višeg nivoa licenci ne

povlači sa sobom nove troškove.

Savez za rekreaciju i fitnes Srbije izdaje dve vrste licenci: Licence za klubove i

organizacije i Licence za sportske stručnjake. Prema pravilniku za licenciranje Saveza za

rekreaciju i fitnes Srbije predviđeno je da postoji 9 vrsta organizacija:

1. Rekreativni klubovi ili udruženja,

2. Udruženja stručnjaka (animatori, treneri, instruktori, maseri, terapeuti...)

3. Fitnes studio (aerobik, pilates, joga studio, personal- trening studio...),

4. Fitnes centar,

5. Fitnes i spa,

6. Velnes centar,

7. Organizacije velnesa,

8. Sportsko rekreativni centar,

9. Sportsko rekreativni turistički centri ili objekti.

Za svaku vrstu organizacije određeni su minimumi standarda prema: kvadraturi,

opremi, broju licenciranih stručnjaka koji su angažovani kao i minimalnom broju članova u

knjizi članova. Predviđena su tri osnovna nivoa licenci - dozvola za rad i jedna privremena

amaterska dozvola za rad, tj. praksu:

Privremena amaterska licenca (Amateur),

Namenjena je studentima u procesu edukacije i trenerima sa iskustvom ali bez

završenog adekvatanog stepena obrazovanja. Sa ovom privremenom dozvolom za

rad tj. praksom, uz ugovor sa licenciranim mentorom i položen stručni ispit,

kandidatu se omogućava da radi praksu tri godine i da u okviru tog vremena završi

minimum uslova za dobijanje osnovne licence. Ova privremena licenca se ne

može obnoviti.

Osnovna licenca (Basic),

Strana 26

Diplomski rad

Potrebno je minimum jednogodišnje iskustvo u adekvatnoj oblasti rekreacije i

fitnesa i minimum II stepen stručnog osposobljavanja kao i položen ispit iz

adekvatne oblasti rekreacije. Diplomci sportskih fakulteta mogu dobiti osnovnu

licencu i bez iskustva.

Profi licenca (Pro),

Profi licencu mogu dobiti lica sa minimalnim III stepenom stručnog

osposobljavanja, trogodišnjim radnim iskustvom u adekvatnoj oblasti rekreacije i

fitnesa i položen ispit iz adekvatne oblasti rekreacije.

Master licenca (Master),

Master licencu mogu dobiti samo lica sa završenim sportskim fakultetom i

minimum šestogodišnjim iskustvom u adekvatnoj oblasti rekreacije, kao i

ispunjenim svim ostalim uslovima koje propisuje komisija za licenciranje

(adekvatan broj seminara, praktičnog i teoretskog znanja i sl).

Licenca važi tri godine i nakon tog perioda neophodno je obnoviti licencu. Da bi

stručnjak sa određenim stepenom licence mogao nakon tri godine da obnovi svoju licencu

neophodno je da skupi odgovarajući broj bodova kroz prisustvo na akreditovanim stručnim

seminarima i kursevima. Komisija za licenciranje će u procesu akreditacije svakom seminaru

i kursu na osnovu jasnih kriterijuma dodeljivati adekvatan broj bodova. Ova procedura će

omogućiti da se znanja stručnjaka u oblasti fitnesa i rekreacije mnogo brže obnavljaju i

usklađuju sa tokovima nauke i prakse u svetu. Takođe ova procedura će omogućiti svim

organizatorima kvalitetnih seminara da se poveća broj zainteresovanih polaznika, čime će se

pospešiti organizacija ovakvog vida strunog usavršavanja.

8. Upravljanje fitnes centrom:

Tranzicija je kao svetski proces, zapocela devedesetih godina prošlog veka, a u nekim

zemljama traje i danas. Posledice tog tranzicionog procesa su privredne krize, ratovi,

kolektivni nacionalni stres i razliciti pritisci koje doživljava svaki čovek. Najvažniji dogadaji

koji se dešavaju u tim promenama su krizni udari, koji izazivaju nagli porast nezaposlenosti i

osiromašenje većine stanovništva.

Redefinicija temeljnih društvenih vrednosti uveliko je zahvatila ekonomsku sferu. Iz

sredina najrazvijenije tržišne privrede u većini privredno propulzivnih zemalja današnjeg

Strana 27

Diplomski rad

sveta proširio se „preduzetnički virus“. Pripadnost višoj klasi, po visini sigurne zarade i dobro

plaćene profesije, da bi se posedovala dva automobila ili kuća u „pravom“ delu grada, više

nije „in“, čak ni u SAD-u. Imati sopstveni biznis i uživati u odabranom poslu – postaje „novi

veliki američki san“ koji se postepeno prenosi na preduzetnike u zemljama u tranziciji.

Međutim, preduzetništvo nije samo stvar današnjice, Holandija je u šesnaestom veku postala

privredno, trgovački, pa i tehnološki vodeća sila sveta zahvaljujući stimulaciji preduzetnika

(zanatlija, trgovaca, bankara).

Posebno u otvorenom gradu Amsterdamu, koji je tolerisao i podsticao preduzetničku

inicjativu, čak i kod pripadnika onih naroda sa kojima je Holandija bila u ratu. Slično je i sa

današnjim primerima preduzetničke ekspanzije (Japan, SAD). Preduzetništvo je proces

pomoću kojeg pojedinac ili grupa pojedinaca koriste organizovani napor da bi iskoristili

povoljne prilike i stvorili vrednost, i da bi se širili ispunjavanjem zahteva i potreba putem

inovacija i jedinstvenosti. To podrazumeva pronalaženje povoljnih prilika i resursa za

eksploataciju. U ovoj definiciji o preduzetništvu uočljive su tri važne teme. Prva je potraga za

povoljnim prilikama. Preduzetništvo znači praćenje trendova i promena i okruženja koje niko

drugi do tada nije video ili obratio pažnju na njih.

Na primer, Jeli Bezos, osnivač Amazon.com, bio je uspešan programer u investicionoj

kompaniji na Wall Streetu sredinom devedesetih godina. Međutim, statistike o eksplozivnom

rastu u korišćenju Interneta i weba širom svijeta (u to vreme rast je bio oko 2.300% mesečno)

stalno su ga intrigirali. On je odlučio da napusti svoj posao i da sledi ono što je mislio da će

prerasti u ogromne poslovne mogućnosti na Internetu u oblasti maloprodaje. Danas, Amazon

prodaje knjige, muziku, automobile, nameštaj, nakit i druge brojne artikle na svom web sajtu.

Druga važna tema u preduzetništvu je inovacija. Preduzetništvo podrazumeva promene,

revolucionarne transformacije ili uvođenje novih proizvoda ili usluga ili novog načina u

poslovanju.

Fitnes centri su u okviru sporta upravo to, transformacija ili uvođenje novih proizvoda

ili usluga, potpuno novog načina u poslovanju.

9. Organizacija fitnes programa:

Organizacija podrazumeva jedinstveni sistem očuvanja i unapređenja zdravlja. U

svom sadržaju obuhvata celokupan sistem vežbanja sa implementacijom posebnih

Strana 28

Diplomski rad

terapeutsko - relaksacionih tretmana. Sastavni deo programa su i edukativni seminari sa

brojnim temama, a neke od njih su: "Ishrana, kako trajno izgubiti kilograme, šta je

najefikasnije vežbanje, kako se resiti celulita, kako ubrzati metabolizam, kako otkloniti

nervne upalne procese i bolove u mišićima".

Rezultati postignuti Personal Health Programom ogledaju se u bolje izbalansiranom

nivou energije, optimalnim fizičkim izgledom, većoj emocionalnoj i mentalnoj stabilnosti

odnosno boljem zdravlju.

Opis sadržaja personal health programa:

Program vežbi se sprovodi 3 puta nedeljno a sastoji se iz:

Vežbe za poboljšanje fizičkog izgleda i kondicije - po sistemu Body Sculpt Boot

Camp programa,

Energetske vežbe - praktikuju se elementi iz Pilatesa. Chi Gong. Falun Gong.

vežbe iz raznih grana Yoge, zatim vežbe 5 tibetanaca, kao i mnoge druge,

Vežbe se izvode po tačno definisanom redosledu kako bi se postigao

najoptimalniji efekat na kosti, mišiće, zglobove, ligamente, unutrašnje organe,

imunološki sistem, nervni sistem, kardiovaskularni sistem, odnosno na celokupan

organizam,

Terapeutsko - relaksacioni tretman:

Cilj tretmana nije samo lokalno popravljanje nađenih odstupanja od normalnog

stava, već daleko širi karakter kako bi delovao preventivno,

Ovakav tip tretmana osim što maksimalno angažuje adaptivne sposobnosti

organizma i povećava efikasnost trenažnog procesa, takođe rasterećuje od stresa i

mišićne napetosti i znatno ubrzava oporavak,

Svaka osoba se nalazi u različitom inicijalnom stanju i poseduje različite

mogućnosti prema kojima se tretman usmerava iz tih razloga primenjuje se

princip individualnosti,

Prednosti Personal Health Programa:

Jedinstveni sistem očuvanja i unapređenja zdravlja,

Celovitost programa:

Fizički,

Strana 29

Diplomski rad

Emocionalni i

Mentalni aspekt kreiran je u sintezi znanja i iskustva a usklađen sa potrebama

savremenog čoveka,

Individualno usmeren,

Optimalan za svaku osobu.

Body sculpt boot camp:

Body Sculpt Boot Camp je specijalno dizajniran metod vežbanja koji garantuje

rezultate u najkraćem mogućem roku. Transformiše telo onako kako želimo. Osmišljen je sa

ciljem očuvanja i unapređenja zdravlja a kroz poboljšanje fizičkog izgleda i kondicije.

BSBC je rezultat višegodišnjeg naučno-istraživačkog rada i prakse u fitnes industriji.

Zasniva se na kružnom sistemu treninga, gde se određenom brzinom izvode jednostavni

pokreti sa ili bez rekvizita. Zastupljene su vežbe koje angažuju celo telo što je izuzetno važno

za skladan i proporcionalan izgled. Vežbe su u svakom mometnu pravilno dozirane. BSBC je

savršen kako za početnike tako i za iskusne sportiste.

Energetske vežbe:

Vežbe se oslanjaju na relaksaciju a prilikom izvođenja ni u jednoj od njih se ne koristi

fizička snaga. Energetsko vežbanje je praktičan sistem, koji pojedincu omogućava da živi u

harmoniji i dovrši evoluciju fizičkog, mentalnog i spiritualnog razvoja. Kroz seriju drevnih

vežbi otklanja se napetost, poboljšava zdravlje, i stiče sposobnost samoisceljenja. Vežbe su

posebno interesantne za sportiste jer povećavaju funkcionalne sposobnosti organa u toku

treninga i takmičenja. Osim toga efikasnost vežbi ogleda se i u znatno bržem procesu

oporavka bilo od napora ili sportske povrede. Integracija strukture postignuta kroz energetske

vežbe se svakako reflektuje u bolje izbalansiranom nivou energije, većoj emocionalnoj i

mentalnoj stabilnosti, odnosno boljem zdravlju. Pod izvođenjem energetskih vežbi

podrazumevaju se brojne vežbe iz Pilatesa, Chi Gong, Falun Gong, vežbe iz raznih grana

Yoge, zatim vežbe 5 tibetanaca, kao i mnoge druge.

Suspenziono vežbanje:

Suspenziono vežbanje je jedan od oblika treninga opterećenja sa sopstvenom težinom.

U svom izvođenju podrazumeva upotrebu odgovarajućih rekvizita a samo vežbanje se

zasniva na usklađivanju uticaja gravitacije sa telesnom težinom vežbača. Drugim recima,

samim postavljanjem položaja tela dozira se opterećenje. Na taj način svaki vežbač je u

Strana 30

Diplomski rad

stanju da samostalno određuje napor. Suspenziono vežbanje je celovit trening sistem. Ovom

vrstom treninga povećava se fizička snaga, gustina kostiju i fleksibilnost, pozitivno se utiče

na ravnotežu, razvijaju se i jačaju mišići odgovorni za stabilnost i držanje tela. U zavisnosti

od tipa treninga mogu se vežbati određeni mišići ili grupe mišića, pojedini delovi tela kao i

telo u celini. Suspenzioni trening namenjen je svima, kako početnicima tako i iskusnim

sportistima.

Trening sa rastegljivim gumama:

Ova vrsta treninga podrazumeva upotrebu različitih vrsta rastegljivih traka i guma.

Sistem vežbanja je celovit a pomaže da se skine višak kilograma i izvaja telo onako kako

želimo. Važno je istaći da trake i gume pružaju mogućnost izvođenja bilo kog pokreta pod

konstantnim opterećenjem. Uz to, izvođenje pokreta je potpuno prirodno. Samim tim

vežbanje je daleko bezbednije, odnosno mogućnost povređivanja je svedena na minimum.

Ova vrsta treninga omogućava da se zglobovi, mišići, tetive i ligamenti stimulišu na

potpuno drugačiji način. U zavisnosti od tipa treninga samo izvođenje vežbi se može usmeriti

na pojedine mišiće, zatim na grupe mišića ili celokupno telo. Zbog ovih izuzetno pozitivnih

svojstava trening sa rastegljivim gumama i trakama namenjen je svima, bez obzira na uzrast.

Zastupljen je u profesionalnom sportu, praktikuju ga rekreativci a svoju primenu je

našao i u raznim vrstama rehabilitacionih procesa. Lako se uklapa i kombinuje sa svim

drugim sistemima i programima vežbanja.

Samoodbrana za žene:

Program samoodbrane za žene sprovodi se načelno u vremenskom trajanju od tri

meseca. U tom periodu polaznici kursa obučavaju se u primeni jednostavnih ali veoma

efikasnih tehnika sa ciljem kako da se najefikasnije izađe iz pojedinih nelagodnosti i životno

opasnih situacija. Takođe se sprovode mnogobrojne vežbe sa ciljem jačanja muskulature,

zatim posebne vežbe koordinacije, vežbe disanja i koncentracije i još mnogo toga. Pored

toga. obuka se zasniva i u upotrebi pojedinih rekvizita u samoodbrani kao što su kišobran,

ključevi, hemijska olovka, ruž za usne, maškara, kreon, pinceta, četka za kosu, sprejevi i td.

Strana 31

Diplomski rad

Slika br. 12: Samoodbrana za žene

Spining:

Za sve ljubitelje bickla ova vrsta vežbanja je pravo osveženje i pruža veliko

zadovoljstvo. Spining omogućava da se sagori veliki broj kalorija ali u isto vreme i održava

mišićni tonus. Trening podrazumeva upotrebu posebnih stacionarnih bicikala. Instruktor vodi

učesnike kroz različite modelitete treninga (zagrevanje. uspon, sprint i dr.) što uslovljava i

pozicije za vožnju (sedeća, stojeća, džoging i td.). U skladu sa tim dozira se i opterećenje.

Vežbanje se izvodi uz odgovarajuću muziku, što celokupnom vežbanju daje poseban

pečat a atmosferu vodi do najviše tačke.

Slika br. 13: Spining vežbanje

Pilates:

Pilates metod oblikovanja tela je jedinstveni sistem vežbi ¡stezanja i snage, koji je

razvio Džozef H. Pilates. Sistem je nastao iz tehnika za rehabilitaciju a jača i oblikuje mišiće,

ispravlja držanje tela. daje gipkost i ravnotežu, i usavršava oblik tela. Pokreti u vežbama

izvode se u stojećem stavu ili na parteru sa ili bez rekvizita.

Strana 32

Diplomski rad

Slika br. 14: Pilates

Yoga:

Reč joga potiče od sanskritske reći yuj ili yuk. što znači ujediniti. Sam cilj joge

predstavlja jedinstvo tela. srca i uma. tj. harmoniju fizičkih radnji, emocija i misli. Tokom

hiljada godina kojima je trajao razvoj joge. postepeno su se izdvojili određeni pravci koji će

zadovoljiti sve čovekove potrebe za znanjem i pokriti različite pristupe istom cilju. Otud i

velika raznovrsnost korena joge i postojanja raznih sistema koji pokrivaju sve aspekte čoveka

na njegovom putu ka sebi. Vežbanjem joge uklanjaju se blokade i tenzije u fizičkom telu a

samim tim uklanjaju se i tenzije i blokade u umu, a sve to doprinosi podizanju celokupnog

stanja ljudskog bića i svesti na viši nivo. Postoje mnogobrojne grane joge, u daljem tekstu

prezentovane su Hatha, Ashtanga i Kundalini joga.

Slika br. 15: Yoga u prirodi

Hatha Yoga:

Strana 33

Diplomski rad

Forma joge, koja zauzimanjem odgovarajućih položaja (asana) i tehnikama disanja

(pranayama), te tehnikama opuštanja i duboke relaksacije pozitivno utiče na sve nivoe

ljudskog postojanja (fizički, emotivni, mentalni, duhovni).

Ashtanga yoga:

Neki Ashtanga jogu nazivaju i Power yoga. Razlog za to je izvođenje specifičnih

pokreta (joga asana) koji poboljšavaju cirkulaciju a istovremeno dovode do jačanja mišića,

kostiju, zglobova odnosno celokupnog organizma. Pokreti se izvode uz adekvatnu primenu

posebnih tehnika disanja kako bi se postigao maksimalan učinak vežbanja. Takođe,

istovremeno akcenat je i na mentalnom (umnom) vežbanju a ogleda se u primeni tehnika

koncentracije ali i opuštanja.

Kundalini yoga:

Jedinstvom pročišćenog uma i srca postignutim metodom Kundalini joge, ostvaruje se

vrhunsko sjedinjenje duha i tela. Simbolično, ono je predstavljeno kao “venčanje” ženskog i

muškog aspekta, principa izvorne energije i čiste svesti. Svaka osoba poseduje u sebi

energiju. Na sanskritu naziv Kundalini znači “obmotana oko sebe" a simbolički se prikazuje

kao zmija obmotana oko središnje ose. Aktivirana Kundalini energija iz sakralne kosti penje

se duž središnjeg kanala unutar kičmenog stuba, zatim dolazi do temena glave, odakle izlazi i

spaja se sa Kosmičkom Energijom. Kundalini nam dopušta da shvatimo univerzalnu i

apsolutnu suštinu našeg bića i da izrazimo uzvišene kvalitete duha u nama. Vežbanje se

sastoji u primeni vežbi disanja i opuštanja kao i tehnika koncentracije i vizuelizacije.

10. Finansiranje i marketing fitnes centra:

Finansiranje kluba se sastoji i od individualnog članstva, koji otvaraju svoje mesečne,

tromesečne i godišnje karte. U cilju što boljeg plasiranja struke na tržište na najbolji mogući

način, pokreću se marketinške kampanje.

Prema zvaničnoj definiciji:”Reklama fizičke kulture je svesno, smišljeno i sistematsko

uticanje na svest čoveka ili grupe ljudi, s ciljem da ih navede na to da se odluče, prihvate i u

svoje ideje ili motive onoga ko reklamu sprovodi, te da deluje u skladu s time"11. Sredstva

11 Jocić-Vignjević, R., Razvoj grupnih fitnesa od "workout"-a do danas, Projekat magistarske teze, Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, 2010,

Strana 34

Diplomski rad

kojima se služi propaganda fizičke kulture su: radio, televizija, film, štampa, vrhunski sport,

kadrovske škole, objekti za fizičku kulturu, sajmovi, izložbe, plakati, i slično.

11. Predlozi za unapređenje fitness centra:11.1. Predlozi za unapređenje programa:

Kvalitet i naučno – istraživačka podloga samih programa je takva, da program

podleže određenim standardima, znači da ima svoje opravdanje sa medicinsko – fiziološke

strane. Da bi se moglo govoriti o unapređenju samih fitnes programa, bilo bi potrebno uraditi

dodatna istraživanja ili nova testiranja, da bi se videlo koliko i da li ga je potrebno korigovati,

dopuniti da bi se nešto značajnije menjalo.

Svaki instruktor programima koje izvodi daje svoj pečat (forma, način izvođenja

vežbi, doziranje, animiranje vežbača, podstrek), pa svaki program, iako ima istu osnovu, u

zavisnosti od toga ko ga izvodi, izgleda drugačije. Na taj način se vežbačima daje mogućnost

da u skladu sa svojim interesima, željama i mogućnostima izaberu instruktora sa kojim žele

da rade. Što se tiče dodatnih programa koji bi se mogli uvesti i na taj način obogatiti rad

fitness centra, treba uzeti u obzir i okruženje u kojem se centar nalazi, i mogućnosti koje on

pruža, što će reći aktivno korišćenje prirode u programima fitness centra.

Organizacija raznih pešačkih tura, organizovanje raznih izleta (sportski dan, sportski

vikend) pri čemu bi svaki učesnik nosio sa sobom pedometar, da bi mogao da ima uvid u

pređeni broj koraka i da li je ispunio predviđenu normu, tj. koliko je kilometara prepešačio,

koliko koraka u minuti itd.

Eventualno uvođenje džoging programa u prirodi zahtevalo bi od pojedinca da ima sa

sobom i aparate za merenje pulsa, koji bi omogućavali samodoziranje učesniku na osnovu

realnih pokazatelja (davati instrukcije kako koristiti dotični aparat, u kojoj zoni održavati

puls, vreme za koje treba pretrčati određeno rastojanje i slično).

Nabavka novih trenažera i bicikl ergonometara, mehanizama koji simuliraju određenu

radnu aktivnost sa pokazateljima određenih fizioloških parametara, radi boljeg uvida u

opterećenje organizma, daljeg istraživanja organizma u naporu i novih testiranja. U daljem

radu razmišljati i o ostvarenju saradnje sa nekim centrom po pitanju korišćenja bazena i saune

u rekreativne svrhe za članove studija. Isto tako bilo bi korisno uključiti u rad i stručnjake za

fizikalnu terapiju.

Strana 35

Diplomski rad

11.2. Predlozi za unapređenje prostorno – tehničkih uslova:

Što se tiče predloga za unapređenje rada fitness centra, možda bi najviše moglo da se

uradi na poboljšanju prostorno – tehničkih uslova u centru. Mora se uzeti u obzir da bi

unapređenje prostora (sale, svlačionica, kupatila itd.), zahtevalo dodatna finansijska ulaganja,

što bi se verovatno odrazilo na povećanje članarina koje plaćaju vežbači.

Sala: Rešenje podloge na kojoj se vežba (betonska podloga prekrivena sa dva sloja

itisona) i nije baš najsrećnije rešenje. Teže je za održavanje (skuplja dosta prašine), a i slaba

je amortizacija prilikom skokova. U tom pogledu bolji bi bio parket, brodski pod, neka vrsta

sintetičkog materijala ili jača gumirana podloga.

Učiniti sve da ventilacija bude što bolja određenim klima uređajima (u zimskim

mesecima provetravanje prostorije preko prozora je otežano zbog vremenskih uslova).

Raspored sprava trebalo bi da bude takav, da zauzima što manje prostora, a rekvizite i

sprave staviti po stranicama gde se određene vežbe rade, tj. napraviti kružni raspored sprava,

da se nalaze što bliže zidovima (po strani). Na taj način oslobodio bi se prostoza nesmetano

vežbanje većeg broja vežbača.

Sanitarni čvor: U kupatilu osposobiti minimum dva tuša. Radi boljeg ugođaja

vežbača idealno bi bilo ubaciti mini saunu za dvoje ili troje ljudi. U toaletima treba da budu

WC šolje, što zahteva pojačano održavanje higijene, ali je i više u skladu sa današnjim

standardom.

Svlačionice: Za ovakvu vrstu prostora, kao podne obloge dolaze u obzir pločice ili

plastificirani pod, parket ili slični materijali koji bili ekonomičniji i lakši za održavanje.

Potrebni su čiviluci, kao i ormarići za odlaganje opreme.

Ulazna prostorija: Ulazna prostorija treba da bude prostrana jer u vecini slučajeva

odmah po ulažu nalazi se informativni pult, kao i neka garnitura za sedenje, sto ili stolice. U

takvim prostorijama se održavaju grupni razgovori sa trenerom, eventualna druženja, kokteli.

Prostor ispred fitness centra. U nekoj daljoj perspektivi studija je i pravljenje letnje bašte.

11.3. Predlozi za unapređenje rada kadrova:

U organizaciji rada fitnes centra sve više pažnje se poklanja mladim kadrovima,

studentima, pa je vse češća praksa program stipendiranja studenata koji su voljni da se bave

Strana 36

Diplomski rad

ovim poslom. U tom pogledu ide se na stipendiranje od prve godine studija, gde stipendisti

pored studiranja imaju i praktično usavršavanje u centru.

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

1. Zaključak:

Strana 37

Diplomski rad

Sportska rekreacija u Republici Srbiji predstavlja sastavni deo sporta kao društvene

delatnosti. Procenjuje se da je broj učesnika u sportskoj rekreaciji puno veći što utiče i na

menadžment u okviru sportsko-rekreativne delatnosti. Veliki deo građana sportskom

rekreacijom se ne bavi samo u okviru ovih nego i ostalih udruženja, poput individualnog ili u

okviru preduzeća, fitnes centara, sportskih klubova, u turističkim centrima i slično. Sportsko-

rekreacijsku delatnost vode stručnjaci i menadžeri sporta različitog profila: menadžeri,

direktori, menadžeri-treneri, učitelji sportskih aktivnosti, instruktori, organizatori, sportski

animatori i dr.

Specifičnost menadžera koji djeluju u području sportske organizacije je da, osim što

moraju vladati znanjima ključnim za sprovođenje svih funkcija menadžera, moraju poznavati

i karakteristike svog udruženja, kluba ili preduzeća za sportsku rekreaciju odnosno upotrebu

fizičke aktivnosti.

U budućem razvoju sporta i sportske rekreacije u Repubici Srbiji ključnu ulogu trebaju

imati stručnjaci navedenog profila među kojima i menedžeri u sportskoj rekreaciji. U

edukaciji ovih stručnjaka važnu ulogu ima fakultet za sport u čijem je programu predviđeno

njihovo školovanje. Suština i cilj sportske rekreacije jeste da omogući optimalne uslove i

mogućnosti savremenom čoveku da kroz raznovrsne sportsko-rekreativne aktivnosti

zadovoljava svoju bio-psiho-sociološku potrebu za kretanjem i igrom; sadržajnije i

kreativnije provodi slobodno vreme, čuva i unapređuje zdravlje; održava vitalnost, životni i

radni optimizam; održava i unapređuje svoje opšte fizičke, funkcionalne i radne sposobnosti;

otklanja prevremenu pojavu starenja i produžava aktivni radni vek i kreativnost do duboke

starosti. Sportska rekreacija je usmerena na optimizaciju pojedinih dimenzija psiho-

somatskog statusa ljudi svih uzrasta sistematskom primenom naučno-fundiranih programa

(raznovrsnih sportsko-rekreativnih programa) koji su dostupni i usaglašeni sa nivoom

sposobnosti, zdravstvenim stanjem, polnim i uzrasnim karakteristikama, vrstom i karakterom

posla na radnom mestu, i što je posebno značajno, subjektivnim potrebama i interesima

svakog pojedinca. Fizička aktivnost u vidu osmišljene fizičke vežbe ima pozitivan uticaj na

čovekovo psihofizičko zdravlje. Ukoliko se redovno upražnjava, blagotvorno deluje na razvoj

izdržljivosti i otpornosti ljudskog organizma na stres, prevenciju raznih oboljenja, pojavu

gojaznosti, učestalih povreda itd. Iz navedenih razloga određeni broj ljudi uviđa neophodnost

fizičkog vežbanja i uključuje se u njegove različite vidove. Tako se u savremenom društvu

Strana 38

Diplomski rad

kao odgovor na tendeciju smanjenog kretanja javlja masovni pokret i filozofija pod imenom

fitnes12.

Fitnes kao savremena filozofija življenja, propagira težnju ka boljem, kvalitetnijem

načinu života, putem rekreativnog vežbanja i u tom cilju korišćenja svih dostupnih fitnes

proizvoda (usluga) namenjenih široj populaciji. U rekreativnom smislu fitnes nema za cilj

postizanje vrhunskih sportskih rezultata, već se time bavi posebna oblast fitnesa gde se on

tretira kao sportska grana usmerena ka takmičarskim rezultatima rada, na celokupnom

razvoju svih motoričkih sposobnosti i skladnom fizičkom izgledu.

Danas se fitnes može posmatrati i sa tržišnog aspekta. Prema Stojadinović mogli bi da

ga okarakterišemo kao vrstu usluge iz oblasti rekreacije koja se nudi savremenom čoveku, a

koja treba da zadovolji njegovu potrebu za zdravljem, lepotom, kretanjem, zabavom i

ublažavanjem negativnih efekata savremenog načina života. Iz te perspektive, fitnes

predstavlja industriju koja prodaje mnoštvo usluga, proizvoda i fitnes filozofiju življenja“13.

U ovim navodima uočava se momenat kada fitnes prerasta u nešto drugačiju formu gde se

donekle napušta raniji pristup rekreativnom načinu vežbanja i usmerava ga ka svojim

upotrebnim vredostima koje on kao proizvod (usluga) može pružiti korisniku. Upotrebne

vrednosti fitnesa ogledaju se kroz fitnes centre i klubove, programe, opremu (sprave,

rekviziti, odeća), razne preparate i stručno osoblje specijalizovano za pružanje određene

fitnes usluge.

Rapidan razvoj tržišta fitnesa inicira potrebu za kvalitetnim i stručnim osobljem u

vidu instruktora grupnih fitnes programa. Kada se na ovaj način postave jasni zahtevi finesa

odmah postaje jasno da organizacija rada jednog takvog centra zahteva povećan napor i

ozbiljan pristup od vlasnika do svih zaposlenih u centru do vežbača, korisnika usluga centra.

Nadamo se da su ovim radom pobrojani svi ključni elementi rada jednog ozbiljnog fitnes

centra uz ponuđena rešenja same organizacije.

LITERATURA:12 „Naziv fitnes izvodi se od srednjo-engleskog eng.: fitten, što je značilo pristojati se, dolikovati, odnosno danas od reči fit-u značenju sposoban, odnosno kadar u opštem jeziku“. (Omrčen D., Andrijašević M., Štefić L. (2007). Sport, rekreacija i fitnes, Analiza odabranih kinezioloških naziva, Zagreb: Društevena istaživanja), 13 Stojadinović, N., Menadžment kvalitetom u fitnesu (Magistarski rad), Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, 2009.

Strana 39

Diplomski rad

1. Badau, A., Badau, D. (2011). Aqua-Pullpush-Gym. Brasov: Editura Universitati i

“Transilvania”,

2. Stojadinović, N., Menadžment kvalitetom u fitnesu (Magistarski rad), Beograd:

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, 2009.

3. Jarić,. S., Humane lokomocije sa biomehanikom sporta, Beograd: Dosije, 1997.

4. Jevtić, B., Plivanje u nastavi, Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, 2011.

5. Jocić-Vignjević, R., Razvoj grupnih fitnesa od "workout"-a do danas, Projekat

magistarske teze, Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, 2010.

6. Mandarić, S., Stojiljković, S., Grupni fitnes program, Beograd: Fakultet sporta i

fizičkog vaspitanja, 2010.

7. Mitić, D., Rekreacija, Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, 2001.

8. Rodriguez, M., Aqua fitness, London: A Dorling Kindersley Book, 2002.

9. Aaron, S., & Stewаrt B., Sports management, AU: Allen & Unwin Pty Ltd. PMCid:

PMC1737143, Melbourne, 1992.

10. Appenzeller, H. L., Successful sport management, 2nd ed. Durham, NC: Carolina

Academic Press, 2000.

11. Bošković, B., Model menadžmenta velikih sportskih vojnih događaja, Vojno delo,

Beograd, 2012.

12. Chadwick, J. S., Sportski menadžment, The business of sport mangement, HR:

Mate, Zagreb, 2010.

13. Dugalić, S., Finansijski i marketinški aspekti strategija u sportu, Financial and

marketing aspects of the strategy in sport, RS, Viša škola za sportske trenere,

Belgrade, 2005.

14. Đuričin, D. & Lončar, D., Menadžment pomoću projekata, Management by

projects, RS:, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu,

Belgrade, 2012.

15. Farmer J. P., Mulrooney L. A., & Amon R. Jr., Sport facility planning and

management, WV: Fitness Information Technology, Inc., Morgantown, 1996.

16. Pelević B., Menadžment sportskih takmičenja, Management of sports events, RS:

Visoka sportska i zdravstvena škola, Belgrade 2011.

17. Nićin, Đ.: (Ed.), 2nd International conference „Management in sport“ (pp. 17–24).,

RS: Fakultet za menadžment u sportu Univerziteta „Braća Karić“, Belgrade, 2008.

Strana 40

Diplomski rad

18. Raič, A., & Maksimović, N., Sportski menadžment, Sports management, RS:

Fakultet fizičke kulture, Novi Sad, 2000.

19. Roel, G. Project management, NL: Noordhoff Unitgevers B.V, Groningen, 2011.

20. Stanivuković, D., Logistika, organizacija i menadžment, Fakultet tehničkih nauka,

Novi Sad, 2003.

21. Van Der Wagen, L., & Carlos, B. R., Upravljanje događanjima, Event management,

RS: Mate d.o.o., Beograd, 2009.

22. Sharkey, B.J., Gaskili, S.E., Vežbanje i zdravlje, Beograd: Data Status, 2008.

23. Bauman, A.E., Updating the evidence that physical activity is good for health: an

epidemiological review 2000.-2003., Journal of Science and Medicine in Sport,

7(1), 6-19, 2004.

24. Johanson, J., Christie, J., Outdoor play, Play, development and early education,

2005.

25. Danjek K, Tepli Z., Veština rekreacije, Beogad, 1978.

26. Masterralehis L., Barr C., Hums M., Principles and Practise of sport Managament,

Aspen Publishers, Inc., Gaithersburg, Maryland), 1998.

Strana 41