Rade D. Jolić: IZNENADI ME

n

RADE D. JOLIĆ

IZNENADI ME

Berane, 2010.

BIBLIOTEKA RAZVIGORKnjiga br.2

IZDAVAČIJU Centar za kulturu - BeraneTOKOVI – časopis za naučna,književna i društvena pitanja

Za izdavače:Vesna Novović i dr Draško Došljak

Urednik:Velimir Ralević

Recezenti:Vukman OtaševićVelimir Ralević

Kompjuterska obrada i fotografija:Rade D. Jolić

Kontaktjolicrade@gmail.com

ŠtampaPEGAZ - Bijelo Polje

Tiraž350

5

Riječ autora:

N akon dvadesetak godina, odlučio sam da obja-vim svoju prvu zbirku pjesama. Ona se pojavlju-

je u vrijeme kada malo ko čita,a i malo ko piše poeziju, što je i jedan od dodatnih razloga da se upustim u ovu literarnu avanturu.

Za ovaj dugi vremenski period napisao sam ve-liki broj pjesama koje su rasute po raznim sveskama i papirićima. Želio sam neke da ,,spasim”, bar one koje su objavljivane. Tako, u ovoj zbirci nalaze se samo one pjesme koje su objavljivane u zbornicima, kniževnim listovima, novinama, TV-u i radiju, a i one koje su nagrađivane na književnim konkursima.

Ovih 4549 riječi posvećujem, poklanjam mojim srećama, mojem smislu, mojim jabukama- Luki i Kseniji.

INTRA MUROS

9

PJESMA

Pjesnik je školjkaLjubavZrno pijeskaA pjesma biserI samo oni Koji rone na dahKoji moguDa dohvate I ogrebu morsko dnoMogu se okititi njome

10 11

JOŠ JEDNA LJUBAVNA PJESMA BEZ NASLOVA

Mojoj Miri

I baš kad sam obje rukePrekinuoI baš kad sam obje noge u koljenu Izlomio I jezik zubima otkinuoI baš kad sam se I tvoga i moga Boga odrekaoDođe san ko izdajnikSa zrnom u njedrimaI reče JA SAM ONA

Ne bih mu ja dozvolioNego on sam tako dođeI ništa ne pitaPa pod trudno srce oganj raspalioA vatra ko vatraLuda i vesela

Čeka miris nerođenog mesaA bješe to ono zrnoŠto ga ona i ja tražismoHorizontalno golišavi i živiDok su nas jata kokošaka ubjeđivalaDa je njihovo

UZEĆU BOGA IZ MOJE GLAVE1

Uzeću Boga iz moje glaveI nazvaću ga tvojim imenom

Pohvataću sve anđele i vileI svi će se oni okititi tvojim imenom knjeginjo moja

Pomiješaću te sa krvavo crvenim vinomI sa nijm zaliti sve rane na duši Dušo moja

Uzeću Boga iz moje glaveI nazvaću ga tvojim imenom

1 UZEĆU BOGA IZ MOJE GLAVE je prva moja objavljena pjesma – SLOBO-DA, 1989. godine.

12 13

UZALUD

Ti poče nešto da tražišA ja ti kupih keraTi poče da se učiš da molišA ja ti kupih ruke za molitvuI najmekši ćilimTi poče da gledašA ja ti kupih mikroskopTi riješi da se naučiš da ljubišA ja ti šake napunih zemljomTi pomisli da pokušaš da volišA ja kupih jednu ovcuJedan kotaoJedno ćebeI odoh na KomoveDa gledam kako se pare oblaciI čekam kišu

A mi im lijepo i nježnoRekosmo IŠ

I baš kad sebi iskopah vidSan reče POGLEDAJ ME

I kad uši gogovski odsjekohOn poče da pjevaDa izluđujeI mamiI kad mi srce u šaci otkuca krajTada i on stadeSkide šeširZabaci frakPokloni se dostojanstvenoZatim pogleda u svjetlostBaš kao što rade glumci na pozorniciI reče JA SAM NADA

I ništa mi drugo ne ostadeNego da spavamI njenim rukama da milujemI njenim očima da gledamI njenim jezikom da ljubimI da ponovo čekamBezgrešno začeće novog života

14 15

Da te ne varamživot bi bio monoton,

a pjesma bi nestala.

- Voliš li me?

- Obožavam!!!

- Koliko?- Volim te do jednog skrivenog mjesta

u univerzumugdje se ovog trenutkarađa planeta, plava planeta,u obilju ljubičaste boje.A sada, ćuti! Spavaj!Moram da pišem.

RAZGOVOR

- Da li si me nekada prevario?

- Naravno da jesam!!!

- Jesi?! Zašto?!

- Pa, to je zbog pjesme!

- I samo zbog toga?!- Kako - samo?!

Ja sam pjesnik,a vođenje ljubavi je umjetnost.Umjetnost je kada uspiješda svojim šakamai svojim usnamadovedeš tijelo nepoznate ženedo drhtaja,do grča,do vriska.To je majstorija,

maštovitost

- Varaš li me i dalje?- Naravno da te varam!

Još pišem,još imam inspiraciju.

16 17

OVO JE NJENA PJESMA

Ulazio sam danas u stanI tražio te u svojoj vitriniMeđu figurama od alabasteraI kristalnim čašamaGdje sam sebi obećaoDa ću te čuvatiAko budeš sa mnom

Gledao sam tu prazninuTo crno ništaTaj vakuum koji sve gutaI moju pesnicuI stoI knjigePoželio sam da poskidam sva ogledalaI sve portrete sa zidaI da se isplačem

Dobro da se isplačemI glavu bih zabio u zemljuAli se bojim Da ne iznikne Nešto grdno i mučnoKao kolebanje

E, PA, NEKA

Neki vjetrovi i oblaciOči povadiše goreOko plavetnilaA odade ih plastična kesaAmbalaža čovjeka ovog vijeka Ali neka

A ti bi nešto da mirišSa štetnim zubimaOd onog R iz mog imenaNajviše spominjanog kroz kletveA ja se smijem tebi krezubojKroz dno od čašeI tvom nadimku MIROTVORKA E pa neka

Ti ugrija ruke i zube na šporetuOno radi fizikePa mi se ko zmija primačeI reče VOLIM TE RADEA ja crkoh od smijeha E pa neka Dobro je što crkoh Ali baš dobro

(1991.)

18 19

Crnokosa

Dugokosa

Poklanjam ti pjesmuI znaj da koliko te sad volimMogu te voljeti još i mnogo višeA to me ubija

Jednom si poželjela da ti napišem pjesmuDa se osjetiš nečijom I ženomI evoOna je tu

Crnokosa

Dugokosa

Znam da koliko te sad volimMogu te voljeti još i višeA to me ubijaI po navici otvaram prozorI pomalo zaurlamLudosti mojaNije ovo LetaTo je LimI ovaj čovjek nije HaronVeć sam to jaI ne veslamNego se koprcam i davimU tvojim i mojim BeranamaOvo je tvoja pjesmaZnam da u njoj nema riječiKoje će zatisnutiSvaku poru na tvojoj kožiAli znaj da ih imam još u sebiKoje se kotrljaju i zvečePo mojim ambisima

20 21

REKLA JE …

Rekla je da me goniti trebaKao kakvu zvijerRekla je da će mi sve zube polomitiBude li još jednomU moju dušu ušlaDa će me spalitiPred razjarenom masomKao vješticuNa sred trga

Rekla je da me gledala pijanogKako sam preplivavao ulicu iz objestiI da me vidjelaKako se smijem svom ludiluI dok urličemPokušavajući da uplašim BOGA

Rekla je da za svaku izgovorenu riječTreba da imam oružni listKažeRiječima ubijamRekla je da će me povestiRavno đavolu Pljunuvši na krst

AKROBATA

Mnogo danaI još mnogo više godinaIšao sam na rukamaU stalnoj nadi i želji da ispadnemDa me ispljune ZemljaU neboOd svega togaDobio sam Samo jednu planetu na glaviI ljepljivo blato na šakama

22 23

A TI KAO VODA

Letjela mi po leđimaPijukala u šaciGnijezdila mi se u okuA po mojim rebrimaTražila boju svoje pjesme Djevojko što umjesto ruku Imaš krila

Pod tvojim sam krilomDosanjao neboA ti kao vodaPod pritiskom mojih zabludaSe smijalaPa me rasanilaI istekla mi kroz šake

Na kraju svegaI početku krajaU zaboravu

Prinijela mi u poljubacSkupljena ustaDa me pojede

(1989.)

24 25

RIJEČ

Ne tražim ja riječOna je u meniPomiješana sa pljuvačkomZemljom i snovimaA imam i velike šakeI očiSamo ne umijem da je izvajamI oživimNe tražim ja riječNego ona mene proganjaLoviRazapinjeIUbija

San te čini vječnomOgromnomAli dovoljno malomDa mogu da te progutam Djevojko što umjesto ruku Imaš krila

(1995.)

26 27

SLUTNJA

Uzalud ludIščekujem slutnjuI prelistavam bestselereTragedije ovog vremena Stranice su od ogledala

Šakama zatvaramSve otvoreNa gnjiloj i truloj masi među ušimaDa se ne bi oteoNi jedan zvukDa ne iskoči ni ono gorkoIza zubaDa ni žučNema kud da iscuri

28 29

MOŽDA SE PRETVARA

I dan umireIsto kao i čovjekSamo se malo protegnu brdaSamo za kratko ti sve bude jasnoI onda ti oko ispadneU šoljicu sa crnom kafomPomisliš Možda je varka Možda se samo tako pretvaraPrineseš glavu prozoruA dan ne dišeSamo tamniI stoji po zemljiVeć stara postavka stvariKoju će sjutraHrabri ljudi da remeteMalo nervozanIzađeš na cestuRužno is sporo hodajućiI zagleduješ izlijepljene čitulje i plakateI tražiš svoju sliku iz mlađih danaA tako si i naučio čitati velika slovaŠetaš polako

Na dnu ambisaPronalazim nove ambiseGdje srećem sebeSve mlađeg i mlađegKad naiđem na kolijevkuPrevrnuću je u Lim

( 1996.)

30 31

UMORNA PJESMA

Ugasi jezikom svijećuNek zapuckajuKapi pljuvačkeDodirnute plamenomI osjetiJedinstven poljubac tamePomiluj me po kosiZabij mi prste u očne dupljeI počeši mi čelo iznutraStalno me zasvrbiKad osjetimToplinu i sigurnost zagrljajaSkupi koljenaHoću glavu da ti stavim na kriloI da pokušam da se odmorim Od svegaHronično sam umoranPričaj mi o nečemu uzaludnomTo najbolje pričašTu si najubjedljivijaPričaj mi ponovoKako je nekada davnoU nekoj carevini

Sa rukama na potiljkuSa florom od obrva na čeluMašeš prolaznicimaLoše isplatljivim ljubavnicamaI tražišUzrok svoje koroteKoja je možda u boluU noćiU vriskuIliU svojoj snaziDa se izdržiJoš jedan ovakav dan

(1993.)

32 33

LJUBAV

Ljubav je najveća obmana univerzumakoja je uspjela da stvori i održi čovjeka

Živio jedan carKoji je imao sve osimOsmjeha ...PričajDok ja ispijam oko iz čaše vinaU kojoj još krvari mjesecIzboden kišnim kapima sa prozoraPričajPričaj i bodi me iglomNe smiješ prestatiJer ako prestanešUspavaću seA ako se uspavamOvaj umorni putnikPrespavaće život

HOMINEM QUAERO!

37

1992.

BOŽEGOSPODE BOŽEŠta rade ono sotone

Kažu da igrajuJednu od svojihNajuspješnijihPozorišnih ulogaGlumeČOVJEKA

(1992.)

38 39

BEZIMENA ZEMLJA

Ova ulica nema imeImala ga jeAli je od kiše izrisanoA mještani su zaboraviliŠta je to pisalo na limenoj pločiBili su zaneseniPoslomKockomCirkusomI nisu zapamtili njeno ime

Ovaj grad nema imeImao ga je prije velikog snijegaAli kada se on istopioNestali su svi njegovi tragoviPutokaziGrađani su bili zaneseniPoslomKockomCirkusomI nisu zapamtili njegovo ime

ZABLUDA

Druga riječLiječi prvuA obje su bolesneDruga rukaPomaže prvojA obje su svezaneDruga glavaOpominje prvuA obje su lude i senilneDruga ženaSavjetuje prvuA obje su nemoralneDruga planeta ZemljaUvjerava prvuA obje su pred uništenjem

(1992.)

40 41

SEDAMDESETOGODIŠNJAK

25560 danaNeizvjesnostiBorbeSmrtiGladiPatnjeHladnoćeBolaGubitkaLažiVatrePrevarePakostiZabludeKrviPsovkeOsveteOtimanjaLukavstvaZluradostiProgonaBolesti

Ova zemlja nema imeImala ga je

Ali su u požaruIzgorjele sve knjigeSve geografske karteA ljudiLjudi su loši učeniciA i bili su zauzeti PoslomKockomCirkusomPa nisu zapamtili njeno ime

GOSPODE BOŽEZaboravio sam svoje ime

(1994.)

42 43

52 minuta je i više nego dovoljnoDa se razmisli o smislu životarenjaO mjeri

Posljednjih 6 sekundi je vrijemeOstavljeno za samo jedan osmjehJedan uzdahI da oko podvuče crtu

StresaVriskaInteresaKajanjaMržnjeMukeGlupostiDestrukcijeMemleZadahaHalapljivostiZlaKuknjaveIzdajeKletveStrahaNeznanja

I

7 danaStvaranjaDodiraBojeRiječiZvukaSkladaToplote

44 45

MI SMO GENERACIJA...

Mi smo generacijaKoja je najviše mahalaI kojoj su najviše mahali

Mi smo znaliDa po nekoliko satiČekamo u reduI čekamoI čekamoI čekamoDa pored nas prođeVisoko podignutiDugačkiValjkastiI čvrst predmetPun duboke simbolikeA mi smo tadaIzbezmljeno srećni mahaliPjevaliKrkljaliZamaknuti neophodnom kostimografijom

BROJALICA

Jedna glavaDvije glaveTri glaveI nož Jedna glava

Jedan čovjekDva čovjekaTri čovjekaI bolest Nada

Jedna zemljaDvije zemljeTri zemljeI mržnja Vakuum

46 47

KAZNA

Ako neko danas pomisli da je srećanOnda je glupo hrabar ili lud Trećeg nema

Ja te tražiti nećuDovoljno je da znam da te imaA to nikome neću rećiNeću im ni naslutiti da postojišTako je boljeTako su oni saznaliDa postoji zlatoPa ovu planetu oskrnavišeI srce joj iskopašeI za sobom vrtače i ambise ostavišeZbor biseraMora preorašeZbog gladiIme izgubiše

Zbog mržnje sebe uništiše

Mahali smo imI mahali su nam oni i kasnijeSa dva

Pa sa tri prstaPa opet sa dvaPa opet sa tri prstaVozeći se na velikim kamionimaOkićeni šarenim platnima

Mašu nam oni i danasI ovog trenaStalnoAli sada samo sa jednim prstomDok se miI dalje omađijaniSmješkamoGurkamoI spotičemoO razbacane putokazeKapeMotke I nade.

Mi smo generacijaKojoj su najviše mahaliI koja je najviše mahala

48 49

Kako jedno savršenstvoMože da stvoriJedno takvo nesavršenstvo

Znam da nećeš progovoritiZato te i pitamTo mi daje naduSnaguI ovo moje tijelo na štakamaČije su noge za zemlju svezaneJoš samo ovaj ponor da prevaliDa se planeti usta zatvoreDa sve zaćutiI sve zanijemiDa se sve smiriDok mi se srce porađa

Moj siI TI i ONAA i da nisi

Ja to tako osjećamČovjeku je nezamislivoDa postoji nešto divnoA da nije njegovoAko nije njegovoOnda ne postojiJer nešto savršenoSvačije ne može bitiTo nam je kazna

I zato budi tuGdje si sadNe javljaj se i ne dišiOkameni se kako bi opstaoZubi kad osjete ledUstuknuOsjete bolA kad se zariju u toploI mekoPolude

Da li je teško živjetiAko znašDa je životSamoNestrpljivo išečekivanje smrti

50 51

ŽEĐ

Ostavo je neprospavaneNoćiKartePožuduOstavio jeDavno ostavljene snoveKoji su se godinamaLomili po njegovoj glaviI sa zavišćuBrojali svaku kapOstavio je imeZa koje su ga godinama ubjeđivaliDa nije njegovoA da je pravo njegovo Toliko komplikovanoDa se ne može zapamtiti

Sve je ostavio

Ostavio je I crvenokosu konobaricu RoziSrednjovječnu djevojku bez jedne siseKoja je služila žestoka pićaSamo lijevom rukom

MOZAIK

Zaustih nešto da kažemI to što zaustihPojedohPa mi to zaprijeI umrijehAliIpak samo je to aoristJer sada trčimZa nekim ludim bojamaDa ih upletem među ove šareI sklopim21. mozaik po reduStrašanPun prevare i odmazdeTrčim od ega ka eguPa iza ćoška do trećeg egaI sve tako do enganja i jednoglavljenaTrčim i zavidimSvima onim

Koji su mogli da se rode A nisu htjeliI zavidim svim prevarenimKoji kada su se već rodiliNe mogu da videI ne mogu da trče

52 53

PIH

I ovo rano buđenjeBol u desnom ramenuSpremanje za posaoI posaoPIH

BlatoStajanjeČekanje polumrtvog šarenogA prepunog autobusaI zahvaljivanjeNa ustupljenom sjedištuU ime moje stražnjicePIH

Isti ljudiMirisiIsta mučnina u stomakuZbog neizvjesnostiIsta hranaIsto sjutra kao ovo danasIsti snovi

Stari đavoPIH

Sve je ostavio

Ostavio je i tebeSvoju učiteljicu smijeha i smisla

Sve

Ostavio je otisak čela na šankuI sedam punih čašicaUvoznog tamnog konjaka

Sve je ostavoPa i to sveJer pod tolikim teretomNe bi mogao da kreneA bilo je krajnje vrijeme

Sve je ostavio

Poslije nekoliko danaUmro je od žeđi

54 55

IZNENADI ME

Iznenadi meTo još nisam doživio

Iznenadi meMakar me ubilaMakar mi ubila ocaOnako golišavogI raspuvanogKada je pomislio Da mi dodirne majku

Iznenadi meSadaOvog trenaNe misliš valjdaDa ću živjetiDo kraja svog životaPa nisam jaCrkve rušioDa budemToliko kažnjenDa toliko kotrljamPo ovom kamenjaruIJedem

I jednoj kasirki u prodavnici je teškoKojoj iz pluća provaliPIA ja joj savjetovah da doda još HDa osjećaj bude potpun i iskrenE PIH

I baš dok sam ležao na šinamaI razmišljao o svemuPa i tome PIHZagledah se u punačke očiJedre obraze i grudiI jednu nesrećuI baš kad htjedoh da je upitamDa li mu je pravo imeNikolaj RajevskiNaiđe vozPIPIIIII PIIIIIIIII PIIHHHHH PIIIIIIIIIIIIHHHHHHHHE baš PIH gdje baš sad da naiđe

56

ČETIRI VRANA KONJA

59

I

Pod kopitama četiri vrana konjaU vodi i zemljiU vatri i vjetruIzmeđu znojavih butinaRazmičući karlične kostiPromolih glavu

I bolI vrisakI mrakI studenI vidjeh zabrađenu ženuI čuh njen sluđeni glas Ćut Ne smij se toliko PlakaćešI da ne bješe uplašena i nesigurnaNe bih znao Da mi je majka

Nisam uspio ni da kažem

60 61

MajkoSpasi

BoliStrah me majko

Po stotinu putaIzlomih sebi zube i vilicuPa oputom zaših usneDa se slučajnoNekadNe nasmijemDa mi lice ne osjeti ukus prevareI laži

Rodih se sa stotinu godinaSa hiljadu i stotinu godinaRodih seI počeh da puzim i gmižemSa kletvom na vratuI kaznom da se vječno nadam

II

Pod kopitama četiri vrana konjaTužbalice me naučiše da govorimŠta da oblačimLaž da bježimRadost da strepimLim me nauči da se divimI da se najljepše ne može zagrlitiNiti ukrotitiLim me nauči da je krv vodaI kad se nje napiješLuda glava više ne zaboravljaSve pamtiI sjetiće seGladiSmrtiProgonaVriskaI biva još veća i još luđaA Lim sve dubljiPonosnijiPrkosnijiA četiri vrana konjaSve goropadnija

I gazeI gazeI gaze

62 63

Drobe se ledniciTutnje i škripe oglodana rebra

Tutnje prazne riječiTutnje čizme i bezumljeSve tutnji

Sve tutnji

Sve se lomi

Prerodila mi šljiva Pa se izlomilaLome se poglediLome se satovi i kompasiLome se čela i snoviSve se lomi i sve vapiZa mjerom i skladomSve vapiSve se bojiSve se lomiSve tutnjiI sve gori

III

Pod kopitama četiri vrana konjaSve tutnjiSve se lomiBježi čovjek od čovjekaA od obojice bježi sluđena umjetnostU neke krugoveKockeI nakazeA đavo gledaSebi ne vjerujeĐavolski se smijeA ja vrištim

Sve goriGoriI gore goriSve mi goriFeniks iz rerne gunđa Čovjek je podsmjeh prirodiTutnjiSve tutnjiTutnje gromoviI Lim tutnji

64 65

I nema vremena za tebeI nema vremena za mene

Ni zvuk to nije bioNi bol to nije bioNije bilo ni snovaNi razumaNi mladostiSve je to bila luda varkaOvdje se rađaš starI čitavog životaSamo sebe sažaljevašA da nije takoMrtvi bi se sami sahranjivaliPored srcaLimom mi prođe barkaSve zakupiI ponese sve što ostadeI nestadeOvdje ničega nemaI nema vremena za tebeI nema vremena za mene

I sve varaSve tutnjiI sve goriI sve teče

IV

Pod kopitama četiri vrana konjaSvaka glava vapi za oprostomSvaka daska misli da je dio krstaLim čezne i sanja za mojim likomA ja ne sanjamSamo se krijemBježimKlatimKoracima spajam obale i viroveI čuvam nešto što nemam

Ovdje ničega nemaNema vremena za tebeI nema vremena za meneNema ni strana svijetaI nema snovaNema milostiNi razlogaNema ni greške ni pokajanja

Nema

67

V

Pod kopitama četiri vrana konjaČetiri kosačaKose prazninu i tamuPred njima sve padaSve nestajeSem zvukaKoji mjesto srži živi u kostimaA konji još življiJoš luđiSkačuNjišteGaze

Nad čelom mi utabaše zemljuNad glavom mi kamen razdrobišeTravu mi ubišeI osta prahPa i njegaNa kopitama odnesoše

IMrakRodih se sa stotinu godinaRodih se sa hiljadu i stotinu godinaRodih se

A nisam živioI nisam se osmjehnuoNi ime nisam zapamtioIKraj

69

SLOVO O PJESMAMA

Kada smo, bez griže savjesti, u čoporu kidisali, pregazili i izranili mnoge vrijednosti – duhovne i

ljudske, tihi i nenametljivi, počesto ironični Rade Jolić, ostao je da brani, koliko je to u njegovoj moći, ideal o ljubavi, život dostojan čovjeka, poeziju. Koliko će se ost-variti odgovoriće vrijeme, ali želja za ostavljanjem časnog traga pod suncem i na papiru, njegov je istinski zavjet.

Jolićeva pjesma, kojoj je povod i najmanja sitnica, često je sazdana od gorkih duševnih stanja koja, neri-jetko, zbunjuju i samog autora. On uporno bježi u svoju ljušturu, vjerovatno s pravom, ne prihvatajući mrvice svjetlosti, ne pristajući na djelimično nebo. A sebe, kao duboku tajnu stvaranja, zna to dobro i Jolić, teško je, go-tovo nemoguće objasniti.

Kako godinama vođen svojom pjesničkom zvijez-dom, ovo je Jolićeva prva knjiga. Sa njom dokazuje da ima čulo više, u odnosu na druge. Sa njom snažno i jasno ucrtava svoj, sudeći po stihovima, predodređeni put...

Velimir Ralević

70 71

Sedamdesetogodišnjak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Brojalica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Mi smo generacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45 Kazna. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47 Mozaik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 Žeđ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 PIH. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Iznenadi me. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55

ČETIRI VRANA KONJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57

Slovo o pjesmama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

SADRŽAJ

Riječ autora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

INTRA MUROS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Pjesma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Uzeću boga iz moje glave. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Još jedna ljubavna pjesma bez naslova. . . . . . . . . . . . . . . . 11 Uzalud. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Razgovor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 E, pa, neka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 Ovo je njena pjesma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Akrobata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Rekla je. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 A ti kao voda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Riječ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Slutnja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Možda se pretvara. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29 Umorna pjesma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Ljubav. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33

HOMINEM QUAERO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 1992. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Zabluda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Bezimena zemlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

72 73

CIP

SPONZORI ZBIRKE:

Sava osiguranje – MONTENEGRO

JU Srednja sručna škola – Berane

JP Vodovod i kanalizacija

Obuća Minja