NETO MALO O KOUINGU KAKO BITI SA KOUINGOM NA TI

RADIONICE

IZDAVA:Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbHBrzakova 20, 11 040 Beograd, SrbijaIm Auftrag des Bundesministeriums fr wirtschaftliche Zusammenarbeitund Entwicklung (BMZ) der Bundesrepublik Deutschland

ZA IZDAVAADeutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbHBritta Lambertz

AUTORKEStanislava VidoviKatarina StaniDanica Beli

LEKTORKAJasmina Alibegovi

DIZAJN I OPREMAInDesigner, Beograd

TAMPAInDesigner, Beograd

TIRA450

ISBN 978-86-87737-33-4

Beograd 2012

NETO MALO O KOUINGU KAKO BITI SA KOUINGOM NA TI

AUTORKEStanislava VidoviKatarina StaniDanica Beli

RADIONICE

4 5

UPOZNAVANJE I INTEGRACIJA UESNIKA 6

TA JE TO KOUING? 11

PRVI KORAK RAZUMEM SEBE 16

ODNOS KOU KLIJENT 21

KOUING PROCES 27

SVESNOST 33

DEFINICIJA CILJEVA 36

PROMENA 42

OTPORI PROMENAMA 49

SAMOPOUZDANJE 52

TEHNIKE KOUINGA 55

KOMUNIKACIJA 62

AKTIVNO POSMATRANJE 66

POSTAVLJANJE PITANJA 68

KOMUNIKACIJA II /ASERTIVNOST 72

PREGOVARANJE 77

EMOCIJE 82

RAD SA TEKIM SITUACIJAMA 88

SAMOREFLEKSIJA 95

VREDNOSTI 98

RADIONICA ZA SAMOPROCENU KVALITETA RADA KOUA 101

103

RADIONICA I

RADIONICA V

RADIONICA XIV

RADIONICA XIII

UVOD

RADIONICA II

RADIONICA X

RADIONICA VI

RADIONICA III

RADIONICA XI

RADIONICA VII

RADIONICA XV

RADIONICA IV

RADIONICA XII

RADIONICA XVI

RADIONICA XVII

RADIONICA XVIII

RADIONICA XIX

RADIONICA XX

RADIONICA XXI

LITERATURA

RADIONICA VIII

RADIONICA IX

SADRAJ

5Projekat Jaanje struktura za osnaivanje i participaciju mladih u Srbiji realizuje Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, po nalogu Nemakog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), u partnerstvu sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije implementira razliite aktivnosti u poslednjih deset godina. Osnovno usmerenje projekta je promocija demokratskog drutva, promocija ideja tolerancije i prihvatanja razliitosti, promocija ljudskih i dejih prava. Pritom se poseban akcenat stavlja na implementaciju participativnih modela kao uslov razvoja civilnog drutva i podrka marginalizovanim grupama mladih (izbeglice, internoraseljena lica, socijalno ugroene kategorije stanovnitva, mladi rtve nasilja, pripadnici nacionalnih manjina i dr.)

Projekat sprovodi razvojne mere i intervencije u oblastima prevencije nasilja i implementacije Nacionalne omladinske politike na lokalnom nivou. Najznaajniji rezultati iz oblasti transformacije sukoba su prilagoavanja i primena relevantnih modela, na primer vrnjake medijacije, inkluzivne medijacije, porodine ili medijacije u zajednici. Vrnjaka medijacija i vrnjaka edukacija su najee koriene metode rada. U oblasti decentralizovanog sprovoenja omladinske politike, projekat je razvio metodologije lokalnog akcionog planiranja (LAP) i revidiranja lokalnih akcionih planova, istovremeno svoje aktivnosti usmerava ka osnaivanju kompetencija lokalnih omladinskih koordinatora kako bi unapredili svoje sposobnosti i sprovodili nacionalne standarde za kancelarije za mlade. Osim toga, ovaj projekat podrava uspostavljanje jedne krovne organizacije lokalnih kancelarija za mlade, sa idejom da se jaa njihova uzajamna saradnja i razmena iskustava.

U okviru servisa i usluga koje projekat prua i razvija su razvijanje programa, razvijanje metodologija implementacije razliitih programa, upravljanje znanjem i sistematizacija iskustava i irenje najbolje prakse, podrka informativnim slubama za mlade, izrada i distribucija materijala i aktivnosti u odnosima s javnou, poput internet sajtova, lanaka, filmova i drugih objavljenih materijala. Jedan od programa koij je razvijen i pilotiran u okviru projekta je i Vrnjaki kouing (Getalt life kouing).

Program Vrnjakog kouinga je razvijan na osnovu prepoznate potrebe mladih ljudi za izgradnjom linih kapaciteta prilikom susretanja sa problemima i preprekama u razliitim izazovima sa kojima se susreu tokom svakodnevnog ivota u vremenu koje oslikava ubrzane socijalne i drutvene promene.

Prirunik pred vama je rezultat rada, saradnje, primene, kao i nauenih lekcija tokom razvoja programa.

1 U dokumentu se potuje rodno diferencirani jezik, tj. jezik rodne ravnopravnosti, i zbog lakeg korienja dokumenta nije svaki put eksplicitno naznaeno.

UVODUVOD

6UPOZNAVANJE I INTEGRACIJA UESNIKA

CILJ:

> Omoguiti uesnicima da se meusobno upoznaju i integriu kao grupa i upoznavanje sa osnovnim ciljevima seminara.

POSTUPAK SAZNAVANJA:

> meusobno upoznavanje i predstavljanje uesnika > predstavljanje programa i satnice > definisanje pravila rada na radionicama > definisanje ciljeva seminara i oekivanja uesnika

MATERIJAL:

> materijal za rad za uesnike ta je to radionica? > materijal za rad za uesnike Pravila radioniarskog rada > flipchart papir > markeri

VREMENSKO TRAJANJE:

> 1 sat i 30 minuta

Uvodna aktivnost Hajde da se upoznamo! (40 minuta)

Na samom poetku radionice voditelj pozdravi uesnike, a potom se predstavi. i zamoli drugog voditelja, ukoliko radi u paru da se i on predstavi.

Potom se, ali samo kratko, predstavljaju uesnici, tako to svako kae neto kratko o sebi ime i prezime, odakle dolazi, ta je po profesiji, koliko ima godina i sl.

Svaki uesnik bi trebalo da se predstavi u svega par minuta.

Nakon ovoga voditelji podele uesnike u parove i daju im instrukciju: Zamislite da zajedno sa svojim parom ulazite u lift, ne poznajete se. Obe ili oboje idete na 15 sprat i imate 1 minut vremena da se predstavite svom paru. Razmislite ta ete rei. Izdvojite sve ono to mislite da je bitno da druga osoba uje o vama, a to moe da stane u definisano vreme.

Ponite, imate 1 minut.

Sada pronaite slinosti izmeu vas iz onoga kako ste se predstavili, a potom smislite kako ete se predstaviti drugom paru. Instrukcije su iste, svaki par e imati 1 minut vremena da se predstavi drugom paru.

Na kraju se od 4 uesnika formiraju nove grupe i one se predstavljaju drugoj etvorki.

Voditelj vrati uesnike u veliki krug i sumira sa njima kako su se oseali u ovoj aktivnosti, ta su nauili i sl.

RADIONICA I

7Zatim voditelj sumira i daje komentar - Nekada nemamo dovoljno vremena za predstavljanje pa je vano da za to krae vreme kaemo o sebi neto vano. Utisak se stie za vrlo kratko vreme.

Takoe je vano da kada radite kao kou dobro sebe predstavite. Vano je da ulijete poverenje i sigurnost klijentu sa kojim radite, a to ete uraditi tako to ete biti dobro pripremljeni, znati cilj onoga sto radite, biti otvoreni da pratite klijenta i istraujete zajedno sa njim/njom.

Centralna aktivnost ta je to radioniarski nain rada? (40 minuta)

Voditelj podeli sve uesnike u etiri grupe. Nain podele u grupe moe biti razliit: razbrojavanjem, prema roenju uesnika u odreenom godinjem dobu, prema etiri vrste bombona koje su voditelji ranije pripremili.

Zatim se svakoj grupi uesnika daje zadatak da razmisle ta je to to im prija, ili ne prija u komunikaciji sa drugim ljudima. Potom to treba da razmene u maloj grupi i kada se u okviru grupe saglase to treba da zapiu na jedan vei papir. Svaki papir treba da predstavlja jednu stvar koja im prija u komunikaciji. Na primer, otvorena komunikacija, ili da se sluamo i sl.

Voditelj daje uesnicima 15 minuta za realizaciju ove aktivnosti.

Nakon realizovane aktivnosti, svaka grupa izlazi ispred cele grupe uesnika i predstavnik predstavlja odgovore grupe, koji se lepe na jedan veliki papir.

Voditelj zatim sumira ono to je svaka grupa izlistala i napominje da je veoma vano da donesemo radioniarska pravila, kako bi atmosfera i rad u grupi bili prijatni za sve.

FUNKCIONISANJE GRUPE

KOMUNIKACIJA IZMEU LANOVA U GRUPI

Nakon ovoga odgovori se izlistavaju u plenumu, a voditelj moe da ih grupie na vie naina. Jedan od predloenih naina je: kako e se odluke donositi u okviru grupe i kako e lanovi grupe komunicirati; kako e tim funkcionisati i kako e se ponaati lanovi u grupi; participacija tj. uee uesnika; kako e se reavati razlike u miljenju, sukobi i sl.; kako emo postii postavljeni cilj i sl.

Zatim na nivou grupe definiu pravila radioniarskog rada. Voditelj prvo objasni ta su radioniarska pravila i zato se definiu. Postavljajui pitanje grupi da li znaju neka od

8radioniarskih pravila, voditelj otvara razgovor o zajednikim pravilima koja e definisati na nivou grupe, a imajui u vidu ta je svaka grupa izlistala. Voditelj prvo istakne opta pravila radioniarskog rada, a zatim se na nivou grupe dogovaraju o specifinim. Vano je da su svi uesnici saglasni sa dogovorenim pravilima.

Kada se realizuje aktivnost voditelj predstavi cilj programa obuke i satnicu po kojoj e raditi u narednih nekoliko dana.

Zavrna aktivnost Oekivanja (10 minuta)

Voditelj zamoli uesnike da na stikerima zapiu koja su im oekivanja od seminara. Zatim svaki uesnik izae pred grupu, kae koja su njena/njegova oekivanja i stiker zalepi na veliki papir.

Voditelj sumira ta su uesnici napisali, daje komentar, a potom sklanja veliki papir, na koji e se vratiti na zavrnoj radionici.

9 TA JE TO RADIONICA?

Radionica se razliito definie i struktuira kod razliitih autora, ali postoje neki elementi koji su inioci svake radionice.

Radionicu moemo da definiemo kao oblik grupnog rada koja se realizuje putem razmene miljenja i znanja, akcija ili sastanaka ija je osnovna komponenta samoafirmiui nain rada.

Ono to je bitno i to izdvaja radionicu od ostalih oblika rada jeste sam proces i nain rada koji vodi do nekog, unapred postavljenog cilja. Glavni cilj je ono to elimo da uesnici naue tokom radionice, ali postoji i sporedni cilj, a to je povezivanje uesnika, stvaranje grupne kohezije i pozitivno prihvatanje i uvaavanje osoba u grupi.

Veina autora kao osnovne komponente radionica navode: > lini angaman i razmenu sa drugim uesnicima u radionici, > razliiti oblici grupnog rada, > tenja za manje formalnom atmosferom, > aktivno uee svih, ravnopravnost uesnika, > aktivno uenje putem razmene, > dobrovoljnost uestvovanja ili rada, > raznovrsne oblike komunikacije kao i neposredna komunikacija, > ravnopravnost uesnika i atmosfera podrke od strane voditelja i samih uesnika u grupi, > potovanje razliitosti i uvaavanje razliitih emocija, potreba i elja koje uesnici imaju.

Nepostojanje direktnog vrednovanja i ocenjivanja uesnika, > rad na zajednikom zadatku, > postojanje povratne informacije u svakom trenutku i prilagoavanje zadataka potrebama

grupe i dinamici rada.

MATERIJAL ZA UESNIKE

10

MATERIJAL ZA UESNIKE PRAVILA RADIONIARSKOG RADA

Pravila rada u radionici donose svi lanovi zajedno. Nikada ih ne namee voditelj radionice bez konsultacije sa grupom.

Pravila se obino donose na samom poetku rada, zapiu se na papir i stoje na vidnom mestu tako da svako moe da ih vidi. Pravila vae za sve u grupi i u svim situacijama. Njih je mogue menjati tokom rada, mogue je ubacivati nova pravila ili izbaciti pravila koja su ranije definisana, ali tada mora grupa da se sloi u vezi toga.

Pravila opisuju ponaanja koja su mogua i svako u grupi treba da zna koje su posledice ukoliko se neko ne pridrava ovih pravila.

Postoje neka opta pravila koja se uglavnom donose na svakoj radionici, a postoje i specifina pravila koja mogu bitno da se razlikuju od grupe do grupe.

Opta pravila su najee:1. Pravilo kruga svi uesnici, ukljuujui i voditelja, sede u krugu, i na taj nain svako u grupi

ima istu ansu da se izrazi, a i svi vide i uju jedni druge.2. Pravilo dalje ukoliko neko nee da se izrazi o nekoj temi ili aktivnosti ima pravo da

kae dalje.3. Pravilo sluanja uesnici treba paljivo da sluaju jedni druge.4. Pravilo diskrecije ono to uesnik saopti tokom radionice tu treba i da ostane (ovo se

posebno odnosi na situacije u kojima se iznose lini sadraji).5. Pravilo uestvovanja u radionici nema posmatraa svi podjednako uestvuju.6. Pravilo potovanja dogovorenog vremena veoma je vano da se potuje dogovoreno vreme,

to znai da voditelj i uesnici treba da dou u dogovoreno vreme, kao i da nema odlazaka tokom radionice osim u sluaju kada se to najavi.

Neka od specifinih pravila mogu da budu:1. Tokom radionice mobilni telefoni treba da su iskljueni.2. Tokom radionice dozvoljeno je da se jede i pije.3. Tokom radionice nije dozvoljeno da uesnici pue.4. Na radionicu uesnici smeju da dolaze u orcevima i majici bez rukava.5. Ko zakasni na radionicu, duan je da otpeva neto pred grupom.6. Tokom trajanja radionice obavezno je menjanje mesta, tako da svako od uesnika sme samo

jednom da sedi na nekom mestu.7. Zabranjeno je unoenje vakae gume u prostoriju gde se radi.8. Nakon zavrenog rada uesnici treba da poiste i srede salu za rad i sl.

MATERIJAL ZA UESNIKE

11

TA JE TO KOUING?

CILJ:

> Cilj radionice je da se uesnici bolje upoznaju sa kouingom pravei razliku izmeu kouinga i drugih tehnika, kao to su mentorstvo, trening, psihoterapija, predavanja/poduavanja.

POSTUPAK SAZNAVANJA:

> pravljenje jasnih razlika izmeu pojedinih oblika osnaivanja (mentorstva, kouinga, treninga, psihoterapije, predavanja/poduavanja).

MATERIJAL:

> Flipchart papir > Markeri > Materijal za uesnike ta je to kouing? > Materijal za uesnike Kouing i drugi tipovi podrke slinosti i razlike

VREMENSKO TRAJANJE:

> 1 sat i 25 minuta

Uvodna aktivnost Koga sam i kako savetovao? (20 minuta)

Voditelj zamoli uesnike da se sete neke situacije kada je neko njima blizak imao problem i kada je doao da se savetuje sa njim/njom.

Uesnici treba da odgovore na sledea pitanja u vezi sa ovom situacijom:1. Kako je tekao razgovor? Da li ste samo sluali, na primer, ili ste odmah pokuali da

minimalizujete problem, i sl.?2. ta ste vi uradili? Da li ste dali predlog ili savet ta osoba moe da uradi, ili ste je samo teili i sl.?3. Kako se zavrio taj razgovor?4. ta bi moglo da vam pomogne u ovoj situaciji, sada kada biste vratili vreme u nazad?

Nakon ovoga svaki uesnik predstavi situaciju i odgovore koje je dao na ova etiri pitanja. Voditelj sumira da u zavisnosti od situacije, bliskosti sa osobom sa kojom razgovaramo, naeg trenutnog emotivnog stanja i sl., moemo razliito da se ponaamo u ovim situacijama i da imamo razliit pristup u komunikaciji sa osobom.

Centralna aktivnost Neto malo o kouingu (50 minuta)

Voditelj podeli uesnike u etiri grupe. Svaka grupa dobija po jedan flipchart papir i zadatak da napravi slinosti i razlike izmeu kouinga i jedne od tehnika podrke:1. Mentorstva2. Treninga3. Psihoterapije4. Predavanja/poduavanja

Svaka grupa dobija 20 minuta za ovaj zadatak.

RADIONICA II

12

Nakon zavrenog zadatka, svi dolaze u plenum i predstavljaju svoje rezultate.

Voditelj potom sumira i deli uesnicima Materijal za uesnike gde su sumirane osnovne karateristike svake od navedenih tehnika podrke.

Zavrna aktivnost Iskustvo do sada (15 minuta)

Voditelj zamoli uesnike da se podsete aktivnosti koju su radili na poetku radionice i da prepoznaju koju su tehniku podrke koristili u toj situaciji.

Takoe, voditelj moe da razgovara sa njima o tome koju tehniku najee koriste u svom ivotu i koja im je najpriblinija.

13

TA JE TO KOUING?

Kouing je proces u kojem partnerski odnos izmeu klijenta i koua uz korienje specifinih kouing tehnika, dovodi do otkrivanja i oslobaanja line mudrosti i snage klijenta i poveanje njegovih kompetencija za dostizanja sopstvenih ciljeva i vrhunskih postignua.

Kouing moemo da definiemo kao oblik rada ili sastanaka sa pojedincem, ija je osnovna komponenta samoafirmiui nain rada i osnaivanje druge strane za ostvarivanje ciljeva koji su unapred definisani.

Ono to je bitno i to izdvaja kouing od ostalih oblika rada jeste sam proces i nain rada koji vodi do nekog, unapred postavljenog cilja. Cilj je da se klijent osnai da ostvaruje svoje ciljeve, koji su definisani tokom procesa eliminiui pri tome sve oteavajue faktore.

Osnovne komponente kouinga su: lini angaman pojedinca; rad na unapred definisanim ciljevima; tenja za oputenom atmosferom u kojoj radimo; aktivno uee pojedinca koji ne eka da kou uradi stvari umesto njega/nje, ve da pomogne u osveivanju linih snaga i otpora; aktivno uenje; dobrovoljnost uestvovanja ili rada; raznovrsni oblici komunikacije, kao i neposredna komunikacija,

Kou mora da potuje klijenta, njegove razliitosti i da u svakom trenutku stvara atmosferu prihvatanja i razumevanja. Takoe, on mora da uvaava razliite emocije, potrebe i elja koje klijent ima u datom trenutku i datoj situaciji. Nepostojanje direktnog vrednovanja klijenta je jo jedna bitna komponenta kouinga.

KOUING I DRUGI TIPOVI PODRKE SLINOSTI I RAZLIKE

KouingKou pomae klijentu da razvije vetine. Kouing se ne izvodi na osnovu direktnog iskustva koua u specifinoj oblasti, osim ako trening nije fokusiran na specifine vetine. Dakle, kou ne mora da ima lino i profesionalno iskustvo u klijentovoj oblasti da bi bio dobar kou. To znai da kou pomae drugima da poboljaju kvalitet svojih ivota i postignu svoje ciljeve. Kou asistira klijentu u samostalnom sagledavanju sopstvene situacije, daje podrku klijentu za pronalaenje sopstvenih reenja. Inspirie klijenta za generisanje i razradu originalnih ideja. Ohrabruje klijenta da menja perspektive u odnosu na situaciju. Kouing je usmeren na otkrivanje i osvajanje line snage. Kou kontrolie proces i usmerava klijenta ali ne donosi odluke umesto njega.

TreningTrening ima za cilj da podri zaposlene u nekoj organizaciji ili da osnai grupu ljudi za oblast za koju se interesuju. Treningom treneri prenose znanje i vetine na uesnike.

Definicija: Trening je program sa definisanom agendom i strukturom koji ima za cilj prenoenje znanja trenera na uesnike2 . Namenjen je razvoju znanja ili vetina uesnika treninga.

Proces: Trening se moe izvoditi najee tokom jednog ili vie dana u nekoj ustanovi ili van nje. Trener podrava dodatno uenje za vee obrazovane uesnike u odreenoj oblasti. Trener poseduje vea znanja u oblasti koju prenosi i ima razvijenije vetine u odnosu na uesnike.

Odnos: Uesnici su ukljueni u rad tokom treninga, aktivni su, dobijaju odreene zadatke koji imaju za cilj da ih vode do otkrivanja i usvajanja odreenih znanja i vetina.

2 Executive Coaching Survey, 2010.

MATERIJAL ZA UESNIKE

MATERIJAL ZA UESNIKE

14

Prednosti: Trening je efikasan nain prenoenja novog seta vetina ili novog znanja veem broju uesnika/ca.

PredavanjeDefinicija: Predavanje je proces koji olakava uenje pojedinca ili grupe. Predava je najee kvalifikovan i kompetentan profesionalac koji vodi uesnike kroz ve utvren nastavni plan.

Proces: Uenje se odvija tako to predava prenosi sluaocima odreene informacije. Predava je najee strunjak u svojoj oblasti. Predavanje se esto koristi i kao deo treninga jer je kombinacija oba pristupa, treninga i predavanja pokazala visoke rezultate prilikom sticanja novog znanja i vetina. Uenje je nauiti ljude da rade ono to ne znaju u oekivanoj meri da rade.

Odnos: Predava je ekspert koji dobro poznaje oblast o kojoj pria, uesnici (studenti, zaposleni, vrnjaci) su uglavnom pasivni.

Prednosti: Predava najee odlino objasni i pojasni teoriju, metodologiju, nain korienja odreenih alata, to je u odreenim situacijama od neophodne vanosti. Predava se esto angauje i prilikom implementacije novih pravila, standarda, zakona.

Mentorstvoesto se stavlja znak jednakosti izmeu mentorstva i kouinga. To je zbog slinosti koje imaju. Odnos i tokom mentorstva i tokom kouinga je podravajui odnos izmeu mentora (koua), posebno kada se radi o profesionalnom napredovanju. Postoje meutim i bitne razlike izmeu ova dva pristupa.

Definicija: Mentor je najee senior u istoj profesiji kao i klijent. Mentorstvo podrazumeva da student sledi put jednog starijeg i mudrijeg kolege koji ima veliko znanje i iskustvo u odreenoj oblasti. Mentor daje savete na osnovu linog ili na drugi nain proverenog iskustva. Mentorstvo je pokazivanje ljudi koji zaista neto dobro rade kako to rade.

Proces: Odnos ne mora biti struktuiran, zasniva se na zajednikom potovanju i moe trajati mnogo godina. Mentor moe da razvija konstruktivne diskusije sa klijentom i ukrta svoje miljenje sa njegovim.

Odnos: Odnos izmeu mentora i klijenta lii na prijateljstvo, posebno ako dugo traje. Jedna osoba moe imati vie mentora. To je odnos izmeu jednog starijeg i iskusnijeg i drugog manje iskusnog kolege.

Prednosti: Mentor prenosi znanja svome studentu steeno kroz lino iskustvo.

Psihoterapija i savetovanjePostoji slinost izmeu psihoterapije, savetovanja i kouinga. U sva tri sluaja, profesionalac postavlja pitanja, teme su esto tekoe u privatnom i poslovnom ivotu, i podrazumeva snano angaovanje i posveenost terapeuta, savetnika, koua i klijenta.

15

Definicija: Psihoterapija i savetovanje su orijentisani na otklanjanje pojava koje klijenti definiu kao tegobe, probleme i tekoe u funkiconisanju i zbog kojih pate. Okrenuti su ka poboljanju mentalnog i emocionalnog stanja klijenta.

Proces: Proces savetovanja i kouinga je vrlo slian, oba uvaavaju i potuju subjektivni doivljaj i perspektivu klijenta. U oba sluaja klijent je centar procesa. Razlika je to se tokom kouinga ne ide u dublju analizu linosti, ne dijagnostikuje se i ne provociraju se traumatina i bolna iskustava. Kou je orijentisan na budunosti i ne bavi se klijentovom prolou.

Odnos: Odnos je od izuzetnog znaaja, zasnovan na uzajamnom poverenju.

Prednosti: Savetovanje i psihoterapija su najpogodniji za klijente koji su pretrpeli za njih ozbiljna traumatina iskustva. Takoe, psihoterapija je dobra u svim sluajevima kada klijent hoe da se bavi svojom prolou i da na osnovu ove analize unapredi svoje funkcionisanje u sadanjosti.

TERAPIJA MENTORSTVO SAVETOVANJE KOUING

Sadraj rada

Dogaaji i situacije iz klijentove prolosti, traumatina iskustva, poremeaji u funkcionisanju klijenta

Zajednika profesionalna oblast, pri emu je krajnji cilj da sledbenik radi neto na isti nain kao mentor

Bavljenje problemima i traganje za kreativnim nainima da se problemi prevaziu

Klijentova sadanjost i fokusiranje na za klijenta najpoeljniju budunost

Odnos Terapeut klijent

Stariji/mudriji mlai/ manje iskusan kolega

Ekspert klijent sa tegobama

Kreativno partnerstvo

Emocije Emocije sa kojima se klijent teko nosi

Emocije su ograniene na reakcije na mentorski rad

irok spektar emocija

Kouing je orijentisan ka cilju, pa se tokom rada usredsreuje na emocije koje su u vezi sa ciljem. Ne bavi se dubljim emocijama.

Proces Terapeut dijagnostikuje i sprovodi profesionalnu ekspertizu, vodi klijenta ka ozdravljenju.

Mentor omoguava studentima da posmatraju njegovo ponaanje i ekspertizu, odgovara na pitanja, postavlja standarde sa ciljem da studenti naue da rade neto ili da razmiljaju o neemu na nain na koji to radi mentor.

Savetnik ostaje po strani, slua, analizira situaciju, pomae klijentu da definie problem, doe u kontakt sa tekim oseanjima koje klijent izbegava, a onda prevazilazi tekoe u klijentovom funkcionisanju.

Kou je ukljuen u proces, pomae klijentu da identifikuje sopstvene izazove. Klijent i kou rade zajedno, sa ciljem da izazov pretvore u uspeh.

16

PRVI KORAK RAZUMEM SEBE

CILJ:

Upoznati uesnike sa injenicom da pre nego to uemo u promenu treba prvo da razumemo sebe kao i da postoje razliiti slojevi identiteta, slojevi koji odgovaraju na pitanje - ta smo i ko smo mi, a koji mogu da budu determinisani ili roenjem ili naim izborom.

POSTUPAK SAZNAVANJA:

Upoznavanje sa sobom i sa postojanjem vie slojeva identiteta;

Uporeivanje sa drugima i osveivanje da postoje razlike i slinosti koje postoje izmeu nas i drugih kako na individualnom planu, tako i na grupnom, a u vezi sa slojevima identiteta i prioritetima;

Upoznavanje sa idejom da su neki od slojeva identiteta definisani samim roenjem, a da su drugi rezultat odluka koje donosimo tokom ivota.

MATERIJAL:

> Sveske > Olovke > Materijal za rad za uesnike Razumevanje identiteta > Materijal za rad za uesnike Moja uverenja

VREMENSKO TRAJANJE:

> 1 sat i 30 minuta

Uvodna aktivnost Ko sam ja? (20 minuta)

Uesnici dobijaju papire sa koncentrinim krugovima i zadatak da razmisle kako bi odgovorili na pitanje: Ko sam ja?

RADIONICA III

KO SAM JA ?

17

Odgovori mogu biti na primer: psiholog, student, ena, sportistkinja, majka, sestra, neko ko voli druge, ko voli da pomae i sl.

Svaki uesnik treba da izabere 5 svojih karakteristika i da ih porea po stepenu vanosti. U prvi krug treba da stavi najvaniju karakteristiku, a u poslednji peti krug, karakteristiku koja je najmanje vana u tom trenutku.

Nakon ovoga voditelj podeli uesnike u parove koji predstavljaju jedan drugom rezultate do kojih su doli.

Centralna aktivnost - Ko sam ja i iji je to izbor? (50 minuta)

Voditelj predstavi mogunost da su pojedini slojevi identiteta nepromenljivi tj. da ih dobijamo roenjem, a da su neki promenjivi tj. stvar su naeg izbora, kao i da su neki lake, a neki tee podloni promeni. Neki slojevi se menjaju u kratkom vremenskom intervalu, neki u veoma dugom, a neki nisu podloni promeni. Uesnici treba da razmisle o svojim slojevima identiteta i da svoje odgovore svrstaju u sledeu tabelu imajui u vidu dva kriterijuma: mogunost izbora i podlonost promeni.

Teko podlone promeni Lako podlone promeni

roenje

lini izbor

Nakon zavrenog zadatka, svaki uesnik predstavlja rezultate u plenumu. Potom se gledaju slinosti i razlike izmeu pojedinaca i sagledava se da li postoje neki slojevi tj. aspekti identiteta koje su svi uesnici naveli. Ako postoje, pitati uesnike zato misle da su ba te aspekte izdvojili.

Voditelj upoznaje uesnike sa pojmom slojeva identiteta i nakon toga razgovara sa uesnicima o tome koliko misle da je ova pripadnost vana za pojedince. Voditelj ih pita da li imaju neke line primere kojima bi potkrepili iznesene tvrdnje.

Zavrna aktivnost Moja uverenja (20 minuta)

Svaki uesnik dobije materijal za rad kako bi osvestio povezanost izmeu sopstvenog identiteta i linog izbora koji pravi gradei uverenja prema sopstvenom ivotu. Kada zavre vebu, uesnici se pozivaju da ponovo prou kroz vebu, ali formuliui izjave kako bi voleli da bude i kako bi voleli da se ponaaju.

Nakon to svi uesnici zavre sa radom, pozivaju se dobrovoljci koji bi podelili svoje uvide sa grupom. Ukoliko uesnici ne ele da razgovaraju, ohrabruju se da je to u redu, poto je cilj lino osveivanje sopstvenih uverenja, kao i lino osnaivanje uesnika.

18

MATERIJAL ZA RAD ZA UESNIKE RAZUMEVANJE IDENTITETA

Identitet predstavlja doivljaj, svesni ili nesvesni samoistovetnosti i kontinuiteta vlastitog JA tokom dueg perioda vremena, bez obzira na promene perioda i okolnosti koje mogu da se deavaju oko nas. Identitet predstavlja odgovor na pitanje Ko sam ja?. Ono predstavlja kontinuitet izmeu prolosti, sadanjosti i budunosti.

Oseanje linog identiteta zasnovano je na: > zapaanju neprekidnosti linog postojanja u vremenu i prostoru i > opaanju da i drugi ljudi priznaju ovu injenicu.

Identitet se razvija usled postojanja individualnih karakteristika, kao i usled odreenog drutvenog konteksta u kojem se nalazimo.

Na identitet meavina je linih izbora koje pravimo tokom ivota i nekih nepromenljivih karakteristika dobijenih roenjem. Ovo nam govori o slojevima identiteta tj. o razliitim mogunostima odgovora na pitanje Ko sam ja?.

Aspekti koji ine na identitet a nisu stvar linog izbora su: > rasna, nacionalna i religijska pripadnost (nekada mogu da budu stvar linog izbora), > pol i seksualno opredeljenje, > pripadnost naoj porodici, > fizike karakteristike, > pripadnost manjinskoj ili veinskoj grupi.

MATERIJAL ZA UESNIKE

19

Aspekti koji ine na identitet a imamo mogunost izbora su: > profesija kojom se bavimo, > line preferencije (na primer pripadamo nekom hobi klubu), > pripadnost politikoj stranci, > pripadnost sekundarnoj porodici i dr.

Takoe, identitet se uvek gradi u odnosima i kontaktima sa drugim ljudima. Zbog toga i govorimo o grupnom identitetu. Grupni identitet daje nam oseanje da pripadamo odreenoj grupi sa kojom delimo iste stavove, ponaanja, vrednosti, jezik, kulturu i dr. Ovaj identitet je veoma vaan jer nam zadovoljava osnovne potrebe za pripadanjem, sigurnou, bliskou, zatitom i dr.

Kada govorimo o identitetu, vano je naglasiti znaaj postojanja razliitih slojeva identiteta. Naime, posmatranja sebe i drugih samo kroz jedan aspekt identiteta (npr. samo kroz pripadnost sportskom klubu), mogu biti veoma opasna jer mogu da se stvore uslovi za razvoj stereotipnog miljenja diskriminatornog ponaanja. Ukoliko sebe i druge doivljavamo samo kroz jedan aspekt identiteta, ukidamo i sebi i drugima mogunost da budemo drugaiji, budemo svoji ali istovremeno i slini mnogim drugim grupama, da se definiemo na mnogo razliitih naina. Ukoliko ukinemo pravo na razliite definicije sebe ili drugih otvaramo mogunost razvoja opresije ili diskriminacije.

Veoma je bitno da kada razgovarate sa uesnicima o kouingu priate o tome ta je ono to moemo lake ili tee da menjamo u svom ivotu. Neke ciljeve koje definiemo moemo lake a neke tee ostvariti, a to zavisi i od toga da li zadiremo u neku sferu naeg identiteta, ili govorimo o promenama koje se tiu samo dela naeg ponaanja.

20

MOJA UVERENJA

Na moje ponaanje najvie utie

Kada se jako uplaim, ja

U odnosima sa drugima, potrebno mi je da / moram da

esto se oseam krivo / imam oseaj krivice zbog

Oseaj koji najmanje volim

Kada se neto nepredvieno dogodi, uporno se trudim da

Negativna misao koja mi se esto / uporno javlja je

Uporno pokuavam da

Imam oseaj da je moje ponaanje odreeno

MATERIJAL ZA UESNIKE

21

ODNOS KOU KLIJENT

CILJ:

> Razumevanje karakteristika, znaaja i uticaja dobrog i loeg odnosa kou - klijent na kouing proces.

POSTUPAK SAZNAVANJA:

> Definisanje moguih odnosa kou - klijent, > Identifikacija konkretnih dobrih i loih postupaka koua na osnovu prikaza sluaja, > Razumevanje razlike izmeu dobrog odnosa kou - klijent i nekih drugih dobrih odnosa

(drugarica, nadreeni, mentora, psihoterapeuta).

MATERIJAL:

> Beli papiri A4 formata > Okrugli samolepljivi kruii u razliitim bojama, > Flomasteri, > Veliki flipchart papiri, > Materijal za rad za uesnike -Tekst sa prikazima razliitih odnosa kou klijent.

VREMENSKO TRAJANJE:

> 1 sat i 30 minuta

Uvodna aktivnost - Definisanje raznih vrsta odnosa (30 minuta)

Voditelj podeli uesnike u etiri grupe. Svaka grupa dobije instrukciju da definie odnos kou - klijent po razliitim kriterijumima.

> Prva grupa definie: Zainteresovanog koua; > Druga grupa definie: Koua sveznalicu; > Trea grupa definie: Koua profesionalca; > etvrta grupa definie: Koua prialicu.

Nakon zavretka zadatka u okviru grupnog rada, predstavnik svake grupe predstavlja rezultat rada svoje grupe.

Centralna aktivnost - Identifikacija pokazatelja dobrog i loeg odnosa kou klijent (45 minuta)

Voditelj podeli uesnike ponovo, ali sada u razliite grupe od prethodnih. Svaka grupa dobije materijal za uesnike u kome je opisana situacija koja opisuje razliite odnose kou - klijent. Situacije su pripremljene tako da klijent pria nekom treem licu o svom iskustvu sa svojim kouem. U svakoj situaciji klijent je zadovoljan i govori o pozitivnom ishodu, ipak pripremljeni su primeri pogrenog odnosa. Zadatak uesnika je da identifikuju dobre i loe strane odnosa koji im je opisan u materijalu i da daju predloge ta bi promenili.

Nakon grupnog rada sledi predstavljanje rada svake grupe.

Voditelj onda komentarie i istie kako i kada je klijent trenutno zadovoljan i sa oduevljenjem govori o svom kouu, to ne znai da je to pravi profesionalni odnos kou - klijent. U praksi se esto deava da se neke uloge i naini rada pogreno postave, neki od tih naina rada i odnosa su prikazana i u primerima koji su dati uesnicima. Zanimljivo je da su to istinite prie raznih ljudi samo sa potpuno izmenjenim identitetom i koua i klijenta. Tako je jedan primer psihoterapijske seanse, a ne kouing procesa, to se u praksi esto deava i zato je potrebno istai razloge zbog kojih to nije dobro. Nikada nije dobro provocirati neke emocije sa kojima neemo znati da se nosimo i da zatvorimo proces na adekvatan nain. Kouing se ne bavi problemima nego izazovima tako da je vano da polaznici

RADIONICA IV

22

edukacije to zaista razumeju i prihvate. Drugi primer je primer koua ortaka, koji izlazi sa svojim kouijem, to takoe nije odlika dobro struktuiranog profesionalnog odnosa, iako je klijent prilino njime zadovoljan. Trei primer je primer direktivnog koua koji govori klijentu tano ta da radi. Klijent je zadovoljan time i motivisan za dalji odlazak po savet, ali kouing nije ni to.

Zavrna aktivnost - Tvoj kou (15 minuta)

Svi su ponovo u krugu. Jedan uesnik dobije lopticu i ima zadatak da je baci bilo kome u krugu. Kada je baci obrati se uesniku kome je bacio tako to e zavriti reenicu: Ja sam tvoj kou i ja sam... Uesnik koji dobije lopticu treba dalje da je baci bilo kome u krugu, na isti nain, zavravajui reenicu Ja sam tvoj kou i ja sam... Zadatak je da svako kae neto to govori o dobrom odnosu kou klijent. Na primer:

> Ja sam tvoj kou i ja te sluam, > Ja sam tvoj kou i ja te ne savetujem...

23

TEKST SA PRIKAZIMA RAZLIITIH ODNOSA KOU KLIJENT

Odnos kou klijent je od sutinskog znaaja. Istraivanja govore da model koji kou koristi u svom radu (GROW, NLP, Getalt, i dr. ) ima 20 posto uticaja na uspenost susreta, a da je 80 posto uspenosti rezultat linosti samog koua. Ovaj odnos je esto opisivan kao partnerstvo, kou i klijent rade zajedno kako bi stigli do odreenog cilja. Ni kou ni klijent ne mogu tamo da dou sami. Meutim partnerstvo ne znai jednakost, kada su uloge, zadaci i odgovornost u pitanju.

Vazno je da kou bude kreativan, a to znai: > Da poseduje dobar smisao za vreme; > Sposobnost da otkrije kako se nekome moe pristupiti, kako se neko moe energizovati,

emocionalno pokrenuti; > Da veruje u potencijale i uspeh svog klijenta; > Da ne kritikuje nego podrava svaki napredak, a svaki zastoj razume; > Da bude strpljiv; > Da bude nenametljiv; > Da bude otvoren. Da je u stanju da vidi stvari iz sasvim drugaije perspektive; > Da uvek vidi dalje; > Da poseduje fenomenoloku istou, da ne sudi, etiketira, stavlja u ve pripremljene okvire.

Kou ne moe biti odvojen, distanciran i nezainterosavan. On treba da bude u stanju da razume klijentova oseanja, elje, ciljeve i da na njih reaguje. U skladu sa stavom da je jedan od ciljeva kouinga razvoj podrke u samome sebi umesto traenja, oekivanja i oslanjaja na podrku iz okoline, kou ne prua pomo kroz savete i instrukcije, jer bi mu na taj nain pruio svoja reenja, za koja nije siguran da su istovremeno najbolja raenja za klijenta. Istovremeno bi na taj nain postao samo jo jedan faktor podrke iz sredine na koji se klijent oslanja. Za razliku od ovakvog naina kou postavljajui pitanja, zadajui odreene zadatke klijentu, provocirajui njegovo razmiljanje i kontakt sa samim sobom, podstie klijenta da doe do sopstvenog reenja da istovremeno usvaja nove strategije i naine razmiljanja i vremenom postane sam svoj kou. Da tokom procesa kouinga oseti i doivi promenu koja e postati deo njega a ne neto od ega e beati i ega e se plaiti. Drugim reima, kao to jedna izreka kae, ne damo gladnome ribu, nego ga nauimo da peca.

Svaki ovek je u stanju da trai i nae svoje odgovore i svoja reenja, i na taj nain odredi svoj put. Kouevi koji nude reenja umesto klijenta na neki nain spreavaju klijenta da raste. Razlika izmeu istinske podrke i pomoi je jasna: initi za drugoga ono to je on sam sposoban da uini za sebe znai sigurno spreiti da taj drugi postane svestan da moe stajati vrsto na svojim nogama.

Postavljanje koua sa pozicije sveznajueg, ostavlja klijenta u poziciji deteta. Vano je razviti i potovati nedirektivan pristup.

MATERIJAL ZA UESNIKE

24

Klijent je centar procesa, on sam odreuje svoje ciljeve, sam pravi plan akcije, sam bira naine njihove realizacije, sam eliminie prepreke, kou je tu da ga podri, da ga energizuje, da provocira njegova razmiljanja postavljanjem pitanja i zadataka, da ga suoava sa sopstvenom odgovornou kako u procesu kouinga tako i u svakom svom izboru. Kou je tu da mu na neki nain da krila a on e svakako sam da leti.

Odnos kou klijent je takozvani JA-TI odnos, u kome su obe osobe autentine i ravnopravne. Ovo znai da se druga osoba potuje kao linost i klijent se prihvata onakav kakav jeste sada ali i uz veru da se moe menjati i razviti ka potpunijem korienju svojih potencijala. Kou potuje klijentove izbore ak i kada se ne slae sa njim. Njegovo iznoenje sopstvenih vrednosti klijentu moe da bude korisno ako ostaje na nivou prianja svog iskustva, a ne tako da namee svoja reenja i izbore i ponaa se autoritarno i dominantno. Ovo je od posebnog znaaja u radu sa mladima koji su posebno osetljivi na autoritarno nametanje i ponaanje. Kou je na neki nain prijatelj koji je posveen odnosu, zainteresovan, prihvata klijenta takvog kakav jeste ne sudi mu i kritikuje. Ovakav odnos je zapravo plodna ravnica za pokretanje klijenta.

Iako su uzajamnost, obostrana odgovornost i horizontalnost odnosa bitne dimenzije kouing odnosa, ipak treba imati u vidu da razlika izmeu koua i klijenta ipak postoji. Zadaci koua su samo njegovi, a time i njegova odgovornost. On podstie na razvijanje povoljnih uslova za dijalog, ulazi i ukljuuje se u odnos svojom linou. On potuje linost klijenta. Neguje odnos. Razume.

U situacijama kada klijent ima dilemu i treba da odlui izmeu dve opcije, kou ne treba da mu govori i da gura jednu od te dve, jer ako to uradi u klijentu se moe pojaviti otpor i elja da opravda ispravnost druge opcije. Na taj nain kou moe umesto da bude od koristi, da pomogne to due ostajanje klijenta u poziciji da ne zna kuda da krene.

Nekada je suoavanje jednako vano i lekovito kao i prevazilaenje. Kouing generalno ima za cilj da pomogne, osnai, doprinese da klijent razvija maksimalno svoje potencijale. Meutim nekada su okolnosti tako teke da je vrlo teko uraditi bilo ta drugo osim preiveti krizu. Vano je istraiti koju sve vrstu pritiska klijent doivljava, i kako on vidi mogunost da se situacija unapredi, prevazie. Kako je promena esto bolna, postoji rizik da pritisak i bol zatrpaju klijenta. Potrebno je tada prepoznati kakva vrsta podrke je klijentu najpotrebnija. Istraiti ovo otvoreno sa klijentom i onda definisati ciljeve kouinga. Kada su definisani ciljevi kouinga vano je zadrati panju otvoreno na krizu ili pritisak kroz koji klijent prolazi i njegovo suoavanje sa njom.

Etika / poverljivost kouingaKouing je partnerski odnos koji se zasniva na zajednikom poverenju. To je odnos koji se neguje i koji je pogodno tlo za rast i razvoj klijenta. Njega karakterie otvorenost, uzajamno potovanje i razumevanje.

Informacije koje dobije od klijenta, kao i sve druge pojedinosti u vezi sa njim kou je duan da dri u tajnosti. Kada negde iznosi primere o deavanjima u kouing procesu, ukoliko je to

25

potrebno, na nekom predavanju ili treningu npr. duan je da zatiti identitet osobe odnosno klijenta o kome pria. Takoe, ukoliko zna da e se desiti situacija u kojima e priati o susretu, duan je unapred da obavesti klijenta o tome i da mu objasni koje i na koji nain e predstaviti podatke koje je dobio tokom kouing procesa.

Ako se kouing odrava grupno, npr. za grupu studenata, potrebno je uesnicima rei da je sve ono to se iznese na grupnim seansama i sastancima krajnje poverljivo i ne sme se prenositi dalje. Na ovaj nain se zadovoljava osim principa poverljivosti i princip dobronamernosti ovog odnosa.

Kou potuje klijentovo pravo privatnosti. Kou i ne trai privatne informacije od klijenta osim ako one nisu od sutinske vanosti za proces. Na samom poetku rada je potrebno klijentu rei da e se princip poverljivosti potovati i da se kou obavezuje na to.

Kou moe da diskutuje o poverljivim informacijama svoga klijenta sa svojim supervizorom, na odgovarajui profesionalan i konstruktivan nain, to drugim reima znai ne da pria tek da bi priao i iznosio poverljive informacije nego da bi od svog supervizora dobio profesionalni savet. Tada je kouev supervizor odgovoran takoe da potuje princip poverljivosti. Kou je duan da obezbedi poverljivost informacija dobijenih bilo kojim putem, mejlom, telefonom, sms porukom, kao i kada kouing prestane.

Ugovor izmeu koua i klijenta / Ono to je na poetku vanoNa naim prostorima jo uvek nije uobiajeno praviti nekakav formalni ugovor izmeu koua i kouia, to ne znai da se u nekom momentu to nee promeniti, ipak postoje neki detalji koji se trebaju precizirati na samom poetku kako bi se razne vrste nesporazuma i razliitih oekivanja eliminisala ili bar smanjila. Poetna faza kouinga je veoma znaajna jer poetni uslovi i utisak o ljudima uopteno vre veliki uticaj i mogu odrediti ton mnogim kasnijim meusobnim intervencijama. Zato je od izuzetne vanosti da kou:

> Bude osetljiv u vezi znaaja poetnog kontakta i poetnih susreta, potuje dogovoreno vreme, obezbedi prostor u kome niko nee uznemiravati, iskljuiti mogunost bilo kakvog prekidanja susreta, telefonom, iznenadnim posetama.

> Pokae prijemivost, toplinu, omogui da se druga osoba oseti udobno, izgradi prisnost, pokae empatiju i prihvatanje.

> Objasni ta kou moe da ponudi klijentu i da mu pomogne da klijent definie ta eli. Neki klijenti dolaze sa jasno izraenim potrebama, drugi dolaze sa nejasnim oseanjima. Istraivanje klijentovih potreba moe zapoeti postavljanjem pitanja: ta elite za sebe u naem zajednikom radu?

> Potrebno je vrlo precizno razjasniti oekivanja sa obe strane, > Odrediti pravila, uslove i uspostaviti neku vrstu radnog ugovora.

Postoji neto o emu se moe pregovarati i ono o emu se ne pregovara nego kou jednostavno uspostavi pravilo. Dogovara se oko termina, vremena provedenom u kouing procesu, ciljevima koji se ele postii, nainima evaluacije procesa.

26

Pravila koja uspostavlja kou su: > Vreme trajanja jednog susreta je od 45 min do sat vremena. Deava se da klijent pone da

pria o za njega vanim sadrajima na kraju susreta, potrebno je da kou ne produava vreme trajanja seanse. Na ovaj nain klijent dobija poruku da pravi prioritete, zadovoljava prvo potrebe koje su vanije za njega samog i efikasno koristi vreme.

> Nisu dozvoljena kanjenja. Seansa se ne produava tako da klijent kanjenjem oduzima sopstveno vreme. Vremenom e prestati da kasni, ako to ne uradi onda na jednom od narednih susreta treba raditi na tome: ta biste mogli da uradite pa da stignete na vreme?

> Zamoliti klijenta da ukoliko ima potrebu da iz nekog razloga otkae susret to uini najkasnije dan ranije.

> Dobro je da kou ne otkazuje susrete osim u izuzetnim situacijama kada je bolestan ili ozbiljno spreen. esta otkazivanja koua klijentu govore o njegovoj motivaciji odnosno o njenom nedostatku u dovoljnoj meri i na adekvatan nain, tako da je dobro da kou i sam radi na tome.

> Vano je na samom poetku dogovoriti cenu i nain plaanja (pre ili posle svake seanse, posle mesec dana, i sl.) kako bi se kasnije eliminisale mogue nelagodnosti u vezi sa tim.

> Tokom prvog susreta je potrebno da kou objasni klijentu da su informacije koje se razmenjuju tokom kouing procesa poverljive i da se kou obavezuje na potovanje ovog pravila.

Istraivanja ukazuju da klijenti visoko vrednuju objanjenja o kouing procesu koja im se daju i o tome ta mogu da oekuju a ta nije posao koua.

Koja su ogranienja i gde su granice odnosa izmeu koua i klijenta. > Kou nije direktivan - on ne vrednuje, ne vri procene, ne predvia, ne odluuje umesto

klijenta. Ne nudi ciljeve i reenja. On odreenim tehnikama i alatima pomae klijentu da sam doe do svojih reenja.

> Kou i klijent nisu drugari, oni imaju odnos pun topline, podrke i poverenja, to su elementi prijateljstva, ipak odnos kou klijent je profesionalan odnos.

> Kou nije roditelj klijentu - On ne vezuje klijenta za sebe, ne stavlja ga u zavisan poloaj, ne radi stvari umesto klijenta.

> Kou ima jasne granice u odnosu na klijenta, nije dostupan za sve zahteve klijenta.

27

KOUING PROCES

CILJ:

> Upoznavanje sa fazama kouing procesa, razumevanje njegove strukture, dinamike i cilja svake pojedinane faze.

POSTUPAK SAZNAVANJA:

> Predstavljanje kouing procesa > Razumevanje procesa i dinamike kouinga > Razumevanje faza procesa kouinga

MATERIJAL:

> Flipchart, > Stikeri, > Papiri, > Flomasteri, > Materijal za rad za uesnike Proces kouinga.

VREMENSKO TRAJANJE:

> 1 sat i 30 minuta

Uvodna aktivnost Predstavljanje kouing procesa od strane voditelja (20 minuta)

Voditelji prezentuju uesnicima kouing proces - pravila, odvijanje procesa kouinga, kako izgledaju kouing susreti, vremensku dinamiku, nain odvijanja susreta, strukturu jedne sesije uvodni, centralni i zavrni deo.

Dva voditelja se pripreme da odglume proces kouinga kroz predstavljanje svake pojedinane faze.

Nakon to odglume u plenumu razgovaraju sa uesnicima o utiscima.

Centralni deo: Rad u grupi - svaka grupa predstavlja po jednu fazu procesa (45 minuta)

Voditelji podele uesnike u grupe. Svim grupama se podeli isti materijal koji se odnosi na opis situacije klijenta i njegovim razlozima dolaska na kouing. Instrukcija voditelja je da svaka grupa predstavi jedan deo kouing procesa na svoj nain, a na osnovu prethodnog predstavljanja voditelja i pisanog materijala koji je za njih pripremljen.

> Prva grupa dobija - Analizu aktuelne situacije, > Druga grupa dobija - Istraivanje onoga to bi moglo biti, > Trea grupa dobija - Mogui naini, > etvrta grupa dobija - Izradu Akcionog plana.

Predstavljanje grupnog rada se odvija u plenumu.

Zavrni deo Kouing sesije/susreti (25 minuta)

Uesnici se dele u parove i svakom paru se daje opis situacije klijenta. Na nivou grupe parovi se dogovore ko e biti kou, a ko klijent. Uesnici u parovima prolaze kroz materijal za praktian deo, treba definisati koji nivo mogu da odigravaju na plenumu i ta je znaajno da se komentarie i ui na samoj radionici. Interesantno moe i da bude da nekoliko - est parova dobije isti opis situacije i da zatim po sesijama odigravaju role play.

RADIONICA V

28

PROCES KOUINGA

PROCES

Smetanje kouinga u odreenu emu i strukturu jeste pojednostavljivanje itavog procesa, kao i ljudskog funkcionisanja uopte, jer teme, sadraji i ciljevi rada mogu biti razliiti onoliko koliko je razliita svaka osoba pojedinano. Meutim, radi lakeg uenja, snalaenja, utvrivanja standarda rada, ovde emo definisati odreenu strukturu i samu metodologiju, na koju e svaki kou staviti svoj lini peat.

Na poetku rada sa klijentom vano je definisati: > motive dolaska na kouing > oekivanja od kouinga

Proces u kouingu je istraivanje: > Onoga to jeste - Aktuelna situacija > Onoga to bi moglo da bude - Vizija mogunosti (budunosti) > Naina na koji se to moe postii - Mogui naini > Jasno definisanje - Plana akcije

Aktuelna situacijaDa bismo sa klijentom dobro definisali cilj i istraili efikasne naine za njihovo ostvarivanje, kreemo u istraivanje, onoga to je sada, kako situacija izgleda sada, kako se klijent osea u vezi sa tim gde je sada, kako se osea u vezi sa nekim bitnim detaljima te situacije, ta one za njega znae. Dakle, doivljaj neke situacije je potpuno subjektivne prirode i kou ne sme dozvoliti sebi da pretpostavlja ta za klijenta znai gubitak posla, razvod roditelja, raskid veze itd. Vano je dovoljno dugo se zadrati na ovom delu iz dva razloga. Prvi je da kou upozna i razume situaciju, motive, automatizme u miljenju, predrasude, sabotere, koniare i slino. Drugi razlog je da bi klijent proirio svoju svesnost o svakom pojedinanom aspektu situacije i sagledao je bolje i potpunije. Kou ga kroz ovaj proces vodi pitanjima, testiranjem tvrdnji, eksperimentima.

Ovo je faza koja se istrauje na samom poetku. Klijent moe doi sa zamerkama i nezadovoljstvima trenutne situacije i funkcionisanja, ali moe doi i samo sa vizijom budunosti i cilja bez zadravanja na sve ono to je Sada i Ovde. Zadatak koua je da dobro istrai aktuelnu situaciju kako bi zajedno sa klijentom u njoj naao ogranienja, ali i potencijale.

Nekoliko polja istraivanja u okviru ove faze mogu biti: > ime je klijent trenutno nezadovoljan, > kako to utie na njegovo funkcionisanje i postizanje uspeha uopte, > u kakvoj je to vezi sa ciljem, > ima li nekih automatizama u miljenjima, predrasuda, sabotera, samoograniavanja, > ima li i koja su realna ogranienja, > na koji nain je do sada radio na ovom cilju? > koji su potencijali, ambicije, mogunosti u aktuelnoj situaciji.

Vizija mogunostiPostoje situacije kada klijent ima jasnu predstavu o tome ta eli samo mu do sada nije uspelo da to i ostvari iz njemu samom nepoznatih razloga i zato dolazi na kouing.

Druga situacija je kada je klijent samo svestan svog nezadovoljstva onim to jeste i kako jeste, a uopte ne zna ta bi drugaije moglo biti. U drugom sluaju je vano otkriti ta je ono to klijent

MATERIJAL ZA UESNIKE

29

eli. Otkrivanje onoga to klijent eli u ovoj fazi nekada nije dovoljno. Potrebno je podsticati ga da promeni svoj referentni okvir, istrauje i razmilja o najrazliitijim mogunostima o kojima do sada nije razmiljao. Neke od taaka rada u ovoj fazi su:

> Istraivanje vrednosti klijenta, > Definisanje novih vrednosti, > Istraivanje elja, > Definisanje prioriteta, > Postavljanje cilja.

Istraivanje vrednosti klijentaVano je da klijent poznaje svoje sutinske vrednosti. Nae vrednosti odreuju i utiu na naa uverenja, stavove, oekivanja, ponaanje itd. Deava se da nekim osobama nisu poznate njihove vrednosti i da im postavljeni ciljevi nisu u skladu sa vrednostima, pa to moe biti razlog slabije fokusiranosti i usmerenosti ka cilju. Do vrednosti se dolazi pitanjem: ta je vama sutinski vano u ivotu?. Kao i slinim pitanjima.

Definisanje novih vrednostiDa bi se napravila promena, vano je usvojiti i nove vrednosti u ivotu. Sistem vrednosti se usvaja jo u detinjstvu i veoma je ukorenjen u porodini milje. Vrednosti se obino usvajaju u crno-belom maniru, neto je ili dobro ili loe to moe doprineti rigidnosti i nedostatku fleksibilnosti, tolerancije, kreativnosti. Vano je da sa klijentom osvestimo njegove vrednosti i definiemo neke nove koje je klijent spreman da prihvati.

Istraivanje eljaDolaenje u kontakt sa eljama je motiviue, energizujue, usmeravajue. Ono to elimo ima neki znaaj za nas, pa je istraivanje elja zapravo i istraivanje vrednosti na drugaiji nain i iz drugog pravca. Jasnoa elje doprinosi boljoj motivaciji, efikasnijoj mobilizaciji sopstvenih potencijala, veoj spremnosti na akciju i boljoj istrajnosti. Sve ovo su neophodni uspesi dolaenja do cilja i postizanja uspeha. Pitanjima, ta vi elite u ovoj situaciji?, moemo sa klijentom krenuti u identifikaciju elja.

Definisanje prioritetaelja ima mnogo, pa ih je samim tim sve nemogue ostvariti u isto vreme. Sa druge strane neke elje su u suprotnosti ili se meusobno iskljuuju. elim da radim, ali elim i da se odmaram. Nemogue je ostvariti i jednu i drugu elju u isto vreme. Zato je vano > Odrediti do kakvih efekata benefita dovodi ispunjenje svake pojedinane elje, > ta nam je vanije u ovom momentu, > Koja je cena koju moram da platim (ega je neophodno da se odreknem), > Da li sam spreman da platim tu cenu.

Postavljanje ciljaPostoje razni naini za definisanje cilja, ali je vano da cilj bude:

> Jasan, > Realan, > Ostvarljiv, > Sa definisanim rokom. > Ciljevi moraju biti u skladu jedni sa drugima. Moraju na neki nain ii jedni uz druge a ne

30

iskljuivati jedni druge. To ne znai da ne mogu biti veoma razliiti u smislu da obuhvataju razliita ivotna polja, ali ipak kompatibilni. Ne moete imati cilj da budete uspean student i da se ne umarate previe. Ciljevi moraju da podravaju jedni druge i da se meusobno podstiu.

> Dobro je da ciljevi budu poreani po prioritetima, tako e laka i jednostavnija biti odluka o tome ta nam je initi sada a ta kasnije.

> Ciljevi moraju biti izazovni. Oni moraju da vas izazovu da uloite dodatni napor ali da vas pri tom ne opterete isuvie. Ljudi se najvie koncentriu kada su im postavljeni zahtevi vei nego obino i tada su u stanju da urade vie nego inae. Ljudi vole da budu izazvani na postignua, takmienja, osvajanja, kouing nudi jednu sigurnu i podravajuu sredinu za to. Postavljanje izazovnih i atraktivnih ciljeva pomae klijentu da vidi ta se nalazi izvan vidokruga. Ako se od ljudi malo zahteva ili ako vi sami od sebe malo zahtevate onda je dosadno, neinspirativno i verovatno ete malo i postii. Ako se trai previe ljudi postaju anksiozni i frustrirani. Lav Vigotski je verovao da je ceo ivotni proces razvoja zavisan od socijalnih interakcija, na poetku dece sa roditeljima i znaajnim drugima i da socijalno uenje zapravo vodi do kognitivnog razvoja. Dete se najbolje razvija i ui, kada mu se postavi zadatak koji je za pola koraka tei od onog koji on sa lakoom obavlja. Nije dobro da taj zadatak bude tei vie od pola koraka da ne bi bio preteak i demotiviui. Pola koraka je idealna mera. Ovaj fenomen nazvao je zona narednog razvitka. On ga opisuje kao razliku izmeu aktualnog razvojnog nivoa determinisanog nezavisnim reavanjem problema i nivoa potencijalnog razvoja determinisanog kroz reavanje problema uz vostvo odraslih ili sposobnijih vrnjaka (Vigotski 1978). Zona narednog razvitka premoava jaz izmedju onoga to je poznato i onoga to moe biti spoznato. Zonu narednog razvitka je mogue podsticati tako to postavljate sebi izazovan ali realan cilj.

> Kvantitativni ciljevi su lako merljivi, ali to ne znai da ne treba imati i kvalitativne. Naprotiv. Kvantitativan cilj je na primer da kupite novi auto, a kvalitativan, da postanete strpljiviji prema svom partneru/partnerki. Kvalitativni ciljevi su takoe merljivi, samo je vano dobro odrediti pokazatelje. Postati strpljiviji se na primer moe meriti ili definisati brojem obavljanih razgovora bez prekidanja, vremenom ekanja da neko neto uradi ili odlui i slino. Odreivanje pokazatelja ostvarenja kvalitativnih ciljeva pojaavamo svesnost klijenta o njegovoj vanosti, benefitima koje e imati kada taj cilj ostvari i nainima na koje je sve to mogue.

> Dobro je imati dugoroan cilj koji e biti kao light motiv ili zvezda vodilja, ali da se osoba ne bi izgubila ili demotivisala na tom dugom putu potrebno je imati i kratkorone ciljeve, koji e imati veu mo privlaenja. Tako je dobro imati cilj za dananji dan, za narednih mesec dana, tri meseca, godinu dana... pet godina.

> Potrebno je i vano da se ciljevi uklapaju i da budu potpuno u skladu sa sistemom vrednosti koji osoba ima. Vrednosti se formiraju jo od najranijeg detinjstva, ali i u odraslom dobu. Vremenom postaju nesvesni deo nae linosti, ali bitno determiniu naa uverenja, stavove, oekivanja, ponaanje. Ciljevi koji nisu u skladu sa sistemom vrednosti nemaju onu jainu, energiju i privlanu mo kao oni koji jesu.

31

Mogui naini - Kako u do cilja? > Ispitivanje raznih mogunosti. Oslobaanje od starih naina funkcionisanja i privlanost cilja,

koja je sada nakon ovih faza dodatno pojaana, omoguava iskrsavanje razliitih mogunosti za postizanje tog cilja i dobro oseanje u vezi sa svim okolnostima i pojedinostima cilja.

> Istraivanje novih naina doivljavanja i reagovanja, > Istraivanje alternativnih reenja, > Istraivanje korienih i novih izvora podrke, > Istraivanje naina samo-ometanja i naina za njegovo prevazilaenje. > Klijent sada ima podrku u sebi i nije mu potrebna podrka na koju se do sada oslanjao sa

strane. Ovde je vana kreativnost koua i klijenta. Dobro je da kou postavlja esto pitanja, Moete li jo neto da uradite?, Ima li jo neeg to biste mogli?, sve dok ne iscrpi i poslednju mogunost. Na kraju se odluuje za mogunost koja je za njega najbolja, najprihvatljivija, najefikasnija i realna. Ovo je odluka, koja je ujedno i zakljuak rada, jednog ili vie susreta. Ipak tu nije kraj, vrlo je vano:

> Utvrditi posledice do kojih odreena odluka dovodi, odnosno ishode postizanja cilja jo jednom i sada iz drugaijeg ugla. Ovaj deo ima za cilj pojaavanje zakljuka i odluke koja je doneena. Mogunosti su razne, a jedna od je i kratka voena fantazija - Zamislite da je prolo tri meseca i da nita niste uradili; Sada zamislite da je prolo tri meseca i vi ste uradili (to, to i to - to konkretnije, i postigli to, to i to), kako se oseate?.

32

Plan akcije > Nekada e se ceo susret odnositi na izradu detaljnog plana akcije, a nekada kada nema dovoljno

vremena za to ne treba propustiti pitati ta je prvo to ete uraditi?, kako bi klijent otiao spreman na akciju.

Aktivnosti Vreme/Rok Resursi Indikatori da je aktivnost realizovana

Drugi ljudi / podrka

Ishod

1.

2.

3.

4.

5.

6.

ZELIM

33

SVESNOST

CILJ:

> Razumevanje pojma svesnosti. Otkrivanje naina prekidanja ciklusa svesnosti i uticaja tog prekidanja na postizanje, odnosno sabotiranje uspeha.

POSTUPAK SAZNAVANJA:

> Individualni rad, > Rad u grupi, > Diskusija.

MATERIJAL:

> Stikeri, > Papiri, > Flipchart, > Materijal za uesnike - Svesnost.

VREMENSKO TRAJANJE:

> 1 sat i 25 minuta

Uvodna aktivnost - ega sam sada svestan (25 minuta)

Uesnici imaju zadatak da napiu na papiru ega su svesni sada u ovom trenutku. Mirisa, zvukova, misli, emocija, telesnog stava... Svaka reenica treba da pone sa Sada sam svestan... - gra u miiima, ubrzanog disanja, da se oseam prijatno itd. Voditelj objanjava uesnicima da na papiru napiu po jednu stvar koje su sada svesni. Deli im papira koliko hoe i podstie ih da budu u kontaktu sa sobom i onim to se u njima deava SADA U OVOM TRENUTKU.

Centralna aktivnost - Kada sam svestan mogu / Kada nisam svestan ne mogu (45 minuta)

Papiri na kojima su pisali uesnici ega su sada svesni se pomeaju i stave u eir. Uesnici se podele na dve grupe. Papiri iz eira se sada uzmu sluajnim izborom i podele na dve grupe. Prva grupa dobije instrukciju da izradi pano pod naslovom - Kada sam SVESTAN mogu, na osnovu papiria koje su dobili. Druga grupa izrauje pano pod naslovom - Kada NISAM SVESTAN mogu. Kako na papirima piu najrazliitije stvari kao to su misli, tenzije, oseanja... svaki pano e biti drugaiji, a cilj je da se osvesti kako svesnost i prekidanje svesnosti doprinosi naem uspehu/neuspehu.Predstavljanje grupa.

Zavrna aktivnost - Postao sam svestan (15 minuta)

Uesnici se vrate u plenum, svako sada kae reenicu koja poinje sa - Tokom ove vebe sam postao/la svestan/na

RADIONICA VI

34

SVESNOST

ovek dobro funkcionie kada je u kontaktu sa sobom i svojom okolinom. Cilj rada sa ljudima u kouingu je proirivanje ili obnavljanje svesnosti o svojim doivljajima, eljama, potrebama. Svesnost ukljuuje miljenje i oseanja, ali je uvek zasnovana na opaanju trenutne situacije.

Klijenti tokom procesa kouinga ue da koriste svesnost. Uei da usmeravaju svesnost i na taj nain otkrivaju ta jesu, a ta bi trebali da budu, oni ue da veruju sami sebi i da imaju poverenja u sebe, razvijajui tako svoju sopstvenu podrku.

Svesnost je efikasna kada se temelji na dominantnoj sadanjoj potrebi organizma i ako je od nje energizovana.

Svesnost nije kompletna ukoliko nema direktnog znanja o realnosti situacije i o sopstvenom oseanju u situaciji. Osoba koja verbalno usvaja svoju situaciju, ali je istovremeno ne vidi, ne zna, ne reaguje na nju, nije svesna i nije u punom kontaktu. Ona ima neku vrstu znanja o svom ponaanju, ali ne zna stvarno, ne doivljava potpuno ta radi, kako radi, da ima alternative i da ona bira da bude onakva kakva jeste. Svesnost je praena oseanjem posedovanja kontrole i odgovornosti za svoje ponaanje i svoja oseanja.

Svesnost je uvek ovde i sada i uvek je promenljiva. Sadraj svesnosti moe biti udaljen.

Svesnost je spontani doivljaj onoga to nastaje u nama - onoga to radimo, oseamo, planiramo. Moemo biti u kontaktu sa sobom i sa svojom okolinom.

Nema dobrog kontakta bez svesnosti. Ako nismo svesni kontakta nae ponaanje nee biti energizovano, puno, autentino.

Svesnost moemo usmeriti na: > Oseanja - Kako se oseate ili ta sada oseate. Naglaavanje emocija nas podstie da se

ispoljimo, da postanemo svesni onoga to u odreenom momentu oseamo. > Oseaje Dodiri, mirisi, zvukovi... > elje - ta elim za sebe u vezi sa ovom situacijom, osobom? Svesnost o eljama ima

funkciju orijentisanja, usmeravanja, mobilisanja energije, kanalisanja, usredsreivanja. Nepotpuna svesnost o onome to elimo dovodi do pasivnosti ili dezorganizovanosti i tranja za gratifikacijama, koje dovode do aktivnosti, ali ne i do pune gratifikacije.

> Vrednosti i procene - Kakav znaaj to ima za mene? Svesnost o vrednostima i procenama ukljuuje mnoga znanja i iskustva i nae reakcije na njih.

Umesto da ovek pokua da promeni, zaustavi ili izbegne nesto to ne voli u sebi, mnogo je efikasnije da ovek ostane s tim dublje svestan toga. Izbegavanje neprijatnosti i neprijatnih emocija predstavlja smanjivanje svesnosti i otuivanje od sopstvenih doivljaja. Svesnost prua osobi priliku da se menja. Ona je neophodna da bi se napravio izbor i donela odluka. to je ovek svesniji ima vie mogunosti da bira. Organizam putem svesnosti mobilie svoju energiju, tako da moe da stupi u kontakt sa stimulusima iz okoline, koje zatim ili odbacuje ili pihvata.

MATERIJAL ZA UESNIKE

GROW

35

Preduslov zdravog funkcionisanja je svesnost o trenutnim potrebama i mogunostima, kao i kontakt sa njima.

Obraanje panje na kontinuum svesnosti znai uspostavljanje kontakta sa samim sobom i sa okolinom. Ostvarujui kontakt sa drugima mi otkrivamo i onaj deo sebe koji pravi kontakt.Svesnost olakava postizanje maksimalne efikasnosti i koncentrisanje svih sposobnosti organizma na najsloenije situacije.

Sa usmerenom svesnou osoba moe da shvati kako izbegava da postane svestan. Svesnost je ostajanje u dodiru sa onim to jeste, tako da je jedna od tehnika koju koristimo tehnika fokusiranja ega ste svesni? ta oseate? Ostanite sa tim

Ciklus svesnosti ili ciklus kontakt - povlaenje ima odreene faze i moe se posmatrati kao jedinica ivljenja.

Kada osoba nije svesna svojih potreba, elja, vrednosti, ciljeva, onda su i akcije nespretne i neodlune. Tada nalazimo kolebljivost ili ambivalenciju u ponaanju. Plitka svesnost ne razvija adekvatnu energiju da se nosi sa datim zadacima. Energija je slaba zato to svesnost nije dovoljno obogaena. Akcije su slabe zato to nije pokrenuto dovoljno energije. Proirivanje svesnosti omoguava iri izbor za date aktivnosti. Onda su akcije jae, jasnije, odlunije, temeljnije, trajnije.

Bejser je definisao paradoksalnu teoriju promene - promena se deava kada ovek postane ono to jeste, a ne kada pokuava da postane ono to nije.

Mi esto nismo u stanju da vidimo dobrobit ili potencijale u sadanjim pozicijama. Kada ponemo da doivljavamo svoje sposobnosti i kreativnost ak i kada su u nevoljama, onda doivljavamo afirmaciju i dostojanstvo koje ranije nije postojalo u njihovoj svesnosti. Ovo im daje podsticaj da se suoe sa onim to im nedostaje i to im je prepreka i da se sa tim izbore.

GOAL

36

DEFINICIJA CILJEVA3

CILJ:

> Razlikovanje elja od ciljeva. Razumevanje uzroka i upoznavanje sa znaajem i metodologijom zacrtavanja/ definisanja i odreivanja ciljeva.

POSTUPAK SAZNAVANJA:

> Identifikacija elja, > Organizovanje elja, > Razlikovanje elja od ciljeva, > Definisanje ciljeva, > Razumevanje spoljanjih i unutranjih faktora, > Definisanje ciljeva u odnosu na Lokus kontrole, > SMART ciljevi

MATERIJAL:

> Papri A4 formata, > Stikeri,

> Flomasteri, > Flipchart > Materijal za rad za uesnike ek lista ciljeva

VREMENSKO TRAJANJE:

> 1 sat i 50 minuta

Uvodna aktivnost - Izlistavanje svojih elja (20 minuta)

Instrukcija uesnicima:Napiite listu svojih elja. Materijalnih i nematerijalnih. Ukljuite, to vie, bez obzira kako vam izgledaju, pa i one univerzalne... tipa (biti zdrav, imati para, voleti nekoga)

Proverite imate li najmanje 20, ako nemate setite se jo nekih i dopiite ih.

Kada svi zavrite, grupiite nekoliko elja u odreenu kategoriju, po nekom svom kriterijumu. Svakoj kategoriji dajte neki simbol.

Svakoj kategoriji dajte neko ime kao da je to linost sama za sebe, na primer saboter, motivator, radnik

Sada nacrtajte krofnu veliine 30-40 cm. Centralni deo je va self, vaa najdublja linost. Oko sredine poreajte one kategorije (podlinosti) koje smatrate da su vam najvaniji i u koji najvie ulaete. Dajte im veliinu i udaljenost od selfa u skladu sa njihovim znaenjem za vas.

3 Reinvoter Dz.. (1985): "Budite svoj psihoterapeut", Nolit, Beograd.

RADIONICA VII

37

Okolo crtajte one delove koji vam jesu vani ali ne radite mnogo kako biste te elje ostvarili. Dajte im veliinu u skladu sa njihovom vanou.

Pogledajte kako izgleda raspored podlinosti u krofni. Kako ste sa njim?

Da li biste neke poveali a neke smanjili? Da li biste neke skroz iskljuili?

Nacrtajte sada kako biste eleli da izgleda vaa krofna. Kako biste to mogli da uradite? ta ste spremni da uradite i kada da krofna izgleda kao to vi elite?

Komentar voditelja: U svakom trenutku imamo razlite elje. Neke smo osvestili a neke i nismo. One koje smo osvestili imaju neku ansu da budu zadovoljene, meutim one koje nisu skore i da nemaju anse da budu zadovoljene i ako se to dogodi to e onda biti pukom sluajnou.

elja ima puno i nemogue ih je sve zadovoljiti. Neke od njih su u suprotnosti i moda ak jedna protiv druge. Meutim nisu elje u isto vreme ciljevi.

Da bi elja postala cilj, na nju se moramo fokusirati, usmeriti, stvoriti nameru da tu elju i ostvarimo uz spremnost na odricanja i istrajnost i kada rezultati nisu vidljivi. Tada govorimoo o cilju.

Centralna aktivnost Poetak definisanja ciljeva (75 minuta)

Voditelj zamoli sada da svako definie cilj u odnosu na elje koje je prethodno izlistao i da definie problem ako ga ima u vezi sa tim ciljem. Ovo se radi na velikom flipchart papiru.

CILJ

PROBLEM

Kada definiu ciljeve, voditelj zamoli uesnike da sa svake strane linije napiu unutranje i spoljanje faktore koji im olakavaju, ili oteavaju ostvarivanje ciljeva.

38

Unutranji faktori (+ / -) Spoljanji faktori (+ / -)

CILJ

TRENUTNA SITUACIJA

Nakon ovoga svaki uesnik predstavi svoje drvo ciljeva, a voditelj analizira da li je potrebno preformilusati osnovni cilj, uz objanjenje - Ova veba nam pomae da vidimo da li su neki od linih ili sredinskih faktora toliko jaki, da moramo da preformuliemo svoj cilj, i da se prvo bavimo nekim od faktora, koje onda privremeno postavljamo za ciljeve kojima teimo. Drugim reima da neostvarive faktore pretvorimo ili prevedemo u ostvarive.

ek lista ciljeva

Opcije kao uvodna aktivnost, svaki uesnik radi sam za sebe, a zatim definiu unutranje i spoljanje faktore (+/-) ili uesnici ovu vebu rade u paru, intervjuiui jedni druge kako bi radili na osveivanju svojih ciljeva i procesu definisanja.

GROW model. GROW je akronim koji stoji za Cilj (Goal) - Trenutna realnost (Reality) Mogunosti (Options) - Volja (Will).

Model se koristi kroz nekoliko koraka:

1. Postaviti cilj:Prvo, definiite koji cilj elite ostvariti ili ishod koji elite postii. Cilj bi trebalo definisati tako da bude specifian, merljiv i realan.

Pri tome, korisno je da postavljate sebi pitanja kao to su: > Kako u znati da sam postigao taj cilj? > Kako u znati da sam reio/la problem?

2. Ispitivanje trenutne realnostiZatim, opiite svoju trenutnu, realnu situaciju. Veoma je vano da budete svesni svoje polazne pozicije u realnom kontekstu kako bi vam ostvarenje cilja bilo efikasnije. Kako budete bivali svesniji svoje realne situacije, reenja mogu poeti sama da se pojavljuju.

FANTAZIJA

39

Korisna pitanja koja vam mogu pomoi: > ta se sada deava? > ta, ko, kada, koliko esto > ta je efekat ili posledica toga?

3. Istraite opcijeKada ste istraili svoju trenutnu realnost i koje su vam sve objektivne prepreke u ovom koraku, izlistajte ta je sve mogue. Pronaite to vie opcija za reenje problema. Kada izlistate sve opcije grupiite po vama i za vas najbolje opcije.

Tipina pitanja koja se koriste za izlistavanje opcija su: > ta bi jo mogli da uradite? > ta ako je ova ili ona prepreka uklonjena? > Koje su prednosti i nedostaci svake opcije? > Koje faktore ete koristiti da odmerite opcije?

4. Uspostavljanje volje:Ispitivanjem trenutne realnosti i istraivanjem moguih opcija, dobiete vie informacija i ideja na koje sve naine moete da postignete svoj cilj. Ovo je veliki korak, ali nedovoljan sam po sebi. Kako biste ostvarili svoj cilj izaberite specifinu, konktretnu akciju. Na ovaj nain ete usmeriti sopstvenu volju i motivaciju kako biste postigli eljeni cilj.

Korisna pitanja: > ta e sada da radi i kada? > ta me moe spreiti da napredujem ka ostvarenju cilja? > A kako u prevazii prepreku? > Da li e me ova akcija odvesti blie ka cilju? > Kolika je verovatnoa da ova akcija uspe u prevazilaenju prepreke? > ta jo mogu uiniti?

5. A zatim uesnici popunjavaju ek listu.Jo jedan nain koji moemo da koristimo da bismo definisali ciljeve, tj. da bismo proverili da li su ciljevi realno ostvarljivi jeste ek lista ciljeva.

ek listom proveravamo da li je cilj dobro definisan, jer ukoliko loe definiemo cilj, ne samo da ga je nemogue ostvariti nego e i osoba, nakon nekoliko neuspenih pokuaja izgubiti motivaciju da dalje radi na sebi i svojim ciljevima, i moe da izae sa idejom da ona, kao osoba, nema kompetencije ili znanja za promenu. Time se smanjuje i samopotovanje i samovrednovanje osobe.

REALNOST

40

EK LISTA

No Pitanje Objanjenje

1. Da li je cilj jasno definisan? Jasna definicija podrazumeva da ja delim isto vienje pojma cilja sa drugim osobama. Odnosno, da isto shvatamo postavljeni cilj. Na primer, ukoliko kaete elim da budem odgovorniji, niste dobro definisali cilj, jer odgovornost je uopteni pojam i moe da znai razliite stvari. Zato je bolje biti jasniji/precizniji i rei elim da kada prihvatim neki zadatak, taj zadatak i zavrim

2. Kako ete znati da ste na pravom putu da ostvarite cilj?

Koji je pokazatelj da ste cilj ostvarili? Kako ete znati da je to TO. Koji pokazatelji e vam rei, da je to ono to ste eleli.

3. Da li je realno da taj cilj ostvarite?

Koliko je realan postavljeni cilj? Ovo ne znai da li ste vi u stanju da ga ostvarite samostalno ili ne. esto nam i drugi ljudi mogu pomoi u ostvarenju cilja. Pitanje je da li uz neiju podrku i pomo moete taj cilj i da ostvarite.

4. Aktivnosti koje vode ka ostvarenju cilja?

Ovo ne treba brkati sa akcionim planom koji se definie sa kouem a koji nam govori o redusledu aktivnosti koje preuzimamo i planu akcije na kojem radimo u nekom vremenskom periodu. Ovde samo razmiljamo da li je cilj postavljen preambiciozno, pa bismo razmiljajui o aktivnostima mogli da ga preformuliemo i da neku od aktivnosti postavimo kao cilj kojem teimo.

5. Promene na linom planu koje su neophodne da bi se cilj ostvario.

ta je to to treba da uradim, a tie se lino osobe koja definie cilj, da bi se eljena promena dostigla. I, naravno, da li imam kapacitete za to, ili treba da radim na linom osnaivanju.

6. Da li je potrebno da ukljuite jo neke ljude da biste mogli da ostvarite va cilj?

Koga? Zato? Kako ih motivisati da vam pomognu, ukoliko to ve nisu?

7. Kada je realno da ponete sa ostvarenjem svoga cilja?

Jako je vano definisati koji je trenutak kada poinjemo da radimo na ostvarenju svoga cilja, da bimo mogli da pratimo napredak.

8. U kom vremenskom periodu oekujete dae te ostvariti svoj cilj?

Vremensko odreenje je od velike vanosti jer doprinosi broj i efikasnijoj mobilizaciji energije i sopstvenih resursa.

9. Izlistajte otpore (line i sredinske) koji mogu da ometaju ostvarenje vaeg cilja.

41

Zavrna aktivnost Pakovanje ciljeva (15 minuta)

Kada smo definisali jedan cilj, postavlja se pitanje da li se on tie jedne oblasti ili vie oblasti naeg ivota. Na primer, ukoliko kao cilj definiemo smanjenje teine to moe da ue u oblast prijateljstva neu izlaziti sa drutvom u restorane poto mi je to previe iskuenja, ili u polje fizikog izgleda, ili u polje finansija na primer, hraniu se zdravo pa u morati da odvojim vie sredstava za hranu i sl.

Pored ovoga, nekada moemo da imamo i vie ciljeva, ali koji svi ulaze u neko ivotno polje. Da bismo znali koje je to polje u naem ivotu koje bismo voleli da promenimo, moemo da koristimo sledeu tehniku.

Voditelj zamoli uesnike da nacrtaju krug. Zatim da ga podele na osam polja, povezujui centar kruga sa krunicom. Obeleite polja redom: Posao, Finansije, Zdravlje, Porodica, Prijatelji, Ljubav, Lini razvoj, Zabava.4 Centar krunice obeleite sa nulom, a take na kruici sa 10. Obeleite svako polje ocenom od 0 do 10 u zavisnosti od vaeg trenutnog zadovoljstva svakom pojedinanom oblau.

KRUNICA MOE DA IZGLEDA OVAKO:

Posa

o

Finansij

e

Zdravlje

Porodica

Prija

telji

Ljubav

Lini razvoj

Zabava

Napomena za voditelja ova aktivnost moe da bude veoma lina za uesnike, i u toj situaciji radite pojedinano sa njima a ne u plenumu.

4 Mekdermot I, i Dzejgo V. (2002); NLP Obuka, Mono and Manana press, Beograd

42

PROMENA

CILJ:

> Analiza situacije u kojoj se eli napraviti promena. Identifikacija slabosti i potencijala.

POSTUPAK SAZNAVANJA:

> Identifikacija tekoa, ogranienja, prepreka, sabotera. > Vizija ostvarenja cilja u idealnoj (utopistikoj) situaciji, > Identifikacija novih naina ostvarenja cilja.

MATERIJAL:

> Karte, > Papiri A4 formata, > Veliki flipchart papiri, > Selotejp, > Makaze, > Materijal za uesnike - Aktuelna situacija

VREMENSKO TRAJANJE:

> 1 sat i 40 minuta

Uvodna aktivnost - Faza kriticizma - Prepreke, ogranienja, saboteri (20 minuta)

Svaki uesnik na kartici koju dobije od voditelja napie ta mu se ne dopada u trenutnoj situaciji, a u vezi sa ciljem koji je prethodno definisao, tekoe, prepreke, nelagodnost. Ova faza se zove faza kriticizma i negativizma jer se odnosi samo na prepreke. Uesnici mogu da dobiju koliko god hoe karata ali na jednoj karti piu samo po jednu stavku.

Cilj ovog dela radionice je identifikacija prepreka, tekoa, sabotera na putu do cilja u aktuelnoj situaciji.

Centralna aktivnost - Faza fantazije i faza realnosti (60 minuta):

Voditelj pokupi sve kartice, ita jednu po jednu karticu i istovremeno ih svrstava u razliite kategorije tako da na kraju bude 5-6 kategorija i to:

> Emocije, > Miljenje, > Oekivanja, > Uverenja, > Drugi ljudi, > Znanje, > Finansije

RADIONICA VIII

43

Kategorije nisu fiksno odreene, dozvoljena je sloboda voditelju da formira kategorije u zavisnosti od materijala koji dobije.

Cilj ovakvog svrstavanja je definisanje raznih polja koja su bitna za ostvarenje cilja. Jasno sagledavanje i precizno definisanje kljunih elemenata situacije je veoma vano.

Faza fantazijeUesnici se po grupama okupe u okviru svake kategorije.Tako prva grupa radi na Emocijama, Druga grupa radi na Miljenju, Trea grupa na Oekivanjima, etvrta grupa radi na Uverenjima, Peta na Finansijama, esta na Znanju.

Zadatak je da sada naprave priu koja e biti fantastina, idealna i praktino nerealna. Instrukcija koja se daje uesnicima je da zamisle da je sada sve mogue i sve idealno - kakva bi vaa situacija bila s obzirom na tu kategoriju koju ste kao grupa dobili. Vano je u ovoj fazi podsticati kreativnost uesnika. to vie ideja to bolje. Podstai uesnike da mogu da svoju priu predstave tako to e da odglume i otpevaju ili nacrtaju neto ili sve to zajedno. Cilj ovog dela radionice je menjanje referentnog okvira i razmiljanje o situaciji na nain na koji nikada nisu. Izlaenje iz ustaljenih ema, utabanih staza i komfornih zona. Meu najneverovatnijim idejama sigurno e iskrsnuti i razne realne mogunosti. U ovom delu se uesnici opuste, esto puno ale i smeju, to sveukupno doprinosi dobrom radu. Na nivou grupe se sada definiu potencijale i slabosti u okviru svake kategorije.

Predstavljanje svake grupe.

Faza realnostiSada se vraamo u realnost. U okviru svake kategorije su identifikovane prepreke i tekoe, fantazirali smo, napravili neverovatnu priu ako bismo izali iz svog okvira. Sada je potrebno identifikovati realne potencijale. Akcije koje je mogue da svako napravi kako bi ostvario cilj, a to podrazumeva da tekoe pretvori u izazove, a postojee potencijale jo pojaa.

U okviru svake kategorije postoje potencijali koje treba iskoristiti i jo pojaati, isto tako u okviru svake kategorije postoje prepreke, subjektivne i objektivne, u nama i van nas. Vano ih je otkriti, upoznati i odluiti ta dalje sa njima. Razvrstavanje svih linih karakteristika klijenata koje su do sada prepoznate i otkrivene du kontinuuma potencijal-slabost. Svaki elemenat se razmatra sa stanovita kakav je potencijal - emu moe da poslui i kakva je slabost - gde moe da predstavlja prepreku i odmogne.

Zavrni deo - Definisanje potrebnih promena (20 minuta)

Definisanje konkretnih promena koje je potrebno napraviti. Uesnici na nivou grupe definiu sve konkretne aktivnosti koje su potrebne da bi se iz sadanjeg stanja dolo do eljenog.

44

AKTUELNA SITUACIJA

Da bi klijent bio u stanju da unese neke nove obrasce ponaanja u svoj ivot, da bi postao uspeniji i efikasniji potrebno je tokom kouinga analizirati trenutnu situaciju. Svakodnevno klijent postie odreene uspehe i postignua spontano, ali ako nije svestan svojih prepreka, slabosti i potencijala koji mogu biti jo vei, onda e verovatno praviti iste ili sline greke i imati sline tekoe kada se ponovo nae u istoj situaciji. Ovako, jednostavno skrauje svoj put.

Neke emocje mogu biti koniari i saboteri kojima se klijent ometa da krene dalje, dok su neke druge emocije pravi rezervoar energije i ozbiljna podrka klijentu. Dobro je da ih sa klijentom zajedno identifikujemo tokom procesa kouinga, jer ono to klijent ne poznaje ne moe ni da promeni, te da radi na emocijama koje su za njega teke i kojim se blokira, sputava, ograniava.

Tokom procesa miljenja takoe imamo prave podravae koji kau Ti to moe, Ti to zna, Ako bude dovoljno uporan, uspee, i one koji ometaju klijentov process rasta i uspeha.

Ove podravae i ometae je vano identifikovati, shvatiti koja je njihova uloga i nefunkcionalne zameniti funkcionalnijim.

Analiza aktuelne situacije je vana i iz jo jednog razloga, a to je razumeti kako klijent doivljava sadanju situaciju i sadraje u vezi sa njom. Tokom kouinga je vano potovati subjektivni doivljaj klijenta. Zato je vano da mi ne pretpostavljamo i zakjuujemo o emocijama, miljenju, stavovima, oekivanjima klijenta, nego da zajedno sa njim istraimo i doemo do znaenja. To to je za nas neto teko ne znai da je i za klijenta i obrnuto, neke stvari e nama izgledati lako ali to ne znai da su lake za klijenta. Nae je da se uzdrimo od vrednovanja i pridavanja znaenja i budemo otvoreni za sve ono to klijent misli, osea i procenjuje.

PROCES PROMENE

Mogu li da se nosim? Konano neto e se promeniti! Kakav e uticaj imati? Kako e to uticati na mene?

Anksioznost Srea StrahOvo je vee nego to sam mislio! Poricanje Da li sam zaista to uradio?Pretnja Promena? Koja promena? KrivicaRazoarenje Ko sam ja? Ja u uraditi to i ako me ubija?Odoh!......Ovo nije za mene!

Depresija Neprijateljstvo

Mogu da zamislim sebe u budunosti Ovo moe da uspe i bude dobro

Postepeno prihvatanje Napredovanje

MATERIJAL ZA UESNIKE

45

Proces tranzicije (Faze suoavanja s ivotnim promenama)5

MOGU LI DA IZAEM NA KRAJ S OVIM?

KAKAV E UTICAJ OVO IMATI? KAKO E UTICATI NA MENE?

OVO JE KRUPNIJE NEGO TO SAM MISLIO/LA!

DA LI SAM JA TO ZAISTA URADIO? KO

SAM JA?

KONANO, NETO E SE PROMENITI!

STANJE ANKSIOZNOSTI

STANJE STRAHA

STANJE STRAHA OSEAJ

KRIVICE STANJE DEPRESIJE

OVO MORA DA USPE, TAMAN ME KOTALO I IVOTA!

STANJE NEPRIJATELJSTVA

STANJE POSTEPENOG PRIHVATANJA

OVO MOE DA USPE I MOE DA BUDE DOBRO

STANJE KRETANJA NAPRED

IMAM SLIKU SEBE U BUDUNOSTI

STANJE OSLOBOENOSTI OD ILUZIJAODOH! ... OVO NIJE ZA MENE!

STANJE PORICANJAPROMENA? KAKVA PROMENA?

STANJE SREE

U SITUACIJAMA PROMENE6

Pred vama su iskazi koji govore o karakteristinim nainima reagovanja u situacijama kada se nalazite pred promenom. Proitajte navedene iskaze i pored svakog stavite broj koji pokazuje stepen do kojeg se iskaz odnosi na vas:

1 nikad 2 retko 3 ponekad 4 esto 5 uvek

A.

> Volim da istraujem sve to je novo. > Za mene nema iznenaenja, brzo se prilagoavam novonastaloj situaciji. > Moj ivotni moto je: jedina ivotna konstanta je promena. > Umem da predvidim promenu i da na vreme promenim svoj pristup.

B.

> Rado kreem u akciju i pre nego to razmislim o njoj. > Moj ivotni moto je: Budi uvek spreman/a i brzo reaguj. > I kada nemam ime da se bavim, ja lako smislim sam/a. > Intuitivno oseam kada promena nailazi i odmah joj pristupam.

C.

> Volim da idem utabanim stazama i da buden na sigurnim mestima. > Moj moto je: Uvek moe biti gore. > Uivam u onome to imam i to sam stekao/la i verujem da e to veno da traje. > Volim da se osvrem na prolost, neizvesna budunost me plai.

5 2000/3 J M Fisher. Free use for personal and organizational development, provided this notice is retained. 6 Kreirano prema knjizi Who Moved my Cheese, Spencer Jonson, M.D.

46

D.

> Volim da prepustim drugima da isprobaju novine. > Na vreme se iskljuujem u zapoete promene. > Moj moto je: Kud i kad svi tu i tad i ti. > Umem da uim na tuim grekama, ali mi treba vremena da dobro promislim pre nego to

poem u akciju.

KLJU ZA UPITNIK:

Saberite poene u okviru svake grupe iskaza. Broj poena e vam ukazati koji stil reagovanja na promene preferirate.

> GRUPA A: _____ poena odraava stil NJUKO/NJUKALICA > GRUPA B: _____ poena odraava stil BRZOJE/BRZOJKA > GRUPA C: _____ poena odraava stil STOJKO/STOJKA > GRUPA D: _____ poena odraava stil POZADINKO/POZADINKA

NAPOMENA: rezultati upitnika pokazuju na koji nain najee reagujemo uz svest o tome da smo svi nekada vie skloni jednom, nekada drugom stilu, to esto zavisi od situacije, a esto i od stanja u kome se sami nalazimo, od nae ivotne pozicije itd. esto nismo ni u poziciji da pravimo slobodne izbore u odnosu na promene, ali moemo da biramo nain na koji emo im se prilagoditi.

KARAKTERISTIKE POJEDINIH STILOVA - REAGOVANJA NA PROMENE7

A. NJUKO/NJUKALICA voli da istrauje stvari oko sebe, da prikuplja informacije i traga za njima. On/ona predvia, predosea promene i uvek je spreman/a da se ukljui u nove tokove. Samo ono to mirie na novo za njega/nju je izazovno. Vano mu/joj je da oseti pravi trenutak za promenu i da odmah reaguje.

B. BRZOJE/BRZOJKA voli dinamiku i akciju koju nosi sve to je novo. Za njega/nju nije toliko vaan cilj koliko je vaan proces, put koji prelazi do cilja. Voli da se promena dogodi to pre da bi uivao/la u ishodu i nagovetaju sledeeg dogaanja. im zavri jedan posao kree u drugi.

C. STOJKO/STOJKA od svega najvie ceni sigurnost. Ne uiva previe u promenama jer one unose neravnoteu. Sigurnost trai u prolim i postojeim stanjima. Novo prihvata ako se osea sigurno i zatieno i ako se promena deava postepeno. Kada se ve nae u novom onda to za njega/nju postaje staro i sigurno.

D. POZADINKO/POZADINKA na vreme shvata kada treba da se prolagodi kada uvidi da promene vode neem boljem. Tada se menja iznutra i ini kvalitativni iskorak. esto menja i svoje okruenje ponesen/a lepotom promene i eljom da promena postane vidljiva i dostupna i drugima.

7 Kreirano prema knjizi Who Moved my Cheese , Spencer Jonson, M.D.

47

PODSETNIK ZA PROMENE8

1. PROMENE SE DEAVAJU

> ONO DO EGA NAM JE STALO MOE DA NESTANE2. PREDVIDITE PROMENE

> PRIPREMITE SE NA MOGUNOST DA ONO DO EGA NAM JE STALO MOE DA NESTANE3. POSMATRAJTE PROMENE

> NE UZIMAJTE NITA ZDRAVO ZA GOTOVO, POSMATRAJTE KAKO SE ONO TO IMATE MENJA4. BRZO SE PRILAGODITE PROMENAMA

> NE TUGUJTE ZA ONIM TO JE BILO, RADUJTE SE ONOME TO MOE BITI5. PROMENITE SE

> KRENITE ZA NOVIM6. UIVAJTE U PROMENAMA

> UIVAJTE U AVANTURI I NOVOM KVALITETU7. BUDITE SPREMNI DA SE MENJATE I DA UIVATE O TOME

> SVE JE PODLONO PROMENI, SVE TO POSTOJI RAZVIJA SE I POPRIMA DRUGAIJI OBLIK

Upravljanje promenama (Change Management)

U savremenom svetu promene nas izbacuju iz ravnotee nekoliko puta nedeljno. Kada se to desi postavlja se pitanje da li se samo vratiti u ravnoteu, ili odluiti da se ovo iskustvo iskoristi. Promene se doivljavaju kao uvek neto novo. Mogu biti svakojake i male i velike i jednostavne i sloene i eljene i spontane, neplanirane. Neke se mogu kontrolisati, a neke ne.

Ipak osnovno pitanje je: kako sprovesti promene? U osnovi, upravljanje promenama je funkcija dva faktora: spremnost i sposobnost.

Zbog karaktera i naina na koji pojedinac trenutno ivi, kao i zbog svakodnevnih ivotnih okolnosti sposobnost upravljanja promenama (engl. change management) sve vie dobija na znaaju. Karakteristike okruenja oko pojedinca mogue je analizirati sa stanovita najznaajnijih uzronika promena, efekata njihovog uticaja i pitanja da li je neka promena uspena ili ne.

Upravljanje promenama predstavlja sistematski i strukturirani pristup u definisanju novog eljenog stanja / cilja kao i u stvaranju odrive promene u ponaanju pojedinca, koja uzrokuje da ta promena bude stalna.

inioci koji dovode do toga da se promena desi su:a) nezadovoljstvo trenutnim stanjem i uvianje da trenutno ponaanje nee dovesti do eljenog cilja; b) definisanje cilja koji je poeljniji od trenutne situacije u kojoj se pojedinac nalazi; c) postojanje strategije za implementaciju promene i ostvarenje eljenog stanja; i d) unutranje snage i podravajua okolina koji vode ka percipiranju promene kao poeljne.

8 Kreirano prema knjizi Who Moved my Cheese , Spencer Jonson, M.D.

48

Proces promene se sastoji iz tri meusobno povezane faze: a) iniciranje promene (sagledavanje i uoavanje potrebe za promenom i stvaranje nove vizije), b) upravljanje promenom (planiranje i komunikacija, stvaranje poverenja i osposobljavanje

pojedinca, stvaranje mree podrke) i c) odravanje promene (institucionalizovanje filozofije promene).

Poznavanje same prirode promene je kritino za planiranje procesa promena. Promena se moe posmatrati sa stanovita njene veliine i dinamike. Pojedini autori promene klasifikuju sa stanovita njihove irine, dubine i brzine.

Obuhvatnost (irina) promene. Obuhvatnost promene varira i moe biti iroka ili sveobuhvatna i uska ili parcijalna. Promena je iroka ukoliko je usmerena na veliki spektar ivota pojedinca. Na primer, osoba eli promene i na linom planu, profesionalnom, finansijskom i sl. Promene, meutim, mogu biti znatno ue fokusirane. Na primer, pojedinac eli samo da promeni posao.

Obim (dubina) promene. Polazei od toga da obim ili amplituda promene moe da bude razliita, razlikuju se dublje i plitk