Univerzitet u Nišu

Prirodno-matematički fakultet

Departman za hemiju

HEMIJA SEKUNDARNIH METABOLITA- Radna sveska -

Predmetni profesor: Student:

Prof. dr Stojanović Gordana Đukić Miloš 131

Predmetni asistent:

Zlatanović Ivana

Vežba:

Sekundarni metaboliti: Hylotelephum telephium,Hylotelephium maximum, Hylotelephium spectabile x telephiumHylotelephium spectabile x ,Lavandula angustifolia

Teorijski deo

Lavanda - Lavandula angustifolia (sinonim L. officinalis)Lavandula angustifolia Mill.

(L.vera DC, L. Officinalis Chaix), Lamiaceae, je višegodišnja zeljasta biljka. Stablo je

četvorougaono, razgranato visine 20 – 60 cm. Listovi su naspramno raspoređeni, prosti,

linearni ( 3 – 5 cm x 3 – 5 mm), ravnog oboda. Prekriveni su mehaničkim dlakama,

sivozelene boje. Cvetovi su sakupljeni u dihazije koji grade prividne pršljenove na vrhu

izdanaka. Čašica je cevasta, s pet režnjeva od kojih je jedan izrazito duži od ostalih. Krunični

listići imajuu dvousnatu kruničnu cev, ljubičaste boje. Svi delovi cveta su prekriveni

žljezdanim ljuspama. Plod je merikarp, sastvljen od četiri orašice. Lavanda raste u regionu

Mediterana, na kamenitom, krečnjačkom zemljištu. Danas se uglavnom gaji, kao ukrasna

biljka i za dobijanje droge.

Kao droga koristi se osušeni nepotpuno razvijeni cvet samonikle ili gajene lavande.

Kada je biljka u punom cvetu, odsecaju se vršni delovi izdanka, suše pažljivo i zatim odvajaju

cvetovi, prosejavaju i tako se oslobode od ustnjenih delova. Cvet je do 5 mm dug, cevaste ,

plavolčjubičaste, petozube čašice. Krunice Krunica je svetloplava, cevasta razdeljena na pet

režnjeva, raspoređenih u dve usne. Ukusa je nagorkog, mirisa specifičnog, aromatičnog i

prijatnog. Najpoznatija je hvarska lavanda.

Etarsko ulje, Lavadulae aetheroleum, donija dobija se destilacijom pomoću vodene

pare iz svežih cvetova ili kompletne cvasti. Destilacija ne treba da dugo traje, jer može doći

do razlaganja estara monoterpenskih alkohola. Izolovano ulje je bistra, bezbojna ili slabo

obojena tečnost, ljutog i nagorkog ukusa, specifičnog, aromatičnog mirisa. Sadržaj ukupnih

estara, preračunato kao linalil-acetat treba da iznosi 30-50%.

U cvetu lavande ima 1,5-3% etarskog ulja. Najviše etarskog ulja je nagomilano

između brazda na čašičnim listovima, gde su smeštene žlezde sa etarskim uljima. Dobijsa se

destilacijm svežih cvasti pomoću vodene pare. To je bezbojna ili svetložuta tečnost, prijatnog

mirisa, ljutog i nagorkog ukusa.Najvažniji sastojci su linolol (25-28%), linalil-acetat (25-

45%), limonen, cineol, kamfor, borneol, geraniol, citoneral. Tanini su zastupljeni u količini do

10%. Količina i odnos ovih sastojaka variraju u zavinsoti od sorte i staništa.

Etarsko ulje je odgovorno za sedativno delovanje ove droge, kao i za smanjenje

nastajanaja gasova i nadutosti.

Primena. Interno se koristi infuz od cvata cveta lavande, koristi kod poremećaja

raspoloženja, zamora i nesanice. Takođe, povoljni efekti primene su zapaženi i kod različitih

digestivnih problema; lošeg varenja, nadutosti, grčeva. Pojedinačna doza za izradu infuza je

1-2 čajne kašike na 150ml napitka; odnosno 1-4 kapi etarskog ulja na kašičicu šećera. Etarsko

ulje se koristi i koa kao korigens mirisa i ukusa nekih farmaceutskih preparata. Kod

poremećaja periferne cirkulacije, primenjuje se spolja u obliku različitih sredstava za

utrljavanje. Takođe ulje lavande se vekovima koristi kao primarni sastojak parfema. I danas

se lavanda najviše upotrebljava u kozmetičkoj i parfimerijskoj industriji. Ulje hibridne

lavande se upotrebljava kao mirisna komponenta sapuna i kozmetičkih preparata za

domaćinstvo. Služi i kao korigent mirisa nekih lekova.

U obliku kupki (balneoterapija), cvet lavande se koristi kao blagi rubefacijent (20 -100

g/20 l). Ovakvo delovanje je iskorišćeno za kupanje. To je i parfimerijsko ulje.

Cvet lavande i etarsko ulje se koristi kao insektifug ( sredstvo za odbijanje) insekata,

naročito je delotvoran kod moljaca.

Narodna imena: lavanda, marijanac, ženski dešpik, trma.

Slika 1. Lavandula angustifolia Lavandula angustifolia Mill

Hylotelephium telephium je biljka iz porodice Crassulaceae. Poreklom je iz Kine i

Japana.Narasta od 30 cm do 50 cm. Lišće je vrlo debelo, mrsnato mesnato i sočno .Stabiljke

su prave i razgranate. Koren je debeo, sličan repi. Cvasti su velike, na vrhovima ogranka,

beloružičaste boje. Ova biljka preživljava u veoma surovim uslovima suše i jarkog sunca u

toku letnjih meseci, a ujedno i jake hladnoće tokom zimskog perioda. Cveta u septembru-

oktobru. U našem narodu je poznata pod nazivima bobovnik, debela koka, ranjenik, kravlje

vime. U istraživačke svrhe, najbolje je brati biljku u periodu cvetanja, konkretno u jesenjem

periodu.

Hylotelephium spectabile x telephium je deo široko gopusa biljka kako je se koriste

koristi u alternativnoj medicini.Poznato je da konzumiranje listova Hylotelephium spectabile x

telephium reguliše pH nivo želudačnog soka, kao i da sprečava krvarenje. Novije studije

pokazuju izrazitu anti oksidativnu iI u merenu antibakterijsku aktivnost ekstrakata lišća ove

biljne vrste, zahvaljujući pre svega flavonoidi ma injih ovim heterozidima (najčešće

aglikonske komponente su kvercetin, izokvercetin, astragalin i kemferol). Zanimljivo je da

veću antioksidativnu aktivnost pokazuju cvetovi biljke, a ipak se više koriste listovi biljke u

tradicionalnoj medicini (dostupni su tokom cele godine).

Slika 2. Hylotelephium spectabile x telephiumHylotelephium spectabile

Eksperimentalni deo

U ovom eksperimentu je rađena hidrodestilacija Lavandula anguustifolia.

I to osušeni biljni materijal gajene biljke , nadzemni deo u cvetu, koji je gajen ubran u Nišu, juna 2016. godine.

I svež nadzemni deo pred cvetanja ( samo stablo i listovi), takođe gajeno gajene biljke sakupljan u Nišu, maj 2017.godine.

Slika 3. Aparatura po Clevenger-u:

Aparatura za destilovanje etarskih ulja se sastoji od balona za destilovanje (1), grejnog tela I i

nastavka za destilaciju (2-7)

Nastavak za destilaciju se sastoji iz vertikalne staklene cevi (2), kondenzatora (3), bočnog

otvora (4), graduisane–merne cevi (5), cevi koja spaja mernu I i vertikalnu cev (6) I i slavine

(7)

Slika x. Aparature u kojim aje vršena destilacija lavande

Postupak:

197g usitnjene sveže droge je uneseno u destilacioni balon, i promešano preliveno sa

određenom zapreminom vode (da biljni materijalbude potopljen ali ne više od dve trćine

zapremine balona) i postaviljen je nastavak za destilaciju. Kroz bočni otvor u mernu cev je

uneto toliko vode da se ona preliva u balon za destilaciju preko cevi. Zatim je pomoću

gumenih creva obezbeđen protok hladne vode kroz kondenzator . Sadržaj balona je pomoću

kalote zagrevan do ključanja i destilacija je od tog trnutka vršena naredna 3h. Nakon tog

vremena prvo je prekinuto grejanje i sačekano pola sata, a zatim pažljivim otvaranjem

slavine, na donjem delu merne cevi, etarsko ulje zajedno sa vodom ispusteno u čist

erlenmajer. Pomoću tečno-tečne ekstrakcije ( sa etrom) odvajen je etarski (gornji) sloj u kome

je etarsko ulje rastvoreno. Sjedinjeni etarski sloj je zatim sušen bezvodnim MgSO4 i nakon

desetak minuta proceđen. Nakon uklanjanja rastvarača na rotacionom vakum uparivaču bez

grejanja, izmerena je masa dobijenog ulja i iračunat prinos.

Prinos (%) = masa uljamasa droge

·100

Masa droge: 197g

Masa ulja:0,2545g

Prinos (%) =0,2545 g197 g

·100

Prinos = 0,13%

ANALIZA I IDENTIFIKACIJA:

Hemijski sastav etarskog ulja analiziran je pomoću GC/MS metode snimanjem na aparatu 7890/7000B GC/MS/MS triple quadrupole system (Agilent Technologies, USA, equipped with a Combi PAL auto sampler) opremljenog kapilarnom kolonom (Agilent 19091S-433-5MS, 5 % fenilmetilsiloksan, 30 m x 0,25 mm, debljina filma 0,25 μm).

Režim rada GC/MS je bio sledeći: temperature injektora i interfejsa održavane su na 250 odnosno 300 °C. Temperatura peći je programirana linearno, 50-290°C, sa brzinom zagrevanja od 4 °C/min, a zatim "back flash" 1.89 min, na 280 °C, uz pritisak helijum od 50 psi. Kao noseći gas korišćen je helijum sa konstantnim protokom 1,0 mL/min. 1 μl rastvora ulja u etru (10μl ulja u 1ml heksana) je injektovan bez split (1:40) Uslovi rada elektrom impakt (EI) detektora su sledeći: jonizacioni potencijal 70 eV, pun maseni sken beležen je u intervalu m/z 50–650 (brzina skeniranja 5 skena/s), vreme skeniranja 0,32 s.

Identifikacija komponenata je vršena poređenjem masenih spektara sa spektrima iz biblioteka Wiley7 i Nist0 pomoću AMDIS softvera., kao i na osnovu slaganja izračunatih retencionih indeksa sa literaturno dostupnim retencionim indeksima (AI) (Adams, 2007). Retencioni indeksi komponenti ulja su izračunati na osnovu njihovih retencionih vremena (RI) i retencionih vremena n-alkana (C8-C25 smeša) snimljenih pod istim uslovima (Van den Dool i Kraty, 1963).

Rezultati: GC-MS analize su dati u Tabeli1.

Slika 4. Izgled hromatograma etarskog ulja iz svežeg biljnog materiala

Tabela 1. Hemijski sastav etarskog ulja dobijenog iz svežeg nadzrmnog dela lavande

Redni broj Rt Al % Jedinjenje1 12.311 1022 0.5 o-cimen2 12.548 1026 38.2 1,8-cineol3 12.744 1044 5.7 (E)-beta-ocimen4 13.527 1054 0.2 gama-terpenin5 14.593 1084 0.4 trans-linalol-okdis oksid (furanoid)6 15.099 1095 0.4 linalol7 16.581 1141 1.9 kamfor8 17.493 1165 4.78 borneol9 17.777 1174 2.15 terpinen-4-ol10 18.028 1179 2.83 para-cimen-8-ol

11 18.220 1191 1.49 heksil-butanoat12 19.744 1233 0.4 2-metilheksil-butanoat13 21.547 1288 0.31 lavandulil lavandulil-acetat14 24.524 1379 2.82 geranil geranil-acetat15 30.615 1582 2.72 Kariofilen kariofilen-oksid16 32.21 1638 4.14 Tau-kandiol17 2.35 1740 2.35 (2E,6E)-farnezal

Tabela 1. Sastav etarskog ulja iz svežeg biljnog materijala

o-cimen 1,8-cineol (E)-beta-ocimen gama-terpinen trans-linalol-oksid (furanoid)trans-linalool-oxide furanoid

Linolool Kamfor borneol terpinen-4-ol para-cimen-8-ol

2-metil-heksil –butanoat heksil-butanoat lavandulil lavandulil-acetat

geranil-acetat heksil-heksanoat kariofilen kariofilen-oksid

Tau – kandiol (2E,6E)-farnezal

Slika 5. Strukturne formule identifikovanih jedinjenja iz etraskog ulja Lavandula angustifolia

Postupak dobijanja etarskog ulja iz suvog biljnog materijala:

22g usitnjene suve droge (dominantni cvetovi) je uneseno u destilacioni balon, i

promešano sa određenom zapreminom (1:5) vode i postaviljen je nastavak za destilaciju. Kroz

bočni otvor u mernu cev je uneto toliko vode da se ona preliva u balon za destilaciju preko

cevi. Zatim je pomoću gumenih creva obezbeđen protok hladne vode kroz kondenzator .

Sadržaj balona je pomoću grejnog tela zagrevan do ključanja i destilacija je od tog trnutka

vršen naredna 3h. Nakon tog vremena prvo je prekinuto grejanje i sačekano pola sata, a zatim

pažljivim otvaranjem slavine, na dodnjem delu merne cevi, etarsko ulje zajedno sa vodom

ispusteno u čist erlenmajer. Pomoću tečno-tečne ekstrakcije (3 puta etrom) odvojen je etarski

(gornji) sloj u kome je etarsko ulje rastvoreno. Sjedinjeni etarski sloj je zatim sušen

bezvodnim MgSO4 i nakon desetak minuta proceđen. Nakon uklanjanja rastvarača na

rotacionom vakum uparivaču , izmerena je masa dobijenog ulja i izračunat prinos.

Prinos (%) = masa uljamasa droge

·100

Masa droge: 22g

Masa ulje: 0,3654g

Prinos (%) =0,3654 g

22 g· 100

Prinos = 1,7%

ANALIZA I IDENTIFIKACIJA komponenti etraskog ulja suvog biljnog materijala izvršena je na isti način kao i za sveži billni materijal.:

Rezultati analize su dati u tabeli 2.:

Slika 6. Izgled hromatograma etarskog ulja iz suvog biljnog materiala

Tabela 2. Sastav etarskog ulja iz suvog biljnog materijala lavande

Redni broj Rt Al % Jedinjenje1. 12.311 1022 0.4 o-cimen2. 12.548 1026 13.1 1,8-cineol3. 12.744 1044 0.3 (E)-beta-ocimen4. 13.527 1054 0.2 gama-terpenin5. 14.034 1067 4.6 cis-linalol-oksid (furanoid)6. 14.593 1084 4.8 trans-linalol-oksid (furanoid)7. 15.099 1095 43.6 linalol8. 16.581 1141 3.4 kamfor9. 16.699 1147 0.5 heksil-izobutanoat10. 17.493 1165 6.9 borneol11. 17.777 1174 12.4 terpinen-4-ol12. 18.028 1179 0.3 para-cimen-8-ol13. 18.220 1191 3.7 heksil-butanoat14. 19.744 1233 0.6 2-metilheksil-butanoat15. 19.907 1241 0.3 Heksil-izovaleriat16. 20.383 1254 1.3 Linalol Linalol-acetat17. 21.547 1288 0.9 lavandulil lavandulil-acetat18. 24.524 1379 0.3 geranil geranil-acetat19. 24.606 1382 0.4 Heksilheksil-heksanoat20. 30.615 1582 0.5 Kariofilen kariofilen-oksid

Tabela 2. Sastav etarskog ulja iz suvog biljnog materijala

o-cimen 1,8-cineol (E)-beta-ocimen gama-terpinen trans-linalool-oxide (furanoid)

Cis -linalool-oxide (furanoid) Linolool Kamfor borneol

terpinen-4-ol para-cimen-8-ol 2-metil-heksil –butanoat

heksil-butanoat lavandulil lavandulil-acetat geranil-acetat

heksil-heksanoat kariofilen kariofilen-oksid

Slika 7. Strukturne formule identifikovanih jedinjenja iz etraskog ulja Lavandula angustifolia

Diskusija:

Na osnovu dobijenih rezultata vidimo da je u etarskom ulju dobijenog iz suvog

biljnog materijala (cvetovi) domintna komponenta linalol (43,6%), potom triterpen – 4 –ol

(12,4%) i 1,8-cineol (13;,5%). Dok su kod etarskog ulja iz svežeg biljnog materijala

nadmeznog dela (pre cvetanja) dominantne komponente 1,8-cineol (38,2%) i (E)-beta-ocimen

(5,7%),. Ddok linalola ima veoma malo 0,4%. Na osnovu ovako dobijenih vrednoti možemo

da zaključimo da se najveća kolčina linalola nalazi zapravu u cvastima lavande.

Ekstrakcija iz korena biljnih vrsta: Hylotelephum telephium, Hylotelephium maximum,

Hylotelephium spectabile x telephium

Teorijski deo

Ekstrakcija je najstarija hemijska operacija , a primenjuje se u svakodnevnom životu.

Tako, obično pripremanje kafe ili čaja, obuhvata ekstrakciju različitih komponenata iz biljnih

materijala(listova čaja ili zrna kafe) pomoću vrele vode, pri čemu se ekstrahuju jedinjenja od

značaja za ukus, miris ili boju napitka.

Ekstrakcija u hemijskom smislu predstvalja operaciju prevođenja (izvlačenja)

jedinjenja iz jedne faze u kojo je rastvoreno ili susprendovano u drugu, tečnu fazu ( rastvarač).

U organskim laboratorijama, proces najčešće obuhvata ekstrakciju organskih jedinjenja iz

jedne tečne faze u drugu. Te dve faze koje se međusobno ne mešaju obično su vodena faza i

organski rastvarač- Ova tehnika poznata je kao tečno-tečna ekstrakcija.

Način izvođenja ekstrakcije može biti različit, u zavisnoti od toga u kakvom se obliku

nalazi supstanca u materijalu za ekstrakciju(slobodna, rastvorna ili suspendovana, vezana za

odgovarajuće ćelijske elemente i dr.). Kao razultat ekstrakcije biljnih materijala ili

životinjskih organa dobijaju se ekstrakti.

Ekstrakti su koncentrovani preparati tečne, čvrste (suve) ili polučvrste (meke)

konzistencije, koji se dobijaju obično iz suvog biljnog ili životinjskog materijala.

Tečni ekstrakti su tečni preparati, kod kojih jedan deo mase ili jedna zapremina

preparata odgovaraju jednom delu biljnog materijala upotrebljenog za ektrakciju. Praktično,

to su bistre, obojene tečnosti, miris ili ukusa na droge iz kojih su dobijeni.

Polučvrsti ili meki ekstrakti imaju intermedijarnu konzistenciju, između suvih i tečnih

ekstrakata. Oni sadrže ne manje od 70% suve materije. Dobijaju se delimičnim uparavanjem

rastvarača, koji je korišćen za ekstrakciju.

Suvi ekstrakti su čvrsti preparati, koji se dobijaju uparavanjem rastvarača koji je

korišćen za ekstrakciju, tako da sadržaj suvog ostatka ne bude manji od 95%. U ovom slučaju

praktično se radi o obojenim praškovima ili rastresitim maetrijalima, koji su, po pravilu, vrlo

hidgroskopni.

U zavisnoti od vrste polaznog materijala, kao i od konzistencije eventualno uaprenog

ostatka (upareni ekstrakt) ektrakcije može biti dvojaka:

1. Ekstrakcija iz smese čvrstih supstanci, čvrsto-tečno

2. Ekstrakcija iz smese supstanci u rastvoru, tečno - tečno

Ekstrakcija čvrsto - tečno

Ekstrakcijom čvrstih supstanci pomoću odgovarajućeg rastvarača dolazi do izdvajanaj

rastvorenih jedinjanja od nerastvornog materijala. Ekstrakcija čvrsto-tečno se uvek primenjuje

kod izolovanja prirodnih proizvoda iz izvornih materijala, biljnih delova, odnosno

životinjskih organa i tkiva. Ovako dobijeni sirovi ekstrakt, pored željenog priorodnog

proizvoda sadrži i smesu pratećih jedinjenja ( jedinjenja slične strukture ili slične

rastvorljivosti u primenjenom ekstraktnom sredstvu).

Ekstrakcija čvrstih supstanci može se izvoditi na sobnoj temperaturi ili uz zagrevanje.

Najprostija ektrakcija čvrstih supstanc sastoji se u potapanju biljnog materijala u pogodnom

organskom rastvaraču ili vodi. Na sobnoj temperaturi, sa mešanjem( ili primenom ultrazvuka)

ili bez mešanja. Nakon višečasovne ekstrakcije, ekstrakt se odvaja od biljnog materijala

metodom filtrcije. Ako se ekstrakcija čvrsto-tečno izvodi uz zagrevanje, cela opercaija se

izvodi u balonu sa povratnim kondenzatorom, uz ključanje smese određeno vreme, nakon

čega se ekstrakt odvoji od nerastvornih materija metodm filtracije.

Postupak:

U ovom praktičnom delu korišen je sledeći biljni materijal:

[1.] koren Hylotelephum telephium koji je sušen na vazduhu (oznaka S) i liofiliziran

(oznaka L) , Mesto uzimanja sakupljnja materijala: selo Iskrovci, april 2015.

[2.] koren Hylotelephium maximum koji je sušen na vazduhu i liofiliziran. Mesto uimanja

sakupljanja uzorka Preševo, Maj 2015

1.[3.] koren Hylotelephium spectabile x telephium koji je sušen na vazduhu i liofiliziran

Od svakog biljnog materijala (korena) odmereno je po 2g i to: 1g za ekstrakciju sa

metanolom 8oznaka M) i 1g za ekstrakciju sa dietil-etrom (E). Ukupno 12 uzoraka.

Svaki odmereni uzorak je preliven sa po 5ml odgovarajućeg rastvarača i ekstrahovan

na ultrazvuku 20min.

Ekstrakt je ukoncentrovan do mililitra uparavanjem i nakon toga je snimano na HPLC-

u.

Uslovi snimanja HPLC-hromatograma

Pre injektovanja, svi uzorci su filtrirani kroz 0,45 µm membranski PTFE filter (Rotilabo-Spritzenfilter 13 mm, Roth, Karlsruhe, Germany). HPLC analiza je izvršena na termostatiranoj koloni Agilent, Zorbax Eclipse XDB-C18, 5 µm, 4.6×150 mm, koristeći aparat za tečnu hromatografiju (Agilent 1200 series). Ovaj tečni hromatograf je opremljen DAD detektorom (diode array detector), softverom Chemstation (Agilent Technologies), kvaternarnom pumpom, uređajem za automatsko uzorkovanje, sa protokom eluenta od 0.5 mL/min. Analiza je vršena uz gradijentno eluiranje sa kolone, koje je postignuto menjanjem odnosa eluenta A (0.27 M rastvor mravlje kiseline u vodi) i eluenta B (metanol), i to (v/v): inicijalno 70% A; 0-5 min, 70-30% A; 5-20 min, 30-10% A; 20-30 min. Temperatura kolone bila je 25ºC. Zapremina injektora je podešena na 5 µL. Spektri su dobijeni snimani u opsegu 190–400 nm, i zabeleženi na 254 nm, 280 i 350 nm.

Izgled hromatograma se razlikuje zavinso od talanse dužine na kojoj je vršeno

snimanje.

Slika x. HPLC hromatogrami etarskog ekstrakta liofiliziranog uzorka H. telephium na 254nm,

350 i 280 nm

Razlike zavise i od rastvarača:

Slika x. HPLC hromatogrami metanolnog i etarskog ekstrakta liofiliziranog uzorka H.

telephium na 254nm, 350 i 280 nm

Identifikacija je pouzdana samo ako se izvrsi izvrši identifikacija na osnovu NMR-a I

masenih spektara nakon izolovanja, ili dodatkom standarda u uzorak ili pak na osnovu

poklapanja Rt standarda i Uv spektara.

Na slikama dole su dati UV spektri nekih komponenata:

Poređenjem UV spektara i redosleda eluiranja komponenti može se pretpostaviti da se radi o:

Na Rt:

2.9 fenolna kiselina tipa C6-C1

24.94 I 27.897 flavonol (kemferol I neki favonol sa metilovanim hidroksilnim grupama,

respektivno)

26.576 derivat rozmarinske kiseline

Literatura:

1. Kovačević Nada(2004) „Osnovi farmakognozije“ , Srska školska knjiga, Beograd

2. Tucakov Jovan(2014) „ Lečene biljem“ , Vulkan izdavaštvo, Beograd

3. Milovanović Dragiša(1988), „Atlas lekovitog bilja“, Milonavić D., Beograd

4. Kišgeci Jan(2008) „Lekovite i aromatične biljke“, Srpska književna zadruga, Beograd

5. Ristić Novica R., Palić Ivan R.(2013) „Praktikum iz hemije prirodnih proizvoda i

biohemije“ Priorodno – matematički fakultet

6. Čeković Živorad (1995), „Eksperimentalna organska hemija.aparati,metode,sinteze“

Hemijski fakultet Beograd

7. Sekundarni metaboliti biljaka – radna sveska, Pešić Marko

8. Sekundarni metaboliti biljaka – radna sveska, Kostadinović Negica