15. jun 2017. godine

Radnici Goše: Dođu, obećavaju, pozivaju se na

Acka Vučića...

Radnici Goše nastavili štrajk jednočasovnom blokadom pruge Beograd - Niš. I dalje računaju na pomoć

države, ali za sada, kažu, dobijaju samo prazna obećanja.

Radnici Goše blokirali su prugu u znak protesta što ŽOS Trnava, njihov stari vlasnik, ponovo ne plaća ono

što im duguje. Zato su rešili da mu kao kupcu ne isporuče vagone, i vratili su ih sa železničke stanice.

Računaju na pomoć države, ali i njenu reakciju na to što Goša Srbiji ne plaća porez već pet godina.

Fabrika je sablasno prazna otkad je jedan radnik, krajem marta, zbog teške materijalne situacije, u krugu

fabrike izvršio samoubistvo. Od tada do danas njegove kolege zaustavile su mašine.

Radnik Goše, Borivoje Janković, priseća se da je nekada na tom mestu sve vrvelo od mašina: “Brusilo se,

varilo se, radnici su radili… Sad nema ništa… Sve je tiho.”

Tiho je u fabrici, a bučno je na pruzi Beograd - Niš koju radnici Goše, drugi dan zaredom, blokiraju. Jer više

nije novost da su opet izigrani.

Još čekaju obećanih 30.000 po zaposlenom, koliko nedostaje do dogovorenih 100.000, što je bio samo prvi

uslov da prekinu štrajk. Zato ne veruju da će im preostale zarade ikada biti isplaćene u onih 16 rata, kako je

dogovoreno, jer to znači 500.000 do 600.000 dinara po radniku.

“Kad oni nemaju ovih prvih 30.000 dinara, kako da nabave onih 100.000 za deset dana”, pita se predsednik

štrajkačkog odbora Milan Vujčić.

To je život bez 20-ak plata koje su ovi ljudi zaradili. Sa 40.000 dinara od početka godine živi radnik Ratko

Tmušić. Deset hiljada im je, kaže, direktor dao pred Uskrs.

“Da pitamo one što imaju mnogo više, pa kažu ne može da se izađe na kraj. Pozajmljujemo se, snalazimo se.

Dosta ljudi više nema za tri obroka dnevno, gledaju da ima za decu, za njih šta ostane”, objašnjava Tmušić.

Loše kući, loše na poslu, gde ne znaju ni ko im je vlasnik. Novi s Kipra šalje svoje predstavnike koji pak,

kažu u štrajkačkom odboru, rade kod starog vlasnika iz Slovačke.

"I svako ko dođe, on kaže: 'Ja sam razgovarao s mojim Ackom Vučićem, sa ovim u ministarstvima, oni kažu

- Idi Nebojša dole, sredi situaciju kad te molim'", navodi Milan Vujčić.

Za to vreme, iz Slovačke, Žos Trnava šalje pisma. U današnjem kaže da će platiti tek pošto sve vagone

preuzmu u Slovačkoj. Obećanjima radnici više ne veruju, ni usmenim, ni pismenim. Nema para - nema

vagona, poručuju.

Umesto da stignu u Slovačku i budu isporučeni ŽOS Trnavi, 11 teretnih vagona vratilo se u krug fabrike

Goša. I neće odatle nikud, sve dok radnicima ne budu ispunjena sva obećanja koja su im data. Kažu da će

braniti vagone telima.

Ranka Savić: I država ima odgovornost prema radnicima

Predsednica Asocijacije Slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže i država ima odgovornost prema

radnicima i da nije dovoljno to što se ograđuje jer privatizacija Goše nije izvršena posle 2012. godine.

http://rs.n1info.com/a276099/Biznis/Radnici-Gose-radikalizovali-strajk.html

Najviša zarada u Srbiji 150.000 evra - mesečno

Prema podacima Poreske uprave, najveći prijavljeni prihod građanina u 2016. godini bio je 220 miliona

dinara bruto, ili 18,3 miliona mesečno, što je blizu 150.000 evra mesečno, objavio je Blic.

Poreska uprava primila je 21.448 prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak za 2016. godinu, a one

su obavezne za sve građane koji su imali dohodak veći od 2.285.064 dinara (18.580 evra).

Najčešća prijavljivana zanimanja su menadžer, direktor i inženjer, a 75 odsto njih je sa područja Beograda.

Najviše prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza podneto je na Novom Beogradu - 4.194, a slede Novi Sad -

1.850, Voždovac - 1.589, Vračar - 1.457, Zvezdara - 1.426, Čukarica - 1.263, Savski Venac - 1.063 i Zemun

- 1.044.

Prošle godine je izjednačen broj domaćih fizičkih lica i stranaca među 100 najplaćenijih u Srbiji.

Само трећина фирми може да добије кредит

Кредитна активност домаће привреде или стагнира или бележи пад. Да бисмо имали бржи привредни

раст, кредити су преко потребни. Међутим, код нас тек свако треће предузеће може да га добије.

Подаци Агенције за привредне регистре за

прошлу годину говоре да свако треће предузеће,

или њих 32.646, има оцену пословања А, Б или Ц.

Ко није ушао у ту абецеду, не може добити

кредит.

Зашто су нам предузећа по резултатима

пословања тако слабашна и шта раде банкари

када им на шалтер дође него из Д категорије или

још ниже рангиран по резултатима пословања?

– Те оцене које сте поменули често нису одраз

правог стања – каже председник Извршног

одбора Опортјунити банке Владимир Вукотић. – Наша предузећа део пословања обављају у сивој

зони, односно нелегално, тако да се резултати целине пословања не виде па отуда добијају оцене

лошије него што је то реално. Када банка одобрава клијенту позајмицу, као могућност обезбеђења,

односно хипотеке или залоге, процењује се капитал компаније. Пословни простор је често уписан у

Катастарској служби на име неког од чланова породице, а тако је и с другом имовином. Зато се

кредит често не може одобрити, или то буде под условима лошијим него да се цело пословање

обавља и финансира легално.

Тај проблем добро је познат и стручњацима. Тако др Зоран Грубишић с Београдске банкарске

академије каже:

– Банке део илегалног пословања не узимају у обзир када процењују кредитну способност клијента –

подвлачи он.– Зато велики део тих компанија не може уопште да добије кредит или га добија под

неповољнијим условима. То значи уз више стопе, краће рокове отплате…

Сигурно је да они који успевају да опстанум па и зараде у комбинацији сиве зоне и легалног

пословања, неће преко ноћи то мењати зарад бољег пословног рејтинга. Грубишић решење види у

финансијским институцијама које би биле специјализоване за финансирање малих и микро бизнса.

Тада би и предузећа која сада не могу да добију кредит то могла очекивати, и то под условима

повољнијим него данас

– Европска инвестициона банка, као и Европска бана за обнову и развој те разни страни фондови,

имају кредитне линије које су намењене категорији клијената који не могу да их добију под

комерцијалним условима – каже Грубишић. – Добро решење су занатске и кредитне задруге и сличне

инстутитуције специјализоване за финансирање микро предузећа и предузетника. Оне послују готово

свуда у свету па не видим зашто не би и код нас.

Идеал је пола-пола

О томе да ли су домаћа предузећа мало задужена или презадужена могло би се дискутовати. Подаци

Агенције за привредне регистре за 2016. говоре да на динар сопственог капитала дође 1,8 динар

позајмљеног новца. Тај скор баш и није нешто што обећава. Иделано би било да однос сопственог и

позајмљеног капитала буде пола-пола. Колико би то код нас било када би се урачунала и имовина

која се не води на предузећа или новац који није на рачуну код банке, тешко је рећи.

8 ZADATAKA ZA NOVOG PREMIJERA Ovo su

prve stavke kojima će morati da se pozabavi

VUČIĆEV NASLEDNIK

Ime novog predsednika Vlade moglo bi da bude poznato već danas posle 18 časova, za kada je zakazana

konferencija za medije predsednika Srbije Aleksandra Vučića na kojoj će biti reči o novom premijeru. Ko

god da preuzme tu važnu funkciju, čeka ga složen posao, što na polju ekonomije, unutrašnih pitanja,

regionalnih i međunarodnih odnosa.

Novi premijer moraće da rešava ozbiljne probleme, a “Blic” je izdvojio osam prioriteta koje je Aleksandar

Vučić ostavio u amanet svom nasledniku.

1. Reforma pravosuđa

Ovo je oblast na koju EU obraća veliku pažnju. Štaviše, Poglavlje 23, o vladavini prava, uslovno je, što

znači da se zatvara poslednje i da će čitav proces reforme biti stalno pod budnim okom.

- Izbor sudija i tužilaca bez političkog uticaja i efikasnost sudova samo su neke od tema. Poverenje građana

u pravosuđe je na niskom nivou i na njegovom vraćanju bi trebalo raditi, čime će se i meriti napredak u

vladavini prava - kaže za “Blic” saradnik na Fakultetu političkih nauka Boban Stojanović. On dodaje da

oblast reforme pravosuđa obuhvata i borbu protiv korupcije.

2. Nastavak ekonomskih reformi

Profesor FPN-a Zoran Stojiljković kaže da kada je u pitanju ekonomija, jesu zaustavljeni neki loši trendovi,

ali su plate i penzije i dalje manje nego pre smanjenja.

- Tačno je da imamo suficit, ali nije skroz istina da je sve sjajno. I dalje se zadužujemo, a i pitanje je na koje

načine pokrivamo deficit. Buduća vlada bi trebalo da se bavi podizanjem standarda. Istina je da je nešto

bolje stanje u javnim finansijama, ali jedan od prioriteta bi trebalo da bude smanjenje nameta na rad, o čemu

se godinama priča - objašnjava Stojiljković.

3. Pregovori o Kosovu

Još se ne nazire rešenje problema južne srpske pokrajine, a da će biti sve teže, svedoči i ratna retorika koja

dolazi od albanskih političara. Razgovori između Beograda i Prištine stoje u mestu, a pitanje je kada će biti

nastavljeni i ko će i o čemu razgovarati. Profesor Stojiljković kaže da je to samo jedan deo problema.

- Kosovo i briselski dijalog samo su deo priče o regionalnim odnosima. Imamo i nezavidnu situaciju sa

Makedonijom, sa BiH, Crnom Gorom, koja je sada u NATO - priča Stojiljković.

4. Uslovi na putu ka EU

Veliki deo reformi i promena koje se dešavaju u Srbiji imaju jedan važan cilj - evrointegracije Srbije.

Stojanović kaže da nas čeka izmena zakona u mnogim oblastima:

- Procenat podudaranja sa evropskim zakonodavstvom nije veliki. Ni u ekonomiji, privredi, energetici,

poljoprivredi... Sve su to poslovi kojima rukovodi vlada, odnosno premijer.

5. Unutrašnje političko balansiranje

“Hendlovanje” raznih apetita i balansiranje među ministrima koji su se već videli na premijerskom mestu

samo su neki od problema koji će biti realnost za Vučićevog naslednika.

- Ko god bude premijer, imaće jakog predsednika iza sebe jer će ga praktično on izabrati i time ga na neki

način zadužiti. Novom premijeru će biti teško da izađe iz senke Vučića, tako da će to pre biti neko ko je

izvršilac radova. Čini mi se da situacija nikada nije bila složenija, a da pozicija premijera nikada nije bila

nezavidnija. Ko god da bude, neće mu biti lako - kaže Stojiljković.

S druge strane, Boban Stojanović kaže da će premijer biti neko ko je u isto vreme i ministar, i da će se samo

malim delom baviti premijerskim poslom.

- Sve konce će, zapravo, vući Vučić - ističe on.

6. Pritisci finansijskih institucija

Fokus novog predsednika Vlade biće ekonomija. Ovde ne treba zaboraviti aranžman koji Srbija ima sa

MMF-om, a koji u izvesnoj meri diktira ekonomske trendove.

- Rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju i gubitaša zahteva MMF jer su oni najveća šteta za

ekonomiju - kaže Stojanović.

Stojiljković dodaje da ne bi trebalo zanemariti pritisak sindikata i izdvaja probleme u ovoj oblasti:

- Nema stvarne volje da se razgovara sa sindikatima o uslovima rada, a ni volje da se socijalni dijalog uvede

u institucije. Mi imamo samo obećanja i sužavanje zakonodavnog okvira.

7. Ustavne promene

U svom govoru kada je preuzimao predsedničku dužnost Vučić je najavio promenu Ustava, na šta se Srbija

obavezala Akcionim planom za poglavlje 23. To će u prvom redu biti posao Vlade jer bi ova institucija

trebalo da pokrene debatu o promeni Ustava.

- Predstoje nam i ustavne promene i reforma političkog sistema - kaže Stojiljković.

To u praksi znači da će biti reči o preambuli Ustava koja se odnosi na Kosovo, smanjenju broja poslanika,

ali i o izboru sudija i tužilaca koji se više neće birati u Skupštini.

8. Povećanje plata i penzija

Vučić je završavajući premijerski mandat, rekao da bi povećanje plata i penzija trebalo da se desi do kraja

godine. Ovo je posao koji je ostavio u amanet svom nasledniku.

Postoji OZBILJAN RAZLOG zašto malinari nude

stan, hranu i 2.000 dinara dnevnice, a ne mogu da

NAĐU BERAČE

Za sedam dana počinje intenzivna berba malina u ariljskom i ivanjičkom kraju, a proizvođači muče muku s

otkupnom cenom koja je trenuto od 110 do 130 dinara, ali i sa manjkom sezonskih radnika.

Rad u malinjacima ne plaća se loše, ali težak posao na enormno visokim temperaturama u njive će naterati

samo one koji nemaju drugog izbora. Dnevnica iznosi od 1.800 do 2.200 dinara, uz obezbeđen stan i hranu.

U poslednje vreme dodatne probleme u pronalaženju radnika malinari imaju zbog agencija koje su gotovo

ugasile sisteme neposredne pogodbe posla između gazde i radnika.

Vojislav Božić iz Kragujevca prošle godine brao je maline u jednom selu nadomak Ivanjice. Bilo je to

mučno iskustvo.

- Svi misle to je lak posao, dođeš, bereš maline,

dobra dnevnica, super. Nije baš sve tako. Još sam

ja imao sreću da su gazde bile dobre, inače ima

ljudi koji su prolazili mnogo gore od mene. Mnogo

je teško, na prvom mestu, neizdrživo je brati

maline na temperaturama koje prelaze 30 stepeni.

Meni su izgoreli listovi na nogama, imao sam

strašne probleme, ujela me neka buba, kažu

"klintonka", pa mi se to iskomplikovalo, prošao

sam katastrofalno - priča Božić za "Blic" i dodaje:

- Da ne pričam kada padne kiša pa odjednom

ugreje sunce, onda krenu isparenja, udišete sve one preparate kojima se prskaju maline, to ne može biti

zdravo. Radim već duže vreme na terenu i imao sam priliku da gledam, kada počne sezona branja malina,

sanitetska vozila non-stop voze gore-dole, prevoze berače kojima je pozlilo. Kažem, ko ima sreću da su

gazde razumne i dobre, pa prave pauzu kada je najjače sunce, još je i dobro prošao. Ali, verujte, težak je to

dinar.

On naglašava da se neretko dešava da neiskusni berači padaju u nesvest u malinjacima jer se ne zaštite

adekvatno od sunca ili ne prave pauze kada je sunce u zenitu.

Dok berači krvavo zarađuju dnevnice, proizvođače muče druge brige, kako naći dobrog radnika i na koji

način ga pošteno platiti, ako je otkupna cena 130 dinara. Desko Stojković iz Arilja uzgaja maline već četiri

decenije. Kaže, nikad gore bilo nije.

- Da biste uzeli dobrog radnika, morate dobro i da ga platite. Na ovu cenu to je nemoguće. Ukoliko beraču

daš dnevnicu 2.000 dinara, plus stan i hranu, ti faktički s njim radiš napola, a gde su tvoj rad, prethodna

ulaganja, freziranje, prskanje, kopanje, vezivanje i sve ostalo. I obavezno vam u paketu od deset radnika,

dva do tri budu zabušanti. Prošle godine sam na pola berbe morao da se zahvalim dvojici. Odvezao sam ih

na voz u Požegu i isplatio oko 1.000 evra. Kada sam se u povratu presabrao shvatio sam da oni meni nisu za

sve te dane nabrali 1.000 kilograma malina. Čist gubitak - kaže Stojković.

Ne valja ni na procenat

Malinar Desko Stojković kaže da je problem i kada se berači plaćaju na procenat od ubranog roda:

- Kod mog brata, koji plaća procenat od ubranog kilograma, desilo se da neki nisu zaradili ni za kartu do

Niša. Mislim to najbolje govori koliko su radili, a plaćao ih je 35 dinara po kilogramu. Tako da tu ima

mnogo muke, a dobrog radnika moraš dobro da platiš. Ali od čega na ovu cenu.

Pregovori zbližavaju osnivača startup-a i

investitora

Predstavnici startup zajednice u Srbiji imali su priliku da se tokom predavanja Ključne tačke ugovora sa

investitorima, koje je održano juče u Startit Centru, upoznaju sa osnovama na kojima se baziraju ugovori o

investicijama.

Ovom prilikom prisutnima su se obratili

Aleksandar Sukiban iz Advokatske kancelarije

Karanović&Nikolić, Nebojša Lazić

predstavnik investicionog fonda StartLabs i

Jan Kobler iz fonda SC Ventures, koji su osim

pojašnjenja šta je i zbog čega je značajna lista

uslova ugovora (term sheet) dobili i konkretne

savete kako pristupiti pregovorima i o čemu

pregovarati sa investitorima.

Lista uslova ugovora sa investitorima (term

sheet) jeste sažetak poslovnog dogovora

između osnivača startup-a i investitora, na

osnovu kojeg advokati sastavljaju ugovor o

investiciji.

Uobičajeno je da ovaj dokument pokriva ključne teme koje se tiču mehanizma i načina ulaganja sredstava od

strane investitora, korporativnog upravljanja startup-om, i na kraju - isplatu uvećane vrednosti startup-a, ili

isplatu preostale vrednosti u slučaju da startup nije ispunio očekivanja.

"Tokom pregovora oko zaključenja liste uslova ugovora (term sheet) upotrebljavaju se opšteprihvaćeni

izrazi kao što su pravo priključenja prodaji (tag along), konvertibilni zajam (convertable loan)... Osnovna

svrha upotrebe ovih izraza je bolje razumevanja pregovarača u cilju olakšavanja i ubrzavanja pregovora",

pojasnio je Sukiban.

O pregovorima je iz ugla investitora govorio Jan Kobler koji je istakao da je izuzetno bitno da obe ugovorne

strane razumeju svrhu i implikacije pojedinačnih klauzula.

U suprotnom, otvara se mogućnost da u budućnosti i kompanija i investitor budu na gubitku.

"Lista uslova ugovora je sa stajališta investitora veoma bitna, jer formalno definiše pravila igre u budućem

partnerstvu, gde je investitor uvek manjinski suvlasnik i kao takav želi da ima određene mehanizme

sigurnosti i kontrole. Isto tako značajan je i u neformalnom smislu, jer se upravo tokom procesa pregovora

budući partneri upoznaju", zaključio je Kobler.

Nerazumevanje osnova na kojima se baziraju ugovori o investicijama čest je uzrok bezrazložnih strahova od

investitora, a prema rečima Nebojše Lazića, taj strah neretko dovodi i do potpunog odustajanja startap-a od

podizanja investicije.

"Veoma je bitno da svako ko želi da dogovori investiciju razume parametre za startup investicije. Samo tako

može pripremljeno ući u pregovore sa ulagačima, znajući šta da očekuje i najvažnije od svega - da prepozna

da li je potencijalni ulagač prava prilika za razvoj posla, ili nije", rekao je Lazić.

Konačno se zna - šta mlađi od 18 ne smeju rade

Vlada Srbije donela je Uredbu o poslovima koje deca do 18 godina ne smeju da rade.

Kako je istakao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, Uredba je

doneta na predlog Međunarodne organizacije rada i počeće da se primenjuje od januara 2018. godine.

"Ta uredba predstavlja listu poslova, koji su inače dozvoljeni i legalni, ali zbog težine, opasnosti i

psihofizičkih karakteristika zahtevaju da budu zabranjeni za decu", rekao je Vulin u Medija centru.

Vulin je dodao da je ministarstvo osnovalo 115 timova u centrima za socijalni rad koji se bave fenomenom

dece sa ulice.

"Ove godine otkrili smo 26 dece koja prosjače na ulici, a prošle godine taj broj je bio 74. Neka deca su

trajno, a neka privremeno oduzeta", rekao je on.

Vulin je rekao da cilj ministarstva nije da se dete oduzme porodici ,već da se sa tim detetom radi.

Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada u Srbiji Jovan Protić rekao je da je, uz prosjačenje,

poljoprivreda oblast u kojoj ima zloupotrebe rada dece.

"Čak 168 miliona dece širom sveta izloženo je zloupotrebama dečijeg rada. Broj zloupotrebe dečijeg rada se

gotovo izjednačava sa brojem nezaposlenih u svetu", rekao je on.

Priznanje Evropskog parlamenta PKS

Predsednik PKS Marko Čadež izrazio je zadovoljstvo što je u rezoluciji Evropskog parlamenta prepoznato

poboljšanje ekonomske situacije i pohvaljena PKS.

On je u saopštenju naveo da je PKS u dokumentu Evropskog parlamenta dobila najviše pohvale za ulogu u

promociji regionalne saradnje i doprinos uspostavljaju Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana.

"EU ovim odaje još jedno priznanje PKS za aktivnosti koje preduzima na jačanju svesti o potrebi regionalne

saradnje, zajedničkog tržišta i zajedničkog nastupa u svetu, na čvršćem povezivanju naših poslovnih

zajednica", rekao on.

Komorski investicioni forum je osnovan u okviru Berlinskog procesa, na inicijativu PKS i okuplja osam

privrednih komora regiona sa 350.000 kompanija koje su u protekle dve godine postale kohezioni faktor u

regionu, navodi se u saopštenju.

"Zajednički radimo na otklanjaju prepreka i unapredjenju klime za poslovanje naših poslovnih zajednica i

privlačenje investitora u region, kao i na jačanju kapaciteta naših kompanija", rekao je Čadež.

On je izrazio zadovoljstvo što je Evropski parlament pozdravio napore Srbije u uvodjenju dualnog

obrazovanja, koje je inicirala PKS, polazeći od potreba privrede i tržišta rada.

Protest malinara u subotu u Arilju

Asocijacija malinara Srbije najavila je protest u Arilju za subotu 17. jun jer su proizvođači tog voća

nezadovoljni otkupnom cenom od oko 100 do 120 dinara po kilogramu, rekao je danas predsednik tog

udruženja Dobrivoje Radović.

On je za agenciju Beta rekao da su "tajkuni još od

31. marta preko posrednika počeli da sklapaju

ugovore sa proizvođačima".

"Jedna belgijska firma, koja ima velike kapacitete,

počela je od marta da ugovara kupovinu maline po

ceni od 100 dinara po kilogramu. Tada su tvrdili da

je to akontaciona cena, a sada kažu da je to konačna

cena", rekao je Radović.

Dodao je da je "očigledno da tajkuni diktiraju cenu jer je nemoguće da je prošle godine kilogram maline

koštao od 220 do 240 dinara, a ove godine 100 dinara, iako je rod u Srbiji manji za 30 do 50 odsto, a skoro

je prepolovljen i u Evropi i Americi".

Posle protesta u subotu održaće se, prema njegovim rečima, Skupština Asocijacije malinara Srbije, a jedan

od predloga je da se blokiraju prilazi otkupljivačima i obustavi berba malina.

"Prošle godine smo kupinu prodavali za 20 do 30 dinara po kilogramu, bolje rečeno poklonili, a oni su je

preprodavali po 200 dinara, pa neka i ove godine bacimo malinu ako državi nije stalo da onemogući

monopol", rekao je Radović.

Dodao je da "kada propadaju proizvođači maline, neka propadnu i monopolisti".

Država je od izvoza malina prošle godine, kako je rekao Radović, imala devizni priliv od 250 miliona evra.

"Imamo informaciju da su se otkupljivači pre nekoliko dana u Valjevu dogovorili koju će cenu da ponude.

Očekujemo da nas država sada zaštiti, spreči kriminal i omogući tržišno formiranje cena, a ne dogovornu

ekonomiju", rekao je Radović.

Dokaz da tržištem u Srbiji vladaju monopolisti je, kako je rekao, da u Evropi cena varira pola procenta, a u

Srbiji padne 50 odsto.

Radović je istakao da "oko četiri miliona ljudi u Srbiji živi direktno ili indirektno od proizvodnje malina zato

što ne može da preživi od plate".

"Malinu gaje policajci, medicinske sestre, nema ko je ne gaji", rekao je Radović.

"Gradske pijace" dele radnicima telefone od 950€

Javno komunalno preduzeće "Gradske pijace" raspisalo tender za nabavku 98 mobilnih telefona. Naručuju

pet samsung galaksija S8+ koji koštaju od 750 do 950 evra.

Ovo preduzeće planira da kupi za svoje radnike 98 mobilnih telefona koji koštaju minimum 30.000 evra.

Najskuplji model koji hoće da kupe na tržištu košta između 750 i 950 evra, pišu Večernje novosti.

"Gradske pijace" raspisale su javnu nabavku u kojoj se navode modeli aparata namenjeni za službenu

upotrebu. Na spisku dominiraju oni papreni. Najskuplji među njima je samsung galaksi S8+ koji u

specijalizovanim prodavnicama košta u rasponu od 750 evra do 950. Pijačna uprava je naručila okvirno

ovakvih pet komada.

U pomenutom dokumentu navodi se još nekoliko ekskluzivnih modela ove marke kao što su samsung

galaksi S8, samsung galaksi S7 edž i samsung galaksiS7 čija je cena u rasponu od 450 evra do 850.

Naručilac je, sudeći po zahtevima, ljubitelj ove firme, ali je zatražio i skupocene modele drugih svetski

poznatih kompanija. huavej P10, huavej mate 9 i CAT S60 su takođe na spisku, a koštaju od 600 evra do

750.

Ovi "lepotani" i još neki poput njih, od čije se cene nekima zavrti u glavi, čine čak polovinu traženih

telefona. Ostali su skromniji primerci. Najjeftiniji među njima je nokija 230s koji se u slobodnoj prodaji

može naći za oko 60 kovanica evropske valute.

Kada se saberu svi, dobija se 98 aparata. "Gradske pijace" ostavile su mogućnost da kada im se dostave

ponude za toliku količinu telefona da ih razmotre, pa onda zatraže veću ili manju količinu od navedene.

Zainteresovani imaju rok do 19. juna do podneva da predaju ponude, a one će biti javno otvorene pola sata

kasnije u prostorijama ovog preduzeća u Živka Karabiberovića 3.

JKP "Gradske pijace", osim telefona, planiraju da pazare bežične punjače i slušalice marke "Samsung", čime

su ostale kompanije isključene. Saopšteno je da traže još punjače za auto, silikonske futrole, zaštitne folije i

stakla, ali nisu precizirali kog brenda.

Srbija na pola proseka Evorpe, Hrvati ispred nas

Kupovna moć prosečnog srpskog domaćinstva je manja od polovine evoropskog proseka, pokazuju podaci

Eurostata za 2016. godinu, prenose "Novosti".

Prema tim podacima, naše mogućnosti iznose 45 odsto od uobičajenog u Evropskoj uniji.

Isto istraživanje pokazuje da po materijalnom dobrostanju za nama zaostaju još samo Bosna i Hercegovina,

Makedonija i Albanija.

U Bugarskoj kupovna moć iznosi 53 odsto od evropskog proseka u, Hrvatskoj 59 odsto, u Rumuniji 63 i

Sloveniji 75 odsto od evropskog proseka.

Za razliku od toga kupovna moć domaćinstava u Luksemburgu je 32 odsto viša od evropskog proseka, u

Nemačkoj 22 odsto a u Austriji 18 odsto, pokazuju podaci Eurostata.

"Kakav nam je standard najbolje se vidi iz činjenice da nam je potrebna jedna i po prošečna zarada da bi se

podmirila prosečna potrošačka korpa", kaže ekonomista Saša Đogović.

Kvalitet života se vidi i iz toga da na egzistencijalne potrebe, hranu, struju, grejanje, izdvajamo više od

polovine prosečnih primanja tročlane porodice.

Još je alarmantniji podatak je, prema njegovim rečima, da više trošimo na alkohol i duvan, oko 4,5 odsto,

nego na obrazovanje (oko jedan odsto).

Zaštitnik građana formira poseban Savet starijih

osoba

Zaštitnik građana je zabrinut zbog toga što je sve veći broj starijih osoba izložen nekom obliku zlostavljanja

i diskriminacije, saopštila je zamenica ombudsmana Vladana Jović i najavila formiranje posebnog Saveta

starijih osoba kako bi njihovi problemi bili vidljiviji.

Jović je saopštila da su starije osobe pored fizičkog, kao najčešćeg oblika zlostavljanja, često izložene i

psihičkom i finansijskom zlostavljanju.

"Zaštitnik građana je zbog takve situacije odlučio da formira poseban Savet starijih osoba, kako bi problemi

sa kojima se susreće ova grupa stanovništva bili vidljiviji, te kroz delovanje ove institucije i saradnje sa

drugim nadležnim organima bilo unapređeno ostvarivanje prava starijih lica", navela je Jović u pisanoj izjavi

dostavljenoj medijima.

U okviru ove ranjive grupe stanovnika naročito su ugrožene žene, koje su neretko, pored svih navedenih i

žrtve seksualnog zlostavljanja.

U posebno nezavidnom položaju nalaze se, kako se navode, stariji žitelji sela u nerazvijenim opštinama, koji

zbog izostanka odgovarajuće pomoći i podrške od strane države, nemaju kome da se obrate kako bi se

potencijalno zlostavljanje sprečilo i predupredilo, odnosno pretrpljeno zlostavljanje sankcionisalo i otklonile

posledice.

Stariji građani, kao lica koja imaju neretko male penzije, u stanju opšteg siromaštva društva, često su žrtve

finansijskog zlostavljanja od najbližih srodnika, kada se njihovi prihodi troše neadekvatno ili nezakonito.

Ekonomska i društvene krize plodno su tlo za razvoj nasilja inače, a posebno prema najranjivijim i

nemoćnim kao što su stariji.

Umesto da u takvim vremenima zaštite ovu posebno ranjivu grupu građana i da im obezbede socijalnu

sigurnost u životnoj dobi koja im ne daje mogućnost da i dalje privređuju, nadležni organi, kroz sistem mera

štednje dodatno otežavaju njihov položaj.

Ova kategorija stanovništva je često i žrtva diskriminacije, koju društvo, ali ni same žrtve ne prepoznaju,

zaključila je Jović.

GdeInvestirati/Tanjug

Tri ugledne italijanske firme traže 164 radnika

Tri ugledne italijanske kompanije u Jagodini, “Andrea Confezione”, “Aunde SRB” i “Vibac Balcani”, traže

radnike u Jagodini i okolini.

Italijanskim proizvođačima nedostaje 164 radnika, od čega 150 šivača i operatera na mašinama za šivenje.

“Andrea Confezione” traži 100 operatera na mašinama za šivenje i jednog administrativnog radnika sa

znanjem italijanskog jezika.

“Aunde SRB” traži 50 šivača, dva mašinska inženjera i dva operatera na CNC mašini, dok “Vibak

Balcani” traži devet radnika, po jednog menadžera za odnose sa klijentima i računovođu, dva vozača

viljuškara i pet operatera.

Svoju ponudu za radnicioma ove firme istakle su na Sajmu zapošljavanja u Jagodini.

Na sajmu je 29 firmi iz Jagodine, iskazalo potrebe za više od 30 radnika, a najviše se traže zanatlije.

Uz šivače, koje traže italijanske fabrike, traže se elektromonteri, alatničari, metaloglodači, eroderi, brusači,

bravari, mašinbravari, mesari, autoelektričari, prodavači, armirači, tesari, građevinski radnici, hostese,

građevinski i mašinski inženjeri.