Radovi u SeptembruPostavljeno 01.09.2012. 12.766 pregleda

RADOVI U SEPTEMBRU

Mr Naum Bandžov

          Septembar je mesec u kome, po pravilu, nema pcelinje paše, pogotovo ako je avgust bio sušan. Bez

razlike što obilne paše nema, pcele izlecu, donose polenov prah, vodu, pa i ponešto nektara i to toliko da ne

bi trošile zalihe. U septembru još uvek cvetaju neke korovske biljke, bela detetlina, konjski bosiljak i sl. Sve

ove biljke ne mogu znatnije popraviti stanje zimskih zaliha, ukoliko smo u avgustu izvrcali sav med. Zato je

neophodno potrebno prihranjivati pcelinja društva sa vecim kolicinama šecernog sirupa kako bi dostigli svoj

biološki minimum od oko 10 kg za normalan rad matice na polaganju jaja i ocuvanja mikroklime u ovim

septembarskim nocima gde temperatura zna da se spusti i ispod 10OC, a znamo da nam je septembarsko leglo

najpotrebnije. Sa ovim mesecom pocinje period „mirovanja“ za pcele, ako je pcelar obavio sve radove na

pcelinjaku koje su predvicene za avgust. Medjutim, praksa pokazuje da mnogi pcelari prepuste niz radova iz

avgusta za septembar. Zato je septembar krajnji mesec za popravak i korekciju.

            Kad je vec tako, onda u prvoj polovini septembra treba obratiti pažnju na završavanje zapocetih radova

iz meseca avgusta, a narocito na:

1. Prihranjivanje pcelinjih društava

2. Obezbegjenje kvalitetnog saca i kvalitetne hrane u košnici

3. Pregled pcelinjih društava i otklanjanje nedostataka u košnici

4. Obavezno izvršiti zaštitu od bolesti koji nije ucinio u avgustu (varoa).

         Ovaj put necu opisivati svaku tacku posebno pošto je dosta receno u prethodnim mesecima, nego cu

pokušati da nešto objasnim i akcenat stavim na one poslove koji su najvažniji. Pcelari treba da shvate važnost

poslova u avgustu i septembru, jer tada pocinje pcelarska godina i od tih radova zavisice kako ce narednu

pcelarsku sezonu pcelariti.

         Ne treba da zavara pcelare ukoliko septembar u nekim godinama ima vlage, topline i vegetaciju i da ce

time imati dovoljno nektara. Pcelari moraju da shvate biološke zakonitosti pcelinjeg društva u septembru i

koliko ono može maksimalno da da, i da ne možemo da tražimo ono što ne može da da. U septembru mesecu

hteli mi ili ne pcelinje društvo se sve više smanjuje, nestaje broj pcela, jer stare pcele umiru u vecem broju

nego što izlazi mladih pcela. Medni venci nad leglom povecavaju se i što dalje idemo u septembar, to se više

uocava formiranje zimskog klubeta, koje narocito možemo opaziti u hladnim jutrima kad temperatura preko

noci padne ispod 13OC.

          

Ukoliko nismo završili sa prihranjivanjem u avgustu posle vrcanja meda, to možemo da ucinimo u prvoj

polovini septembra sa vecim dozama šecernog sirupa (2-3 kg) kako bi popunili zalihe hrane za zimu. Koje su

to kolicine, znamo, jer mnogo

                 Slika 1

puta smo o tome govorili. Važno je da te zalihe, do kraja septembra pcele prerade i pretvore disaharidni šecer u

monosaharidni i smeste na mesto odmah iznad tadašnjeg legla i poklope voštanim poklopcem. Nepreragjen i

nepoklopljen sirup pokvarice se pre ili kasnije (ukiseliti) i postati neupotrebljiv odnosno opasan za prehranu

pcela.   Ako uzmemo da normalno zazimljeno pcelinje društvo u septembru broji od 20.000-30.000 pcela i da

pokriva 8-10 okvira LR velicine, onda ce one do polovine zimskog perioda, a to je kraj januara, kad matica

obicno zaleže prva jaja potrošiti oko 5-6 kg hrane. Smatra se da ce u tom periodu takvo društvo izgubiti 3.000-

5.000 pcela, što zavisi da li je pcelinje društvo ušlo u zimu sa više ili manje starih pcela. Te pcele necemo naci

na podnjaci, jer se one vecinom izgube prilikom procisnih letova u vremenu oktobar, novembar i decembar.

Ono mrtvih pcela što nadjemo na podnjaci u prolece prilikom cišcenja, predstavlja zimske gubitke pcela od

prave zime (decembar, januar i februar), a krecu se od 100 do 1000 pa i više. Poznato je da pred kraj

zimovanja pcelinje društvo ima okvirno oko 2-3 ulice manje pcela, nego što je imalo prilikom uzimljenja.

Potrošnja hrane u zimskom periodu izgleda ovako prema raznim autorima.

 Na osnovu ove tabele možemo zakljuciti da je za prezimljavanje, za period oktobar-mart dovoljno 10-12 kg

meda. Kad na ovo dodamo i naucni biološki minimum od oko 8-10 kg meda koji uvek mora biti u košnici

pogotovu u martu i aprilu mesecu za normalan stimulans matici da se normalno razvija, ispada da je potrebno

jednom pcelinjem društvu normalne jacine 18-22 kg meda za uspešno prezimljavanje i dobar razvoj u prolece.

        Nakon popunjavanja zimskih zaliha na 6-8 kg po jednom nukleusu, kad su po dva nukleusa smeštena u

jednom nastavku, krajem septembra pristupamo njihovom konacnom smeštaju. Umesto normalne podnjace,

nukleusi imaju provizornu lesonitnu, koja omogucava dobro odvajanje, a mora pristajati na košnicu normalne

pcelinje zajednice.

       Jaci nukleusi na 6 okvira mogu prezimiti samostalno sa 10-12 kg meda. Ukoliko imaju manje hrane

obicno ih stavljam iznad slabijeg pcelinjeg društva preko snelgrove ili žicane pregrade koje kasnije spojim ili

ostavim tako da prezime kao udvojena društva.

       Nukleuse ne premeštam dok traju veci izleti pcela, jer bi preranim premeštanjem ostali bez pcela izletnica,

a time bi ih nepotrebno osabio. Kad je takva godina, premeštam ih krajem septembra ili cak u oktobru.

       Pojava grabeži od pcela tudjica i osa jednako je moguce i u septembru, zbog toga se borba protiv nje

sastoji pre svega od njenog sprecavanja, a o tome smo dosta govorili u prethodnim mesecima.

      Varou ne možemo ni sada u septembru zaobici. Ona je postala kao neki pcelarski šlager koji se stalno

„vrti“. Septembar i oktobar su meseci u kojima se rapidno smanjuje kolicina legla u košnici. Znamo da to u

mnogome zavisi o stanju u prirodi. U nekim godinama cak krajem septembra nestaje leglo, ali to ne treba da

nas uznemirava, ako pravovremeno obavljamo sve poslove oko pcela. Pcele rade instinktivno, a matica oseca

kada treba prestati da nosi jaja. Septembarske tzv. zimske pcele najduže žive, cak osam meseci, ako u zimu

udju zdrave, odnosno ako smo ih na vreme oslobodili varoe i preuzeli sve potrebne mere za pravilno

prezimljavanje. Ako nismo preduzeli pravilne mere protiv varoe, smanjenjem legla sve ce veci broj varoa biti

na pcelama, pa je to trenutak kada dimljenje ima veci efekat nego štapic.  Pre pojave Varoe sedamdesetih

godina upravo smo priželjkivali i podsticali maticu da što duže nosi jaja do kasne jeseni. Mefjutim, pojavom

Varoe, kao i saznanjem da pcele odgojene posle septembra žive znatno krace (4 meseca) od onih koje su se

izlegle u avgustu i septembru (6 – 8 meseci), mislim da želju i potsticaj matice na produženo nošenje jaja u

jesenjem periodu treba korigovati. Ja sam to korigovao još davne 1985.godine posle upisa postdiplomskih

studija iz pcelarstva.

         Ako nismo pretopili svo staro sace, nepravilno sace, razne otpatke i zaperke, koje smo tokom godine

skupljali, krajnje je vreme da to pretopimo u septembru, jer kasnije možemo ostati bez tog voska ako ga

napadne moljac, pa cemo za narednu godinu morati kupovati satne osnove po duplo skupljim cenama, nego da

sami proizvedemo vosak i zamenimo za satne osovine uz minimalnu nadoknadu za preradu.

        Obicno pcele same najbolje izvrše razmeštaj zimskih zaliha hrane i odrede najbolje mesto za smeštaj

zimskog klubeta. Zato je najbolje ne dirati u tu njihovu strukturu zimovališta. Megjutim, dogodi se da zbog

nekih razloga poneko pcelinje društvo ne uspe u tome, pa cemo mi morati tu intervenisati. Najcešce greške se

prave kod izmene  saca u kojima je izašlo nekoliko generacija pcela nadje neki novoizgradjeni ili

nedoizgradjeni okvir koji fakticki predstavlja pregradnu dasku i može se desiti da zimsko klube ostane na

jednoj strani sa manje hrane, a na drugom kraju ostanu okviri puni sa medom. Zato posledni je momenat da se

iz takvih plodišta odstrane okviri sa mladim i nedovoljno izgradjenim sacem, ako su prazni. Ako neki od njih

ima meda, treba ih pomeriti na krajeve košnica ili ispod klubeta, a med otklopiti. Kad ih pcele isprazne izvaditi

iz košnica. Okviri sa leglom moraju se naci u sredini klubeta, a levo i desno od njih okviri sa polenom i medom

i na krajevima okviri puni samo sa medom. (Vidi Sl.1)

      Obicno se kaže da prostor košnice za prezimljavanje treba

svesti na velicinu koju pcele zauzimaju. To znaci, ako pcelinje društvo zauzima prostor veci od jednog

nastavka LR košnice, treba je uzimiti u dva nastavka ili na jednom nastavku i jednom polunastavku, s tim da

leglo mora biti u gornjem nastavku. Kod mene je polunastavak uvek ispod nastavka.(Sl. 2) Ako pcele

zauzimaju samo jedan nastavak onaj gornji, onda donji nastavak skidam, pa ce takvo društvo zimovati na

jednom nastavku. Obicno nukleuse stavljam iznad ovakvih društava.

Slika 2

U septembru treba poceti sa otklanjanjem uocenih nedostataka na košnici i delovima košnice i zamenjivati

ispravnim. Septembar je mesec kada košnice treba ofarbati i zaštiti od nadolazecih kišnih dana.

 

Radovi u OktobruPostavljeno 31.08.2012. 8.552 pregleda

RADOVI U OKTOBRU

               Oktobar je jedan od najstabilnijih meseci u godini što se

tiće vremenskih prilika. Ovaj mesec predstavlja i početak jeseni iako je kalendarski jesen stigla još pre desetak

dana. Lepo letnje vreme produžava se i do polovine oktobra i taj period obično nazivamo miholjsko leto kad

temperature mogu dosti?i i do 30OC. Ako su kojim slučajem avgust i septembar bili vlažni pa je zemlja

natopljena vlagom, toplo vreme će izmamiti mnoge biljke da otvore svoje cvetove pa će pčele nositi polen koji

je neophodan sastojak ishrane zimskih pčela i koji utiće na dužinu njihovog života. Ispitivanja koja su vršena u

pčelinjem društvu uz minimum polena (1800 cm2) pokazuju da se gubitci zimskih pčela kreću do 5%, a gubitci

kod pčela koje su hranjene samo šećernim sirupom bez polena se kreću do 70%.

Najvažniji poslovi u oktobru su:

1.       Preduzimanje završnih mera za uspešno prezimljavanje

2.       Obezbeđivanje mira na pčelinjaku.

1.  Preduzimanje završnih mera za uspešno prezimljavanje

Do sredine oktobra još uvek je moguće ponegde naći leglo i to u nekim košnicama više (one koje nisu

obezbedile dovoljan broj zimskih pčela), u nekim manje dok u večini legla uopšte nema. Ovo matica

instinktivno najbolje oseća i tako se ponaša. I pored toga ne znači da se do kraja oktobra, pa čak i u novembru

u nekim košnicama ne može naći leglo. Kao što je već rečeno u septembru zbog prisutnosti varoe

produžavanje legla može više da donese štete nego koristi. Pored toga, ako je vreme toplo a nektara u prirodi

nema, podržavanja produžetka legla može da ide samo u štetu zimskim zalihama hrane. Inače potrošnja

zimskih zaliha u oktobru se kreće 0-2,5 kg meda što potvrđuje i tabela broj 1. (Vidi radovi u Septembru) Ova

tabela nam pokazuje da prihranjivanje mora da se završi zaključno sa septembrom. Prihranjivanje u oktobru

podstiće maticu na proširenje legla kao i povečanu potrošnju zimnice, a ujedno skraćuje život zimskim

pčelama koje se aktiviraju u ishrani legla. Ipak ako je nekim pčelinjim društvima potrebno dodati šećerni sirup,

zato što bi u suprotnom moglo doći u pitanje uspešno prezimljavanje, onda to možemo učiniti, s tim što je

zadnji rok za ovo prehranjivanje sredina oktobra. Ukoliko je vreme toplo sve to će proći dobro, ali to ne sme

preći u praksu, već samo kao rešenje za izuzetne slučajeve, zato što vreme se ponekad neće odnositi tako da bi

spašavalo posledice nemarnog odnosa ili zaboravnosti. Bolje rešenje u ovakvim slučajevima je dodavanje

šećerno-mednih pogača od 2-3 kg da ne bi pčelinje društvo trošilo zimske zalihe. Pogače možemo davati samo

kad pčele ne izleću jer bi u suprotnom delovale stimulativno na matice kao što deluje dodavanje hrane krajem

zime. Pogače ne smemo dodavati kao rezervu hrane za kasni jesenji period.

               Oktobar je mesec u kome moraju biti završeni svi radovi oko uzimljavanja pčelinjih društava i

nukleusa, a takođe i da budu ispunjeni svi uslovi od kojih zavisi uspešno prezimljavanje a to je:

- jaka pčelinja društva i nukleusi

- dobra starosna struktura pčela

- potrebna količina i kvalitet hrane

- mlada matica.

             Najveći procenat gubitaka matica odnosi se na stare matice. Mlade matice su sposobnije za

prezimljavanje i u težim uslovima, a poseban je njihov značaj za proletnji razvoj pčelinjeg društva. To znači da

držanje starih matica nema nikakvo opravdanje. Samo matice izuzetnih karakteristika se mogu držati duže od

dve godine, a pitanje je koliko mogu izdržati u trečoj godini i dalje. Opravdano je takve matice držati u

nukleusima za reprodukciju i proizvodnju mladih matica. U velikm LR košnicama sa tri do pet nastavaka

matice se brže iscrpljuju, tako da za dve godine u takvoj košnici snese više jaja, nego npr. u vrškari ili LR

košnici sa jednim do dva nastavka, za četri do pet godina.

                Jaka pčelinja društva sa dovoljnim brojem zimskih pčela moraju se osigurati tokom avgusta i

septembra. Ako se to tada propusti u oktobru se ne može nadoknaditi. Slaba pčelinja društva se jedino mogu

spajati i na takav način bi dobili društva sposobna za preživljavanje. Prvi dani oktobra su krajnje vreme da se

to učini i sa nukleusima. Oni nukleusi koji su smešteni po dva u jedan LR nastavak sa po pet ramova i šest do

osam kilograma hrane, stavljaju se iznad normalnog društva koja imaju provizornu lesonitnu podnjaću koja

omogučava potpunu odvojenost.

              Jaći nukleusi sa šest ramova mogu da prezime samostalno ako imaju dovoljnu količinu hrane a to je

deset do dvanaest kilograma. Ukoliko nemaju dovoljno hrane stavljaju se iznad nekog slabog pčelinjeg

društva, takodje preko lesonitne provizorne podnjače, odnosno snelgrove ili žičane pregrade. Posle nekoliko

dana se donosi odluka da li će se spojiti ili će ostati tako da prezime kao dvojna društva. Nukleusi se ne

premeštaju dok traju veći izleti pčela zato što će usled preranog premeštanja ostati bez pčela izletnica a time bi

nepotrebno doveli do njihovog slabljenja. To znači da se ova operacija radi nekad i u drugoj polovini oktobra.

2. Obezbeđivanje mira na pčelinjaku.

U oktobru se mora obezbediti mir na pčelinjaku u smislu prestanka svih manipulacija sa kojima bi se

poremetilo pčelinje klube a posebno od trenutka kada se formiralo. Ako to ne možemo da odredimo na drugi

način onda možemo zaključiti da je klube kompaktno kada temperature padnu ispod 10OC. Dalji pad

temperature sve više i više smanjuje promer klubeta zato što samo na taj način pčele osiguravaju bolje i

ekonomičnije grejanje.

          Pčelinjak ionako mora biti zaštićen od domaćih i divljih životinja a naročito od onih koje tuda često

prolaze. Ovo je posebno važno u zimskom periodu kako se ne bi dozvolio kontakt tih životinja sa košnicama

(da ih ne pomeraju, ne ćešu o njih i dr.) pošto bi se pčele u pčelinjem klubetu uznemirile pri čemu mogu

dovesti do njegovog rasturanja sa težim posledicama ukoliko su temperature niže. Zbog ovoga pčelinjak je

potrebno ograditi.

          Sve košnice treba da budu nagnute prema napred da bi voda koja se stvara kondenzacijom (zbog

nepostojanja gornje ventilacije u zimskom periodu) mogla da se cedi i istiće kroz leto, kao i voda koja se cedi

sa poklopca košnice (topljenje snega, kiša) ne bi padala na leto već ispred njega. Na taj način se štiti i

unutrašnji i spoljašnji deo košnice od prevelike vlage a time produžavamo njen vek trajanja. Prevelika vlaga

unutar košnice remeti mikroklimu, košnica postaje hladnija a time proletnji razvoj počinje kasnije i sporiji je.

         Jedan od glavnih poslova pčela u ovom mesecu je zatvaranje svih nepotrebnih otvora propolisom. Pčele

intenzivnije skupljaju propolis u jesen zato što su potrebe za njim veće i koristi se za lepljenje ramova,

medjuspratnih otvora, pokrovne daske i dr. Zbog ovoga nije opravdano skidati poklopac, pomerati ramove i

nastavke posle oktobra jer se remeti propolisni sloj. Posle eventualnog pomeranja ovih delova ne dolazi do

pravilnog naleganja pa zbog toga dolazi do promaje i nepotrebnog angažovanja pčela na zatvaranju nastalih

otvora.

Češalj na rešetkastoj podnjači i Gornja ventilacija na zbegu

         Krajem oktobra treba iskoristiti toplije dane, kada i noćne temperature nisu preniske (ispod 10OC), za

završno tretiranje protiv varoe nekim zadimljujućim sredstvom koje je registrovano u svetu. To treba učiniti u

ovom periodu zato što u košnici nema legla pa je efikasnost uništavanja ostalih varoa najveća. Ja to radim

danju kada je temperatura veća od 15OC zato što je zimsko klube tada najraširenije i dim može proći kroz sve

pčele tj. kroz one koje se nalaze u centru klubeta i kroz one koje su na periferiji.

         Krajem meseca potrebno je na leta postaviti češljeve protiv miševa. Nezaštićenim košnicama miševi

mogu napraviti veliku štetu pošto ih stalno uznemiravaju. Tada pčele troše više hrane pri ćemu opterećuju

zadnje crevo izmetom. Ukoliko ne dodje do pravovremenog pročisnog leta može doći do pražnjenja pčela u

košnici i do svih štetnih posledica koje iz toga proizlaze pa čak i do uginuća društva.

          Svim košnicama krajem oktobra treba obezbediti gornju ventilaciju na prednjoj strani košnice.

Tokom toplijih dana u oktobru možemo ofarbati sve skinute nastavke, polunastavke i druge delove košnica

ukoliko je to propušteno ranije. Na taj način ih štitimo i omogučavamo da se osuše pre zime.

Radovi za NovembarPostavljeno 30.08.2012. 6.175 pregleda

RADOVI  ZA  NOVEMBAR

Mr Naum Bandžov

   Pčelinja društva u novembru su u stanju pravog mirovanja sa najmanje aktivnosti i sa najmanje rada. U ovom

mesecu više ne dolaze u obzir radovi oko osiguravanja zimnice. Zimske zalihe mogu se dopuniti samo

dodavanjem ramova punih meda koji su uzeti iz košnica koje imaju višak hrane. Pčelinja društva su već

formirala zimsko klube u kom matica i pčele miruju i zimuju, najmanje trošeći rezerve hrane u toku godine. Ta

potrošnja iznosi od 0,7-1 kg. U novembru treba pomoći pčelinjim društvima da, što je više moguće štede hranu

i energiju. Zbog toga je potrebno uratiti sledeće:

1.         Obezbediti apsolutni mir na pčelinjaku

2.         Proveriti i popraviti utopljavajući materijal i ventilaciju

3.         Zaštita od vetrova

4.         Uređenje okoline za pristup košnicama

5.         Ćišćenje leta

6.         Priprema i čišćenje pčelarskog alata, pribora i opreme za sledeću sezonu.

7.        Početak stručnog usavršavanja

        U prošlom mesecu opisano je obezbeđivanje apsolutnog mira. Sada hoću više da se zadržim na

utopljavanju košnica. Postoji mnogo suprotnih mišljenja o načinu i materijalu utopljavanja.

        Utopljavanje može biti spoljnje i unutrašnje i zavisi od toga da li hoćemo da ga sprovodimo iznutra ili

spolja. Utopljavanje može biti i kombinovano. Ni najsavremenije utopljavanje ne može da nadoknadi

nedostatak hrane a ni da zaštiti izrazito slabo društvo. Ako ih ne utoplimo pčele će trošiti više hrane, što

u nenormalnim zimama, bez pravovremenih pročisnih izleta može imati štetne posledice. Kada su zime sa

normalnim klimatskim prilikama pčelinja društva koja nisu posebno utopljena mogu normalno prezimiti. Jaka

pčelinja društva, sa dovoljno kvalitetne hrane mogu jednako dobro da prezime u košnicama izgrađenim od

debelih ili tankih dasaka, jedino što će u košnicama od tanjih dasaka potrošnja hrane biti nešto veća. Bez

obzira što se ovo odnosi samo na debljinu materijala od kog je napravljena košnica, slikovito nam ilustruje

vrednost jačine pčelinjeg društva i količine hrane za uspešno prezimljavanje. Ipak ne možemo negirati značaj

potrebe utopljavanja, zato što nam nije svejedno da li će pčelinje društvo potrošiti više ili manje meda i da li će

pred kraj zime ranije ili kasnije krenuti leglo. Bez obzira na sve, košnice treba utopliti.

          Za nastavljaće je jednostavnije i jeftinije rešenje upotreba novina. Ja iznad poklopne daske ili zbega

stavljam prazan polunastavak u koji stavljam deblji sloj novina, zato što se najveći deo toplote može izgubiti

baš preko gornjeg dela košnice. Osim ovoga u principu ne činim nijedno drugo utopljavanje. Neki pčelari

približavaju košnice jednu do druge, a između njih stavljaju seno, slamu, stiropor ili neki drugi izolacioni

materijal. Na tako približene košnice odozgore stavljaju ter papir koji se posebno pričvršćuje. Ovaj način

uzimljavanja je prikladan za hladnije predele (Kanada, Rusija i sl.) dok kod nas nije potrebno.

            Slabiji nukleusi (po dva u jednom LR nastavku) i slabija društva uzimljena u jednom nastavku,

stavljam iznad normalnih društava, da bi koristila njihovu toplotu. Ovo isto radim u sistemu uzimljavanja

dvojnih društava.

Opšte uzeto mogu reći da prekomerno utopljavanje donosi više štete nego koristi, jer dolazi do povećanja vlage

i pojave plesni.

           Zaštita od vetrova naročito je važna u zimskom periodu zato što hladni severac i istočni vetar rashlađuju

košnice. Poželjno je da se košnice nalaze na mestu koje je zaštićeno od takvih vetrova. Čak i ograda od letvi

ima uticaj  na smanjenja udara vetrova. Kada ne postoji nikakva prirodna prepreka poželjno je da se na košnice

sa zadnje strane prislone salonit ploče ili da se oblože ter papirom. Sve vrste veštačkih ograda ne smeju da

dodiruju košnice kako se pčele ne bi uznemirile. Ukoliko se košnice nalaze na prostorima gde vetrovi nisu

česta pojava, posebna spoljna zaštita nije neophodna. Poklopce košnica treba opteretiti nekim kamenom ili

ciglom, da ih ne bi podigao ili prevrnuo iznenadni nalet vetra. Ako je potrebno neku košnicu premestiti, u

novembru to mežemo učiniti bez posebnih pripremama jer pčele izleću veoma malo ili nimalo.

           Ovde odmah moramo reći da hladno vreme košnicama ne smeta toliko koliko im smeta vlaga i

zagušljivost. Zato moramo obezbediti dobro provetravanje košnica, a to znači omogučiti gornju ventilaciju.

Greše svi oni koji košnice tako zaštičuju i utopljavaju da kroz njih ne struji svež vazduh. U tako prigušenim

košnicama pčelinja društva ne žive već robuju i lako oboljevaju (nozema). Koliko je pčelinjem društvu

potreban čist vazduh najbolje pokazuje to što se prvo prolečno leglo javlja do samog leta, praktično u

najhladnijem delu košnice.

          Novembar je mesec kada treba urediti okolinu pčelinjaka, očistiti opalo lišće, granje, suvu travu i sl. 

Zatim treba izvršiti dezinfekciju terena, pogotovo ispred košnica od mumija krečnog legla.

           Ovde želim da podsetim pčelare, a posebno početnike na pripremu alata, pribora i opreme za narednu

pčelarsku sezonu. Takođe, u novembru mesecu pčelari treba da posećuju predavanja i kurseve o pčelarstvu kao

i da proučavaju stručnu i popularnu literaturu, što će im pomoći da bolje razviju svoj pčelinjak, ma koliki on

bio.

          Ukoliko želite da nabavite knjigu AUTORA ovog teksta i sve ostale možete to učiniti mejlom. Ako

želite više informacija idite na rubriku ZA PČELARE na stranici IZ NAŠEG UGLA

Radovi u DecembruPostavljeno 29.08.2012. 6.623 pregleda

                                          RADOVI U DECEMBRU

          Decembar je prvi zimski mesec kada zapravo postaje hladno i prestaje svakaki izlet pcela. Rad na

pcelinjaku svodi se samo na proveru stanja, a posebno mira društva. Plasticnim ili gumenim crevom ciji se

jedan kraj stavi u uvo, a drugi na leto, osluškuje se kako pcelinje društvo zimuje odnosno dali se normalno

ponaša. Po zvuku koji dolazi iz košnice možemo vrlo pouzdano da utvrdimo da li pcelinje društvo normalno

prezimljuje. Kad je zvuk jasan, ravnomeran, tih i dolazi iz neke dubine tada društvo normalno zimuje. Ako je

zujanje pojacano to je znak da nešto nije u redu i to ili je društvo bez matice, ili je u košnici pretoplo ili nema

dovoljno vazduha. Kod ovoga odmah mora da se pogleda leto da nije iznutra zatvoreno mrtvim pcelama

kojima je bio skracen život usled zaraze varoom ili nešto nije u redu sa gornjom ventilacijom. Ako se primeti

na letu usitnjeno sace i delovi pcela, a zujanje je pojacano, odmah moramo da posumnjamo da je u košnici

ušao miš i uznemirava zimsko klube.

          Ako je zujanje oštro, a vrlo tiho to je znak da su zalihe hrane pri kraju, ili da se p?elinje klube našlo u

nepovoljnom položaju, odnosno dalje od hrane, ili što je povezano s nedostatkom hrane, da je pcelama u

klubetu hladno i da je temperatura u centru klubeta manja od 16OC, a na površini klubeta manja od 6OC. U

svakom slucaju, to je znak da je pcelar negde pogrešio u pripremanju pcelinjeg društva za prezimljavanje. Sve

što smo primetili i culi, odnosno problem koji se pojavio moramo upisati u naš dnevnik, da bi, kad se ukaže

prilika mogli proveriti o cemu se radi ili da bi izvršili potrebnu intervenciju odmah, ako nam to vremenske

prilike dozvoljavaju.

           Greške mogu da se isprave. Prošlog decembra ja sam intervenisao u dva slucaja. Kod prvog uspešno, a

kod drugog neuspešno – društvo je uginulo kao što sevidi na slici zbog hrane. U prvom slucaju ulaz miša u

košnicu kroz leto koje je bilo 1,5 cm visine. Košnica je uspešno sanirana, miš pobegao, a rastureno je gnezdo

koje je napravljeno na tri okvira u polunastavku, koji je bio postavljen ispod nastavka, a podnjaca ocišcena od

otpadaka saca i delova pcela i na kraju postavljen cešalj na leto (ovde se radi o mojoj greški nepostavljanja

cešljeva na leto koje je bilo višlje od 1 cm.)

       U drugom slucaju društvo je uginulo jer je ostalo na jednom delu nastavka na pet okvira odvojeno od

drugog dela nastavka s jednim okvirom mladog saca gde je bilo puno hrane. Ovde se radi o mojoj greški.

Zaboravljen je jedan okvir s mladim sacem u sredini nastavka. Posebno je važno u decembru da se obavezno

nadjemo na pcelinjaku kad je suncan i topao dan, a temperatura iznad 13OC, za vreme procisnog leta, jer u

takvoj situaciji po izletu pcela možemo mnogo stvari da zakljucimo o stanju u pcelinjem društvu i njihovo

ponašanje. Poželjno je da pcele preko zime imaju nekoliko procistnih letova u razmaku od po 4-6 nedelja što je

garancija da ce pcele dobro prezimiti.

Neophodno usavršavanje

Za pcelara nema godišnjeg doba u koje bi mogao da kaže da nema posla. Decembar je mesec idealan i za

edukaciju, odnosno teoretsko usavršavanje: citanje pcelarske literature (knjiga, casopisa), poseta kursevima i

predavanjima koje organizuju pcelarska društva i slicno. Pcelari pocetnici za ovu vrstu priprema moraju da

potroše najviše vremena, pošto njihove potrebe za teoretsko znanje je i najvece. Obogacujuci svoj knjižni fond,

i svoje teoretsko znanje omogucice mladom pcelaru da lakše, bolje i uspešnije rešava prakticne probleme.

              Nema veliku korist pcelar u pcelarenju, ako poznaje samo tehnologiju s košnicama, a da ne poznaje

osnove biologije pcela i njihovo ponašanje u okviru pcelinjeg društva. Zato se mora permanentno uciti citajuci

pcelarsku literaturu koja obradjuje tu problematiku, te prateci to u praksi u košnici, na pcelarskom znanjem

teorije i prakse najlakše i najbrže cete otkriti tajne koje košnica krije. Jedno bez drugog bilo bi bezuspešno

tapkanje po mraku i u mestu. Jednostavno kazano nije dovoljno da o nekom problemu znamo samo da pri?

amo, vec da takav problem znamo da uspešno rešimo u praksi. Imao sam prilike da razgovaram sa mnogo

„iskusnih“ pcelara oko proizvodnje matica i sve lepo ispricaju, cak i o proizvodnji s Jenterovim aparatom koji

su nabavili i dali 100 eura i na kraju kad ih pitam da li si proizveo i jednu maticu dobijem negativan odgovor.

Šta to znaci. To znaci da mu nedostaje znanje iz biologije pcelinjeg društva i prakse u proizvodnji matice.

Presudno poznavanje biologije

          Kad pred sobom imamo odredjenu literaturu

moramo da znamo šta cemo kao prvo da tražimo u njoj, odnosno odakle da se pocne. Prvo treba da pogledamo

sadržinu knjige ili casopisa i imena poglavlja i teme. Na prvi pogled nešto ce nam se odmah svideti, ali tu

moramo malo stati i pitati sami sebe da li cemo to razumeti i primeniti u praksi, pošto da bi tu temu razumeli i

prakticno primenili moracemo prethodno da savladamo dobar deo pcelarske azbuke, ona najjednostavnija ali

najvažnija što ce nam omoguciti da razumemo složenije radnje.

           O istorijatu pcelarstva dobro je ponešto znati, ali i bez takvog znanja može da se uspešno pcelari. Interes

za to možda ce se javiti kasnije. No, kad se radi o biologiji pcela, tu nemamo šta da se dvoimimo da li nas

zanima ili ne. To moramo da poznajemo i moramo to da citamo i ucimo. Jeste, nedostajace nam pogled u

košnicu, da ono što citamo možemo u praksi i da ga doživomo. Neka nas to ne obeshrabri pošto smo neke

radnje vec videli, a neke cemo videti u prolece. Prema tome treba da citamo i dalje, a pcelarsko prolece možda

ce stici i pre nego što se nadamo – februar.

             U pogledu anatomije, fiziologije pcela posebno pažljivo trebamo prouciti sistem za varenje što ce nam

pomoci kasnije da shvatimo preradu nektara u med, uloga mlecnih žlezda u ushrani i razvoju pcelinjih larvi, a

posebno maticne larve, kao i o voštanoj, mirisnoj i otrovnoj žlezdi koje imaju samo pcele radilice. Zatim o

vrstama meda i kako uticu na prezimljavanje pcela, problem s nozemom, koji su uzrocnici i kakav problem

prave u sistemu za varenje i kakvu razornu moc imaju itd.

U proucavanju sistema za disanje vrlo je interesantno kako pcele regulišu „vazdušni režim“ u košnici, kako

ventiliraju, kako stvaraju temperaturu i kako je, što ce vas iznenaditi, u toku zime poželjno da u košnici bude

prisutan ugljen-dioksid 1,5-3,0%, pošto tako pcele mirnije zimuju. U vezi s tim razumecemo i ulogu leta u

zimskom i letnjem periodu.

            Interesantno je da se prouci i sastav oka kod pcela za koje cemo dobiti odgovor s kojom bojom trebamo

da farbamo košnice za bolju orijentaciju, kao i druge sisteme krvotok, nervni sistem i slicno koji predstavljaju

pravu nauku.

JanuarPostavljeno 28.08.2012. 8.982 pregleda

JANUAR

Mr Naum Bandžov

Januar je pravi zimski mesec sa vrlo niskim temperaturama. Zdrava i jaka pčelinja društva uzimljena sa

dovoljnim količinama kvalitetne hrane iznad zimskog klubeta, sa adekvatnom ventilacijom i dobrom mladom

maticom, koja nisu bila uznemirivana tokom zime, ne zahtevaju neki poseban tretman u januaru. Kada počnu

da duvaju hladni i oštri vetrovi, a snežne vejavice naprave snežne nanose, odgovorni pčelar neće moći mirno

da spava i ćešće će posečivati svoj pčelinjak da bi se uverio da li je  sve u redu sa pčelama.

Ako padne dubok sneg i prekrije košnice, a istovremeno nastupi jako hladno vreme, ne postoje razlozi za

uznemiravanje pčela zato što se one neće smrznuti ili stradati pod snegom. Debeo snežni pokrivač je odličan

toplotni izolator, a istovremeno je dovoljno porozan da bi pčele dobijale dovoljno vazduha da se ne bi ugušile.

Košnice pokrivene snegom

Nukleusi sa 6 okvira

Problemi nastaju kada sneg počne da se topi, a posebno ukoliko je to topljenje brzo. Pri tome vlaga može da

prodre u košnicu i time uznemiri pčele u zimovanju. U takvim slučajevima treba obavezno posetiti pčelinjak i

očistiti sneg sa košnica i svih onih mesta odakle se cedi voda na košnice ili utopljavajućeg materijala.

Porastom dnevne temperature iznad 10OC, pčele u sve većem broju izleću na pročiščavajuće izlete i to utoliko

više ukoliko pre toga duže vremena nisu izletale zbog hladnog vremena. Ukoliko nismo očistili sneg bar dva

metra ispred košnica , za vreme toplih dana velik broj pčela će se u njemu zaglaviti ili kod pročiščavajućeg leta

ili kasnije ukoliko topli dani potraju. I pored temperature vazduha od preko 10OC, temperatura snega iznosi

O0C te sletanjem na sneg pčela se brzo ohladi, ukoči i ugine. Ako se iz bilo kog razloga ne može očistiti sneg

ispred košnica, dobro je postaviti kartone ili razbacati malo slame, pleve, raznih grančica ili nešto drugo toplije

od snega na šta pčele mogu sletati pre nego što stignu do spasonosnog leta. Kod pročiščavajućeg izleta, pčele

staju na granje od drveća, ograde ili na veš koji se suši u komšiluku, pa je zato bolje obavestiti komšije o tome

da ne bi došlo do komšijske svađe.

Neke zime imaju duže tople periode, pa u vrlo jakim društvima sa mladim maticama i dovoljnom količinom

hrane može doći do razvoja legla. Ta pojava još uvek nije poželjna zbog ponovnog zahlađenja koje obično

nastupa posle toga. Pri tome se prekida započeta obnova pčela, veći deo legla propada a pčele su se uzalud

iscrpile i potrošile više hrane. Ako temperatura u januaru pređe preko 13OC možemo napraviti letimičan

pregled sa namerom da se provere zimske rezerve hrane i da li je ona dostupna zimskom klubetu. Vrlo je bitno

ukoliko uspemo da proverimo da li ima legla, jer je to garancija da postoji matica, a isto tako značajno je da

očistimo podnjaču. Za uspešno prezimljavanje pčelinjeg društva još više ćemo učiniti s time ako iznad

zimskog klubeta stavimo još jednu medno-šećernu pogaču.

Ovakvo vreme u januaru može nam poslužiti za detaljan pregled košnica koje su sumnjive i to na primer one

koje su ostale sa malim brojem pčela tj. gde ramovi i saće nisu isprljani pčelinjim izmetom. Sve što primetimo,

i dobro i sumnjivo, treba zabeležiti u dnevnik rada da bi kasnije mogli preduzeti najadekvatnije mere.

U januaru nije preporučljivo prihranjivanje tečnom hranom, a ako već moramo intervenisati bolje je da

dodamo medno-šečernu pogaču i to na satonoše iznad zimskog klubeta. Najbolja varijanta je da se dodaju

ramovi puni sa zatvorenim medom i polenom i to u sredinu zimskog klubeta. Te ramove oduzimamo od

društava koja su zdrava i po sopstvenoj proceni imaju veće rezerve hrane ili od društava koje je uginulo na

jednoj strani košnice pri ćemu su ostali takvi ramovi. Ako je temperatura vazduha niska tokom celog januara

svi navedeni radovi se odlažu do dolaska toplijih dana a dotle pčele ne smemo uznemiravati. Po pravilu pčele

ne smemo dirati sve dok su u zimskom klubetu. Potrebno je znati da pčele ohlađene ispod 9OC postaju trome i

nesposobne da se kreću i tako uginjavaju, pa ukoliko uznemiravamo zimsko klube velik broj pčela će pasti na

hladnu podnjaču odakle neće uspeti da se popnu nazad u klube. Zimsko klube se formira na temperaturi od 10-

12OC i koliko je vreme hladnije zimsko klube se sve više sabija. Zdravo pčelinje društvo, koje je obezbeđeno

sa dovoljno hrane iznad klubeta, može da preživi i najoštrije zime. Jedini uslov je da pčele budu u kontaktu sa

medom. Zbog toga iskusni pčelar tokom jeseni ojačava slaba društva sa nukleusima, ili spaja više slabih

društava u jedno i obezbeđuje ih dovoljnom količinom hrane.

Od januara do prvih proletnjih dana pčelaru ostaje dosta vremena da izvrši sve pripremne radnje za sledeću

pašnu sezonu. Potrebno je očistiti propolis sa svih rezervnih delova košnice (nastavci, poklopne daske, matične

rešetke i dr.) da bi bolje dihtovali i da bi se ramovi lakše vadili i stavljali. Sakupljeni propolis se može prodati

čime se ovaj dopunski rad u svakom slučaju isplati.

Horizontalno užičavanje

Vertikalno užičavanje

Pravljenje matičnjaka

Vosak koji smo dobili pretapanjem starog i nepravilnog saća treba zameniti za satne osnove, da bi ih na vreme

mogli utopiti u žice ramova i sa njima raspolagali kada nam zatrebaju u martu ili aprilu mesecu. Treba

pripremiti i voštane matičnjake koj nema plastične. Ukratko rečeno, u januaru je potrebno pripremiti sve što bi

nam u proleće i leto oduzelo dragoceno vreme koje nam je potrebno za obavljanje neodložnih poslova kod

pčela u tom periodu.

Januar je idealan mesec za stručno usavršavanje, čitajući pčelarske knjige, uočavanje i analizu svih nedostataka

našeg pčelarenja prethodne pčelarske godine i to:

– pregled košnica i pčelinjih društava

- spajanje pčelinjih društava

- proizvodnja matica

- dodavanje odnosno zamena matica

- oduzimanje i centrifugiranje meda

- jesenje prihranjivanje

- uzimljavanje

- topljenje voska

- borba protiv bolesti pčela i pčelinjeg legla

- ostale radnje koje smo evidentirali u dnevniku

 

Više o uslovima nabavke možete pročitati u rubriku ZA PČELARE na stranici IZ NAŠEG UGLA.

FebruarPostavljeno 27.08.2012. 10.563 pregleda

FEBRUAR

Mr Naum Bandžov

              Februar je po kalendaru pretposlednji mesec zime. Mada je vreme jos hladno, već se oseca povečanje

prosečnih mesečnih temperatura. Ukoliko se mesec blizi kraju, vreme postaje toplije. U večini slučajeva

apsolutne maksimalne temperature su od 16,4 do priblizno 24°.

Izuzetak je bio Februar 2012 god.

U februaru padavine su u proseku najmanje u citavoj zemlji u toku godine.  Vetrovi su nesto jaci od januarskih,

pri cemu su najaci u istočnoj Srbiji i Banatu u Vojvodini, a duvaju od severozapada i severa. Sunce greje nesto

duze nego u januaru.

Donošenje polenov prah

           U februaru pocinju da cvetaju prve biljke, vesnici nastupajuceg proleca. Na nekim mestima ispod

„raskinutog“ sneznog pokrivaca, pojavljuju se prve visibabe. Sa njih pcele skupljaju prvi nektar i polen. U

toplijim februarskim danima, otvaraju se rese leske i na njima se u tihim suncanim casovima okuplja mnogo

pcela, koje svoje korpice pune polenom. Na mestima gde to najranije planinsko cvece pokriva vece povrsine

ono veoma povoljno utice na razvoj pcelinjih drustava.

            Stanje pcelinjih drustava. U to vreme pcele su još u zimskom klubetu. Mada vrlo retko izlaze, one po-

staju aktivnije: raspečaćuju med i oslobadjaju ćelije u sredini gnezda, poliraju ih i pripremaju za polaganje jaja.

Normalno je da u februaru matice počnu polaganje jaja i da već tada na 1-2 do 3 ramova ima legla sa vise

razlicitog uzrasta, pa cak i novoizleženih mladih pčela. To zavisi od rejona, atmosferskih uslova, jačine

pčelinjih drustava, uzrasta i kvaliteta matice, od hrane i temperature u gnezdu.

              Oko nastalog legla (u centru klubeta)  pčele već održavaju stalnu temperaturu od 34 do 36°. Da bi

hranile leglo i stvarale neophodnu temperaturu, one troše ne samo med već  i polen. Utrošak meda povečava se

i u toku meseca iznosi 2,5 do 3 kg prosečno za pčelinje drustvo. Usled povečane potrošnje hrane, naročito

polena, u debelom crevu pčela gomila se sve veća kolicina ne s v a r e n i h   o s t a t a k a. Zbog toga pčele

koriste i najkratkotrajnije otopljavanje u nekim danima, uglavnom oko podne, za obletanje i praznjenje

debelog creva. Kroz otvora gornje ventilacije pojedine pčele izlaze da se očiste i na +8o C. Istovremeno one

čiste košnicu, prenose sveži nektar, polen i vodu. Ukoliko ne postoje mogučnosti za obletanje i hrana nije

dobrog kvaliteta može se pojaviti dijareja.

             Rad pcelara. On treba često da obilazi pčelinjak, naročito kada je vreme sunčano. Na osnovu obletanja

pčela, vage i osluškivanja pčelinjih društava on donosi zakIjucak o njihovom stanju. Tople časove (10-12°) on

koristi da obavi prvi prolećni pregled, da na brzinu pogleda gnezda i otkrije uzroke eventualnih nedaća. Prema

mogučnostima, pčelar odmah treba da pruži pomoć najugroženijim društvima. U to vreme treba skidati sneg sa

krovova, jer se on usled toplote otapa, a voda prodire kroz pukotine zidova i vlazi unutrašnjost košnice. Velika

vlaga preko zime je vrlo štetna za pčele i zato se ona mora sprečiti. Sneg treba očistiti i sa poletaljki i ispred

njih, da pčele ne bi sletale na njega i uginu. Isto tako treba paziti da u košnice ne udaraju detlići, senice i druge

ptice, jer mogu napraviti rupe po zidovima, a to može dovesti do uginuća čitavih društava. Košnice se mogu

premestati na mala rastojanja do pola metra po čitavom pčelinjaku.

                Od blagovremene pomoći pčlelinjim društvima u tom periodu mnogo zavisi dobar završetak

njihovog zimovanja i dalji razvoj. Zato se ta mogucnost ne sme propustiti.

PRIHRANJIVANJE POLENOM I BELANČEVINASTOM HRANOM KRAJEM ZIME

           Čim počne polaganje jaja u drugoj polovini zime (FEBRUAR), da bi pripremile kasicu i mleč kojima

hrane maticu i larve, pčelama su potrebni ne samo ugljeni hidrati (med, šećer) već i belančevine, masti,

vitamini. mineralne soli itd., što one pribavljaju iz polena. Ukoliko u košnicama nema polena i kada im vreme

ne dozvoljava da prenose sveži polen sa rano procvetalih biljaka, pčelama nedostaju belančevine. Tada one

troše rezervne belančevine (masno telo) iz svog organizma, a to dovodi do fizioloskog slabljenja, što se

negativno odražava kako na dužinu njihovog zivota tako i na otpornost prema bolestima. Takve iznurene pčele

ne hrane dobro leglo i razvoj pčelinjih društava se usporava. To se odnosi u prvom redu na pčelinja društva

čije su pčele iznurene jos od jeseni zbog kasnog prihranjivanja i prerade velike kolicine šečernog sirupa, kao i

na one iznurene od varoatoze. Ukoliko u skladištu nema rezervnih satova sa polenom, pčelinja drustva treba

odmah prihraniti medno-šećernim pogačama, kome se dodaje polen, ili druge belančevine, surutka itd.

PRVI (LETIMIČAN, INFORMATIVNI) PROLEĆNI PREGLED

                    Taj pregled se vrši u samom početku aktivne sezone, krajem zime i početkom proleća, obično u

februaru ili u martu. U ravničarskim rejonima može se obaviti i krajem februara, kada vremenske prilike to

dozvoljavaju, prilikom obletanja pčela, kada je spoljna temperatura iznad 12°, a vreme suncano i tiho. Pčelar

mora pratiti promene vremenskih uslova kako ne bi propustio mogućnost da obavi pregled. Cilj pregleda je da

se utvrdi kakvo je stanje svakeg pčelinjeg društva posle zimovanja, kako bi se pružila hitna pomoć

najugroženijim društvima. Pre svega sa košnice se skidaju krov i  vadi se materijal za utopljavanje i stavlja na

sunce, da bi se prosusio i provetrio. Zatim, ukoliko to vremenske prilike dozvoljavaju, vadi se podnjača, da bi

se počistila. Uginule pčele i voštani poklopčići sa ćelija sa medom koje su u toku zime raspečaćene stavljaju se

u sanduče, zatim podnjaču treba dobro istrugati američkim nožem. Efikasna je dezinfekcija opaljivanjem

benzinskom ili plinskom lampom. Očiščena i oprana čistom vodom i osusena na suncu, podnjača se vraća u

košnicu. Dok traje čišćenje podnjače, dobro je staviti u košnicu cistu, rezervnu podnjaču, da se leglo ne bi

prehladilo. Ako je prezimljavanje bilo uspesno, sve uginule pčele na podnjači i ispred košnice mogu se skupiti

u jednu čašu. Velika smrtnost, kao i fleke od dijareje na podnjači, ramovima i zidovima košnice govore o

lošem prezimljavanju pčelinjeg društva. Ukoliko postoji sumnja da su pčele obolele od zarazne bolesti uzorke

treba poslati veterinarsko-bakteriološkoj stanici na ispitivanje.

              Kada je potrebno da se izvrsi pregled većeg broja pčelinjih društava, a pčelaru nedostaje vreme,

čiščenje podnjača se može odloziti za kasnije. Prilikom prvih pregleda u proleće se ne dira mnogo u gnezdo.

Samo se letimice utvrđuje snaga pčelinjeg društva, ima li hrane, ima li maticu i u kakvom je stanju gnezdo.

             S n a g a  p č e l i n j e g  d r u š t v a   utvrđuje se kratkotrajnim otkrivanjem gnezda da bi se prebrojali

međuokviri ispunjeni pčelama. Pčelinja društva, koja imaju manje od 4-5 ulica sa pčelama slaba su. Njima

treba posvetiti više brige, kako bi se i ona razvila do glavne paše.

             Da bi utvrdili ima li u košnici hrane, treba pregledati samo krajnje ramove do legla i oceniti kolika je

količina meda na njima. Kada je u gnezdu manje od 4 do 5 kg meda ili ga uopste nema, pčelinje drustvo treba

po mogučstvu što pre prihraniti, jer će inaće uginuti od gladi ili će se razvijati sporo. Najefikasnije je prihra-

njivanje rezervnim satovima sa zapečaćenim tečnim medom od nektara – rezervni sat se na donjoj strani ras-

pečaćuje do veličine dlana i postavlja se uz leglo na mesto izvađenih praznih ramova ili ramove sa malom ko-

ličinom meda. Prethodno preko noći treba ostaviti satove sa medom u toploj sobi. Ako u gnezdu nema polena

obavezno treba dodati jedan ili dva rama sa dobro očuvanim polenom i to pokraj samog legla. U slučaju da

nema meda na satovima, pčelinjem društvu treba dodati medno šećerno testo ili, ukoIiko vreme to dozvoljava,

treba sipati u prazne satove sa strane legla 0,5 do 1 kg toplog (oko 40°) gustog šećernog sirupa (2: 1). Ukoliko

su pčele bolovale od dijareje usled nekvalitetne hrane (medljikovac, kristalisani i prokisao med), ti satovi se

privremeno vade, a pčelinjem društvu se dodaju satovi sa kvalitetnom hranom.

                O  p r i s u t n o s t i    m a t i c e  sudi se po leglu. Ako na nekim srednjim satovima ima legla,

pogotovu nezapečaćenog ili jaja, to znači da društvo ima maticu.

             Nije preporučljivo traziti i videti maticu, jer se time produžuje pregled i leglo se može prehladiti.

Ukoliko nema jaja, a ima zatvorenih spasavajućih matičnjaka, to pokazuje da je matica uginula. Kad nema jaja,

ni matičnjaka, a pčele su spokojne, to znaci da je matica prisutna, ali je privremeno prekinula polaganje jaja ili

više nije u stanju da polaže oplođena jaja. U drugom slučaju mozda je matica postala t r u t u š a, tj. počela je

polagati neoplođena jaja u obične radiličke ćelije iz kojih se razvijaju trutovi, a ćelije su zapečaćene

ispupčenim poklopčićima („g r b a v o“ l e g l o). Trutovi koji se izlegu iz tih ćelija su sitni. Matica trutuša ili je

mnogo stara sa utrošenom rezervom sposobnih spermatozoida u semenskim kesicama (spermateci) ili joj je

poremećen sistem ispuštanja sperme ka jajetu, ili joj je u toku zime povređena semenska kesica i jaja se polazu

neoplođena. Trutovke postaju i neke matice koje su se izlegle kasno u jesen i nisu uspele da se spare, kao i

matice obolele od nozematoze. Ako u gnezdu nema jaja, a pčele su uznemirene kada stoje na satovima sa

podignutim trbuščićima i trepere krilima, ispustajući specifičan „tuzan“ zvuk, to je siguran znak da je pčelinje

drustvo bez matice, tj. da je osirotelo. Osirotelim pčelinjim društvima, kao i pčelinjim društvima sa maticom

trutušom ili sa starom, iznurenom maticom sa paralizovanim nogama ili sa iskrzanim krilima, treba odmah dati

oplođene rezervne matice, koje su odgojene prošle godine i zazimljene u nukleusima koje se u LR košnici

postavljaju iznad normalnog društva pregrađene snelgrovom pregradom.

            O  s t a n j u   g n e z d a   se sudi po izgledu i količini uginulih pčela i po tome da li po satovima,

pregradnim daskama, ram hranilica i zidovima kosnice ima vlage, buđe, fleka od dijareje. Ugrožene ramove,

na kojima nema legla, treba zameniti čistim, a pregradne daske počistiti. Treba izvaditi i satove koje su miševi

nagrizli ili oštećene delove na satu izrezati. Ako su i zidovi košnice dosta zaprljani, pčelinje društvo zajedno sa

čistim satovima treba prebaciti u drugu kosnicu. Gnezdo te kosnice treba suziti na toliko satova, koliko

postojeće pčele mogu pokriti, a prazne i nepotrebne ramove izvaditi ili staviti iza pregradne daske ili ram

hranilice kod LR košnica. Pregledano i suženo pčelinje gnezdo se dobro utopli sa strane,(najbolje sa 2 okvira

puna sa medom) i odozgo suvim materijalom za utopljavanje. Ako je preko zime bio otvoren gornji otvor, on

se sada postepeno zatvara, a otvara se ulaz dole, na podnjači, i to za toliko santimetara, koliko je satova

pokriveno pčelama. Proverava se da nije izazvan grabež kod nekih pčelinjih drustava.

               Posle završetka pregleda sve uginule pcele, skupljene iz kosnica i ispred njih, odmah treba spaliti

dalje od pčelinjaka ili ih zakopati u zemlju. Svi satovi uginulih pčelinjih drustava se izbacuju iz kosnice.

Ukoliko uzrok smrti nije zarazna bolest, zdravi satovi se mogu koristiti za druga pcelinja drustva. Ako je

konstatovana zarazna bolest, satove treba odstraniti i pretopiti ili dezinfikovati i tek onda koristiti.

                ZAKLJUČAK

                Februar je mesec koji je obično većim delom lep i relativno topao, ali isto tako može biti i hladan i

nepovoljan za pčelinji razvoj kao i januar mesec te tu nemamo mnogo posla. Ako vreme bude povoljno pčelaru

se nameću određeni radovi a to su:

               1. Čišćenje podnjače,

               2. Prvi letimičan pregled,

               3. Dodavanje matice bezmatcima,

               4. Spajanje slabijih društava sa lošim i dobrim maticama,

               5. Saniranje bolesnih društava,

               6.Dodavanje okvira punih meda i polena ili medno-šećernih pogača sa stimulativnim sredstvima

Radovi u MartuPostavljeno 26.08.2012. 19.050 pregleda

RADOVI I MARTU

Mr Naum Bandžov

        Mart je prelazni mesec između zime i proleća. Normalne prosečne mesečne temperature znatno su više i

iznad nule (izuzev u visokim planinskim predelima). Apsolutne maksimalne temperature u Maradiku su od 15

– 25o C. U martu su padavine obilnije nego u februaru. Preovladjuje kiša, Vetrovi nisu jaki (2-3 metra u

sekundi), a najčešće duvaju sa severozapada, severa i jugoistoka (košava).

Dani postaju sve duži i duži i sunce greje duze.

       Mart je prvi mesec proleca. Sa otopljavanjem vremena, priroda počinje da se budi. Počinje da cveta sve

veći broj medonosnog bilja leska, maslačak,  brest, šimšir, medunika, podbel, ljubičeica, plavi safran, bela

rada, divlji zumbul, mrtva kopriva i druge. U dolinama reka već cvetaju jela, vrba-iva, crna topola, a od vočaka

badem, kajsija, trešnja, višnja i sl.. One pružaju pčelama sveži nektar i polen.

              Od specijalnih medonosnih biljaka krajem marta treba zasaditi faceliju u čistom usevu da bi počela

cvetati posle bagrema odnosno za 64 – 68 dana od zasada.

             Mada  su pčele još u klubetu, aktivnost pčelinjih društava se sve više povečava I kod slabih drustava

matice već počinju da polažu jaja. Leglo dobrih drustava zauzima 3-4 sata, čije su površine veće od dlana, a u

sredini imaju zapečaćeno i leglo koje se izleglo. Na srednjim se satovima vidi veliki broj mladih maljavih

pčela, koje se postepeno uključuju u kučni rad. Oko legla pčele formiraju vence sa razređenim medom, koji je

potreban za pripremanje hrane larvama. Ispitivanja koje je vršio HOLTE 1969 na 70 god. pokazuju da je

ukupan gubitak za vreme cele zimske sezone iznosio oko 19 kgr. meda. Samo za period od 86 dana između 21.

novembra 69 g. i 15 februara 70 g. gubitak u težini bio je samo 4,54 kgr., a za nardnih 28 dana od 16.02.1970.

do 15.03.1970 god. gubitak hrane iznosio 5,45 kgr., da bi za poslednjih 26 dana od 15. 03. 1970 do 10. 04.

1970 god. potrošnja iznosila 8 kgr.

                Ovi rezultati poklapaju se procentualno sa ispitivanjima koje sam ih ja vršio 2008 na 2009 u

Maradiku, gde je ukupna potrošnja iznosila 16,5 kgr., a u martu oko 7 kgr. Meda.

             Stare pčele sve više izleću da bi donele nektar, polen i vodu, a mlade pčele vrše svoja prva zajednička

obletanja u sunčanim podnevnim časovima. Treba izvaditi pelarske češljeve, jer su pčele već u pokretu i

miševi se plaše uboda.

            U martu se obično može uočiti tzv. „prolećno slabijenje“ pčelinjih društava, jer stare pčele počinju već

da ginu, a mladih još nema dovoljno da bi nadoknadile taj gubitak.

            Kada prvi letimični prolećni pregled nije obavljen u toku februara zbog hladnog vremena, on se mora

obaviti još početkom marta, kako bi se odmah preduzele neophodne mere. Drustvima se obezbeđjuje hrana, a u

slučaju nedostatka polena, pčelinjim društvima treba dodati polen iz rezerve koje treba čuvati u zamrzivaču ili

treba ih prihraniti medno – šećernim pogačama sa polenom (200 gr. polena na kilogram pogače), a kasnije

sirupom, koji se priprema sa polenom, ili koje nema polena, sa belančevinama. Gnezda treba suziti i zagrejati,

jer toplota je sada isto tako značajan faktor kao i hrana, pošto je vreme vrlo promenljivo.

Čuvanje matica u nukleusu

Slaba pčelinja društva treba spojiti po dva u jednoj kosnici, a jednu maticu treba staviti u kavez i ostaviti je u

zbegu nekog jakog društva radi čuvanja do momenta kada nam bude bila potrebna ili u nukleusu. Spojena

pčelinja društva bi se medjusobno bolje grejala. Kasnije, kada jaka pčelinja društva imaju već dovoljno mladih

pčela, slaba društva sa dobrim maticama treba pojačati sa mladim pčelama na sledeci način: na poklopnoj dasci

ispred ulaznog otvora kosnice (leta) treba u podne sa 1-2 sata istresti mlade pčele. To se može ponoviti posle

10-15 dana, dajući slabim društvima po jedan sat sa  leglom u lezenju, a drugi sat sa svezim polenom i

nektarom. Time matice ubrzavaju polaganje jaja, a slaba pčelinja društva jačaju za glavnu pašu. Posvečuje se

pažnja i rezervnim maticama koje smo ih stavili u kavezima pomocnim drustvima na čuvanje. Obično u drugoj

polovini marta, kada je vreme toplije,obavlja se glavni prolećni pregled.

                    Pojilicu pčelinjaka treba redovno puniti vodom, po mogućnosti toplom. U martu mesecu

preduzimaju se mere protiv trovanja koja mogu nastupiti prilikom primene preparata za zaštitu bilja, koja

počinje u tom periodu.

Do kraja marta treba registrovati pčelinja drustva u opštini na čijem se području nalaze.

             U marti pčelar treba da izvrši prolečno čišćenje, da sredi i poboljša pčelinjak. Vreme je vrlo pogodno

za setvu medonosnog rastinja i bilja radi stvaranja zaštitnog pojasa (zivice) od vetrova, koji će istovremeno

pomagati pčelama da se orijentišu a služiće kao ukras pčelinjaka. Pčelarske organizacije treba da uspostave

vezu sa šumskim gazdinstvima kako bi se mere za pošumljavanje realizovale i dobrovoljnim radom pčelara. U

martu već počinje aktivna pčelarska sezona.

DODAVANJE MATICA SA NUKLEUSOM I SPAJANJE SLABIH  DRUŠTAVA

                 Preko zime i u proleće ostaju bez matica društva koja su bila zazimljena sa starim i iznurenim

maticama, kao i društva hranjena nekvalitetnom hranom i koja su obolela od dijareje i nozematoze. Matica

može uginuti i kada oboli od melanoze ili je jako napadnu vaši. Pčelar treba blagovremeno da utvrdi koje je

društvo osirotelo osluškivanjem, prema obletanju pčela ili prilikom pregleda, da bi spasio pčelinja drustva. U

protivnom pčele će uginuti jos u toku zime zbog ostečenja pčelinjeg klubeta ili će nastradati usled grabeži ili

napada pčela-tuđica ili osa rano u prolece, a mogu postati i otrutela drustva. Ako su oslabila pčelinja društva

obolela od nozematoze ili neke druge zarazne bolesti, a uz to su vrlo slaba, najbolje je uništiti ih.

                Zdravim ali osirotelim pčelinjim drustvma, kao i društvima sa nesposobnim maticama treba što pre

dati kvalitetne matice. Rano u proleće se ne može očekivati da će osirotelo drustvo samo odgajiti maticu, ako

mu se doda sat sa mladim leglom iz drugog pčelinjeg društva. Izležena matica, čak i kada izgradi nesposobne

matičnjake, ne može se svojevremeno spariti zbog nedostatka trutova i hladnog vremena. Ukoliko se ipak

spari, dok se iz njenog legla dobiju pčele, drustvo će jako oslabiti. Stoga ugroženim pčelinjim drustvima treba

dodati prezimele rezervne matice, ili matice koje smo iz ostavili na čuvanje kod spajanja dva slaba društva.

Prethodno treba temeljno pregledati osirotelo društvo da bi se utvrdilo ima li izgrađene matičnjake, pa ukoliko

takvi matičnjaci postoje, treba ih uništiti, jer će čak i sa jednim takvim matičnjakom pčele ubiti dobijenu

maticu. Ako društvo ima nesposobnu maticu, treba je ukloniti pre unošenja nove matice. Ukoliko pčelar ne

može da pronađe maticu, a ni po vladanju pčela ne može pouzdano da utvrdi da društvo nema maticu, u tom

slučaju treba da mu da jedan sat (kontrolni) sa mladim larvama ili jajima iz normalnog pčelinjeg društva. Posle

4-5 dana pčelar proverava sat i ako na njemu ima izgradjenih matičnjaka, to je siguran znak da društvo uopste

nema maticu. Prvo treba uništiti maticnjake, a potom dodati novu maticu. Ako pčele nisu počele da grade

matišnjake na datom satu, to pokazuje da društvo ima maticu, koja je nesposobna i treba je naći i ukloniti. Tek

tada se pčelinjem društvu daje nova matica.

            Najbolje je dati maticu sa pčelama i satovima iz nukleusa sa kojima je ona zimovala, i to rano u

proleće. Time će se osirotelo društvo istovremeno i pojačati. Spajanje nukleusnog društva sa osirotelim

društvorn vrši se pred veće, kada su pčele već ušle u košnicu. Pre toga treba izjednačiti miris drustva, ili staviti

između novinsku hartiju prethodno izbušenu viljuškom ili ekserom. Dok pčele preko noći proširuju rupice da

bi prešle ka matici, miris im se izjednačuje i one se spokojno spajaju. U protivnom postoji opasnost da će doći

do borbe izmedju pčela, pa može poginuti i matica. Suvišne i prazne satove iz osirotelog drustva treba izvaditi.

                Ulazni otvor spojenog društva treba suziti ili postaviti na njega seno ili grančice, kako bi se pčele iz

nukleusnog društva bolje orijentisale na novom mestu. Posle 5-6 dana košnicu treba pazljivo pregledati radi

utvrđivanja da li je spajanje uspelo, a izbušene novine izbaciti. Ukoliko pčelinjak ne raspolaže rezervnim

maticama i ne može se njima snabdeti, osirotelo društvo treba spojiti s nekim od najslabijih društava, koja su

zdrava i imaju dobre matice.

GLAVNI (OSNOVNI) PREGLED PROLEĆNI

Glavni prolećni pregled obavlja se krajem marta ili početkom aprila, u zavisnosti od vremenskih prilika i

klimatskih uslova u rejonu. Pošto taj pregled duže traje, treba ga obaviti kada je vreme toplo, kada temperatura

nije niža od 20O C, a pčele lete da sakupljaju nektar i polen sa vrba, drena, đanarika i drugih vočaka koje

cvetaju. Pre svega treba izvaditi materijal za utopljavanje da bi se osušio na suncu,  dok traje pregled. Osnovno

i tačno treba utvrditi jačinu i zdravstveno stanje p?elinjih društava, koIi?inu legla i kvaIitet matice, količinu i

kvalitet hrane i stanje legla, obezbeđujuci uz to najpovoljnije neophodne uslove za brži razvoj pčelinjih

društava u proleće.

         Snaga pčelinjih drustava se određuje po broju satova (medjusatnih prostora), pokrivenih pčelama.

         K o l i č i n a  l e g l a  i  j a j a određuje se po povrsini pokrivenoj leglom i jajima na svakom satu

posebno i izračunava se u cele plodišne satove. Prema količini i izgledu legla sudi se i o kvalitetu matice. Ako

u kosnici ima mnogo legla i radiličke ćelije su pravilno osemenjene, bez propusta, a zapećaćeno leglo je radi-

ličko (sa ravnim poklopcima) to pokazuje da je matica dobra (sl. 1). Jaka pčelinja društva imaju po 4-5 celih

satova sa leglom i jajima.

PriIikom predleda obavezno treba videti i maticu. Ako je matica vec stara, sa sjajnim telom ili iskrzanim

krilima ili ima paralizovane nožice, kasnije je treba promeniti, mada dobro palaže jaja. Osirotelim društvima

kao i pčelinjim društvima koja imaju matice trutuše ili pčele trutovke treba odmah dati maticu. Treba promeniti

i matice koje dobro izgledaju, ali slabo polažu jaja i količina položenih jaja ne odgovara količini pčela i hrane.

SI. 1. Plodisni sat sa zatvorenim radiličkirn legIom, a iznad njega je venac sa zatvorenim medom

SI. 2 Sat sa ubudjalim polenom

             K o l i č i n a    m e d a se odredjuju u kilogramima po površini koju med zauzima na satu, kada se zna

da jedan potpuno zapečačeni plodišni Dadan-blatov okvir sadrži 3,6 kg meda, a jedan LR okvir 2,5 kg. Ako je

sat previse debeo ili tanak, treba izvršiti odgovarajucu korekciju. Količina nezapečaćnog meda odredjuje se u

zavisnosti od površine koju zauzima i od ispunjenosti čelija. U pčelinjem društvu mora biti 8-10 kg kvalitetnog

meda u svako doba i 2-3 sata sa dobro očuvanim polenom. U slučaju da nema hrane treba je dati drustvu, jer će

inaće ono izostati u razvitku. Osim te količine u skladistu treba imati i zalihe meda koji se kasnije, kada se

gnezda prošire, daje prema potrebi.

           Kada u gnezdu ima satova sa medljikovcem ili ukiseljenim medom, koji je izazvao dijareju, te satove

treba izbaciti, dodajući odmah neophodnu količinu kvalitetne hrane (u satovima). Kada je med u satovima kri-

stalisao, treba u razmaku od 4 do 5 dana oslobadjati povrsine sata u veličini dlana i poprskati ih toplom vodom,

da bi pčele mogle koristiti med. U protivnom, one ga rone i izbacuju. Medljikovac se može koristiti kasnije u

toku proleća, kada je obletanje redovno i kada je dotok nektara jaći, jer ga tada pčele mogu mešati sa drugom

hranom.

0   s t a n j u   g n e z d a se sudi prema kvalitetu i koli?ini satova i po njegovim higijenskim uslovima.

Prilikom glavnog pregleda treba izvaditi iz gnezda i odstraniti sve stare crne satove, na kojima ima fleka od

dijareje, kao i satove sa razvu?enim i trutovskim celijama, satove koje su miševi progrizli, ubu?ale ili satove sa

pokvarenim polenom (sI. 2). Ukoliko na nekim od tih satova ima legla, treba ih izrezati do samog legla, i u

toku proleća postepeno pomerati ka kraju gnezda, a na kraju, pošto se leglo na njima izlegne, izbaciti ih.

            Kada u satovima koje treba odstraniti ima meda, treba ih postaviti iza pregradne daske kosnice ili na

kraju i s vremena na vreme raspečatiti med, kako bi ga pčele prenele na druge satove, a kasnije ih izvaditi.

Gnezdo pčelinjeg društva treba suzavati u zavisnosti od količine pčela. Satovi koji se ostavljaju treba da imaju

dovoljno meda i polena, kao i dovoljno praznih radilickih ćelija, u koje matica može neprestano polagati jaja.

Satovi treba da budu samo sa radiličkim celijama, svetlomrke do mrke boje, u kojima je prethodne godine

gajeno leglo, jer takvi satovi bolje zadžavaju toplotu, a matice u njih rado polazu jaja.

            Prilikom uređivanja gnezda u sredinu treba staviti satove sa leglom i praznim ćelijama. Sa obe njihove

strane treba da su satovi sa polenom, a iza njih satovi sa medom. Kod srednjih i snažnih pčelinjih društava

gnezdo treba okrenuti prema toplijoj juznoj ili zapadnoj strani košnice, a kod slabijih – treba ga ograniciti u

sredini. Kada je gnezdo suvise vlažno, pčelinje drustvo treba privremeno prebaciti na suvu stranu. Ako su kos-

nice LR, ovlazeni nastavak treba okrenuti obratno, da bi sunce grejalo vlažnu stranu. Nakon završenog

pregleda prosusene materijale za utopljavanje treba ponovo staviti na isto mesto, a ulaz košnice suziti u

zavisnosti od jačine pčelinjeg drustva.

            Ako su pčele u jednom nastavku i jednom medistu (nastavku) LR kosnice, sada treba premestiti me-

dište (sa hranom) dole, a nastavak sa leglom staviti gore, jer je tamo toplije.

            Posle glavnog pregleda, kada je vreme toplije, treba temeljno po?istiti sve okvire i čitavu unutrašnjost

košnice, nozem dobro istrugati vosak, propolis i fleke od dijareje. Vosak i propolis treba sakupiti, a ostale

ostatke spaliti ill zakopati dalje od pčelinjaka.

              Poseban glavni prolećni pregled može se izbeći ako je prvim (informativnim) pregledom utvrđeno

stanje pčelinjih društava, kao i njihove potrebe, i aka im je blagovremeno pružena neophodna pomoć. Taj

pregled izostaje i kada su pčelinja drustva zazimljena s mladim i kvalitetnim maticama i s dovoljnom

količinom kvalitetne hrane. U takvom slučaju prvi prolećni pregled ima ulogu glavnog pregleda. Time se

izbegava i suvišno uznemiravanje pčela i znatno se smanjuje rad pčelara, što je od velikog značaja, naročito u

velikim pčelinjacima.

                 Knjiga o glavnom prolećnom pregledu – sastavlja se na osnovu podataka glavnog prolećnog

pregleda, koji su upisani u pčelarski dnevnik. Ona pokazuje da li su pčelinja drustva i nukleusi sa rezervnim

maticama dobro prezimeli i kakvo je njihovo stanje početkom proleća.

             Ako pođemo od pretpostavke da su pčelari početnici iskoristili mesece, januar i februar za proučavanje

pčelarske literature, i da su na osnovu toga stekli i neka teoretska znanja, sada u martu ukazuje se prilika da ih

primene u praksi zajedno sa mojim savetima. Ako za decembar, januar i pretežno februar da na pčelinjaku

praktično nemamo šta da radimo, za mart to ne možemo nikako reći. Ako pođemo od toga da je mart prvi

prolećni mesec, da su dani sve duži i topliji, da je vegetacija krenula i da se time javlja i prva proletnja paša,

posebno polenska, pčelinja društva su u punom razvojnom zamahu.    Polenska paša je posebno važna zato što

bez polena nema ni pčelinjeg legla, što znači da nema ni dovoljno reprodukcije pčela. Prema tome mart

moramo prihvatiti kao najvažniji mesec u godini kojim počinju ozbiljni radovi na pčelinjaku. Ako neke od tih

radova ne izvršimo na vreme ili ih uopšte ne izvršimo, to može biti kobno za neko pčelinje društvo.

Prvo da nabrojim radove koje treba obaviti, pa da onda o svakom pojedinačno nešto kažem:

1.         Čišćenje podnjače (ako to nije urađeno u februaru)

2.         Prvi letimični pregled i beleške o navedenom stanju u dnevnik rada.

3.         Sanacija problematičnih društava

4.         Prihranjivane iz nužde i podražajno prihranjivanje

5.         Utopljavanje pčelinjih društava, posebno slabijih i nužna ventilacija

6.         Detaljan proletnji pregled i proširivanje legla

7.         Zamena starog i nepravilnog saća

8.         Aktiviranje pojila

9.         Sastavljanje, užičavanje i usađivanje okvira

10.     Upotreba lekova protiv Varoe ako je potrebno nakon izvršene dijagnostike

11.     Zaštita rezervnog saća od voštanog moljca

1.      Čišćenje podnjače (ako to nije urađeno u februaru)

Ako sami ne o?istimo podnja?e, p?ele ?e ih same o?istiti. što je društvo ja?e to ?e lakše i brže u?initi. Me?utim

to prili?no optere?uje p?ele i to naro?ito ako je mnogo mrtvih p?ela a društvo je slabije.. Zbog toga, ako to

nismo u?inili u februaru onda moramo u martu. Ko ima pokretne podnja?e, to može u?initi i za vreme hladnijih

dana, ali samo ukoliko p?elar ima rezervne podnja?e. Prilikom zamene podnja?e treba dezinfikovati izva?ene

podnja?e pre nego što se stave u drugu košnicu. Sve što se nalazilo na podnja?ama stavljamo u posebnu plasti?

nu vre?u, a kasnije otpatke stavimo u rupu u zemlji koju smo prethodno iskopali, zapalimo i rupu zatrpamo.

Ako želimo da saznamo da li p?ele boluju od nozeme ili drugih bolesti, onda „zimske gubitke“ p?ela koje se

nalaze na podnja?i šaljemo na anlizu i to tako što najmanje 50 mrtvih p?ela sa svake podnja?e stavljamo u

posebne vre?ice sa brojnim oznakama i prema utvr?enim pravilima šaljemo na analizu.

2.      Prvi letimični pregled i beleške o navedenom stanju u dnevnik rada

Ako je vreme pogodno to jest ako je temperatura u hladu bar 14OC (bolje je ukoliko je ve?a), tada možemo

izvršiti i prvi  letimi?ni pregled. Kad kažemo letimi?ni to zna?i da mora trajati što kra?e to jest ne duže od par

minuta. Pregledi uopšte moraju biti kratki i ne ?esti, zato što svaki pregled uznemirava p?ele, zadaje im

dopunske poslove i time usporava redovne poslove. Ovim pregledom moramo ustanoviti slede?e:

§      Da li p?elinje društvo ima maticu

§      Stanje p?elinjeg legla

§      Zdravstveno stanje p?ela i legla (po?etnik mora pozvati iskusnog p?elara)

§      Zalihe hrane

§      Ja?inu p?elinjeg društva (koliko ulica p?ele pokrivaju)

Da li p?elinje društvo ima maticu, saznajemo tako što ustanovljavamo da li ima legla. To ?inimo tako što

izvadimo prvi okvir do zida (koji obi?no nije zaposednut p?elama) da bi dobili više prostora za manipulisanje

ostalim okvirima kao i da bi bili sigurni da ne?emo oštetiti ili prignje?iti maticu. Zatim ostale okvire

pomeramo dok ne nai?emo na leglo i proverimo da li u leglu postoje svi stadijumi, a to zna?i jaja, larve svih

veli?ina i poklopljeno leglo, i ako to na?emo tada smo sigurni da matica postoji. ?im vidimo leglo, odmah

vidimo kakvo je stanje legla i zdravstveno stanje p?ela i legla. Ako su sa?e i satonoša ?isti, bez žuto sme?ih

mrlja, ako su sedefasto sjajne boje, ako su poklopci na zatvorenom leglu ravni bez udubljenja onda možemo sa

sigurnoš?u konstatovati da je društvo zdravo. Zalihe hrane na po?etku marta moraju biti oko 10 kilograma

zbog održavanje mikroklime u košnici. Ovde moramo da spomenemo jedno zlatno pravilo u p?elarstvu a to je

da rezerve hrane nikad ne smeju da padnu ispod 9,6 kilograma meda (nau?ni podatak). Ja?inu zajednice

ocenjujemo brojem ulica (ulica je prostor izme?u dva rama) koje p?ele zauzimaju. Sredinom marta jako

društvo zauzima 8-9, srednje 6-7, a slabo 4-5 ulica ili još manje. Jaka i zdrava p?elinja društva sredinom marta

imaju 4-5 okvira što zatvorenog što otvorenog legla i to zavisi i od vremenskih prilika pa neke godine može

biti i više. Sve što smo primetili prilikom pregleda, moramo upisati u evidencioni karton društva koji treba da

se nalazi ispod poklopca, ili zapisati u svoju beležnicu. Zbog ovoga sve košnice moraju imati brojeve.

3.      Sanacija problemati?nih društava

P?elinja društva koja se trebaju hitno sanirati su ona društva koja nemaju maticu ili imaju maticu trutovnja?u

(koja nosi neoplo?ena jaja) ili imaju lažnu maticu, kao i ona društva koja nemaju dovoljno hrane. Ako u ovo

doba nema legla ni u jednom stadijumu, to je siguran znak da društvo nema maticu. U društvo koje nema

maticu p?ele poja?ano bruje, a kad otvorimo košnicu vidimo na satonošama p?ele koje drhte krilima, a to isto

vidimo i kad izvadimo okvir sa p?elama. Ako p?ele unose polen, na letu možemo primetiti da tovari polena na

nogama kod bezmatka su znatno manji nego kod p?ela iz normalnih društava. Ako na?emo na okvirima leglo

koje je razbacano i sa ispup?enim poklopcima kakvi se nalaze na trutovskom leglu, radi se o matici trutovnja?i

koja nosi samo neoplo?ena jaja iz kojih ?e se izle?i samo trutovi. Ako p?elinje društvo ostane u dužem periodu

bez matice (novembar – mart) tada se javljaju lažne matice koje tako?e nose neoplo?ena jaja i po više u jednu ?

eliju. Lažnih matica u jednom društvu može biti nekoliko i to su ustvari obi?ne p?ele hranjene mle?om.

U sva tri slu?aja potrebno je hitno intervenisati i to dodavanjem matice iz rezerve zajedno sa nukleusom ili

spajanjem bezmatka sa normalnim društvom preko novinske hartije. P?elari po?etnici i bez iskustva za ove

radnje treba da se posavetuju sa iskusnijim p?elarima.

4.      Prihranjivane iz nužde i podražajno prihranjivanje

Ako smo pri pregledu ustanovili da nema hrane, tada zavisno od spoljne temperature postupamo na dva na?ina.

a) Ako su temperature, naro?ito no?u, još dosta niske (ispod 10OC) onda dolazi u obzir jedino prihranjivanje ?

vrstom hranom (še?erno-mednim ili še?ernim poga?ama) ili dodavanjem okvira sa medom.

b) Ako su dnevne temperature ve? dosta visoke (i danju i no?u preko 10OC), tada se može prihranjivati i te?

nom hranom to jest še?ernim sirupom (u razmeri še?er : voda = 2 : 1) u ve?im koli?inama i to 2-3 litre u

razmacima od po nekoliko dana 3-4 puta, odnosno dok ne popunimo minimum zalihe od 10 kilograma.

Takav na?in prihrane zovemo prihranjivanje iz nužde jer spre?avamo društvo da gladuje i štedi, a time teramo

društvo da se normalno razvija do prve bagremove paše. Dobrom p?elaru to se zapravo ne bi smelo desiti zato

što pri uzimljavanju p?ela mora osigurati dovoljnu koli?inu hrane (18-25 kg).

Druga vrsta prihranjivanja je takozvano podražajno ili špekulativno. Ono se radi malim dozama re?eg še?ernog

sirupa (1 : 1) svakog drugog dana u koli?ini od 200-300 grama. To se prihranjivanje sprovodi bez obzira na

zalihe hrane koje postoje u košnici. Takvim prihranjivanjem možemo po?eti tek kad su temperature takve da

p?ele nisu u klubetu i to u hranilicu. To se radi obi?no u drugoj polovini marta. Ovo prihranjivanje ima svrhu

da potstakne maticu na uve?ano nošenje jaja i na taj na?in se ubrzava razvoj društva, kako bi ono do prve

glavne paše, a to je bagrem, dostuglo vrhunski razvoj sa maksimalnim mogu?im brojem p?ela sabira?ica.

Podražajno prihranjivanje treba po?eti dva meseca pre cvetanja bagrema. ?im u prirodi ima dovoljno nektarne

paše, a to se vidi po živosti na letima i po pove?anju težine košnice, prihranjivanje je nepotrebno.

5.      Utopljavanje p?elinjih društava, posebno slabijih i nužna ventilacija

U toku marta treba kontrolisati utopljavaju?i materijal i eventualno vršiti zamenu ukoliko je taj materijal

ovlažio. Tako?e treba voditi ra?una da u košnicama funkcioniše ventilacija i mikroklima. Stalno treba imati na

umu da p?elama najviše smeta vlaga u košnici. U najnovije vreme po?etkom marta odoma?uje se posebno

utopljavanje p?elinjih društava plasti?nom folijom koja se postavlja preko satonoša i preko eventualne poga?e

ukoliko smo je postavili, sa nekoliko rupica u sredini zbog ventilacije. Utopljavanje je naro?ito potrebno

izvršiti slabijim društvima jer ako je temperatura bila 13-28OC kada nije bilo legla, sada kada ima legla

temperatura u zoni legla mora biti 34-35OC. P?ele sad moraju zagrejati i prostor van klubeta što nije bio slu?aj

dok nije bilo legla. Za takvu situaciju p?ele moraju trošiti i ve?e kilo?ine hrane, koja je u to vreme itekako

potrebna za ishranu mladih larvi.

 

6.      Detaljan proletnji pregled i proširivanje legla

Krajem marta kad ve? prili?no otopli, možemo uraditi i detaljan pregled p?elinje zajednice, posebno one koje

smo ranije na bilo koji na?in sanirali ili ih predvideli za kasniju sanaciju. Zbog toplog vremena (preko 20OC)

taj pregled može duže trajati, pa i naše posmatranje i zapažanje može biti temeljitije, s time što ne treba bez

naro?ite potrebe produžavati vreme pregleda. Sada je pravo vreme da izvršimo prvo proširenje legla i to samo

sa okvirima sa medom i izgra?enim sa?em koje kod slabijih društava stavljamo izme?u prvog okvira sa leglom

i okvira sa medom i polenovim prahom, a kod ja?ih društava u sredinu klubeta.

 

7.      Zamena starog i nepravilnog sa?a

Pri detaljnom pregledu potrebno je ukloniti svo nepravilno sa?e i mesto njega staviti lepo i izgra?eno sa?e kako

bi matica mogla razviti pravilno leglo. Stavljanje satnih osnova u martu ne dolazi u obzir, jer je za njegovu

izgradnju potrebna dobra paša i veliki broj mladih p?ela sposobnih za lu?enje voska.

 

8.      Aktiviranje pojila

Mart mesec je mesec kad se aktiviraju pojila, jer su p?elama za razvoj potrebne velike koli?ine vode. Ukoliko

je hladno veliki broj p?ela u potrazi za vodom strada. Pojilo možemo napraviti od plasti?ne kante od 50 litara

ili od starog bojlerskog kazana od 50-80 litara. Pojilo treba da stoji na suncu i nikad ne sme ostati bez vode,

zato što ?e p?ele takvo pojilo koje neredovno kaplje brzo napustiti i potražiti nove izvore vode. Pojilo treba

povremeno ?istiti i dezinfikovati.

 

9.      Sastavljanje, uži?avanje i usa?ivanje okvira

Ako nemamo pripremljen dovoljan broj okvira sada je vreme da ih sastavimo u dovoljnom broju, da u njih

uvu?emo žicu i da ih usa?imo. Sam postupak pri ovome opisan je u svakoj p?elarskoj knjizi.

 

10. Upotreba lekova protiv Varoe

Ako nam vreme ranije nije dopustilo, sada moramo izvršiti tretiranje protiv varoe sa jednim od registrovanih

lekova. Kako se koriste lekovi treba detaljno pro?itati iz uputstva proizvo?a?a. što se to ranije uradi to je efekat

bolji, a najbolje je ako ste to uradili kada nije bilo legla, dakle tokom zime kada su temperaturne prilike to

dozvoljavale.

 

11. Zaštita rezervnog sa?a od voštanog moljca

U ovom mesecu javlja se i voštani moljac, pa je potrebno obaviti zaštitu rezervnog sa?a. Treba ga

zasumporisati ili primeniti neki drugi na?in zaštite opisan u p?elarskim knjigama.

AprilPostavljeno 25.08.2012. 14.788 pregleda

Fenoloski kalendar. April je mesec u kome obi?no cvetaju sve biljke ranocvetnice. U aprilu cvetaju sve vocke

– kruska, sljiva, breskva, tresnja, visnja, jabuka, orah, ribizla (crna i crvena) i dr. sumske vrste, topole, javor,

jasen, bukva, breza, divlji kesten, trnjine, sibirski bagrem (karagan); ukrasno rastinje – japanska dunja,

mahonija, jorgovan, trave – mrtva kopriva, djurdjevak, maslacak, veronika i dr. Sa svih ovih biljaka pcele

skupljaju polen i nektar.

Stanje pcelinjih drustava. Pcelinje klube vise nije jako zbijeno i polaganje jaja i razvoj pcelinjih drustava brzo

napreduje. Tome doprinosi sve ve?i dotok polena i nektara, toplo vreme, kao i znatna kolicina novoizleglih

mladih pcela pogotovo posle 7 aprila, cija je sposobnost hranjenja 3-4 puta ve?a nego sposobnost prezimelih

pcela. Povrsine zauzete leglom brzo se povecavaju, a rezerve hrane se smanjuju. Kod jakih pcelinjih drustava

leglo zauzima preko 5-6-7 ramova, a kod slabijih 2-3 do4 ramova pokrivajuci skoro citave satove. Ako dotok

nektara nije redovan, pcelinje drustvo trosi 4-5 kg hrane iz zaliha. Krajem aprila stare prezimele pcele su ve?

potpuno zamenjene mladim pcelama. Tada se javlja i prvo trutovo leglo. Uslovi su vrlo povoljni za odvajanje

voska, sto pokazuju i produzeni i pobeleli zidovi celija u gornjem delu satova, gde pcele stvaraju siroke vence

svezeg nektara oko legla.

Rad pcelara. April je jedan od meseca u kome je rad pcelara najintenzivniji. Ukoliko u toku marta nije izvrsen

glavni pregled, treba ga obaviti pocetkom aprila. Ulazu se napori za neometan razvoj pcelinjeg drustva i

gnezda se, u zavisnosti od potrebe, prosiruju. To treba vrsiti pažljivo, jer ponovo nastupaju hladni dani i leglo

se moze prehladiti i oboleti od evropske truleži koja bi se kasnije mogla pretvoriti i u ameri?ku trulež. Ne treba

zuriti sa takozvanim odzimljavanjem. Materijale za utopljavanje kod LR (novine iznad legla) treba držati do

cvetanja bagrema, a u košnici unutra dok ima mesta. Treba otvoriti poklopcice starog meda po satovima i

stimulativno prihraniti drustva secernim sirupom, kome su dodate belancevine, ukoliko nema dovoljno polena.

Treba iskoristiti sposobnost pcela da odvajaju vosak za izgradnju novih satova (radi obnove gnezda) i staviti

ram gradjevnjak za proizvodnju voska. Preduzimaju se mere protiv odgajivanja trutova i prelaza pcelinjih

drustava u rojno stanje.

Ukoliko se i pored ulozenih napora neka slaba pcelinja drustva u prolece ne razvijaju dobro zbog losih

kvaliteta matica, bolje je spojiti 2-3 slaba drustva u jedno nego pojacavati svako slabo drustvo posebno. Pre

spajanja (15 do 18 casova) treba unistiti njihove matice, a spojenom drustvu dati u kavezu rezervnu kvalitetnu

maticu dobrog porekla. Time se stvara jedno drustvo srednje jacine, koje ce uspeti da se dobro razvije i da

ucestvuje u medoberu. Ako se slaba drustva ne spoje, pcelar im mora posvetiti mnogo vremena i rada, ali se

ona i pored toga nece dobro razviti za glavnu pasu. Kasnije, kada je vreme povoljno, stvaraju se nova drustva.

April mesec je vreme najpogodnije za nabavku pcelinjih drustava i za njihovo prebacivanje u svoje LR ili DB

kosnice sa pokretnim sacem, Odstranjene, stare i neupotrebljive satove i druge otpatke treba pretopiti. Pcelinja

drustva se iznose u vocnjake, radi oprasivanja, ali se prethodno obavezno moraju preduzeti mere protiv

trovanja pcela. Ukoliko je dat nalog da se pcele zatvore za 2-3 dana (u zavisnosti od preparata), treba tako

postupiti da ne dodje do ugusivanja ili uginuca pcelinjih drustava.

Pocetkom aprila treba organizovati nedelja posumljavanja. Pcelari treba organizovano i aktivno da se ukljuce u

rad na posumljavanju, sade?i u svom rejonu medonosno sumsko rastinje.

STIMULATIVNO SKIDANJE MEDNIH POKLOPACA, OKRETANJE I RAZMEŠTANJE SATOVA

Ponekad se u prolece na srednjim satovima, oko povrsina sa leglom stvaraju veliki sektori sa starim ili

kristalisanim medom. Taj med ometa brzo prosirivanje legla po satovima u najtoplijem delu gnezda. U takvom

slucaju neophodno je svakih 4-5 dana otvarati ili viljuskom izgrepsti s obe strane cetvrtinu sata, pokrivenu

medom, da bi se oslobodile celije u koje ce matica polagati jaja. Da bi pcele brže potrosile kristalisani med,

mora se poprskati toplom, slabo osoljenom vodom.

Ukoliko ima meda na srednjim satovima, ne treba otvarati med na krajnjim satovima, jer ce ga pcele prenositi

u sredinu i tako popuniti prazne celije oko legla, sto ce dovesti do jos veceg smanjivanja povrsina za polaganje

jaja u sredini gnezda. Med sa krajnjih satova treba skinuti tek kada su pcele iskoristile med sa srednjih satova

oko legla.

Leglo zauzima obicno prednji deo satova (prema ulazu kosnice), a na srednjim satovima ono zauzima vece

povrsine. Neki pcelari, da bi stimulisali polaganje jaja, istovremeno skidaju poklopac i okrecu ramove za 1800

ili razmestaju satove sa leglom.

Okrece se srednji sat sa leglom ili satovi koji se nalaze sa obe njegove strane, tako da se povrsine sa leglam

poklapaju sa povrsinama sa medom susednih satova, sa kojih treba skinuti poklopce. U teznji da brzo

uspostave poremecenu kompaktnost legla, pcele brzo oslobadjaju celije sa medom, poliraju ih, a matica odmah

pocinje da palaže jaja u njih.

Satovi sa leglom razmestaju se na taj nacin sto se krajnji satovi sa manjim povrsinama pod leglom premestaju

dublje, a na njihovo mesto se stavljaju satovi sa vecom povrsinom pod leglom, i to pokrivenim, jer ono bolje

održava toplotu. Istovremeno i sa suprotnih satova treba skinuti medne poklopce i matica po?inje da polaže

jaja u pripremljene celije. Kada se leglo u satovima pomerenim ka kraju izleze, satove treba vratiti u sredinu za

polaganje jaja, a na njihovo mesto staviti druge satove sa pokrivenim leglom koje ce se tek izle?i itd.

Ove stimulišu?e mere daju dobar rezultat, ali se mogu preduzimati samo kada je vreme stabilno i kada pcele

dobro pokrivaju sve satove u gnezdu. Gnezda kosnice moraju biti dobro utopljena sa strane i odozgo, a ulazi

suzeni. U protivnom leglo se može lako prehladiti ili može doci do grabeži.

PROSIRIVANJE GNEZDA I STlMULISANJE RAZMESTANJEM NASTAVAKA U LR KOŠNICI

Pcelinja drustva, koja su posle prolecnog pregleda ostavljena na jednom nastavku, kao i novonaseljena drustva

u prolece, brzo ispunjavaju nastavak pcelama, leglom, nektarom i polenom. Da se ne bi ometao razvoj

pcelinjeg drustva, treba staviti drugi nastavak sa izgradjenim satovima. Ako je ispod prvog nastavka bilo

mediste, ono je ve? bez hrane i treba ga izvaditi. U zavisnosti od potrebe u drugi nastavak treba staviti i satove

sa medom, sa kojih su delimicno skinuti poklopci, ili u neke od srednjih satova treba sipati secerni sirup. I taj

se posao obavlja pred vece, posto se prethodno preduzmu sve mere kako ne bi doslo do grabezi. Ako je ve?

pocelo gradjenje satova, u drugi nastavak treba staviti i 3-4 ramove sa vostanim osnovama.

Primamljene hranom, pcele brzo zauzimaju satove i poliraju celije, a matica, privucena toplotom i pcelama,

penje se u gornji nastavak i polaze jaja u njegove satove. U zavisnosti od snage pcelinjeg drustva, vremenskih

prilika, dotoka nektara i polena, u drugom nasdtavku je za 15-20 dana 6-7 ramova ve? popunjeni leglom,

pcelama i nektarom, a jedan deo pcele pokriva polovinu povrsine satova donjeg nastavka. U medjuvremenu ce

se izle?i skoro citavo leglo u donjem nastavku. Mada u gornjem nastavku vise nema slobodnih povrsina za

polaganje jaja, matice nerado silaze u donji nastavak, jer se na podnjaci nalazi otvor kosnice i u to doba godine

tamo je hladno. Da pcelinje drustvo ne bi izostajalo u razvitku, treba izvršiti p r v o r a z m e š t a n j e o b a n a

s t a v k a.

S1. 1 Razmestanje nastavaka u LR košnici u prolece:

A – pocetkom prole?a; B – prvo razmestanje-dislokacije, V – drugo razmestanje,

G – stavljanje treceg nastavka izmedju dva nastavka kosnice;

Ova se radi kada je vreme prilicno toplo i postoji dotok nektara i polena kako bi pcele mogle brzo zauzeti

izneseni gore prazniji nastavak, u koji se penje i matica i nastavlja da tamo polaze jaja. Nakon 15-20 dana

nastavak ce biti popunjen leglom i tada treba izvrsiti drugo razmeštanje nastavaka (Sl. 1)

Pri razmestanju nastavaka koristi se instinkt matice da polaze jaja i gornji nastavak, gde je najtoplije. Isto tako,

i pcele instinktivno teže da prenesu hranu iz donjeg u gornji nastavak da bi matici bilo dalje od ulaza kosnice i

bliže otvorenom leglu, oko koga se stvaraju venci od meda. Tako se stimulise brzi razvoj pcelinjih drustava sa

postojecom hranom u kosnici, ako je ima u dovoljnoj kolicini. U tom slucaju pcelar nije primoran da skida

medne poklopce i da primenjuje stimulativno prihranjivanje secernim sirupom, sto u velikim pcelinjacima

zahteva mnogo rada i vremena. Prolecno prihranjivanje secernom poga?om i secernim sirupom sa

belancevinama, obavezno je samo kada u nastavcima nema dovoljno polena.

Ako se pcelar pridržava navedene tehnologije, posle 15-20 dana od drugog razmestanja nastavaka, pcelinjem

drustvu ce vec biti tesno u oba nastavaka. Da bi se pcelinje drustvo moglo nesmetano razvijati i da ne bi ušlo u

rojidbeno stanje, pre nastupanja glavne pase, dodaje mu se treci nastavak. Treci nastavak treba staviti kada su

oba nastavaka ispunjena pcelama i leglom i kada je vreme povoljno. Ako je pocela gradnja satova, nastavak

treba popuniti vostanim osnovama i izgradjenim satovima, i to redjaju?i ih naizmenicno sa izgradjenim

satovima ili u paketu jedan do drugog. Kod jakih pcelinjih drustava pri toplom vremenu i dotoku nektara, tako

popunjeni nastavak treba staviti u sredinu izmedju oba nastavaka, menjajuci im pri tom mesta tako da nastavak

sa maticom bude odozdo. Ostaje otvoren samo donji ulaz na podnjaci. Da bi se pcele brže navikle na tre?i

nastavak, u sredinu treba staviti 3-4 sat a sa otkrivenim leglom, zajedno sa pcelama na njima, a sa obe njihove

strane vostane satove. Time se postize najkvalitetnije izgradjivanje satova u najpovoljnijim uslovima i

najvecem kontaktu sa mladim pcelama koje proizvode vosak. Novoizgradjeni satovi se koriste za gajenje legla,

sto je, u stvari, veoma vazno u sanitetskom i profilaktickom pogledu, jer je istovremeno i mera protiv pojave

bolesti legla i pcela. U srbskim uslovima treci nastavak se dodaje pre ili u pocetku bagremove pase.

Kada je vreme nepovoljno i u momentu kada nema vostane izgradnje, a prosirivanje treba obavezno izvrslti,

treci nastavak treba staviti odozgo preko oba nastavaka, cija su mesta isto razmenjena, da se ne bi desilo i preh-

ladilo gnezdo.

Programiranje rada. U velikim pcelinjacima, u kojima se jedan pcelar brine o velikom broju pcelinjih drustava,

rad pcelara mora biti racionalan i olaksan. U tom smislu rad na prosirivanju gnezda i razmestanju nastavaka

može se programirati da bi i p?elar mogao odrediti ta?nih datuma svojih radova. Na osnovu podataka prilikom

pregleda u prole?e i u skladu sa koli?inom p?ela i legla, p?elinja društva treba razvrstati u cetiri kategorije: vrlo

dobra, dobra, srednja i slaba. Na taj nacin, odredjujuci datum svakog sledeceg postupka, pcelar ne mora

kontrolisati svako pcelinje drustvo posebno, a pre svega kategoriju vrlo dobrih. Zatim, u odredjenom

vremenskom intervalu, kontrolišu jednu za drugom i ostale kategorije pcelinjih drustava. Tacan datum

izvrsavanja predstojece manipulacije se odredjuje posle prethodno izvrsenog letimicnog kontrolnog pregleda

samo nekih pcelinjih drustava (npr. 5-10%) date kategorije (sl. 1). Ukoliko se tim pregledom utvrdi da je mo-

menat povoljan, pregled se vrsi u svim pcelinjim drustvima iz te kategorije, koja se nalaze u jednom pceli-

njaku. Da bi rad bio pregledniji, nastavak svake kosnice treba obeleziti slovima ili rimskim ciframa.

APRIL

April mesec je najlepši i najvažniji mesec za razvoj p?eljinjeg društva i od tog meseca zavisi da li ?emo dobiti

med ili ne, od prve glavne bagremove paše. Osnovni cilj svih p?elara u aprilu je da za vreme vo?ne paše, koja

traje oko 20 dana, maksimalno razviju p?elinja društva kako bi se na 15-20 dana do glavne bagremove paše

dobio najve?i mogu?i broj okvira zrelog, zatvorenog legla, kako bi do cvetanja bagrema broj p?ela dostigao

broj od 50.000-60.000, a od toga 20.000-30.000 p?ela sabira?ica nektara. Dakle, mesec u kojem znanje i

iskustvo iz p?elarstva dolazi do pravog izražaja. U aprilu, svakog p?elara o?ekuju važni poslovi i ako se u

ovom mesecu p?elar opusti od meda nema ništa. Ako je u martu cvetala samo šljiva džanarika i kajsija, onda u

aprilu cvetaju sve druge vrste vo?aka. Sve imaju dosta polena i lepo lu?e nektar, ali pod uslovom da su

vremenske prilike normalne za april mesec. Polovinom aprila cveta uljana repica i ko nju ima u blizini blago

njemu, a ako nema, ko želi da preseli p?ele na uljanu repicu to mora u?initi sa svim društvima (i ja?im i

slabijim), zato što je na repici razvoj društava fantasti?an. Neki poslovi koji se rade u martu nastavljaju se i u

aprilu tako da ih ponovo ne?u objašnjavati ve? samo dati naka pojašnjenja.

Najvažniji radovi na p?elinjaku u aprilu su slede?e:

1. Prihranjivanje p?elinjih društava

2. Proletnji razvoj i forsiranje razvoja društva

3. Proširivanje p?elinjeg gnezda

4. Spre?avanje nagona za rojenje

5. Izvla?enje satnih osnova i zamena starog sa?a

6. Koriš?enje gra?evnjaka za proizvodnju voska i biološko smanjenje varoe

7. Sakupljanje cvetnog praha i propolisa

8. Priprema odgajiva?kog društva za proizvodnju matica

9. Stvaranje jakih društava za glavnu bagremovu pašu

10. Postavljanje kontrolne vage na p?elinjaku

Prihranjivanje p?elinjih društava

U aprilu, ta?nije po?etkom aprila najvažnije je proveriti koli?ine rezervne hrane u košnici. Ukoliko ih je manje

od minimuma (10 kg) i ne dopunimo ih svi naši napori u pogledu razvoja društva ne?e dati o?ekivane rezultate.

Potrošnja hrane se u aprilu naglo pove?ava usled razvoja velikog broja larvi i zato i dalje ostaje podražajno

prihranjivanje. Ako ranije krene cvetanje vo?a i unos nektara postane evidentan onda prihranjivanje nije

potrebno.

Proletnji razvoj i forsiranje razvoja društva

Sredinom aprila po?inju da preovla?uju mlade p?ele u odnosu na stare (zimske) i naglo po?inje da se pove?ava

leglo. Kad p?elinje leglo dostigne 6-7 okvira kod LR košnica što odgovara broju od oko 30.000 p?ela,

neophodno je dodati drugi nastavak, po mogu?stvu sa izgra?enim sa?em, ispod postoje?eg tako što se jedan

okvoir sa zatvorenim leglom i dva sa medom stave u sredinu novog donjeg nastavka, a tri lepa okvira isklju?

ivo sa radili?kim sa?em stave u stari gorni nastavak, umesto ona tri koja smo stavili u novi donji nastavak.

Matica ?e vrlo brzo te okvire zale?i sa jajima, te nakon 7-10 dana izvršiti premeštanje nastavaka to jest donji

postaviti gore, a gornji dole. Usled toplijeg vazduha u gornjem nastavku, matica ?e pre?i gore i tako širiti leglo

da bi krajem aprila dostiglo 50.000 p?ela, što odgovara 10 okvira sa leglom kod LR košnica.Malo druga?iji i

sporiji je na?in razvoja ako nemamo okvire sa izgra?enim sa?em, a primorani smo da stavimo nastavak sa

satnim osnovama, a to se dešava kod p?elara po?etnika. Postupak je sli?an prethodnom osim što ne ide okvir sa

leglom nego samo dva okvira sa medom i polenom, a izme?u njih okvir sa satnom osnovom, dok u gornji

nastavak stavljamo dva okvira sa satnom osnovom. Kad satne osnove budu zapo?eta se 5-6 mm. visokim

voštanim zidom, stavljamo ih izme?u legla. Ovo moramo raditi oprezno i kad su temperature visoke i to

dnevne preko 20OC, a no?ne preko 12OC. Ukoliko je vreme hladnije, što može da se dogodi u aprilu, ovu

operaciju moramo ostaviti za kasnije.

Proširivanje p?elinjeg gnezda

Kod slabijih p?elinjih društava koja sredinom aprila imaju 4-5 okvira sa leglom, pretežno na prednjem delu

okvira, proširivanje legla se vrši tako što se svaki drugi okvir sa leglom okre?e za 180O. P?elinja društva koja

polovinom aprila imaju manje od 4 okvira sa leglom treba proglasiti za nemo?na odnosno škart i njih treba

tako razvijati da bi za vreme glavne paše poja?ali bolja društva izletnicama ili leglom, a ostatak koristiti za

pravljenje oplodnjaka odnosno nukleusa za proizvodnju mladih matica, dok stare matice treba likvidirati.

Spre?avanje nagona za rojenje

Ukoliko se p?elinjem društvu na vreme ne proširi leglo, gnezdo, odnosno košnica, onda dolazi do toga da

matica nema gde da polaže jaja. Ako se to desi u vreme obilne vo?ne paše onda su se stekli uslovi za pojavu

roidbenog nagona društva i tada takvo društvo u glavnoj paši ne?e doneti med. Pravovremeno proširenje

gnezda i košnice u aprilu, smanji?e nam brigu u maju. Isto tako pravovremeno proširenje je važno ne samo

zbog bržeg razvoja društva za glavnu pašu, ve? i zbog spre?avanja pojave roidbenog nagona p?ela. Da bismo

izbegli kriznu situaciju koja nastaje krajem aprila zbog nezaposlenosti dobrog dela mladih p?ela, moramo

pravovremeno intervenisati. Ponekad je teško pogoditi trenutak to jest usko?iti zahvatom pre nego što je došlo

do zaleganja mati?njaka. Uništavanjem mati?njaka u ve?ini slu?ajeva ne?emo posti?i ništa, zato što ?e neki

mati?njak ostati sakriven u mnoštvu p?ela, pa ?e se društvo ipak rojiti. U osnovi rojenje ?emo spre?iti, dakle i

pojavu mati?njaka, ako otklonimo sve one uzroke koji dovode do sku?enosti prostora u košnici, pa time i

rojedbenog nagona. Matici na vreme treba osigurati dovoljno prostora za nošenje jaja i time rešavamo problem

mladih p?ela koje ?e zaposliti svoje mle?ne žlezde i time hraniti leglo. Dodavanjem satnih osnova, malo starije

generacije mladih p?ela starih 10-18 dana, zaposli?e svoje voštane žlezde. Dodavanjem praznog izgra?enog

sa?a za smeštaj nektara zaposli?emo p?ele sabira?ice. U radovima za maj objasni?u postupak kad se pojave

mati?njaci.

Izvla?enje satnih osnova i zamena starog sa?a

Nauka preporu?uje da svake godine treba menjati staro sa?e u plodištu za 25%, što prakti?no zna?i da za ?etiri

godine moramo zameniti svo sa?e iz plodišta. Ovo je najvažnije kao preventiva protiv pojave bolesti. Ko se

ovoga ne pridržava uvek ?e imati problema sa zdravstvenim stanjem p?elinjeg društva. Sa ovim dobijamo i još

nešto veoma važno, a to je da ?emo imati krupnije p?ele, što je veoma važno u p?elarstvu. April mesec u vo?

noj paši je najpogodniji da izvršimo zamenu starog i nepravilnog sa?a sa dodavanjem satnih osnova. Izvla?enje

satnih osnova rade samo jaka društva sa dosta mladih p?ela i to kad su povoljni uslovi, kad ima dosta polena i

kad postoji jaka paša. Na masla?ku, vo?noj paši i uljanoj repici mogu se izvu?i 2-4 satne osnove, a u toku

bagrema i kasnije, mnogo više.

Koriš?enje gra?evnjaka za proizvodnju voska i biološko smanjenje varoe

Ovo vreme možemo iskoristiti i za izgradnju gra?evnjaka u cilju proizvodnje voska i biološkog suzbijanja

varoe. Gra?evnjak se pravi tako da mesto satne osnove preko celog rama, stavljamo samo jednu malu nit sa?a

na satonoši i takav ram ostavimo da same p?ele dograde do donje letvice. Gra?evnjak je pretežno veli?ine

trutoskog legla i matica vrlo rado u ovo doba godine zalegne u takav gra?evnjak. Posle 13-15 dana, kada se

leglo zatvori, takav gra?evnjak vadimo i presujemo pri ?emu uzimamo belan?evinastu te?nost koju možemo

koristiti u ishrani ljudi ili dodavati u še?erni surup kod stimulativnog prihranjivanja. Ina?e varoa u ovo doba

godine rado ulazi u trutovsko leglo, tako da na ovaj na?in odstranimo 20-30% varoe biološkim putem. U ovo

doba godine ne smeju se koristiti nikakvi lekovi protiv varoe, da ne bi došlo do pojave rezidua u medu.

Sakupljanje cvetnog praha i propolisa

Kada rascveta vo?e, pravo je vreme da postavimo skuplja?e polenovog praha i mreže za sakupljanje propolisa.

Na tržištu postoje razne vrste sakuplja?a. Za mene najbolji su oni koji se postavljaju preko cele podnja?e sa

pokretnom mrežom preko kojih p?ele prelaze. Mreže za sakupljanje propolisa postavljaju se na gornji nastavak

preko satono?a ispod poklopca. Svaka košnica treba da ima sakuplja? praha i mrežu za sakupljanje propolisa

za vreme paše. Po pravilu od ukupne koli?ine sakupljenog polenovog praha 70% zadrži sakuplja? praha, a oko

30% p?ele unesu u košnicu. Ako se ima u vidu da normalno razvijeno p?elinje društvo potroši godišnje oko 40

kg. cvetnog praha, a da isto društvo u toku p?elarske godine može da sakupi 60-80 kg. onda bez obzira na

sakuplja? praha p?ele unesu u košnicu potrebnu koli?inu praha.

Priprema odgajiva?kog društva za proizvodnju matica

Iskusniji p?elari koji su savladali savremeni metod proizvodnje matica, za vreme vo?ne paše treba da po?nu sa

pripremanjem odgajiva?kog društva, takozvanog inkubatora za odgajivanje mati?njaka. U svakoj malo boljoj

knjizi lepo je opisano kako se formiraju, pa preporu?ujem da to pro?itaju pre nego što pristupe pripremi, pošto

je ta radnja najvažnija u ciklusu proizvodnje matica. Samo da napomenem da odgajiva?ko društvo mora imati

puno polena, puno nektara i puno mladih p?ela, a ne mnogo prostora.

Stvaranje jakih društava za glavnu bagremovu pašu

Provereno je da samo jaka p?elinja društva donose viske prinose p?elinjih proizvoda. Krajem aprila, na desetak

dana pred cvetanje bagrema, treba izvršiti planirana spajanja. Spajanje je najuspešnije preko novinske hartije.

Pri spajanju najbolje je kad su p?elinja društva jedno pored drugog, zato što ?e se tako p?ele izletnice na?i

tamo gde je p?elar i nameravao. Pri spajanju treba uraditi slede?e:

- društvo koje se pripaja treba oduzeti maticu najmanje dva sata pre spajanja

- društvo koje se pripaja treba da bude slabije po snazi

- pripajanje se vrši predve?e i preko novinske hartije

- pre pripajanja dobro je poprskati oba društva nekim mirisom, jer ?e time dobiti zajedni?ki miris i pripajanje ?

e biti sigurnije

- isto ve?e gornjem društvu treba dodati u hranilicu oko jedan litar sirupa

- preko no?i ?e se p?ele spojiti i sutradan ?e sve p?ele izlaziti iz košnice na letu donjeg društva

- sutradan u popodnevnim satima treba izvršiti sre?ivanje ramova i ukloniti ostatak novinske hartije.

Osnovno pravilo pri sre?ivanju ramova je da ramove sa zatvorenim leglom stavimo u gornji nastavak, a

ramove sa otvorenim leglom i sa maticom stavimo u donji nastavak. Neki p?elari praktikuju, a i moje iskustvo

je takvo, da se sada postavi mati?na rešetka i da se tako matica ograni?i na donji na nastavak. U donjem

nastavku LR košnice ima 60.000 ?elija u sa?u i ovo zadovoljava biološke mogu?nosti matice u nošenju jaja za

period od 21 dana, koliko traje ciklus izlaženja p?ele radilice. Ako ovako radimo dobi?emo veoma jako p?

elinje društvo, sposobno da u bagremovoj paši ostvari visok prinos p?elinjih proizvoda, naravno pod uslovom

da su vremenske prilike dobre i da postoji dobro nektarenje.

Postavljanje kontrolne vage na p?elinjaku

April mesec je najpogodniji za postavljanje kontrolne vage na srednje razvijenom p?elinjem društvu, zbog pra?

enja razvoja p?elinjeg društva. Vaga na p?elinjaku mnogo koristi p?elaru jer može da kontroliše koli?inu

rezervne hrane u košnici, koli?inu dnevnog unosa nektar i drugo. Njome iskusni p?elar može da planira i

proizvodnju mati?nog mle?a tokom godine. Ukoliko je p?elar u mogu?nosti, na jednom p?elinjaku od 50-60

ko?nica potrebno je imati tri vage. One se postavljaju tako da je jedna na jednom od najja?ih društava, druga

na jednom od srednje jakih društava, a jedna na jednom od slabijih društava. Ako ovako postavimo vage, p?

elar ?e ta?no znati koje radnje treba da preduzme u odre?enom vremenu i na odre?enoj grupi u p?elinjaku.

MajPostavljeno 24.08.2012. 14.235 pregleda

Penoloski kalendar.     U maju nastupa prva glavna pasa sa belog bagrema. Takodje pocinje cvetanje i niza

drugog drveca, siblja i trava: mrtve koprive, esparzete, gorušice, bukve, hrasta, klena, smrece, belog i crnog

bora (sa kojih pcele sakupljaji polen i medljikovac), sa gledicije, pitomog kestena, tatarskog nokta(pasje griž?

e), pseceg drena, maline, kupine, deteline (bele, svedske i crvene), zvezdana, inkarnatske deteline, majcine

dusice, podubice, bastovanskog caja, ozime grahorice, maka, korijandra, borazine (lisicine) i sI. Nastavljaju sa

cvetanjem maslacak i neke vrste vocaka.

U maju, posle kosidbe razi (za zelenu stocnu hranu), seje se mesavina kukuruza sa suncokretom, a takodje i

kukuruz sa jednogodisnjim kokocem, koji ce cvetati u avgustu pre siliranja stocne hrane.

Stanje pcelinjih društava.     Matice nastavljaju i dalie da forsirano polazu jaja, a pcelinja drustva da se raz-

vijaju. Matice polazu po 1.500-2.000, pa cak i vise jaja dnevno. Jaka pcelinja drustva imaju po 8-10 celih

satova sa leglom i cela plodista kosnica tipa LR i DB su napunjena pcelama, tj. 2-3 nastavaka LR i DB kosnica

i ona su spremna da iskoriste nastupajucu glavnu pasu. Pcele forsirano proizvode vosak i grade satove i

„jezike“ na ramovima gradjevnjacima. Trutovi se sve vise legu. Pocinje da deluje instinkt rojenja, i drustva

koja se nalaze u kosnicama manjeg obima pripremaju se za prirodno rojenje i zalazu maticnjake.

Rad pcelara.On mora stalno biti u pcelinjaku, da bi prosirivao gnezda sa satnim osnovama ili izgra?enim sa?

em. Isto tako da bi redovno sekao novoizgradjene „zaperke“ na ramovima gradjevnjacima, pošto se na njima

zapecati trutovsko leglo za borbu protiv varoatoze. P?elar treba da preduzima blagovremeno sve potrebne mere

da pcelinja drustva ne bi usla u rojidbeno stanje, pri cemu treba da se postavi nastavak ili mediste, da bi se

nastavilo razvijanje ukoliko je plodiste ispunjeno leglom, medom ili polenom jos pre pocetka glavne pase. Ako

su neka pcelinja drustva usla u rojno stanje, pcelar to t!eba da prekine.

Cim nastupi glavna pasa (bagrem, facelija, esparzeta i sl), on treba blagovremeno da prenese kosnice do

cvetajuceg bilja i da se brine o najboljem toku medobera. Nije potrebno na jednom mestu nagomilavati veliki

broj kosnica. Treba ih postavljati u grupama od po 30 do 50, udaljene na po 1 do 2 km, uzimajuci u obzir

povrsine pokrivene medonosnom biljkom, njenu medoproduktivnost i potreban broj pcela za oprasivanje. Pce-

linja drustva se ne smeju uznemiravati suvisnim pregledima. Medober treba pratiti merenjem tezine kontralne

kosnice.

Prema uredbi Srpske vlade od 2010 god. pre nego sto se preuzme seoba kosnica u drugi region, treba dobiti

dozvolu mesnih vlasti i uverenja veterinara da pcelinja drustva nisu obolela od zarazne bolesti.

U slucajevima kada se poljoprivredno rastinje ili šume tretiraju otrovnim preparatima, treba preduzeti mere za

ocuvanje pcela. U aprilu, maju i junu kontrolni organi kojima rukovodi veterinar, moraju obavezno izvrsiti

pregled pcelinjih drustava radi utvrdjivanja da slucajno nisu obolela od evropske, kisele i ameri?ke trulezi.

PRIRODNO ROJENJE I NJEGOVA ŠTETNOST

Pod dejstvom instinkta za razmnozavanjem i sirenjem vrste, u prolece, u odredjenim spoljnim i unutrasnjim

uslovima, pcelinja drustva ulaze u rajno stanje, stim sto se pripremaju za prirodno rojenje, tj. za stvaranje novih

pcelinjih drustava. Bioloski uzrok rojnog stanja je sve vece nagomilavanje mladih pcela koje nisu angazovane

poslom, a u cijem telu ima viška hranljivih materija (pcelinjeg mleca, polena i meda).

Najraniji simptomi pripreme pcelinjeg drustva za rojenje su izgradnja trutovskih celija i odgajanje velike

kolicine trutovskog legla. Ovo je bioloski opravdano – da bi se osiguralo izobilje trutova potrebnih kasnije za

sparivanje mladih matica iz rojenih pcelinjih drustava. Sledeci simptom, koji se javlja oko 15 dana posle

polaganja jaja u trutovske celije, jeste polaganje u prazne maticne celije na bocnim i donjim rubovima satova.

Ali odgajanje velike kolicine trutovskog legla, kao i izgradnja maticnih celija, jos nisu siguran predznak da ce

se pcelinje drustvo rojiti. Najsigurniji simptom da je pcelinje drustvo uslo u rojno stanje je momenat kada jako

uzbudjene rojne pcele nateraju maticu da polaze jaja u maticne celije i pogotovu kada su vec na licu mesta

zahranjene i zape?a?ene larve u mati?njacirna. Poste pojave otvorenih rojnih rnatienjaka p?ele se smiruju.

Suprotno momentu kada se p?elinje drustvo sprema za samozamenu matice, u kom slu?aju je broj rnatienjaka

od 1 do 2-3, a leglo drustva je u maloj koli?ini zbog iznurenosti matice, u momentu pripreme za rojenje

drustvo zasniva oko 20-30, pa ?ak i vise mati?njaka, a zape?a?eno leglo drustva je u velikim koli?inama.

Kad p?elinja drustva padnu u rojno stanje, njihova aktivnost jako opada, sto traje celih 15 do 20 dana, pa i

viiše. Mlade p?ele sve manje hrane maticu i ona polaze mali broj jaja ili ?ak potpuno obustavlja polaganje.

Njen trbus?i? se istanjuje i ona postaje laksa (da bi mogla da leti sa rojem). P?ele leta?ice naj?es?e stoje

pasivno na krajnjim satovima ili se gomilaju na „bradi“ oko ulaza u kosnicu ili ispod poletne daseice. Rojno

stanje se obi?no javlja u maju i junu, a nekad i u julu i obi?no pada u isto vrerne kada i glavna pasa, sto je ?esto

uzrok da p?ele ispuste medober. Odvajanje voska i izgradnja vesta?kih satova takodje se obustavIja.

P r v i r o j („prvenac“) izlazi zajedno sa starom maticom ?im p?ele zapecate prve mati?njake, tj. devet dana

poste njihovog zasnivanja. Samo nepovoljno vreme moze za nekoliko dana zadrzati izletanje roja. Onoga dana

kad ce roj izleteti, jos od rane zore nema skoro nikakvog leta p?ela iz p?elinjeg drustva. Roj izlece u toplo, tiho

i sun?ano vreme, obicno izmedju 10 i 14 ?asova, s tim sto p?ele prethodno napune voljke medom i take su

obezbedjene hranom za nekoliko dana u slucaju da vreme bude nepovoljno. Neposredno pre izletanja roja prvo

pojedine, a zatim sve veci broj p?ela pada u neobi?no uzbudjeno stanje, tumaraju užurbano izmedju drugih p?

ela na satovima kosnice, prave telorn cik-cak pokrete i vibriraju. Zatim rojne p?ele posle 5–10 minuta

strelovito napustaju kosnice, veselo zujeci i razdragano kruzeci u blizini kosnica, dok najzad ne izlete, a zatim

im se pridruzuje i matica. One otkrivaju mirisnu Nasonovu zlezdu, koja se nalazi izmedju dva poslednja

trbusna clancica i njen prijatan i jak miris ih privla?i sve vise, dok se najzad, zajedno sa rnaticom, ne zaustave i

pocnu gomilati jedna preko druge na najblizem i za tu svrhu podesnom predmetu (grani ili stablu nekog drveta,

podstresnici nekog krova i sl.), gde privremeno stvaraju rojni grozd – visuljak (sI. 1 i 2). Posto je stara matica

teža i nije u stanju da leti visoko, obi?no se prvi roj hvata na nize predmete. Nakon 30 40 minuta, ili posle

nekoliko ?asova (u slu?aju rdjavog vremena i posle nekoliko dana) roj napusta ovo privremeno mesto boravka.

Jos pre nego sto ce odleteti, p?ele izvidjacice svojom igrom daju znake p?elinjem grozdu u vezi s pravcem i

daljinom prethodno odabranog i pripremljenog mesta boravka, i roj krece prema njemu. Obi?no se rojevi

naseljavaju u dupljama nekog drveta, u rupama stena ili drugim udobnim za njih mestirna, koja su zasticena od

atmosferskih uticaja. Ukoliko ne nadju stanište, roj po?inje da gradi sa?e na grani Sl. 3

Sl. 1  Prirodni roj, prihvatio se za granu (orig. Foto Mr Bandžov)

Sl. 2  Prirodni roj, prihvatio se za granu (orig. Foto Mr Bandžov)

Sl. 3 Roj na grani koji nije našao stanište po?eo da gradi sa?e

Kada se matica od roja izgubi, on se raspadne i pcele se obicno vracaju u staru kosnicu, a roj nakon nekoliko

dana opet izlece, ali sa nesparenom maticom.

Osam dana posle zapeca?ivanja prvih maticnjaka izleze se prva mlada matica. Ona juri po satovima i izdaje

karakteristican mukli’ zvuk „tju-tju“, na koji matice koje se nalaze u maticnjacima, odgovaraju jos muklijim

zvukom „kva-kva-kva“, ali im pcele ne dozvoljavaju da izadju i cuvaju ih od ve? izležene matice. Ove matice

probijaju tesan otvor na vrhu maticnjaka, proturaju kroz njega svoju surlicu i dobijaju hranu od pcela. Ovo

„pevanje“ matica jasno se cuje uvece, posto se pcele vrate u kosnice. Ako su uslovi i dalje povoljni za rojno

stanje (intenzivno se legu mlade pcele, nema otvorenog legla, jos nije nastupila glavna pasa ili je vreme

promenljivo), devetog dana posle prvog roja izlazi drugi („drugenac“) sa mladom maticom. Dva-tri dana posle

drugog moze izleteti treci, cak i cetvrti roj. Ovo je pojava takozvane rojne groznice. Nekad se rojevi koji izlaze

u isti mah iz razlicitih pcelinjih drustava mogu spojiti po 2 – 3 i formirati „udruzeni roj“. Drugi, a slede?i jos

više, veoma su slabi rojevi. Posto su sa neoplodjenim maticama, oni su laksi i pokretniji, lete brže i dalje, a

hvataju se za visoko drvece. Nekad u njirna ima po nekoliko mladih matica, one se bore medju sobom i na

kraju ostaje samo jedna. Kada rojni instinkt ugasne i rojenje se osujeti ili prekine, pcele rojnog drustva

progrizaju sa strane jos zapecacene maticnjake i zajedno sa postojecom maticom ubijaju matice u njima. Zatim

se zivot pcelinjeg drustva postepeno normalizuje, s tim sto pcele pocinju da donose nektar, a posle sparivanja

matice – da odgajaju novo leglo.

U vecini slucajeva, pcelinja drustva ili rojevi koji su se prirodnim putem rojili ne samo sto nisu u stanju da daju

med ve? nisu uvek u stanju ni da sakupe zalihe hrane za zimovanje. U slucajevima kada izleti nekoliko rojeva

od jednog drustva, oni su veoma slabi i preko zime masovno ginu. Prirodno rojenje nije siguran nacin za

plansko povecanje broja pcelinjih drustava, jer ono prolazi stihijski, prema datim uslovima, tako da u nekim

godinama ima rojeva, a u drugim – nema. Ono smeta oplemenjivackom radu, jer se roje i slabo produktivna

drustva ciji su privredni i bioloski kvaliteti loši. Zato se u savremenom pcelarenju sa pokretnim satovima

prirodno rojenje ne sme dopustiti ili ga treba svesti na minimum, jer ono dovodi do gubitaka. Ovo se posebno

odnosi na velike p?elinjake, a takodje i na udaIjene pcelinjake, gde pcelar nije u stanju da redovno prati, hvata

i koristi rojeve.

PREKID RANOG ROJNOG STANJA ROJENJ A

Kada blagovremeno nisu preduzete mere protiv ulaska pcelinjih drustava u rojno stanje, ona zasnivaju

maticnjake i pripremaju se za rojenje. Rojno stanje se, u zavisnosti od momenta pojave, razlicito odražava na

pcelinja drustva, pa su razlicite i metode koje treba primeniti za njegovo prekidanje.

Kada pcelinja drustva rano udju u rojno stanje – pre nastupanja srednje rane ili kasne glavne pase (Iivadne,

suncokretove, planinske i sl.), ona mnogo zaostaju u razvoju usled dugotrajnog smanjivanja i skoro potpunog

prekidanja rada matice na polaganju jaja. Najgore je stanje kod onih pcelinjih drustava koja su usla u rojno

stanje 20 – 30 dana pre nastupa glavne pase. U tom periodu osnovno drustvo i izdvojeni roj oslabljeni su za

glavnu pasu, jer su njihove pcele vec ostarile i uginule, a iz novog legla pcele ce se izle?i cak za vreme glavne

pase. Zato je u tim slucajevima potrebno pruziti pomoc pcelinjem drustvu da prekine rojno stanje kako bi se

sprecilo izletanje rojeva i povratila aktivnost i snaga pcelinjem društvu za uspesno koriscenje glavne pase.

Instinkt rojenja je veoma uporan i pokusaji da se rojno stanje prekine samo rusenjem maticnjaka obicno ne

daje povoljne rezultate, utoliko pre, sto su prisutni spoljni i unutrasnji faktori koji ga potpomazu. Nakon

unistavanja maticnjaka, pcelinje drustvo ce ponovo zasnovati druge maticnjake i rojno stanje ce se samo

oduziti. Pored rusenja svih maticnjaka, potrebno je da se gnezdo prosiri dopunskim nastavcima ili medištima

sa izgradjenim i vestackim satovima i, ako je to moguce, da se matica zameni mladom i sparenom istog

proleca. Pcelinja drustva sa mladom maticorn nisu naklonjena rojenju, pogotovo ako im je obezbedjena

mogucnost za pojacano polaganje jaja.

Ako je drustvo vrlo snazno, moze mu se oduzeti deo satova sa zapecacenim leglom i dodati za pojacanje

slabijih drustava, a satovi sa jajima i mladim leglom, za odgoj iz slabijih drustava predaju se jakim pcelinjim

drustvima.

Da bi se u regionima sa srednjoranom i kasnom glavnom pasom prekinulo rano ulazenje pcelinjih drustava u

rojno stanje, najbolje je vestackim putem stvoriti privremeno drustvo – naletanjem pcela letacica iz rojnog

drustva na oplodjenu maticu. Ako je rojno drustvo mnogo snazno iliradi pojednostavljenja posla, moze se

izvrsiti naletanje u drugu praznu kosnicu. Za LR kosnice postupak je sledeci: posle podne, kada je let pcela

povoljan, potrebno je kosnicu sa rojnim drustvom pomeriti za oko pola metra u stranu, ali ulaz treba da je

okrenut unazad. Na njeno mesto treba pastaviti nastavak sa nukleusom (ili pomocnim pcelinjim drustvom) sa

mladom sparenom maticom, a iznad njega naseliti drugi nastavak sa satnim osnovama ili mesovitim satovima,

a odozgo-tre?i nastavak sa sazrelim leglom (bez pcela), koji je uzet iz rojenog pcelinjeg drustva. Svi maticnjaci

se uništavaju. Prilikom naleta u novo gnezdo pcele letacice iz rojnog društva osetice promenjenu situaciji i

odmah ce prionuti na izgradnju satova i uredjivanje gnezda, a mlada matica ce ubrzano polagati jaja u satove.

U rojnom drustvu koje je ostalo bez pcela letacica rojni instinkt ce se stišati. Tada njegovu kosnicu treba

ponovo okrenuti tako da ulaz bude spreda. Tako ce se ova dva pcelinja drustva samostalno razvijati i nece

ulaziti u rojno stanje. Sa nastupanjem glavne pase treba ih spojiti i formirati jedno snazno medonosno p c e l i

n j e   d r u s t v o – m e d o v i k, sa jednom maticom.

Ako su kosnice tipa DB (desetoramni), postupak je isti, s tim sto plodište nove kosnice sa nukleusnim

drustvom treba popuniti praznim izgradjenim satovima i satnim osnovama, a treba mu dodati i drugi

desetoramni nastavak u kome su satovi sa zapecacenim leglom rojnog pcelinjeg drustva. Sa poloske kosnice

naletanje se moze ostvariti direktno, na isti nacin, kao i kod kosnica DB (dadan – blat). Medjutim, u svim

slucajevima, prema svojoj snazi, gnezdo rojnog drustva, ostalog bez pcela leta?ica mora se kompletirati tako

da ima dovoljno satova za polaganje jaja i izgradnju. Njegove maticnjake treba unistiti.

U slucaju kada pcelinje drustvo koje se priprema za rojenje nije dovoljno snazno, moze se obaviti naletanje u

istu kosnicu. Da bi se ovo ostvarilo, kod LR (lankstrot – rot) kosnica potrebno je odmaci rojno pcelinje drustvo

i na njegovo mesto postaviti 2-3 nastavaka sa nukleusnim drustvom sa izgradjenim satovima, satnim osnovama

i zapecacenim leglom, na vec pomenuti natin, s tim sto sve maticnjake treba unistiti. Preko njih treba postaviti

pregradnu dasku, a preko nje nastavak (1 ili 2) sa rojnim pcelinjim drustvom, ali okrenut tako da je ulaz na

zadnjoj strani. Sutradan, kada su pcele letacice napustile rojno drustvo i nalete u donje nastavke, nastavak

ponovo treba okrenuti tako da ulaz bude spreda. Na isti nacin se postupa i aka su kosnice dadan-blat, a tim sto

se rojno drustvo postavlja preko pregradne daske, iznad plodišta sa nukleusnim drustvom ili preko drugog

nastavka, napunjenog na vec pomenuti nacin.

Ako u pcelinjaku nema nukleusnog drustva, nalet se moze izvrsiti samo sa sparenom maticom, koju znjedno sa

kavezom treba postaviti medju premestene satove sa leglom i posle 2-3 dana je osloboditi. Kod poloske

kosnice rojno drustvo sa njegovom maticom se premesta u drugi kraj kosnice, pri cemu se pregradjuje daskom

i otvara mu se ulaz. Satovi sa zapecacenim leglom se oslobadjaju pcela i vracaju u prvo odeljenje, kome se

dodaje sparena matica i se popunjuje vostanim osnovama, dok se svi maticnjaci unistavaju. Tehnologija

postupka je ista kao sto je vec opisano. Kasnije, sa nastupanjem glavne pase, ova dva drustva treba spojiti.

Sem ovih metoda za sprecavanje izletanja rojeva kod pcelinjih drustava koja su rano stupila u rojno stanje,

rojne pcele se mogu prethodno oduzeti postupkom koji predlaze G. F. Taranov. Na 8 -10 cm od poletne

dascice treba postaviti drugu nagnutu dasku, a ispred nje staviti platno. Rojno drustvo treba zadimiti, da bi se

pcele nasisale meda, nakon cega treba jedan za drugim izvaditi sve satove, a pcele, zajedno sa maticom, istresti

na platno, potom prazne satove vratiti natrag. Maticnjake treba unistiti, a svakom pcelinjem drustvu ostaviti

samo po jedan ili mu u vece podmetnuti mladu maticu u kavezu. Pcele istresene na platno puzice po nagnutoj

dasci i, cim stignu do njenog uzdignutog kraja, razdelice: – mlade, neaktivne pcele ce se naseliti ispod daske i

formirati rojni grozd, dok ce se nerojne -pcele letacice prebaciti i uci kroz ulaz u kosnicu. Ako se rojne pcele

koriste za ojacanje nekog drugog pcelinjeg drustva ili za formiranje nukleusa, roju treba oduzeti maticu pre

istresanja pcela.

MAJ

Nije retka pojava da mi p?elari kažemo da je prole?e poranilo ili zakasnilo, dakle govorimo o pojavama koje

teku druga?ije od uobi?ajenog ili o?ekivanog. Ovom izjavom pojedini p?elari žele opravdati svoje neznanje u

drugim oblastima p?elarenja, kao što je tehnologija, biologija, kašnjenjem ili preuranjenosti pojedinih radnji

koje su trebali da urade i drugo. Ina?e maj mesec je najlepši mesec u prole?e, gde se neretko pojavljuju prodori

vlažnih vazdušnih struja i to naj?eš?e na po?etku meseca. Najgore je kad se taj vlažni, tmurni, vetroviti i kišni

period produži i na period cvetanja bagrema. Ako je vreme hladnije uz hladan vetar, onda bagrem ne medi.

Sre?a što se takvo vreme retko doga?a pa možemo re?i da je maj ipak mesec sunca i toplote. Tada su no?ne

temperature naj?eš?e iznad 15OC, a dnevne dostižu najviše do 29OC, a naj?eš?e su oko 26OC, a to predstavlja

najbolju dnevnu temperaturu za mednost bagrema. Tako se može posti?i i do 10 kg po p?elinjem društvu koje

se normalno razvilo i koje je eventualno dobilo izletnice od pomo?nog društva. Zbog toga je dovoljno 5-6

lepih dana da se postignu zadovoljavaju?i prinosi. Da potstim p?elare na podatke nema?kog p?elarskog stru?

njaka Dengga koji tvrdi da p?elinje društvo sa 15.000 p?ela sakupi 2-3 kg. meda, sa 25.000 p?ela sakupi 6-10

kg., sa 40.000 p?ela sakupi 15-20 kg., sa 50.000-60.000 p?ela sakupi 25-35 kg., a sa 80.000 p?ela sakupi i do

50 kg. meda. Dakle pet puta je?e p?elinje društvo sakupi?e 15-20 puta više meda. Iz toga jasno proizilazi da

svi napori u maju moraju biti usmereni ka stvaranju što ja?ih društava, a to zna?i, da u toku ovog meseca

moramo izvršiti neke neophodne radnje koje ?e to osigurati, a to su:

1.         Stvaranje jakih p?elinjih društava sa velikim brojem sabira?ica

2.         Obezbe?enje potrebnog medišnog prostora

3.         Zaštita p?elinjih društava od roidbenog nagona

4.         Obezbediti dobru ventilaciju u košnici

5.         Zaštita p?elinji društava od visokih temperatura

6.         Priprema za proizvodnju matica, vešta?kih rojeva i umnožavanje društava

7.         Sakupljanje polenovog praha i propolisa

8.         Dobijanje mati?nog mle?a

9.         Dobijanje voska i gradnja sa?a

10.     Priprema za va?enje i ce?enje meda

11.     Borba pritiv Varoe i kontrola ostalih bolesti

12.     Kontrola vage na p?elinjaku

13.     Selidba p?ela

1.      Stvaranje jakih p?elinjih društava sa velikim brojem sabira?ica

Mnogi p?elari su u dilemi da li treba ili ne ograni?avati maticu u vreme viskog medobranja. Ja ne smatram za

ograni?enje matice kada stavljam mati?nu rešetku u LR košnici izma?u prvog plodišnog i drugog nastavka kod

ja?ih društava i to 3-4 dana pre bagremove paše, jer ostavljam matici 60.000 ?elija u plodištu da nesmetano

nosi i održava p?elinje društvo u vrhunskoj formi. Ako medenje na bagremu izuzetno, same p?ele maticu

privremeno blokiraju u plodištu i zbog toga ispod plodišnog nastavka stavljam jedan polunastavak sa 30.000 ?

elija, sa tom namerom da ne smanjim biološki maksimum matici u nošenju jaja. Kad se medobranje smanjuje,

mlade (ku?ne) p?ele prebacuju nektar iz plodišta u medište. Ukoliko neka p?elinja društva pre bagremove paše

ne dostignu ja?inu od 60.000 p?ela, one se poja?avaju izletnicama iz pomo?nih društava ili kod p?elarenja sa

dvojnim društvima, oduzimanjem izletnica iz gornjeg društva u korist donjeg i tako stvaramo jako p?elinje

društvo.

Kod stvaranja jakih p?elinjih drištava vrlo je bitno da p?elari znaju i vode ra?una na skladan prirodni odnos

izme?u mladih (ku?nih) p?ela i izletnica, odnosno p?ela svih doba starosti. P?elinje društvo predstavlja složeni

socijalni organizam od 2/3 ku?nih p?ela (prera?uju nektar u med, proizvode vosak, mati?ni mle?, hrane larve

svih starosti, ?iste ?elije, greju leglo, ?uvaju ulaz u košnicu od tu?ica i dr) i 1/3 p?ela izletnica (donose nektar,

polen, propilis i vodu). Ova grupa p?ela izletnica pošto radi poslove van košnice, izloženija je ve?im

opasnostima i gubitcima u prirodi u odnosu na ku?ne p?ele i zato moramo posvetiti ve?u pžnju izletnicama,

odnosno gubitke nadokna?ujemo izletnicama iz drugih pomo?nih društava i tako održavamo biološku celinu

(odnos 2 : 1 ili 2 : 1,5). Da napomenem, a moja iskustva su to pokazala i utvrdila, da ukoliko imamo dovoljan

broj izletnica koje ?e zaposliti ku?ne p?ele, vrlo retko ili nikako ne dolazi do roidbenog nagona. Neiskusni p?

elari kao i p?elari koje se dovoljno ne edukuju tada ?ine najve?u grešku kod poja?evanja, odnosno kod

stvaranja jakih društava pred pašu. Oni poja?avanje rade sa ramovima zatvorenog legla i tako pove?avaju broj

mladih (ku?nih) p?ela, a u nedostatku izletnica one postaju višak i skoro uvek teraju maticu u roidbeni nagon

na po?etku bagremove paše, što predstavlja katastrofu u prinosu meda za vreme bagremove paše.

2.      Obezbe?enje potrebnog medišnog prostora

U glavnoj (bagremovoj) paši obezbe?ivanje potrebnog medišnog prostora je veoma važan zadatak. ?in obezbe?

enja potrebnog medišnog prostora sam po sebi ne spre?ava u potpunosti roidbeni nagon. Nije dovoljno samo

postaviti medišne spratove sa izgra?enim sa?em ili satnim osnovama na plodište i tako misliti da ste time sve

probleme rešili. Treba znati da medišni prostor mora biti znatno ve?i nego prostor koji zauzima poklopljeni

med. Medišni prostor treba da prihvati sav nektar koji donesu p?ele izletnice, zatim da obezbedi preradu tog

nektara i kona?no da obezbedi uskladištenje meda. U LR košnici kod normalne ja?ine p?elinjeg društva, taj

prostor ne sme biti manji od 3-4 nastavka uz 2 polunastavka. Bolje je imati ve?i medišni prostor nego zakasniti

u obezbe?enju tog prostora. Nau?no je dokazano da ve?i medišni prostor stimuliše p?ele na intenzivniji unos

nektara, raniji izlazak ku?nih p?ela na sakupljanje nektara i ve?u zaposlenost što treba biti cilj svakog p?elara

za dobijanje visokih prinosa p?elinjih proizvoda. Kod pove?avanja medišnog prostora (stavljanje nastavaka ili

polunastavaka) na 3-4 dana pre cvetanja bagrema, obavezno koristim mati?nu rešetku koju stavljam na

plodište. Kod te operacije obavezno sve okvire sa zatvorenim leglom iz plodišta prebacujem u sredinu srednjeg

i gornjeg nastavka medišnog prostora, a u plodištu ostaje matica sa ramovima otvorenog legla i ramovma sa

izgra?enim i ispravnim sa?em. Time smo matici osiguraki prostor za nesmetano širenje legla i zaposlenje

mladih p?ela. Ovim postupkom smo sigurno za narednih 20-30 dana isklju?ili mogu?nost eventualnog nagona

za rojenje. U dva gornja medišna nastavka nalaze se okviri delimi?no ispunjeni medom i okviri sa zatvorenim

leglom u koje ?e nakon izlaska p?ele obavezno smestiti nektar. Dakle osigurali smo dovoljno prostora i za dalji

razvoj kao i za smeštaj nektara. shodno daljem razvoju i intenzitetu medenja bagremove paše, možda ?e biti

potrebno staviti i ?etvrti nastavak ili polunastavak, koji obavezno postavljam iznad mati?ne rešetke. Ukoliko

stavljam nastavak sa satnim osnovama onda obavezno ga izmešam naizmeni?no sa ramovima drugog nastavka

i time omogu?im mladim p?elama da lu?e vosak i izvuku (izgrade) satne osnove za par dana kao i da prera?uju

nektar.

3.      Zaštita p?elinjih društava od roidbenog nagona

U maju mesecu neiskusnim p?elarima kao i iskusnim koji se ne edukuju (misle da sve znaju) najve?i neprijatelj

stvaranja jakih društava može biti rojenje, koje razbija jake zajednice, smanjuje radni elan. Sam ?in rojenja deli

društvo i tako od jednog jakog koje treba da donese 30-50 kg. meda na bagremovoj paši, dobijamo 2-4 slabija

društva koja ?e doneti po 2-3 kg meda. Metode spre?avanja rojenja opisane u knjigama koje se ne temelje na

biologiji p?elinje zajednice mogu samo da odlože vreme rojenja uz veliku neaktivnost i slab prinos, u odnosu

na biološke metode (ve? nešto opisane u prethodne dve ta?ke) koje spre?avaju roidbeni nagon i zadržavaju

radni elan za dobar i aktivan rad i za visoke prinose p?elinjih proizvoda.

4.      Obezbediti dobru ventilaciju u košnici

Vrlo je bitno da u toku cele godine košnica ima dobru ventilaciju i da u p?elinjem klubetu ima dovoljno

kiseonika. Naro?ito je važno da u glavnoj bagremovoj paši ko?nica ima dobru ventilaciju jer treba preraditi

nektar sa oko 60% vode u med sa 18-20% vode. Zato je potrebno ?im po?ne nektarenje potpuno otvoriti donju

ventilaciju (izvaditi daš?icu na podnja?i gde p?ele ulaze i izlaze). Tako?e otvoriti i gornju ventilaciju, a to

ostvarujemo va?enjem pregradne daske u zbegu ili povla?imo unazad za oko 1 cm gornji nastavak ili poklopnu

dasku.

5.      Zaštita p?elinji društava od visokih temperatura

U ovo doba godine treba zaštititi košnice od direktne sun?eve svetlosti, a to postižemo tako što p?elinjak

postavljamo na takvom mestu gde postoji takozvana šarena hladovina, a to zna?i da je postavljen u vo?njaku ili

izme?u visokih drva?a (bagrem, lipa i sli?no). Ukoliko to nije mogu?e tada se treba truditi da se napravi neka

nastrešnica ili nešto tome sli?no.

6.      Priprema za proizvodnju matica, vešta?kih rojeva i umnožavanje društava

           U aprilu se priprema društvo koje treba da odgaji mati?njake. Najbitnije je da ovaj prirodni inkubator

ima mnogo mladih ku?nih p?ela, polenovog praha i meda, prilikom stavljanja okvira sa presa?enim larvama

starih do 20 ?asova, a to je po?etkom maja na 10-15 dana pre bagremove paše. P?elinje društvo koje u ovo

doba do?e do roidbenog nagona, pretstavlja najbolji inkubator za odgajivanje mati?njaka. Inkubator se pravi u

ovo doba da bi matice koje ?e iza?i bile oplo?ene za vreme bagremove paše i kako bi posle bagremove paše

zamenili stare matice, odnosno da formiramo nukleuse i pove?amo naš p?elinji fond na vešta?ki na?in. U

kombinovanoj metodi p?elarenja sa dvojnim društvima za iskoriš?enj druge i tre?e paše, pravo vrem za uvo?

enje druge matice je odmah posle bagremove paše.

Nukleuse, odnosno oplodnjake formiramo od takozvanih škartova. Po?etnici ili p?elari sa manjim iskustvom

koji nisu vi?ni u presa?ivanju larvi, treba da naprave plan kako do?i do dobrih (zatvorenih) mati?njaka za

vreme ili neposredno posle bagremove paše, odnosno posle vrcanja meda. Mogu?nosti ima mnogo, od prisilnih

mati?njaka koji se dobijaju jednostavno va?enjem matice iz p?elinjeg društva, preko roidbenih mati?njaka do

mati?njaka od tihe zamene i mati?njaka dobijenih Milerovom metodom. Kad p?elar nai?e na košnicu sa više

mati?njaka onda to treba iskoristiti i napraviti vešta?ke rojeve, s time što mora imati nukleuse u rezervi ili

košnicu pripremljenu u oplodnjake. Pored toga mora imati u rezervi vosak i še?er kao repromaterijal za

stvaranje novih društava. Ukoliko u rezervi nema nukleuse ili oplodnjake ili nešto tome sli?no, i pusti da se sve

razvija i odvija samo po sebi, u odre?eno vreme izlete?e prirodni roj prvenac, pa za 9-13 dana drugi pa tre?i i

tako redom. Kada smo ve? dozvolili rojenje ili je rojenje došlo bez našeg znanja, moramo znati kako ?emo

postupiti sa rojem. Prirodni roj stresamo u pletaru ili plasti?ni džak, a zatim ga prebacimo u posebno

pripremljenu praznu košnicu. Ako i to nema p?elar ima dupli gubitak jer gubi i med i roj, zato što ?e za 8-10

sati roj oti?i, a to je pored štete za mladog p?elara i razo?arenje. Zato preporu?ujem da se neiskusni p?elari

obavezno teoretski edukuju i prakti?no usavršavaju u poslu koji su prihvatili i uložili po?etni kapital.

Moram ovde da napomenem da ako p?elar prilikom pregleda ustanovi da u košnici ima 1, 2 do najviše 3 mati?

njaka, to p?elinje društvo se ne?e rojiti, nego samo želi da zameni maticu (tiha zamena matice). Takvu košnicu

treba pustiti da sama promeni maticu sa jednim mati?njakom, a sa ostalim mati?njacima može da napravi nove

rojeve za sebe. tkve matice iz tihe zamene su odli?ne matice i treba ih iskoristiti.

7.      Sakupljanje polenovog praha i propolisa

Svaki p?elar zna, odnosno treba da zna, kolika je vrednost polena i propolisa u p?elarskoj zajednici za

produženje života p?ela i zdravlje legla. Nau?no je dokazano da ukoliko je p?elinje leglo hranjeno sa dovoljno

polena, onda p?ela za vreme aktivne sezone prodžava život za 2-4 dana. Zamislite šta zna?e ta dva dana dužeg

života kod 20.000 izletnica u dobroj bagremovoj paši, u jakom društvu koje dnevno može da donese 8-12 kg

nektara u košnicu.. Ovo napominjem iz razloga da sakupljeni polen (koncentrat u p?elarstvu) dajemo kao

dodatak u ishrani nukleusa koji na po?etku nisu sposobni da donesu dovoljnu koli?inu polena za ishranu legla i

brži razvoj nukleusa.

Polenov prah i propolis i za ?oveka predstavljaju izvor sastojaka koji imaju odre?en zna?aj za o?uvanje

zdravlja ili za pomo? kod le?enja pojedinih bolesti. Dakle treba iskoristiti ono što nude priroda i p?ele. Zato

oni koji nisu postavili sakuplja?e za polen i mreže za propolis u aprilu, sada to treba da u?ine.

8.      Dobijanje mati?nog mle?a

U ovom mesecu iskusni p?elari organizuju i proizvodnju mati?nog mle?a. Neiskusnim p?elarima preporu?ujem

da malo više upoznaju problematiku proizvodnje mati?nog mle?a i da pokušaju baš sada u maju za vreme

bagremove paše, da proizvedu i ovaj dragoceni p?elarski proizvod koji je odli?an i za ljudski organizam. Mladi

p?elari to trebaju za po?etak da probaju u p?elinjim društvima koja su dobila nagon za rojenje.

9.      Dobijanje voska i gradnja sa?a

Za gradnju sa?a i dobijane voska nešto je re?eno u prethodnim ta?kama. Ovde želim posebno da naglasim i

preporu?im da p?elari obavezno to rade i godišnje zamenjuju 25% starog plodišnog sa?a sa novim, jer je to

jedan od na?ina za dobijanje voska, a još ve?i zna?aj je da ?e imati zdrava društva i krupne p?ele.

Pravovremena zamena starog plodišnog sa?a je najbolja preventiva protiv bolesti p?elinjeg legla u odnosu na

lekove koje preporu?uju pojedini „p?elarski stru?njaci“ i proizvo?a?i p?elarskih lekova odnosno veterinari koji

zastupaju te iste proizvo?a?e a nemaju prakti?no p?elarsko iskustvo.

10. Priprema za va?enje i ce?enje meda

O tome kada bagremov med treba vaditi iz košnica i vrcati postoje razli?ita mišljenja. Moje dugugodišnje

iskustvo, koje je nau?no potkrepljeno, govori da se okviri sa medom trebaju vaditi kad je 1/2 do 2/3 meda

zatvoreno voštanim poklopcima. Kod va?enja meda moramo se pridržavati nekih pravila i pri va?enju i vrcanju

meda obavezno treba pripremiti slede?e:

§      p?elarski nož, ?etku ili guš?e pero za skidanje p?ela sa sa?a (profesionalci, izduva? p?ela) kao i posudu sa

vodom za umakanje ?etke ili pera,

§      dovoljan broj bežalica,

§      jedan, dva ili više praznih nastavaka za stavljanje okvira sa medom,

§      nastavak sa sa?em za popunjavanje mesta izva?enih okvira,

§      vlažnu krpu za brisanje ruku,

§      dimilicu sa dovoljnom koli?inom sredstava za dimljenje,

§      zaštitni šešir ili kombinezon, zaštitne rukavice i to kako za sebe tako i za eventualnog pomo?nika,

§      centrifugu za vrcanje meda,

§      viljušku ili no? za skidanje voštanih poklopaca,

§      stalak za postavljanje pripremljenih okvira za centrifugiranje,

§      posudu za skupljanje meda iz centrifuge,

§      kante ili burad za med.

Kod va?enja okvira sa medom iz košnica, obavezno treba misliti na p?ele i njihov dalji razvoj, zbog mogu?

nosti da paša naglo nestane i da p?ele ostanu bez nužnog minimuma hrane (10 kg. po košnici), što bi se vrlo

negativno odrazilo na dalji razvoj p?elinjeg društva i iskoriš?enje narenih paša. Nije preporu?ljivo vaditi med

iz okvira sa leglom iz plodišta, jer postoji opasnost da ubijete, odnosno pritisnete maticu ramovima. Okviri,

odnosno nastavci sa izvrcanim okvirima vra?aju se p?elama predve?e. Dobro je izvrcane okvire poprskati

vodom.

11. Borba pritiv Varoe i kontrola ostalih bolesti

Glavna borba protiv Varroe obavlja se u prvoj polovini avgusta. Me?utim neki neiskusni p?elari, a naro?ito oni

koji misle da njih ne?e zadesiti problem Varroe, a propustili su i kasno jesenje tretiranje, moraju biti obazrivi u

ovom periodu posle vrcanja bagremove paše. Ako ne žele da u julu prepolove p?elinjak oni moraju da izvrše

probno dijagnostikovanje kod nekoliko zajednica po slobodnom izboru sa gra?evnjakom ili trutovskim leglom

na okvirima. Naima treba najmanje 200 zatvorenih trutovskih ?elija otvoriti pincetom i izbrojati na?ene

Varroe. Ukoliko se prona?e 15-20 Varroa u ovih 200 ?elija, moraju se preduzeti hitne mere za njihovo

otstranjivanje iz svih košnica sa jednim od lekova protiv Varroe i postupiti po uputstvu.

12. Kontrola vage na p?elinjaku

Ovo tehni?ko pomagalo je od izuzetne važnosti i koristi za pra?enje dnevnog unosa nektara i predizimanje

pravovremenih radnji u vezi sa proširenjem prostora u košnici, stimulativnim prihranjivanjem, selenjem p?ela

na nove pašne lokalitete. kontrola vage vrši se svakodnevno uve?e i ujutru i beleži se u dnevnik

13. Selidba p?ela

Sele?i p?elari kad primete da unos nektara pada ispod 500 gr., moraju pristupiti pripremi društava za selidbu ili

drugu vrste p?elinje paše na novom lokalitetu, koje je prethodno utvr?eno i pripremljeno.

JunPostavljeno 23.08.2012. 10.638 pregleda

Jun je mesec sa relativno visokim dnevnim temperaturama i sve bliži pravim letnjim visokim temperaturama

koje povla?e pove?ano isparavanje, a ujedno može uzrokovati i nestabilno vreme. U junu se doga?aju duži

vremenski periodi sa kišom i bez sunca, a ?esta je pojava oblaka sa grmljavinom. Na po?etku meseca se po

pravilu završava vrcanje meda od bagrema. To je vreme kada je u košnici maksimalan razvoj p?ela i pojavljuje

se maksimalan nagon za rojenje.

Velep?elar gospodin Ivan Vener iz Kupinova, jedan od najpoznatijih p?elara Evrope i Sveta kaže da posle

oduzimanja bagremovog meda nastaje najdelikatniji trenutak p?elarske godine. To je doba snažnog razvoja

roidbenog nagona ve?eg broja p?elinjih društava.

To zna?i da nam je glavna preokupacija u junu taj prirodni roidbeni nagon koji moramo da rešimo na

zadovoljavaju?i na?in. Da se podsetimo koje sve radove treba obaviti u junu mesecu.

1. Va?enje i ce?enje meda

2. Proizvodnja, odgajivanje i zamena matica

3. Formiranje vešta?kih rojeva

4. Priprema društva za livadsku i druge paše

5. Obezbe?enje dobre ventilacije u košnici

6. Obezbe?enje vode na p?elinjaku

7. Nega rojeva

8. Borba protiv grabeži

O ve?ini navedenih radova ve? je bilo re?i u radovima u aprilu, a pogotovu u maju. Zbog toga u radovima za

jun bi?e više re?i o onim radovima na p?elinjaku koji su izuzetno zna?ajni za dalji razvoj p?elinjih društava i

umnožavanje istih, a jun mesec je krajnji rok za njihovo obavljanje

1. Va?enje i ce?enje meda

Ukoliko su se napravili dobri venci meda za vreme bagremove paše, med se mora izvrcati, kako ne bi došlo do

blokiranja matice i eventualnog slabljenja p?elinjeg društva za naredne paše (livada, lipa, suncokret, pitomi

kesten i dr.). Ako posle vrcanja nastupi bezpašni period, p?elinja društva, a naro?ito rojeve moramo

prihranjivati kako matice ne bi smanjivale nošenje. Prihranjivanje se može vršiti še?ernim sirupom 1 : 1

(nukleusi) ili u hranilice sipamo 1-2 kg. še?era sitnijih kristala i po?etak prelijemo medom, kako bi p?ele

namamili da po?nu da uzimaju takvu hranu ili u ram hranilicu stavimo 1-2 kg. medno-še?erne poga?e (p?elinja

društva). Ovaj na?in prihranjivanja p?elinjih društavaje u letnjim mesecima preporu?ljiviji jer isklju?uje grabež

kao i zato što p?ele kristalni še?er i poga?u uzimaju u malim koli?inama i danju i no?u, što do?arava kakvu

takvu tihu pašu. U junu se javlja nekoliko ja?ih paša koje mogu ponovo napuniti medišta. Ukoliko u nekim

krajevima neka od pomenutih paša zataji, treba imati alternativno rešenje, a najbolje je preseliti p?ele na onu

pašu za koju smo sigurni da medi tj. za koje se informišemo od prijatelja p?elara (Najbolje bi bilo kada bi p?

elarski savezi i udruženja to preuzeli na sebe).

2. Proizvodnja, odgajivanje i zamena matica

Posle bagremove paše možemo pristupiti proizvodnji matica za potrebe vlastitog p?elinjaka, formiranju vešta?

kih rojeva i nukleusa. Svakom p?elaru je veoma bitno da pove?a svoj p?elinjak, a to može u?initi najbolje u

junu. Tada je p?elinje društvo u stanjuda još uvek ispravi greške p?elara koje on u?ini ili svesno ili nesvsno.

Postoje tri na?ina da se pove?a broj društava na p?elinjaku

§      kupovinom p?elinjih društava, rojeva ili nukleusa,

§      kupovinom matica i razrojavanjem postoje?ih p?elinjih društava,

§      proizvodnjom matica i formiranjem rojeva na sopstvenom p?elinjaku

Prvo ?u navesti najjednostavnije postupke, jer je za složenije potrebno ve?e iskustvo. Neiskusni p?elar ulaze?i

nespreman u složene zahvate može doživeti samo neuspeh, štetu i razo?arenje. Matice zadovoljavaju?ih

osobina možemo dobiti uglavnom na dva na?ina i to iskoriš?avanjem prirodnih mati?njaka ili mati?njaka koje

su p?ele proizvele prisilno ili smo ih mi naterali. Kako sam naveo u maju, i u junu nije teško na?i u plodištima

ili medištima rojevne mati?njake ili mati?njake tihe zamene.

Mati?njake tihe zamene izvode p?ele kada stara matica, bilo iz kog razloga, postane nesposobna ili manje

sposobna da osigura normalnu reprodukciju p?ela u p?elinjoj zajednici. P?ele je tada menjaju. Takvi se mati?

njaci naro?ito cene jer daju vrlo dobre matice. P?ele izgrade nekoliko takvih mati?njaka. Kad su zreli, a to zna?

i zatvoreni, možemo upotrebiti rojidbene odnosno mati?njake tihe zamene. Da bi smo osigurali i smenu matice

u p?elinjem društvu oz kog uzimamo mati?njake, obavezno moramo ostaviti bar jedan mati?njak, a poželjno je

dva razli?ite starosti (jedan zatvoren i jedan otvoren).

Da p?ele prisilimo na gradnju mati?njaka i izvo?enje matica, mogli bismo jednostavno oduzeti staru maticu i

p?ele bi izgradile odre?en broj mati?njaka nad postoje?im leglom. Ali to bi bilo najlošije rešenje i nikako se ne

može preporu?iti kao metoda kojom bismo došli do potrebnog broja kvalitetnih mati?njaka. P?ele, naime, da bi

što pre proizvele novu maticu, u ve?ini slu?ajeva izgrade mati?njake na larvama koje su stare ve? tri dana, jer

se iz takvih larvi još mogu proizvesti matice. Kako se radili?ke larve u prva tri dana hrane mle?om slabijeg

kvaliteta od one kojom se hrane larve iz kojih se u normalnim prilikama izvodi matica, tako ?e i matice iz

takvih mati?njaka biti lošije ili ?ak neupotrebljive za uspešno p?elarenje. Prema tome takvu proizvodnju

matica ne preporu?ujem osim eventualno u izuzetnim prilikama. Da bi važnost ishrane mati?ne larve još više

naglasio spomenu?u samo jedan nau?ni podatak, da jedna mati?na larva dobija 1550-1650 obroka, a larva

radilice dobija oko 150 obroka. Osim toga mle? mati?ne larve ima oko deset puta više visokovrednih sastojaka

nego mle? radili?kih larvi. Po ovome se može videti sa koliko ozbiljnosti moramo pristupiti proizvodnji

matica.

Manje iskusnim p?elarima, a i ne samo njima, preporu?ujem najjednostavniju a vrlo uspešan Milerov metod

proizvodnje mati?njaka. Zreo mati?njak treba da bude najmanje 20 mm. duga?ak, da bi garantovao kvalitet

matice. Kada na raspolaganju imamo zrele mati?njake možemo pristupiti formiranju vešta?kih rojeva, zameni

starih i loših matica i formiranju nukleusa.

3. Formiranje vešta?kih rojeva

Ako želimo pove?ati broj p?elinjih društava onda to možemo posti?i na više na?ina. Opisa?u samo dva, za koje

smatram da su jednostavni i primenjivi za manje iskusne p?elare.

I na?in:

Prilikom oduzimanja meda ili prilikom pregleda nai?emo na ve?i ili manji broj mati?njaka, ili na bilo koji zreli

mati?njak iz bilo kog izvora, od jednog p?elinjeg društva sa tri nastavka možemo formirati ?ak ?etiri vešta?ka

roja. Za ovu operaciju potrebno nam je da imamo pored postoje?e košnice sa tri nastavka još tri nikleusa sa po

najmanje šest okvira ili tri LR košnice sa po jednim spratom. Dakle tri nukleusa postavimo levo i desno od

postoje?e košnice gde smo naišli na mati?njake. Plodišne okvire sa pretežno zatvorenim leglom podelimo

podjednako u sva tri nukleusa. U svaki nukleus u sredini mora do?i jedan okvir sa dva dobra mati?njaka razli?

ite starosti (u nedostatku može i jedan mati?njak). Ostale okvire sa polenom i medom isto tako podelimo

podjednako u nukleuse. U plodištu košnice ostavimo maticu sa 1-2 okvira sa otvorenim leglom i ostale okvire

koji su ostali. Kad se vrate i sve ostale izletnice, ova košnica ?e privremeno biti i najja?a. Sve ?etiri košnice (tri

nukleusa + 1) moramo prihranjivati ako je paša oslabila, a posebno tri nukleusa koja smo stavili na novo mesto

i to bez obzira na pašu, pošto one nemaju p?ele izletnice (skuplja?ice nektara). Prihranjivanje vršimo še?ernim

sirupom 1 : 1. Za tako formirane zajednice važno je da osiguraju zimnicu i dovoljan broj p?ela za uspešno

prezimljavanje. U tim nukleusima sa 6 okvira, mogu prezimiti vrlo uspešno, s tim da im pomognemo u avgustu

i septembru prihranjivanjem za popunu zimske zalihe od oko 12 kg.

II na?in:

Vešta?ki roj možemo dobiti i tako da od svake zajednice oduzmemo po 1-2 okvira sa zatvorenim leglom i p?

elama, ali bez matice i stavimo ih u novu košnicu ili nukleus sa najmanje 6 okvira. Za jedan roj dovoljno je 3

okvira sa zatvorenim leglom i p?elama, a ostali prostor popunimo okvirima sa izgra?enim sa?em i satnim

osnovama. U sredinu košnice (nukleusa) stavimo okvir sa leglom na kome je mati?njak, ili ako takav okvir

nismo našli, ugradimo zreo mati?njak. Ugra?ivanje mati?njaka izvedemo predve?e, odnosno 6 sati nakon

formiranja roja zato što su dotle p?ele osetile bezmati?nost. Radi sigurnijeg prihvata mati?njaka u nukleuse

nikako ne smemo staviti okvir sa otvorenim leglom ili jajima. Budu?i da je takav roj ostao bez izletnica –

sabira?ica, moramo ga prihranjivati 10 dana.

Ovim na?inom formiranja vešta?kih rojeva nismo smanjili produktivnost zajednice kao u prethodnom slu?aju,

ve? smo samo oduzeli višak mladih p?ela koje teraju zajednicu u roidbeni nagon. ?ak je u junu poželjno iz

jakih društava oduzimati 1-3 okvira sa leglom da bi zadovoljili prirodni biološki nagon održavanja vrste u p?

elinjoj zajednici, kao i za dobijanje boljeg elana za rad i saqkupljanje nektara. Oduzimanjem okvira sa

zatvorenim leglom ujedno smanjujemo procenat zaraženosti društva od Varroe. Ve?e pove?anje broja

zajednica na ovaj na?in ipak nije mogu?e. Za tu svrhu bolji je prvi na?in, ali se tada moramo pomiriti sa ?

injenicom da je tako podeljena zajednica za tu godinu otpisana za proizvodnju meda, osim onog što je ve?

sakupila.

Metoda za formiranje vešta?kih rojeva ima mnogo, ali po meni ove dve, koje i ja još uvek koristim, ponekad su

vrlo pogodne za neiskusne p?elare.

Da navedem još i kako dodajem mati?njake. Iz zajednice koja je proizvela mati?njake izrezujemo oštrim

nozem, žiletom ili skalpelom, jedan po jedan mati?njak i stavljamo ih na vatu u kartonskoj kutiji. Možda ?e

nam ruka malo zadrhtati od uzbu?enja, ali i to je normalno. Posle dva do tri ponavljanja to prerasta u rutinski

posao. Vreme mora biti dovoljno toplo, bar 25OC. Ako je hladnije to moramo raditi u prostoriji koju moramo

zagrejati. Mati?njake ne smemo oštetiti, deformisati ili tresti, jer bi to moglo biti kobno za maticu. Ukoliko

neki mati?njak oštetimo prilikom se?enja, to možemo zalepiti par?etom voska. Pripremljene mati?njake (jedan

ili dva) ugra?ujemo u srednji okvir sa zatvorenim leglom ispod satonoše i to tako da u sa?u izrežemo dovoljno

velik otvor za smeštaj mati?njaka. Vrh mati?njaka mora biti slobodan kako bi matica mogla nesmetano da iza?

e. Tako postavljen mati?njak p?ele ?e vrlo brzo da zalepe za ostali deo sa?a. Na kraju još jedna vrlo važna

napomena za nukleuse koje formiramo u junu, a to je da moramo staviti lek protiv Varroe, odnosno letvice

Apihelta, Vivarola i sli?no.

4. Priprema društva za livadsku i druge paše

U junu je veoma bitno održati p?elinja društva ne samo na postoje?em nivou razvoja, ve? ih treba dalje

pripremati za naredne paše (livada, lipa, ?alija, suncokret, pitomi kesten i drugo). Kod toga treba imati u vidu

da su p?elinja društva posle bagremove paše u relativnom zastoju u razvoju, jer je za vreme glavne bagremove

paše matica bila blokirana i došlo je do smanjenja koli?ine legla, što bi se negativno odrazilo na prinos u slede?

im pašama. Imaju?i u vidu da u nekim periodima juna može nastati i bezpašni period pred p?elare se postavlja

važan zadatak da svoja p?elinja društva moraju poja?avati za iskoriš?enje slede?ih paša. To se može posti?i na

više na?ina, a ja ?u spomenuti samo tri.

§      Stimulativno prihranjivanje u bezpašnom periodu

§      Dodavanje izletnica iz pomo?nih društava

§      Uvo?enje druge matice u postoje?e košnice i formirati udvojena društva

5. Obezbe?enje dobre ventilacije u košnici

U junu je vrlo bitno imati dobru ventilaciju i treba je ostvariti na na?in koji je opisan u radovima za maj. Ovaj

mesec je topliji od prethodnih, pa je zato i ventilacija potrebnija iz više razloga:

§      spre?avanje roidbenog nagona

§      isparavanje vode iz nektara

§      zdravije leglo

§      bolje raspoloženje zajednice za rad

§      izbegavane stvaranja p?elinjih brada ispred leta košnice i dr.

6. Obezbe?enje vode na p?elinjaku

Ukoliko p?elinjak nije u blizini nekog potoka, reke ili nekog drugog prirodnog izvora vode, treba održavati

pojilo u ispravnom stanju sa stalnim prisustvom vode. Voda je u junu vrlo bitna za održavanje legla i

regulisanje temperature i vlažnosti u košnici.

7. Nega rojeva

Opšte pravilo u p?elarstvu je da u maju i junu treba formirati što više rojeva i nukleusa, da bi se u narednim

pašama u junu , julu i avgustu oja?ali i kako bi se u pripremi za zimu formiraja jaka p?elinja društva, sposobna

da prezime i u da bi u rano prole?e imala dobar razvoj. Zato moramo posvetiti posebnu negu rojeva u junu da

bi dostigli ja?inu od oko 25.000 p?ela kako bi sami u julu i avgustu doneli zalihe za zimu. Stimulativno

prihranjivanje rojeva je vrlo bitna radnja u junu.

8. Borba protiv grabeži

Ukoliko u junu nastane bezpašni period, pojava grabeži je stalna opasnost na samom p?elinjaku. Zato

upozoravam neiskusne p?elare da posebnu pažnju obrate, pri prihranjivanja rojeva i nukleusa še?ernim

sirupom, na to da ne prospu ni jednu kap sirupa po košnicama, da p?ele prihranjuju isklju?ivo predve?e, da ne

drže slaba društva ili društvo bez matice i da negu rojeva sprovode strogo pod kontrolom. Ipak se grabež može

pojaviti i može uništiti ne samo pojedina p?elinja društva ve? i ?itav p?elinjak. Kako spre?iti grabež i šta raditi

ukoliko do njaga do?e, mnogo je pisano u p?elarskoj literaturi pa preporu?ujem da se svi p?elari informišu iz

nje.

JulPostavljeno 22.08.2012. 7.852 pregleda

Jul je najtopliji mesec u godini, a pčelarska sezona se bliži kraju. Ako su vremenske prilike povoljne i ako ima

dovoljno vlage u zemlji i vazduhu, nektarenje produžava i to posebno livadska paša. U julu se pojavljuje

šumska paša (medljika). Ako ipak zavlada suša i ako u nizijskim krajevima počne bezpašni period javlja se

dopunski problem za pčelara oko održavanja pčelinjih društava, nukleusa i dr. Da bi osigurali njihov razvoj

potrebno je prihranjivati ih. U takvim bezpašnim periodima najbolje je da se prihranjuju šećernim sirupom, a

za pčelare koji nisu stalno u kontaktu sa pčelinjakom može i suvim šećerom (kako je opisano u junu) ili medno

– šećernom pogačom u većim količinama (2-3 kg.) koja se daje u ram-hranilicu.

Kao i obično prvo ću nabrojati radove koji treba da se urade u julu:

1. Prilagođavanje pašnim i vremenskim prilikama

2. Oduzimanje i ceđenje meda

3. Nega prirodnih i veštačkih rojeva

4. Nega nukleusa i njihovo proširenje

5. Zamena starih i nekvalitetnih matica

6. Obezbeđivanje dopunske ventilacije kao odbrana od vručine a ujedno i od grabeži

7. Skupljanje voska

8. Borba protiv varoe u nukleusima

1. Prilagođavanje pašnim i vremenskim prilikama

Sredinom jula, za vreme livadske ili neke druge paše, plodište u LR košnici se proširuje na dva sprata tako što

se izvade matične rešetke. Neki pčelari uopšte ne koriste matične rešetke već puštaju maticu da slobodno nosi

jaja po celoj košnici u svim pašama. To su različite tehnologije kao posledica različitih iskustava i znanja. Ja

predlažem neiskusnim pčelarima da slušaju razli?ite savete i mišljenja raznih pčelara, da primenjuju njihova

iskustva, ali de se ne odriću svojih ideja, iskustava i znanja, zato što pčelar na svojim greškama stiće iskustvo i

praksu. Grešio sam i ja, a grešim i sada posle 35 godina aktivno pčelarenja, ali greške analiziram i trudim se da

ih u narednom periodu ne ponavljam (ko radi taj i greši). Greške pčelara u proleće i leto i nisu tako opasne zato

što te greške same pčele mogu da poprave. Greške ne smeju da se prave u jesen i zimu, zato što tada pčele

nemaju vremena da ih isprave.

Vratio bih se slučaju „slobodne matice“. davenje potpune slobode matici dovodi između ostalog do toga da se

leglo nalazi po celoj košnici što pretstavlja problem pri centrifugiranju zato što ne možemo da odvojimo med

od legla. Ako nismo ograničili maticu, za vreme dugotrajnih paša ona neprestano nosi jaja pa ne dolazi do

blokade iz razloga što je unos nektara mali, ali deluje dovoljno stimulativno na širenje legla. Veliki broj

otvorenog legla traži i veliku koli?inu hrane pa tako veliki deo nektara (meda) mesto da se skladišti u medište

ide u odgajivanje „mesa“. Ukoliko dođe do bezpašnog perioda, što u julu nije retka pojava, ne samo da će se

potrošiti zalihe iz medišta, ako ih nismo centrifugirali, već ćemo potrošiti mnogo više za prihranjivanje tog

„meso“ (larvi). Prema tome, izme?u dve karjnosti (slobodna ili ograničena matica), jedino ekonomski

opravdano rešenje je da u jednom vremenskom periodu matici damo više slobode a u drugom manje. Kada će

se uraditi jedan a kada drugi zahvat ne mogu tačno da vam odredim, zato što se radi o proceni paše, a još više

zavisi od umešnosti i znanja pčelara. Zbog toga ja stalno insistiram na stalnoj edukaciji i usavršavanju pčelara i

primeni svega toga u praksi. To je jedini ispravni put da bi se postao pravi pčelar, a ne samo čuvar košnica sa

pčelama.

O ulozi matične rešetke postoje dva suprotstavljna mišljenja. Po jednom mišljenju košnica bez matične rešetke

se prepušta stihijskom razvoju (po mom mišljenju potpuno tačno), a po drugom, više ruku (čitaj kao broj pčela)

predstavlja veći rad (po mom mišljenju delimično tačno). Više ruku mogu imati veći rad samo ako za takav rad

ima dovoljno sirovine (nektar, vosak). Na ovo se nadovezuje još jedna stvar, a to je više usta traži i više hrane.

Ja propagiram da je upotreba matične rešetke neminovno potrebna. Sve više pčelara danas je koriste i razlikuju

se samo u tome u koje vreme vrše manipulacije sa njom kao i dokle ograničavaju prostor matici da nosi jaja.

Proširenje plodišta u drugoj polovini jula na dva sprata, ima još jednu prednost, a to je prvi korak u pripremi

pčelinjeg društva za uzimljavanje, zato što je jako važno da se u narednom periodu izvede što više mladih

pčela koje treba da prezime, kao i da se obezbedi dovoljno prostora za pravilni smeštaj potrebnih količina

polena i meda.

Rojenje u julu više nije aktuelno, iako ne mogu da kažem da je nemoguće. Više posla imaju pčelari koji sele

košnice na šumsku pašu ili suncokret. Za njih je manipulacija matičnom rešetkom nešto drugačija. Ja

propagiram stacionarno pčelarenje na pogodnom pašnom lokalitetu sa primenom visoke tehnologije.

2. Oduzimanje i ceđenje meda

Juli je mesec za vađenje i centrifugiranje meda. O ovome sam govorio u prethodnom mesecu, ali želim da

naglasim da je vađenje meda često povezano sa puno neprijatnosti za pčelara, a posebno ako je paša pri kraju.

Pri otvaranju poklopne daske, napadaju pčele tuđinci i dolazi do grabeži i tome slično. Zato preporučujem, da

bi sebi olakšali rad, da koristimo jednu jako korisnu napravu koju zovemo „bežalica“ i nijedna košnica ne bi

trebala da bude bez nje. Uz pomoć bežalice, na vrlo jednostavan način oduzimamo med iz medišta kada je

pregrađeno matičnom rešetkom i bez većeg uznemiravanja pčela. Bežalice ne može da se koristi kada se u

medištu nalazi i leglo. Postoji više vrsta bežalica i sve su efikasne, a pčelar treba da se opredeli za jednu.

3. Nega prirodnih i veštačkih rojeva

Veštački i prirodni rojevi, koji su fomirani u junu, u kojima je sa oplodnjom matice bilo sve u redu, u julu

poćinju da jačaju zato što su se pojavile prve mlade pčele od sopstvenih matica. Slabije rojeve možemo da

ojačamo dodavanjem jednog ili dva rama sa zatvorenim leglom, koje ćemo oduzeti iz  jaćih normalnih

društava. Dok se starim pčelinjim društvima u julu značajno smanjuje nagon za lučenje voska pa čak i potpuno

nestaje, tako se u rojevima dešava nešto sasviom drugačije. Čak i oni ponekad to ne mogu bez dopunskog

prihranjivanja i to sa šećernim sirupom 1 : 1 (po 1 litar na nekoliko dana), a ne sa suvim šećerom. Žlezde za

lučenje voska se aktiviraju samo na intenzivnim pašama ili intenzivnim hranjenjem. Dobro je dodati i neko

stimulativno sredstvo (forsapil, forsanin i slično). Najbolje je da ako imamo,  rojevima dodamo po jedan ram

sa polenovim prahom.

4. Nega nukleusa i njihovo proširenje

Nukleusi koji su formirani na po 3-5 ramova u junu, sredinom jula možemo da prebacimo u veći prostor od po

6-10 ramova.Tada pčele već  zauzimaju sva 3-5 ramova. Za ovu namenu poslužiće nam nukleus sa 6 ramova

ili nastavak LR košnice sa 10 ramova. U početku proširivanje se izvodi sa dodavanjem samo jednog rama sa

satnom osnovom pored rama sa leglom, a na oba kraja još sa po jednim ramom sa satnom osnovom i to ukupno

iznosi 6 ramova. Kada ram do legla bude izgrađen, ramovi sa krajeva će biti izgrađeni samo na jednoj strani

satne osnove pa zato ta dva rama okrećemo za 180O. Kada matica zalegne sa jajima novi ram, tada dva krajnja

rama možemo staviti u sredinu između ramova sa leglom da bi matica položila jaja i u ta dva rama. Slično

proširenje radimo i sa osmoramskim ili desetoramskim nastavkom. Nukleusi sa 6, 8 ili 10 ramova sigurno

mogu lepo da prezime. Ja vrlo često koristim LR nastavak, koji je na sredini pregrađen pokretnom pregradom

od lesonita, na pomoćnoj podnjači koja je takođe na sredini pregrađena jednom letvicom. Pregrađivanje mora

biti potpuno, bez mesta za prolaz pčela iz jedne u drugu stranu, zato što bi se u tom slučaju nukleusi spojili i na

taj način bi jedna od matica bila ubijena, što bi u svakom slučaju bila šteta iako bi po pravilu ubijena bila

slabija matica. Pregrada u nastavku treba da bude tanka (lesonit i tome slično), da bi u svaku polovinu moglo

da stane po pet ramova. Otvori za izlete pčela za svaki nukleus se nalaze na suprotnim stranama. Na taj način

osigurava se mogućnost, ako nisu potrebne sve matice za zamenu osnonih društava, da se najesen po dva

nukleusa u jednom spratu smeste iznad jednog normalnog pčelinjeg društva. Tako oba nukleusa bez teškoća

prezimljuju na po 5 ramova punih sa medom. Na proleće prave se dvojna i trojna društva na jednoj podnjaći.

5. Zamena starih i nekvalitetnih matica

Ako u junu nismo izvršili zamenu starih i nekvalitetnih matica sa zrelim matičnjacima, to možemo sada da

učinimo sa nukleusima i oplođenim maticama. Matice u nukleusima su već izvele dve generacije pčela.

Kvalitet legla nam je uglavnom poznat i prema tome sada u julu možemo da pređemo na zamenu. Ja to radim

na sledeći način. Staru maticu koja ne zadovoljava moje zahteve otstranjujem i posle najmanje 6 sati dodajem

drugu, mladu maticu u kavezu. Najjednostavniji i najsigurniji način za dodavanje matice je dodavanje celog

nukleusa što ja praktikujem u 90% slučajeva, a to radim tako što prepodne pčelinjem društvu oduzimam staru

maticu, predveće dodajem nukleus u odgovarajućem nastavku koristeći izbušenu novinsku hartiju kao

pregradu između njih. U hranilice dodajem jedan litar sirupa, što je posebno važno ako je paša slabija. Preko

noći hartija će biti izgrickana i tako će neprimetno biti spojeni osnovno društvo i nukleus.

6. Obezbeđivanje dopunske ventilacije kao odbrana od vrućine a ujedno i od grabeži

Letnje vručine nameću potrebu dopunske ventilacije u košnici koja se zadovoljava uobićajenim načinima koji

su opisani u prethodnim mesecima. Ti uobičajeni načini su prihvatljivi i dobri u nekoj dobroj paši, ali ako paša

zamre i otvori ostanu široko otvoreni dolazi do grabeži. Na pčelinjaku nikad sva društva nisu podjednako jaka,

a najpogodnija za grabež su društva bez matice i slaba društva kao i nukleusi. Pčele iz jakih društava odmah ih

primećuju i oni postaju prve žrtve. Ako se na vreme ne interveniše posle njih jaka društva se napadaju

međusobno i katastrofa je na vidiku. Da ne bi došlo do toga a da se leta ne sužavaju ili da se ne izmišljaju

razne mogućnosti, koristi se jedan dodatni deo LR košnice koji se zove „rešetkesta podnjača“. Ona služi kao

dopunska ventilacija u košnici i sigurno sprečavanje grabeži, a postavlja se na podnjaču, a ispod plodišta.

Mlade, nezaposlene pčele koje su prave bradu ispred leta, sada se hvataju na letvicama rešetkaste podnjaće 

(ima ih oko 10) i slobodno vise između nje i podnjaće, u prostoru koji ima 5 cm visine.

7. Skupljanje voska

Po koli?ini mnogo, a po izgledu najlepši vosak dobijamo u julu i to od voštanih poklopaca koji zatvaraju zreli

med koji dobijamo prilikom ceđenja meda, kao i od eventualnog divljeg saća koje se često nalazi u ovom

periodu. Oni se jednostavno tope u sunčanom topioniku koji se kod mene nalazi na samom pčelinjaku pri ćemu

se dobija najlepši mogući čist vosak.

8. Borba protiv varoe u nukleusima

U julu se varoa najviše razmnožava zato što joj pored drugih uslova pogoduje i temperatura. čak 85% varoe se

nalazi u zatvorenom leglu. Sredinom jula, tačnije posle suncokretove paše, kada se vade matične rešetke iz

osnovnoh društava, u plodištu se obično nalazi 4-5 ramova sa potpuno zatvorenim leglom. Tada se iz jaćih

društava vade po dva rama sa zatvorenim leglom i sa njima se pojačavaju nukleusi. To znači da se smanjuje

varoea u osnovnim društvima za oko 30% biološkim putem, pri ćemu se zaraze nukleusi. Zato je u julu

obavezno da se u nukleuse stavi neki od registrovanih lekova protiv varoe i tu drže 15 dana. Pri tome nukleusi

se potpuno oslobađaju varoe. Ukoliko se ovo ne uradi, nukleus se neće dobro razvijati i ostaće slab, a

optužićemo maticu iako je ona odličnog kvaliteta.

Radovi u AvgustuPostavljeno 21.08.2012. 13.888 pregleda

RADOVI U AVGUSTU

        Sa sigurnošću kažem da pčelarska sezona počinje u AVGUSTU. Avgust je jedan

od najtoplijih meseca u godini. Dnevne temperature su vrlo često iznad 30OC i ako takav period potraje oko 20

dana, a istovremeno nema obilnih padavina, tada se trava na poljima i livadama potpuno osuši. Ovo je

karakteristično za prvu polovinu meseca, dok je druga polovina nešto drugačija tj. noćne temperature su nešto

niže i tada dolazi do izvesnog smirivanja pčela. Maksimalna snaga pčelinjeg društva, dostignuta u junu, i julu

mesecu, u avgustu se stabilizuje na jednom nižem, ali još uvek jakom nivou. U avgustu prestaje pčelarska

sezona i mora se početi sa pripremom pčelinjih društava za narednu pčelarsku sezonu. Svaka greška pčelara u

avgustu teško se ispravlja. Za avgust slobodno možemo reći da je bezpašni letnji mesec i zato se ne treba

zavaravati da će pčele doneti med za vrcanje, već bi trebali biti sretni ukoliko ga donesu sebi za zimnicu. Za

ovaj period možemo reći da pretstavlja setva u pčelarstvu, a poznata je narodna poslovica, kako ćeš posejati

tako ćeš požnjeti. Zbog toga neophodno je potrebno izvršiti sledeće radove na pčelinjaku u avgustu.

1.Poslednje oduzimanje meda i skidanje medišta

       Ko nije izvršio poslednje oduzimanje meda iz medišta u poslednjim danima jula, to će morati da uradi

početkom avgusta. Pored toga, ako med u plodištu potiče od medljike, takođe ga treba izvrcati, pošto nije

dobar za prezimljavanje pčela. Posle vrcanja meda, medišta treba ostaviti pčelama još nekoliko dana, da ih

očiste. Savremeno pčelarstvo u pripremanju pčela za prezimljavanje, preporučuje da se nešto od zaliha meda u

plodištu treba oduzeti. To je zbog toga što za hranu pčelama u prvom delu zimovanja, dok još nema legla, med

od šećernog sirupa može u potpunosti zameniti cvetni med, jer za taj period hrana služi kao energent za

stvaranje toplote i održavanje života pčela u klubetu. Budući da med od šećera ima samo 0,01%

mikroelemenata, za razliku od cvetnog meda koji ima znatno više, to je količina otpadnih materija koje

zaostaju u crevu pčela znatno manja i one mugu duže biti bez pročisnog izleta. Zato se preporučuje da se pred

jesen, do kraja avgusta, izvrca sav med koji se nalazi na ramovima bez legla i da se umesto tog meda pčelama

doda odgovarajuća količina šećernog sirupa u većim dozama (2-3 litre) i to jače koncentracije tj. u odnosu 2 :

1, i to dok još ima starih pčela, koje će ga brzo uzeti i pravilno rasporediti u plodištu i time popuniti onaj

biološki minimum od 9,6 kg. sa kojim će matica ne štedeći nositi maksimum jaja u ovo doba godine i tako

održati jačinu društva od 30.000-35.000 pčela. Tako će pčelinje društvo u prvom delu zimovanja trošiti med od

šećera, a u drugom, kad se pojavi leglo, doći će na red cvetni med bogat sa mikroelementima i polenom

(vitaminima) bez kojih nije moguće odgajati zdravo leglo.

       Kada su izvrcane poslednje količine meda iz medišta i kada su pčele očistile saće od ostataka meda,

medište se mora skinuti kako bi se pčelama omogućio pravilan raspored meda za zimovanje u plodištu i da bi

zimsko klube zauzelo pravilan položaj. Ako se medište ne skine na vreme, moguće je da pčele zimske zalihe

razbacaju po svim ramovima u medištu, zato što pčele instinktivno smeštaju med iznad legla, odnosno iznad

zimskog klubeta. Medni venci na plodišnim okvirima gde ima legla moraju biti 10-12 cm. ispod satonoša.

Medišta, zavisno od područja – regiona, skidaju se negde početkom, negde sredinom, a negde krajem avgusta i

to najviše zavisi od vremenskih i pašnih prilika.

2. Obavezan pregled svih pčelinjih društava

       U avgustu, posle vrcanja meda, obavlja se jedan od najvažnijih poslova, a to je detaljan pregled. Za mene

je ovaj pregled najvažniji u godini. tada evidentiram u posebnu svesku bitne podatke koji će mi koristiti do

prvog proletnjeg pregleda da zaključim kako su zimovale i kakav je kvalitet matica. U svesku se upisuju

sledeći podatci:

- jačina pčelinjeg društva, odnosno koliko okvira i koliko ulica pčele zaposedaju,

- broj okvira sa leglom (otvoreno, zatvoreno i sa jajima),

- kvalitet legla, posebno zatvorenog, zdravstveno stanje legla, a ujedno ocenjujem kvalitet matice ocenama 3-5,

- količina meda i polena u košnici,

- stanje podnjače u cilju higijene,

- stanje delova košnice kako bi se uklonili eventualni nedostatci,

- kvalitet saća, koliko ima za zamenu, posebno kvalitet saća u centralnom delu košnice (plodišta),

- raspored legla, meda i polena, sa skicom košnice.

Pri pregledu pčelinjeg društva u avgustu posebno treba voditi računa da se košnica ne drži dugo otvorena da ne

bi došlo do grbaži od pčela tuđica.

3. Pravilan raspored plodišta i saća u njima

Kakav je raspored plodišta i saća pri zazimljavanju pčelinjeg društva pitanje je koje zaslužuje posebnu pažnju.

Kod Dadan Blatove košnice tu nema neke mudrosti, skidaju se polunastavci i zazimljuje se u plodišnom delu.

Kod LR košnice postoji nekojiko varijanti pri zazimljavanju koje i ja koristim, a to su:

- sa jednim nastavkom i jednom maticom,

- sa jednim nastavkom i jednim polunastavkom, sa jednom maticom,

- sa dva i tri nastavka, sa jednom ili dve matice,

- sa dva nastavka i jednim polunastavkom i sa jednom ili dve matice.

Koju će se varijanta koristiti, zavisi od načina pčelarenja i od stručnog znanja i praktičnog iskustva pčelara.

Jedno je bitno a to je da raspored saća u plodištu mora da odgovara razvoju mladih zimskih pčela. U

centralnom delu plodišta mora se naći 6-8 okvira sa saćem gde je izašlo 2-3 generacije pčela. Nikako se ne sme

između takvih ramova stavljati neki okvir sa mladim – belim saćem gde nije izašla ni jedna generacija pčela,

pošto ga u avgustu, a posebno u septembru ni najkvalitetnija matica ne prihvata da bi zalegla jaja. U većem

broju slučajeva matica se ograničava na jednu ili drugu stranu tog mladog saća, a kasnije tu formira i zimsko

klube bez dovoljno hrane i sa nedovoljnim brojem mladih zimskih pčela.

4. Obavezna zaštita pčelinjih društava od varoe.

Jedna od najvažnijih radnji u avgustu je da se oslobodimo varoe, jer u avgustu dostiže svoj maksimum u

njenom razvoju i ako se ništa ne preduzme, ovaj parazit zimskim pčelama skraćuje život i neće biti sposobne

da odgoje proletnje mlade generacije, a društvo će uginuti. Da bi se oslobodili veroe postoje dva metoda.

I metod: Hemijski metod se sastoji u korišćenju registrovanih lekova (antiakaricidi) koji se u Srbiji proizvode

u obliku štapića natopljenih lekom koji se stavljaju u plodište u periodu 1-15 avgusta i koji se nakon 20-25

dana obavezno vade iz košnice. Postoje i drugi oblici lekova i to dimni, kontaktni, rasprskavajući i dr.

Najbitnije je da se pčelar pridržava uputstva o korišćenju lekova.

II metod: Tehnološko biološki (ekološki) metod je metod koji ja koristim od 1988. godine.  Na početku ću

citirati predsednika komisije za patologiju APIMONDIJE (svetske pčelarske organizacije) Dr V. Rittera (1997)

sa Kongresa APIMONDIJE u Antverpenu (gde sam i sam učestvovao): “Sve što uradimo na suzbijanju Varroe

u košnici pre jula, pomažemo zimskim pčelama. Kasnijim lečenjem pomažemo proletnjem razvoju pčela u

sledećoj godini“. Na Kongresu u Vankuveru, 1999. godine u svom referatu je napisao: „NAJVAŽNIJE OD

SVEGA JE DA POČNEMO UNIŠTAVATI VARROU TOLIKO RANO KOLIKO JE TO MOGUĆE U

PČELARSKOJ SEZONI“. To je ustvari period intenzivnog razmnožavanja pčelinje zajednice i to u aprilu,

maju i junu. U tim mesecima izumiru pčele koje su prezimile zimu, pojavljuje se trutovsko leglo, pčele

intenzivno grade saće i pojavljuje se višak mladih pčela koje dovode pčelinju zajednicu u roidbeno stanje.

     Taj period intenzivnog razvoja pčelinje zajednice možemo nazvati kao period prikrivenog, to jest sporog

razmnožavanja Varroe u prividno zdravom leglu. Ovaj period uspava svakog pčelara pošto ne primećuje

napasnika, koji je skoro 90% sakriven u zatvorenom leglu. Za vreme dok se pčelinje društvo intenzivno razvija

(negde do kraja juna), veliki broj Varroa sakrivene su u hiljadama ćelija sa leglom i ne možemo ni da

naslutimo katastrofu koja se približava. Katastrofa nastaje u vremenu kada se smanjuje pčelinje leglo (u julu i

avgustu) i tada hiljade Varroa počinje da se naseljava u sve manjem broju ćelija radiličkog legla, što značajno

oštećuje zimske pčele koje se tu razvijaju. Kao posledica, zavisno od stepena zaraženosti, dolazi do pojave

oštećenih zimskih pčela pa čak i do mrtvog legla. Ovim se poremeti biološka celina pčelinjeg društva (odnos

2 : 1 u korist kućnih pčela.) U ovom periodu često se dešava da letnje pčele naglo počinju da uzimaju hranu, a

da pri kraju jeseni uzimaju hranu sa smanjenim intenzitetom. Kasnije se živost pčelinjih društava smanjuje a

kod nekih se za nekoliko dana ta živost drastično smanjuje. Košnice ostaju bez pčela, a sa puno unapred

pripremljene hrane za zimu i sa površinski perforiranim – izbušenim leglom. Ako odstanimo voštani poklopac

sa jedne takve ćelije, vrlo često ćemo naći i do desetak Varroa (Neumann, 1999). Uzrok za propadanje

pčelinjeg društva u ovo doba je naš nepravilan rad na početku nove pčelarske sezone.

     Pčelinja društva koja krajem zime to jest na početku razvoja legla (kraj januara i februar) imaju Varrou

slabo se razvijaju. Koliko će zdravih, a koliko oštećenih mladih pčela izaći zavisi od stepena zaraženosti.

Matica tada nosi jaja u ograničenom broju i to u februaru oko 135, a u martu oko 220 jaja dnevno (Jeftić, 1961)

i ukoliko je broj Varroa veći od novo izleženih larvi tada više Varroa napada jednu larvu. Nerazvijene i

oštećene pčele će biti izbačene iz ćelija i prilikom prolećnog pregleda možemo ih videti na podnjači zajedno sa

otpatcima voska, a čak neke mtrve larve možemo videti i na letu.

            Postavlja se pitanje da li u tom slučaju, u februaru ili početkom marta možemo da sprečimo potpuno

propadanje pčelinje zajednice. Uobičajeno je da napadnute zajednice lečimo sistemicima u decembru ili

januaru i iskustva nam pokazuju da je uspešnost ustvari isto tolika kao da smo ih lečili u februaru ili martu.

       Eksperti za Varrou, Nemac Hanel i Rusi Melnik i Pileckaja, utvrdili su sledeće pojave. Ženke Varroe u

februaru i martu su praktično neplodne odnosno jalove i u to vreme 92 – 96 % pčelinjeg legla je zdravo. Iako u

ćelijama ima položenih jaja Varroe ona nisu sposobna za razvoj i u raznim stadijumima svog razvoja

propadaju. Krajem zime i početkom proleća, odnosno sve do početka intenzivnog unosa nektara i polena, sve

Varroe koje se nalaze na pčelama dostupne su sredstvima za suzbijanje Varroe.

PROVERA STEPENA ZARAŽENOSTI PČELINJE ZAJEDNICE U OVOM PERIODU

Ova provera se vrši kada su vremenski uslovi dobri i to na dva načina.

      1. Uzimamo iz košnice jedan okvir sa pčelama, palcem i kažiprstom hvatamo pčelu za oba krila i

posmatramo je sa donje strane stomaka gde se na člancima može primetit crvenkasti stomak krpelja Varroe.

     2. Ako nismo vešti u hvatanju pčela, uzimamo veću staklenu epruvetu u koju se sipa 100 ml etil alkohola

(može i rakije), i unutra se stavlja 50 ili 100 pčela. Posle toga zatvorimo epruvetu i promućkamo je, a pri tome

krpelj otpada sa pčela. Ako na 100 pregledanih pčela nađemo samo jednu Varrou dolazimo do zaključka da ih

u košnici ima previše za to doba godine, i da je potrebno nešto preduzeti radi njihovog suzbijanja.

       Poznato je da pojedine košnice nisu podjednako napadnute Varoom te zato opisani test treba ponoviti u još

nekoliko košnica.

ŽIVOT I RAZMNOŽAVANJE VARROE

      Kako bi lakše razumeli pojave u pčelinjem društvu, kao i odabir pravog momenta i načina suzbijanja

Varroe u zatvorenom leglu moramo imati osnovna saznanja o životu i razmnožavanju Varroe.

     Ženke Varroe nose 5 jaja u ćeliju radiličkog legla od kojih se izleže 1,5 do 2 odrasle jedinke koje su

sposobne za dalje razmnožavane, dok u trutovsko leglo snesu 7 jaja gde može da se izleže i do 5 odraslih

jedinki sposobnih za dalje razmnožavanje (u jednu ćeliju jaja može položiti više Varroa).

      Ženke Varroe oplođuju se u unutrašnjosti ćelije. Mužjaci uginu a ženke se prilepe na dnu ćelije kada je

ćelija otvorena. Kada se ženka Varroe izleže, u roku od 5 – 6 dana polno sazreva, odnosno počinje da nosi jaja.

     Kad se ćelija otvori iz nje ispadaju uginuli mužjaci i nesazrele ženke koje su manje i svetlije su boje i njh

možemo naći među voštanim otpadcima na podnjači. Neke od ženki Varroe takođe otpada na podnjaču

košnice dok traže adekvatnu ćeliju gde će položiti jaja.

      Varrou više privlači pčelinje leglo koje je obilno hranjeno i kada polenovog praha i meda ima u izobilju.

Krajem zime i početkom proleća skoro cela populacija Varroe nalazi se van legla. U drugoj polovini leta 60 –

70 % prirodno otpalih Varroa su svetlije boje, a u leglu ukoliko ima više Varroa, većinom su svetlije boje.

        Intenzitet razmnožavanja Varroe prema istraživanjima Liebega i saradnika (1994) u periodu od 12 godina

je nedvosmisleno povećan. U periodu 1983-1985 godine, odnos prirodno uginulih Varroa i živih Varroa u

košnici iznosi 1:200. Taj odnos je u 1993 je došao do vrednosti 1:1000. Prirodno odumiranje jedne Varroe

dnevno u avgustu ili septembru znači da u košnici ima 500-2000 živih Varroa u ćelijama.

      Na osnovu toga kao i iskustava iz osmdesetih, za ugroženost pčelinjih zajednica važe sledeći zaključci i

uputstva.

1.      Ako usled prirodnog odumiranja Varroe otpadne manje od 10 krpelja dnevno, ili ako posle zadimljavanja

otpadne manje od 100 krpelja, pčelinja zajednica nije ugrožena.

2.      Lečenje u zimskom periodu je potrebno ako je pčelinja zajednica mnogo zaražena to jest ako je veća od

12%, što znači da na 100 pčela nađemo više od 12 Varroa.

       U zajednicama u kojima je zaraženost od Varroe do 12,8% prezimljavanje je dobro(Martinov 1983).

       Melzer (1985) napominje da štetno delovanje Varroe kada u pčelinjom društvu ima približno 5000 Varroa.

Kada ih ima 8000-10000 šteta postaje očigledna. Ako pak zajednicu napadne 10000-20000 Varroa ona

propada – nestaje.

      Najnoviji podatci (Pistoia, 1997) opominju da zajednica propada kada u njoj ima 5000-6000 Varroa.

5. Izolatorska ekološka metoda

      Na kraju da iznesem i moju najnoviju sadašnju metodu suzbijanja Varroe u zatvorenom leglu, koju

primenjujem sa raznim poboljšanjima od 1984. godine (Bandžov N., 1984, Pčelar br. 11 str. 329; Bandžov N.

1990, Pčelar br. 12 str. 358-360). Ovu metodu primenjujem od kada sam uveo sistem „Kombinovani metod

pčelarenja sa dvojnim društvima“. (Četvrta moja tehnologija)

      Ovu još, nazvanu ekološku metodu primenjujem je u periodu od 01. – 15. avgusta kada sređujem pčelinja

društva za zimu i kada želim da sačuvam zdrave zimske pčele (slika 1), koje su garancija dobrog proletnjeg

razvoja i dobijanja visokih prinosa pčelinjih proizvoda u narednoj godini.

    

                        Slika 1

Zbog naučnog saznanja da se Varroa nalazi preko 90% u zatvorenom leglu, a da na nju nijedan dosadašnji lek

ne deluje, kompletno zatvoreno leglo iz dvojnog društva (slika 2) prebacim u izolator (slika 3). Obično u

plodištu osnovnog društva u to doba ima 3-4 okvira sa zatvorenim leglom i 2-3 okvira sa otvorenim leglom i

jajima. Pomoćno gornje društvo je nešto slabije i ima 2-3 okvira zatvorenog i 1-2 okvira otvorenog legla sa

jajima. Sve okvire sa otvorenim leglom i jajima (3-5 okvira sa oko 30000 jaja i larvi) stavim u plodište

osnovnog društva, koje se sada sastoji od jednog nastavka i jednog polunastavka (slika 4) sa medom (6-8 kg) i

maticom koju one same odaberu. Tu stavim još dva okvira sa polenom i 3-5 praznih okvira sa nešto meda (3-5

kg) da bi matica nastavila sa nošenjem jaja i tako da do kraja septembra stvorivrlo jako društvo sa oko 40000-

45000 mladih zdravih zimskih pčela, koje će vrlo uspešno prezimiti, i da bi krajem januara matica počela da

nosi prva jaja kako bi se do bagremove paše razvilo vrlo moćno društvo sa oko 60000 pčela. Da napomenem

da u novembru kada nema više legla izvršim jedno tretiranje zadimljavanjem pomoću samogorećih filter

papirića (KNO3) na koje nakapljem 2-3 kapi alkoholnog rastvorafluvalinata (2:1) ili Amitraza.

    Okvire sa zatvorenim leglom iz osnovnog i pomoćnog društva (5-7 okvira) zajedno sa pčelama bez matice,

stavim u praznu LR košnicu koju ja nazivam „Izolator“ koja se se sastoji od 2 nastavka i može da primi

zatvoreno leglo iz 3-4 dvojna društva sa 20 okvira zatvorenog legla sa Varroom (oko 100000 ćelija) iz kojih će

izaći oko 30000-35000 mladih zdravih pčela, koje kasnije koristim za pojačavanje slabijih društava ili

nukleusa. Kada formiram izolatore, u njih stavim i 3-4 letvice sa fluvalinatom (Apihelt) zbog velikog prisustva

Varroe. Za 10-15 dana izađu sve pčele od kojih je veliki broj defektnih (bez krila) i one padnu na podnjaču

zajedno sa velikim brojem Varroe.

     Na kraju da napomenem da pčelarim stacionarno sa oko 50 proizvodnih košnica u Maradiku.

DISKUSIJA

Iz referata podnetih u Antverpenu 1997. i Vankuveru 1999. godine na Kongresima Apimondije koji su tretirali

uništenje Varroe pomoću trutovskog i radiličkog legla možemo pročitati još neka zapažanja.

Te metode su najefikasnije kad su pčelinja društva jako zaražena Varroom i prihvatljiva su na stacionarnim

malim pčelinjacima od 30-50 i do 100 košnica, dok nisu prihvatljive za velike pčelinjake. Pored toga

intenzivno oštećenje legla, oslabljuje pčelinje društvo i poremećuje se biloška celina.

Alen (1965) je posmatrao jednu grupu pčelinjih zajednica koje su slobodno gradile trutovsko saće i drugu

grupu kod kojih je bilo ograničeno trutovsko leglo. Zaključio je da u prinosima meda nije bilo značajnih

razlika između te dve grupe.

Okvire sa trutovskim saćem možemo da postavimo za izgradnju u medište još prethodnog leta, tako što u

proleće možemo da ih premestimo u plodište (Pfefferle 1986).

Trutovsko leglo je biološka potreba pčelinjeg društva i ako pčele imaju dovoljno trutovskog saća neće kvariti

radiličko. Toma (1987) navodi da ženke Varroe počinju da nose jaja u radiličko leglo, kada nema dovoljno

trutovskog saća.

Iskustva Kaučića i Rihara, kažu da odsecanje voštanih poklopaca iz ćelija sa trutovskim leglom potstiče

pčelinje društvo na razvoj, kao i to da je ovo odsecanje primenljivo na pčelinjacima do 100 košnica.

       Iskustva Jakovljeva ukazuju na uspešnost suzbijanja Varroe, ali slabljenje biološke generacijske strukture

osnovne pčelinje zajednice, što ne garantuje dobijanje visokih prinosa meda idrugih pčelinjih proizvoda, barem

na našem području gde su maj, jun i juli glavni meseci za prinos.

       Metoda Bandžova pokazuje i dokazuje uspešno tehnološko biološko suzbijanje Varroe u pripremnom

periodu uzimljavanja pčelinje zajednice, ulazak u zimski period sa jakim društvom i mladim i zdravim

zimskim pčelama, rani razvoj i stvaranje jakih društava za maksimalno iskorišćenje pašnih prilika u maju, junu

i julu bez poremećaja biološke celine 2:1 u korist kućnih pčela i sa potrebnim brojem trutova.

       Ovu još i nazvanu ekološku metodu, primenjujem je u periodu od 01. – 15. avgusta kada sređujem pčelinja

društva za zimu i kada želim da sačuvam zdrave zimske pčele, koje su garancija dobrog proletnjeg razvoja i

dobijanja visokih prinosa pčelinjih proizvoda u narednoj godini. Zbog naučnog saznanja da se Varroa nalazi

preko 90% u zatvorenom leglu, a da na nju nijedan dosadašnji lek ne deluje, kompletno zatvoreno leglo iz

dvojnog društva prebacim u izolator. Obično u plodištu osnovnog društva u to doba ima 3-4 okvira sa

zatvorenim leglom i 2-3 okvira sa otvorenim leglom i jajima. Pomoćno gornje društvo je nešto slabije i ima 2-3

okvira zatvorenog i 1-2 okvira otvorenog legla sa jajima. Sve okvire sa otvorenim leglom i jajima (3-5 okvira

sa oko 30000 jaja i larvi) stavim u plodište osnovnog društva, koje se sada sastoji od jednog nastavka i jednog

polunastavka sa medom (6-8 kg) i maticom koju one same odaberu. Tu stavim još dva okvira sa polenom i 3-5

praznih okvira sa nešto meda (3-5 kg) da bi matica nastavila sa nošenjem jaja i tako da do kraja septembra

stvorilo jako društvo sa oko 30000-35000 mladih zdravih zimskih pčela, koje će vrlo uspešno prezimiti, i da bi

krajem januara matica počela da nosi prva jaja kako bi se do bagremove paše razvilo vrlo moćno društvo sa

oko 60000 pčela. Da napomenem da u novembru kada nema više legla, izvršim jedno tretiranje sa jednim od

registriranih lekova, zadimljavanjem ili aerosolom.

      Okvire sa zatvorenim leglom iz osnovnog i pomoćnog društva (5-7 okvira) zajedno sa pčelama bez matice,

stavim u praznu LR košnicu koju ja nazivam „Izolator“ koja se se sastoji od 2 nastavka i može da primi

zatvoreno leglo iz 3-4 dvojna društva sa 20 okvira zatvorenog legla sa Varroom (oko 100000 ćelija) iz kojih će

izaći oko 30000-35000 mladih zdravih pčela, koje kasnije koristim za pojačavanje slabijih društava ili

nukleusa. Kada formiram izolatore, u njih stavim i 3-4 letvice sa sa lekom zbog velikog prisustva Varroe. Za

10-15 dana izađu sve pčele od kojih je veliki broj defektnih (bez krila) i one padnu na podnjaču zajedno sa

velikim brojem Varroe.

6. Obezbeđivanje dovoljno kvalitetne količine meda i polena za prezimljavanje i dobar proletnji razvoj

    U toku avgusta pred svakim pčelarom se postavlja zadatak da sa jedne strane obezbedi matici što više

prostora, odnosno okvira koja će matica da zalegne, a sa druge strane da obezbedi što više hrane u košnici. Te

dve aktivnosti su međusobno u suprotnosti. Da ne bi došlo do blokade matice u leženju jaja, iz sopstvenog

iskustva, preporučujem da se svakih 6-10 dana dodaje u plodište jedan do dva okvira sa kvalitetnim saćem i to

iz donjih okvira (ovo se odnosi na uzimljavanje sa 2 ili 3 nastavka), a okvir sa zatvorenim leglom spuštam u

donji sprat ispod centralnog dela plodišta. Ako se prilikom pregleda ili pomoću vage ustanovi koliko je hrane

potrebno dodati da bi se da bi se osiguralo sigurno prezimljavanje i dobar proletnji razvoj, nedostatak u

zalihama se popunjava prihranjivanjem sa većim količinama šećernog sirupa (2-3 litre svaki drugi dan) u

odnosu 2:1. Ovaj odnos je najpovoljniji zato što je gubitak šećera najmanji a to znači da je i najekonimičniji.

Kod ovog odnosa gubi se 5-7% šećera dok kod odnosa 3:2 ovaj gubitak je 10%, a kod odnosa 1:1 gubitak

ćečera iznosi čak 30%. samo prihranjivanje se vrši predveče. Koliko je potrebno hrane za prezimljavanje i

dobar proletnji razvoj postoje razna mišljenja. Preporučljiva količina iznosi 12-25 kg. Jasno je da potrebna

količina hrane zavisi od jačine društva, dužine i karakteristika zime, kvalitetnog uzimljavanja, klimatskih

karakteristika regiona, rane proletnje paše i drugoh. Svako pčelinje društvo za početak proletnjeg razvoja

(mart) treba da ima oko 10 kg rezervnog meda, a to je duplo više nego što jedno pčelinje društvo potroši hrane

u toku zime (u periodu novembar-februar se potroši 4,5-5,5 kg.). To znači da ukupna količina hrane treba da

iznosi 15-17 kg. meda i oko 1800 cm2 polena. Ova količina meda i polena je minimum koji se mora obezbediti

za jedno normalno pčelinje društvo. Veće količine od ove u košnici i ukoliko je dobro raspoređena ne može

štetiti pčelama. To može biti samo korist jer pretstavlja manje posla a i troškova u proleće, zato što

prihranjivanje neće biti potrebno. Poznata je pčelarska poslovica „Med na medu rodi“.

7. Spajanje slabih pčelinjih društava i nukleusa

      Pod slabo pčelinje društvo podrazumevamo ono koje zbog nekvalitetne matice ili nekog drugog nedostatka

ostane nerazvijeno. Ako se radi o društvu sa nekvalitetnom maticom, tada se bez razmišljanja mora takvo

društvo spojiti sa nekim jačim. To se radi tako što se slabije društvo stavlja na jače, a između se stavlja

novinska hartija. To se radi da bi došlo do izjednačavanja mirisa. Za 2-3 dana ova dva društva će biti spojena.

U svakom slučaju na 6h pre spajanja mora se pronaći i ubiti nekvalitetna matica iz slabog pčelinjeg društva.

     Nukleusi koji su prezimil mogu u rano proleće da nam posluže za saniranje eventualnih bezmataka. Ako

imamo više nukleusa, a smatramo da nam toliki broj neće biti potreban, onda i tu treba pristupiti spajanju. To

se vrši tako da bi od tri nukleusa dobili dva, ili od dva jača nuleusa dobili normalno društvo. Nukleuse koje

smo odredili da prezime srećđujemo tako da moraju imati najmanje 5-6 okvira i da pčele pokrivaju najmanje 4-

5 ulica, kao i da rezerve hrane iznose najmanje 12 kg.

8. Oduzimanje starog i nepravilno izgrađenog saća i njegovo topljenje, kao i čuvanje pravilnog i

rezervnog saća od voštanog moljca

Već prilikom ranijih pregleda oduzimaju se iz plodišta staro i nepravilno saće. Oni koji nisu izvađeni zbog

prisustva legla moraju biti obeleženi da bi se izvadili u avgustu. U avgustu se posebno mora voditi računa o

čuvanju rezervnog saća od moljca. U vezi sa tim preporučujem nekoliko načina čuvanja saća.

- Stavljanje rezervnog saća ispod plodišta jačih društava, gde će posao čuvanja saća vršiti same pčele, sa tim da

se kad krene leglo takvi nastavci vade zbog poboljšanja mikroklime.

- Stavljanje rezervnog saća u nastavke koji se dobro zatvaraju sa svih strana i njihovo ređanje iznad podnjače i

jednog praznog nastavka koji se kasnije zadimljavaju sumpornim trakama. To se ponavlja tri puta u razmaku

3-5 dana. Tako nastavci oblepljeni širokom selotejp trakom ostaju do proleća, dok nam ne zatrebaju za

proširenje legla. Pre korišćenja moraju stajati par dana na otvorenom vazduhu da bi izašao i najmani miris

sumpora.

- Stavljanje rezrvnog saća u nastavke (5-6), a ispod prvog nastavka i na vrh iznad poslednjeg nastavka

stavljamo ventilacione mreže. Donja mreža mora biti podignuta 5-10 cm iznad zemlje, kako bi osigurali

strujanje vazduha kao kod dimnjaka jer voštani moljac izbegava promaju. Nastavci moraju biti dobro složeni i

zalepljeni širokom selotejp trakom. Ukoliko nastavci imaju otvore (leta), oni se moraju takođe zatvoriti. Kod

ovog načina nisu potrebna nikakva hemijska sredstva s tim da u saću ne sme biti zaostalog polena ili meda.

- Belo mlado saće koje potiče samo iz medišta moljac ne napada.

9. Obezbeđivanje vode na pčelinjaku

    Zbog velikih vrućina i suše u avgustu, a sa ciljem da se zadrži normalni razvoj legla, na pčelinjaku je

potrebno aktivirati pojilice sa vodom.

 

http://www.u-pcelara-maradik.org/category/za-pcelare/radovi-po-mesecima/