Radovi u Industrijskim Vertikalnim Sredinama Nivo

ALP Project SistemRADOVI U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA NIVO 1Radoslav Milojevi Godina 2010

UPOZORENJE! Industrijski radovi u vertikalnim sredinama su potencijalno opasne aktivnosti. Korisnicima ove skripte preporuujemo predhodnu obuku od licenciranih organizacija, ovlaenih lica i instruktora, tj. ujemo ujemo ovla licima koja su u grupama pod odgovarajuim vostvom i kontrolom. stvom Obavezno paljivo proitajte bezbednosna upozorenja i instrukcije koje se nalaze na svakom proizvodu (delu opreme itajte koji koristite), ali nikada ne zanemarite iskustvo, odgovornost i odgovaraju trening! odgovarajui odgovaraju Korisnici preuzimaju kompletnu odgovornost za svoje postupke, na in upotrebe opreme i nauenih tehnika. nici nain nau Ovu skripta daje osnovne smernice za kori korienje predmetnih tehnika i ne iskljuuje njihovu modifikaciju zbog potreba uje konfiguracije terena ili drugih faktora kojima se sistemi mogu bezbednosno ogranizaciono unaprediti. ALP Project Sistem d.o.o. i autori ovih tekstova ne mogu preuzeti odgovornost za neadekvatno kori korienje opreme za radove i intervencije u vertikalnim sredinama ili zloupotrebu predmetnih tehn tehnika.

SADRAJTEMATSKA JEDINICA Predgovor . ALP ema i nivoi obuke .. Zakonska regulative kod nas i u Evropskoj Uniji Zakonska regulativa BZR kod nas ............................................................. Aneks direktive 2001/45/EC Evropskog parlameta . Upotreba ueta u industrijskim radovima na visini (prevod teksta) . 1. Tehnike, obuka i nadzor: ........................................................................... 2. Tehnike ....................................................................................................... 3. Obuka ......................................................................................................... 4. Nadzor ......................................................................................................... 5. ta je upotreba ueta ..................................................................................... 6. Za ta koristiti ue ....................................................................................... 7. Prednosti upotrebe ueta u vertikalnim sredinama: ..................................... 8. Upotreba ueta na svetskom nivou .............................................................. 9. Standardi i pravilnici .................................................................................... a. Industrijski standardi opreme za radove na visini ............................................ b. Terminoloke definicije pojmova za izvoenje radova intervencija ............ Vrste rada Sidrita Oprema . a. Opta oprema . b. Specifina tehnika oprema (sintetika i metal) c. Oprema za izvlaenje sputanje .. d. Mehaniki sistemi za izvlaenje sputanje povreenog . e. Sistemi za spreavanje pada .. Sidrita razlaganje sila na osiguravalitima . Sigurnosne linije i uarija Dodatne osiguravajue sprave u radovima na industrijskom uetu Konektori Tereti . Osobe .. Opasnosti u industrijskim radovima na visini 1. Klasine opasnosti .. 2. Objektivne i subjektivne opasnosti 3. Nejonizujua zraenja . 4. Faktor pada . 5. Suspension trauma .. Sigurnosne zone 1. Zona ogranienog pristupa 2. Zona radnog ogranienja Lista provere opreme vorovi . Granina i bezbedna radna optereenja Koturae funkcionisanje i upotreba. .. Bezbednosne procedure upotrebe i korienja opreme u uslovima radova u vertikalnim sredinama . 1. Generalno .. 2. Podruje primene i odgovornosti .. 3. Opis (tok) postupaka .. 4. Tehnike procedure postupci .. a. Instalacija sidrita osiguravalita .. b. Sputanje niz ue pozicioniranje . c. Penjanje uz ue d. Sputanje podizanje radnika u uslovima skuenih prostora .. e. Sputanje podizanje povreenog radnika leno kopanje . Reference za dalje itanje (izvori) STRANA

ALP Project Sistem - RADOVI U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA NIVO 1.

Page 1

PREDGOVORPoslednjih godina smo svedoci velike ekspanzije obima radova u vertikalnim sredinama na industrijskom uetu. To je dobrim delom uzrokovano prodorom tehnika i metodika koje su se u svetu ustoliile unutar zadnjih 30 tak godina i delimino prihvaene i u naim krajevima, otvarajui nove mogunosti jeftinijih i brih intervencija u graevinarstvu i industriji, a moda najvie zahvaljujui fantastinom razvoju mobilnih telekomunikacija koje zadnjih godina belee najbri rast i ekspanziju kako u svetu, tako i kod nas. Pored toga klasino graevinarstvo, teka industrija i ostale industrijske grane i dalje imaju stepen rasta to se odraava i na radna mesta koja po svojoj klasifikaciji imaju veze sa radovima na visini. Sve je vea potreba za kvalifikovanim kadrovima koji u segmentima pripreme, montae i odravanja mogu da odgovore na rastue zahteve mobilnih operatera, graevinske ili metalne industrije i njihovih izvoaa radova. Posledica rasta industrijskih aktivnosti je i rastui broj incidenata i povreda koje su vezane za radove na visini i tipska radna mesta koja su vezana za tu vrstu aktivnosti. Time se postavljaju novi zahtevi i standardi koje prvenstveno moraju prihvatiti izvoai, radova a za njima i pratee slube koje u incidentnim sluajevima interveniu u akcijama evakuacija i spasavanja. Ova skripta obrauje neke tehnike procedure koje su prisutne u intervencijama radova u industrijskim sredinama, evakuacije i spasavanjima u industrijskim uslovima i ne treba ih shvatiti kao model koji se moe uvek iskoristiti u urbanim rezidentnim ili planinskim oblastima. Razliite sredine imaju razliita organizaciona i tehnika reenja i ni jedan model se ne moe uzeti kao potpuno pravilan i siguran obrazac reenja u incidentnim situacijama. Da bismo potpunije razumeli obrazce akcija i reakcija u industrijskim radovima u vertikalnim sredinama i klasinim radovima na visini, osvrnuemo malo na situaciju koja je zastupljena kod nas poslednjih godina. Usled potranje za radnom snagom koja ima bilo kakva iskustva boravka i rada na velikim visinama, na naim prostorima (i u okruenju), je prisutna opta meavina kadrova, od strunih i kvalitetnih do potpuno nestrunih tehnika i naina ponaanja, ak i unutar timova velikih firmi. Tako je u okviru segmenta bezbednosti i ogranizacije rada zastupljeno: - Nedefinisani standardi radne opreme, obuke i radnih procedura koje se tiu radova u vertikalnim sredinama na industrijskom uetu ali i klasinim graevinarskim poslovima na visini. - Izraena raznolikost (nekompatibilnost), u tehnikama i pristupima izvoenja odreenih radnih faza izmeu lanova istog tima i razliitih timova. - Razliit pristup organizacije timova na terenu. Ove pojave su uzrokovane razliitim izvorima radne snage. Najee izvori su uglavnom iz sporta (sportsko penjanje, alpinizam i speleologija), ali i visinski radnici koji su se obuili direktno kod nadlenog tim lidera ili su preli iz neke sline visee firme i odatle doneli svoje navike, procedure i visinsku terminologiju. Druga pojava je uzrokovana bezbednosnim i organizacionim vaspitanjem i poreklom tim lidera koji taj pristup direktno prenose na svoje podreene lanove tima. To u odreenim sluajevima doprinosi konfuziji, smanjenoj bezbednosti i nepotrebnom gubljenju vremena posebno kada radnici fluktuiraju iz jednog tima u drugi, i u timovima gde tim lideri nemaju potrebne bezbednosne parametre (obuku), u poslovima na visini, ve radnike putaju da sami odrede - usaglase tehnologiju bezbednosti faza rada. U okviru segmenta tehnike (visee), opreme smo primetili da dobar deo radnika koji je doao iz segmenta sporta i dalje najvei deo opreme koji koristi baziraju na sportskoj, iako ta oprema ne zadovoljava standarde koji su definisani za industrijsku upotrebu. Stare navike se teko menjaju, ak i kada su prednosti industrijske opreme oigledne. Svi testovi koji su uraeni (i naknadno obraeni), na terenu ukazuju na sistemske greke u zajednikoj i linoj bezbednosti, kao i u nekim segmentima organizacije radilita i tehnologiji izvoenja radova. U kontekstu propisa i novousvojenih Zakona zatite na radu, kao i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ( SL. Glasnik RS br. 101-2005), DIREKTIVOM 2001/45/EC EVROPSKOG PARLAMENTA i SAVETA Od 27. juna 2001. i Dopunjenom Direktivom Saveta 89/655/EEC u pogledu minimalnih propisa bezbednosti i zdravstvene zatite, pri upotrebi opreme za rad od strane radnika pri radu (druga posebna Direktiva u skladu sa lanom 16(1) Direktive 89/391, ova skripta bi trebala da pomogne svima koji imaju nameru da svoje uhlebljenje trae unutar poslova u vertikalnim sredinama. ALP Project Sistem je za sada jedina firma na naim prostorima koja svojim dvadeset osmogodinjim (28 godina), praktinim iskustvom u radovima na visini, kadrovima, organizacijom kurseva i licencama koje poseduje (domaim i inostranim), direktno utie na poveanje bezbednosti u radovima i intervencijama na velikim visinama. Iskreno sa nadamo da emo i Vama pomoi. Radoslav Milojevi


Page 2

ALP EMA OBUKEPogledati ALP Project Sistem dokumentaciju o Optim uslovima i detaljima programske nastave za nivoe 1, 2 i 3 industrijskih radova i intervencija u vetrikalnim sredinama kao i najvanijim kontra-indikacijama za radove na velikim visinama, i ostale relevantne informacije.

Nije neophodno predhodno iskustvo. Spreman za rad na visini. Psihiki i fiziki sposoban. Minimalna starost 18 godina.

Minimum 6 dana obuke / kursa za pristup i intervencije u industrijskim vertikalnim sredinama.

NIVO 1 RADNIK U RADOVIMA INDUSTRIJSKOG UETA Minimum 12 meseci i 1.000 sati raznolikog radnog iskustva nivoa 1. Psihiki i fiziki sposoban

Sposobnost izvoenja radova - intervencija u vertikalnim sredinama pod nadzorom kontrolora tehniara nivo-a 2 ili supervizora nivo-a 3 Odgovoran za svoju linu opremu za radove na visini.

Minimum 8 dana obuke / kursa za pristup, opremanje & spaavanje.

NIVO 2, TEHNIARSPASILAC U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA (TIM LIDER)

Sposobnost samostalnog opremanja i organizacije radilita, organizaciju spaavanja i evakuacije, ukljuujui izvlaenje. Pod nadzorom supervizora nivo-a 3

Minimum 12 meseci i 1.000 sati raznolikog radnog iskustva nivoa 2. Psihiki i fiziki sposoban. Odgovarajuci kurs / sertifikat prve pomoi. Pismena preporuka od tehniara nivo-a 3.

Minimum 7 dana obuke / kursa za napredne tehnike pristupa, spaavanja, ispitivanja opreme i zakonske regulative. Sposobnost nadgledanja i kontrole kompletnog radnog projekta / gradilita Opseno znanje u naprednim spasilakim tehnikama. Upoznat sa zakonskom regulativom radova na visini.

NIVO 3 SUPERVIZOR U RADOVIMA INDUSTRIJSKOG UETA

o o

o o

Tehniari nivoa 1, za obnovu licence duni su pohaati tehniki dan, tj. Proveru tehnikog znanja i bezbednosnih procedura ili dostaviti odgovarajuu potvrdu od matine organizacije da su aktivno ukljueni u radove intervencije u vertikalnim sredinama Svi tehniari 2. i 3. nivoa imaju obavezu obnove licence po isteku trenutne, koja podrazumeva 2 dana treninga. Vlasnik istekle licence 2. ili 3. nivoa ili druga zainteresovana lica trebaju kontaktirati ALP kompaniju za informacije i dalju proceduru. Da bi na vreme osigurali obnovu licence, polaznici seminara se moraju najaviti najmanje 2 meseca pre datuma isteka tekue. Svaka kompanija koja je korisnik ALP usluga treba svojim zaposlenima obezbediti validnu reviziju i obnovu znanja. Tehniari u radovima industrijskog ueta koji nisu angaovani vie od 6 meseci, trebali bi pohaati obnovljeni trening (tehniki dan).


Page 3

ZAKONSKA REGULATIVA B.Z.R. U REPUBLICI SRBIJI

ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU R. S. (SG RS BR. 101/05), KAE: III. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA 1. OPTE OBAVEZE lan 9. Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac se ne oslobaa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu odreivanjem drugog lica ili prenoenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice. Poslodavac je duan da obezbedi da radni proces bude prilagoen telesnim i psihikim mogunostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za linu zatitu na radu budu ureeni, odnosno proizvedeni i obezbeeni, da ne ugroavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog. lan 11. Poslodavac je duan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zatite ivota i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva. Poslodavac je duan da obezbedi preventivne mere pre poetka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnolokog postupka, izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbeuje najvea mogua bezbednost i zatita zdravlja na radu, zasnovana na primeni propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, radnog prava, tehnikih propisa i standarda, propisa u oblasti zdravstvene zatite, higijene rada, zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja, i dr. 3. OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH lan 27. Poslodavac je duan da izvri osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno premetaja na druge poslove, prilikom uvoenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji moe prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad. Poslodavac je duan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga odreuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika. Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilagoeno specifinostima njegovog radnog mesta. Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili vie radnih mesta, duan je da zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih mesta. lan 28. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavlja teorijski i praktino. Provera teorijske i praktine osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu. Periodine provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa poveanim rizikom vre se na nain i po postupku utvrenim aktom o proceni rizika. lan 30. Kada tehnoloki proces rada zahteva dodatno osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, poslodavac je duan da upozna zaposlenog o obavljanju procesa rada na bezbedan nain, putem obavetavanja, uputstava ili instrukcija u pismenoj formi. ALP Project Sistem - RADOVI U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA NIVO 1. Page 4

IV. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH lan 33. Zaposleni ima pravo da odbije da radi: 1. ako mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje zbog toga to nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je odreen, sve dok se te mere ne obezbede; 2. ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove, u smislu lana 43. ovog Zakona, za rad na radnom mestu sa poveanim rizikom; 3. ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje, u smislu lana 27. stav 2. ovog Zakona, na poslovima ili na radnom mestu na koje ga je poslodavac odredio; . U sluajevima iz stava 1. ovog lana, zaposleni moe da se pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimanja mera koje, po miljenju zaposlenog, nisu sprovedene. Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. ovog lana u roku od osam dana od prijema zahteva, zaposleni ima pravo da podnese zahtev za zatitu prava inspekciji rada lan 34. Kada mu preti neposredna opasnost po ivot ili zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajue mere, u skladu sa svojim znanjem i tehnikim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu. U sluaju iz stava 1. ovog lana zaposleni nije odgovoran za tetu koju prouzrokuje poslodavcu. lan 35. ..Zaposleni je duan da pre poetka rada pregleda svoje radno mesto ukljuujui i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za linu zatitu na radu, i da u sluaju uoenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlaeno lice.

U naelu sve odredbe Zakona su apstraktne, tj, definiu se obaveze i prava poslodavca i radnika bez zalaenja u tehnike detalje i procedure koje se tiu opreme za rad, radnih bezbednosnih procedura, naina za izbegavanje radnih rizika i metoda spasavanja i evakuacije. Savezni Zavod za Standardizaciju je jo 2007. godine poeo sa prepisivanjem standarda E.U. za opremu za radove na visini, time to je dodao ispred oznaku R.S. CE ili R.S. EN, zatim oznaku i broj standarda za odreenu opremu. Posao do danas na alost nije zavren jer prepis nije i Zakon, tj nije prihvaen u potpunosti. Na primer po naredbi koja datira iz 1987 godine, opisuje kakve moraju biti karakteristike radnih lemova i ko to kontrolie. Dosta je godina prolo od tada, radni-graevinski lemovi su se promenili na bolje, ali ti poboljani modeli koji se koriste u E.U, po naoj Zakonskoj regulativi kod nas ne mogu da prou jer ne ispunjavaju uslove koji su stari vie od 25 godina. Tehniko Opitni Centar Vojske Srbije (TOC), je od drave ovlaen da daje miljenje u smislu proao test ili nije proao test na osnovu analiza i testova uzoraka koju uvoznici dostavljaju. Tako dolazimo u situaciju da drava sa jedne strane podrava razvoj i unapreenje B.Z.R., a sa druge svojim aktima direktno utie na to da pojedini segmenti opreme za rad na visini u graevinskom sektoru, daleko zaostaju u bezbednosti time to ne unapreuje svoja Zakonska akta i odredbe Zakona. Jo jedan problem se javlja u potrebi dodatne edukacije i obuke osoba (inspektora zatite na radu, koordinatora za bezbednost, nadzornika radova, efova gradilita, voa timova....), koji bi trebalo da nadgledaju i kontroliu sporvoenje mera zatite na radu u radovima na visini. Najvei broj ljudi koji se bave ovim poslom nisu upoznati sa karakteristikama i nainom funkcionisanja specifine opreme za radove na visini, a jo vie sa karakteristikama bezbednosnih sistema i bezbednosnih procedura pri radovima na industrijskom uetu u vertikalnim sredinama. Tako se deava da se ALP Project Sistem - RADOVI U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA NIVO 1. Page 5

u industrijskim radovima na visini pojavljuju izvoai sa neprikladnom opremom ili pogrenim bezbednosnim procedurama. Na primer, kada se u graevinskim radovima desi pad sa visine, inspektor zatite na radu vri uviaj na licu mesta, kako bi se dolo do saznanja kako se nesrea desila i ko je za nju odgovoran. Inspektor intervjuie poslodavca, nadzornike radova, radnike i ostale koji su bili prisutni i koji mogu dati korisne informacije. Informacije koje inspektor dobija su obino polovine i nepotpune i u nekim sluajevima povreda ili gubitka ivota se neija konkretna odgovornost ne moe utvrditi. Inspektoru se plasira informacija da je nesreni radnik imao zatitini pojas, ali ne i kojim bezbednosnim postupkom i procedurom se radnik sa tim pojasom kopao u zatitni bezbednosni sistem (gelender, ograda, life line...). Poto inspektor najee ne poznaje bezbednosne-tehnike procedure kopanja i karakteristike ostalih zatitinih sistema u bezbednosnom lancu, niti procedure pregleda i odravanja predmetne opreme (kako bi se potencijalno sagledao propust u redovnoj kontroli ili genezi papira koje predhode radnom Dnevni list Politika, naslovna strana, ne tako davno zadatku), time se neki sluajevi mogu Sreom, sve je manje oavakvih scena na gradilitima u Srbiji svrstati u okviru odredbe lana 9 Zakona koji kae: .....U sluaju nastanka povrede na radu zbog neuobiajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih dogaaja ije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbei, poslodavac nije odgovoran u smislu ovog Zakona... U tom smislu e drava (nadlena Ministarstva i uprave), u buduem periodu imati puno posla. Rezime: -

-

Zakonska regulativa u Srbiji ne poznaje i ne tretira radove na industrijskom uetu u vertikalnim sredinama, i samim tim ne definie tehnike smernice koje bi izvoai i naruioci radova morali da ispotuju. Tako se javlja pogrean nain pristupa problemu sa pogrenim izborom opreme. Kadrovska struktura i obuenost osoba (ko-ordinatora za bezbednost, inspektora zatite na radu), koji bi tu vrstu radova trebali da kontroliu nije na nivou sadanjih a ni buduih zahteva trita

ALP Project Sistem d.o.o. u kontekstu sutine prava i obaveza zaposlenih, a na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu (Sl. Gl. RS br. 101/05), i lanova: 32, 33, 34, 35 i 36 kojima se reguliu prava ali i obaveze zaposlenih daje sledee: Uputsvo pri izvravanju radnih zadataka sa obaveznim potovanjem: 1. Pre poetka radnog zadatka prouiti ta i kako je predmet izvrenja na osnovu dokumentacije, i ako je potrebno uz pomo voe grupe 2. Provera ispravnosti odee, obue, zatitnog lema, opreme za rad (alata i opreme za noenje alata), sistema za spreavanje padova, pozicioniranja, konektora, karabinera, pojaseva, uadi, ankera i druge opreme potrebne za bezbedno izvrenje radnog zadatka 3. Provera odea (radno odelo), rukavice, zatititni lem, zatitne naoere, radne zatitne cipele, moraju biti: zakopane, bez slobodnih delova odee (rukavi, nogavice i slino), zatitini lem privren ALP Project Sistem - RADOVI U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA NIVO 1. Page 6

4.

5.

6. 7. 8.

ispod brade, bez mogunosti da spadne pri naglim pokretima ili kontaktima sa strukturom fasade ili konstrukcije, zatitne cipele zanirane do kraja i vezane sa vrstom petljom, kai i slina oprema prikopana na potrebnu meru, a krajevi uvueni u za to predviene alke, trake za radna odela na rukavima i nogavicama (ako su sa iak trakama obezbeeni da se samo-oslobode) Pre stupanja na skele, platforme i slino, proveriti njihovu ispravnost i privrenost za tlo, fasadu ili drugu radnu konstrukciju. U sluaju neispravnosti, zajedno sa monterima i voom grupe izvriti ispravno postavljanje (ukoliko spada u zonu odgovornosti izvoaa), ili prijaviti ovlaenom nadzoru ukoliko spada u zonu odgovornosti investitora. Od potrebnog alata i opreme, nositi samo ono to zahteva radni zadatak, izbegavati nepotrebno optereenje. Alat i opremu nositi u za to utvrene specifine torbice, alke, kaieve i sl, smetene na bokovima tela ili transportovane na nain koji najmanje imaju dodira sa strukturom ili fasadom. UPOTREBA ALKOKOHA I OPIJATA JE STROGO ZABRANJENA. Upotrebljavati samo vodu (flairanu), i osveavajue napitke. Na radnom zadatku moe biti zaposlen samo radnik u dobrom psiho-fizikom zdravstvenom stanju Za svu opremu koju koristi, zaposleni mora da proui sve njene karakteristike i naine upotrebe.

Sa druge strane Zakonska regulativa u zemljama E.U. se u nijansama razlikuje od zemlje do zemlje, ali glavne zajednike smernice se potuju. Tako se postavljaju opti principi bezbednosnog funkcionisanja u radovima na visini i u radovima na industrijskom uetu: ANEKS DIREKTIVE 2001/45/EC EVROPSKOG PARLAMENTA i SAVETA 27. jun 2001. i dopunjena Direktiva Saveta 89/655/EEC u pogledu minimalnih propisa bezbednosti i zdravstvene zatite, pri upotrebi opreme za rad od strane radnika pri radu (druga posebna Direktiva u skladu sa lanom 16(1) Direktive 89/391/EEC, tekst prikladan EEA ) 4. 4.1. 4.1.1. Mere vezane za upotrebu radne opreme obezbeene za privremeni rad na visini. Opte mere 4.1.3.Upotreba ueta i tehnike pozicioniranja se mogu koristiti samo u okolnostima kada procena rizika ukazuje da se posao ne moe obaviti sigurnije i gde upotreba druge, sigurnije opreme za rad nije opravdana. Uzimajui u obzir procenu rizika, a posebno u zavisnosti od trajanja posla i ergonomskih ogranienja, mora se obezbediti sedite sa odgovarajuom dodatnom opremom. U zavisnosti od izabrane opreme za rad na osnovu predhodno navedenog, moraju biti odreene odgovarajue mere za minimizaranje rizika za radnike, koji su svojstveni toj vrsti opreme. Ukoliko je potrebno, mora se obezbediti instaliranje zatite za spreavanje padova. Ona mora biti odgovarajue konfiguracije i dovoljne izdrljivosti da sprei ili zaustavi pad sa visine i, to je bolje mogue, sprei povrede radnika. Kolektivna osiguranja za spreavanje padova mogu biti prekinuta samo na mestima pristupa merdevinama ili stepenitu. Kada izvoenje odreenih zadataka zahteva privremeno uklanjanje kolektivne zatite za spreavanje padova, moraju se preduzeti odgovarajue mere sigurnosti. Zadatak ne bi trebalo obaviti pre preduzimanja tih mera. Kada je odeeni zadatak izvren, u celosti ili samo privremeno, mora se postaviti kolektivna zatita za spreavanje padova. Privremeni radovi na visini se mogu obavljati samo onda kada vremenski uslovi ne ugroavaju bezbednost i zdravlje radnika. Posebne mere vezane za upotrebu merdevina.

4.1.2.

4.1.3.

4.1.6.

4.2.


Page 7

4.2.1.

Merdevine moraju biti postavljene tako da se obezbedi njihova stabilnost u toku rada. Prenosne merdevine se moraju postaviti na stabilno, jako, fiksirano stajalite odgovarajue veliine, tako da preage budu horizontalne. Visee merdevine se moraju bezbedno privrstiti, sa izuzetkom merdevina od ueta, kako se ne bi pomerale i kako bi se spreilo njihovo ljuljanje. Neophodno je spreiti proklizavanje nogara prenosnih merdevina tokom upotrebe, osiguravanjem vertikalnih nogara na samom ili blizu gornjeg ili donjeg kraja, pomou sprava protiv klizanja ili na neki drugi, jednako efikasan nain. Merdevine koje se koriste za pristup moraju biti dovoljno dugake da nadvise pristupnu platformu, osim ukoliko nisu preduzete druge mere koje pruaju sigurno hvatite. Prilikom korienja preklopnih i teleskopskih merdevina mora se spreiti pomeranje njihovih sekcija jedne ka drugoj. Kod pokretnih merdevina se mora spreiti njihovo pomeranje pre stajanja na njih. Merdevine se moraju koristiti na nain koji e pruiti radnicima sigurno hvatite i oslonac u svakom trenutku. Posebno, ukoliko se teret mora nositi runo na merdevinama, on ne sme onemoguiti dranje za sigurno hvatite. Posebne mere vezane za upotrebu skele Kada list (knjiica) prorauna za odabranu skelu nije dostupan ili ne obuhvata proraune za zamiljenu strukturu, moraju se uraditi prorauni snage i stabilnosti, osim ukoliko je skela montirana u skladu sa opte prihvaenim standardom konfiguracije. U zavisnosti od sloenosti odabrane skele, montiranje, upotreba i demontaa moraju biti isplanirani od strane kompetentnog lica. To moe biti u obliku standardnog plana, uz dodatne delove u vezi sa detaljima konkretne skele. Neophodno je spreiti proklizavanje noseih delova skele, bilo privrivanjem za noseu podlogu, korienjem sprave protiv klizanja ili nekim drugim jednako efikasnim sredstvom, a podloga koja trpi optereenje mora biti dovoljno velika. Mora se utvrditi da je skela stabilna. Skela na tokovima se mora obezbediti pomou odgovarajuih sprava, od sluajnog pomeranja tokom rada na visini. Dimenzije, oblik i izgled platformi skele, moraju biti odgovarajui za posao koji treba obaviti i teret koji treba da se prenese, i da omogue bezbedno kretanje. Platforme skele se moraju sklopiti tako da se njihovi delovi ne mogu pomerati prilikom upotrebe. Ne smeju postojati opasni razmaci izmeu delova platformi i vertikalnih kolektivnih osiguranja za spreavanje padova. Kada delovi skele nisu spremni za upotrebu, na primer tokom montiranja, demontiranja ili zamene, moraju biti obeleeni znacima opteg upozorenja prema nacionalnim merama u skladu sa Direktivom 92/58/EEC, i prikladno razdvojeni fizikim sredstvima, kako bi spreili pristup opasnoj zoni. Skela moe biti montirana, demontirana ili znaajno izmenjena samo pod nadzorom kompetentnog lica, i od strane radnika koji su proli odgovarajuu obuku za operacije predmetnih radova, koja se odnose na odreene rizike u skladu sa lanom 7, a posebno na: (a) Razumevanje plana za montau, demontau i izmene date skele; (b) Bezbednost tokom montae, demontae i izmene date skele; (c) Mere za prevenciju rizika od pada lica ili predmeta; (d) Bezbednosne mere u sluaju promene vremenskih uslova, koji mogu da ugroze sigurnost date skele; (e) Dozvoljeni teret; (f) I ostale opasnosti do kojih, gorepomenuta montaa, demontaa ili izmena, moe dovesti. Lice koje vri nadzor i radnici na tom zadatku, moraju imati na raspolaganju plan za montau i demontau, naveden u taki 4.3.2., ukljuujui i uputstvo koje plan moe da sadri.

4.2.2.

4.2.3.

4.3. 4.3.1.

4.3.2.

4.3.3.

4.3.4.

4.3.5.

4.3.6.


Page 8

4.4.

Posebne mere vezane za upotrebu ueta i tehnike pozicioniranja Prilikom upotrebe ueta i tehnika pozicioniranja moraju se ispuniti sledei uslovi: (a) Sistem mora sadrati najmanje dva zasebno privrena ueta, jedno za pristup, sputanje i podrku (radno ue), i drugo pomono (sigurnosno ue); (b) Radnici moraju imati i koristiti odgovarajui pojas, kojim su povezani na sigurnosno ue; (c) Radno ue mora biti opremljeno bezbednim sredstvima za penjanje i sputanje i sistemom za zaustavljanje, koje spreava pad korisnika, ukoliko izgubi kontrolu nad kretanjem. Sigurnosno ue mora biti opremljeno pokretnim sistemom za spreavanje padova, koji prati kretanje radnika. (d) Sav alat i pribor koji e radnik koristiti mora biti osiguran za radni pojas ili sedite, ili na neki drugi prikladan nain; (e) Radovi se moraju propisno isplanirati i nadgledati, kako bi radnik odmah bio izbavljen u hitnim sluajevima; (b) U skladu sa lanom 7, radnici moraju proi odgovarajuu obuku za operacije predmetnih radova, posebno procedure spasavanja.

U izuzetnim sluajevima u kojima bi, u pogledu procene rizika, upotreba drugog ueta inila rad opasnijim, moe se dozvoliti upotreba jednog ueta, uz preduzete odgovarajue sigurnosne mere u skladu sa nacionalnim Zakonskim odredbama i/ili praksom. Sklopljeno u Luksemburgu, 27.06.2001. Za Evropski Parlament Predsednik N. FONTAINE Za Savet Predsednik A. BOURGEOIS

Tekst uredio i spremio: Tomislav Milojevi - Dipl. Ing. Ma.


Page 9

ODGOVORNOST KAO KLJUNI FAKTOR POJMA BEZBEDNOSTI PRI RADOVIMA NA VISINI NI BEZBEDNOSTI Sve nae odluke na ovaj ili onaj na nain utiu na krajnji rezultat naih aktivnosti bez obzira da li su te u aktivnosti u radu ili slobodnom vremenu van radnog mesta. Nekada se rezultati tih odluka prikau tek posle odreenog vremenskog perioda i nisu sagledive odmah, tako da smo i zaboravili kako je do toga dolo. U tom enskog smislu je bitno da shvatimo da smo kao odrasli i svesni subjekti ODGOVORNI za odluke koje donosimo i praksu koju primenjujemo. U uslovima radova na visini, sve odluke koje donosimo moraju biti u skladu sa pozitivnom praksom odluke principa bezbednosti i potovanja Zakonskih i drugih normativnih akata koje predvi drava i pravno telo gde predvia predvi smo zaposleni. Vaei Zakon o B.Z.R. R.S. predvia krivino pravne sankcije za ne i predvi nepotovanje tih bezbednosnih propisa od nivoa izvrioca (radnika), preko odgovornog lica za BZR, do nivoa direktora i pravnog lica. U prirodi oveka iji je psiho profil formiran na ovim prostorima je duboko usa iji psiho-profil usaena potreba za improvizacijom, pojednostavljenjem ili izbegavanjem procedura koje nam se u tom trenutku ine nepotrebne. jenjem Tako se javljaju situacije da se osnovni princip BZR ne potuje ak i kada je bezbednosna oprema na ak raspolaganju, bezbednosni sistemi ispravni i u funkciji a dokumentacija precizno predvi nain i vreme precizno predvia njihove upotrebe. Jedan deo problema se reava adekvatnim nadzorom i internom pravnom regulativom koju svako pravno telo za svoje potrebe moe i mora doneti, ali sutina se ne e promeniti jer istog momenta kada nee kompetentni nadzor izostane ili regulativa nije donesena, jedan deo radne operative po zor pone da izbegava bezbednosne procedure koje radnici smatraju besmislenim. U tom kontekstu najvei efekat (u kombinaciji sa i nadzorom i regulativom), daje stalna edukacija koja formulie pristup da su radnici odgovorni preve prevenstveno sami prema sebi, svojim porodicama i prijateljima pa prijateljima, tek onda prema firmi, ekolokoj okolini i dravi. Taj idealistiki pristup forsira njihovu svest da zamisle ki situaciju u kojoj nije mogao da ostvari prihode od rada (gubitak radnog mesta, premetanje na slabije pla plaenu radnu poziciju ili ak invaliditet...), i posledice koje mogu ak nastati u njegovoj porodici, bliskom okruenju sa finansijskog aspekta ili nemogu nemogunost u profesionalnom dokazivanju sa socijalno druvenog aspekta. Ljudska psihologija najozbiljnije tretira pojave Otkaz ili lom sigurnosnih sistema nije imaginarna koje su najblie subjektu (a ne neto to se desilo nekome stvar koja se nama nikada ne desiti. Nije pitanje nee u npr. Norvekoj), pa je i logika to se moe desiti upravo da li e se desiti, ve kada e se desiti e meni, najefektnija. Ako se ovaj pristup bezbednosti nametne kao uobiajen, nadzor nema potrebe da konstantno kontrolie ajen, radnike da li koriste zatitna sredstva, a menadment odmah oseti benifit smanjenja povreda, smanjenja gubitka kvalifikovanih radnika ili zaustavljanja proizvodnog procesa. Krivino-pravni aspekt treba postaviti u drugi plan a u prvi samosvest radnika da se ne sme povrediti. pravni treba Tako i odgovornost za potovanje BZR principa i procedura delimo na: A. Linu odgovornost a. Prema sebi (porodici, prijateljima) b. Prema kolegama u timu i kompaniji u kojoj smo zaposl zaposleni c. Prema okruenju (ekoloka okolina, drava) B. Profesionalna odgovornost a. Prema saradnicima, kolegama, radnicima b. Prema kompaniji, projektu na kome radio c. Prema okruenju (ekoloka okolina, drutvo) Radoslav Milojevi Milojevi ALP Project Sistem - RADOVI U INDUSTRIJSKI VERTIKALNIM SREDINAMA NIVO 1. INDUSTRIJSKIM Page 10

UPOTREBA UETA U RADOVIMA NA VISINI: PROLOST I SADANJOST Ovaj tekst je namenjen onima koji malo znaju o upotrebi ueta u industrijskim vertikalnim intervencijama, ali bi eleli da ga bolje razumeju. Sam naslov sadri ono o emu emo govoriti. Razmotriemo kako se upotreba ueta razvijala u sistemu bezbednog rada kakav imamo danas. Razmotriemo statistike nesrea u 20-tak godina. Videemo kako mi definiemo upotrebu ueta i gde i kada ga moemo koristiti. Na kraju emo videti gde se trenutno na svetu koristi, i videti razvoj standarda i pravila u praksi. Prve podatke o upotrebi ueta u radovima na visini naao sam u tekstovima Paul Sheldon-a, Britanskog alpiniste koji je aktivno ukljuen u rad IRAT-a organizacije. Njegovo prvo seanje o upotrebi ueta je vezano za rane ezdesete godine, kada je jedan od njegovih kolega koristio tehnike planinarenja da se popne uz fabrike dimnjake od cigle radi njihovog ruenja. U kasnim sedamdesetim i poetkom osamdesetih ove tehnike su se koristile prilikom nametanja mrea protiv odrona i stabilizacije stena u Francuskoj. Otprilike u isto vreme, koriene su u Velikoj Britaniji za inspekciju visokih fasada stambenih blokova koje su imale problema sa betonom koji se raspadao. Prava upotreba ueta kakvu danas poznajemo, poela je u prvoj polovini osamdesetih korienjem tehnika koje su se zasnivale na sistemu koji su razvili speleolozi tokom kasnih ezdesetih i sedamdesetih. Sline tehnike su sredinom osamdesetih godina poele da se koriste na naim prostorima, otprilike u slinim poslovima u kojima se koriste i danas. Speleoloki sistem je bio i jo uvek jeste bezbedan sistem, sa veoma malim brojem nesrea od kada je u potpunosti razvijen. Meutim, zasnivao se na korienju jednog ueta. Da bi bio prikladan za rad na visinama, originalan speleoloki sistem se dalje razvijao tokom osamdesetih. Glavna razlika je bila u tome to je u sistemu za rad dodato jo jedno pomono ue koje e omoguiti dodatnu sigurnost, tako da sistem sada ima dva stepena sigurnosti. Primena tehnika upotrebe ueta na zgradama, mostovima i drugim graevinama kao to su radarski i komunikacioni tornjevi je poveana. Te tehnike su normalno poele da se koriste za radove na teko pristupnim konstrukcijama i radnim mestima kao to su naftne platforme u Severnom moru. Danas je standardna procedura da se koristi ue za odreene vrste poslova, kao to su inspekcije, ienje i farbanje na platformama, ne samo u Severnom moru, ve irom sveta. Sredinom osamdesetih, pojavom specifinih poslova u vezi sa radovima na visini, poela su da se osnivaju i prva udruenja i organizacije koje su se bavile tom problematikom. 1987. godine, est kompanija je formiralo prvo svetsko udruenje za prodaju uadi koja se koriste za pristup radnom mestu Udruenje za prodaju uadi u industrijske svrhe iz Velike Britanije (IRATA). Organ Vlade Velike Britanije koji je zaduen za zdravlje i bezbednost, pod nazivom Izvrni organ za zdravlje i bezbednost (HSE), se angaovao po tom pitanju od samog poetka i predstavlja osnovni pokreta koji se brine da upotreba ueta za pristup radnom mestu predstavlja bezbedan sistem rada. U poetku, radnici na uetu su bili planinari i speleolozi, koji su morali da savladaju radne vetine. Sada je osnova proirena i ukljuuje mnoge pojedince koji nemaju takva iskustva. Takoe postoje trgovci koji su savladali tehnike upotrebe ueta i pokazali svoje vetine. Primeeno je da su podaci o bezbednosti upotrebe ueta u Velikoj Britaniji najbolje u celoj graevinskoj industriji. To je najverovatnije zbog toga to je veina radnika na uetu obuavani prema strogim standardima. Kasnije emo pogledati neke statistike podatke, ali prvo da istraimo neke od osnovnih razloga zbog kojih je upotreba ueta toliko bezbedan sistem rada. Nekoliko faktora je bitno u sistemu bezbednosti rada na industrijskom uetu: 1. Tehnike 2. Obuka 3. Nadzor 4. Odgovarajua oprema Rad na uetu u vertikalnim sredinama se moe obaviti na pouzdano bezbedan nain kada su ljudi kompetentni, adekvatno obueni i iskusni, sposobni da proveravaju sopstvenu opremu i kada su pod odgovarajuim stepenom nadzora.


Page 11

Tehnike U daljem tekstu se opisuje tipian sistem upotrebe ueta: an Sistem se sastoji od dva ueta ili linije: radnog ueta i pomonog sigurnosnog ueta. Oba ueta su nezavisno fiksirana i tako postavljena da se izbegne bilo koja vrsta habanja. Uad koja se koriste nisu bilo kakva uad, ve su dizajnirana za linu zatitu (zatitu lica) i ispunjavaju propisane uslove Evropskog Standarda EN 1891. Statika Kernmantle uad (vrsta uadi sa unutranjim jezgrom od odreenog kanim omotaem), se koriste zbog toga to su efikasnija u upotrebi od dinami dinamike uadi, materijala i istkanim spoljnim omota koja su elastinija. taku kaenja radi bolje efikasnosti. Mora da ispunjava propisane enja Radni pojas ima nisku centralnu ta uslove odgovarajueg Evropskog Standarda kao to je EN 813 DONJI POJAS (za radni poloaj). eg Prilikom penjanja uz radno ue, koriste se dve malpe ili hvataljke (sprave za penjanje uz ue). Obe su prikaene za pojas; jedna direktno (ona se ponekad naziva grudnom penjalicom zbog toga to se nalazi u visini ene grudi), a druga indirektno (obino se zove nona penjalica) preko podeavajueg gazita, koja se koristi za no podeavajueg k napredovanje pri penjanju uz ue. Grudni pojas ima ulogu da grudnu penjalicu (kroll ili bloker), dri pravilno enjanju orjentisanu. Da bi se peli uz radno ue, teina osobe se prenosi na grudnu penjalicu, koja je direktno vezana za donji pojas kako bi on nosio celu teinu osobe. Nona penjalica se povla i uz ue. Ovo prouzrokuje da se noga povlai savije u kolenu i tako omoguava da se osoba podigne tj. ispravi koristei gazite. Kada se to dogodi ue ava ispra i automatski prolazi kroz grudnu penjalicu. Na kraju ispravljanja, teina se ponovo prenosi na grudnu penjalicu i postupak se ponavlja. Duga pupkovina koja spaja nonu penjalicu sa pojasem prua neku vrstu sigurnos podrke. sigurnosne Prilikom penjanja i sputanja, osoba je povezana ne samo za radno ue, ve i za sigurnosno (pomono) ve ue, putem kratke pupkovine i pomo pomone sprave, koja je vrsta stege za ue. Pomona sprava zapravo nije sprava na za zaustavljanje padova. Po njenom dizajnu i nainu upotrebe, vie predstavlja spravu za spreavanje padova. inu spre Ona se runo ili automatski pomera uz i niz ue tako da je uvek iznad mesta za kop kopanje na pojasu. Trebalo bi je drati to je mogue vie. Prilikom nepred e nepredvienog dogaaja, potencijalnog otkazivanja sistema radnog alnog ueta, pad e biti spreen. Jo jedna osnovna karakteristika pomone sprave je da se moe osloboditi pod en. pomo ne optereenjem, kako bi se omoguio postupak spasavanja. io U novije vreme su se pojavile sprave koje imaju istu ulogu ali po svojim tehni ulogu, i tehniko-tehnolokim karakteristikama mogu biti i sprave koje deluju kao ok apsorberi, tako da u stvari dobijaju i ulogu sprave koja radi i funkciju bezbednog zaustavljanja padova (npr. Roker - Troll, tj, licencirani proizvodi tog tipa npr. austavljanja , Locker Singing Rock, Lift Camp, itd.. ). Sprava za sputanje se tako e vodi du istog radnog ueta. Koriste se samo sprave koje e zaustaviti ili takoe dozvoliti samo sporo automatski kontrolisano sputanje bez upotrebe ruku, tako da u slu sluaju nepredvienog dogaaja radnik nee pasti na zemlju. e Kada radnik doe u radnu poziciju, pojas ostaje prikaen za radno ue kako bi se obezbedila dodatna e udobnost i sigurnost. Pojas ostaje i jeste uvek primarna veza sa radnim i sigurnosnim uetom. Ovo opisuje tipian sistem za upotrebu samog ueta, koje zovemo radno pozicioniranje Ako radnik em adno pozicioniranje. eli da se popne na graevinsku konstrukciju, obino je potreban sistem za zatitu od pada. Tada se donji pojas evinsku konstrukciju no kombinuje sa grudnim pojasom kako bi se postigla visoka ta taka kaenja koja je potrebna za pojas za spreavanje pada, na primer EN 361. avanje ALP Project Sistem - RADOVI U INDUSTRIJSKI VERTIKALNIM SREDINAMA NIVO 1. INDUSTRIJSKIM Page 12

Uad i ostala oprema se koriste kako bi potencijalne padove to je mogue vie skratili i sveli silu udara na minimum. U sistemima radova u vertikalnim sredinama apsolutno je neophodno da se mesto kaenja zatite od pada nalazi na prednjem delu pojasa. U suprotnom, nije mogue potpuno iskontrolisati pozicioniranje radnika, i u sluaju pada, samospasavanje je gotovo nemogue. Kod drugih vrsta graevinskih radova (npr, radovi na graevinskim skelama i sl..), radnici se najee kopaju u lenu taku koja se nalazi izmeu pleki radnika. To je pozicija koja mu omoguava da bezbednosni sistem ne smeta u procesu rada, ali u sluaju propadanja kroz konstrukciju ili bilo kog sluaja gde radnik ostaje da visi u prostoru, mora ga osloboditi, tj evakuisati samo kompetentna osoba sa zavrenom obukom za spasavanje i evakuaciju, to je redak sluaj. Ako se tome doda i potencijalna pojava efekta suspension trauma ili sinkopa (vie o tome u poglavlju opasnosti u radovima na visini, ove skripte), situacija moe postavi vrlo ozbiljna po zdravlje i ivot radnika. Obuka Obuka je vitalni element u obezbeenju sistema sigurnosti u bilo kojoj radnoj situaciji, ne samo prilikom upotrebe ueta. U organizacijama koje se bave obukom za radove na visini i asocijacijama koja od tih firmi nastaju, uobiajeno je da postoje nekoliko nivoa radnika na industrijskom uetu. Da bi se dostigao nivo 1 potrebno je izmeu 5 i 7 dana intenzivne obuke i u nekim organizacijama + jedan dan procene nauenog od nezavisnog procenitelja. Obuka obuhvata tehnike penjanja i sputanja, poznavanje opreme i osnovne tehnike spasavanja. Obuka ne obuhvata upotrebu bilo kakvih Obuka za potrebe Telekom Srbija T.K. Centar - Beograd alata i radne vetine. Tehniar nivoa 1 je definisan kao tehniar koji je sposoban da izvede ograniene vrste radova na uetu uz nadzor tehniara nivoa 2 ili 3. Da bi se dostigao nivo 2, tehniar nivoa 1 mora imati najmanje 1.000 radnih sati provedenih na radu sa uetom, i da je na uetu radio u velikom broju razliitih situacija u periodu od najmanje 6 meseci. Dodatna obuka je preporuljiva, mada ne i obavezna. Tehniar nivoa 2 (glavni tehniar ili Tim lider) je definisan kao tehniar koji je sposoban za postavljanje radne uadi, organizaciju radova, sprovoenje akcija spasavanja i obavljanje drugih zadataka na uetu pod nadzorom tehniara (supervizora), nivoa 3, poseduje vaei sertifikat prve pomoi. Tehniar (supervizor), nivoa 3 je definisan kao tehniar koji je sposoban za preuzimanje potpune odgovornosti za radne projekte; sposoban da pokae vetine i znanje koje je potrebno za nivoe 1 i 2; upoznat sa vaeim tehnikama rada i Zakonskim propisima; poseduje obimno znanje naprednih tehnika spasavanja; poseduje vaei sertifikat prve pomoi. Obuku sprovode specijalizovane kompanije za tu vrstu obuka ili rukovodea kompanija organizuje obuku unutar firme. Voe obuke moraju imati nivo 3. Nadzor Veoma je vano da na radnom mestu postoji dobar nadzor. Samo tehniar nivoa 2 ili 3, sa njegovim velikim iskustvom u radu na uetu, moe biti nadzornik. Svako radno mesto u zavisnosti od tehnikih zahteva, mora da ima nadzornika nivoa 2 ili 3. Uloga nadzornika je da obezbedi da rad i da radnici postupaju u skladu sa uputstvima: tj. da tei ka rezultatu: nula nezgoda, nula gubitaka i nula defekata. Broj supervizora na gradilitu zavisie od konfiguracije objekta, komplikovanosti posla, broja radnog tima i njihovih vetina. O tome e se odluiti u toku obavezne procene


Page 13

rizika, koja se obavlja pre poetka posla i obino svakog dana posle poetka. Nadzornik poznaje sve vane Zakonske odredbe. Veoma vano, on ili ona, e sa ostatkom tima imati plan spasavanja na licu mesta. Sve radne operacije koje su na radilitu potrebne e se paljivo posmatrati i procenjivati od strane nadzornika, i postepeno se uvoditi u posao, sve dok nadzornik ne bude zadovoljan postignutim nivoom strunosti. Kombinacija ispravnih tehnika, redovne obuke i dobrog nadzora rezultirala je velikim smanjenjem broja nezgoda. Podaci kojima raspolaemo iz Velike Britanije, Norveke i Nemake kau da je rad na industrijskom uetu viestruko sigurniji od recimo rada na graevinskim skelama. Obavljeno je vie od 5.000.000 radnih sati na uetu bez i jedne smrtne nesree. Tokom perioda od devet godina od 1989. do 1998. bilo je priblino 85 prijavljenih nezgoda na uetu u Velikoj Britaniji. Zbir podataka za period od devet godina pokazuje konstantnu i zavidno nisku stopu incidenata od oko 4,7 na 100.000 radnih sati. U 43% sluajeva, povreda se odnosi na donje delove ruke, 18% na stopala, 18% na oi i 10% na lea, grudi i stomak, a nijedna nije bila teka povreda. Obino su povrede nastajale prilikom upotrebe alata, a ne zbog naina upotrebe ueta. Od 1989 do 2001 godine imamo poveanje broja radnih sati na 7.705.000 sa 4,3 incidenta na 100.000 radnih sati. Ovako dobra statistika je prvenstveno rezultat rigorozne obuke i strunog nadzora. Ipak nesree se deavaju i za to uglavnom je zasluan ljudski faktor. Edukacija je dugoroan proces i u nju se moraju ukljuiti svi od dravnih institucija do radnika na terenu. ta je to upotreba ueta? 1. Vrsta posla Upotreba ueta u radovima na visini je vrsta sistema pristupa nepristupanim radnim pozicijama. Postoje i tzv. brodska sedita i kolevke. Glavne razlike izmeu korienja ueta i ostalih vrsta viseeg pristupa su: Pojas spada pod primarno sredstvo za kopanje osobe; Osoba je okaena direktno za ue, a ne indirektno kao kod druga dva sistema; Ovaj sistem koristi dva odvojena obezbeena sistema, jedan kao sredstvo za pristup, izlazak i pozicioniranje za rad, a drugi kao pomono osiguranje; Pored toga to je to sistem viseeg pristupa, takoe vai i za sistem za lino obezbeenje Radna i sigurnosna uad su statina, tj. operativac se kree uz i niz ue, a to ue ga ne podie, niti sputa.

2. Zatita od pada Postoje tri vrste sistema za zatitu od padova: Zone ogranienog pristupa (prepreka u kretanju). Spreava osobu da doe do dela u kojem postoji rizik od pada. To je namenjeno da sprei pad. Zone radnog ogranienja pri pozicioniranju u radu. Prvenstveno slui da dri operativca fiksiranog ili u viseem poloaju u toku rada, ali obino ima dodat neki element za zatitu od pada a koji e ograniiti duinu i silu pada. Zaustavljanje pada. Sistem koji je predvien da sprei da osoba padne na tlo prilikom pada.

U gradaciji zatite od pada, upotreba ueta je obino forma pozicioniranja za rad i pri tome se koristi oprema za radno pozicioniranje. Povremeno, postaje sistem za zaustavljanje pada, i tada se koristi oprema za zaustavljanje. 3. Gradacija rizika Ukoliko podrazumevamo da se gradacija rizika sastoji iz etiri nivoa... ALP Project Sistem - RADOVI U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA NIVO 1. Page 14

1. 2. 3. 4.

Iskljuiti rizik, npr. jo u fazi projektovanja graevine (najvii nivo) Upotreba platformi, npr. podii skele (zatititi lokalitet) Koristiti opremu za suspenziju osoba (zatititi lokalitet i osobe) Koristiti opremu za zaustavljanje padova (zatititi osobe- najnii nivo zatite) ...tada je upotreba ueta obino na nivou 3 u sistemu gradacije. Bilo bi veoma dobro kada bi sve moglo lepo da se svrsta u jednu od navedenih kategorija.

Naalost, ivot nikada nije tako jednostavan. Na primer, nekada je potrebno da se radnik penje uz graevinu kako bi dospeo do mesta za rad. U tom sluaju, koristi se oprema za zaustavljanje pada. To bi snizilo poziciju u hijerarhiji rizika, kao to se vidi iz gore navedenog, na nivo 4. Kada treba koristiti ue? Tehnika upotrebe ueta je idealna za mesta do kojih je teko ili nemogue prii na drugi nain i/ili gde nema tzv kolevki, skela ili platformi, i tamo gde je preporuljivo koristiti takvu tehniku za vrstu posla koji treba obaviti. Primeri za to su: Visoke zgrade Mostovi Litice pored puteva Okna, atrijumi Stubovi i tornjevi Satelitski, radarski, telekomunikacioni sistemi Specifine konstrukcije bez uobiajenog pristupa..

Za ta se koristi ue? Ue je najbolje koristiti za lake i srednje zadatke. Primeri za to su: Provera i testiranje - snimanje - nedestruktivno testiranje Telekomunikacije: - Montae antenskih sistema, odravanje Odravanje i popravke - zaptivanje i reinstalacija - zamena stakala i staklenih panela ienje i farbanje Obuka radovi na visini u uslovima - pranje mlazom pod pritiskom unejonizujuih zraenja - prskanje/ kreenje/ farbanje Pranje prozora Geotehnika (civilni inenjering) - postavljanje mrea protiv odrona - Radovi na povrinskim kopovima, velikim infrastrukturalnim objektima visokogradnje i niskogradnje u cilju pripreme terena ili zatite ljudskih ivota i materijalno-tehnikih dobara u toku procesa rada - usmeravanje pritiska Intervencije u spasavanju i evakuaciji ljudi i materijalnih dobara u rezidentnim, industrijskim i ruralnim sredinama (uruavanja objekata, evakuacije iz nepristupanih sredina, objekti zahvaeni poarom, zemljotresi, poplave itd.., kao i intervencije i spasavanja radnika u industriji zbog delimnog otkaza bezbednosnih sistema, povrede radnika, itd


Page 15

Prednosti upotrebe ueta u vertikalnim sredinama: Postavljanje i rastavljanje sistema je brzo i zahteva mali broj osoba u kratkom vremenu. Tako se broj rizinih sati za ljude svodi na minimum. Zbog brzog postavljanja i rastavljanja sistema, potencijalno zaustavljanje procesa proizvodnje ili radnih procesa u industriji je minimalno ili svedeno na razumnu meru. Uznemiravanje stanara, peaka i saobraaja je minimalno. Sistem se moe rastaviti na kraju svake smene, smanjujui mogunost vandalizma i krae. Cena. Nia je od drugih metoda, na primer od postavljanja skele.

Upotreba ueta u svetu Rad sa uetom se upotrebljava irom sveta Interesantno je primetiti razliiti stav koji vlasti imaju irom sveta prema upotrebi ueta. On varira od pozitivnih koraka koji se primenjuju u Evropi sa novom Direktivom (nacrtom) o Privremenom radu na visinama, koja podrava upotrebu tehnike rada sa uetom, preko "pravimo se da ne postoji iako postoji pristupa koji se trenutno primenjuje u Nemakoj, do potpune zabrane kao to je sluaj u Hong Kongu. Negativan pristup je uglavnom zasnovan na manjku razumevanja. Takoe, neke od ovih zemalja su osnovale svoja nacionalna udruenja za rad sa uetom. Takvi primeri su: Australija, Francuska, Nemaka, Novi Zeland, Norveka, Juno-Afrika Republika i Sjedinene Amerike Drave. Standardi i pravilnici Asocijacije i struna udruenja koja se bave predmetnom problematikom u saradnji sa drugim medicinskim udruenjima postavljaju standarde i bezbednosne procedure koje se stalno preispituju i unapreuju. Postoje ustaljeni evropski standardi za upotrebu slabo-rastegljvog ueta i pojasa za sedeu poziciju pri pristupu radnom mestu, kao i zavrni nacrt standarda za upotrebu penjalica, sputalica i pomonih ureaja. U Britaniji, IRATA se smatra vodeim organom u radu sa uetom. U Norvekoj, SOFT, Norveko udruenje za prodaju i upotrebu ueta, ima sopstveni pravilnik. U Australiji i Novom Zelandu postoji niz standarda koji se odnose na industrijske sisteme za pristup radnom mestu upotrebom ueta, koje su u saradnji izdali Standardi Australija i Standardi Novi Zeland. Nemako udruenje za upotrebu ueta, FISAT, ima svoj sopstveni pravilnik. U Juno-Afrikoj Republici, Juno-Afrika kancelarija za Standarde je objavila standard iz dva dela: Industrijska upotreba ueta: procedure na radnom mestu i procedure vezane za obuku i izdavanje sertifikata. Najzad, na nivou meunarodnih standarda, upotreba ueta pri radu spada pod nadlenost Meunarodne Organizacije za Standarde (ISO). Na naim prostorima jo ne postoje asocijacije i udruenja koje se ozbiljno i struno bave ovom tematikom. ALP Project Sistem je za sada jedina firma na naim prostorima koja svojim pristupom, kadrovima, iskustvom, strunim programima i metodologijom pokuava da napravi bezbednosni pomak na bolje. Ipak, jedna lasta ne ini prolee, pa se u tom smilu nadam da e se u skoroj budunosti u ovaj program ukljuiti kako druge organizacije tako i institucije nadlenih Ministartava i uprava. Poslednji zakljuak na osnovu iznetog bi bio da, uz odgovarajuu upotrebu tehnika za rad sa uetom od strane dobro obuenog lica sa adekvatnim nadzorom, upotreba ueta moe nai svoje mesto u industriji i dokazano je da predstavlja vredan i bezbedan sistem rada. Radoslav Milojevi


Page 16

INDUSTRIJSKI STANDARDI OPREME ZA RADOVE INTERVENCIJE NA VISINI:

EN 353 Sistemi za spreavanje padova EN 358 Sistemi za pozicioniranje EN 362 Konektori - karabineri EN 813 Secei pojasevi EN 892 Dinamika uad EN 0123 Mobilni ankeri

EN 354 Pupanici gurtne EN 360 Samo sputajui sistemi za spreavanje pada EN 397 Industrijski lemovi EN 1496 Sistemi za spasavanje EN 341 Sputalice d.stop - osiguravanje EN 567 Penjalice

EN 355 ok apsorberi EN 361 / EN 813 / EN 358 Komplet pojasevi EN 795 Ankeri, spojke, ostali prikljuci EN 1891 Semi statik uad EN 12278 Koturae


Page 17

TERMINOLOKE DEFINICIJE POJMOVA ZA IZVOENJE RADOVA - INTERVENCIJA U VERTIKALNIM SREDINAMA NA INDUSTRIJSKOM UETU

VRSTE RADOVA Pristup uetom Tehnika koja zahteva upotrebu uarije, najee koristei dva nezavisna osiguravajua sistema, jedan kao glavni, a drugi kao pomoni sistem, u kombinaciji sa pojasevima i descenderima (sputalicama), da bi se stiglo do mesta rada i odstupilo od mesta rada. Radno pozicioniranje Tehnika koja omoguava osobi da radi na visini, uz upotrebu opreme, na taj nain da je pad spreen ili nemogu. Radno ogranienje Tehnika kojom se onemoguava dolaenje do zona gde je mogu pad sa visine.

Tehniko penjanje Metod napredovanja (penjanja) sa osiguranjem, gde se napreduje ili od jednog do drugog sidrita ili se koriste mobilna sidrita.

Radno pozicioniranje sa zonom radnog ogranienja. Radovi u industrijskim vertikalnim sredinama

Voenje Metod napredovanja (penjanja) pri kome se osoba koristi strukturom podloge (objekta, stene, tornja), da bi napredovala a osigurana je sigurnosnom linijom, koja prolazi kroz vie osiguravajuih taaka. Napomena: sigurnosna linija prolazi kroz nezavisnu spravu za osiguravanje kojom upravlja druga osoba, kojom se kontrolie eventualni pad. Traverza Znaajno horizontalno napredovanje, uz korienje tehnika voenja, pomonog penjanja, ili fiksiranih uadi za traverzu i koturaa. Spasavanje kolege ili civilnih lica Izvlaenje i briga o povreenom ili onemoguenom lanu tima za pristup uetom. Ovo obuhvata evakuaciju osobe od mesta opasnosti do sigurne zone.

Tehnika samostalnog napredovanja sistemom V pupanika sa ok apsorberom Tehnika voenja u navezi, sa postavljanjem meuosiguranja.


Page 18

SIDRITA Sidrite - Osiguravalilte Fiksirani sistem za sigurno uvezivanje osobe ili linije za stabilnu sigurnu taku. Napomena: takoe poznato kao osiguranje Posebnu panju obratiti na efekat razlaganja sila, tj, uglove koji se formiraju izmeu dve ili vie fiksnih taaka. Taj efekat (poznat i kao paralerogram sila), je veoma bitan za kasnije instalacije pri evakuacijama i spasavanju, gde su uglovi veliki, to znai i velika optereenja na fiksne take. Sidrina taka: Mesto na sidritu za vezivanje - fiksiranje linije ili osobe

Raspodela sila na osiguravalitu u zavisnosti od ugla izmeu sidrinih taaka i raspodela sila u zavisnosti od naina na koji je postavljena sidrina gurtna.

Varijante siguravalita i dupli vodnikov vor (zeije ui)

Radoslav Milojevi


Page 19

OPREMA . 1. OPTA OPREMA: a) Radno odelo - Proizvodi se od razliitih matarijala u zavisnosti od radnog mesta i uslova u kojima se koristi. Za radove u industrijskim vertikalnim sredinama se uglavnom koriste jednodelni kombinezoni, preko njega se oblai zatitini pojas na koji kaimo dosta karabinera (konektora), penjalica, sputalica itd.. Svi moraju biti vizuelno prepoznatljivi i lako dostupni. Tako je meusobna vizuelna kontrola opreme mnogo jednostavnija. to nije sluaj kada preko pojasa i opreme imate bluzu ili neki drugi vid radnog mantila. b) Rukavice - Veina povreda u radovima na industrijskom uetu se bazira na sitnim ogrebotinama, posekotinama ili ubodima ruku. S obzirom na okruenje i higijenske uslove, te povrede se kasnije mogu inficirati i iskomplikovati. S toga je bitno je se nose odgovarajue radne rukavice koje bi to spreile, a sdruge strane omoguile normalan rad u pipavim uslovima. Zato su na nekim rukavicama palac, kaiprst i srednji prst nepokriveni. c) Zatitne naoare - Prolo je vreme runih i rogobatnih zatitnih naoara. Sada su one dizajnirane tako da pored toga to imaju osnovnu zatitnu ulogu, pritom i lepo izgledaju. Na nekim modelima se mogu menjati nijanse stakla u zavisnosti od uslova vidljivosti. Pored mehanike imaju i UV zatitu. Ako radnicima nabavimo zatitne naare koje pored svoje funkcionalnosti imaju i lep dizajn, neemo morati da ih teramo da ih koriste. Nosie ih svojom voljom i van radnog vremena. d) Zatitini lem kaciga - Zatitin lem kaciga za radove na visini u industrijskim vertikalnim sredinama mora da ispunjava nekoliko uslova: 1. Da ima mogunost odreene lateralne deformacije, kako bi mogao da primi potencijalni udar, amortizuje isti i eventualno u cilju amortizacije udara pukne. Time se postie smanjeni prenos udara na vrat i vratne prljenove koji su vrlo osetljivi na udare tog tipa. 2. Da ima V izraz u cilju bojeg podeavanja i zadravanja iste na glavi pri naglim pokretima, provlaenjima ili eventualnim propadanjima kroz konstrukciju. Veliki procenat povreda glave sa smrtnim ishodom (skoro 30%), nije nastao od pada predmeta na lem, ve od propadanja radnika kroz razne vrste konstrukcija, gde obian lem pri prvom kontaktu sa konstrukcijom spadne sa glave pa radnik ALP Project Sistem - RADOVI U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA NIVO 1. Page 20

ostane bez ikakve zatite pri daljim kontaktima sa strukturama (skela, klime ureaji, delovi fasade i sl) 3. Da ima mogunost kaenja odreenih dodataka u cilju bolje vidljivosti ili komunikacije sa ostalim lanovima tima (eona lampa, komunikacioni ureaj, zatitin vizir itd.) 4. U zavisnosti od standarda, koji elimo postii u uslova u kojima radimo, zatitni lem kaciga treba da ispunjava i druge uslove koji nam rad ine bezbednijim i prijatnijim: a. U radovima gde imamo potencijalni strujni luk (visokonaponska mrea ili slino), kaciga mora imati atest za bezbedan rad u pomenutim uslovima. b. U radovima pri toplim izvorima ili na jakom suncu dobro je da ista ima ventilacione otvore i u bojama koje ne privlae svetlost (npr. Bela). e) Zatitne cipele - U zavisnosti od uslova u kojima radimo, moramo imati odgovarajuu zatitnu radnu cipelu. Za radove na industrijskom uetu, bitno je da cipela bude duboka u cilju zatite skonih zglobova. Time se izbegavaju evantualne distorzije to je esta povreda pri kretanju na neravnim terenima. U radovima u klasinom graevinarstvu bitno je da cipela ima zatitnu kapu koja spreava vee povrede prstiju u sluaju pada tereta i zatitnu plou u samom onu cipele koja spreava povrede koje mogu nastati pri proboju stranih tela kroz on cipele (ekseri i sl.)

2. LINIJE, UARIJA, OSTALA SINTETIKA OPREMA Sidrena linija Fleksibilna linija zakaena za sidrite bar jednim krajem slui za osiguranje (u pojasnu taku u kombinaciji sa ostalim spravama), koje je koriste. Napomena: Sidrena linija moe biti radna i pomona. Radno ue Sigurnosna linija koja se koristi iskljuivo za osiguravanje, pozicioniranje i ograniavanje kretanja ukljuujui i penjanje i sputanje niz/uz ue. Pomono ue Pomono ue na posebnom sidrenom sistemu koje slui da prui podrku u sluaju otkazivanja primarne linije tj. radnog ueta, uz primenu posebnih sprava za osiguravanje primanje udara. Dinamiko ue Ue specijalno dizajnirano da apsorbuje energiju pada istezanjem i samim tim smanji udarnu silu. Uad niskog istezanja Tekstilno ue sa manjim koeficijentom istezanja i samim tim manjom mogunou za ublaivanje pada. Napomena:Takoe poznata i kao polustatika uad. Nekada su se zvala statika uad ali danas se taj izraz koristi samo za uad koja nemaju mogucnost istezanja i absorbovanja energije pada, kao sto su uad sa elinim jezgrom (sajle), i aramidska uad. ALP Project Sistem - RADOVI U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA NIVO 1. Page 21

Kernmantel uad Textilna uad koja se sastoje iz sri koja je obmotana zatitnom kouljicom. Sr je uglavnom glavni nosioc optere optereenja i obino se sastoji iz paralelnih elemenata koji su upleteni zajedno no u jedan ili par slojeva. Kouljica ili zatitni omota je tu samo da bi zati sr od spoljnih uticaja abrazije i UV zraenja. zatitio Zatite za uad Slue da zatite glavnu i pomonu uad od potencijalnih nu oteenja pri radovima intervencijama u vertik vertikalnim sredinama. Mogu biti jednostavne u vidu oja ojaanog creva koje se otvara zatvara iak trakom, ili mehanike zatite koje se ak mehani stavljaju na otre ivice gde ue u toku rada curi, smanjuje ice trenje i omoguava dui radni vek ueta. ava

Crevasta i mahanika zatita ivica ka

Zone postavljanja zatita za ueZone postavljanja zati za ue zatita Sidrena gurtna Gurtna od tekstila ili sajle, koja se koristi kao sidrena t taka za sidrita ili pupkovinu u koju je nemogue ukop se direktno ve uz pomo karabinera ili e ukopati druge vrste industrijskog konektora Pupkovina (Kravlji rep) Kratka gurtna ili pupkovina koja se koristi za ukop ukopavanje direktno iz nosee pojasne tekstilne take u sidrinu ta taku. Obino se pravi od komada dinamikih uadi i vorova (najee osmica). Prednost je to je jeftina za napraviti i e zamenu u sluaju oteenja, ali nema industrijski standard, to je u dananje vreme jako bitno u slu enja, sluaju bilo kakvih povreda. Absorber energije Komponenta koja se koristi u sistemu za ublaavanje pada. Specijalno se pravi da minimizuju energiju nastalu usled pada. Tako je poznata i kao ok apsorberi. Takoe

ALP Project Sistem - RADOVI U INDUSTRIJSKI VERTIKALNIM SREDINAMA NIVO 1. INDUSTRIJSKIM

Page 22

Radni pojasevi Pojasevi posebnog dizajna i konstrukcijskih reenja koji slue da rasporede potencijalni udar pri padu sa visine na to ve povrinu tela i time spree veu povrede. Moraju ispunjavati sledee uslove: e a. Za radove koje izvode radnici na industrijskom uetu: Bitno je da ima prednja dva kop kopanja (donje i gornje) Tapacirane postavke na trakama sede sedeeg pojasa Dva metalna kopanja na bokovima u cilju boljeg pozicioniranja anja Nosee gurtne za opremu na bokovima pojasa e b. Za radove u graevinarskoj industriji: evinarskoj Leno kopanje koje omoguava radniku da nesmetano radi i anje omogu pravilan poloaj tela u slu sluaju pada sa visine.

3. DODATNE OSIGURAVAJU OSIGURAVAJUE SPRAVE U RADOVIMA NA INDUSTRIJSKOM UE UETU

Penjalice Sprave koje blokiraju prilikom optere optereenja, a u isto vreme omoguavaju kretanje uz ue u suprotnom pravcu. Naj Najee se koristi za penjanje uz radnu liniju ili samo pozicioniranje radnika na njoj. Nisu predviene za dinamika optereenja!

Grudna i nona penjalica

Descender / sputalice Runo upravljana sprava koja za svoj rad koristi frikciju / trenje uzmeu svojih elemenata i ueta. Kada se posta na odgovarajuci postavi precnik ueta omoguava kontrolisano spustanje niz ue. ava Najee se koristi za sputanje ili pozicioniranje radnika na i radnoj liniji. Da bi ispunjavala traeni industrijski standard bezbednosti, mora imati duplo zaklju zakljuavajuu funkciju zaklju spreavanje pada Pomona sprava sistemi za spre Sprava za odgovarajui prenik ueta, koja omoguavava korisniku nik omogu osiguranje na pomonoj liniji. Postepeno se kre uz / niz liniju, u kree sluajevima pada automatski se blokira. Neki modeli proklizavaju kada ajevima sila pree 2,5 3 kN, i rade kao mehani ok apsorberi, dok neki rade mehaniki u kombinaciji sa tekstilnim ok apsorberom. Slue kao sprave za spreavanje pada i kao sprave za ublaavanje dinamikog udara. avanje dinami KONEKTORI Konektor Lako otvorljiva sprava koja se kori za spajanje komponenata, i omoguava korisniku da se koristi ava povee sa sidritem direktno ili indirektno.

ALP Project Sistem - RADOVI U INDUSTRIJSKI VERTIKALNIM SREDINAMA NIVO 1. INDUSTRIJSKIM

Page 23

Karabiner Konektor, formiran kao zatvoreni krug, sa oprunom bravicom koja omoguava ulazak, najee sa automatskim zakljuavanjem u zatvorenoj poziciji. Dele se po materijalu od koga su napravljeni, obliku, nainu zakljuavanja i sl.

Brzi linkovi Konektor ija je bravica sastavni deo karabinera i kada je skroz zavrnuta nosi optereenje zajedno sa ostalim elementima. Poznatiji su i kao Mailoni.

Tehnika penjanja i sputanja niz ue sa sistemom za spreavanje pada. (napomena: u sluaju pada, ako je pomoni bezbednosni sistem na lenom kopanju, korisnik se nemoe osloboditi ili rasteretiti sistem bez pomoi kompetentne osobe)

Oprema za izvlaenje Oprema za rad koja podie ili sputa terete sa sve opremom koja se koristi za ukopavanje, fiksiranje ili podravanje. Napomena: Primeri su sajle, gurtne, boltovi, uad, karabineri, pojasevi. Tovar moze biti i osoba.

Koturae Pomone sprave za smanjenje trenja pri izvlaenju ili sputanju tereta. Proizvode se u razliitim veliinama u zavisnosti od namene i ulova upotrebe. Kvalitetniji su modeli sa kuglinim leajevima jer imaju manji koeficijenat trenja. Predvieni su uglavnom za korienje na sintetikim uadima ali modeli iji su koturovi napravljeni od inoxa, mogu se koristiti i na elinim uadima (uadima sa elinim jezgrom)


Page 24

Mehaniki sistemi za izlaenje spasavanje povreenog Mehaniki sistemi za izvlaenje ili sputanje povreenih (radnika, ili drugih ugroenih lica), funkcioniu na principu redukcije (npr. 1 prema 10). Gornji karabiner se kopa u sigurno sidrite a donji preko odgovarajueg blokera u ue palog radnika ili direktno u slobodnu pojasnu taku. Sistem redukcije lako podie palog radnika i rastereuje njegovu pupkovinu, koja se pritom iskopa i radnik lako spusti u bezbednu zonu gde mu se moe pruiti dalja pomo ili transport.

Sistem za spreavanje pada Lini sistem za spreavanje pada slui da sprei sudar korisnika sa strukturama ili zemljom. Popularno nazvan kao blokator pada Milan - Skylotec Mehanika konica za spreavanje pada

Radno sedite Osigurano sedite (poznatije kao klupica), koje nije deo sistema protiv pada ali slui za pruanje odreenog komfora osobi koja visi.

Radoslav Milojevi


Page 25

ODRAVANJE OPREME *: UARIJA, POJASEVI, LINGE, KACIGE, METAL: Uad, treba drati dalje od toplotnih izvora, hemijskih supstanci (razreivai, farbe, acetilen, ulja, goriva...), i prljavtine. 1. Skladitenje a. Sintetika: sobna temperatura, daleko od svetla, toplotnih izvora, U.V. zraenja, hemije i otrih predmeta, po mogustvu u zasebnim vreama. b. Metal: grupisane po tipu opreme na suvom i kontrolisanom okruenju 2. Odravanje a. Sintetika: 1. Uad: periodino otpraivanje i pranje (30 st. bez hemije), suiti na promaji bez mehanikih sprava za suenje. Izbegavati direktno sunevo svetlo. Izbegavati zaprljanost od industrijske praine, kvarcnog peska, opiljaka metala (gradilita), stakla, keramike. Koristite radno ue samo za rad, ne za lepanje i izvlaenje vozila iz blata i snega. 2. Pojasevi, industrijske gurtne: vai isto kao i za uariju. Naroito obratiti panju (skoro uvek u drugoj boji u odnosu na podlogu), da li su oteeni avovi na pojasevima. 3. Kacige: vai isto kao i za uariju i pojaseve b. Metal: periodino odpraivanje / ienje i podmazivanje sklopova 3. Kontrola a. Svakodnevna kontrola korisnika (radnika), obavezno pre poetka radova (vizuelno, dodirno) b. Periodina komisijska kontrola organizacije ( na 6 meseci), po formularu za kontrolu tog modela opreme (vizuelno, dodirno i provera funkcionalnosti). 4. ivotni vek a. Sintetika: definie preporuka proizvoaa i stepen mehanikog ili hemijskog oteenja. Obino oko 5 godina, (moe biti uniteno ili oteeno ve pri prvoj upotrebi), mada veina proizvoaa preporuuje obavezno menjanje posle maksimalno 10 godina, bez obzira da li se aktivno koristilo ili je bilo uskladiteno u magacinu. Profesionalne organizacije koje uad koriste svakodnevno (u procesu rada ili obuke), kao to su Vojska, Policija, organizacije koje se bave radovina na visini, spasavanjem i sl, trebale bi uariju i sintetiku opremu menjati kvartalno u toku godine. b. Metal: definie stepen mehanikog, hemijskog ili toplotnog oteenja, ukoliko toga nema, moe trajati i vie desetina godina.

*Pogledati stranu br. 25 ove skripte Lista za proveru opremeALP Project Sistem - RADOVI U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA NIVO 1. Page 26

LISTA ZA PROVERU OPREME ZA SVU TEXTILNU OPREMU: Da li ste proitali uputstvo informaciju o upotrebi od proizvoaa? Da li je proizvod istekao iz vremenskog roka upotrebe preporuke proizvoaa? 1. Vizuelno proveriti: - Izuetna istroenost bilo kog dela - Abrazija bilo kog dela koji trpi optereenje upavo ue ili gurtna (indikator abrazije) Useci, pogotovo na delovima koji trpe optereenje Prljave gurtne i uarija. Ovo ubrzava abraziju kako spoljnu tako i unutranju -

oteenjima sri ili proveriti krajeve uadi.

kouljice.

Obavezno

Akcije Preterana unutranja prljavtina - oistiti po uputstvu proizvoaa. Ako nije mogue potpuno ukloniti neistoe, ue ee pregledati na mestima oteenja. Neobicno meke i tvrde povrsine - ukloniti iz upotrebe. Ponekad je oteenje samo lokalno tako da se deo ueta moze isei.

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite izbacite iz upotrebe taj deo opreme. POJASEVI 1. Vizuelno i dodirom proveriti

2. Vizuelno i dodirom proveriti: Oteenja od hemikalija Puderasta povrina Gubitak boje Otvrdnule povrine Oteenja toplotom Svaki tekstilni deo pojasa posebno, gurtne za ukopavanje proveriti na sve popisano pod generalnim inspekciskim procedurama. 2. Kope za zatezanje i podeavanje: Pravilno sklapanje Korozija Preterana istroenost Pukotine Ostala oteenja

3. Akcije Proizvod istekao iz roka upotrebe - izbaciti iz upotrebe Preterana istroenost bilo kog dela - izbaciti iz upotrebe Abrazija. Mala koliina je dozvoljena, kod veih ukloniti iz upotrebe Useci - izbaciti iz upotrebe Prljavtina - oistiti po uputstvima proizvoaa Hemijska kontaminacija - izbaciti iz upotrebe Toplotno osteenje - izbaciti iz upotrebe Useci na vezovima - izbaciti iz upotrebe

3. Ostale metalne i plastine komponente pojasa: Pravilno funkcionisanje Korozija Pukotine Ostala otecenja

4. Akcije Ako se u bilo kom trenutku dvoumite izbacite iz upotrebe taj deo opreme. RADNA I POMONA UAD - LINIJE 1. Vizuelno proveriti: Proveriti krajeve uadi na preterano habanje 2. Vizuelno i dodirom proveriti: Unutranja oteenja se mogu napipati prstima. Premekani ili pretvrdi delovi uadi su prouzrokovani Textilne delove tretirati prema generalnim inspekciskim procedurama Kope za zatezanje i podeavanje: - Preterana istroenost - ukloniti iz upotrebe - Korozija - ukloniti iz upotrebe - Pukotine - ukloniti iz upotrebe - Ostala otecenja - ukloniti iz upotrebe - Nepravilno funkcionisanje - ukloniti iz upotrebe Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo opreme iz upotrebe.


Page 27

GURTNE, PUPKOVINE I OSTALA SLINA OPREMA 1. Vizuelno i dodirom proveriti - Unutranjost i spoljanost, gurtne za ukopavanje i ostale textilne delove na sve stavke popisane pod generalnim inspekciskim procedurama. - Sve vorove radi sigurnosti - Da viak ueta posle vora bude vei od minimalne duine - Da vorovi u kravljem repu nisu prezategnuti (da bi mogli da prue kakvu-takvu apsorbciju energije) 2. Akcije Gurtne za ukopavanje - tretirati prema generalnim inspekciskim procedurama vorovi - ako se dvoumite uklonite iz upotrebe. vorovi se mogu prevezati od strane kompetentne osobe. Opteretite vor teinom tela i proverite da viri bar 10 cm. vika ueta. Ako se vor u kravljem repu uini prezategnut, prevezite ga ili zamenite kravlji rep.

-

Zakljuavajui mehanizam je potpuno funkcionalan i bez lufta Bez deformacija na bilo kom delu opreme 3. Akcije

-

Ukloniti sve strane materije Neka habanja su dozvoljena. Proveriti proizvoaka uputstva o odravanju. Deformacije: ukloniti iz upotrebe Zaseeni delovi, teke opekotine: ukloniti iz upotrebe Pukotine: ukloniti iz upotrebe Kontaminacija hemikalijama: ukloniti iz upotrebe Nepravilno funkcionisanje: ukloniti iz upotrebe Zakluavajui mehanizmi imaju luft: ukloniti iz upotrebe

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo opreme iz upotrebe.

PENJALICE: POMONI UREAJI Da li ste proitali uputstvo informaciju o upotrebi od proizvoaa?

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo opreme iz upotrebe. METALNE KOMPONENTE / DESENDERI Procedure provere za metalnu opremu: Da li ste proitali uputstvo informaciju o upotrebi od proizvoaa? -

1. Vizuelno proveriti: Pohabanost, naroito na nazubljenim delovima, leite za ue Deformacije Ogrebotine pukotine predhodna obeleja flomasterima ili drugim hemijskim sredstvima opekotine korozija kontaminacija hemijskim sredstvima, razreivaima, fleke na aluminijumskim delovima (uglavnom nastale od slane vode) pokrivenost stranim materijama (pesak, ulje, farba) 2. Vizuelno i dodirom proveriti: Pokretni delovi funkcioniu normalno (rukohvati, zakljuavajui mehanizmi) Zglobni delovi su u dobrom stanju Zakljuavajui mehanizam je potpuno funkcionalan i bez lufta Bez deformacija na bilo kom delu opreme

1. Vizuelno proveriti: pohabanost, posebno na rotacionim delovima deformacije zaseene, zagrebane ili useene delove pukotine ili naprsnua predhodna obeleja flomasterima ili drugim hemijskim sredstvima opekotine ili izloenost toploti / plamenu korozija kontaminacija hemijskim sredstvima, razreivaima, fleke na aluminijumskim delovima (uglavnom nastale od slane vode) pokrivenost stranim materijama (pesak, ulje, farba).. 2. Vizuelno i dodirom proveriti: Pokretni delovi funkcioniu normalno (rukohvati, zakljuavajui mehanizmi)

-

-


Page 28

3. Akcije Ukloniti sve strane materije Neka habanja su dozvoljena. Proveriti proizvoaka uputstva o odravanju. Pokretni delovi: ako bilo koji ne funkcionie normalno, ukloniti iz upotrebe Zglob zatvaraa nije u dobrom stanju: ukloniti iz upotrebe Deformacije: ukloniti iz upotrebe Zaseeni delovi, teke opekotine: ukloniti iz upotrebe Pukotine: ukloniti iz upotrebe Kontaminacija hemikalijama: ukloniti iz upotrebe Nepravilno funkcionisanje: ukloniti iz upotrebe Zakluavajui mehanizmi imaju luft: ukloniti iz upotrebe -

3. Akcije Ukloniti sve strane materije Neka habanja su dozvoljena. Proveriti proizvoaka uputstva o odravanju. Pokretni delovi: ako bilo koji ne funkcionie normalno, ukloniti iz upotrebe Zglob zatvaraa nije u dobrom stanju: ukloniti iz upotrebe Hvata bravice je deformisan: ukloniti iz upotrebe Deformacije: ukloniti iz upotrebe Zaseeni delovi, teke opekotine: ukloniti iz upotrebe Pukotine: ukloniti iz upotrebe Kontaminacija hemikalijama: ukloniti iz upotrebe Nepravilno funkcionisanje: ukloniti iz upotrebe Zakluavajui mehanizmi imaju luft: ukloniti iz upotrebe

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo opreme iz upotrebe KONEKTORI - KARABINERI Da li ste proitali uputstvo informaciju o upotrebi od proizvoaa?

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo opreme iz upotrebe KACIGE: Da li ste proitali uputstvo informaciju o upotrebi od proizvoaa? Dali je kaciga unutar vremenskih preporuka korienja proizvoaa?

1. Vizuelno proveriti: Pohabanost, naroito na delovima gde nalee ue ili gurtne Deformacije Ogrebotine pukotine predhodna obeleja flomasterima ili drugim hemijskim sredstvima opekotine korozija kontaminacija hemijskim sredstvima, razreivaima, fleke na aluminijumskim delovima (uglavnom nastale od slane vode) pokrivenost stranim materijama (pesak, ulje, farba).. 2. Vizuelno i dodirom proveriti: Pokretni delovi funkcioniu normalno (bravica se zakljuava korektno bez obzira na model, elastinost opruge na bravici) Zglobni delovi su u dobrom stanju Zakljuavajui mehanizam je potpuno funkcionalan i bez lufta Hvata bravice nije deformisan Bez deformacija na bilo kom delu opreme

Vizuelno i dodirom proveriti Pukotine, deformacije i druga oteenja na koljki Osteenja na mehanizmu podbradka Prekomerno habanje bilo kog dela Podeavanje traka funkcionie normalno i lako 1. Akcije Kaciga je izvan preporuenog veka trajanja: ukloniti iz upotrebe Bilo kakva pukotina, deformacija ili druga teta, ukljuujui jae zareze na koljki: ukloniti iz upotrebe Osteenja na mehanizmu podbradka: ukloniti iz upotrebe Nema unutranjih traka, ili se trake podeavaju teko: ukloniti iz upotrebe

-

-

-

-

Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo opreme iz upotrebe


Page 29

TERETI * Maksimalno radno optereenje Maximalna teina koja moze biti podignuta delom opreme, naznaeno od proizvoaa. Bezbedno radno optereenje Odreeno bezbedno optereenje - teina pod odreenim uslovima, naznaena od strane proizvoaca. Taka pucanja Najmanja sila pri kojoj puca odreeni deo opreme prilikom testiranja, pod odreenim uslovima. Test izdrljivosti Test optereenja pri kome se optereuje odreeni novi deo opreme kako bi se utvrdilo da oprema nema nikakve deformacije pri optereenju u tom trenutku. Ovaj rezultat se moze teoretski povezati sa performansama opreme pri njenoj upotrebi. OSOBE Osposobljena osoba Odreena osoba koja je trenirana i koja poseduje odreena teorijska i praktina znanja koja omoguavaju pravilno izvoenje odreenih zadataka. Pomono osoblje Osoblje koje nadgleda sidrita ili teren ispod operativaca. Nadzornik radova Osoba odgovorna za sve segmente radnog mesta intervencije.

SIGURNOSNA ZONA ZONA OGRANICENOG PRISTUPA Zona u kojoj je onemoguen pristup ostalim licima da ne bi dolo do povreda ili drugih neeljenih dogaaja. Ulazak u ovu zonu omoguen je samo uz posebnu opremu i dozvolu nadzornika radova. Voa tima ili nadzornik radova odreuje veliinu zone u zavisnosti od procene rizika za predmetno radno mesto. Time postiemo vie pozitivnih efekata: - U zonu ogranienog pristupa ulaze samo ovaleni radnici koji trenutno imaju posla. Ostali koji trenutno nemaju posla u toj zoni, su na bezbednom mestu od potencijalnih povreda koje mogu zadobiti od pada opreme, materijala ili drugih predmeta koje koriste drugi radnici na visini. - U zonu ogranienog pristupa nema mogunosti da uu druga civilna ili profesionalna lica koja ne pripadaju radnom timu (ekipi), ime se smanjuje mogunost da se neko drugi ko ne pripada radnom timu povredi. - Zonu ogranienog pristupa kontroliemo fiziki i vizuelno, tako da moemo ostaviti (katkotrajno lagerovati), material i alat bez opasnosti da e neto od materijala ili alata nestati.

*pogledati stranu 35. Granina i bezbedna radna optereenja)


Page 30

ZONA RADNOG OGRANIENJA Zona u kojoj se radovi izvode bezbedno u okviru postojeeg bezbednosnog sistema, bez obzira da li su vezani u bezbednosni sistem pupanikom ili direktno na glavnom (radnom), ili pomonom uetu

SERTIFIKAT O UPOTREBLJIVOSTI Dokument koji se dobija od proizvoaa opreme u kome se navode specifikacije i performanse odreenog dela opreme.

CILJNA NULA Radni sistem po kome se cilja na uklanjanje nesrea, otpada ili defekta pri radu Razliite pozicije zona radnog ogranienja

UPUSTVO ZA SIGURNO OBAVLJANJE ZADATKA Upuststvo u kome poslodavac opisuje kako se odreen posao treba izvesti kako bi se minimalizovao rizik po radnike i ostalo osoblje.

Radoslav Milojevi


Page 31

OPASNOSTI U INDUSTRIJSKIM RADOVIMA NA VISINI Opasnosti koje moemo nai u toku radova bilo u industrijskom ili prirodnom okruenju, skoro da i ne moemo nabrojati. Najbolja zatita je uvek bila stalna edukacija i zdrav razum. Ali, ako krenemo od nekih uobiajenih podela, opasnosti se dele na: Opasnosti u industrijskom radnom okruenju: a. Mehanike opasnosti (rad sa mainama i alatom koje imaju otra seiva i ivice, otri strukturalni delovi fasada ili konstrukcija).. b. Elektrine opasnosti o atmosferska pranjenja, o radovi u uslovima visokog ili niskog napona c. Elektromagnetna emisija (poledati stranu br. 32 Elektro-magnetno zraenje u radovima mobilne telefonije) o Elektromagnetna zraenja o Radioaktivna zraenja d. Hemijske opasnosti o Industrijski gasovi, gaso opasne zone, o Toksine tenosti o Industrijska praina e. Termike opasnosti (topli izvori) Opasnosti u prirodnom radnom okruenju: a. Atmosferske : o vlanost, o hladnoa o vruina (poviena temperatura) o vetar o praina o uslovi smanjene vidljivosti (mrak, magla) o UV zraenje o vibracije o buka b. Opasnosti od pada sa visine (pogledati stranu 34 i 35, naslovi faktor pada i suspension trauma) Vrlo mali procenat nesrea izazvanih padovima sa visine je prouzrokovan otkazom bezbednosnog sistema (ma kakav on bio). Razlozi su uglavnom sledee prirode: Ignorisanje osnovnih bezbednosnih procedura (npr, nekorienje zatitne opreme i zatitnih sistema, nepotreban boravak u zonama ogranienog pristupa i sl.) Nepoznavanje bezbednosnih procedura (npr. Procedure pre-kopavanja na sidritima ili u procedurama pozicioniranja) Nemanje odgovarajue opreme Nepoznavanje karakteristika bezbednosne opreme i bezbednosnih procedura Ignorisanje karakteristika bezbednosne opreme Takoe postoji i druga podela opasnosti. To su: 1. Objektivne opasnosti To su sve opasnosti na koje ovek svojim aktivnim ueem ne moe uticati. Npr., vetar duva ili temperatura pada, bez ikakvog uticaja oveka (radnika), i ovek se samo moe prilagoditi toj prirodnoj pojavi. Ali ovek (radnik), svojim ponaanjem, pripremom i shvatanjem opasnosti koje mu prete, se moe adekvatno pripremiti za uslove rada i tako izbei ponekad fatalne posledice te pojave. ALP Project Sistem - RADOVI U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA NIVO 1. Page 32

2. Subjektivne opasnosti To je grupacija opasnosti koja proizilazi iz samog oveka tj, njegovog ponaanja i odnosa prema svojoj okolini. U tu grupu opasnosti se svrstavaju: neiskustvo, psiho fizika nespremnost, bolesti i slabost organizma, slabo poznavanje procesa rada i radnih procedura, precenjivanje sopstvenih mogunosti, nezrele ambicije, pogrene procene, neuvebanost radnih i bezbednosnih procedura, loi meuljudski odnosi unutar lanova radnog tima, loa komunikacija (po vertikalnoj i horizontalnoj liniji) OPASNOSTI - ELEKTRO-MAGNETNO ZRAENJE Uticaj antena i mobilnih telefona za zdravlje ljudi Danas nam je teko da zamislimo ivot bez mobilnog telefona. Sudei po statistikim podacima, u Srbiji gotovo svaki graanin ima mobilni telefon. Sasvim je sigurno da nema korisnika mobilne telefonije koji se nije zapitao da li mobilni telefon utie na nae zdravlje. Da li zrai i kada nije u upotrebi? Koliko zrai antena? Da li smo bezbedni dok boravimo ili radimo u blizini izvora antena? Telekomunikaciona oprema antene i telefoni rade na principu radio telasa. Pomou njih korisnici zovu i primaju pozive, i oni omoguavaju razgovore i razmenu poruka izmeu mobilnog korisnika i antena radio stanice ovek koristi radio talase vie od sto godina, a uticaj mobilne telefonije na ljudsko zdravlje pomno se istrauje ve dve decenije. Na osnovu dosadanjih istraivanja Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) i drugih uglenih organizacija i institucija, nije zakljueno da postojei telekomunikacioni sistemi tetno utiu na zdravlje. Pre svega je vano znati da elektromagnetna emisija izazvana radio Zone izloenosti elektromagnetnog zraenja I talasima nema nieg zajednikog sa opadanje snage zraenja radioaktivnim zraenjem. Ovde govorimo o emisiji elektromagnetnog polja, a ne o jonizujuem, radio-aktivnom ili rendgenskom zraenju. Svaka nova antena postavlja se u skladu sa vaeim propisima i procedurama. Da bi se postavila antena potrebno je pribaviti niz saglasnosti i dozvola propisanih vaeim Zakonima R.S. Uglavnom se koriste dve osnovne vrste antena: Paraboline i panel antene. Prve se koriste za meusobno povezivanje baznih rado-stanica u jedinstven sistem, a druge za pokrivanje oblasti oko same stanice. Usmerenost linkovskih (parabolinih) antena je nekoliko stepeni (1 2), dok je irina snopa panel antena u horizontalnoj ravni 65 90 stepeni, a u verikalnoj 4 13 stepeni u pravcu emitovanja. U ovoj oblasti se emituje polovina ukupne snage koja se dovodi na ulaz ALP Project Sistem - RADOVI U INDUSTRIJSKIM VERTIKALNIM SREDINAMA NIVO 1. Page 33

antene. Sve antene se koriste kako bi se korisna snaga stanice usmerila u eljenom pravcu i time omoguila njihova to vea evikasnost. Paraboline antene su krunog oblika, najee prenika 0.3 i 0.6 m. Ratko se koriste i antene veih dimenzija. Visine panel antena se kreu u rasponu 1-2.6 m, a njigove irine su u rasponu 15 30 cm. to je antena vea, snop emisije je ui. Izlazne snage na strani baznih radio stanica na prelaze vrednost od 50W u jednom pravcu emisije. Poreenja radi, snaga mikrotalasne penice potrebna za pravljenje kokica iznosi 600W. Elektromagnetna emisija baznih radio stanica veoma je slina emisiji TV predajnika, ali je maksimalna emitovana snaga VT signala viestruko vea od one koju emituju bazne stanice. Vano je znati da se antene uvek precizno usmeravaju tako da se elektromagnetni talasi emituju od antene ka prostou koji se eli pokriti signalom. Jaina talasa sve je manja to je rastojanje od antene vee. Cigla i beton dodatno slabe signal prilikom njegovog prodiranja u zgradu. Izmeu 90% i 99% signala izvan zidova ili krova obino nee prodreti u zgrade zidane od takvog materijala. Nivo elektromagnetnog polja koje emituju antene za mobilnu telefoniju meri se u voltima po metru. Po JUS standard N.NO.205, dozvoljeno je izlaganje ljudi jaini elektrinog polja od 27.5 V/m (u E.U. 42 V/m, u G.B. 116.9 V/m, Australija 19 V/m.) Opasno je i tetno po ljudsko zdravlje izlagati se direktno uticajima sumerenog elektromagnetnog polja u duem vremenskom periodu. S obzirom da su izvoai radova shatili da nisu sve antene visoko-kvalitetne (manje ili vie u zavisnosti od zatite koju imaju sve rasipaju), treba se pridravati sledeih procedura: 1. Traiti gaenje odreenih sektora u kojima se nalazite za vreme izvoenja radova. 2. Boraviti i raditi iza antene (ne u smeru emitovanja) 3. Truditi se da smanjite boravak u ugroenim zonama na razumnu meru. Radoslav Milojevi


Page 34

OPASNOSTI - FAKTOR PADA Faktor pada je broj koji pokazuje koliko je veliki stres na telo oveka koji je pao. Naravno, priamo o padu radnika koji koristi potrebnu opremu za zatitu od pada, koja mu nee dozvoliti da padne na zemlju. Ipak, udar na telo radnika preko pojasa moe biti jako veliki. Faktor pada nam pomae da shvatimo da li e potencijalni pad biti opasan po radnika ili ne. Matematiki, faktor pada je odnos potencijalnog pada i duine pupkovine ili duine iskorienog ueta. Dakle f=h/l gde je f faktor pada, h visina pada i l duina pupkovine, odnosno ueta. Faktor pada f se krece u granicama od 0 do 2, dakle 0f2. U izuzetnim sluajevima moe biti i vei od 2! to je faktor pada manji, to je udar na palog radnika manji. Razmotriemo ovaj problem u dva sluaja: 1. sluaj radnik ukopan sigurnosnom pupkovinom Duina pupkovine l je uvek ista, pa ne utie na promenu faktora pada, ali je jako bitno na kojoj visini je ukopana u osiguravalite, jer od toga direktno zavisi koliki e biti pad h, pa time i faktor pada f (slika desno). to je kopan

Documents

Radovi u Industrijskim Vertikalnim Sredinama Nivo