Ramazanske Veceri

8/11/2019 Ramazanske Veceri

http://slidepdf.com/reader/full/ramazanske-veceri 1/170

RAMAZANSKE večeri

Branislav Đ. Nušić

pripovijetke





rAMAZANSKe večeri

Pripovijetke

BRANISLAVA Đ. NUŠIĆA



iSBN: 978-953-6192-32-8

CiP zaps dostupan u aunalnom katalogu Naconaln sulšn knjžnc u Zagbu pod bojm 775647

Tskano uz nancjsku potpou z Džanog poauna rpublkHatsk putm Sajta za naconaln manjn rpublk Hatsk

Za zdaaa:

Udnk:

Gako oblkoanj:

Tsak:

Senad Nanić

Filip Mursel Begović

Selma Kukavica

mtg-topgraf d.o.o.,

vlka Goca

KDBH PrePOrOD, Zagb



rAMAZANSKe večeri

РАМАЗАНСКЕ ВЕЧЕРИ

PriPOviJeTKe

BRANISLAVA Đ. NUŠIĆA

KDBH PrePOrOD, Zagb, 2011.





7

Ou knjgu posćuj psac stan pjsnku, gospodnuJOvU iLiJĆUuz oo psmo:

Babo!Postano j nbo, pod kojm padn Alahu klanjaju; go-

lmo j casto, što ga j Alah Padšahu podjlo. Sdam moadšću pod njgom nogama; sdamdst sdam mlnta o- buju mu a sdam stotna sdamdst sdam gadoa oktl sumu casto , pko toga još, Stambol lgao na da moa nada sjta. Pa u tako postanom castu, mat goostasn-

jh planna aobnjh jza; mudjh dša ljpjh žna; blstajh šdana hladotjh tfa; msnjh baha tjsnjh sokaka; sokjh mnata nskjh toonja; tajan-stnjh hama topljh hamama; šanjh nagla smalaltpatlaka; ćtn hal umnjh potokala; masnjh plaa modjh maslna. i ć što t nma, znđna fuka bjsna pokona zlja 'suza nsana od sak uk od sakojakaadta dna.

e, pa pod tako šokjm koom, kao što j Padšn, gdj ssa taj nsan komša; gdj s s t slk đaju pđaju, što ts nj dslo što t s nć dst, ono što j psano ono, Alaham, što ngdj psano nj blo.



8

Ako sam što zabljžo, njsam s još, a oolko što sammogao umo, u tb sam, babo, knjgu zuo, pa za to tb nka

j oa knjga namjnjna.Halal, babo!

U Su, 1898. godn Nušić.



9

Pi jašmak.

I

spod šokog koa Bjtula-ag kasapa skup sujk mnogo djc, sa konšluk. Šok ko hata

gotoo polonu sokaka, pa kad ma sunca lado-na j a kad j kša, suota j. Tk n možš nkad tu

ahat poć od djc. Tu Bjtula-agna Znš, tu Jonuz ismajl-fndj ćatba u nufuz-da, pa toj djc tlgafdžjn, paonda još nka djulja, t n znaš koj j od kojga go. Tostan dka, ka, dža; mo, pnju s na plot, kš ćamd,

tuku s, šta ć n n. Ako pođ koj t potja kau, naalt joj upaju dlaku da gad topk; ako pođ koj sljak s ko-lma, natoa mu s s na stnk, a ć psu l magatu štoć unt l pjanu što ć s nasmjat, to da Bog saua.

i n znaš koj j nstašnj: djac ja l djojć. Bjtula-agna Znš ponajnstašnja najđaolastja. ima joj tako j-

danast l bć danast godna, žh oca a lakh nogu, pakao košuta as j oamo a as tamo. Jdan put s potukla saJonuzom ismajl-fndjnm t ga sog zgbla a još j konšja zajdno odasl. ismajl-fndja ć ptnast godna sjd utoj kuć do Bjtula-agn, tu s Jonuz odo, jda j godnudana staj od Znš, t su zajdno asla djca. Al udo, nkad

s njsu tpjla. Tako Znš sjd koj put u bah sa dugmdjojcama, postl sdžad, podal nožc, uzl kapak odkak kutj t pjaju udaaju u kapak, kao bajag to m df,

Jašmak — poka za lc u muslmank; rahat — mno; ćatib — psa;nufuz-idare — statstko odjlnj; topke — lopt



RAMAZANSKE VEČERI

10

a Jonuz pko plota, pa tk punu šaku pjska t mđu njh;l, Bajam, pa Znš obu no dmj što joj tza skojla

od cnog lauaća tk što zađ na kapju a Jonuz šbljkompljsn po ba, pa j blatom su spska; l, koj put ona os-ta nal'n pd ata, t pot nz sokak sa djojcama a on

joj nal'n bac na ko. A jdan put ak, kad j đu nosla nafuunu, t mtla tau na glau, a on j gunuo t joj s taa p-

nula co đu suo u oluk.

A ć, n Znš njmu nj ostajala dužna. Kolko puta Jonuzsomah nagad uutmu, okt j amajljama od zln cnhatj, pa zns pd kuću da j pušta, a ona mu ga pstom lpjsncom pobuš; pa onda mu mtn glu na pag od kuć ton sjdn; l tako pd ptak koj put on dao mtalk t mu sfs mtnuo na kalup, a ona mu ga špa s gla t ud o zmlju

još ga šon nogom.T gotoo saka ga pod koom Bjtula-agnm sšaa stm, što ć s Jonuz Znš potuć. On ć nju dopat za kosu aona njga gpst l, ako j pobjgao, bacat s nal'nama za njmdok ga n pogod l dok n zamakn u kapdžk.

Kolko su puta zbog t njho omaz staj mal blaja.eto baš onda, kad Jonuz podmtnu nogu Znš t joj s suđu, dž s rk-hanuma, Znšna majka, u ift-hanumismajl-fndjn, t j po j, pa dođ do kag. Boga mta kaga poslj dođ dotl, t Bjtula-aga uz ks zakoakapdžk, koz koj s z kuć u kuću polazlo. čta blaj, aman potaja dugo. Samota bjš od sjta da s p konšjzaad, za što, za djj abot za jdan đu. izmš sposlj ljpo, otkoaš kapdžk t n pođ bz zjafta, jBjtula-aga l ismajl-fndj:

Teza — ttka; laurać — pamuna šana matja; nal'ne — nanul; tava — sud, u kojm s spma p đu; učurtma — zmaj l hala, koju djcapuštaju; kavga — sađa; keser — kć sa sjom; zijafet — ast, slj.



11

- izml nam s kuć ama t da daš kuban.- Ja lm: t! - l ismajl-fndja, domšljajuć s kako ć

t mjsca nj pmo ajluk.- Ama, t s bolja; t s mn đu pnuo, t ja ostao bz

uka. Hak j...- e, hak j!...Jdan put za tm, pšla rk-hanum, tako u jutu, kod

ismajl-fndj. Sjd obj hanum u sob kaj pndža

glnšu ja oo, ja ono.rk-hanum, kao gošća, sjla u ćoš na šlt a ift-ha-num na ćb, na zmlj, pukla blž sb mangalu, t tula uppo džzu kua kau a obj ppall cga t s nska sobaspunla dmom.

- Tjaćja t oaj tutun, hanum - l rk-hanum.

- Kaak j. Dobo ga moj fndja od jdnog zabta.Kafa po, t ift-hanum nal da ldžana nasta az-goo.

- Ftnt-hanum malajoj umlo djoj, js l ula?- Njsam. A što mu b, zdao djoj bjš?- Psan dan, hanum. Nšta mu nj blo, ama stž ga njgo

dan.- et, hanum. Alah ahmt jls'n!ift-hanum sa još jdnu cgau konšk, j s ooj baš s-

do tutun, t j cgau za cgaom pla.- Baš, hanum - dodaj š kao uz j rk-hanuma -

c onom tom da s sm malo. Snoć s bac kamnom zaZnšom t mal m n polupa pndž.

Prvi Jašmak

Kurban — žta; ajluk — mjsna plata; borč — dug; hak — pao;Tirjaćija — duan, koj s dobo puš; kačak — j onaj koj zbjgn odzakona, dakl duan, koj s kšom unos u monopolsk oblast; zabit — oc; miralaj — pukonk; evet — da, jst; Alah rahmet ejles'n — Bogda ga post.



RAMAZANSKE VEČERI

12

- A ko ć h smt, hanum. N toja Znša bolja n mojconuz go. Kolko ga j puta fndja tukao, pa ć sad, to,

mz m da goom fndj, samo s ljut badjaa. N znam, Alaha m, što j toj djc.

- Pao kažš, hanum. A ja što ću, kad j ono šjtan a njdjoj.

- T mu možš nać a - l ift-hanum.- Kamo da mogu, kamo da mogu!

- Možš. Pokj j, zadjoj j. Jašmak t njoj, pa n ć moć š jut po sokacma mahalama, t ć oaj moj smt s, aoako zo, dna m. Mz s djca kao da su k jdno dugomdužna.

- Mslla sam ja na to, hanum, da j pokjm, pa žao m j.Djt j još, mlado j, nka s naglda još malo sjta.

- istna j, ama dugo a nma.rk-hanum s zamsl, pou dm da, pa sama do-dad:

- valah, nma dugo a.Poslj ć udal u dug muhabt; o stambolskoj basm što

j o amazanu stgla Km-fndj; o udoc Humz-hanum,kako j podala kuću; o hamu Mhmd-bgoom, kako s s-lo na k; o bakla, što ju j napala ršd-agna hanumaza mutsafa, t mutaf-paša kazao da b ta baklaa mogla pd caa. i tako, odo s muhabt t o oom t o onom, kaošto muhabtu nma nkad kaja.

To rk-hanum n nkom u kuć što ć sjutant a sjuta dan poza tzu, t joj l:

- Znaš što, da skojš Znš fdž. Tza z pljsnu ukama,pa l:

Din — ja; muhabet — azgoo; basma — ojca; baklava — tu-sko slatko tjsto; mutesarif — okužn nalnk; feredža — haljna u mus-lmank, koju obla, kad ć hoć jašmakom da s skju.



13

- Što, mo?!- To, što t kažm.

- Aman, rk, n n gjha. Mlado j još, mać za tokad, nk s naglda sjta.

- Mlado j, ama dš kako j! Ajlaz; hoć da napa kaka'suzl'k; hoć da s nau na mahal sokak, pa ć poslj btpotž za nju za mn.

A Znš tu, pa uj laf, pa kud ć adost za djoj ć

da dobj fdž jašmak; da nos ad' da hod baaba sahanumama. O kolko j puta taj san snala Znš kolko putadjojc njnh godna to snaju! Samo, nkad nj smjla maj-c pomnut, bojala s zgdć j smjać joj žlju. Al, kad sadmajka ponj azgoo, Znš joj obsnu oko ata t mol, ol aman a tzu ljub u uku, u obaz, u lo.

- Hoću, hoću fdž; hoću jašmak!- Kad hoćš, nka t bud - l joj tza - ama ćš zažalt. A poslj ć n pođ n da dana a tza szala fdžu, a

zabala najljpšu basmu u Km-fndj, t Znš, kad j -dj, sa sćna psćna. časom zaglda u fdžu, tu j nas, poglda s u ogldalo; skd j opt t ota, skakućuć s nogna nogu, pko alj, t na sokak, pa u konšj Sajt-bgo ha-num. Pohal s tamo djc kako ć ona od sad bt paa djo-

jka, pa onda hajd u dug konšj Aš-auš hanum tamos pohal djc, t pko sokaka kuć a uz put st još jdan putJonuza , kao pošljdn put da un ćf, dohat kamn t đusnjga u lđa.

Jonuz jauknu. Pota za njom, sustž j na kapj tu s ju-nak pokš. On nju dopao za kosu pa joj glau lupa o kap-

ju a ona sknula nal'nu, pa njga s u lđa gua. Pođ nkakosokakom Muham-fndja zadžja t h azad a onako, ko

Ajlaz — ljnjac; r’suzl’k — naljalsto; laf — j; čad'r — suncoban;barabar — zajdno; amani — od aman; ćeif — olja; evzadžija — apotka.

Prvi Jašmak



RAMAZANSKE VEČERI

14

zna dokl b su nosl. Jonuz od nz sokak ppajuć s po lđma kunć s, da ć joj azbt glau kad j još jdan put stn a

Znš ulć u kapdžk, sa usplahna, zgbana zamšnkos.

- vaj bana! - uzknu sota rk-hanum. - T s opt nam- jla sa onm apk'nom. Aman, za s za to zašla pošljdn putna sokak. e, bt, kz'm, bt! Haj t fdžu, pa od sad nma škapdžk mahala.

Kad s jdan put sta fdža jašmak, š s n mož sk-dat, al Znš dok j u kuć nma j zašto staljat, za to r-k-hanum smsl da zađ po podn u tz, pa poslj blo

btsalo djtnjsto. i tako, poslj podn, namjst s rk-ha-num; obu s Znš, t hajd u tz. Oh, Bož, kad s otookapdžk pa napjd zašla rk-hanum a za njom Znš na

sokak, pa pokna, h. h, h! Osć s dsno ljo, pa up mah n umj n da hod, smta joj, a hoć da soko nosglau, ponjla s, pa s spot o sak kamn.

Pa joj tza sjd dalko u Muhadžskoj mahal, ma da spođ pko U-bunaa, pa koz ašju, t pod Mamud-b-go džamj, pa Taš-ćupju, pa u muhadžsku mahalu.

Taman dosta akta Znš da s ponos. Pa kolk h uz putsl. Pošao baš onaj Muham-fndja zadžja mmo njh, papošao ismajl-fndja, pa pošao islam-auš rmz-fndjahodža. Ono stna, nko h nj poznao a Znš j baš oljla dasu j poznal, da su j djl, kako j ona ć djojka.

Pa onda, kao za pakost, n kad od n kad s at od tz, nst pod koom n jdno djt sa kojm s do ju gala. Akako j to mala ćf. A sjuta dan, pod šokm koom Bjtula-agnm, skupo s opt sa konšluk. Tu Bjtula-agna djca, pa

Vaj bana — tško mn, jao mn; čapk'n — lola; bitisalo — sš s;muhadžeri — sljnc (u sakoj tuskoj aoš ma po jdna mahala slj-nka z Sbj l Bosn); Taš-ćuprija — kamn most; vakat — jm.



15

tlgafdžjna, pa Sajt-bgoa, pa Aš-auša ko t tu nj.Samo Znš nj tu, nt smj zt na sokak. Ona stoj tu kod

kapdžka z alj, pa sluša glda koz upcu kako slo djcagaju sto joj dođ da gun u kapdžk, da zlt ona, al - sad

ć š n smj, ona s sad ć moa kt. A djca slo gaju Jonuz mđu njma. Pa topo od

blata t h gunu o kaldmu pucaju tako; pa onda uhatl n-kaku ptcu, aku, zal joj uzcom nogu pa j puštaju, t aka

taman da polt od kud j došla a ono s zatgn uzca, t s ona at djc a oa u smjh. Oh, kako b Znš oljla na polj, ma-ka malo, maka sa sm malo!... Pokajala s sota što j onolkožljla fdžu al sad j to dockan. Tako danas, tako sjuta. Kadgod s djca na polju gaju, a ona kao zaobljna ptca stojkod kapdžka pa glda sluša.

Dođu joj, stna, po koj put djojc, t s u bah zaba-ljaju, al nju sad kao samota da s ga on djtnj g a ona b baš t g htjla. Jdan put baš djca s gala a ona naallana rk-hanumu da du u tz. Nj joj tolko do tz ć sa-mo da pođ pod djc, da h d ona nju da d. Nj, daBogm, kazala majc da j napunla šaku pplom, pa kad pođpod djc a ona da posp Jonuza po gla, samo tako od šj-tanluka. Obu s rk-hanum, obu s Znš, pa kad ot-

ol kapdžk zašl na sokak a Znš u jdan put osjt kakoto nj ljpo; kako j ona djojka ć , najzad, kako joj Jonuznj nšta ama baš nšta k. Pa oto šaku pust polako, k-šom, da nko n d, ppo na zmlju, a pođ ozbljno, sa smozbljno mmo djcu.

Al kad j polazla a njoj s napunl o suzcama; baš b a-do ostala; bacla b s gla jašmak, sjla b na kaldmu, dopala

b ono blato l b špala z Jonuzoh uku uzcu sa akom, paonda... onda b s potukla sa Jonuzom. Kad j stgla u tz, tsknula jašmak, a na njnm tpacama blsta s osa od on

Prvi Jašmak



RAMAZANSKE VEČERI

16

suz što joj s otkd kad s pokaja za djtnjstom.- A što t j ta suzca, kz'm? - pta j tza mluj po kos. A

Znš joj pa kako joj žao blo.- Bák, bák, bák! Osta, Boga t, što ma djc da t j žao?

Za n dš, kako su dps'z? Pa onda nka t dođu, zo ababj.- Jst - l Znš - ama žao m Jonuza!- B, b, b! - ud s tza a rk-hanum otola o, pa

n umj da s poat od uda.

- Aman, aman, Znš! Što zboš, mo? Kaž još jdan put,ostala sam, pa n ujm alja da. J l t ga žao što n možš das kažš s njm?

- Jok! - otž Znš. - Sad, kad sam ga djla, žao m ga j,n bh s š tukla. Od kako mam fdž jašmak, duk ms d Jonuz.

Tza rk-hanum poaljaš s po sdžadtu od slna smjha, pa jda tza mogaš oolko kazat:- Jst, jst, ćm, jst, dukj s to glda koz jašmak. Sta-

a sam al pamtm, kad sam p put mtla jašmak na o onajkoga sam najš mzla dukj m s do, baš kao oo tb,Znš.

- A moa bt - dodad rk-hanum - da t Jonuz sad z-glda ć.

- Jst, poastao j za ou hatu što ga njsam djla! - dodajZnš, a ud s što joj s to smju kad ona nšta ludo n zbo.

Kad dođ u akšam rk-hanum kuć a ona samo što ps-lon ad' za ata, t bž koz kapdžk u ift-hanum. Nađ jtaman u bah, unula pod oahom, napunla klo pnom patjb za pla as.

- eh, hanum, hanum! Jda sam dokala da dođm, da tkažm što njs n u snu ula.

Brák — osta; ababije — dugac; kavžiti se — sađat s; Ćerime— ćko moja; havta — ndjlja, sdmca.



17

eto, taka taka taka sta... spa joj s što j blo utz što j Znš kazala. i ift-hanum da s skda od smjha.

Pošlo poslj od to doba ta mjsc dana a jdno juto r-k-hanum zađ na adak, t d, Znš u bah šuška nštooko kapdžka ismajl-fndjnog.

- Šta t to, mo, tamo? Ajd' oamo u kuću.- Nšta! - l Znš. - Htjla sam da dm Jonuza.- Ama kakog Jonuza, aj bana?

- Pa našg Jonuza! Njsam ga djla ć mjsc dana...- Oamo, u kuću! Gl t nj! Sakna djojka n smj kogagldat, n koj nju djt.

Znš s posam, t uđ u kuću. A kad j to rk-hanumpala ift-hanum, oa l:

- Mo, onaj moj žal nju. čk baš da s pošalmo malo - pa

dž kaz sa aljskog pndža t knu Jonuza, koj j bo na h jdnog duda, t go zao gan pao nšto.- Jonuz! Gl Jonuz!- Sđ on, a pod pazuhom mu puno nasjnh ganca.- Što? - l.- Otu!- Th, jok! - l Jonuz maš glaom.- Sjd, mo, kad t kažm.- Da m daš jdnu cgau - l - pa da sjdnm.- Ajd d, ugusuz!Dad mu hanuma cgau on j ppal kao kaka matoko, t

kl kod ata, a ganj što j mao pod pazuhom, n spušta.- Znaš, što lamo sa konškom? - pta ga rk-hanuma.Jonuz klmnu glaom napć usnc, tdć, da n zna.- Lamo, da t žnmo, hoćš?- Jok! - l Jonuz.

Gel — odi; otur — sjedi; ugursuz — nealjalac; lamo — gooimo.

Prvi Jašmak



RAMAZANSKE VEČERI

18

- Ama, za nkako nćš?- Jok! - td Jonuz.

- Ama, to hoć fndja (otac).- Nću! - l Jonuz. - Js l m za to zala?- Pa, js, za to.- e to! - l Jonuz, pa s dž pođ, a kad zađ on osta

uku na kak, pa s polja pou ponoa glau t dodad:- Nka m konška da njnu Znšu, pa hoću! - pa onda bzo

zato ata poju nz basamak t sa kuća zatutnja podnjm. A hanum postl s po sdžadtu, jdna na jdnu a duga

na dugu stanu; uhatl s za sc pa s tsu n mogu da spoat. Jda ift-hanum ustad t sp ašu od poat sžna malo, na bšuć o od suza dodad:

- id djt, džaba t blo! A n pođ n jdna hata još, kad to t jdnog dana ift-hanum. Obukla s ljpo, kao da j Bajam, pa n polaz kozkapdžk, kuda joj j put, ngo koz sokak, pa lupa na kapju urk-hanum.

- Aman, šta j to? - pta rk-hanuma zauđno.- Alaha m, ućš, pa ćš s zaudt. Ajd u kuću, pa spm

kah.Tk što sjdoš tk što uza džzca, a ift-hanum,

pošto ppal cgau, po:- eto tu, da ujš što j. Kad napa onaj maskaluk moj

Jonuz a ja onaj akšam paj mom fndj s dom, šta j kako j blo. efndja s slatko nasmja to , kad sjuta ,on blk nšto mslo sapo tu noć, l on mn: “Znaš što

j, hanum. Ja nmam dugo djt, ngo Jonuza; ma tnastgodna. Ako, dosta j. Ljud smo, ko zna šta dan nos a što noć.

Džaba — badaa; maskarluk — bezobazluk; belki — aljda; esapio— ačunao; Alah'n emrile — s Božjim dopuštenjem.



19

Mogu omknut a sjuta da m san psan dan, pa za što da n dm adost sojm oma? istna, djca su, Jonuz Znš, pa

nka, nka zajdno astu, nka u hamu gaju kao što su pjna sokaku. Ngo, t s obuc sjuta, pa, Alah'n m'l, u rk-hanum, nadt s!...

Poslj ć što j blo kako j blo, što ću am pat. Bla j adost golma zjaft još ć. Sdam sof j pomjno B- jtula-aga o sadb. Na pu j pozao zabtla mjmu s

od ućumata; na dugu s što mu j od, po njmu ja po žn;na tću bgo ag; na ttu pozao j tuđa z ašj; naptu Hšćan, sa kojma j konuštsao nka s on osl;na šstu j pozao bgo km sa sla a na sdmu sotnju.Pko toga još poslao j djsta oka hljba apsncma jdnogpnog ola u astahanu. Jdnu nju, jdnu ladu hljadu

šnka žta podao j, t od tog noca uno j sadbu, al ba danas s pa kad j Bjtula-aga daao Znšu a ismajl-fndjažno Jonuza.

Tuđar — tgoac; konuštisati — mat pjatljsk odnos; kreme —stajšn u Anauta; astahana — bolnca; šinik — mja, kojom s podajžto.

Prvi Jašmak



20

Sedah.

A

kšam j pošao; po sokacma ć nkog š nma,kapdžc s ptdl a kapc s spustl na pndž.

Bldjsk fnj klj na ćoš naš mahal. Koztamu, što j pokla kasabu, zdžu s soko mna-

ta kao sjnk; mod kućn koo lgl kao tama, spsj-cana polja a staa, opala sahat-kula uzdž s nad njma, kaosanja staža. iz ašj s uj kad o kaldmu udaa pazantsojom lkom budžom, pa to jkn z poknog bzstna,

kao z kakog dubokog laguna. čas as opt dop žubo plja- og potoka, koj kas sokak u donjoj mahal l kaka nobanglas z Cngan-mahal, l aluk psa koj j ostao, pa s mol gos-podau da mu oto kapdžk. Th mk pojtaac ćalja;njhaju s kun na dma a lšć tp aspost s blagms z baha.

A koz su tu tšnu, mko kao glas gugutkn, slatko kao pjs-ma blbloa sjtno kao noć do kao dan, post s gotoosako glas gantn z jdn dubok bah, tamo na kajumahal, gdj j onaj d nskh kuća postanh baha. razl-

ja s taj glas, as kao da oda žubo, as kao da lšć šumo;kao da cjć mš kao da duša uzdš... izja s, zja s zanos t, pa s utša, utša, utša uspaljuj t. Pa opt tpons nos t soko, zjzd t s n blzu; do nba t još

jdan koak tba... pa t onda spust, spust t u zlnu tau, u

Sevdah — ljuba; akšam — ; beledija — opštna; kasaba — aoš; pazvant — noćn ua, koj sat oznauj lupajuć bagnom o kaldmu;bezisten — pokna ašja; gugutke — kumj; bilbil — slauj.



21

šano cjć, na mk dušk, na djojak gud... as t kdadušu a as j zalaž mhlmma; as t suš usn, suš glo a as

h kas blagm šbtom...Oh, tako samo sdah umj da zbo!

*

U Sal-ag Đakoalj zaslo dno mom, Daut-fndja.Sad mu šsnast godna a momak, dlja j ć. Na njmu ohan

akš a šok taabolos tnast puta obmotan mu oko pása;mntan mu od žut sl a jlk zlatom okćn; za pojasom mualtpatlak, sa smom okćn; ma sto osamdst dama smna njmu još pko toga sdam mdžana. Na gla mu bjloć t ga oboo na lju đu; pod đom mu o ljut kao uškj. čsto mu lc kao u djojk, još mu n nad usnom nj

nagalo. Kad o sadb kakoj pojaš Sal-agna zlnka: p- bac mu zno sdlo, cn gajtan-dzgn ptgn, a zlnkoponosno maš glaom, a ktk na dzgnma gaju mu, a pjna gaas pbac pko gla a as mu kas gud. Dućandžj osta-ljaju u kaj buk; tzj zabadaju glu u koljno; mutadžjpkdaju žcu, s s to okn da glda Dauta. Konj mu n d

ć ga; n možš da pogodš kojom nogom staj na zmlju popnj s od jdnog ćpnka do dugog, od jdnog oluka dodugog a kaldma pšt dob s kamn pod koptom.

Kad nšto Sal-aga sjd u kafu u Al-Bab, pa tu dug, tDaut pođ ašjom a on ponosto poglda u naokolo po mnd-u: da l s dug d kaka j soko u njga.

- Mašala! - l mu Fjzula kujundžja. - N ma ga n u caa! A Sal-aga glad s po bku ka, hoć l dug što dodat

na to.

Garneta — klanta; tarabolos - pojas; mintan — kopaan (jlk sukama); altipatlak — ol (šstopuk), ćeče — anautska bjla kapa;eškija — odmtnk, azbojnk; dizgin – kajš.

Sevdah



RAMAZANSKE VEČERI

22

*

U Latf-ag ma mnogo paa. Znđn j kolko dugh t-

oca u ašj. ima sdam ka a u sakom kulu tuglom ka-mnom zdanu; u ašj t magaz, t mu ćja nos taman k'o

jdan k, a kuću, bah dug mlk n ptaj. ima konj, magod, amba mu pun; koš nabjn sga saga ma,k'o što znđn mož mat. Al od sga blaga najš mu jd

jdnca Zlj.

Tk j zasla, tk s pokla. A jm j blo da s pokj; da j još malo ak odla, njn b o bacl jangju u ašju pa kaja n b blo sdahu jadu. Bjlo joj lc umno, kao lst bjlazambaka okćn mdžanom; usn joj mal umn kao đuloagondža kad tk psn; pa onda o, kao da j poklt šjtan ut o udunuo atu Saka, atu paklnu, koja s sažž, s

nanj, s dohta koja pal mso ojkoo. A kosa joj dna,mka sla, z koj b ebls najtđu mžu mogao splst, t daulo s paojn. Pa onda lo, ponosto soko, kao lstKnjg, na koj b zacjlo pook spsao onu soju suu, kojunam tolko put ponalja, ujk ptajuć nas: “Smjmo l koj oddobonstaa Alahoh poć?“

A asla j Zlj, kao što ast njguj s plmnto cjću saksj. Sklanja s da ga lka žga n sasuš; da ga mnogakša n okas; zalja s ua s u pndžu; gj s kaj pć poka stakltom. N znaš ko ju j š pazo mazo Latf-agal hanuma. Jdnca, pa n tba n da t kazujm š.

Tu, do Latf-ag, kuća do kuć, sjd Salm-fndja mjmu.izmđ' kuća m kapdžk t su ujk žn jdna kod dug.

Zenđin — bogat; čiik — spahluk; tugla — cgla; milk — dobo; ačik— otono; jangija — poža; zambak — kn; merdžan — koal; đulovagondža — užn pupoljak; šejtan — đao; Sakar — nka ata paklna, kojas u Ku'anu pomnj; Eblis — zao duh; sura — sth u Ku'anu; mejmur— činonik.



23

Komška Sad'k-hanum kad god dođ mluj Zlju, gl j, ljub j zaklnj s Alahom, da ngda nć pžalt što nj muško,

samo nj ad, Zlj ad.Jdno po tako sjd na doksatu u Latf-ag, Zl-

jna majka, Sad'k-hanum Zlj.izgjao pun mjsc. Lagano šć gotoo sšao do mnata

kooa. Sad'k-hanum uzla za uku Zlju pa joj l:- e, zadjojla s s, sakla s s; a za t sc nšta n št,

da mu s kaž?- Šta da mu s kaž? - ptj Zljna majka.- Za n dš da j pun mjsc? - l Sad'k-hanum.- Osta Boga t to djt, n pun mu glau.- Hoću - l Sad'k-hanum - pa ja sam za to as maksuz

došla; što da n dmo k'smt. Za ga t njs gldala, dok s

bla djojka? Kaž t mn, k'zn, hoćš l t samo? - okt s onaZlj.- Hoću!... - odgoaa Zlj, a glda majc u o.Dotl ć Sad'k-hanum otala u odaju donjla dblo

blju-ogldalo; odla Zlju pa sd bah, gdj j stna, gdjda n zaklanjaju mjsc, dala joj ogldalo u uk postala gatako da s u zcalu oglda pun mjsc, pa joj l:

- Zlj, dušo, gldaj sad u to ogldalo; msl na soga su-đnka; št da ga dš; taž ga oma u zcalu; nmoj nštadugo mslt, nmoj s obzat što ću t ja za lđma goot;n obz s n kad lst šušn, ć gldaj tako polon sata, j-dan, da sata s dok u ogldalu n spazš mušk lk, lk togasuđnka, pa da ba znaš koj t j suđn.

Zlj s tako un a majka, kao blo joj npao a oamo ona b oljla da sazna suđnka.

Zlj s zaglda u ogldalo, u kom s ogldao pun mjsc,

Doksat — pokiena teasa uz kuću; maksuz — naočito; k'smet— sudbina; biljur — kistal.

Sevdah



RAMAZANSKE VEČERI

24

a Sad'k-hanuma stoj joj za lđma zbo joj npstano jz koana. Tom s plkom obno ta l zbo glaa “ia Sn",

a Sad'k-hanum j znala na pamt sh osamdst t njnhsua. Nkolko j puta ć ponola “ia Sn" ujk glasom jas-no udaala na suu, koja glas: “Slaa onomu koj j stoo spao, kako mđu astnjm koj zmlja pozod, tako mđu

ama, ljudma mđu stama, koj ljud n poznaju!"Zlj j mk glas Sad'k-hanumn ć poo zont kao

jdnostana uspalja molta; o, koj j ć ta sat nt-nmc upla u ogldalo, ć su pol suzt a slka mjsau ogldalu, koja j najpj zgldala kao astopljno zlato, posad da s komša da j pbojaaju boj, as cna, as zlna moda.

A kada pt put Sad'k-hanum zaš “ia Sn" jma o Alahu: “Kad On hoć, da nka sta bud, On kn: Bud! i ona bud..." Zlj zadhta tho a za tm snu bac ogldalo u ljupunu cjća šakama pok o.

Sad'k-hanum j odmah zagl bzoplto stad ptat:- vdj l ga, ko j?

Al Zlj ota na doksat majc za joj glau u klo.- eto, to, komšk! Kažm ja, hoćš da m pomantaš cuu.

A Sad'k-hanuma naalla dalj ptanjma, pa majka jojnamguj da n pstan ptat. No uzalud, Zlj n dž gla,samo ćut odmahuj ukom Sad'k-hanum da j š n pta.

Kad Sad'k-hanum pođ da od koz kapdžk u soju bahu j j ć dockan blo, spat j Zlja do kapdžka a Sad'k-ha-num opt:

- Js l djla?- vdjla sam! - šapć Zlj dšć.- Kaž m?Zlj zadhta, obgl ukama Sad'k-hanumu, naslon joj

Ia sin – sua Ja'sn z Ku'ana.



25

glau na am pa joj pošaputa:- Daut-fndja Sal-agn! - pa j onda osta pobjž pko

bah u kuću, kao sna, a tula pst u uš da n uj samo štoć Sad'k-hanum za njom ć.

*

Gjh na dušu Sad'k-hanum ako nj sauala tajnu. Tk odonog a, kako s Zlj poja lc suđnkoo u ogldalu, n

pođ nkolko dana a tamo dol, z dubok bah u onom dukuća, gdj j Sal-agna, z s jdno njžn glas gantn.Daut-fndja nj dotl olo gantu, al nađ jdnog dosta zamol ga da mu sako dohod. Sako , sako ta jganta otud slala soj mk glas, al sako t su glaso

bl s tužnj, s planj. On su poljtal koz noć z scašl scu. Ah, Zlj j ć azumjla t glas!

Od to doba na zdaom cjlom cjlcatom kapdžku Latf-agnom, napa s jdna mala, malna upca, kao da j mšpogzao kaz s na pndžu nšto azmdal oko s u Zl-j nšto zamutlo.

A Daut, ako j pj jdanput na ndjlju pošao l nj pošaoLoka-mahalom, sad j jdan put na dan. Jdnog dana d tuda

pa uz pjšano zno bac ga u kaz Latf-agn. U hamu bl još dj t hanum, došl na đnj; kad zno uda u ka- z, a s s hanum zgldaš. Majka Zljna poglda koz ka- z, pa l:

- Ah šjtan, ah šjtan! Onaj Sal-agn adžamja. A Zlj poglda spod oka Sad'k-hanumu pa poumnj

obo o zmlj.Jdnoga dana Zlj, tako pd akšam, g na onu upcu na

kapdžku a jdno malo djt stoj pd kapdžkom uka. Ona ošknu ata a djt joj dad nšto zamotano u jdnu hatju.

Kavezi — štk na pozoma hamsknm; adžamija — mlado, ludo.

Sevdah



RAMAZANSKE VEČERI

26

- Šta j to? - pta ga Zlj.- N znam! - l djt.

- Koj t dad?- Daut Sal-agn dad m mtalk bakšš, da t donsm oo.Zlj bzo pto kapdžk; osnu s oamo onamo, da

d nj l ko spazo od njnh; stpa onaj sajutak u njda pa j onda obuz nko dhtanj pođ goznca koz s kost, tota u odaju zagnju glau u jastuk.

Kad j malo kao pođ stah, ona az onu hatju a unu-ta nađ jdan sln konć, jdno zno cnog kaanla jdnucgau do pola spušnu. Zlja goznao za to ponoa u ha-tju, pa koz kapdžk t kod Sad'k-hanum. Zagl j najpj,pa j onda sa aman pklnj, da n kaž nšta majc. Poslao joj,

l, nšto Daut-fndja al ona n azumj šta to zna.Sad'k-hanum az onu hatju, pglda on sta, po-

msl s, pomsl, pa joj onda objašnjaa.- Kaanl, k'zn, kaž: “Znaj, da s u mom scu!“; oaj konć

sl hoć da kaž: “Moja t duša hoć mnogo!“, a oa cgaa,pola spna zna: “Gom za tobom!“ - to taj t ab šaljDaut.

- Pa od kud m zna, t m ol? - zapta nano Zlj.- e, mo, uo j on kolko s ljpa a zna on; da s ga u

ogldalu djla.Zlj s bžno zamsl; o joj opal nk topl jta ona

zažmu; pun, okugl gud kao dj nandž, naastoš akošulja, koja j na njma bla ubana, astž s; ona pok u-kama o, pa joj udaš dj t suz okasš joj pst.

- Što plaš, ludo jdna? - pta j gl Sad'k-hanum.- N znam!... - l koz suz Zlj.- Osta gajl... tba da mslmo šta ćš t njmu poslat. On

n kat odgoo.

Gajle — biga.



27

Zlj skd uk sa oju pa joj s azu na usnama sladak,djojak osmjh.

Pa šta da mu patmo?- Ako oćš - l Sad'k-hanum, po što j malo pomšljala

- jdan pa hatj, jdan mal kamn malo ćamd.- Pa šta j to; šta zna kamn?- Kamn kaž: “nka mu n tku suz za mnom!“- A atja?

- Atja zna: “nka mu s makn tuga!“- A ćamda?- i hoć da kaž: “moj t o zgldaju“, a ćamda: “zođ

sak put kaj kapj!“- Pa za tako da mu kažm? - pta Zlj.- Tako, k'zn! - tjš j Sad'k-hanum.

i Sad'k-hanum zađ po bah, t sama saba , jdan malkamnć panc ćamd; poslj nađ nko stao psmoSalm-fndjno, t ocjp jdno malo pa hatj natjaZlju da ot kuć dons jdno ljpo , pa u to za sono onda Sad'k-hanum pobnu s da po djt sa sokakapošalj sa tom Daut-fndj.

Zlj ostad još na doksatu u Sad'k-hanum, t da spušonu polonu cga što ju j Daut do pola spušo. Tako joj ka-zala Sad'k-hanum da s alja.

*

A potada, kad akšam padn, kad s posp, kad mujzn sđsa mnata, kad mjsc šta da pboj soj zlatno stado a

pozana noć, kao jašmak, zaj kasabu, tada... z onh bahaozdo, z Mahmud-bgo mahal, uj s ganta, al sad nusamljna... odoud z Loka-mahal odgoaa joj df. Ganta

Ćeramida — polukužni koni cijep; č evre — maama ezena; mujezin — hodža; def — dahie, glazbeni instument.

Sevdah



RAMAZANSKE VEČERI

28

sad š n sa onako tužno al još ujk kazuj žnju. izjas koz noć glas njn, as tho a as slno, as nsko, da s z dna

gud uzdah kć a as soko, kao da duša uzljć soko podoblak da s tamo gl sa zjzdama; da s okt noćnm cn-lom, da s zagj Alahoom mlošću.

A kad ganta pstan tamo dolj u Mamutooj mahal,pon df oamo u Loka-mahal. Najpj lagano, a za tm

buno; buno, kao sc u ptnastgodšnj djojk; žo,

kao topla k djojc koja s p put jašmakom pokj.Pstć, bjl pstć sa cnm k'na-noktma bju stno, njž-no a angaac zon jdnomjn uda ponos s koz mnu,thu noć, pod kojom kasaba sp.

A jdan put sunt u Al-ag u Gonjoj mahal. vlk džmbšpod noć, pjsma muhabt. Jdn na adaku, dug u odaj atć u bah. Sofa bogata pbogata a algj tamo oamo;

jdn saju jdnma a dug dugma. U odaj ok ga, tstbuhom, pja s u stuku a zkću joj ampata na pstma.Na adaku jdan sdalja udaa u saz pja junak pjsm o

Al-paš Tplnlj, a oamo u bah t Cgana sdšu, udaaju pjaju, a u okolo njh s adžamj, mlad pust, as slušajupjsmu a as s phat altpatlaka, t sun ata koz mak a

kušum pohuj azduhom kao bza ptca jkn noć.Nka adžamja sksa šst puta u azduh, pa onda zad z

ks altluk pljp ga Cgannu na lo.- Nou pjsmu da m pjaš - dodad mu.Cgann s osnu oamo onamo, kao da s nćka, al za

smj da n pja gdj altpatlac azgoaaju. On zatž žc,

pu gudalom, a df uda tho za njm, psnu ganta azljž s pjsma:

K'na — boja, kojom muslmank boj nokt na ukama nogama;čangaraci — papoc; sunet — obzanj, kada baju lka slja;džimbiš — slj; muhabet — azgoo; algj — ska; čampareta —

spa na pstma, kojma s udaa; saz — tambua; altiluk — šst goša.



29

L'jep je zambak, l'jep je đul, Karanl i feslijen,

Najljepša je Zilje. Sen s'n ben'm eskiden!

Sali-agin brz je hat, A Dautu još je l'jen,

Dockan stiže u Lokač. Sen s'n ben'm eskiden!

Ona kuća, beš pendžer, Jedan kavez pokvaren, Na taj kavez oka dva. Sen s'n ben'm eskiden!

L'jep je zambak, l'jep je đul, Karanl i feslijen, Najljepša je Zilje.

Sen s'n ben'm eskiden!

Dum, dum, dum, dum... pu šst puta jdan pa dug alt-

patlak, pa onda tunu jdna matna, t s sts mana noć mnog, koj su alja da mno spl kod sojh kuća, podgoš bžno gla sa jastuka da osluhnu, nj l gdj god jangja jalkoj dug blaj u kasab.

*

A ć kad s za koga zad noa pjsma, onda badaa kj

soju tajnu, pjsma ć j pokazat. Pjsma s nos z mahal umahalu, d z kuć u kuću, z hama u ham, od usta do usta,od jdnog dfa do dugoga, od jdnog slja do dugoga. Gdjgod s pja, tu ć pjsma stć.

Feslijen — bosljak; Sen s'n ben'm eskiden — t s moja od ajkada.

SevdahSevdah



RAMAZANSKE VEČERI

30

Zlj nj tbao ć dušman, dosta j da joj j pjsmazađna, pjsma ć ć odat pokazat s cjlom sjtu, pa

ocu majc.- Aman, hanum, što ću? - pta sota Sad'k-hanumu. - iz-

adl m pjsmu, pjaju j, pjaju j sud, sud, sud...- Što ćš?! Moamo Dautu poslat ab - l Sad'k-hanum,

- ja l nk t pos, ja l' nk t s okan, dugo a nma.- Kako da mu pošaljmo? - pta pplašna Zlj.

- Nađ malo pa ka sjc malo toj kos, pa mu pošlj.K kaž: “l' m ljub, l' m s okan“, a kosa zna: “uzm mna toj gud, pa m nos“.

Odns djt tako psmo Dautu, a od njga dons jdnogmalog pauka, što zna: “n mogu t uzt, dok t n dm“.

- Što ću? - pta opt Zlj Sad'k-hanumu - što ću, hanum?

- Moaš ga pustt' u bahu noćas!- Aman - dhć Zlj, - aman, hanum, n smjm!- Moaš! On s lom što t n zna a uo j samo, a ako uhu n

juj nka t d samo jdan put, pa nć n noć dan poć azaukać halka na tojoj kapj.

i tako sota Zlj posla odgoo, jdan stuk nan jdnozno pasulja. Stuk nan kaž: “dođ k mn“, a zno pasulja l:“dođ noćas!“...

*

A noć ljpa da. Po km sokacma mahalama kuć bacl sjnk a odžac mnata spužl soj dalko pkoosjtljnh kooa. Po mtm ulcama ljno šta kol, a na

ćoškoma asksncama spaaju goml umonh sokakhpasa. Sa sahat-kul udaa zono oznaaa sat u koj ć s pa-

ojn spju... Mjsc s s š pnj t sjnk sakog asapostaju s manj už.

Čare — izlazak, način; kol — patola.



31

Nk blag dah popuj; lst na gan jda što dšć a z- jzda na nbu dšć ga kao sc u Zlj. Ona j ć polon

sahata u bah. U kuć su s lgl, a ona s skala da put odstaha htjla ć da s at al, kažu, sdah j ja od staha.Naslonla j mdn na zd, pa jdnm uhom sluša, n ć l sko u kuć pobudt a dugm uhom sluša, n ć l ut otud soka-kom kaka šum. i n zna od ga b š ptnula.

vć ta sat ka u bah a nma nšta da s uj. Da l j ć

sat l s njojz n? Ona alja da sahat boj po kucanju sogasca a sc njno as kuca lo, lo bzo slno...U jdan mah pad jdan kamak u bahu, pa za tm dug

pa onda tć. To j znak, koj joj j Daut zakazao... i n sama nzna kako s bzo kao jca uspuža uz mdn na zd, a kad

j ć tamo bla, zatkla j na zdu Dauta, pa s oboj na jdan

mah ppadoš, kad s tako blzu djš. Zlj s ppad što j unla a on Daut, ppad s pd tolkom ljpotom.Zlj j kala da on što kaž a on j, kao, nć l ona što

ć, a jdno dugo ostadoš njm. Što ćš, adžamj!... Paopt nađoš jdnu jdnu j... a šaptal su j dugo, naslonusjan usn na usn...

Mjsc malko zađ za jdan oblak sjnka od oblaka obglh, da sakj oo po, oo slatko aškoanj...

*

N sa š dolj u Mahmut-bgooj mahal ganta; n od-goaa joj z Loka-mahal df... Što ć da azgooa za jdnosc?

Pd Sal-agnom kućom udaaju pomamno t goa apšt dj zul, mću s pušk gaju konj okćn... zbajus sato.

i moj m tbk: Alah mubak ts'n!

Tebrik — sttka; Alah mubarek ets'n — Bog m dao mnogo godna!

Sevdah



32

Hatidžin gijeh.

V

alja da ptnast do dast dkka od gada p-kasna j šuma u Bj-bahama. T su bah akuf-

sk, t su oton sakom. Dbla hladona a bsta oda, koja t z da studnca, a za šum

otono polj t otud jta popuhuj. e, n mo'š ljt tažt nnać lpšg tfa.

Kad s ljt usja gad pod suncm; kad umo ućna - hodtu mnog t s malo ashlad napju studn od. A ptkom

hod hanum tamo. Mslš n jdna n ostan u gadu. i sota bogata, s to hod. vdš samo, od sabal pohod gomlsokakom; za njma natoan zmćak nos sdžad, jdan,da l jastuka; jdnu košnju u njoj malo jmka, džzu zakau ka u maloj kutj od tnćk; tu nož, ldžan, hljb, pomalo oća ć šta j koja spmla, j hanum kad odu z juta

aćaju s tk u akšam.Taj dan tf u Bj-bahama zglda kao kako slo l gad.

Na polon' sahata dalko, pa ujš ća-ću džu kkot.Tamo pod astom, kaj gonjg studnca, lk adžmsk

ćlm; na njmu, po kajma nkolko jastuka. Na jastuk snaslonl, t pj tutun, mutsa-pašnca, džza-zoa hanu-

Dekik — mnut; vakuf — zadužbnsko dobo; teferič — ljpo mjsto zaužanj, zlt; sabaile — anom zoom: izmećarka — služaka; krošnja— spt, kopa; jemek — jlo; džezva — bakn sud, u kom s kaa kua; ldžan — poculansk sudć, z koga s kaa pj; akšam — ; ća-ću —nadgoaanj; dževa — lama, ka; adžemski — pzjsk; tutun — duhan;mutesarif — okužn nalnk; džeza-reiz — pdsjdnk knog suda.



33

ma još dj-t. Po ta, an ćlma, dj-t zmćak, jdnas ga s djcom, duga na mal mangal kua kafu a tća samo

služ lokumom pa cga.Tamo dolj ak, na jdnom sdžadtu, sjd bmbašnca još

dj hanum pa s nšto ozbljno azgoaaju a na ta, do njh,go mala atca od suaaka džza jdnako u pplu.

Blzu do njh, na jdnoj asu, sjd amamdžjna hanuma polko dušto. Tu s sjkl dj lubnc pa na sd asu

gomla paad. Amamdžnka otkda paad od ko baca snjma na Ltj-hanumu taat-mudou, koja sa mftjnmhamom sjd tu blzu na jdnom sdžadtu.

Dolj, gdj sjd Šuk-bgo ham, udaa Mana Cganka udf pja hapam glasom pjsmu, kako su sdsal nk Sa-dk Ajša, pa kad pono j: “Ja s, ja az'gdž“ a hanum

cknu pljskaju šakama, t sam ponaljaju.iza donjg studnca, na jdnom poplanku, postto j šokocno sdžad, baš pod jdnm gdno dblm hastom. Tusjd Mjm-hanum alaj-bgoa, Đulza-hanum kolazoa esma-hanum tabo-ćatboa još dj-t. S mlad žnc,

bjl umn kao jabuk, pa sl kao što j mladost sla, tmuhabtšu s nstašn muhabt, kao što ć pusta mladost n mož dukj.

Na donjm studncu opt puno djc; koj uzlo tstjcu danapun sjž od; koj donjlo džzu da pop, a nko optlubncu, da j spust u studnac t da s hanumama shlad. izmđ' sdžadta, gdj j ostalo mjsta ta, t, muaju s

Mangal — poktno ognjšt, na kom s ata lož; lokum — slatkkola; bimbaša — majo; amamdžija — lasnk kupatla; asura — postkaopltna od šaš; parče — komadć; tarirat-mudir — glan skta;miftija — jsk dostojanstnk; harem — poodno žnsknj; Ja sev, javaz'gedž!" — “il ljub, l' m s okan"; alaj-beg — šf žandamj; kolaz —kaptan; tabor-ćatib — psa bataljona; muhabetišu — azgoaaju; testija— zemljani sud za odu

Hatidžin grijeh



RAMAZANSKE VEČERI

34

gaju djca; djojć s uhatl u kolo t poj; potoć žubo;Mann df anomjno uka; hanum ćaskaju, šal s, smju s

u jdna dugoj, jdna s jdnog a duga s dugog kaja dobacujušal, t nma kaja dž kkotu huc.

i s tako d ć ć do pd akšam... Samo, na onoj uzšc,na onom modom sdžadtu, što sjd sama samcta Hatdž-ha-numa oko nj s nahod tza joj. Ona j bona nma joj ljaa,

blzu joj j psan dan, pa s zažljla da j još jdan put znsu

na tf, da još jdan put d sjt, soj pjatljc ono slj onaj žot, koj j ona tako oljla. A zažljla j da na oom mjstu sjd; na oom mjstu n

na kom dugom; pod om hastom n pod kojm dugm. Kad ju j dola tza odj bjš zauzo mjsto Alaj-bgo ham aHatdž nć na dugo mjsto, t sota tza od u Alaj-bgoc

zmol joj s, sapa ad, da s psl kad j bolsnca tolkomak na to mjsto.Sjd tako sama na sdžadtu do j tza. N ol da joj ko

dođ; n muhabtš, n smj s. Mlada j, pa joj žao umjt alja da! A sunc ć pallo hladona slađa mk pojtaacpuš, t lšć šumo šapuć. Bdo s com zlat nbo po dnuumn, zaka tn... skoo ć akšam!

Hatdž tba pj ngo sakom požut da n duhnstudn nj jtć. Njoj sto žao ooga mjsta; možda nć

š doć a sad što j došla, ako bona pbona, htjla j das pozda sa sjtom l j mož bt dugo što htjla?... Kadhtjdoš poć a ona zaaa tzu; zamol joj s da od do Alaj-b-go da joj još jdan put hala, što joj j dala oo mjstona kom j Hatdž od pj, dok j bla zdaa ujk sjdla.Od tza kad zma, a Hatdž osta sama, ost s da j kon glda, pa onda u upu, pod kojnom dbloga hasta, tu

Teza — ttka; iljač — ljk; sevap — dobonsto; merak — olja.



35

naglo jdno , u koj j zala mal kamak *... Šta l j to kom l j to?!

Dođ tza pa j dž, t polako, polako, koz ham hod,oslanjajuć s na tzu. Pozdalja ljo dsno; smjš s nas al joj na tpacama dšć suza...

Mlada j, pa joj žao umjt alja da!

*

Hatdž, aman, Hatdž!Ko ć t kazat Hatdžnu ljpotu koja s to ugas!...Ugaslo s ono ljpo ldžan-oko; ugasla s ona tatl dušaHatdžna!...

Haj, a da s j do kada Hatdž šta koz ašju samo, asako j pozna; pozna j po hodu, po tananu stuku, po ponosu,

po saltanatu. Od kao gugutka, stno, smjno a opt ponosto.Kamo tog dućandžj što nć ostat posao z uku t da sosn za Hatdž-hanumom? Slj-hanum, tako j zou uašj, sa njna ponosna boja hoda.

A pod onom fdžom pod gustm ptom, kj s kažu, blago kako u caa nma; kako na zmlj nćš nać, a ko zna tamo go u džntskm bahama hoć l j bt, manj ako jzmlja nbu n pozajm. Kazuju šakj njnu ljpotu njn dl-

bluk, ama šta znaju šakj! Ba da polonu kažu pa b dosta blo no. Šakj ć t napat ćf uhu; otatlsać t dušuama oko, oko... ostać pusto pazno, a kad b mogao Hatdžu

* Kamičak kaže se taš, te po sliku “Taš-ak't ma đozenden jaš!" zna:“Nka mu n tku suz za mnom!"čevre — maama kćna smom; tatli — slatka; saltanat — askoš;

gugutka — kumija; selvija — čempes, tanko, isoko; peče — što i

jašmak, samo cn, pozačan eo, kako Caigađanke nose; Dženet— aj; šarkija — pjesma; dilber — naočit, iđen: ćeif — olja; otatlisati— zasladiti

Hatidžin grijeh



RAMAZANSKE VEČERI

36

sagldat' jdnom samo, nk b sljpo ostalo, n žal!Pa nj u Hatdž ljpa samo kosa ono lo pod kosom on

o pod lom. N obaz, n usta samo, n at, n glo, n gud,n pâs samo... s, s s dugo j ljpo pljpo, kad hod kad zbo, kad pja... Ah, kad pja!... Tba da zaboašs; da zaboaš oca majku; da zaboaš kuću; da zaboašsjt. Kuću, kuću nad glaom alja t zapalt, manj šnluk nmo'š unt, kad Hatdž pja!

ima mal malak df, tk kolko da joj j nšto u uc. Pakako j maklja, obojadsala ga, zljpla mu oko obua nkamajlj; podzala mu džangaac pantljcama, pa kad udau njga a ono n znaš u što pj da pogldaš: u onaj sl df;u njn l bjl pstć umn nokt, kako po njmu gaju;u nju l, kako as zato o, as zans u natag glau, as joj

s dgnu gud, kao mal talas koj pjt buom a košulja joj szla z pasa, kolko j gud zatžu. čas s hata ukom podscm, da mu pomogn... j Hatdž što pja - od sca pja!

Al nmaš kad gldat j, moaš j slušat. Kad su tako ha-num u nj, o amazanu u , pa j slušaju, zaćut s spustuk sa cgaom na koljno, cga s polako, polako gas; onzatol o, zaall gla, t mslš n ć s budt. Al kadHatdž uzkn pljsn s šakom pod scm, a on s kao dasu pomantal, t za njom n znaš koja ć koju š nadkat.Pa kad Hatdž objs df a tk dš mašca sa žaom d od ukdo uk, t hanum ppaljuju cga koj m s pogasl bl.

Nj tako sl hanum, kao što j Hatdž. Ona muhabtš,ona utjš, ona nasmj. Kolko puta samo njn fndja dođ su-moan bžan, pa ona šalom slatkm muhabtom astja mugajl. Hoć dug hanum da j ogoo. Kad su mđ' sobom,kažu užn j za nju, al j opt ol, n mogu bz nj. A što

Š enluk — slj; meraklija — stastna; amajlija — zaps; džangaraci — papoc.



37

kažu za to j samo, što joj n juju da ol soga fndju, j joj muž nj na oko ojk. Kolko put, pa ljud u ašj koš,

kako j j štta što taka ojk dob onaku ljpotu.Pa kolko god da s goolo kolko god da su hanum nju

ptal onako azbal, nkad s nšta užno n u n azabaza Hatdž-hanumu. S što s za nju ulo to j, da j ljpa, da jpljpa, da jd da s njnom ljpotom ojk kun. Pa to,ta ljpota sad j bona pbona ljaa joj nma!

Hatdž, aman Hatdž!

*

Postana hamska odaja, pa sta sjtla. Pod pozo-ma, zatonm štkom, post s duž cjlog zda mnd,pokn modom basmom; na dugom zdu odžaklja, a u

jdnom ćošku t duška jdno na dugo, u njma lž bonaHatdž. ima ć t dana bo s s dušom, bjdna tza služ

j god joj, al joj n mož ugodt. Kad joj dođ tško nšto jzapt u glu a ona špa tzu za uku, t dž j sto a suz jojs potokom lju z oju.

Kao da b htjla da s uhat za oaj sjt da s n da on-om. Po co dan sojm ljpm, lkm oma glda u pndž,

da s naglda ljpa Božja dana da, alja da spj oma sjt-lost, koja s do malo dana z njnh oju tako žako azljala.N goo nšta l malo, no gdjkoju j samo...

- Tzo! - ć ć jdnoga dana, kad joj b malo lakš. - Uml s lakš kad s kaž gjh?

- K'zm, za maš gjha? - pta j tza.

- imam tzo!Tza joj uz glau na dsnu uku, na joj ljom glad kosu

ljub joj lo o.

Minder — kanab slamom natpano; basma — šana pamuna tkanna;odžaklija — ognjšt zapti — stž, zadžaa.

Hatidžin grijeh



RAMAZANSKE VEČERI

38

- Kaž, lmas'm, mladost j mladost, nj bz gjha a Alah j lk pa pašta.

Hatdž oto ja o stad uzbuđnj dsat.- Šta da t kažm. Znaš sama... žao m ga j, sad m ga j

žao. Bo m j doba, gldao m j pazo m j, al... njsamga oljla. Od onoga dana, kad m j uzo njsam ga oljla...

oljla sam dugoga... dugom sam poklonla moju dušu...- Dugoga? - un tza, pa s zamsl ućuta, ućuta s

Hatdž, t s jasno ujaš kako muha zu uz džam kakoHatdž tško dš, t joj s dah jda pnj uz glo.- To gajl nka t n mu! - pogoo najzad tza. - Njs

mala muža pma sb, pa šta ćš, a mladost j mladost, hoćsoj...

- Gjh j pogolm, ngo što ga t mslš, tzo... Ja sam lju-

bla dugu ju... đaua...- Đaua?! - un tza so joj tjlo pođ nka studn jza,pa zanjm, a upla o u Hatdžu, t n umj da pogoo.

Tza j od stah žna, za nju j dn dn; za nju j gjh, g- jh. Nju j oa spojst užasnula, j to bjš gjh, koj Alah ć n mož opostt, al j bolsncu aljalo tjšt, pa ma lažnm utjhama.

- Gjh j, Hatdž, pgolm. Ja ga nću nkom ć, al ga Alah zna... opt, opostć t alja da. eto, t s kajš, t s gazaboala... onog... pa s kajš... tb j std od toga gjha...

Tza j to s bzo potsnm glasom goola.- N! - dodać Hatdž, koja j tzu mno slušala. - N, nć

mn Alah opostt!...- Hoć, kz'm, hoć!...- Nć, tzo, j ja s n kajm, ja ga njsam zaboala,

mn nj std... ja ga sad olm; ja ga n mogu zadt z sca...

Džam — staklo na pozou; gajle — bga; đaur — hšćann, njnk,nmuslman; din – jea



39

Ja znam, kolk gjh nosm, ama m j sladak taj gjh, ja hoćuda umm sa tm gjhom... ja ga sad olm!...

- Hatdž! - cknu tza pljsnu s šakama a pogld upago nbu osjt kako j pođ goznca zlom joj s kost.

- Ja ga sad olm! - dodad Hatdž tho, mno, al odluno,pa zaal glau sklop o, kao da zaspa a alja da da budnasanja.

*Tog stog dana zamol ona tzu, sapa ad, da od u “Bj-

bah", pod onaj ast, da potaž ma l ga u onoj up, gdj j ona ostala. Tza n htj, al kad dj da Hatdž bo- j pošljdnj sahat, un joj od tamo, pa nađ pod astomdugo a n ono što j Hatdž ostala.

Kad joj ga dons, pa dj Hatdž da to nj njno ć dugo, obl j umn po bljdom lcu slatko s zadooljnonasmjš. raz unuta nađ mal komadć ćumua. Aćumu zna: “Bog t žota dao!“

Hatdž gto stšt u šaku taj maln znak - kad su jmtu namjštal asklopl joj gto stsnutu dsnu šaku, sa

joj j dlan bo cn, t su s udl s, osm tz, koja j žalosnoklmala glaom žalć Hatdžu š ad gjha no ad smt.

*

Još jdnom pođ Hatdž-hanum koz ašju, al n onmponosnm hodom kao što gugutka od, n kao Slj-hanum.Osnuš s sad s dućandžj za njom, kolko da knu: Alahahmt jls'n!

Alah rahmet ejles'n — Bog da j post!

Hatidžin grijeh



40

r'z.

H

adž-Abduš ma kuću nž ibahm-pašn džamj.Na lo lkoj kapj spužla s stha, t b s pod

njom taa kola mogla sklont od kš. Na dsnomklu zzan j jdan manj kapdžk, j kud b sa-

k polaznk otaao onolku kapju. Unuta j, za kapj, jdnamala onska kućca sa dj odaj. Tu j Hadž-Abduš slam-lk. Jdna odaja zastta ćlmma a duž stonog zapadnog zdadugaak mnd, zastt šanom basmom, dj-t sandalj; a

u dugoj sob j zmćaska odaja odžak.Odmah za o kućc dž s sok plot uz koj s puža zln

pasulj, zaćuć soju jžu uz zatgnut do kanapa, natom plotu mal kapdžk; malo š ojk pa b s moao sagnutda pođ. iza toga plota j hamluk, staa al ljpa udobna kuća,sa postanm doksatom lo mnogo pndža. Na doksatu ma

jdno uzšnj mjsto, kao nk mal a uzšnj doksatć tu jpostto jdno tanko šljt, pokno upam sdžadtom koj

j ć zbljdlo od sunca; a uz zd pslonjn td, slamom nabjn jastuk. Oaj doksatć j najmlj mjsto Hadž-Abdušo.Tu, na onom sdžadtu, pood on juta . U jutu, tkšto s umo uzo ads, spust s na to sdžad pa pa cgau

za cgaom; donsu mu lokum bst od, pa onda kau, jd- R'z — obaz, ast; kapija — ata; odaja — soba; selamlik — odjlnj

kućno, u kojm s gost mušk dokuju; sandalije — stolc; odžak — ozdanoognjšt, gdj s ata lož; haremluk — kućno odjlnj za žnsknj; doksat— pdsoblj na gonjm katu kuć; pendžer — pozo; šiljte — jastuk, nakom s sjd; avdes — obedno panje ped molitu.



41

nu, dj, t... Tako pd a tako po . Kolko j putao amazanu odsjdo na oom sdžadtu po cjl noć, pušć

zabaljajuć s gustm dmom, azmšljajuć udšuć mk mskoj pušta lpa, što s u bah azganala.

Sjdn tu na sdžad, kod njgoh nogu, hanuma mu Atjpo koj put, pa azzu muhabt o sjtu, o godn, o ćsatluku...Dok on tako na doksatu a u bah nazl-Đulsm, mjzmcaHadž-Abduša, oblaz cjć što ga j sojom ukom zasadla;

t s onoga otkn žut lst a s ooga uo cjt; n jdan kamakn osta u lj, n jdan lstak na staz. Mala baha, jda dastašna uzduž popjko, ama sta, ljpa nađna...

Hadž-Abduš j ć stao. ima mu, alah, šst. Požo j ljpo soj jk sa Atj-hanumom; ma m pko ts go-dna kako su zajdno. Alah m dao pooda; mal su kasnog

sna, ahmtl Nazfa; zuo mjtb uždj sšo, pa hto gaHadž-Abduš da mtn za ćatba u konak al Nazf, kako bjašadžamja, jahao jdan put konja na nkom suntu tkao ssa dugma, t s oznoj on konj. eto odand dob tsku, ttsku, tsku. i šta nj jo po, al n moga da s zlj; zgoga ona slna ata umj. (Alah ahmt jls'n!) OstadošHadž-Abdušu još dj kć, imš Đulsm. imš j blastaja od Nazfa, a Đulsm j mjzmca. imš s dad u do-

ba ojka samo od u dugu kasabu; to malo b tško Hadžj Atj-hanum al m ostad Đulsm, najljpš najmsnnj c- jtak, da m slad sta dan.

Hadž-Abduša zna poštuj cjla kasaba. Nj znđl amama kolko tba, a on n taž š. Pa j zda j na j,

Ćesatluk — oskudca; nazli — dna, ponosta; rahmetli — pokojn;mejtebe — škola; ruždije — ša škola, gmnazja; ćatib — psa; konak— sud; adžamija — ludo, mlado; sunet — obzanj, kada baju lka slja; treska — goznca; Alah rahmet ejles'n! — Bog mu dao pokoja;kasaba — aoš; zenđil — bogat.

R'z



RAMAZANSKE VEČERI

42

t paša kadja hoć da mu uju laf. A uno j za dušu što j mogao. eto pd njgoom kućom, na sokaku, on j sagado

ćupju pko potoka, j tu mnoga sotnja pohod. Lanjsk jgodn o som tošku opao oko jdno tć; zmus, kad

j stgla najća zma, kupo j danast toaa da azdjlopo Muhadž-mahal sotnj.

A n n Hadž-Abduš to što mu s plja ngo odoj,pođ bz onoga što s n moa bt, pa sasta pau dj, t,

t polako, polako sab kolko mu tba da sap duš st.i pj j bo taka, al od kako mu umj Nazf, još j poš ako mu j Alah udjlo taku kasnu utjhu kao što j Đulsm,koju Hadžja n zo dukj ć: “Gugutko moja!“ a Atj-hanuma još j maz mluj onako sto, kako ju j mazla, kad

j bla mala.

A Đulsm odasla postasala, t n ma u kasab djojk kao što j ona, ako j ma, n ma n u koj tako glo, glo blbloo, kako j u Đulsm. Kolko puta Hadž-Abduš sjd naonom sdžadtu sumoan, nk sklt ptskao mu dušu, nabalomu s lo a oboo glau na gud, pa zkć mu bojanca ko-lko j bzo pbaja odaja zno po zno pstma, koj dšću. AĐulsm dolj u bah, pod ganatom lpom, polako, tho, slatkopjuš onu stau, onu pjsmu od zman akta, onu pjsmu što

ju j u mladost Atj-hanuma pjala Hadžj što ju j Đulsmod majk naula. A staac, najpj jdnm uhom uj n ujpjsmu, pa zatm j sluša s š š; sa la mu s astuaju

bo, sa duš mu s m sklt; dž glau dž o, pa s slatkosmjš dokuj joj sa doksata: “Gugutko moja!“

Kadija — jsk sudja; laf — goo; teće, tekija — kuća dša (s-lamskh donka); bilbil — slauj; seklet — jad, amotnja; zemani vakat — stao jm.



43

ii.

Đulsm j tako odasla, u ahatluku, u ljuba, tu kaj oca majk, na doksatu, u bah. Ona dug sjt n zna. Dohodu Atj-hanum mnog hanum, od Atj-hanuma u njh, alĐulsmu n od.

Đulsm najš što od u dj-t konšk a od oh najadju udoc elf-hanum što tu, tta-pta kuća od njh, sjd.

elf-hanum j najslađ azgoaa; ona joj pa s, s štouj; ko j um'o, ko s žn, ko aškuj. Pod elf-hanum Đulsm zna malo nšto o sjtu.

- Pa kako s to aškuj? - pta jdan put Đulsm, pa joj elf-hanum to kazuj na šoko na dugako. Ama to elf-hanum umj nkako tako ljpo da kaž da spa da s Đulsm s

zaža obaz t mslš co j dan kaj odžaka sjdla.Poslj, elf-hanum ma bata Šfa. Nj ga Đulsm n-kad djla al joj elf-hanum o njmu zbo, mnogo joj pa:kako j dlb, kako j junak. Zna Đulsm kako fs nos Šf kaka altpatlak ma kako ala fanka nos pantol kondu,s, s ć zna Đulsm, pa opt sjuta dan dođ u elf-ha-num, t j pta, kao da j zaboala:

- J l, hanum, u Šfa j fs âl?Pa alja da, sa th muhabta ol najš da d u elf-ha-

num. Jdan put tako ć ć joj:- Oh, kako b oljla da dm Šfa?- Pa dobo, kz'n, poslaću mu ab da sjuta pođ.- Aman, ama-a-an, hanumo! Ama da n zna, da sam ja to

htjla.

Rahatluk — zadooljsto; konšika — susjtka; ašikovati — ljuba po- odt; altipatlak — ol, koj šst puta puca; ala franka — opsk; pantole — pantalon, akš; kondure — obuća, cpl; Fes al — cn,al boj; aber — ijest, pouka.

R'z



RAMAZANSKE VEČERI

44

- Kako da zna?Kad sjuta, stna, sjd Đulsm na pndžu u elf-ha-

num, pa g koz štk a Šf, to ga sokakom. Nos ponos-to glau, na njmu ala fanka haljn, tjsn pantol a kondupltk, sjn, t g šana aapa; pa fs naalo na o. Pa-

fndja. Đulsmu uzo nk std plamn udao u obaz, patamam Šf da pođ pod kuć a ona bjž' sa pndža.

- vdj l ga? - pta j elf-hanum.

- Jok, hanum!- Ama, pa n pođ l?- Dok bjš ozdo, što sam ga nšto malo djla a kad da dođ

blž a mn s nšto napunl o suzama, nšto m uhatstah, t ga n djh.

elf-hanum da s skda od smjha. Pođ opt nk dan a

Đulsm ć ć elf-hanum:- Nma Šfa opt da pođ!elf-hanum slatko s nasmj, pa mluj Đulsmu po ob-

azu l joj:- Da t ptam nšto al pao da m kažš!- Šta?- Ako ćš pao da m kažš, tako t mladost?- Hoću!- J l', olš l Šfa?Đulsm s najpj uplaš od takog ptanja, na onda zaćuta,

zamsl s zabnu s...- Kaž, zašto od mn da kjš?- N kjm, hanum! - odgoo bzo Đulsm. - N kjm,

ngo o da t kažm. Ja n znam... n olm ga... a olm tako daga dm... da m j sa sm z blza da ga dm...

- Pk, pk! Nću t š ptat. Kad ga zaolš a t m samakaž.

Efendija — gospodn; peki — dobo.



45

- Kazaću t, hanum, nću kt od tb.- Ngo... znaš šta Đulsm, o dođ sjuta. Ja ću zat Šfa,

pa ćmo ja on sjdt na doksatu pt kau a t sjd u sob mojoj, pa ga d ljpo gldaj ga kolko t dago.

- Al da mu n kažš?...- A gdj b mu to kazala?Pa tako sjuta dan napaš. A od tada Đulsm j s a-

dj šla u elf-hanum a Šf j mnogo šć polazo tm

sokakom mnogo s šć uaćao u soj sst na kau.Pošlo j tako podosta mjsca a jdan put to t elf-ha-num u Atj-hanum, t po oaj onaj muhabt dok na po-šljtku n da j došla da joj št Đulsmu za Šfa. Tažl su do sad Đulsmu kolk stt aljan bća, pa Hadž-Abduš Atj-hanum, s nkako zajaju, obću, n dadu. i n što b

mal što-god zamjt momku, ja l kuć, ja l dostu, ć tako, boj s, boj s za sb; otć m sa adost z kuć ostać sampod staost. Pa sad, kad elf-hanum zašto j došla, a At-

j-hanum s zbunla, pla a n umj nšta kazat. vl, kazaćHadž-Abdušu; azgoaać sa Hadž-Abdušm.

A kad j, stna, u pomnula Hadžj, on s bjsn lupapo kuć:

- Za ja soj djt da dam Šfu, tom pošljdnom 'suzušto s u po cjlu noć po jđupskoj mahal; tom saošu, tomkomadžj. On ako hoć da s žn nka ok uzma za žn,on su taman za njga, sa njma j on obkao!

A sota Atj samo ćut, j, Alaha m, ma Hadžja hak. Ta-ka j na dlaku Šf, kako ga on kazuj. Cjla kasaba zna daŠf d noću u jđupsku mahalu, t tamo sa ocma. Pa komadžja j, a što j najgo saoš j, pj no akju, kaopošljdn ojk. i kad sokakom od, n od kako mu dolkuj,

R'suz — naljalac; Jeđup — Cgann; saroš — pjanca; komardžija— kataš; čoček — gaca; hak — pao.

R'z



RAMAZANSKE VEČERI

46

ć nagn fs na ob a ktku pust napjd, t mu s š ojunjha; nos bastun a cgaluk mu dbo, kolko uka u ojka.

Pa zauj u kapdžk u hamsk pndž, a ć šćanskažna tško mož ahat poć kaj njga.

ima hak Hadžja, tak j Šf kako ga on kazuj.

iii.

N znam baš kolko ama kanda ć pošlo pt mjsca odonog dana, kad ono elf-hanum bjš u Hadžjnh da posĐulsmu. To blo, pa s zaboalo a Đulsm dalj ostala kaošto j u bla, nazlja ocu majc.

Al Đulsm nj š onako sla n pja š kad štazmđu lja, t da Hadž-Abduš sa doksata sluša soju gugutku.

Lc joj nj š onako umno, ngo žuto ulo; oko joj nj š onako slo, ć bono suzno, upalo u duplj a oko oju jojs octao moda pstn.

- Što joj j? - pta bžno Hadžja hanumu. - Što j tom djt-tu?

- N kazuj! - odgoaa hanuma a o joj pun bola suza lc joj bz boj j joj dšću glda u zmlju. Gjšnca, ona

j ć znala šta j Đulsm al, za j smjla kazat?!- Js l joj daala lja? - pta opt Hadžja.Na s, na s, što ju j ptao, - a ptao ju j sako juto

sak - na s mu j Atj-hanum odgoaala oako onako, al na jdno mu nj umjla l nj mogla da odgoo, naono: što j Đulsm?

Jdnom j on sam ptao. Blo pd a on sjdo na sommjstu, na doksatću. Pođ Đulsm lkm doksatom da od uamamdžk nkm poslom a Hadžja j zonu.

Bastun — štap; cigarluk — muštkla, oblca; nazlija — dažsna, dopad-lja, kasna; amamdžik — soba, u kojoj j kupatlo.



47

- Sjd, sjd, kz'm, odj kod mn! - l joj blago toplo.Ona zu papu kaj sdžadta, poda dmj, t sjd na

sam h sdžadta, a s u zmlju glda dšć kao košuta m- jnja boju u lcu.

- Što t j, lmas'm, kaž mn? Bol l t nšto; maš l nkdt? - pa j pomloa onsk dšćućom staakom ukom pocnoj, mkoj kos.

A Đulsma bznu u pla, pa sko t pobjž u soju sobu a

tamo pad na dušk stad jcat kao malo djt. - ima nk dt, t n ć da kaž! - l Hadžja Atj-ha-num.

- Tako ć bt! - dodaj hanuma a dhć ona gz donjuusnu.

Poslj ć Đulsma nj n zlazla mnogo z soj odaj. Po

gdj-kad, po gdj-kad dok to n pstad. i kad pta Hadžjaza nju, l mu hanuma da j n da, bona j al, nšalah, bćdobo.

- inšalah! - dodaj Hadžja, al nšto t glaom s mu toudno zglda.

Atj-hanuma sad ć, kad sjdn na sdžad da pj saHadžjom kahu, zbjgaa da goo o Đulsm; naja na saštodugo azgoo, samo da n da Hadžj n mna da s zaptao Đulsm. Kad joj dođu hanum u pohod a ona h od u duguodaju a kad on taž da obđu bonu Đulsmu a ona m l: “Sp-

j!“ l: “N mož, n tp muhabt, n ol da joj ko uđ u odaju;to ja joj n odm do kad m !“

eto tako naja sota hanuma; a kad j sama, kad j nkon d a ona s gua u gud, upa kos j s po patosu, kaosnja kukaca.

- vaj bana! Što ću kako ću?! - na sota jaduj.

Elmas — dag kamn; dert — bga; inšalah — ako Bog da; Vaj bana— tško mn, jao mn.

R'z



RAMAZANSKE VEČERI

48

Tako danas, tako sjuta, a jdnoga dana, alja da s pkhanšto u nj t, kad bjš Hadž-Abduš na sdžadtu, a ona pđ

slobodno glda mu u o al joj cjlo tjlo dhć nog kl-caju.

- ištš nšto, da m kažš hanum? - pta j Hadžja.- Aman, fnd'm! Alah j lk padan, a m smo gjšn...

Moa da smo gjšn, kad nas kazn samotom.Hadžja podž ob a cgaluk osta kaj sdžadta pogl-

da mko u hanumu, no ona n zgub habost.- Ja sam, fnd'm, tpla, ama n mogu š. eo da ujš t za našu samotu 'suzl'k. Naša Đulsm... - tu pkd j,uhat j kao nk opac u glu stskoš joj s usn.

Hadžj najpj ostaš o ukon; da-t dkka gldao j u hanumu, kao da j nj azumo, a za tm mu zaga donjausnca; uda mu nk plamn u obaz nozd mu s poššt a atna žla mu nabknu pomod... Al s mno dž sasdžadta, pođ pod hanum a n poglda j od u sojuodaju odmjnm, kupnm koacma. Cna Atj-hanuma a-zumjla j što j, pa odlt atma on sob u kojoj j Đulsmalžala, zaba h sama ostad pd atma.

Hadž-Abduš zađ z soj odaj sa altpatlakom u uc, al

sad ć n š mno ć mslš plć doksat a snažno ukomgunu u stanu bjdnu hanumu.

- N, Adžo! - psnu Atj-hanum. - N, po mn, pa ondanju!... Js l joj t dao žot pa da joj ga uzmš?!

- Alah joj j dao žot, al 'z, 'z sam joj ja dao!...- N, Adžo, aman!... N gjš dušu! Ko j još ubjao gb-

klju?! Za da gjha da nosš; za sa dj k da s zadužš?imaš kad 'z otkupt opat... Aman!... - ona mu s objs oonu uku u kojoj mu j bo altpatlak ta uka pad, malaksa.

Rsuzl'k - naljalsto, bšašć; Gibe, gibekli — tudna žna (pod b-mnom).



49

On uhat snažno za uku soju hanumu pa j pou od a-ta odu u soju odaju. Osta tamo altpatlak na mnd, z-

ad t pobsa znoj sa la a za tm uz altpatlak pažljoga sta u pojas. Poćuta malo, poćuta, pa ć onda dubokm,hapam pomuklm glasom ć:

- Ko m uz 'z?- N znam - odgoo tho hanuma.- Znaš!

- N znam! - pono ona odluno.- Nj t kazala?- Nj, nć da kaž!...- Kazać!... Kazać... - gmnu Hadžja. Za tm zađ z ata,

pa h tsnu za sobom, a lkm kupnm koacma pđ pkodoksata, pa pko bašt od ngdj koz kapdžk.

iv.

A m s on zma, Atj-hanum n asa n poas ć poslazmćaa da dod jdan stm doba, pokn. izmća od, a

Atj-hanum azastj jdnu bošu, t po u nju slagat šo,što j gdj našla, a suz joj lpt nz o, a ona s zagcnu, pa

zagl onu bošu t po plakat jcat.- Spmo moja, zu moj, hau moj... vaj, aj bana!... - pa s

gunu psncama u gud dohat upat soluf.Dž s za tm polako, t uđ u odaju Đulsmnu.Đulsma nj lžala, sjdla j u dušku pa plakala jcala.

Atj-hanum n smj da j poglda u o, ngo jda, jda

po:- Đulsm, ćm, no t j gotoa boša... sad ć t doć

stm, pa... d... d!... - pa tu joj uda potok suza ona poko tom.

Strem — kola, koja konj uku; šeovi - sta; čeiz — maz; hair — sća.

R'z



RAMAZANSKE VEČERI

50

Đulsma cknu kao anjna, sko sa duška t uhat matza uk:

- Gdj ću, gdj ću; za što? vaj, aj!... Za da m otjat, kaopošljdnu?... Aman, majko!... Ja ću molt Adžu da m ostapod oaj ko...

- On ć t ubt!- Pa nka m ubj. Odj, odj nka m ubj!...- N tjam t ja, snko, al bjž, nmoj n dokat Adžu,

bjž... id u sst, u imš, u dugu kasabu, dalko...- U imš?- Pmć t, d, pa alja da ć dat kad-god Alah da t majka

opt d...U tom kola zatandkaš ustaš s pd kućom.- Ah!... - cknu Đulsm. - Ubj m, majko, n tjaj m!...

Al Atj-hanum n pogoo nšta, zađ mno t uz onu bošu pa j dodad zmćau da j odns u kola, pa s ondaopt at Đulsm. i Đulsma s š n opaš; pođ mno.Samo kad zađ na doksat, cknu u jdan put, pa polć onommjstu gdj j obno sjdo Hadžja, pad na koljna zljubono mjsto gdj njgo nog obno stoj. Nađ papu mu,pa h stad ljubt pokajnk, bono... A za tm s dž pad ma-

jc u zagljaj.- Hala; hala na hljbu sol ... alal, alal, majko, alal!...- Alal nka t j!Onda s dž odažno sđ nz basamak, pbac fdžu a

pok lc ptom, oto kapju uđ u kola.- Alal! - knu koz anj još jdan put a suz j zagušš.- Alal nka t j! - odgoo Atj-hanuma, pa pođ bzo u

kapdžk jda stž do doksata, t pad nk na patos nauć.Dž još jdan put glau t osluhnu... u dalko tandk kola, s

Alal – opost.



51

dalj... dalj. A kad s š n u, knu hanuma kao anjna z- j al, alja da joj ppu sc, usanuš joj suz, t n jdna š

n kanu.Pd dođ Hadžja mno, kao da s nšta nj dslo.

Sjd na soj sdžad kao otpj; nt što zapta hanumunt joj što . Znao j on da ć njgoa hanuma unt što junla sklont gjšncu spd oaju, t zaštdt jdnu k

jdan gjh poš.

V.

Pošlo j od toga doba mnogo, mnogo mna. Polazl sudan, mjsc, godn. U Hadž-Abduša s j kako j blo, samokuća nj š sla a bašta s zatla. Malo još dž s ona ljca

kaj kuć, što po njoj ast fsljn nana što j staa hanumanadglda, j Hadžja ol fsljn nanu, pa kad u sjd kadoksatu, a ozdo mu dohod taj ptom ms slad mu dušu.

Dst godna j pošlo tako nko u kuć za to jm nsmjd pomnut m Đulsmno. Jdan put samo, sam Hadž-

Abduš hanum, kad j adla oko soj lj:- N mu s mo babo! Dug su uk bl za to a n toj!

- pa duboko uzdanu obnu bž azgoo na dugu stanu, kaoda zabašu ono što j nsmotno zkao.

Dst godna u kuć nj blo sl j; dst godna sjdon kao apso u kuć; ngdj n du, a n ol n da m ko dođ.Jda po gdj-kad, po gdj-kad da zađ Hadž-Abduš to nkadu ašju, ć u kakog dosta, pa to lo malo što posjd. Jdanput m j bla imša u gostma. Sjdla j tau hatu u njh,al j Hadžja nkad n zapta za Đulsmu, nt ona smjd pogo-

ot za nju.

Feslijen — bosljak; apsovi — zatonc; havta — ndjlja, sdmca.

R'z



RAMAZANSKE VEČERI

52

i Atj-hanuma jdan put tažla zn da d u imš, no ndad joj Hadžja. N joj zašto al n dad zn. A Atj-ha-

num, ako nj smjla pd Hadžjom, u kad su ljgal,ptala j imšu s, s, s. imša joj j pala kako njn fnd-

ja spa nj hto da pm Đulsmu u soju kuću; nj hto nnjgoa kuća da s samot. Al, imša ga molla na njn amanpmo j. rodla j muško, pa j sad žo lko j, d u m-

jtb. ima mu ć dst godna, ljpo djt kao jabuka. Đulsma

ga ol pmnogo ol, gl ga npstano ljub.Ngdj n d z kuć služ kao zmćaka; s ad, samoda s udob imš njnom fndj. A noću pla, kad uspaadjt, a ona cjlu noć pla žal kuću, žal majku žal Adžju;

oljla b da m s at, pa maka da j kao zmćaku pm,samo da m s nađ pod staost. imš j pznala da j za tomaksuz došla da s mol, al n smj j poznaj Adžju. i posl-

j, da nma ono djt, pa hajd d, a ona n ć od djtta da sodoj.

- Alaha t - pta Atj-hanum? - l t koj put, od koga joj j djt?

- Nkad!... Tda j, k'o kamn. Kolko sam j puta ptala pankad n htjd kazat.

- Aman, aman!- Pa za s odj n zna?- i, nšta. Cjla kasaba zna za tu našu samotu al nko jošt

n od koga mož bt. Ja s sad udm još... Nj s odajalaod kuć od mn!...

Tako su šaputal u odaj Atj-hanum imša, pa s onda

dogoaal kako b zamoll Hadžju da opost Đulsm, da jpm maka kao zmćaku. i dogooš s da-t puta kako ćsjuta zamolt s, pa kad dođ sjuta, a Adžo sjd na sdžadtu,a on mu požl “Sabah ha-jols'n!", pa s zgldaju goo

Izin — dopuštnj; Sabah hair-jols'n — sćno juto, dobo juto.



53

oma mđu sobom al n jdna n smj n j kazat.i tako imš-hanuma nšta n btsa a dođ joj akat za po-

lazak. Kad pđ uc Hadžjnoj da mu kaž zbogom a on s mašukom u pojas, t zad otud pt bjlh mdždja t joj spustu šaku.

- Ha, - l, - nka t s nađ!- Što ć, Adžo, mn j fndja dao kolko m tba.- Ako, nka maš koju pau poš za sotnju!

imš-hanum azumjd to, t taman da dogab plku das zamol za nsćncu, al hadžja j poljub u kosu, pa naglood sa doksata sa kapdžka joj požlj: “Ha-jols'n!" t stopobjž z kuć.

vi.

Pošlo j još akta od onda, od kako j bla imš u Adž. Ašto š akat hod sta s š, na staost hastaluk nos.Hadž-Abduš lž u jataku ma ć mjsc dana. N zna što

mu j; nšto ga u gudma p mo. i n jd, samo što odupj ujk j ždan. Ljla ga j Atj-hanuma oako ona-ko; koga s nj poslušala šta mu s nj daala? A sc muzdao, n zglda kao da mu j psan sahat blzu al tako, nmož da s dgn slab, slab, sak j dan slabj. Dolazo j

bldjsk hćm pa ga j gldao dao mu nšto da pj, t ako muod toga bud nšto lakš.

Do ga Atj-hanum n m s od njgoog duška.Kolko j puta sjdć tako kaj njgoa duška mslla na so-

j pognano djt, al za j smjla jđat bolsna Hadžju,t mu to pomnjat. čkala j nć l koj put sam pomnut. Anaodla j onako z dalka azgoo, nb l ga zapodjla. Tako

jdan put ć ć:

Bitisati — sšt; hastaluk — bolst; jatak — postlja; beledijski hećim— opštnsk ljnk.

R'z



RAMAZANSKE VEČERI

54

- Adžo, fnd'm, da zonmo imšu, nka dođ. Al Hadžjazats glaom, pa l:

- Jok! Njsam ja, babo, još za umanj. Ako dođ do toga...zon j, a oako... ma ona soju kuću, nka j ua!

Jdan put opt, dodaj mu Atj-hanuma kaškom onaj ljašto mu j napsao bldjsk hćm, pa nkako zadhtala joj ukat joj s posu lja.

- ej, j, babo, - nasmja s bolsnk. - H nšta ja s tobom. Šta

ćš, kad nmamo nkog mlađg da nas njguj mn tb.- imamo! - dodaj hanuma tho a o upla u zmlju.Hadžja s zakašlja obnu glau na dugu stanu, kao da nj

n uo što mu hanuma . Jdnoga dana blo nšto malo tžHadžj. Ptslo mu nšto gud t mu n da n da s nakašlj, nda dš ahat.

- Nj m dobo! - l hanum. - Nj m dobo! - pa naslonuku na gud. - Nšta m dugo nj... umjću, a... oako bz'za...

Atj-hanuma n moga š; uda u pla pa zagl nog Ha-džjn stad h ljubt.

- Aman, fnd'm, blo... dosta j blo! Dst godna... Alahza tolko jm opost... to... nmaš ko da t njguj!...

Hadžja n odgoo nšta al tško uzdanu, a suz mu nađo-š na o. Zaćuta... Ćut on a ćut hanuma, jdan dkk, da, t...Pođ pola sata a on ćut. Najzad Hadžja s okt hanum pa

l:- Da sam znao ba ko j, da opm 'z!... Atj-hanuma n -

nšta, al s bzo zu z sob odmah nad što j smslla.Pođ za tm još pt-šst dana, kao s dan; Hadžja bolan

a Atj-hanuma kaj njgoa duška. A jdnoga dana pd zausta s pd atma jdan stm. ču s ljpo kako dotlzonš zoncad kola tuckaš, pa s tu zaustaš.

Hadžja dž glau stogo poglda u o Atj-hanum a ha-



55

numa obo o. Hadžja s nšto uznm u dušku, pa kad jošu da nko uka u kapdžk a on bž tom obsa o.

Hanuma s dž t zađ na polj, a malo za tm at s sanjom imš. Pta Adžnom dušku, poljub mu uku pslon

j na lo, pa ga pta:- Kako t j, Adžo?On n odgoaa, ć glda dalj u ata, a kaka na atma

dšć pod njom ukom, koja nma snag da h oto.

- Js l sama došla? - pta Hadžja imšu.- Njsam! - odgoaa ona a ujdno pta oma.- Nka uđ! - dodad Hadžja a dšć mu bada od uzbu-

đnja. vata s polako otoš Đulsm pođ, pa pad na patos

cknu, t onda dž glau ukuć s na koljnma dopuza do

Adžnog duška, pa mu uz ljubt nog papu a suz joj tku nšto gca u glu a kda s u duš...Hadžja poko ukom o a dugu pužo, pa maš njom,

tažć Đulsmnu glau, a kad j nađ, ptšt j na gud, al...oto o za tm saglda za Đulsm uplašnog djka, kojstoj zja ud s šta s to zba.

Hadžja s pdž na lakto, lako kao da nj bolan; asko-la dobo o, gldajuć djka kao nšto domšljaajuć s. Pa,u jdan mah s pljsnu po lu sto knu:

- Ha poznajm ga! Poznao sam mu lc! - onda sko zduška, kao da nkad n boloao nj, t potž atma; pđpko doksata od u soju odaju pa j zato za sobom.

Žn s zgldaš okamnš. Pa pogoo imš:- Đulsm, l l toj djt na sog oca?- L mnogo!... - odgoo tužno Đulsm, pa pgl upla-

šnog djka. A dok su s žn od uda poatl dok su pogool po

j, dj, Hadžja onako bolan od ngdj z kuć.

R'z



RAMAZANSKE VEČERI

56

Žn s pbl jdna uz dugu pa dšću; osjćaju nšto a numju da kažu. Atj-hanum uz ljubt Đulsmu, koju dst go-

dna nj djla al j n ljub kao što s ljub u adost... N jdnan j n pogoo a opt s t s azumju s t jdnomsl. Tako pođ jdan, pa da, pa t sata... a onda nko zakucana kapdžk. Atj-hanum bzo sklon djka u dugu odaju.

Na ata nađ Hadžja. S polja još sa doksata ujš kolko gats goznca, al sla lca uzdgnuta la. Uđ, aspasa s;

zad z pojasa altpatlak, koj zamsa na baut sta ga na jas-tuk, pa za tm pad nk na dušk po dhtat stnjat. čtasahat ga tajala ljuta atuštna; ta sahat nko n pogoo nj. Tad kao da ga malo popust t s okt u stanu:

- Halal, Atj... Došao m j sahat!- Halal nka t j, Adžo!

- Halal, imš!- Halal!- Halal, Đulsm... Đulsm... gugutko moja!Ona s naž pad na njgo gud, pa s tu sto, kao da-

ljnk pkopa; mslš n ćš j moć astat.

*

A u tu tšnu u jdan mah dopj z konšluka tužan jauk sak. Atj-hanum osluhnu, osluhnu, pa tho:

- To j u elf-hanum!i Đulsm dž glau osluhnu, t u m onoga nad kojm

elf-hanum na, pa snu pota u onu odaju gdj bjšdjt, da ga ptsn na gud. A Hadžja, u samtnm mukama,dž sam glau, pa kad u da sak odsta od elf-hanumdolaz, zadooljno s osmjhnu jda zgoo:

- Tako s 'z p!...To su mu ujdno bl pošljdn j.



57

Hadži-Jakub bebe.

S

unc ć lglo; na Bajak-džamj s uzno malcn bajać; top sa kalta oglaso fta a mujzn

sa mnata otpjal akšam-zan. Hoć da budljpa, hladota noć a ma l ljpšh noć od ama-

zanskjh. Poftal smo dobo; spl po jdnu ašu studn od, pa onda ppall po jdan duan t hajd, u koga ćmo as.

Ja sam Bog'm sakad ado odo u Hadž-Jakuba bba.

ima ljp adak u bah, tu t odmah kod uk šma da dohtš odu a da s n pomjš sa sdžadta, pa onda, Jakub jmuhabdžja da ga jtko ma. Pošao j mnogo sjta; još dok

j mlad bo; šao j u askju oamo onamo, od jdnog kajacan pa na dug, a šao j na ćabu, pa da j jdan put, ngoda put. Jdan put j šao za soj sap a jdan put za dugog. Kad

on stan kazat, kad stan pat z staog ak'ta; muab onotamo, muab ono onamo; pa s do zboo s cam; pa kakos tukao jdan put sa dast škja; pa kako jdan put našaona zmjskoga caa... slušao b ga cjlu noć do zo. Koj put su pu zans, zans pa zaboa stnu, t pon da kt, kt,ama n m'oš uho da odojš, mslš najljpšu knjgu taš.

Barjak-džamija — džamja sa koj s bajaćm daj znak o amazanu;iftar — a nakon posta u amazanu; mujezin — jsko lc koj zo namoltu; akšam-ezani — nja molta; čardak — doac; muhabedžija —azgoodžja; askerija — ojnšto; Ćaba — ham u Mk, mjsto hodoćašćaza muslman, gdj s obalja hadž; esap — aun; vakat — jm; muarebe— at; eškija — hajduk.



RAMAZANSKE VEČERI

58

A u om noćma amazanskm, ako hoćš da t pođ san;ako hoćš da t pođ noć onako, kako j Alahu dago, a t hajd

u Hadž-Jakuba. U bah mu s azganala lpa, pa onaj mssto t uspaljuj, a tu žubo šma, a tamo nđ u konšlukuudaa nko u gantu: go na nbu gaju zjzd kao dagokamnj posuto po ćlmu; t uš lako dm z buka a sšsad-kau, a Hadž-Jakub nkm mkm, toplm glasom pa t,pa, a t koz tu pu dš za njm, dš, dš, a n skdaš oju

sa njga, pa t s buk ugas...- Ja s u hanu uspaao - l Hadž-Jakub pajuć pu,kako s po dug put aćao sa hadžluka - a kaaan, cjlo mojdušto, knulo pd zou. Kad s ja pobudm a handžja l:“Odoš on, ngo t požu za njma; njsu zmakl n polonsata!“ - Kako ću h stgnut, kad ja puta n znam? - “eto tako“ -

kaž handžja - “spod th slja pa s tako pao, nmoj datn ljo n dsno!“Poslušam ga ja pa hajd pođ tako. idm, dm, dm, pol-

on' sata, pa jdan sat da t t... ngdj moga dušta.Dođm tako do jdnog mjsta a tu s put djl. Što ću sad, ms-lm s; ako zalutam, tško mn, zmlja m npoznata, tuđ ka-sab, dug adt, kako ću što ću ja. Udam dsno, j oako sdomslm: ako m j psano da s zgubm zagubću s a udaodsno a udao ljo. idm tako još t t sata a ngdj hana ngdj ž duš na dumu t da s uptam. Pad ć akšama ja gdj ću, ngo lm zanoćću tu kaj puta, pa sjuta u m

Alahoo dalj. Lgnm ja tako naslonm glau na jdan ka-mn, t studn onaj kamn pa jda skloph o. Spjm ja, kadono, kao da m nko šapć nšto na uho. rkoh, snm ja to, alnj ngo sam budan. Opt s ućutm, a san ć n mož š dam uhat; ućutm, ućutm, kad ono opt šapć nšto pod ka-

Konšiluk — susjdsto; garneta — klanta; sade-kava — gka kaa;kasaba — aoš; adet — obaj.



59

mnom: “Jakub, Jakub, n dž glau sa ooga kamna dok gan zagjš!“ Što l ć to bt, mslm s ja u sb, t m san š

n dohat al n dgoh glau sa kamna, ć sak as potuamuku pod obaz, da dm j l s zagjao kamn. Kad s kamndobo zagjao a nšto psnu pod njm: “Jakub, dž sad ka-mn.“ Ja ga dgoh, a kad pod njm jdna zmja, duga tako kolkomoja uka još malo duža.

- Jakub, j s l saplja? - pta m zmja.

- A da bogm da jsam, sa ćab dm!- Pa hoćš l m unt jdan golm sap?- A da t unm, kad s t mn. Mogla s m ujst, pa

njs.- Njsam htjla - l zmja - a njsam mogla, j m njs

k. Ngo nos m doma pa ću t ć s.

- A gdj da t nosm?- Mtn m u njda, pa pođ tako pao od ooga kamna,pa na onaj gô bžć; kad s popnš na taj bžć djćš dalkona zapad jdnu asutu kulu, tu kod kul stan t m zad znjdaa.

- Unm ja tako. eo sad m još tuga po njdma, kad amoo pam...

i tu Jakub pkd pu stad punt lulu a m s s ućutal,t kamo as pj da nasta.

- efnd'm, - po Jakub pošto ppal buk pou da tdma - dođm t ja na bžć, sđm t do asut kul, a tamannkako ponoć. izadm zmju z njdaa spustm j na zmljua ona l: “e ajd, Jakub, sad za mnom, samo paz nmoj mzagubt tag“. - Ama, što ću za tobom gdj ću? -, ptam j ja.

vl: “Tb s tba odmot, gladan s, ždan s a toj put da tsuta pokažm, j sam t dužna za toj dobo!“

Sevaplija — dobontlj.

Hadži-Jakub berber



RAMAZANSKE VEČERI

60

idm ja tako za njom a ona puz hto lako pko onog ka-mna, dok n dođosmo na sd on kul, t tu ona psnu, kao

što zmja mož psnut. A na to s dž jdan lk kamn ozdo,kao z nkog bunaa, posu s na polj gdna sjtlost, kao da jsunc u tom bunau blo skno pod kamnom. Mn zasnušo t tljaj, tljaj, tljaj, a kad otoh o, nma moj zmj, ćna onom gotlu u onoj sjtlost stoj jdna djojka aspl-tn kos sa u bjlo odjna.

- Hajd za mnom, Jakub! - l m, a ja ajd za njom, tkoam u onaj buna kamn s odmah nada mnom zato.id ja nz nk stpnc d, a s za onom djojkom, dok tn dođosmo do jdn kapj bjl, stakln, ja l j od lda, jal od bljua, n sad n znam am kazat. Otoš s t kapj tm uđosmo. eh, fnd'm, što sam tamo do, to s n mož n

upamtt n kazat. Gdna lka postoja, pa s golm stu- bo dua, onako kao kapja od bljua. Sjtl s u u tojodaj, kao da gju pt sunca; pndž s od bsa a džamona njma od djamanta. Tu t so od bljua što t duša za-msl na njma; oća sa sh stana sjta, mda, šbta od,s u zlatnm sbnm bokalma bcma. i mš najskupljazmna đul a ja samo blnm mslm u sb:

- Hadž-Jakub, Hadž-Jakub, gdj s t oo? A tu pko sto djsta aljada djojaka; s ljpša od ljpš

jdnako u bjlo odjn; o m ljp atn; kos cn kaoponoć a gud m kao mdžan. Al s ćut s su nsl.Ja s osć oamo onamo, t kao našao s u nzgod; ko mdod oamo što ću kako ću? A tk ć jdna, najljpša mđudjojkama:

- Jakub, ja sam t dola oamo.

Džamovi — stakla; ibrik — bakn sud z koga s oda pj; izmirna— ms, koj s u atu mć; đul — uža.



61

- Ama - šudh s ja - ono bjaš zmja.- Ja sam to bla, l ona, ngo t s umoan ždan gladan,

pa napj s najd, a taman dotl ć zazot, a tad ćmo ms što nas dš opt s ptot u zmj azććmo s z ohdoa, pa tk ćmo s sabat sjuta u .

Za to ć t odj sjutašnj dan pospaat, a kad u dođmo, maćmo kad cjlu noć, t ću t ja spat što t aljaznat.

Zasjdnm t ja tako t jd, baćo moja, kolko m j tbuhpono! eo još sad sam žljan onh jla onog oća on od!...Oddoš m da spaam a n sad am n umjm ć, kakono bjaš jatak oda šta, al, pt caa da zduž soj blago, n

b ga mogl otkupt. Sln dušc s stom paunom pun- jn a kt zlatn bsom skćn. čak, bolan, od jdnoga

djamanta a sjća od dagoga kamna, pa s n pal ć onajdag kamn sjtl bolj no da s upalo sto sjća. Lgnm t ja tako cask, škp ona sla poda mnom a poja s pamuna tada m padost s na pamt, t lm u sb: šta l ad sadona moja sotnja što spaa na slamnjm unnm dušcma, asjtl joj lojana sjća!...

Tu s Hadž-Jakub zasmja a m s, t danusmo jdan as,a taman djt dons još po jdnu kau, t uljpsmo ppal-smo još po jdnu cgau a Hadž-Jakub nasta:

- Co sam dan slatko pspaao, a ko b s sjto u tako ca-skm dušcma, da s bud. Kad dođ pd akšam a moja sjćaod dagog kamna opt zabljšta, j pko dan nj tolko sja-la, t m uda onaj bljsak u o, pa hto n hto pobudh sod on sjtlost; umh s đul-odom a z zlatna lgna, t kadzađoh z odaj, a u dou s djojk na okupu, sjd onakonsl ćut.

Jatak — postlja; legen — bakeni loo.

Hadži-Jakub berber



RAMAZANSKE VEČERI

62

Ona moja - opt am kažm najljpša mđu tolkm ljpota-ma - uz m za uku, t zd u bahu, pa sjdosmo na jdnu

bljunu klupu. Kaka j to baha n umjm am j opsat ja j s tk oako n mogu sjtt, ć kad zažmum, pa takodugo, dugo ućutm a ono zađ m pd o, t s sjtm onhpotoća što n žubo kao oo naš potoc, ngo njho žubo to

j najljpša pjsma što s j kad god uo, pa sak potok dugupjsmu žubo; pa onda ono cjć, kao da sak cjt u kun

ma sjću l kao malo oko, ja l kao zjzdu; pa onda blbl nagan poj pa sakaaju jdno dugo. ih, h, h, t bah n ćunkad zaboat! Što zažlš to t zamš, ja lm: nk mšfsljn a ono mš cjla baha fsljnom; poslj kažm zm-

bl, pa đul, pa zambak, pa s dom što zažlš to t mš.Sjdmo ja djojka tako u sd t ljpot, t ona m po

kazat:- Jakub, Jakub, dm da s saplja ojk, t t nć os-tat nzahaljno za oo što s m dosad uno a ako m daljušnš, što ć t zamolt, n to t nć bt badjaa.

- Što mogu unću - koh ja a n mogu o sknut sa on lj-pot, ngo sam s zakoao za klupu, pa dšćm od njnh oju.

- e onda da t kažm. Ja sam ćka jdnca Abdula sa-madžj, u pstonc koja j dalko odad t dana t noć.Moj otac nj bo bogat ojk, al j zaađao tolko, da smomogl ljpo žjt još pko toga, da m odjn kako plkuj.Majka m j dano bla umla, pa smo otac ja sam žjl.

Do naš kuć sjdo j kadja, lo poznat sa soj unost mudost no somah, j j bo pa lkodušan.

On j mao sna Ahmta, koj s sam knjz nauo, al njtolko mao za knjgu, kolko za lo, za konj dug zaba. A

bo j ljp kao upsan, najljpš ojk u gadu u soj dža.

Bilbil — slauj; feslijen — bosljak; zambak — kn.



63

M kako smo bl u konšluku, đal smo s, pa zamloal smos. On m s klo na jtu jnost tu kltu ponaljao mnogo

puta a ja sam ga oljla nzmjno. Bh obzumla da ga n dm ba sakog dana po jdan put, ako n š puta a on takosto. Ako j lo dono, poslać mn, ako j paza, t j našao štoljpo, kupo j mn a ako m jdan put na dan d, t puta m t šalj pozda.

Sultan, koj j tada u našoj dža ladao, bo j ojk loš

ćud. Njgoa ćud bla j dogdla sma mal t s nj naod buno pot njga, no on opt bo j tolko muda, t j znao šta alja nt da s naod zaaa. Kad j osjto u naodu nzado- oljsto pot sb a on odmah otja lkog za, pa uzmonog za za koj j naodu najomljnj; dž ga dast tstdana, dok s naod utša sak lgn na soj posao, pa ga onda

otja uzm opt onoga, koj ć ugađat njgom ćudma. Tako jdan put, kad j dogdlo naod s mnogo uzbuno, uzm onkadju, Ahmtoog oca, za lkog za, j j kadja, kao un lkodušan a pa, bo lo omljn u naodu.

Al, kadja j znao da ć ga sultan za tm otjat, pa mu kaž:“Mn nj do zsta, dosta m j što sam kadja; a nj mn do toga da s gaš, ca, sa mnom t da m poslj n kan dužna tjaš. Budm l k, sam ću položt glau na panj,pa t sjc; budm l pa, pa m otjaš ocnš m obaz, nćućutat?“ Ca poguta o ošt j soga noog lkog zašto j tada bo na muc, al n pođ n dast dana a on otjakadju, pa još ga osamot što nad da mu na sd pjac udadgnk.

Tada s kadja azgoopad skup oko sb sa naod, tcaa napustš njgo najbolj pjatlj. A kad dj ca da jostao sam, a on sjd noću na najboljga hata pogab blaga

Degeneci — batn no tabanma.

Hadži-Jakub berber



RAMAZANSKE VEČERI

64

što j mogao, t pobjž u dugu džau. Naod osta bz caa tpoglas kadju za soga caa posta ga na pjsto. Tako on

od somašnoga kadj postad ca a njgo sn Ahmt pnc,najljpš mđu pnma sju džaa.

Al tad n onaj Ahmt n daj Bož, zaboa sa sm na sotućku Abdul samadžj; n da m pozda, n da uj za mn.

A jdnoga dana... sa u zlato u slu obun, sa lkom pat-njom, od u dugu džau malo za tm dod otud sultansku

ć ožn s njom. A na skoo za tm umj kadja, t castoostad na Ahmtu.Kako j mn blo kako m j još sad, n umjm t, Jakub,

kazat j ja Ahmta njsam pstala oljt, pa ga olm o još sad! Al, kad m na skoo za tm umj otac, t ostah samo-hana na sjtu, bjš m još tž zaklla sam s, zaklla sam s

na gobu oom, da ću s Ahmtu ostt. Molla sam s Alahudan noć da m pto zmjom da m snabdj najljućm zm- jskm otoom, t da b s mogla ostt , Alah m o spunžlju.

Sad sam zmja, a s o dug djojk što odj dš,s su to zmj s su moj sudbn. Ostal su samohan, bzoca majk, bz bata bz koga, koj b h osto a saku jzdao njn dagan, t su s umoll Alahu postal su zmj. Ms odj zajdno boamo, t zdužl smo soj jad. Noću sptomo u djojk t s odj zbmo tjšmo kjpmo,a danju saka postan zmja, t hodmo po poljma šumama tažmo: nj l gdj u lo zašao onaj, kom ma koja da s ost;l uđmo u gad, zalamo s u bah, zalamo s pod kućnpag kamo kad s možmo ostt al tako, da onaj osjt,kolko j tška osta pan djojk. A m s možmo lakoostt, j smo pun ppun zmjskoga otoa. O, kolko samputa ja u lou mogla Ahmtu smt zadat al njsam htjla, jtažm taka nan ost da on zna, pa da co sjt sazna, kako



65

s st unsćna djojka!...Tu djojka zaćuta a zaćutah ja, j m sto nka hladnoća

poduz, a kad joj pogldah u o mn opt pođ nšto toplo,t m zagja.

- i ju - nasta djojka - kad s m našao pod kamnom,skla sam s da dokam zou, j m bjaš noć uhatla a umona sam bla od dugog tumaanja po plann; za to sam t molla da m ponsš. Al, Jakub, nmoj ostat na tom dobu,

ć m un jošt jdno a ja ću t sćnm unt.Ja s n azmšljah dugo, ngo odmah koh: “Što god hoćš što god mogu unću t, djojko!“

- Ja sam, l, smslla kako ću s ostt Ahmtu a t mmoaš pomoć. Sjuta kad zazo, uzćš m u njda, pa ćš mnost u pstoncu u kojoj Ahmt sultanuj. Tamo ću s pto-

t djojkom, a t ćš s kazat tgocm z dalk zmlj mojmocm staaćš s da s ašuj po gadu da maš ljpu ć.Kako ona to tako unsmo. Sjuta u zou, uzh ja

zmju mtnuh j u njda. Pođoh tako na put putoao sam tdana t noć s putm, koj m zmja kazaš; dok tt dan,taman u zou, a ja uljgoh u kasabu.

A pkasna kasaba. ima alja da hljadu mnata lkkonak; paza s na sodo sdn, na šm na sak ćoš ana asksnc šdan; pa onda mnog bogat bah pljphamam. i ljpa kasaba bogata. Pun on dućan sl, pamuka,ćtajk, mdžana, sdfa sm ć što t sc o žl. čmstgosmo, ja sđ u jdan lk han, t uzm jdnu malo odojnuodaju sa hamlukom. Još kad smo htjl da uljgnmo u gad azmja s ptola u djojku, a zmjsku košuljcu osta da joj

ja uam zakl m kao da m j najskuplj amant dala. Ona smaksuz nj mnogo kla, t koj tad što opazš a koj u hanu, u

bzo pšt glas po gadu j stgao jdan bogat un hadžja zdalkh zmalja doo sobom ć, ljpotu, da joj u oom bj-

Hadži-Jakub berber



RAMAZANSKE VEČERI

66

lom sjtu nma an. Što koj dan duž sjdsmo u gadu, tajs glas s š aspostao, pa došao bog'm do caskh ušju.

A ca mlad ojk, pa zažlo mat tu ljpotu djojku.Dođoš jdnog dana mn cask slug pa l: “Taka tak-

a taka sta. Ca j uo, u tb ma ljpota djojka, da joj naoom bjlom sjtu an nma, pa t s ca pozdao damu j daš a št kolko t dago blaga. N dadnš l mu j ljpm,uzć t j slom. eto to t j, pa s azmsl!“

Mn t j mnogo zbunš, t potc hanu c djojcs šta j kako j a ona s od toga n malo n pplaš, ngo sstad zadooljno smjat. vl: “Pa to sam ja htjla!“

- Pa kako ćš? - ptam j ja.- Nšta, daćš m, a št kolko t dago blaga, t bud sćan

ojk.

- Nću - lm joj ja - nću blaga ć hoću ako opt stšljuba Ahmtou, da m unš lkm ojkom.- Bć t to, al paz dobo da unš što ću t ć. Sad ć doć

cask slug da m od as ć ću bt u ložnc Ahmtooj sa njm noć post. Ja ću ostat kod tb moju zmjskukošuljcu pa kad bud pd zou, kad ujš p pjtl a t ćš tukošuljcu sažć na plamnu.

- A za što tako da unm? - ptam j ja.- Ako m s sažž košuljca - l ona - a ja n mogu š

zmjom postat, ć ću ostat djojka.Dođoš cask slug pa m oddoš djojku, a kad b t

pođ ponoć skoo pd zou; kad p pjtl zapojaš, ja uzhonu košuljcu z njdaa t j sažgoh na plamnu. vaj mn, štaunh što j poslušah!...

i tu Jakub zaćuta, dugo zaćuta a m nstpljo, s kao u jdan glas:

- A što, Jakub?- Pa m djojka - nasta Jakub - ona bz t košuljc



67

n mogaš n jdan dkk žt kad sam joj spalo košuljcu, jasam joj bo žot uzo. A ona j to htjla.

- Ama, pa za što tako un? - opt m s.- eo za što. Kad j Ahmt ušao u ložncu, zad s njnoj

ljpot odmah j stad glt a ona mu s kaza da j Abdulasamadžj kć. Ahmt s bjaš skamno od uda, no ona mu: “Žljna sam t bla žlja m j samo jdnu noć da t lju-

bm, pa m nmoj š!“ N moga Ahmt odoljt pd tolkom

ljpotom, ngo j stad glt ljubt, a kad mu ona obsnu oko ata poljub ga u usta, posu sa onaj zmjsk oto, što j ma-la u sb Ahmt taj as ostad mta. Tako mtog, ona ga j sdo zo glla ljubla kad b pd zou zapjaš p pjtl ona (j n htj da ga pž) zdahnu kaj njga, j tada sam

baš ja spalo njnu košuljcu. eto tako s ost cau Ahmtu

ć Abdula samadžj. Kad j sanuo dan a njh nađu oboj za-gljn al mt!...i tu Jakub stad, j j sšo pu, a m s s ućutal, pa s

samo uj ono tho žubonj šm lpn lst kako ga šušt onaj mk glas gantn z on dug mahal sat kako otkucaana sahat-kul, al ga nko n boj. S s zadubl mslmo, ms-lmo nšto, pd oma nam s kolutaju slk z Jakubo p,t zmja djojka, t plamn buna bljun do doj mt-

h, zagljnh u caskoj ložnc.Jda u jdt jad Sadk-aga kujundžja l:- A bolan, Jakub, ba da uz slno blago, što t ga nuđahu;

oako t zaa djojka ban badjaa!- Jok, n zaa! - td Jakub.- Kako n zaa?! - potkosmo m.- eto tako! - Jakub, pa pođ da-t put pstma koz

badu. - N zaa! Sjuta dan kad naod u’ da ostad bz caa,

Dekik — mnut.

Hadži-Jakub berber



RAMAZANSKE VEČERI

68

a on što ć ngo da ba noog caa. rašulo s blo po gadu dasam ja muda mnogo un, t dođ naod mn l m: T da

nam budš ca, ja l nko dug!...- A t? - pokasmo s.- N pmh s. Gdj ću ja caoat u tuđoj zmlj? N mogu...

olm u sojoj zmlj, mđu sojm ljudma bt bb, no utuđm mmlćtu mđ' tuđm ljudma ca... pa to... dan da-nas sam bb!... - i tu nas Jakub s dom poglda u o, kao

da d jujmo l, a m s obol o u zmlju, t jdan dugogkadom pogldamo.- N jujt m, j l? - dodad Jakub. - Ako. Dosta st m

joal, dok sam am cjlu pu spao!... A m s psnusmo u smjh, t onda ud u šal u dug

muhabt; dok tako n pođ jm a tada spsmo još po jd-

nu ašu on studn od pa sak fnj u uk, t hajd kuć.Skoo ć top, pa alja malo jst, j dug j dan za tm.

Memlećet — džaa, zmlja, oblast.



69

Sali Pič.

I

ma ć tom dadst godna, kad s ono jdnogadana, na sd naš mahal u gonjm sokaku, za-

usta jdan stm z njga zađ jdna žna sadjttom na ukama. Ost s oamo onamo,

pa oslo glaom Šhabdn-fndju, hodžu, koj tuda pođ; mu kako j jabandžka, t n ma nkoga u ooj kasab, nsoga, n poznatoga; još da j fukaa, udoca, a hoć odjda s nastan, t s zamol hodž, sapa ad, da joj kaž gdj b

zanoćla. Hodža-fnd odmah na to:- Moja t j kuća, hanum, otona. Hajd za mnom nk

pođ stm.- ejala! - udoca. - Alah nk t plat! No ja lm dugo

j do noć; t što b sjuta, mogu danas. Šo ć posjdt nastmu a ako znaš ngdj paznu sotnjsku kuću, da j odmah

pazam.Šhabdn-fndja s ost oamo onamo. Sjt s da u

Suph-ag bjš jdna kućca, t pođ najpj tamo a udoca zanjm, pa onda stm sa joganma dušcma. Al u Suph-ag n

bjš, dao j kuću.i djca mahalska zbala s oko o gomlc, t ć jdno ć

Šhabdn-fndj za nku kućcu tamo do mal ćupj, spodtabak-han. Obnu stm tamo t stna, kuća pazna a mala,

Pič — anbačno dijete; strem — putnička pokiena kola; jaban-džika — stankinja; fukara — siomašna; sevap — dobočinsto; šeovi— stai; tabak-hana — adonca, gdj s koža unja.



RAMAZANSKE VEČERI

70

zaklonta, taman udoka kućca. i sajbja joj stt ojk, tŠhabdn-fndja uds sa njm kju po 140 goša na godnu

a udoca cjlu kju odmah plat.Tu s astoa stm t stmdžja azza dnjko udoca

s namjst kako j mogla, kolko da pođ noć. Jdn konšj jojodmah poslaš toa da; dug joj poslaš ćumu a Šhabdn-fndja joj posla na jdnoj tpsj t sana mandž.

Tako dođ u našu kasabu u našu mahalu ilj-hanum

od tog mna još j u toj kućc do mal ćupj, spod tabak-han. vjdna sta a doba stta. Od juta do maka ad,kp soj, a ad tuđ što uad, jdno t j djt. vzla j plla tkala; oto sanduk u koj hoćš hanum, pa s što jtamo ta, boša, ukua, s j to ilj-hanum zzla. A to

joj dosta blo da shan sb djt. Pomagala s odoud

odonud, a nkom nj dosadla, ja l da zapost, ja l da zamol, ja l bo da un.Kućca joj bla sta nađna; djt joj odjno. A mlada

j t, kažu ljpa, pa nj ulo što s našlo ko n j poskat, tda sb kuću okuć duš sap st što ć udocu sklont.

Nudn Topal bb, ć poodana j udoac t hoć da sžn. Jdn mu goo za jdnu, dug za dugu, ama njmu sun da b najbolj blo da uzm tu udocu, jabandžku, j cosjt l kako j jdna. Topaloa ssta, Um-hanum, šla jmaksuz jdan put u ilj-hanum da nau jdno , t da j

d nju kuću, pa kad s atla otud a ona l Topalu:- Ja nju da uzmš ja n jdnu!- Pk! - l Topal, t d u konšj vas-ag, dobog dosta

njgoog ahmtl oca, t da s sa njm azgoo, j dobo jut staaku j.

Sajbija — gazda; denjak — zažljaj, naamak ; mandža — jlo; čevre —

maama zlatom zna; učkur — stnjak; borč — dug; maksuz — naoto; peki — dobo; dost — pjatlj; rahmetli — pokojnog.



71

vas-aga ga sajtuj da tako n nkako dukj, da sžn. A za udocu mu l:

- Doba j, dobo s zbo za nju, ama opt konšja, asptajs: koja j, odakl j, koga ma. Ona j jabandžka, o ć tćagodna j odj a nko još n zna, ko j šta j?

Zamsl s Topal, pa : “Tako j!“, t ć Um-hanum ć:- Da s asptamo po, ko j šta j koga ma?e, pa onda Um-hanum uzd da s aspta na s stan

u, da j ilj-hanuma još djojka; da j odla, t su j od kućotjal.Od dob j stt kuć, ama n ć za nju u kuć joj n da

uju.Ko ć ga znat ko dons taj ab u kasabu, tk posu s taka

j koz ham koz ašju. Jdn juju, dug n juju,

tk najću muku mu Topal, što s njmu baš mnogo sđaloda uzm tu udocu.Poslj ć Topal pbolj mak dž uk od toga posla a

po hamma s dalj azgoaalo asptaalo o ilj-hanum,t poslj kao saznalo s, kako ona ma samo mat dj sst t mala bata; kako j njsu od kuć otjal ngo j sama odsamot zbjgla; kako su j zal kuć al ona nj htjla ć štas s nj ulo šta s još nć ut. Tako j to sakad kad lošaj pod oo.

A ilj-hanum dalj s bnula o hljbu kućc sojoj. ra-dla j danju noću, t zasla Salju sna za mjtb. Opmlaga j ljpo; njgo ćtab ujk u sto zajn; njgoaksa u koju mtn malo hljba sca, kad u mjtb pođ, sa

uncom mdžanma kćna. Kako ga sa oljom spat, al... sakakm ga bolom doka kad Sal dođ pa s žal:

- Abo, za što mn ababj zou p?

Aber — glas, jst; čaršija — tgoaka tt gada; merak — stast;mejtebe — škola: ćitab — školska knjga; ababije — dugo.

Sali Pič



RAMAZANSKE VEČERI

72

Znala j ona ula j što j sjt kazao za nju; poplakala j,al j tpla; unla j samotu, pa j pao da tp, al nka joj

ba djt osta na mu. išla j u hodž, pa kad nj pomoglo,šla j u Šhabdn-fndj, koj joj s p našao kad j k'smtdono u ou kasabu; pa s sakom dom molla, da un djc

jasak. Ama, ko ć djc zapušt usta!Polazlo j jm polako tho; tpla j ilj-hanum

muno tgobno ć kako, duša joj zna, al - dođ još go zlo.

Sal odast malo t po azumjat šta ć to ć: p, onda ć muc zlu n bjš kaja. N pođ dan, ja l da, a tk dođ zškol ka, zgban, ja l bz fsa, ja l bz ćtaba. Tukao s.

- vaj bana, što j opt? - pja s sota ilj-hanuma, aSal ćut, pa sjuta opt, tako.

Tako danas, tako sjuta, a jdnoga dana dođ Sal sa ka;

š la mu kamnom azbjna glaa a k nz lo obaz lop.Zašta gjšna ilj-hanuma, pa ga mć na mnd donoslgn od, t ga mj pja mu mhlm. Opt mu klonu j a on potgao da s ka.

A poslj, kad s djt pdž, n dad mu š ilja dad u školu. Nka ga, nk sjd tu, kaj nj. Al Sal, n ono d-

jt š n daj Bož. Zakal mu o; namštlo mu s mla-do, djtnj lo, t dš, kako mu tška uka z amna ast.Postao ubojca, t za malo što goto da s tu, a još ajlaz, n adnšta, ć od ćoša na ćoš, z mahal u mahalu. Pa zabod nož zapojas, t od na ćoš pd mjtb, kad hoć da s pust djca, tknk ka nć l mu koj što ć. Al ga s djca zaplašlat n jdno zuba n pomalja, ć s dobm oko njga. Pa njsamo na djcu, ngo s poaso t b na ojka nasnuo, da jnko da mu što užno .

Ksmet. — sudbna; jasak — pjtnja, zapojd; Vaj bana — jao mn,tško mn; minder — kanab slamom natpano; legen — bakn lao;mehlem — ljk za an; ajlaz — ljnjac; poasiti se — oslt s.



73

Posla nć da s phat a godnu za godnom nž. vć jmomak, ć od u kaf, l d po mhan t ga koma, ja l po

bah, t ga tabl, l tako ajlaz, d po mahal oamo onamoa posla s n phaća.

Pa onda, ko su mu dušto. Džml Zkn, koj j t godnlžao hapus što ono pobod ojka o Kuban-bajamu, parusta čolak najp kaakdžja, koj s ć t puta puškaaosa koldžjama, pa rama, Usta ć s tak bća, da h goh

nma u gadu. Sa njma u polju, sa njma u gadu, sa njma pomahal, sa njma u mhan. Kolko put t nma ga po cjlnoć doma da dođ a po gdj-kad bom po dj t noć.

Al opt majku, ilj-hanumu, paz; sa njom s ljpo slatko. Kolko mu put ona kaž da n alja što s tako spusto;da n alja, što tako ad, ngo da nađ put, ako ma a, t da

pomsl na kuću. Koj put samo, kad mu ilj-hanum kaž štoužno za dugo, on s nabusto zbcn na nju kn t onasota ućut, a da šta ć!

A kad j nko ajlaz, lako ć nać na blaj. Jdan put tako pdakšam, skol na aj pod lojz š Ca ćupj, on njgodugo, s sam bća. Tu Džml Zkn, tu čolak, rama, Usta ć s tak takma an. Sjl pod jdan bagn, t pjututun muhabtšu. Laf po laf, pa t s oko nga pokaž.

A lako t j bćama zaadt s; za j njho muhabt kaošto su muhabt? il ć zbot o nkoj Jđupk, ja l o oku, jal o dlbu ć s tak sta, gdj s lako zaad. A ć kad j

blo blaja t da Sal tu nj bo p. A plan bzo kao ata, zanšta za jdno “b“.

Komar — kat; table — tk-tak; Kurban-bajram — paznk, kad skolj kuban (žta); hapus — zaton u hapsu; kačakdžija — koj pnoszabanjn sta, najš kaj ganca; koldžije — ua; čare — zlazak,nan; belaj — nesećan slučaj; akšam — eče; čajir — liada; tutun — du-

han; muhabet — azgoo; laf — goo, iječ; pokavžiti — posađati; Je-đupka — Ciganka; čoček — igačica; dilber — ljepotica, naočita, iđena.

Sali Pič



RAMAZANSKE VEČERI

74

Džml Zkn, kao on, t mu :- T b, Sal, s'z!

- Ko s'z?! Kom b?! Ća b! - planu Sal.- S'z! - Džml a gaju mu uk plamt mu o. - Mn

za da kaž da sam ća jdan Sal, Sal P?!... A tu š n moga da s usta. Pošlo j tolko godna a tu mu

j nko n , nt smjd ć, pa sad da mu j kaž Džml to pd tolkm dugoma. rknu Sal kao anjn, k mu s

nau na o, pa dohat nož za pojasa polt kao zj naDžmla. Al skoš s ostal, t jdn dž' Džmla a dugSalja.

- Osta, makn s! - c Sal a su usncu zgzao od muk,t mu k pšt.

Al ljud n puštaju, pa kad ga saladaš t mu nož otš,

a on s ot od njh, t kao tga, u t skoka, sđ nzbdcu papko ćupj t pao sojoj kuć.- Pobjž žna! - d Džml.- vala, n pobjž - l mu čolak - ć od po pušku. Da s

sklonš, Džml, da n bud ćga blaja.- J l' ja da s sklonm?! - pta Džml a s s busa šakom u

psa.Dok tako go, a Sal pko Ca ćupj, pa koz cgansku

mahalu, t nz potok na tabak-hanu, pa kad stž kuć on nogom,kolko ga snaga donos, t u kapju, pa gunu u alju, t odatlu sobu špa sa zda matnu, koja j tamo sla š njgoaduška.

Tk na ata, da s at aju, a u alj s od nkud nađilj-hanuma t saglda mu ka o matnu u uc, ašuk psnu:

Ćar — bzjac, nznabožac; avlija — doište; martina — puška

Matinoog sistema.



75

- vaj bana! Što ćš gdj nš?!...Sal zastad na pagu zadhta. Njga nšto užasno op po

lcu po duš kad s u oom asu sust sa majkom o u o.Njmu s ona un toga asa užna, odatna, cna; ona uzokoom blaju; ona uzok njgooj samot, ona ka smu... u

jdan put mu pad mak, tžak mak na o a uka sama odapmatnu, t planu, a ilj-hanuma s postj po zmlj šknu

joj k z sca.

- eto... gdj ću! - zaplaka Sal. - Hoću da pm samotu, pa...opao sam j!... - pa onda bac matnu dalko od sb umoansjd na pag, okćuć glau da n poglda u mat koja s uta gto tzaš.

Al ona dob još malo snag, pa s uzdž na laktoma t-hm, znmoglm pokajnkm glasom, poglda u Salja, u

soj djt, u soj jdn, pošaputa:- Sal... opost... nka t j posto!..Dalj nj mogla, al su ga njn o zal, moll, pklnjal

da dođ blž, da ga poljub. A Sal zab'o glau u šak n glda n smj da podgn o... U tom s z dalka sokakom zau to-pot. On dž glau, osluhnu, pa š za sb pošaputa:

- To zaptj t oamo!...Pa opt za glau u šak ućuta s...

Zaptije — žandam, polcja.

Sali Pič



76

Mejem-hanumin Beđuza.

Otd u im-bga, pa da dš što j baha što j

hlad što j oda. A maklja j, t još da dškako su mu szan lj, s tul tul; pa kakopo njma cjć, na sakoj duga boja. Na sd

bah mu mal šdan, n bj oda do jdan boj u s, ama mutnćdžja szao nk zjzdc nk loptc, t h pust pah mlaz nos sobom u s ga s njma a oda s aspskaa

dob u stnu lažnu maglcu, pa j jta pons bahom, t onamaglca pomluj olaž t lc mslš nko t maksuz pukaoukom po lcu da t ashlad. A za šdana lk na, hataosam ašna u kolu hlada.

rahmtl Sad-bj, otac im-bgo, pao j da j naoako lk bo dok on još bjš djt. A on umj mnogo sta

o ć tolko godna kako on umj, t bć mu, tom nau, pko sto pdst godna alja da.

e na tu, pod tm naom, znos ljad dušk jastuk, patu im-bg sjdn, t mu kod nogu klobu klokoć nagla aon tho pj azmšlja. Na h naa, kako j dblo pbjnot s nj n podmladlo, da ljlka napala sb gnjzdo, t

dobuju kljunoma; pod šokom stjom napatl s gugutk, th pun ko na kojmu s po co bogotn dan sunaju, mluju guguu.

Berđuzar — da; turli — azn st; šedrvan — odoskok; tenećedžija— lma; čenar — platana; gugutka — kumja.



77

A dok im-bg sjd tako na dušku, Mjm-hanum tk uz lk azboj pod doksatom polako, tho, glasom koj j nkada

moao bt ljp, pjuš onu ljpu, onu mlu pjsmu:

Džan'm gibi sevdikče seni Đojnum, ej afet

Đostermedin asla bana Hič ruji muhabet *

i ta pjsma ljpo pstaj uz ono klopotanj azboja, uzono žubonj šdana, uz ono gugutkno gugutanj. A tamou kaju bah, gaju s Nu Hajj, im-bgoa utjha.Nu nabao mlad šbljnk od b, pa s mu ć ta sahatda nan košnju; Hajj plt šbljnku s jdn a on s dug

stan, pa taman napll da t da, a tk zu m s kaj odšbljnk što ga zabol u zmlju, pa sad nastan dža. Hajj l: Nu pokao, a on l ona. T kad n nađu ko j kabajt aon ponu z noa. Ja l uzl bjl kabak pa ga sjku na pol, tNu st jdnu polonu a Hajj dugu. Hoć da pa klopku,t da hataju ptc. Pa tk da dš blaja kad j klopka gotoa;to s aduju, to pljskaju šacama, pa s Nu pnj na kuškua Hajj s podlć, dž, dodaj, dok n namjst klopku nnaspu sjm, t oto zapnu. Pa tk onda zadooljno ot nadoksat, sakju s tamo u sobcu, t koz pndž dš dj malglac kako g nstpljo kaju ptcu da padn na kušku.

A kad ptca padn a on ž ptnu, t m stah ast što s ptca š blž klopc skakućuć s gan na ganu. A kad pn t odlt,lca m s azuku t dš kako h pošla adost ćf.

* U podu b glaslo: Ah, ja te ljubim, kao dušu svoju /Anđele ubavi! / Al' s lica tvoga ne pročitah jošte / Slatku r'ječ ljubavi.doksat — pokna tasa uz kuću; dževa — ka; kabajet — k; kabak

— bunda, tka.

Mejrem-hanumin Berđuzar



RAMAZANSKE VEČERI

78

A Nu Hajj, to su muž žna. Njmu j jdanast a njojdanast godna.

im-bg, bg mđu bgoma, znđn, doba haklja. Ostaomu od oca lk mlk; da ka nos kolko j dosta pa pkotoga, a kuć odnca na Kaapotoku nos još tolko kj, ttaj noac im-bg daj po malo jdnom dugom tuđau, pa stako množ paa za njgoog jdnca sna Nuju. e pa, u takomzoblju kako da n zažl im-bg, da mu j kuća punja da

su mu s poslo na oom sjtu posšaan, t ako kad god dođ psan sahat, koj nkak nsan nć mmoć, da ahatpođ pooku.

Nu j, stna, onda mao tk dst godna ama nka, lim-bg. Jdn j, pa tu adost da dož nma kad on kat

još pt šst godna. A poslj nk djca zajdno astu; nk s

gaju; nk s pknu jdno na dugo; nk nau jdno dugomtabjat, t kad stanu žjt kao muž žna, znać s oljć s,t ljpo oaj jk jkoat. A pazć h im-bg Mjm-ha-num, pazć h njgoat, da odastu ml jdno dugom. etom hama, to doksata, to bah, to cjl kuć, pa nk gaju,nka h gj sojom mlošću ono Alahoo sunc, pod kojm c-

jt cat; pod kojm ljlk gnjzdo gad mladunc podž; podkojm gugutk guguu mluju s.

Pa ć kad j im-bg tako smslo kad j Mjm-hanumuz to ada sca pstala; ko ć im-bgom poscma kapjzatot. Otoć s kapj da n kucaš halkom. Oton suim-bgu kapj u soj kasab, gdj god ma djojaka uz njhza. A da što ć im-bgu z, dao mu j Alah t mal da mun plja; njmu tbaju dost mlost.

Zenđin — bogat; haklija — pa, astan; milk — dobo, manj; čiik— spahluk; tuđar — tgoac; insan — ojk; tabijat — naa, ćud; halka— gozdn kotu, pstn, kojm s uka na kapj; čeiz — maz, opma; mal — mtak



79

Pa ako ć dosta, paa dosta, u koga ć im-bg pj zaku-cat do u Šuk-bga, koj j u tolk kasab nahj jdan. Dosta

t j njgoo m, dosta t j da od njga maš kom slam pon- jt, pa ako s joldžja, bolj t tsk n tba. A u Šuk-bgama djojaka, t s to nađ Hajj taman za Nuju.

ih, na ono slj onaj džmbš što tad bjš, o još m pštuš od goa zuj od sln pucnja. Tbao s da dš samoonaj d bnjdžja na hatoma koj spopala pjna a askal

đmo. Pd sma Al-agn alat, un, t džambas s njmkunu; pa onda Mustaf Ljskoalj zlnko, pa Hadž-ejlazozlnko, pa onda Šfkt-fndjn doat, ama doat što b ga capojahao, t da na džuma-đun njm od na slamlk. Pa dug,tć, n znaš m kaja n znaš mahn nać. Pa s to okćnoa s bjsno; dok hod koz mahal sokać, to s znoj

popnju, a kad nađu na džadu tk ppucaju altpatlac a konjs pust, bnjdžj polgnu, kolan olaba a pah s dgn, tn dš nšta do na kaju, z oblaka od pašn, zbo, zdojoŠfkt-fndjn doat, ja l Al-agn alat.

A ć ko ć t umjt to s spat po du. Ako t j bašstalo da s ujš a t otd u Uzun-Us u kau, onako z juta.Tamo ćš nać Ćos-Husjna, kao da s ga nauo. Tu t j onsako juto, zna mu s njgoo mjsto njgoo nagl njgoldžan. Dok spj jdno nagl a on pos pt do šst kaa spa pt do šst noost, t ga s slušaju. e pa nko t to nzna kao on kazat po du, što j blo kako j blo, kad j im-

bg žno Nuju a Šuk-bg daao Hajju. istna Ćos-Husjn

Nahija — okug; selam — pozda; joldžija — putnk; teskera — objaa, sta pasapota; džimbiš — slj; goč — bubanj; binjedžija — jaha; đem— gozdn lanć, koj s mć konju pko zuba; džambas — poznaalackonja, posdnk p kupoanju konja, obno Cgann; džuma-đun —moltn dan, paznk, ptak; selamlik — sttanj, pmanj, audjncja;džada — šok put, dum; altipatlak — ol, koj šst puta puca; Fildžan— poculansk sudć, z koga s kaa pj.




RAMAZANSKE VEČERI

80

hoć po koj put nšto poš da kaž, za da nj badjaa onaj da ćosaom bc n smtaju.

Al kad mu malo odbjš na tu dau, slatk mu j on muhabtt t j dago slušat ga uz to kafu poskat. ipak nšto nćš n možš n od njga ut. Ko t mož kazat opsat onu adost,što ju j paznoala im-bgoa duša; adost, koju j azumjla kojoj s pdužla samo Mjm-hanuma.

Što kažu u nas, dano nj nko tolko odjšo ksu, kao što

j im-bg toga dana. Osta ast sof; osta sap doba,što j pono, al da s odkud do samo on bđuza bakšš,što su h on hanuma spml. Pa su s oko toga ak, kao maladjca, zaadl. im-bg kupo Nuj ata su opmu, pamu kupo t kata odjla pko toga džub, s lsnompostaljno, kao da ć Nu sjuta u mdžls pd pašala b-

jl; pa onda snah nal'n s sdfom šaan, pa zcalo past blju a am od ldša, pa oo, pa ono. A Mjm-hanumašt ona da da bđuza, ama nma što. Što god bjš što godmogaš da bud a spmo im-bg od soj stan.

Najzad dž s Mjm-hanum da paza bđuza to baš tak, kakma s im-bg nj dosjto. Nađ u Makakujundžj jdan cgaluk, st đmš, pa sa pt mdžana okćn,da mdžana cna pa u sjd maja, t opt da cna.

Bz klbaa, pa ma mu cgaluku tdst dt dama.To bđuza za mladožnju, a za njstu, za Hajju, što ć kako ć. id od mâz do mâz; od ćpnka do ćpnka; t u ku-

jundžj, t u toadžj, t u tzj, t u basmadžj, aja, nšt da

Badjava — uzalud; berđuzar — j da, koj s u stama n, dok bakšišosm u stama mož bt u nocu; kata — paa; džube — gonja haljna,odoa, mantja; medžlis — skupštna paka aoškh; ldiš — slono zub,slonoa kost; đimiš — sbo; mavija — plao; kilibar — ćlba, janta,maza — magaza, dućan; toavdžija — tgoac ukasnh sta; basmadžija— koj podaj basm ojnc.



81

nađ što b joj oko zadžalo. Najzad u Sjt-ag nađ nšto baškao što tba alja. Nađ bšk, kakoga još nj blo u našoj

kasab. izzan od oahoog dta a okćn sdfom, t da okon odojš od njga. e pa kud ljpš bđuza za snahu.

A kad Mjm-hanuma dota doma sa sćna, t da s pohal im-bgu kako j našla baš što j najbolj, nasmja s im- bg, pa joj l:

- Našao sam ja to; mslo sam ja to uzt, ama koh, nj mu

akat. Nt j za Nuju cgaluk, nt za Hajju bšk! vć t to,hanum, nmoj djc n daat. Zato cgaluk u dolap a bškpopn na taan.

- Pa za da ja n unm bakšš?- inšalah da tom bakššu dođ jm! T stna tako

b. eno ga sad u dolapu ljp, od sm a mdžanom okćn

cgaluk, a no ga na taanu bšk od tdog oahoog dtasdfom okćn.Nu Hajj gaju g, šoaju s fsom, pa topk od oh

od kudjljc; pokup ćamd, t Nu od njh nad dućanna dku kaj plota, uzm da kapka od ćbta, t konćmanapa tazj, nab stn šljunk, t mu to damo, a spapmu al-bb od stucana cjpa lšć od đula jzga od oaha.

A Hajj ga s hanum; pokj s fdžom azapnad' a od td hatj nasj okugl pa, lk mal du ašju, pa sat kao bajag u oaj, t u onaj dućan, t najzadpaza u “Nu-fndj“, j on najjftnj daj.

A sunc toplo sja ljlk na nau uznos kljun u s a as-tsa kla gugutk na kou, tho, mko guguu mluju s...a pod naom na dušku, lška im-bg, t mu kod noguklokoć bjl dm u naglu a pod doksatom sjd uz azboj Mj-

Bešik — koljka, ljuljka; topke — lopt; ćibrit — žgc; dramovi —gamo; espap — oba; al-biber — cna (ala) papka; feredža — gonjahaljna u muslmank; čad'r — suncoban.




RAMAZANSKE VEČERI

82

m-hanum bdlo lupka anomjno a mk zj koz žc,t atlo s dana na dan dblja.

Tako s gon dan s danom, pa s godn pogonš. Pođ jd-na, pa duga, a onda tća, pa tta. A kad s naš tta nas-tad, bom, pta. A jdnoga dana, baš bjš im-bg u džamjt s zadža nz ašju, Mjm-hanum zabala s nšto okoposla u kuć a djca s gaju u bašt. Dok ć tk Hajj doć ljuta pljuta, upall joj s obašć a oc joj dšću suz.

- Što j, kz'm? - pta Mjm-hanum.- Nću š da s gam sa Nujom... 'suz j da ga nma!- Što, mo, što? - pta opt Mjm-hanum.- eo... scjpao m j fdžu...- Ama kako to?- Samota m j da t kažm.- Ama kazuj, kz'm, što j?

- Ja pazam u njga; uzla za t goša sapuna od đula zagoš al-bba, pa onda... pa mu dam lku pau, mdždju, akao tažm kusu, pa... tažm kusu...

- A on? - pta adoznalo Mjm-hanum.- A on l: nma!- A t?

- A ja nću z dućana... štm moj kusu, a on kaž: “J l'hoćš kusu, , o t kusu!“

- Pa šta un?- Pa m skd fdžu, ... o odj j scjpao...- Ama što skd 'suz? - pta još Mjm-hanum.- Tako... l: “eo t kusu!“

Nasmja s Mjm-hanuma, ama s nasmja od sg sca,slatko, zadooljno, pa uz t žljub snahu, žljub joj oba oka,pa joj l:

Mečik — unak na azboju (onaj mšć, što pola žcu koz tko);r'suz — naljalac, bšasnk; medžidija — noac sultana Mdžda, sbnamdždja n 20 goša; kusur — ostatak.



83

- Znaš što j; kad s daudžja a t uj kaa: d mu u dućan,t mu scjpaj mntan pa t njga poljub!

Pa tako b. A kad im-bg slž z ašj ma što djt. Tamo pod

naom, na njgo dušk, sjo Nuja pa slatko pj cgau z lkoga smal cgaluka, okćnog mdžanma, a na doksatuMjm-hanum sknula sa taana bšk, pa tpom bš s njgapah, što j pt godna padao a ljlk na nau slo klpć

kljunom a gugutk na kou guguu sokm, nstašnm glasom,a sunc toplo sja, ljupko toplo kao kad Alah hoć da sojommlošću zgj sjt.

- Što j to? - pta im-bg hanumu a usn mu s smjš omu s smjš lo mu slo.

- i mom bđuzau mom bakššu dođ akat! - odgoaa

ponosto slo Mjm-hanum.

Davudžija — tužlac, karar — jšnj, psuda, mintan — haljtak;tipa — kpa.




84

Džaije.

I

maš hak, hanum, da damo jdnu oku zjtna u d- šo tć! - l Hall-fndja, pa doska još onomalo ka, što mu zaostalo u ldžanu.

- Da damo dj, fnd'm, dj ok; nka stg-n da jdno kandlo za co amazan go od našg zjtna. Blk,pogldać nas Alah!

- inšalah! - dodaj Hall-fndja pomjn nog na sdža-dtu, koj j azastto pod lkm oahom u bah, gdj su naj-adj on Hatuš-hanum sjdl. A kolko su puta on st muha-

bt odl, pa daal zjtn džamjama hljbac apsncma.Nj blo somaha kojm njsu udjll pa, ć n ps Hall-

fndja nj zaboaljao. “i on su somas!“ - l on, pa sako juto kad zađ na kapdžk da d u ućumat, sat kod Žkafuundžj, uzm za mtalk hljba pa stan na ćoš, pod bld-

jsk fnj, gdj s najš gladn ps zbaju djl m sakom

po zalogaj, da. A s to, nć l s Alah smloat t da m da djc. ima ć

jdanast godna kako j Hall-fndja ožnjn s m j u kućtaman ahat. Hatuš-hanum ga paz, ua, ol ga, a tako onnju. Da nj to, žalo b na nju što djc nmaju. On j mjmuu ućumatu, taslda j, t ma t stotn goša na mjsc. A

Džarije — žna koja s mož kupt podat, obnja; hak — pao; zejtin — maslnoo ulj; derviš — slamsk donk; teće, tekija — kuća, jsk objkt gdj obtaaju dš; belki — možda; Alah — Bog; inšalah— ako Bog da!; kapidžik — ata; ućumat — ud; metalik — sta noca,beledijski — opštnsk; mejmur — nonk; tasildar — poznk, onaj kojzba poz.



85

ma soju kuću, pa to mu j taman da ljpo ž. i kaka b to bo žot, da j samo ta žlja da mu s spun, da ma pooda.

A Hatuš-hanum j još š žalla, što joj Bog nj dao djc tda fndju još sćnjm un. i šta nj adla sota Hatuš-ha-num odla u aa pla lja uzmala amajlj od odž, pa od popa hšćanskog, nosla pod scm u slnoj ksc zmljusa goba z Musn tkj, ć s što j ula što su joj kazal, paopt s n pomož. vd s, sam Alah nj hto da m da pooda,

pa to j Hall-fndju još š boljlo.Jošt p godn, kad Hall uz Hatuš-hanumu, sjdo j onpo koj put dugo pod noć sa sojom majkom (koja poslj um-j), pa su azgoaal o djc, što ć h Hall-fndja mat.

Bo j zabao mna: ako bud muško, dać mu m Hu-dad, a ako bud doj, dać mu m emtuš. Ta mu s

mna sdjla, pa j ć sanjao djcu kako h tm mnmadoza. Hudad ć ć u mjtb pa, kad sš uždj, poslaćga u Stambol, u zabtsku školu. Nka bud zabt, pa kad stgndo bmbaš bć bj, Hudad-bj, j to m nkako n luz aga l uz fndja. Poslj, kao zabt, caa ć služt, mož ucask saaj stć; mož paša postat, pa s ut djt po sojcan kao golm ojk...

Tako su sanjal Hall-fndja njgoa majka, al majka mu umj s tm žljama a Hall-fndja ć dano pstao sanjat gotoo s pomo s tm da nkad n ć n mat djc. Jdanput tako opt u jutu sjd on na maloj tonožnoj stolc, podonm oahom u bah, a Hatuš-hanum nos mu kau, pa kadmu psluž, sjd ona na jdan ćoš od lj, a pma njmu, t damu pa što j snla. On su ć odano skl da jdno dugompaju sak san, koj b s mogao maka kako tako potumat

Iljač — ljk; amajlija — zaps; ruždije — sdnja škola; Stambol —Cagad; zabitska škola — škola, z koj zlaz zabt (oc); bimbaša —-majo (taj n nos sobom ttulu bga, bja); saraj — do.

Džarije



RAMAZANSKE VEČERI

86

tm, da ć dobt djc. Tm su s snoma tumanjma zadugo tjšl.

- efnd'm - kazuj Hatuš-hanuma soj san - kao nko s-lj, đmbš, sadba l što l, n znam da t kažm... Udaa go ganta ngdj dalko u mahal... a ja kao uzjahala konja, tkao dm ja u sato a n znam j su. Ptam, kažu: “Hallfndja s žn, uzma udocu sa djttom; nć š da uzmadjojku, pa hoć l mat djt nć l, ngo hoć gotoo djt...a ja kao n znam da s t moj muž...

Hall-fndja zamšljno glda u hanumu, pa pola j samosluša a pola s dao za mslma. Odana j on ć zgubno ju u sno.

- A da s znala od kud da s to toj muž žn, od ks'kluka bs pobudla u pola sna - dodad za tm u šal Hall-fndja, kadhanum doš soj san.

- N bh, dna m... a što ?...Hall-fndja s dž, skup u kutju cgać, što h j od

jutos jdnako gado, da u ućumatu ma az', pa od a hanumaga spat do kapdžka. Al hanum s at opt u bahu, sjdna onu stolcu, na kojoj j fndja sjdo, pa s nšto zams-l. Ono dj t j što joj j pogooo fndja, kad mu j

spala san, ako njsu bl n znam što, ć obna šala, optnjoj bacš jdnu msao u glau, msao, koja joj do sad nkad njdolazla na pamt. i spmala j po kuć otala j koz kapdžku konšk na kau plgla j malo oko podn na doksat, daplž dok n pođ sunc, al s t msl nj mogla opostt.Pla j cgau za cgaom, pa obtala sta oako onako, tnajposlj kao da j smslla, kao da s jšla. Pd akšam, kadzauka Hall-fnd na kapdžk, ona ga slo doka pa mu ndad n da s odmo, ć samo što skd na doksatu kondu aona mu dodad papu, pa l:

Garneta — klanta; ks'kiluk — ljubomosto; a'zr — gotoo; akšam— ; kondura — obuća, cpla.



87

- efnd'm, hajd slgn u bahu, hoću nšto da t kažm.Sunc ć zašlo za ko susjdn kuć, postla s hladona

po soj bah, lj tk zaln sjžom odom, mšu lagoma cjt, okašn, spusto glacu pa mu s cjd kapljc sašanoga lca. Ms jogoana, kojga džbun zahato cjlu jd-nu stanu kaj plota, nadmašo snagom s ostal. Hall-fndjasjd opt na onu tonožnu stolcu pod oahom pa, kako stk zukao z ućumata, snažno udš nj azduh baštnskt n sluša tolko ozbljno Hatuš-hanumu, koja tu kaj njgaunula pa ono što hoć da kaž što j co dan smšljala, polaz dalka, z dalka kazat.

- eto - dodad Hatuš-hanum, po što mu j goola o sb,o njmu, o k'smtu - to, dugo a nma. M smo bl dostamuž žna. Alah nj hto da nas obaduj... da unmo ahtl'kda budmo bat ssta, od danas pa do stašnoga suda a ja da

t nađm žnu... Ožn s, t zod djcu a nko h n ć boljouat ngo ja, pa...

Ona j htjla još da goo al Hall, koj najpj nj tolkoslušao, okt sad tk glau sojoj hanum poglda joj u o.

- Mslo sam ja to, Hatuš - mno poda nogu po-das, pa s malo ućuta. - Mslo sam ja to, al... n daj Bož da

s ja od tb odajam... n mogu ja bz tb...- i n ćš, fnd'm, bt bz mn; paćmo ahtl'k, ostaću

t u kuć... A koj b t pazo djcu?Hall-fndja j dohat za uku, pa j pu blž pomlo-

a po obazu.- N mogu! N bh mogao ja zadžat s, da n unm ghotu

pd Alahom. Za t da m budš ssta, pa da unm ghotu!Kad ju j pomloao, t zasjaš joj s o sama Hatuš-hanu-ma dj da n ona n b mogla ostat ujk ssta, t u duš bž

bolj odustad od sog pdloga al n htjd da to Hall fndja

Ahretl'k — pobatmsto (zono aht: onaj sjt).

Džarije



RAMAZANSKE VEČERI

88

osjt. A od toga asa Hall-fndja još j š olo soju ha-numu, koja j to ć sojom ljpotom zaslužala. Da nj blo

t ljpot, sa koj j Hatuš-hanuma u soj kasab bla una,možda b s Hall-fndja plomo na njn pdlog.

Al, ako nj tad hto uzt dugu žnu, sa kojom b mu Alahdao djc, on j potad azmšljao sto o tom. i oako s doms-lo: uzo bh još jdnu žnu a sa Hatušom da n pa ahtluk,

ć da mu ona ostan žna. Ama to b uno kad b našao

užnu žnu, koja ga n b odojla od Hatuš-hanum na kojuHatuš-hanum n b kdsala, t da mu Hatuš ostan ujkmla, nju da ljub mluj a od dug žn samo djcu da dobj.

A jdan put s ds nšto, što taman dobo dođ. Muha-sbdžja pmjšta s, d ak u Anadol za dftdaa, pa zoHall-fndju, kao tasldaa, koj su kasabu poznaj, a mlađ

mu j, t da mu on zbn bgu, da mu aspoda z kuć ono šton mož na tako dalk put nost.Podaao j mnd, sandalj, mangal, ogldala s

dugo što nj za put. i sam Hall-fndja kupo j sb što-štastnj. Podaalo s mnogo dana sako Hall fndja p-daao j dftda-bgu sap noac. Jdan put tako u lmu dftda:

- Nšta m nj fajda, mam lk bo a dalk j put. B l tmn, Hall-fnd, mogao još za nšto nać muštju?

- efnd'm?...- imam jdnu džaju, mlada j, nj baš mnogo ljpa ama

mlada j još. N ću da j odm, podao b nju...- efnd'm, njs ptao pašala?- Ptao sam, nć.- Da dm, blk ć s nać nko.

Muhasebedžija — glan nansjsk nonk okuga; defterdar — štomuhasbdžja u okugu, to dftda u lajtu; sandalije — stolc; mangal— poktno ognjšt; esap — aun; fajda — kost.



89

- Gldaj, gldaj, Hall-fnd!- Za kolko b j dao, bj-fnd?

- iskaj 40, ama spust na 30 zlatnh la. Zna adt, momhamu ona j zmt nla.

- Da dm!Kad Hall-fnd pođ, dftda ga još jdan put knu:- Znaš što, maka do 25 la nka bud, tolko sam j ja kupo.Hall-fnd od pao kuć, t kad su bl za om, azgo-

aaj oo ono sa Hatuš-hanumom pa joj to ppojd, kakodftda podaj džaj. Pa tk što doš j a Hatuš-ha-num:

- Znaš šta, fnd'm, da j kupš t. T, nko dug.Hall-fndja s nasmja.- Što zboš tako ludo? Što ć mn?

- Što ć t?! Uzm j, uzm, ja t kažm uzm j!- Pk, kad b j uzo, a gdj su m pa?- Da nađmo, fnd'm.- Pa onda, šta ć ašja kazat? Hall-fnd t stotn

goša ajluk a kupuj džaj.- A ako t ona da djcu?Hall-fndja s sto tž kod oh j, poglda u hanumu

pa s zamsl, zamsl s duboko. i kad su lgl da spju, sako zas, al su jdno sto msll dugo dugo pod noć. Hall-fnd aks jdan put u noć dzao, t cgau ppalo, što nkad dosadnj no. A kad s u jutu pobudo, t zmo s uzo ads,so j kao obno pod onaj oah otpoo gadt cgać sla-gat h u kutju, dok mu stgn kaa. Dok on nj napao n tcga, a Hatuš-hanum ć slaz sa doksata nos na služanku

lku ašu studn od, jdno pa lokuma dj ka. No,

Lira — tusk zlatn noac od 23 dnaa; izmet — služba, posluga; ajluk— mjsna plata; avdes — panj pd moltu; parče — komad; lokum— slatk kola.

Džarije



RAMAZANSKE VEČERI

90

što j danas nobno, na tom služanku lž još jdna nzazlatnjh dukata; dj tank nsk bsa jdna gla djaman-

tom skćna.- Šta j to? - pta znnađno Hall-fndja.- To? - sto s ud Hatuš-hanum. - Pa znaš...- Znam? i nšta n znam!- Nću da s ktm... to... uzm to... podaj, ja l osta ama-

nt u nkog, pa uzm pa.

- Ama što ć m?- Pa... - dodad Hatuš-hanum. - Kup dftda-bgoudžaju.

Hall-fndja n moga dukj ngo zagl Hatuš-hanumut joj žljub usta, glo, lo, kosu...

*To u Hall-fndjnoj kuć n bjš h samo doj,

ć toj. Bla j tu Zlha, koju j dftda-bg, za hata Ha-ll-fndj, dao za pt la jftnj. Zlha j mlado slabunjaodjoj, tk joj j ptnast godna; mala, nska la, atnhkao ža oju a cn kos. Bla j po ocu čksknja a po majcTuknja. Dftda-bg ju j kupo još pj nkolko godna,dok j bla sasm mlado djoj, t š da mu služ hanumkao zmćaka. Kad j doasla do oh godna, ć ju j dft-da malo ppazo t j manj adla zmćask poslo, al jpak nj tolko odjnuo, da b s po tom moglo ć mu j blamnogo za sc pasla. Za to s, alja da, tako lako jšo da

j poda. A nj na njoj n zgubo, za dadst la j kupo a zatolko j dao Hall-fndj.

Hatuš-hanum j ljpo pmla, kao sstu. radoala joj sak ako joj ona, kao džaj, mož samo zmćaka bt. Pa Zl-ha, kolko j pog dana bla malo stdna numjšna, dugog,tćg ostalh dana sa s oko Hatuš-hanum, kao oko soga



91

ođnog. Pa pođoš nkolko mjsca, kako ona u kuć, dantku ljpo mno, kao do sada. Samo sad u jutu u ,

tamo pod oahom, sjd baaba Hall-fndja Hatuš-hanuma Zlha h služ kaom. Pa Zlha j s dugo uzla na s; ona hpola bkom, kad s mju; ona stalja sofu, ona st dušk.Hall-fndja, kao pj, ol Hatuš-hanumu n odaja ojuod nj. Zlhu n paz n b n o oknuo na nju, da ga samahanuma koj put n pomn.

A jdnog a, pd akšam, kad ć Hall-fndja z ućumatadoć, stala Hatuš-hanum ć pola sata anj kod kapdžka, pas osluhuj, kad ć mu koak ut. Pa nšto sla u lcu; s-lo joj gaju o, n mož n da stoj mno ć as zu nogu znal'n a as j uu jdnako gka na upu od kapdžka. Kadto t Hall-fndj, poznaj mu koak z dalka, pa n ka da

s kapdžk stto oto, ć ga hata za uku.- efnd'm, šta ćš bakšš da m daš?- Ama za što? - pta znnađn Hall-fndja.- Nću, nću pazn uk da m uđš u kuću. id u ašju pa

m kup jdan mafz.- Mafz? - pta Hall-fndja a usjal mu s o od adost

koju slut.- Stambolsk, sa ojmama! id bž, a ja ću t kat odj na

kapdžku.Hall-fndja zadooljno t glaom, smjš s dodaj:- Pk, pk! - t s obć odlaz u ašju.Hatuš-hanuhm ka, n mda od kapdžka. Ama pošlo

pt, pošlo dst dkka, pošlo k sata a ona ka, t gadoka.

- e, o t mafz! - l Hall-fndja, kad uđ u kapdžk

Barabar — zajdno, napodo; ibrik — bakn sud, z koga s odalj. ; mafez — šamja; ojme — ktc, sa kojma s kt c u mafza; dekik — mnut; čerek — tt.

Džarije



RAMAZANSKE VEČERI

92

dad joj zajutak u hatj a nstpljo okuj noost za koju j kapau ć dao.

- Nj mn oaj mafz, ngo... nos Zlh...- J l' stna, dna t?! - pta adosno Hall-fndja, a dš

kako mu s usn stgl a suz mu našl na o.- istna j!Hall-fndja poglda zahalno na nbo; dž uk u s, t

nkako nazgojtno zgoo:

- Alah... ko n kao Alah... Alah! - t ota u kuću a Hatuš-hanum za njm. A po tad Zlha nšto manj ad po kuć, n da joj Hatuš-ha-

num. Pa bolj j odjna. A Hall-fndja d ponosnm -lom koz ašju, b s glda soko, t s u dućanu Šaban-f-ndjnom jdan put sam mftja pd tolkm bgoma zapta:

- Što l j oom, t j tolko podgao glau? A kad ć pođ još nk mjsc od s Zlh djt, pa jošmuško, uda od Hall-fndj. Tjsna mu kasaba a usk so-kac. Pa onda ljud mu udn; on m pa da j otac, da mamuško do, a on mu požl haj, ama nma da s onako adu-

ju, kao on, nma da s zaplau l da s zadooljno smju l da szahaljuju Alahu, kao on. Pa onda bakšš, kolk j bakšš odnoZlh ljubo j, ljubo joj kosu, lo, o, usta, obaz glo.

Pa onda s oknuo Hatuš-hanum, t nju ljubo, ljubo glo. Co sjt da mu j, on b ga glo ljubo. A nj zaboao u džamju otat onoga sata; nj zaboao sotnj udjlt;pa onm psma na ćošku kod bldjskog fnja kupo j sad zaosam mtalka hljba. Pa što s on adoao, al Hatuš-hanum!Nosla ono djt, ljubla ga, pjala mu... i kad b s djt za-plakalo, njoj to slađ blo sad slušat no što j anj slušala u

bah, kad suton padn, pjsmu blblou. Ona j baš oljla da

Miftija — jsk dostojanstnk; hajir — sća.



93

djt pla; kad ćut, mta joj kuća a kad pla, puna kuća,puna azgooa za kojm j ta kuća tako dugo znula.

Hall-fnd ga nazao, dabom, Hudad, a Hatuš-hanu-m mu dala od mlost m Paša tako ga j zala, pa s posljuz nju pstal. i Zlha s adoala, al njna j adost bla adostmat, ona dug adost nj poznaala. i tako u Hall-fnd-

jnu kuću uljz žot sno koj j nkad sanjao, dobš optmaha. A što da n, kad sad ć njsu na pazno. eto, on ma

djt, ma sna, pa dao mu j m koj j hto. Sad još da ga Alah podž pož, pa da zast knjgu zu t da stan zabt,pa bg, pa paša, t da služ caa, da ca zna za njgoo m, t za m njgoog oca, Hall-fndj. N ć on tada bt taslda sat stotn goša, otć ć u Stambol. Tamo ć Hudad-pašamat soj saaj, pa tu ć on sa Hatuš-hanumom gldat kuću, j

Hudad-paša n mož ta stna posla gldat, on ć služt caa,on ć s njm azgoaat cask, golm abot sšaat. A dok j on tako sanjao, sanjala j sota Zlha jdan san,

al san, koj nj mala kom a nj smjla spojdt. Ona jdžaj, sotca, nju kupuju podaju. Sad j ć koz duguk pošla, a ko zna šta j još ka; nju mogu otjat otpustt podat. Al sad, sad j ona dala som gospodau muško do poklonla mu tolku adost, pa za j pao da ostan daljdžaj? Za nj pao, da j Hall-fndja uzm za žnu*, podHatuš-hanum, j jtko j to da ko nj tako uno sa sojomdžajom, kad j s njom djt dobo. A da l ć Hall-fnd takount? eto, to pmšlja Zlha, pmšlja danju noću.

A paša, Hudad-paša, ast bom. Suš mu gać, kad damu h po dug put obuš a ć mu tjsn. Pa onda ona glaa,ta nj glaa ngo glauda; dš, odlo s da bud paša. A omu ljp, o Zlhn, a dugo na njmu s Hall-fndjno.

* rjtko da koj džaju n uzm za zakontu žnu kad s njom dobjdjt, al to nj obazan unt.

Džarije



RAMAZANSKE VEČERI

94

Hatuš-hanum kad hoć fndj da napa ćf a ona mu samoto pa.

- efnd'm usta, lo, nos, s, s, s toj!Pa onda Paša pašnsk j žo. N znaš koj ga š njgu-

j, Zlha l Hatuš-hanum; sto s otmaju koja ć ga pot akoja mu što dodat. i o dj žn, ako njsu n za asak blsbn kad m j tbalo djlt ljuba jdnoga ojka, gotoosu bl sbn, kad j blo da psoj ljuba ooga djtta. Blo

j asoa kad j Zlha toga ad uzdanula. Uspaljujuć koj putPašu ljubć ga, šaputala mu j jadna:- Tb m otmaju, t s njho... a toja majka još j džaj!Pa pošla bom godna dj t. i Paša hod, t, zbo,

zna t nk maft, zna napat tmna šta t n zna. As za njm t, paz da ga n ogb tn, da ga n oš ks,da n padn. Pa tako ast Paša, ast, t doast za mjtb.Opt jdna, dj, t godn, t Paša zu psmo, zu uždjdj godn, t stao ta momć od danast godna. Dana-st godna, nj to šala; Hall-fndja ć natoao godn nalđa; Hatuš-hanum još ujk ljpa ponosna, no ć stala z-la žna, al od Zlh, od on slabunja sot djojc, koja

j u šsnastoj godn odla Hall-fndj djt, zasla j sad

pkasna ljpotca. razla s, osnažla, spunla s; nabujala joj kosa, nabujal gud, obaz osjžl a o, on atn kaoža o, što su od pj Zlhu kasl, zad su tk žgl, sad sutk dobl pau snagu, kao ono žaca kad s u plamn az-

bukt. Da l j to Zlhna ljpota koja n t j Hall- fndja odnko doba bžan sumoan? Bga mu ptsla lo t mu glau

obaa, a on ju j tako soko noso od kako j sna mao. Tško da j njna ljpota to, j on j sad još olo samo Hatuš-hanumu,koja j ljpa, no koja j so soj sc poklonla Paš, t tmponoa zaobla Hall-fndju.

Marifet— jštna.



95

Da l su možda godn, koj ga bnu? A što b ga on b-nul; nj tolko sta da n ć moć (samo ako bud Alahu po

olj) dokat, da d soga Pašu, kako j doastao da caa pos-luž; kako s uzdgao soko, sjo cau uz koljno pono Ha-ll-fndjno m koz sh sdam cana. Bn a n kazuj

bg.Jdnom tako pd akšam, sjd na doksatu on, Hatuš-hanu-

m Zlha. Zlha pnjla mangal ldžan pa klkla kaj man-

gala, t naslužuj fndj hanum kau a kad joj Hall-fndjada zn, uzm sb jdnu. Paša na polj, pd kuom, sakupoabab t dgl tamo džu kolko h glo podnos. Hatuš-hanums soj ldžan a spod oka mj Hall-fndju. vd ona nšto

jst kod njga, al n mož nkako da namj kako da s zapta. A kad Hall-fndja spuš cgau, t uz pc da nšto post

cgaluk, naž mu s Hatuš-hanum blž, t po:- efnd'm nsmo l ć gajl djll; za što kjš od mnono što t na lu pš a što t dušu žu?!

Hall-fndja j poglda mlo, al tm pogldom u jdno ,da mu s n kazuj što b mao kast.

- il... - nasta tho Hatuš-hanum, a Hall-fndja manuukom da psj taj muhabt.

Hatuš-hanum zaćuta a Zlha, koja azumjd da j to nkmuhabt, koj možda ona n tba ut, zma s od nkomposlu. Hall-fndja n saka da ga hanuma još jdnom zapta,

ć azmanu ukama, huknu, pa adć z džpa kutju sa dua-nom, po tho, sto šapćuć:

- Dok njsam dobo sna, to m j blo najć gajl... Mslosam, ako m ga Alah da, samo ću sćn dan mat...

Hanuma ga glda u o a n pokušaa da ga pkn.- Mslo sam, samo ću sćn dan bojat! - pono Hall.

Gajle — bga.

Džarije



RAMAZANSKE VEČERI

96

- A što da h n bojš fnd'm? Dao nam j Alah kolko namtba; u kuć nam j m ljuba zdalj... Paša nam j doba

kao gugutka, a zda kao što Alah hoć, kad hoć... Što ćš š?- To j ono! - uzdahnu Hall - Ja b hto nšto š. vdš, Paša

j sšo odj mjtb, sšo uždj, pa... t znaš moj mak...hoću da ga pošljm u habj-mjtb u Stambol... moam tamoda ga pošljm, a nmam... znaš da nmam!

Hanum s zamsl. Što j mala nakta ona j ć dala da s

Zlha kup, dugog nma a da ma dala b to.- Osta, fnd'm, taj mak. Kad s n mož! Bć Pašasćan bz habj-mjtba - dodad hanuma tho, tk kolkoda pokuša utjšt fndju.

- i mož on bt sćan al n ću ja bt sćan! Taj m j m-ak sog obuzo. Tolko j godna, hanum, kako ja to mslm;n ba da sad zaboam! - odgoo Hall bono bac do polaspušnu cgau u cjć a odmah zad dugu da ppal.

- Pa... tba l mnogo pa, fnd'm?- Tba... dst la na godnu, tdst la za t godn

baška dug mastaf...- Mnogo! - dodad Hatuš-hanum. Hall fndja zaćuta,

dugo zaćuta, pa s onda dž sa soj klupc, manu ukom, tpođ dodajuć:

- eto t, sad znaš!... - t zađ koz kapdžk od u ašju.Poslj ć njsu Hall hanuma o tom nkad gool.

Kad b koj put spazla hanuma da j Hall zamšljn a ona bmu pala mnogo dugh sta da samo zaboa gajl. A j-dan put, poslj mnogo dana, kad dođ Hall pd akšam kuć,

mdnu nšto oma na Hatuš-hanumu da pođ za njm u odaju.Tu sjd na mnd, pa fs zatu kolko mu s zagjalo lo, ahanuma sjd na malu sandalju kaj mnda, t da ka šta ćto tako ažno bt. Sa Halloog lca n možš potat n da l j

Harbije-mejtebe — ojnka škola; baška — za s; mastraf — tošak.



97

što dobo ja l loš, što ć ć. A ćut, dugo ćut t jda najzadpo:

- Našao sam pa! - na jdan put.- Alahu nka j hala za s! - dodad Hatuš-hanum a lcm

joj snu adost pgolma.- Što m n ptaš kako? - dodad malo zlooljno Hall-fndja- A šta da t ptam fnd'm, t znaš. Kako s t nado, tako

j dobo!

- Hall zaćuta, mslć alja da l da kaž.- Došao j no paša! - po za tm – Ćud a Stambolja,znđl... ma lk ham... pa...

Hatuš ga poglda dobo u o, no on polako, tho nasta...- Pa... uo da j u mn ljpa džaj... ska da j kup... nud

m pdst la...

Hatuš-hanum s zamsl, naslon glau na uku, pa s dugo,dugo zamsl. Žao joj bjaš Zlh, što s naula na nju što jZlha bla doba, al... što ć joj loš bt, ona j džaj t džaj,

bolj joj bt u paš no u tasldaa a poslj... š j Hatušu bolj-la bga Halloa sća Pašna.

- Šta kažš, hanum? - po opt Hall, po što dj da sHatuš dugo zamslla n odgoaa.

Hanuma dž glau t thm, nodlunm glasom dodad:- Ja kažm... da j damo!- J l', kažš t ?- Pa, fnd'm... ako j da tb pođ gajl... ako j za Pašnu

sću!...To j bo sa azgoo, a suta na podn, kad s Hall at

kuć, saopšt hanum da j pmo kapau da ć poslj podn,kad pda džaju, pmt s ostalo. Hatuš-hanum poza usoju odaju Zlhu, namjst j da sjdn kaj nj na sdžad t jojpo polako azlagat; kako su s ona fndja zbnul za njnusću - podal su j u pašnsk ham. Njsu to unl noca

Džarije



RAMAZANSKE VEČERI

98

ad, ona m j doba n b j nkad noca ad daal ć, to zasću opt njnog djtta, j tm nocm on ć školoat malog

Pašu, njhoog Pašu, poslać ga u Stambol, t da bud lk sćan ojk.

Ma da j Zlha džaj, ma da j to sudbna, sa kojom b onatbala da j zmna; ukaza joj s pak jdna tška suza u okual, moad hanumu poljubt u uku, pa tk kad od u sojuodaju a ona za glau u dušk tško stad nacat. Posljdugog plakanja dž s t stad sa oog onog kaja kupt sojhaljn zat h u bohu. U tom dođ Paša, koga j tolkotažla; ona ga zonu, zato za njm ata, pa ga ptšt nagud stad kao nad mtm nacat. Djt s uznjlo pa jglda što joj j, al ga ona dalj ljub, ljub mu kosu, o, obaz,

at, gud, uku, ljub ga, j on odsta za nju um.- Što t j? - pta j Paša.

- Mn su podal, sn, podal su m... a t ostajš, t s nj-ho, t ćš sa tm paama, što ć on za paza dobt, ć u Stam-

bol... majka t nkad, nkad š n ć djt... n ć n ut zatb... Ja sam m tbala samo da t odm... Sad m n tbam...sad m tbaju pa, pa su m podal!... - Tako j jcala bjd-na žna, pa j upala kosu, kšla pst l h sto obala oko

maloga Paš stgla ga na gud, kao daljnk, kao laca sojla, na koj j loac pušku napo. A djt, n azumjajuć šta s s to zba, pokušaalo

j ak da joj s otm z zagljaja. Kad b ga ona samo pustla!Uzla j makaz t mu sjkla malo kos; mtla j u soju bohu jdnu njgou papucu jdan njgo sta fs jdan malmntanć.

i Hall Hatuš slušal su njnu psku, pa sam su plakal.Žao h blo dob Zlh njnh boloa, pa j njsu htjl nuznmt, ć pustl nka s spla. U tom ć stadoš kolapd atma a tada Hall nj mao gdj, ć dođ na pag Zl-hn odaj.



99

- Zlha! - knu j.Ona mno podž glau poglda ga pokonm pogldom,

kao što ob glda gospodaa.- Zlha - l joj Hall - osta s plaa. K'smt j, alja da,

taka bo. Možda j za toju sću za sću toga djtta. Bla snam doba da nj blo nužd, n b t daal, al... to, moalo

j bt!...- Hala, fnd'm - odgoo mno Zlha pđ t mu poljub

skut od kaputa.- eto, kola kaju! - dodad Hall-fndja š tonuto nomno.

- Haz' sam, fnd'm - odgoo Zlha, pa s dž uz sobom bohu.

i Hallu hanum poljub ponzno uku skut od haljn

uz alal. N okt s š djt pogldat. Ona ga j oplakala,ona ga j sahanla nj mala snag š da ga poglda. Samokad dođ na pag kućnj, ona pad na koljna t ljuć suz cj-la pag, a za tm s okt Hallu Hatuš, t dodad:

- čuajt ga!...

*

A nkolko dana za tm, u onm atnm kolma, što suspustla ta oblak dma na poljanu koz koju poljću, sjdo

j ć mal paša, Hudad-paša, na som putu za Stambol. Aza štaka bogatoga pašnoga hama, tužno j gldala u nbomlada ljpa čksknja, koja s tjšla još jdnom jdnomnadom:

- On ć možda postat ojk, lk ojk. imać paa, pać s alja da tada sjtt soj majk. Otkupć m on tada akom samo nađ. Onda ću onako bt lo jftna, j ću ć btstaa!...

Alal (uzt) — opoštnj uzt.

Džarije



100

Bedelj.

U Bažda-mahal, spod onog naa, kod kojgas djl sokac a u onoj malnoj kućc, što lž

onako usamljna, za dugakoga zda rmz-b-go bah, sjd etm njgoa mlada hanumaNadžj. Kućca onska, s polja bz pndža blatom oljpljnaa unuta jda t ašna bah, ako tolko ma. Nma š ngo

jdna odaja pd njom mutak pd mutakom šoka stja,oslonjna na t dka, tk kolko da s ma pd kućom malo

hlada.Sotnjska kuća pa sotnjska kja, šst goša na godnu;pa to etm nj plato, ngo ostao dužan. N b njmu n blo dokuć, nt ju j mao odakln plaćat, al s žno t j žnu aljalogdjgod dost. i etm Nadžj su pust sot, ama su szamloal. A mlad su, pa uz pomoć Alahou, alja da ć oakozajdnk bolj poć a ako n, ono ć zajdnk sotoat optljubt s.

etm ad u nkog tzj, t nma š ngo t goša nadan to kad ma posla. A n ad na dućanu no donos posao kućsojoj. Tako dons po gdj-kad kaka jlć, ja l akš, ja ldzluk, da h gajtanom okt; t sjdn u sob na asu. Mtnposao na koljna pj gbau, pa n dž glau od sabaha do

akšama.Mala, nska sobca, t pndž joj samo pdalj soko od

dušm; po podu postt asu a uz zd naslonjn sud okolo

Čenar — platan; mutvak — kuhnja; dizluci — dokoljnc; asura —postka od tsk; dušema — pod.



101

slamn jastuc, pa onda oko zda polc na njma sano snj ć sa sotnja etmoa uz jdan zd dolap, t tu ono malo

jastuka jogana, što h Nadžj donjla. e pa tu, na asu, kaj jdnoga pndža pkst nog etm a kaj dugog Nadžj, t ona plt, n b l sojom mukom što zaadla, t da s ma odkud jst m kja plaćat.

- Ako t j tško, Nadžj, osta abotu. Nka s ja sam mu-m! - l joj etm, pa j glda u o onako kako s u sdahu

glda.- Za t samo da s muš? Nj m tška muka kaj tb! - lmu ona, pa ostalja abotu t mu s blž gl ga sojom ljpomukom.

- eto... za oaj jlk mam uzt još dt goša a to nam jdosta za t dana.

- A poslj? - pta Nadžj.- Bć još posla...- Ma ako n bud?- Ako j za što š, al... za tolko, kolko da s jd kja

plaća n bn, Nadžj. Nću t da s muš! - dodaj odlunoetm.

- Ama ja hoću u sjdu u hamam, pa m tba sto paa. eto,taman tolko ću dobt od konšk za o aap...

- e, pk, pk! - dodaj etm, ama ga do dna duš zabolj štonma n tolko da soju žnu pošlj u hamam. Bjš ga kao malo std od žn, j nma ngo mjsc dana kako su s uzl a pjtoga pt godna s oljl.

- Ngo, pao kažš! - dodad bzo Nadžj. - i da hoću, n

mogu u hamam. Nmam fdžu; ona, što sam j za sadbu ma-la, nj bla moja, pozajmla sam pa atla... ja nmam, pa nćun moć' u hamam.

Sanovi — bakn tanj; sinija — sofa; hamam — toplo kupatlo; feredža — pokalo za lc.

Bedelj



RAMAZANSKE VEČERI

102

etma spopad još ć sam, t obo o a tško uzdanu:- Jst, bom, nmaš fdžu... to, dš, fdžu tba da t

napam...- Nmam n fdžu, n stan, ama... kad s n mož n mož,

tpćmo! - l Nadžj.etm zaon glau još š u posao, pa pošto poduž poćuta

alja da pomsl, on tk dž glau, osta jlk na asuu a gluzabod u koljno; zad z pojasa kutju t stad gadt cgau,

a l:- istna, Nadžj, pošto b to blo jdna fdža jdan stan,al... onako... nšto ljpo dobo... kad ojk pa, tba dapa nšto dobo, da alja da taj.

- A što ptaš, Alaha t? - l Nadžj smj s.- Tako! Kaž t mn... vdš, ja kao mslm, da s ngdj zamo-

lm, da uzmm nkolko la na zajam, pa da t ljpo odjnm... baš onako pma ljpot tojoj! - zbo joj on sto ponosto, kaoda ju j ć odjnuo.

- Osta, dna t taj laf, kad n mož bt. Ks'mt nam j, dš,da oako sotujmo...

- Ama, što n mož bt? - dodaj on kao malo ujđn. -Ja hoću da s m još ljpša... uzću pa... platću maka maloposkupo fajdu... ama znam kako ćš m poslj još š oljt...

- A za t malo olm?... Haj, mo, haj! Što n mož bt, zašto da zbomo, t da samo sladmo usta lafom... Kamo po daplatmo kju; pa js l sto goša dužan što s sadbu uno; paza nmaš ptnast goša dužan gju; pa mamo u bakaladt goša za kau šć t goša za zjtn; pa dš, da s tgo; što maš t akš na tb, to t j s...

etmu s natušt mlado lo, ptšt pola spušnu cgaupalcm na đon od kondu, t j zagas; uzdanu za tm dubo-

Fistan — donja haljna; laf — goo; k }smet — sudbna; fajda — kost,nts; vergija — poz.



103

ko, phat ljom ukom jlk a dsnom glu, t p nano- o gbau, pa po adt tamam da sata n dž glau, nt

pogoo.

*

Jdnoga dana pd akšam, odno etm posao što ga došo,t da pm pa da uzm, ako ma jošt posla; pa zadžao s tu

u ašj duž ngo što b on to dug put. Zabnula s baš

Nadžj, j o pošao ć akšam, a tad s ašja zataa, tako j blo do posla, moao ga j btsat, a u kau da j sato,n mož bt, j nj njmu n jdna paa na odmt. Ba do sadnj nkad saćao.

Stala Nadžj kod kapdžka osluhuj, j hoć da ga tu do-ka, kao što ga sak put dokuj. voljl su s on, kao što

s gugutk ol. i u fuka ma sca kao u zngna, a gdj masca mladost, moa bt sdaha. A ljpa j Nadžj, t nj netm baš pošljdn. Da j ko znao njnu ljpotu, n b ona sad uzetma sotoala, ama j nko do etma n znadjaš. i od kad bs, bolan, on uzl, al su s ostaljal s godn na godnu, doketm st malo paa. Pa kad najzad dj, da nkad paa nćstć a on : “valja da j psano da zajdno muku mumo;žnću s, pa kako Bog da!“

Pa mlad su jošt, a maju dosta dana pd sobom, t alja dać s na njh Alah osmjhnut duga m k'smt namjnt.

Ama samo što oo danas b etmu, t s tolko zadža. Nadžj još ka a ma ć poš ngo jdan sat kako ka. vć pazantuknu jdan put o onaj bnjk pd rmz-bgoom kapjom, ato ć jdan po akšamu. Jda s tad za ćoškom zauš koac et-mo. id so a Nadžj tolko stahoala šta ć nj slutla.

Fukara — sotnja; zengin — bogat; pazvant — onaj što noću uka sat,noćn staža; binjek — poš kamn, postaljn pd kapjom, da s sanjga uzjaš konj.

Bedelj



RAMAZANSKE VEČERI

104

- Što j, mo, što un tolko? - pta ga ljub.- eh, što j? Što j, da j... ajdmo u kuću! - l, pa j hata

za bjlu uku od u kuću.- Zlo nj? - pta ona, a d da zlo nj.- A što b zlo blo... Alah sotnj n n zla, no samo doba!Sjdoš na asuu on j slo gl a ona ga samo glda u o,

s ka hoć l joj ć ppojdt što-god. Al on ćut, pacgau puš ćut. Jda poslj pogoo, al mno, kao da nj

malo as onako so bo.- Dna t, Nadžj, ja t jdan put zaptah, a t m n odgoo:kolko mslš da ć koštat jdna fdža jdan sln stan...ama onako, da j nšto ljpo... da j pma tb...

- eh, za t j još to gajl? - l mu ona, a sc joj, žnskosc, pak zaga slo; za dobć od nkud fdžu stan, t

ona moć zać u sjt pokazat kolko j ljpa, kad to do sadnko nj znao.- Hoću da m kažš?- Al što da t kažm, kad n mož nšta bt!- eh, onda ba kaž m pao: b l t bla sćna kod mn,

kad b t ja to nagado; b l m poš oljla?...- A da napaš bo?...- Jok, ngo da zaadm pa, pa da t nagadm, a?Ona n moga da s uzdž, ngo joj potkoš dj suz a-

dosnc, zagl etma, pa mu ljub obaz uku gud.- Jst, etm, bla b sćna!...

A on j u tom asu bo sćnj no ona, sćnj no ma ko nasjtu; topo s, užao j godo uznoso glau, t samo što njpoo šakom da s pljska po gudma, t da zbo kao djt:

- Jst, dš, ja, ja to mogu... Ja hoću da s t sćna kodetma; ja hoću da s t n muš kod etma, pa mogu ja to... a n

Gajle - bga; borč - dug.



105

da s samm od soj žn!... Što tba, tba, kaka b ja muž bo, kad n b mogao tolko zaadt?!

Bo j kao pjan ako nkad nšta, do od, n mć u usta...

*

A sjuta dan, kad ono stna. Od etm najpj t plat šstgoša kju za cjlu godnu; pa onda plat onh sto goša boa,što j uzo da un sadbu još na th sto goša danast goša

fajd; pa plat muktau gju, što bjš dužan; plat bakaluono pdst goša, t tako s, ama baš s splat. Pa onda od uemn-fndj najboljg tuđaa, što z Stambola donos basmu;pob basmu ljpu, t ljpš n mož bt još mo slu zafdžu. Odza kolko ašna tba, t kao djt, ama baš kaodjt, s skakućuć ota nz ašju, pa kuć, da un adost

Nadžj. A uno joj j adost t golmu. Kad j otoo onu basmu onu mo slu, a njoj zasjal o. Nj to nkad ona ponjla, anj bom n mnoga duga, j etm baš uzo kao što j kazao;kad s pa, da s pa nšto dobo, da alja da taj, još da

j ljpo pma Nadžjnoj ljpot.Pa nj zaboao n ad' još kaka ad', mo-pk, sto

kao za fdžu, a spsan slnm koncm, t nko cjć ponjmu, mslš ukom s ga uzabao pa po adou posuo. i kolko

j Nadžj bla sćna! Ta zaboala na s dugo, ć uzla onajad' pod jdnm pazuhom, a basmu slu pod dugm, pa sskakuć po bah pja, t joj sad p put b tjsna kuća. A kads tako umo, ona dota etmu, t ga ljub gl s pla odadost. etm ota sam da dod žnu, koja ć szat sašt. ANadžj joj nauuj, da što pj, ama što pj da bud gotoo.

Muktar — stajšna mahal; tuđar — tgoac; mor — modo; čad'r— suncoban, amla; ipek — sla.

Bedelj



RAMAZANSKE VEČERI

106

- Mož l sjuta u sabah? - pta Nadžj.- N mož, hanum, ja l sjuta u akšam, ja l ttak u

sabah! - l žna.- e, pk, ama da bud!Pa kad od žna a etm, onako pun ponosa, l Nadžj:- e, dd sad, Nadžj, pc jdnu kau, ama hoću kau!...

Onako... da znam, da sam j od toj uk po...Ona bzo sp kau, t mtnu jdan gumn šća poš

jdnu kašku ka poš, t s un kaa, kaku etm danonj po. Sjdoš pod onu stju pd mutakom, da zajdnospju kau, pa tk sad s Nadžj osjt malo umna t jda ssjt da zapta ono, što joj po bjš na jzku, ama što zaboaptat kad dj basmu slu ad'.

- Dna t, etm, - l, a naslonla glau na njgoo koljno,

- kaž m od kud t t pa, ako njs bo uno?- Njsam bo uno, ć zaado!... A što ć t, da t kažm... onako kazaću t, pa osta sad...

- Jok, ngo da m kažš. Tako t Alaha da m kažš!- Pa da t kažm! - l etm, kad doska kau. - vdš,

sam m bjš od sjta od tb... al nšta od sjta, od tbpoš... da nmam n fdžu da t napam... Pa onda... Znaosam, kolko ćš bt sćna, h, pa to! volm, što sam to dožo,pa... maka ja tglo kolko blo. Znaš oog našg konšj, rmz-

bga, sn... on j mao t sna, ama jdan um'o, t ostala sadda... pa onaj mlađ, došao mu akat da d u ask... pa, oaj...rmzbg znđn... gdj ć on dat sna u ask, t tažo nkogsomaha, da mu plat, da bud bdlj, da d za njgoog sna,pa...

- etm! - cknu Nadžja zagl ga šć.

Asker — ojnk; bedelj — zamjna, kad ko nć u ojsku, ć plat komu,da mjsto njga služ, onda s ta zamjna zo bedelj; Hšćan n du u ojsku, ć plaćaju naotu pozu, koja s takođ zo bdlj.



107

- Pa... znaš, pogodl smo... pdst la, polonu sad m dao,a polonu... poslj t godn... Kad odslužm... kad s a-

tm...- etm, šta s pao?! - cknu još jdnom Nadžj.- Ako, ako! - l on. - Nšta... Samo kad s t sćna. Šta j

to t godn, nšta... imaš oca t u njga ostan. Ostaću t dosta paa... Moć ćš! A kad dođm, maćmo onh dughdadst pt la, pa ćmo ljpo, ama ljpo žjt!...

- Za n žalš, etm? - pta ga koz suz Nadžj.- N žalm n osam... ujš l, n osam godna n žalm za ou jdnu adost, što sam t uno!...

- i sad j etm tamo ngdj dalko, kažu u Anadolu ak.Odslužo j jdnu po godnu bdlja, tba mu još dj pogodn služt caa, to ako bud sćan t ga n zahat kako

muhab. A Nadžj? Sad j ljpo odjna; odjna pma sojoj lj-pot, t hod u hamam u ašju na tf. Pa s bom njnaljpota poula ... n mogu dušu da gjšm, ama goo s da

j zaboala kolko j etm za nju uno, kažu mnogo j zabo-ala. Somah etm!

Muharebe — at.

Bedelj



108

Dušmani.

K

olk su dušman Zjnl-bg Lut-bg, to ć ma-lo djt zna! Sjd u jdnoj mahal u stom so-

kaku, ama Zjnl-bg hod ak u ibahm-pašnudžamju, a Lut-bg u Tašdžamju, samo da s n

stnu. Pa u stu kafu n od, ć Lut-bg u Al-bab a Zjnl- bg u Uzun-Us. Pa s kasaba kaj njh podjlla, t on što odu Al-bab, to j Lut-bgo taaf, a on od Uzun-Us Zjnl-b-go taaf. T da dš t taa s n gldaju kako tba. Kad dođ

da s ba azaja za mdžls, sko jdan a sko dug taaf, t jdn n daju Lut-bgu a dug n daju Zjnl-bgu u mdžls.

Kažu, o ć dadst godna, da Lut-bg nj pošao kajkuć Zjnl-bgo, ako mu j tuda put kad slaz u ašju; ćopkalja ak za baždahan, zm muku mu koz ono blato.Kažu, još pj tst pdst godna, blo j samo jdno goblj

u našoj kasab, t kako s t dj kuć zaadl zadušmanl, jdan put nat tolko doćao, da s njsu htjl n u stom go- blju sahanjat. Tako to danas mamo da goblja. Mo ndadu n djc da s zagaju. Tško ljadtu ako b s palo ogjšlo. Dok bjaš samo jdno mjtb uz Tašdžamju u

akufskoj kuć, Zjnl-bg dao tamo soj djt, ama ga odmah

zad, kad posla Lut-bg soj.Pa osta to, ngo da dš o pazau. Zjnl-bg paza toada, ja l ćumua; sljak mu taž šst a on daj pt goša, pa

Dušman — npjatlj; taraf — stanka, patja; aza— gađann, lanokužnog sajta; medžlis — okužn sajt; baždahana — mjsto, gdj jkanta opštnsk; mejtebe — škola; vakuf — ckno l džamjsko manj.



109

popust pt po , taman da zn da dâ još mtalk, a Lut-bgpust kakog soga ojka, t da šst, samo da mu spd nosa

uzm paza.Pa tako od s jdan nat od kako j sjta jka, j u

pao da kažm, n zna s sbp oom natu dušmanluku.Tako su s mzl njho o, a on njsu znal zašto n košto,a tako njho djdo. Koj zna, kad j tamo to blo, kada su st dj kuć zaadl omzl, t taj dušmanluk slazo sa oca

na sna, pa s zaboalo za što s omzlo. Ajd' da kažš, dasu konšj. Onako, da h jdan zd djl, pa b s moglo poms-lt zaadl s njho sta oko nk stop zmlj. Za s malokonšja oko toga zaadlo pa zaklo. Ama njsu tak konšj.U stoj su mahal, u stom sokaku, u stom du, ama h djl onakućca, u kojoj sjd Ut-fndja hodža nk baš za njom. A

sjt ko sjt, taž paju oo ono o toj zaad. Ama odkuda ć znat, kad n sam Lut-bg, pa Zjnl-bg, n znajunšta.

Ptaš Lut-bga:- Ama, pa od kud tolk dušmanluk u ašh stah što mu j

sbp?- A ko ć ga znat! - l on. - Tk badjaa nj. i kad pogldaš

kaka j namćo dušman oaj... (on jdan dugom njsu n-kad m pomnjal) onda dš, da su moj baš mal hak!

Ptaš Zjnl-bga, a on l:- N znam! Ama da s njsu moj sta zaadl, ja bh da-

nas!...Jdn l još sta Zjnl-bgo dal djojku u kuću Lut-

bgoh, pa j o otjal, t otad s t dj kuć mz; dug l, nj ngo sta Lut-bgo mal nšto daat' Zjnl-bgo-ma, t unl nća, a tć l: “Aja, gdj ć tolk dušmanluk

Metalik — dst paa; sebep — uzok; namćor — gub, dzak; hak —pao; inćar — pocanj nga, što j stna.

Dušmani



RAMAZANSKE VEČERI

110

za tak abot; moa da j mđ' njma k pala, kad s tolkomz!“

A blo h j tolko puta, koj su htjl da h zm. Jdnomdođ jdan no mutsaf, t đ, kako to zlo nj samo zlo zadj kuć, ngo za tau kasabu; j, badjaa, obj kuć jak,

bgosk, bogat, pa onda Zjnl-bg Lut-bg stt ljud;n mož’ na za njh nšta zlo ć.

Pa n moga n taj mutsaf nšta.

- Moj otac, moj djd s moj bl su dušman toj kuć, - kao b Lut-bg - pa joj n ja, alah, n mogu bt dost!- On što bjahu postaj od nas, bl su pamtnj. Pa kad s

on n zmš, n m, dna m, n možmo! - kazao b Zjnl- bg.

A tad taj mutsaf zonu hodžu Ut-fndju, pa mu :- Ama, hodža-fnd, za t n dš, da j tb baš sam Alah

oddo, da sjdš tu, zmđ oa da dušmana. Kako to, tolkdušmanluk zmđ' tojh ph konšja a t još hodža, pa nšta? Atad mu Ut-fndja spa s po du, šta j kako j no, panšta n mogao unt, t dgao uk.

- Ama nmoj dzat' uk. M možmo pokušat dć uk, at n možš. vdš, kako j to Alah udso, dj dušmansk kuć,a zmđ' njh kuća jdnog hodž. Gldaj da h zmš nkakodukj!

Baš posamš Ut-fndju o j, t s taj as dž pau magazu Lut-bgu. Pod azgoo odad odand, pa mu

l:- vdš Alah j nado, da s taj dušmanluk na ama p-

sj. U tojoj kuć n ma mušk gla a u Zjnl-bga ma sn.i t s ga mao, al, dš, Alahu blo dago da t ga uzm. Na komćš dušmanluk ostat za sobom, a Zjnl-bg ma na kom.Toja djojka ć s dat u jabanu; a Zjnl-bg ostać snu

Mutesarif — okužn nalnk; jabana — tuđna.



111

amant, da t kuću ugas; da t odžak astu, da t žnsku kmz, kad ć n bud mušk, koja b s banla!...

Lut-bg j sam na to mslo sto. Dok mu bjaš djtžo, odo j on mnogo ponosnj; stzao j psncu mnogo ljuć,al, od kad to djt zgub, a kuća ostad na jdnoj djojc, kaoda mu nko podza kla. Kolko puta - a ujk kad b spazoZjnl-bgoa Sjta - sjo b umoan tšku muku muo. Paopt s nj dao muc.

- Nć s moja kuća ugast, Ut-fnd! - l on hodž. - Amauzću ja u kuću maka pošljdnjga s'za; uzću fukau od fu-ka; daću mu manja; daću mu djojku, samo da uzm mojm pm moj amant!

vd hodža, tu nj fajd, ć t glaom; zba ob na lo spušta h, pa tpa bojanc u džp, t hajd doma.

ii.

A ako Ut-fnd nj umo ć nj mao nšta unt, ondanko nć; j, Ut-fnd j mnogo un hodža: šta nj on tao gdj nj putoao. Jdan put j odo u Stambol, t zlazo pd Šh-ul-slama oaj ga ptao za mnogo što-šta. Kad d

sokakom, n glda n ljo n dsno, ć s pda s, ujknšta šapć, a šta šapć, nko n zna. istna dž dj žn, ama š sjd uz ćtab ngo uz žn. Kolk ljud du u njga za nauku sajt, a on sakog ljpo pm sakog pou; a kad mu kažšhala, a on l:

- Ako sam t dobu nauku dao, hala Onom, koj m j umu-do t da t pomognm; ako l sam lošu, gjh m na dušu, atb Alah nka umud, t da m n poslušaš.

Samo ga jdno nmoj ptat za sajt, a to ako ćš da s žnš.

Amanet — opouka, zajt; rs'z — naljalac, bzobaznk; fukara— somah, golać; Šeihul-islam — jsk stajšna u Cagadu; ćitab —

knjga.

Dušmani



RAMAZANSKE VEČERI

112

Oako ć t ć:- Žna j žna, pa bla ljpa ja l užna; bla z dob kuć ja

l z najgo, s t jdno! ima l kak azlk koja ć t makazgbat, cna ja l bjla? Da j žna bla za sjt, n b j po-ok poko t da s n d!

i još b kazao:- Žna nkad n spj, ona noću smšlja kao danju. Mož

ojk dst godna smšljat, pa s nć dosjtt mu ć žnaza dst dkka!

Kad s ono aćao od Lut-bga, pad mu na pamt nšto,što nkad dosad n b njmu palo na pamt. A to j: da kaž so-

joj stajoj hanum s o dušmanluku Lut-bgoom Zjnl- bgoom kako j pmo amant na sb da h zm, t da d,hoć l s ona dosjtt, kako b to moglo bt. Nasmja s posam sb, od kud to da mu dođ na pamt. Pa n samo što s

nasmja, ngo s sto postđ pd sobom. Za on, tolko un un, pa u žn da taž pamt?! Ama kolko god da s smjao stdo toga, tolko mu s š zlo to po pamt.

- eto, Ut-fnd, t sak put kažš: žn su oak, t on-ak. Pa d, j l stna, što zboš?

Tako j sam sb šaptao, pa najposlj jš s, kolko da

okuša j l stna, da ć žnska pamt stć tamo gdj n možojkoa. Tako on to kaž hanum. A hanuma, kao da j znala,da b Ut-fnd olo da s žna odj nm n dosjt, odgo-o bž bolj:

- ih, bolan, pa to j kolaj, t još kako!- Šta kažš?! - pta Ut-fnd.- Tako, kolaj!- Ama, ja s mum o ć tolk godn, da h zmm, pa

n mogu.- i n možš. T abot n pšu po ćtabma, to su naš žnsk

abot.- Ama kak žnsk? - pta ud s hodža.



113

- Znaš za što žnsk, fnd'm? Za to, što ja mslm, da sužn zaadl t dj kuć. To su p kuć, bgosk, bogat,

konšjsk; moal su nk put ljpo žjt, t h žn zaadl;pa kud ć t ljud sad da h azađat.

Ut-fnd s un sa sm tako, t oako u sb:- Žna j zlo, ama u zla ma kolko tolko pamt; t kad t ga

j Alah dao, a ono ba ajd s, ako umjš, t scjd ono pamtkolko j u zla mož bt.

i od tad Ut-fnd osta tu abotu sojoj hanum a on džuk. A Sadb-hanuma ud onom stanom, kojom nko do sadnj udo. Uds ona ljpo, da Sjt Zjnl-bgo d ŠfuLut-bgou, a n on da zna koja j to djojka, n ona koj j tomomak. A Šfa ljpa kao nubana jabuka a Sjt mom daga na dalko nma. i lako blo Sadb-hanum udst tu abotu,

j Šfa joj na kapdžk dohodla, kad j htjla, a Sjt opt, dostsa hanumnm batom Saljom, t ga Sal doo. A od tad, Sjtsto zluđ; t mol pklnj Salja da od sst dozna, koja jto djojka što j onda dj. A hanuma odgoaa:

- Jabandžka j, ama j od dob golm kuć, kuć kojas n b postđla Zjnl-bga. A još mu kaž Sjtu - dodaj ha-numa batu - da djoj zluđ za njm.

A stna Šf n ostad mna ć pta:- Hanum, aman, hanum, koj j?- A što ptaš kad t j zalud. istna ol t zluđ za tobom,

ama jabandžja j.- vdjla sam ga još jdan put, kad j sokakom odo, ama n

oako z blza - l Šfa.- Dohod odj, ama nj odad.e, ć poslj znaš kako j to šlo, kad s doj mladh za-

mluju. Sadb hanuma j s nla, što j mogla njt', da sdjca još poš zaol. Jdan put j udsla da s sastanu, t hostala da zbo da s ljub. Moglo j z toga što loš zać,

Dušmani



RAMAZANSKE VEČERI

114

ama n zađ, ngo dobo. To j blo u gonjoj odaj Sadb-ha-numnoj. Nkog nj blo doma, do hanuma što s zabaljala u

mutaku, a on, Sjt Šfa, sjl na šok mnd zbo jdnodugom slatk muhabt mlosn j. To s p put sastal, a

ć da t put s do sad djl.- Aman, lmas'm, uzla s m dušu, uzla s m sc, t daj m

ba m toj! A kad mu s ona , ko j ja j on spust njnu uku,

kao da j usjano gožđ džao. Nšto mu zastad u glu, kaoda s duša dotl sp. Na lcu mu s scta užasan gnj; ukzadhtaš; mlado mu s lo naba a pd o pad mu noć,stašna, npodna noć, gust dbo mak... zmlja pod njmpo da s njja da dšć a taanca ko mu s spustš natm, t mu tu otža, slno mu otža. Un mu s da nć moć

tolku tžnu podnjt, ć, no ć da padn, da s suš, on ko nad njm. A soto djoj, kad ga dj takog, dj n azumjd

što j to, zadhta zapšta; pa za lc u jastuk tamo posupotok suza, n znajuć n za što, n košto. Pa kad j pođ malostah, sko, t da pot atma, da pobjgn od oog stašnogojka, kojga j do malo pj oljla š ngo s na sjtu.

Al j on dopa za uku gunu j dušmansk na mnd. Na bjloj uc osta joj cn boug, kao da s ga žžnm gožđmupsao sa ljph oju pot joj potok suza.

- Alaha t, tako t dna... tako t onoga, što t j najmlj: ko s šta hoćš od mn?

- Ko sam?! - jda zduš on. - e, to sam t ustao da tkažm. Ja sam Sjt... Sjt Zjnl-bgo!

Nju op nk oganj po obazu, pa sađ u sc, t u k...zadhta htjd da ckn, al od golma staha zgubla glas, tm usncama a n zbo, maš ukama, kao da b htjla daodgua od sb kakog satanu, koj joj s nazo na dušu. Od



115

plka staha suz joj usahnuš. Najzad dođ do glasa, tmašuć ukom po šaptat:

- Bjž.... d dalj od mn... bjž!... Poklt da j, ko nas jzaao... mn... tb!...

On pođ atma, da zađ.- Još nšto!... - pošapta ona, a lž tamo na mndu, kao

anjna košuta n dž gla.Sjt zastad.

- Blo šta j blo... zaal su mn tb... al... ako znaš šta j aman... n goo nkom oo... Nćš l?- Nću, a... ćut t za tb j bolj!... T opt pođ atma

n osćuć s, dohat s kak, pa kad j potž, a on okt još jdnom samo glau. N da kaž zbogom, ć tako okt gla- u. N zna n sam za što.

Šfa umono dš na mndu bš splakan o dugjmukaom od košulj dok ona jdnu suzu zbš, duga s zabls-ta, kao da j nka uka sjla da joj kt tpac lmasom. Po jas-tuku, kako znuna pala, posula s cna kosa njna, t kao da jnoć opkolla, kako b on lmas na tpac što ljpš zasjao. S-

jt zadhta još jdnom cjlm tjlom uka mu pad s kak. Onzastad tamo. Saka mu s noga un tška ptška, t j nmož da pns pko paga. Ako nj tška a ono j zakoanaza patos, j to n mož da j makn. On b baš olo da što pjpkoa pag; samo to da mu j, samo da pkoa pag; samoda s dopa slobodnog azduha, pa ć ga s poć, s ć zabo-at, al... o gdj to n mož. Hoć, baš hoć, a... n mož!Otž s još jdan put, pa pba su snagu ma ponoa ukudo kak, al... nma sad ć š snag n u uc, n mož kakuda potgn. Oslabla mu, sa sm mu oslabla uka dšć...

A kad pođ jdan koak natag, njmu s un ona nogalaka, laka kao po - nj zakoana. Al mu sad jzk tžak. Hoćnšto da kaž, zna dobo šta hoć da kaž, al n mož jzkom

Dušmani



RAMAZANSKE VEČERI

116

da kn. Pa kad pođ još jdan koak natag, a ono jzk muolakša, a sa oju mu s skd onaj mak... A ona, Šfa, dšć,

dšć, kao anjna košuta suz kao anjna košuta. A obola o n smj da h podgn.

- T m, Šf, n ... hoćš l ćutat'... nćš l nkom ćs oo?...

- Ćutaću... - odgoo ona tho.- Bo sam t ppao... - nasta on - a t njs ka... kao n

ja. Ona ćut, al joj on suzc, što su blstal na tpacama,kanuš sad na uku pa s uk smlš na jastuk, a no s suznabaš na tpacama...

- Ako sam t ka... opost m!... - pošapta najzad ona.- Opost t mn!... - dodad bzo on sad ga ć jzk lj-

po služ al, kao da mu pamt sad po odcat službu. Smsl jdno, pa kaž dugo.

- Naš su o dušman, - nasta on - a t... t s žnska sta-na...

Njoj potkoš ponoa plahoto suz nka j, što j htjdda kaž, zaguš s Sjtu sad pamt otkaza sa sm službu; scmu na noo zaga, o na noo zasjtlš: lo s na noo az-

d uk dobš maha, t obglš ponoa onaj ljp, onaj tk stas Šn...

iii.

ima hak hodža Ut-fnd, što l: “Žna j zlo, ama u zla

ma pamt!“ Tako j tako b blo, samo još da n ma - jzka.Smsl, dosjt s, uds, ama - kaž. N mož da dž. N možšt tajnu zauat' kad j zna žna, a šta tk mslš kad j još znajudj. A u Ut-fndj nj jdna žna, ngo dj. A ako ćŠna tajna pkoat' paga Sadb-hanumna, t zać u ma-halu, a z mahal kao sak laf, u ašju; tada tško njoj, tško



117

njoj! Za Lut-bg da uj taj poko; on b j ubo pa u jku baco.

A Zjnl-bg, pa šta b on no?! Mo, sjkao b Sjta sna komadć, pa onda zapalo ko da zat kuću, u kojoj mus Sjt odo. Man, n mož s n pomslt šta b s blo, kad

b s ulo! Pa sad možš mslt, kako j blo ohladlo sc u sotŠf, a kako u Sjta, kad s u ono, što su on msll da nkon zna da nko saznat nć, t m j bom aljalo što pj ms-

lt, što ć kako ć, j n jdno n dugo n smju kat' zadnjsahat. Al, ako taj laf nj dopo do ušju n Zjnl-bgu n Lut- bgu (alja da za to, što m nko nj smo kazat); jdnog jutadopj do njh u ašju mnogo go ab.

Ama, kao munja posu s ab tog juta s jdnog kaja kasabna dug: “Lut-bgoa Šfa zbjgla sa Sjtom Zjnl-bgo-

m!“ Mslš jangja obuzla su kasabu, tolko s to uzmualo uskomšalo. Mo, to t jdno dugom u mâazu, to s pta, tos šuđaa. A u mahal samo ujš tskaju kapdžc, to konšk

ju jdna u dug, t da saka uj ja l sama što kaž. i u ka,ako ćš, n o m s dugom n zbo. Sak j ad da uj, kako

j to blo kako j moglo bt. Ahmt-kondudžja pa ak, kakosu njgoa djca ula od nk šćansk djc (koja su oma -djla s kako j blo,) pa l:

- Jutos sabal Sjt j sakao Šfu za on mal tkj;ona j ponjla jdnu bošu a on pono pušku jdnu tobu, pakod Kuu-šm kao h jdan stm pokn, t stm posljodmakao nz donju mahalu.

- Jok - l All pazant - ja sam u taj sahat spazo jdan stmkako odma put odnc; n mož bt' da j pošao donjommahalom.

A Tk-fnd ćatb, l da j kaj njgoog pndža pošao

Aber — glas; jangija — poža; maaza — magaza, dućan; kondurdžija— obuća; strem — kola, koja konj uku.

Dušmani



RAMAZANSKE VEČERI

118

u taj sahat stm (to ga pobudlo,) t n mož' bt' da j udao ndonjom mahalom nt na odncu. Sak dukj kaž, pa sak

dukj msl. Jdn l: “Ako j, baš dobo j!“, a dug l:“Nj dobo, ngo j samota!“ Pjatlj Lut-bgo ban nj-gou kuću, pa l: “Djojka j djojka, bz pamt j, a ludo,ngo on j zaaao!“ A pjatlj Zjnl-bgo l: “Omađjalaga, onakog momka!“

A ć ašj j lako zbot' oako onako, ba lakdja đum-

uk n plaća. Al kako j od jutos Zjnl-bgu a kako Lut-bgu.Kad ono u jutos u ašj ab Zjnl-bg, a psjkoš mu snajpj nog zamagl mu nšto pd oma; kao nka cna tcada mu plć kaj oju t ga ošnu gaam klma. Hoć dakn nogom, pot doma, ama n mož da makn, ngo ostaona sandalj, kao pkoan. Nt mož da s zduš, ngo ga nštoptslo u gudma, t mslš od ojk bz aba alala. Donsmu za tjm a ašu od, sp j, t s poat ojk malo,pa s polako dž, t hajd doma a oboo glau; nt glda, nt

d što. A kako stž, pad bolan u postlju. U gudma mu nkgolm tt nog mu studn a uk mu dšću glas sasmzgubo.

Oko mu s zamutlo a lo mu toplo, mslš oganj go podnjm. Glda ga hanuma tjš, ama kako ć ga utjšt kad samapla poklnj. Al on n j n zbo, samo što šć staljauku na gud, t kao da b s hto požalt, da mu s tu u gudmanšto otknulo. Potkoš odmah dosto Zjnl-bgo, t h jno pun slamlk, ama on nć nkog da pm. Zabao ata nasojoj odaj, t samo hanuma što mu sjd kaj duška do ga.

A Lut-bg? On kad u šta j jutos blo, zadhtao j kao z- j kad j lm gožđm ozljdš, zagzao j usnu t sam sb anu uno badu skao. Pa onda, samo što j nkolko ko-

Sandalija — stolca; čirak — šgt; selamlik — audjcja, soba za pma-nj.



119

aka uno, od ašj do kuć, t ud nogom u kapdžk da zalšp da ult u kuću. Pođ kao pomaman pko doksata, t ak

nogom funu mangal što ga hanuma znjla tu, da s aspal, ts posu onaj ža po stom, kao smlj žutomu patosu. Pa kads st sa hanumom, a on psnu kao zmja, t j dopa za kos postj j po dušm, t stad j gazt knk nogama. eto,tolko godna ž sa hanumom palo s o njhoom žotu asad oo p put sta uku na nju. Pa ćaš da bud goa blaja,

j dok s hanuma pjala po patosu, on od uz mdn, tu soju odaju da skn otud altpatlak; no dotl, sćom hanu-ma zbjž u konšluk. A on, kad osta sam u kuć, po bjsnt,t ud ukom u džam su uku ska, pa dopa jdnu san-dalju, t gunu njom u oman polom tamo nk ššć.

A nt mu k n džam, n oman, n hanuma, ngo tako, odpgolm muk, pa moa na nkom da skal. Pa onda stao da

da paska. N kaž n jdnu j, ngo tako kao zjkad j anš; a o mu zakal gaju mu zub, t s cokoću

jdno o dugo, kao na ljutoj zm.Hala Bogu, t u tom stgoš dosto, t ga poš um-

at; uzš ga za uk, pa ga podoš u slamlk. Tu s kao maloutša, al n što s umo, ć kao da ga stž umo, t pust dos-to da n sa njm što hoć. On ga posadš na šljt on sjd;donjš lgn t mu zmš uku usncu on ćut; napaš muposlj cgau ppalš, t šuću, po pt onu cgau tako,kao da s malo um.

Kako mu j blo njmu, kako opt onom Zjnl-bgu, numj to nko kazat. N jdnom n dugom n bjaš lako. i od

tad to Zjnl-bg, o ć skoo godna dana, n zađ z kućnkad, nkad. Odu mu dosto na slamlk, hoć da zbo s nj-ma, al z kuć nkad da zađ. Lut-bg zlaz al n goo ns km. N na slamlk n pma mnogo, jdnog, dojcu. Nj h

Džam — staklo na pndžu; š ućur — dobo (kao hala Bogu).

Dušmani



RAMAZANSKE VEČERI

120

otjao, no odl mu ljud, pa kad n s km n muhabtš a onpsjkl. Jdnom j hto da poda kuću, t da s sl z naš

kasab al ga dosto uazumš. Što mu j ks'mtu kabajt kuća kasaba gdj ć. U nsć baš ojk tba da sjd tamo, gdjkaj dušmana ma dostoa; a gdj ć sad u tuđoj kasab tažtno dosluk. Tako su mu zbol t, no, posluša h.

iv.

Nma boljga ljaa od ak'ta. ranu, žu anu da maš, pamožš mćat kak hoćš mhlm, dok joj n pođ onaj akat,kolk njoj tba, nć zaast. A kakh t s jadoa nj blo naoom sjtu, pa s to akat pok, t s zaboa. Pa tako b sa jadom što stž on dj bgosk kuć. izađ, bom, jdnogdana Zjnl-bg u ašju. A što ć, ojk j, t mu s hoć da

konuštš. Što j blo, blo; mao j sna a sad ga nma, pa to to j s! Da nj blo tako psano, n b s n dogodlo. A poslj(tako j jdan put gooo Zjnl-bg Ut-fndj), on sna sad

ol, on ga s n od, pa ak pznao b ga pod ko, al bz“on“. Tu k nć pod soj ko.

Ut-fndja to poslj pao u ka, pa nk tamo koš, ka-

ko j Lut-bg omkšao; zbo sad sa ljudma, od m dohodmu. istna o ć n žl n da mu s pomn, nt j s zažlo.Jdnom, kad mu j nko pomnu, on:

- i sad kad j stnm, ubću j! - Pa od tad nko mu ć šn pomnu.

A Sjt Šf, dalko tamo, ak u ttoj, ptoj nahj, žmno zadooljno. istna nmaju onoga ahatluka, što b gamal pod om koom sotuju mu s, ama su zadooljn,

j s ol. Sjt j stao u službu u jdnog tuđaa, t dobo šststotna goša na godnu, pa s tm ž onako kako s mož.

Kabajet — kca; iljač — ljk; vakat — jm; mehlemi — ljko,koj s mažu na an; konuštisati — obhodt s.



121

Šta j blo kako j blo kad su zmakl, on njsu znal a boljšto njsu znal, al j Sjt, kad j pošlo nkolko mjsca, psao

jdnom som dostu psmo, t mu onaj otpsao kazao mu spo du, šta j kako j blo. Dug put j opt psao Ut-fndjhodž, t mu u psmu kao: “Alah, pa t! Un, ako što možš.Nka ba mn otac opost, al nka Šfu pm pod ko. Ja

bz nj nću n mogu. N tažm od oca da s zm sa Lut- bgom; n Šf to n taž, al s oako š n mož. Žmo sa

šst stotna goša a Alah o hoć da nas blagoslo.“i još mnogo mu j u toj knjz kazao baš ljpo nakto, jplato j dst goša u najboljga ćatba, da mu ou knjgu sas-ta. Ama Ut-fnd n odgoo mu nšta. Potad j dgao uk,t nj š n psao, al j sto u akšam oblazo hano, nć lnać kakog joldžju, koj b mu što kazao otud. Jdan put, baštako poslj akšama, aća s z jdnoga hana, gdj s od jdnoga

joldžj nauo, kako j sad ć malo pobolj; kako mu j otackao malo omkšao, t zlaz konuštš - pa t Sjt da oslŠfu. Al kad pod pndž, a on uj u Šnoj sob nk zbo muhabt. Unđ u kapju, pa tk što j pto, a z on sobdopj mu do ušju pla malog djtta. Njmu pođoš suz nao, t zastad u alj, u maku, da pobš suz tom, da

ga n b tako suznog djl, t da s osamot. Poppa s za tmpo džpoma, pa s osjt sćan, što nađ jdan bšluk, nb lmao što bakšša dat. Dać co bšluk ako ga j spmo sjutaza paza.

A u jutu, kako nj mao što za paza a on l Š:- Ako... ja njsam gladan; a t?

- Njsam n ja Sjt, al... - ona poglda u malog, što s bozapuo pod joganom.

- N bn... n od gajl - dodad bzo Sjt - nać ću ja! Pa

Han — gostonca; joldžija — putnk; čevre — maama; bešluk — noacod pt goša.

Dušmani



RAMAZANSKE VEČERI

122

j uz mloat, nju djt. A poslj s zamsl, zamsl s dugo.

- vdš, Šf, - l - do sad nam j blo tško tjsno... što j šst stotna goša... A sad?

- Alah j lk! - l ona, a suz joj oko.- Slušaj! - kaž Sjt - M ćmo ć! Do sad sam s bojao, ama

sad s n bojm. Mož moj otac ubt m... mn ... tb... Ama oo n smj!...

Šf sak glau pod jogan, t joj udaš suz a Sjt, štosad dokona to bom, za nk dan un. Ljpo s dž u hano- , nađ tamo stm, pogod s, pa pokup šho ljad, tsotnjsk, uz kou hljba sa, pal put od t dana, t tćgdana jda u noć stž u našu kasabu. Pa gdj ć kako ć, onakodocn, ć zauka halkom na kapju hodž Ut-fndj. A dobo

t bjaš noću, t s u kasab n jdna j n u. V.

Bo j baš amazan, a pao u jsn, t zakaćal dan a noćkako tba; dug, t, kao ston za muhabt sjdnj. Tkšto s uzm fta, a tk dš koz man sokak, oamo onamo

fnj, za sakm fnjom po jdna gomlca ljud ja l žna.Jdn od u jdnog a dug u dugog, da podu noć. Danasću ja u tb a t sjuta u mn, t kako b s potošlo ono tstnoć, što h alja pbojat pobdn-sat, t da s dospj doBajama.

i Zjnl-bgo Lut-bgo slamlk pun skoo sako .

Od m dosto, a on od u dostoa. Ut-fndja komšja jd-nom dugom, pa bo u jdnog u dugog, t alja on njmuda dođu. A on još udso; t kad ć jdan doć, pozao dugog,a osm njh, pozao mnog hadžala pašu mftju bgo

Šehovi — sta; iftar — a nakon posta u ramazanu.



123

od da. Pun mu slamlk, t koj na mnd a koj bom sjo na ćlm dol. Zakolutao dm zamaglo t spuno su odaju.

Jdn pju naglu a dug cga; jdn boj bojanc a dugmuhabtšu uz s ujš onaj skut ka, što j djt sak asunos t služ.

U jdnom ćošu, tamo do mftj, sjd Zjnl-bg mno pjcgau a zbo tho, polako. A tu Lut-bg, ama dalko u dugćoš. Dosta j to! J da j blo pj godnu dj t, pa da

su s oako sl u jm slamlku, jdan b s dgao t otšao. A sad sjd. valja da h slomla nsća umoo dušmanluk.Sakom s otknulo po jdno pa sca, t znaš kako j ojk,kad j bz cjla sca n ma ć n za šta. A stalo s. Zjnl-

bg nj tolko stao kolko što j slabo; pola mu s glaa nagud a upal mu o, t mslš ć nma n snag š.

A Lut-bg baš stao osjdo za oo godnu dana. Bjlamu bada, jda koja cna dlaka da s zadžala; a n oko mu nj š onako ljuto atno, ć blago kao u djtta. Kako j da j; tk oo p put da s on sastadoš, u tuđm slamlku, paostadoš. istna, kju jdan od dugog o sak muhabtšsa sojm konšjom, ama to j dosta. Kad djt psluž tćukau, uz da zbo Ut-fndja. vl:

- Noć j duga, t, ako j zn, alja što kazat.- Dd, hodža-fnd - dodad paša - m smo došl u tb

da naumo što.Hodža pba bojanc, pa h stad onako skupa pbacat

z šak u šaku, t po kazat. vl:- Oo što ću am kazat, njsam z knjga nauo, ć sam

uo od jdnoga dša, koj j mnogo sjta pošao, mnogm ssjtskjm mudostma nauo...

Tu malo Ut-fnd ućuta, kao da s domšlja, t za tm nas-ta:

Derviš — slamsk donk, sljdbnk dškog da.

Dušmani



RAMAZANSKE VEČERI

124

- Bo jdan ca, t mao da sna. Caao j dugo sćno, tn mao ašta da zažal. Cana mu bla duga šoka, hatala

od jdnoga moa do dugoga, mala mnog jk gado, go plann...

Na slamlku nasta tšna, ujš samo kad ko skn naglu,t oa zakloboć; ja l bojanc kako zckaju; ja l kad s kozakašlj. S upl pogld, t da uju pu Ut-fndjnu.

- Kad b t mu dođ psan sahat, - nasta hodža - a on doza

sb soja da sna, da s alal.r m tada po jdnu dobu j osta m canu, da sslažu da njom ladaju. “A osm can, mam jdan poćamant, koj hoću da am ostam, onaka kaka j mn mojotac ostao!“ - m ca, pa stž z soj bad jdnu malu,katku a bjlu las, pa m l: - “Bjla bada kazuj mudost, a

oa dlaka pa j las koja j u m objljla. Ostaljam am j uamant, da j uat kao o u gla. Dok j ona kod as; dok am j ona u kuću, bćt sćn; ko s od nj odoj, bć nsćan poklt!" - Ca zdanu, a sno pmš casto poš ljpo sćno ladat, j su ou dlaku ual kao najstju ama-

jlju... Ama jdnoga s dana zaadš zbog žna. Onaj dš štom j ou pu kazao, n kaž da su s baš zbog žna zaadl,ama ja tako mslm; j, sa ga b s dugo baća zaadla, dosa žna!...“

S s tho nasmjaš zaklmaš glaom, t hodža nasta:- Pa ta sađa od dalko, nt joj s kaj mogaš sagldat; t

n osta, ngo da s djl casto, j u jdnom n bjaš obojcmjsta. Pa azdjlš ga. A lako m to bjš, kad j castopostano lko. razdjlš za tm haznu s dugo bogas-to, pa dođ d na onu ou dlaku. Sako j hoć sb, da n

b noso poklsto a dlaka s n da djlt. Hoć oko dlak da s

Alaliti se — opostt s; hazna — blagajna.



125

pok; jdan j hoć a dug j hoć, a dlaka tako mala katka, jdna tun, t s n da n djlt, n zat, n sjć, n cjpat!...

Što ć on kako ć, ć zo jdnoga najmudjga hodžu, dam on psud, u koga j pao dlaka da ostan. Hodža msl pmšlja, pglda dlaku, mož l j nkako psjć, t sakompo pola dat; aj, n mož; n mož j n ascjpt; t što ć kakoć, ć l da mu dadu jdan dan zna, da pglda ćtab, t ćm dat kaa.

Od kuć, t ptuaj ćtab, ama gdj su još ćtab o dlaka-ma psal, pa maka što to bjš caska dlaka. Najzad s dosjt jadu, t u jutu kad od on caćma kaž: “vaš j otac bomuda ojk. Mslo j on da ćt s zaadt, t lako castopodjlt, pa am j za to ostao amant koj s n djl bzkojga n možt. Ako s zmt, t budt jdan uz dugoga,

bć dlaka kaj as, t bt sćn; n zmt l s, bćtnsćn. vaš j otac bo muda ojk, t poslušajt ga!“ - i onposlušaš, t s zmš od tad su bl sćn!... eto to am jpa! - zaš Ut-fndja, pa dž glau t poglda po smadom.

- e, jst mudo smslo! - po paša.- Jst, alah - dodaj mftja pola pst koz badu, t

smšlja što b još kazao.- A šta t lš? - pta Ut-fnd Zjnl-bga, koj sjd do

mftj.- A da, ono što s n djl, n djl s - l oaj.- Pa jsu l onda mal hak, što s zmš, kad n mogoš

dlaku podjlt? - pta hodža Lut-bga.- Pa da što b? - odgoaa oaj.- e sad... njsam ja još sšo kazanj - nasta mno Ut-

fndja. - Hoću nšto da as ptam, ama da m kažt po duš.

Karar — jšnj.

Dušmani



RAMAZANSKE VEČERI

126

O j amant lk, ama ma l još ć, j l?- Alaho j ć - dodaj mftja.

- e pa kad s o amant n djl, ako za djljnj nj, jada l s Alaho djl, ako za djljnj nj?

- N, alah - odgooš s, a s s gldaju šuđaaju štato hodža hoć.

Al Ut-fndja s dž polako sa soga mjsta zađ z s-lamlka. Zadža s malo ngdj, a za tm o ga nos na u-

kama ljpo malo djtšc u bjlu stu pooju. S s zaudš uskomšaš, t nk th šapat pođ koz slamlk. A hodžamno glda u s djtšc otolo lk oc, t slo gldau plamn na sjć.

- rkost, Alaho j amant ć od oog - po hodža, aglas mu dšć - t ako nj za djljnj n djl s. vdt l

oo nno djtšc - tu hodža dob ponoa snažan glas, t uzknu - vdt l ga; o odj s sastala, odj s spojla odjs zmla k Zjnl-bgoa Lut-bgoa!...

Za tm s okt ooj dojc:- Zjnl-bž Lut-bž!... Podjll st s što s moglo

djlt mjdan goblj, mahal kaf. Podjll st kasabuna da taafa, pa am malo blo nas ž, ć podjll st mt,na da goblja. Ostalo j još nšto! Odt oamo, t podjlt oaj amant što am ga j Alah poslao. Odt... odt blž!...

To hodža zaš stašnm glasom, glasom koj zapojda. Szaćuta zanjm... S s pogld upaš na Zjnl-bga Lut--bga, a on... obol o dšću kao na stašnom sudu, pa ps-tupaju polako sdn odaj, kao osuđnc, kao da moaju, kaoda h to glas Alaho zo. Pđoš blž, a jda h nog donjš,

j dšću m koljna... pa pđoš još blž ... još blž... A hodžn glas još npstano ga m kao ma nad glaom

pokoaaju mu s. Na sak njgo poz, on pstupaju po jdankoak blž. Najzad dgoš gla da d djt, al m s pogld



127

stoš, a o m pun suza, sca m dšću, duš m gaju...- Djlt ou dlacu... djlt oo pa msa... djlt oaj

Alaho amant... djlt: - uzknu još jdnom hodža punm,sanm glasom.

Al mu s glas ć nj š uo. Zjnl-bg Lut-bg stos zagll, a u slamlku dgla s gaja s glasno uzkuju, adžu uk nbu:

- Alah j lk! Ko ć kao Alah!

Dušmani



128

Talaki-selase.

U Hadž-Agušh j najljpša baha; lj bogat pbogat cjtom; oko sakog stabla obo s l-

džan-k a okolo, kaj plota, sok đunš-j.Tu j zmbl, tu kanaak, zambak, kandl, k'na,

fsljn, šboj ć, šta t tu nma. U jutu kad pođš sokakom,kaj Hadž-Aguš bah, a tb s napun duša msom. Akako b t s napunlo oko, da t j da pko plota nagš u tu

bahu, kad njom šta Hadž-Aguša snaha Naj, l cjć

zalja, l plj lj, pa joj bjl pstć sa cnm k'na-nok-tma sam zgldaju kao cjtć.

Kad s što o amazanu dons u magaz, emn ć po zaNaj odzat; u kujundžj ć naut najljpš blnzuk, odst sm; u tzj ć skojt jlk sa zlatom pokn; nal'nć maksuz nadt, da s bojom obojadšu, a sdfom okt.

Najn sanduk ujk j pun lokuma, lblbja dugog šća.Pa za b htjla ona što š?! Kolko su joj zadl hanum natoj sć ahatluku, pa kolko j ona sama pznaala sb da

j sćna.

Talaki-selase — zna “t put puštna“. U muslmana ko t put pust

žnu, n mož j š uzt, osm ako j tako puštnu ko dug uzm za žnu,pa j za tm onaj pust. Ba da ko god od jdnom pust žnu na talaki-selase,tj. t put : “puštam j“ onda s to auna, kao da j t put puštana,t š mu n mož bt žna; Fildžan-čiček — ladoljž; đuneš-čičeji —suncokt; feslijen — bosljak; mujezin — hodža koj zo na moltu; nal'ne— nanul, dna obuća; maksuz — naoto; lokum — slatk kola; leblebije— pžn gašak; rahatluk — spokojsto, zadooljsto.



129

Jdnoga dana, poslj podn, skupl s hanum u nj. Na- j post sdžadta po adaku; na jdan lk služank sjkla

kšk bostana; u da t sâna po sdžadtu mtla tutun; pa tukaha studna oda lokum, a u ćoš sjla Mka Cganka, udaau df pja, t azgoaa hanum, koj su posjdal na nsk

jastuk u okug, pa ćtaju nadkuju s.Mujzn hanum, zabtska žna, ma kao najš poštoanja

u duštu njn s laf sluša. Ona zna s, s noost u gadu

s sađ hamsk; zna aat, zna ljt a kažu, što onaumj napat baklau, možš j pd caa znjt. Zabtskažna, pa posktala mnogo gadoa, t mnogo zna, a št žnada joj an nma. Pa ona pa o mužma, s s hanumtsu od smjha, j sajm mužu nađ po nku manu, l akomu n mož što nać a ona mu maka šta pka.

Halm-hanum l:- Toj muž ššman, fu-gb, da t ol, n b tako ššman bo!- H, h, h, h! - na to hanum s pšt od smjha.- A toj muž - l Nuj hanum - pj ko vlah. T s mažš

đulom, da mu mšš u dušku, a on smd na akju. Kad pođmojm sokakom, a mn smad koz kaz uda u nos.

- H, h, h, h! - opt hanum.- A toj muž - okt s Zaf-hanum - ljp, ama t za

Jđupkama. eto Mka mu zna šakju njgou, pa nk t kaž,ako hoćš.

- H, h, h! - opt s ostal hanum, pa da s poaljaju posdžadtu od smjha.

Pa tako Mujzn-hanuma manš sakom mužu, a kad s os- t Naj-hanum, tba njoj nšto da kaž, a dž joj malohata kao domaćc, pa s pomšlja.

Tutun — duhan; zabit — oc; laf — j, goo; širet — agolasta;šišman — dbo; fuči-gibi — kao bu; kavez — štk na pozonmahamskm; Jeđupke — cgank; šarkija — pjsma.

Talaki-selase



RAMAZANSKE VEČERI

130

- Kaž, kaž njoj! - gaknuš kao ac s ostal hanum,pa sama Naj naalla, nka joj kaž.

- Toj ojk na oko ojk - l Mujzn-hanum, - ama stu-dn, n umj da ol, n umj da ljub.

Naj s pa slatko nasmja, pa po pljskat dlanoma, a s dug za njom. Poslj natjaš Mku, t otpja pjsmuo Jđupk mužu Zaf-hanumnom, t s tu slatko smjaš pošalš.

A kad mujzn sa jdn oblžnj džamj oglas akšam, dgošs hanum, pbacš fdž pko lca, t hajd koz nzak ka-pdžk saka sojoj kuć, dajuć jdna dugoj j, da s u dugptak zbu u Nuj-hanum. A kad s akšam spust, u ašjpadoš ćpnc, udš s na magaz katanc, t hajd sak so-

joj kuć, pa emn Hadž-Aguš, s bž ngo dug. Nk z

ašj po doj po toj odoš na tf u bdo, u lojz, da malospuž nog da spju onako u hladu, po jdnu ašu studn od; dug odoš u “Kaakl-bahu“, da na posttoj asu, a uzldžan sâd-ka, odgaju po jdnu tablu, pa tk da odu kuć.

Al emn ngdj; on z dućana pao kuć, da što pj d Naju,da j d da j ua. Sta Hadž Aguš olo j, što mu s djcatolko mluju, al nj olo što j emn š uz žnu, no uz ljud.

- N alja to, emn! - ć ć mu jdnom. - Žn dosad,mjsto da joj omlš.

A stnu j kazao Hadž-Aguš. Naj j sto bla mzna, zlo- oljna, a n sama nj znala, za što. Kolko j oljla emna, opts osjćala slobodnja kad on nj kod kuć, j ako b pogldalagdj, on joj j pato pogld; ako b što pogoola, on b joj mj-o j. To , kad j lgla spaat, polo j još nšto mot.Kako to, da njn muž n umj ljubt; za dug umju bolj lju-

bt? Ono stna, to j Mujzn-hanuma u šal kla, ama opt, usakoj šal ma po malo stn. Mož bt, da j to samo šala, almož bt da j stna? Pa tako, mslć samo na to, naslonla s



131

ukom na jastuk; spja pošljdn, najslađ dm z cga, a dugu joj uk uzo emn, mluj j šapun joj nšto; pta j, a ona n

uj... Zamslla s duboko. Na jdan put s tž kao za sna, pa n odgoaajuć na ono što joj emn kazuj, obgl ga ukom,pa ga pta:

-. Da m kažš nšto pao, emn?- Hoću, lmas’m!- A nćš m zlo uzt j?

- Nću, Naj.- Tako t Alaha!- Alaha m!- J l - pa ga tu obgl dugom ukom, a sa jlka joj, koj s

još na jdnu kopu džao, pšt ta kopa, t s ašš nda,kao ono al kad z klanca zbj na šnu.

- J l, da l s mušk jdnako ljubt; da l ma koj ljpšljub koj lošj?

- Kako koj zna! - l suho emn, a nka ga hladnoća pođkoz sc.

- A t ljubš najljpš, j l; t ljubš najljpš... - pa ga pusb snažno ptšt na gud.

On pad u dušk, al joj z glau z zagljaja, a kad ona

pota da ga ponoo zagl, on j gubo odgunu, pa zđ z sob od u bahu. Tu uz sandalju, pa sjd zmđ' lja napacgau, pa dugu, pa tću, pa ttu... Što l mu b, Bož?! ANaja s ugz za jzk ptnu. Ona sota to zbola nno,kao djt, a gl on s ljut. A nb mu n zbola, da s nj u

Alaha zaklo, da joj j n ć pmt za zlo. Kad s emn ato

u odaju, a Naja zaukla glau u jastuk, jastuk joj sa moka odsuza, a ona spaa...

Zabacla jdnu uku š gla; posula kosu po dušku; jlk mtla kaj duška na sandalju, a ona kopa, što pšt kad

Sandalija — stolca.

Talaki-selase



RAMAZANSKE VEČERI

132

Najno sc onolko naast, no j na sd odaj na sdžadtu.Kad j ulazo emn u sobu, bo j stsnuo psnc, s ata mu

p pogld pao na altpatlak, što s o luku, š njgoogduška, snažno ptšt, a kad j pogldao u Naju, a njga kaoopt pođ zlo sc; duboko uzdanu kao anjna zj, pa s po-lako saž do Najna duška , pošto malo azmsl, uz kadomnjnu kosu t j poljub, al kadom tho, da ona n osjt.

A sjuta s ano, lo ano emn dž. Zlooljan, pa Naj

ćut, n smj n j da mu zbo. Pol mu z bka, t s um;posluž ga lokumom ašom studn od, pa za tm kaom cgaom, koju mu ona sama nan uljp. A kad j emn otšao,Naj s zau u soju odaju, pa taj dan j cjć zaboalazalt u bah. S do u , dok emn nj došao z dućana,nj zlazla z odaj. A emn jutos nj n otšao na magazu,

ć snuo koz Mahmud-bgou mahalu pa otšao tamo na kajkasab u Kupt-mahalu, gdj su on nsk kućc od blata, okokojh j ujk sabano po stotnu golša djc, opaljn koža sjtlh oju; z kojh s kućca uj npstana sađa žna lupa goa alukanj pasa. U jdnoj od th kućca, onoj kajpotoka, sjd člbja, poznata Cganka, koja j tolkma tol-kma uaala sću.

A mladm bćama, koj p put sdah obuzm mladmmužma, koj ljubomoa jd, najlakš j aat. rc m onošto m god, potd m ono, što m sc slut, pa ć t kazat h-ala. Znala j člbja, da emn ma mladu ljpu žnu, a djlaga tužnog sumonog, pa joj to dosta blo, da pon, a emn ćs ć skazat.

- Tb mo, fnd'm, golmo gajl; sc t j as studno aas ga sklt obuzm.

Altipatlak — ol, koj šst puta puca; ibrik — bakn sud, z koga s oda pj; Kupt-mahala — Cganska mahala; seklet — jd, amotnja, sumo,naspoložnj.



133

- Jst! - l emn-aga.- A s j to zbog žn, fnd'm, zbog nj j?

- valah jst!Pd člbjom anak od, po od pla jdan konć, što joj

emn od soga pkna otknuo, a ona glda u konć zamauku u odu, pa šaa pstma po azduhu.

- Golm sklt, fnd'm, maš šujb... njs man... n faćat mjsto... san t s odbo. volš hanumu, ama t s njn j

d kao lažon; j l tako, fnd'm?- et, s j tako!- e, , ... - otž člbja. - Bud junak, psano j tako. Tb

toja žna n ol, omađjana j, n ol t...i još j azda člbja nadozala, j j znala, da joj j kod

emn-ag altluk goto, al emn ć nj š n slušao. Njmu j blo dosta ono nkolko j, da mu utd sumnju, pa kad s jdan put to dslo pkhalo u duš, n sajt staoga Hadž- Aguša njsu š mogl pomoć. Sota Naj! vdjla j ona, da j emn gdno ljut; da ga j lk sklt obuzo, pa j optaalaoko njga, da ga polj, da mu doda pšk, sandalju; da munapa cgau, al j emn od on noć ostao hladan samo j pogdj-kad pogldao, pa to suho studno.

A jdnoga dana, na poz emno, skupš s tojca stajhljud: Hadž-etm fndja, Jonuz-bg ismal-aga, u slamlkHadž-Aguš. Hadž-Aguš što j mogao, znao j da mu j emnđaog tabjata, što ga š sajtuj, s ć tđ bt, pa ga pust,nk n sam, kako hoć. Pošto zan spš kau, zđ pd njhemn, t po kazat: Taka taka taka sta: Ja soju žnu

nću š, ona m n ol, ć ol nkog dugog...- razmsl s, snko, još jdan put - po p Hadž-Aguš.- N mogu, n mogu š sklt da nosm; zgo m duša, n

faća m mjsto, odbo m s san.

Selamlik — soba za pmanj gostnju; tabijat — naa.

Talaki-selase



RAMAZANSKE VEČERI

134

- Pa dobo, js l s ujo što, l samo šujb maš? - poz- bo Jonuz-bg.

- imam šujb odano! - odgoo emn. - Njsam s ujokoga ol, al sam s ujo, da mn n ol.

- Pk, pk, ama da zonmo najpj koga od njn stan,pa da as mmo - po etm-fndja.

- Nću da s mm, ja hoću talak-slas.- Talak-slas?! - upta zauđno sam Hadž-Aguš, koj nj

dotl pomšljao, da ć emn tako dalko tjat.- Jst, talak-slas!Hadž-Aguš azmsl malo, azmsl, pa onda pu ukom

pko bad, t dodad:- Pa, nka t bud, snko!etm-fndja, Jonuz-bg ismal-aga pogldaš s spod

oju, ppalš još po jdan duan, kolko da dobju malo -mna, pa s etm-fndja opt okt emnu, t pono:- Hoćš talak-slas?- Talak-slas! - potd emn odluno.- Znaš l, da po šu muž, kad pust posto žnu, mož j uzt

natag kad hoć, a kad j pust na talak-slas, n mož j uztnatag, osm ako b s ona, kao puštna, za koga dugog udala,pa j onaj pust na talak-slas, t j onda p muž mož uzt,

j j n uzma kao soju puštnu žnu, ć kao tuđu žnu, koja j puštna*?

- Znam to!- e, dobo! - nastalja mno etm-fndja. - Ako t kad-god

bud žao, nmoj na nas zažalt.

Peki — dobo ; šer — ku’ansk zakon, šjat.* Dšaa s, kad muž pust žnu na talak — slas, pa j žl opt uzt,

da s zamol u koga soga pjatlja, t oaj zapos jna s sa onomžnom, pa j samo jdnu noć dž, a sjuta dan pust j na talak slas,t j tako p muž mož uzt, kao tuđu puštnu žnu.



135

- Nću zažalt!Onda, odgoaaj, emn! - po etm-fndja malo duk-

jm glasom. - Puštaš l žnu?- Puštam j?- Puštaš l žnu?- Puštam j!- Puštaš l žnu?- Puštam j!

- e puštna j! - dodad emn-fndja. - Nka joj j posto!“Zadžaaš l soju žnu, ponašaj s pma njoj asno; otpuštašl j, otpust j lkodušno!“ l naš psmo. emn, tako danš, kako t ja kaž. Ono što j njno što s joj t dao, daj

joj; nmoj joj nkak npad nt! Onaj koj tako ad, adsam pot sb!

Sota Naj nj n znala, što su s tamo u slamlku sabal,pa joj j pak zblo sc...

ii.

vatla s u oca, u ibahm-ag. Klla s, da nj ka iba-hm-aga joj j joao, a mao j hak, što joj j joao. Tjšo

j, gooo joj j, da nć ostat tako, da ć joj nać sć, da ć jopt udat za koga. A kad to pomnu, a Naj pkd suz, pamu l:

- N tba mn sć, ja samo emna olm, samo njga, ako mu s n atm, umjću pod tugom!

Somah ibahm-aga, m j mogao poslj ooga, da j tš? A stna j; otao j od kuć, baco joj samotu na obaz, al' onaga j pak olla samo njga. Sad ga j tk š olla od kako

j dalko od njga. A emn? Mslo j, bć ahat, sknuć sklt

Hak — pao.

Talaki-selase



RAMAZANSKE VEČERI

136

s duš, kad jdan put pk'a. A pao s, bolan! Sad ga tknj hatalo mjsto, pa n san. Kaka san, kad mu slka Najna

nj dala spat; do ju j na dušku; do ju j u bah; uo jnjn glas z dug odaj; ljubo j po gdj-kad onaj jastuk, na koj

j ona glau polagala, a u dolapu našao j jdn mal nal'nnjn, koj alja da sluajno zaboala, pa h j malo, malo, t

ado gldao.Pa onda, ba da su ga ostaljal na mu, al jdnako mu t

oaj t onaj pa, kako Naj pla za njm, kako samo njga ol kako n, a sad ba n b moala lagat ptaat s, kad ju j otao! Jdan put j zamolo jdnog dosta, t oaj poslaohanumu soju u Naj, kao na đnj, a emn ć poć maha-lom, pa da dostoa hanuma d uj, šta ć ć Naj. Pođ,tako, emn, a Naj, kad ga spaz koz kaz ptnu sa, pa

sko na kaz, t glda, glda za njm, s dok nj zamakaoza ćoš. A kad s odma od kaza ona zagl pjatljcu, pa joj l:

- N mogu, n mogu bz njga... isp m sdah!...- Pa kad t nć? - pta j oa.- Nka... ja ga opt olm. Da hoć ba da pođ koj put soka-

kom, da ga dm... dosta m j da ga dm samo!...To poslj hanuma pala som fndj, a oaj emnu.

Pa od toga dana još go. Kolko puta pođ, da zđ u Kaakl- bahu, n od ga tamo put, al on pođ Najnm sokakom. Akad god pođ, kaj s što j pošao što j tako mhak. čuo jposlj, da j Naj sama zadla šakju, u kojoj pja soj dt zaklnj s, da nkom, nkom nć ljuba poklont. Hadž-Agušunj smo nšta goot, ujk s pao, kao da nć n da ujza Naj, al j soju nou muku pojo tz Hatdž-hanum.Tza mu l:

- Da dmo oo, emn. Ja ću nać jdnu stau žnu, pa da joj pošljm ab kao od stan Suljman-bga da j ol, da hoć



137

umjt za njom, mol j da ga pust jdno u bahu. Sulj-man-bg j dlb, na oko j, adžamja j, sdahlja j... Kad s

okup hanum, samo o njmu goo saka ga žl; paćs blk Naj, pa ćmo djt, j l joj ko sc l nj!

Dobo j smslla tza, pa j za tm našla žnu, jdnu stacu,koja j taman taj posao znala kako alja. i otšla staa u Naj,a ponjla pod pazuhom bohu punu ća, tulbnta ukua,kao da podaj.

- Naj, kz'n, - l joj staa - mlada s, ljpa s, ghota štos bz muža. A Naja ćut, pa pć ć, t oaj zaglda, a onaj

mj.- Tolko jm bz muža, a oko t sama ata, kz'n; budala

s ako mslš, da j samo jdan muž na sjtu. A da najljpš

dlb u kasab umj za tobom; azbolj s što ska, da aškujs tobom. Znaš ga, Suljman-bga?Naj podž o, t poglda stogo u babu, pa joj l: - Samo

j jdan ojk, nan, kojga m duša hoć, za dugog nmoj mzbot.

- emn, j l? - dodad staa. - A on bolan aškuj koz ma-halu; onomad ga djl ljud, kad j skoo s plota emula-ag-nog.

Naj pbljđ, pa s ugz za usn po joj dhtat glas,kao kod djtta, kad hoć da s zapla.

- On mn n ol... znam - tužno.- čujm, hoć da s žn - dodaj staa bzo, a Naj spust

ć z uku, pa zadhta nađoš joj dj kupn suz na o,t koz pla pogoo:

- Nka mu j posto! Nka mu Alah dâ, da ga duga žna oltolko, kolko sam ga oljla, pa ć bt sćan! - al poslj oh

Čevrić, čevre — maama kćna smom; tulbenta — mb; učkur— stljak.

Talaki-selase



RAMAZANSKE VEČERI

138

j, nj umjla š da azgoaa, nj azumjla š šta jojstaa goo.

A staa j saznala, što joj j tbalo, t od odatl u emnotz, nakaza joj s po du, što j ula. A emn, kada j to uo, još go mu, po ć skoo sak dan polazt Naj-nom mahalom. Danju pođ, a u s ljut sam na sb, što jtako slab, t s sad dj muk dohatl u njgou scu da djlmgdan. N onaj emn, n daj Bož! isušo s, slabo, bjga od

sjta, n muhabtš. A jdan put, baš s ub, kolko s ljutona sb. Polaz on Nanjm sokakom, kad da dođ na dastašna do njn kuć, a na pndžu s asta malo kaz, pads pozoa stuk kaamla na kaldmu. Kad on dođ blzu, osnus, da fo n d sokakom, pa s saž dohat onaj stuk, pa gamtnu na sc, na usta na lo, a onda zad z pojasa ,

t za cjt u , opt tu u pojas. A ozgo, koz kaz,gldala su to da sjtla oka, gldala su zadooljstom su sjala.Kad j došao kuć da pukn od muk, bac onaj stuk kaamlaak pko plota a, poslj malo.... mal' s opt nj po pkoplota, da ga dohat.

eto tako su dj muk tjal mjdan po njgou scu. Pakojoj muc da odol? A jdnoga j dana moao da pkha, takos š nj moglo, a pkho j tamo, gdj j blo najtanj. No

j sad nastala jdna još ljuća muka golm blaj. On j otjaožnu na talak-slas (ba da j otjao bz toga), t da b j uzonatag, tba ona da s jna za nkog dugog, pa maka samo

jdnu noć, da pod s tm, a sjuta dan, da j taj pust na tala-k-slas, pa tk, da j mož emn uzt. Oh, oh, oh, što j uno,što j uno!

Da on sam da Naju, da s dugm pod, pa maka jdnunoć, on, koj j Naju od sunca ko. eto, to šta j sam od sbuno, kad b ba moglo da n bud toga. Al ako j hoć, moa

bt. razmšljao j na oog l onog, pa s ustao na soga dosta



139

ragba tzju. ragb stna nj sta, ama j doba ojk, muda z'lja, a lk dost emno. No, da sam d u ragba samota

j, a da s spod Hadž-Agušu, opt samota mu dohod, tkako n šta n. Najzad moa t moa ć ocu, pa blo dan pjl poslj. A kad mu j kazao, jdn , mslo j, Hadž-Agušć s zaudt takoj odluc, al on s n zaud, ngo slž am-nma mno dodad:

- Znao sam ja to, emn!

Dž s zatm jdnog dana Hadž-Aguš u emnoa dosta ra-gba na magazu. Sjd na ćpnak, a ragb-aga u ćoš, pkstonog kt smom jdan jlk. Hadž-Aguš as puš, as boj

bojanc, pa kao zn da pogoo, t opt zaćut. vd ragb-aga, nka muka jst u hadžj.

- imaš nšto da m kažš, Adžo-fnd? - po ragb-aga.- Baš t hala što otpo - bzo hadžja na to - a da t n ot-

knu, ja bh ćutao još jdan sahat.- Pa kazuj! - dodad ragb-aga, t ostalja posao u stanu, a

ad ksu, t saja cgau, oslanja s laktoma na koljna, ts tako nagnj blž Hadžj.

- A znaćš što j da t n kazujm. Adžamjska abota, sta-aka bga. Onaj moj adžamja, a toj dost... tako, pust žnu nza šta, baš n za šta...

- N za šta alah, Hadžja. eo s kolko nas j, znamo, da jto stta žna, ama luda pamt... Gooo sam mu tada , Alaham, još m osta hat što m n posluša, a bojm mu s najboljdost.

- Kazao sam mu ja... Pa to, sad hoć da j uzm, n mož

bz nj...- i nka j uzm, alah, nj j tbao n ostaljat.- Pa kako ć?- Pa, tako kako j pusto, kolaj.

Hatr — ko; kolaj — lako.

Talaki-selase



RAMAZANSKE VEČERI

140

- Nj kolaj - otž Hadž-Aguš - pusto j na talak-slas,pa mu sad alja nać dosta, ama salam ojka, koj b mu dao

bsu.- et, Adžo-fnd'm, dugo a nma!- Nma - dodad Hadžja - ngo... on j kao mslo na tb

ragb-aga, t da j uzmš, da s jdan dan jnaš njom, pasjuta dan, da j pustš na talak-slas, t da j on mož uzt.

- Na mn? - un ragb-aga. - N bjaš l pobolj, da j

uzo kog staog ojka?- i tako ba - nastalja Hadžja. - Ama doba dost j pouz-dan, t ć odžat j kolko sta ojk, kom žna n tba.

- imaš hak, hadžo-fnd. Kad j on smslo, nka j na m-n!

eto tako uds taj posao Hadž-Aguš, t emnu bjaš pao,

ako ga j mulo to, što ć Naj bt tuđa žna, pa maka taj bo tako lk dost, kao što mu j bo ragb-aga.

iii.

Sšla s sadba ragb-aga j uo nstu u ham. Noć j ć pomala nbo, ugasla kandla; mjsc j nsko sjao, amk jsnj jta aznoso j dah sa onh stah lpa z aa Ju-suf-Ftaoog, tamo za odnc, koj noću tako ljpo spuštajusoj ms, t cjlm s gadom š, kao da ga Alahoa uka kadzmnom. A u nskoj hamskoj sobc ragb-agnoj, pobacnpo sdžadtu šan dmj, smno jl slno fdž, at duška naslagana jdno na dugo, da Naj bud mkš. iona naslonla glau na jastuk, a kosa joj s posula po jastuku, ao zaklopla, t joj dug tpac bacl sjnk na bjl obaz.

valja da sanja, sanja emna!

Salam — stt; besa — j, tda j, zajt; čare — zlazak, nan;čair — luca (polj kaj jk); izmirna — ms, koj s u atu tua.



141

A ragb-aga klkao kaj duška glda j, glda j dugo; cga-u j ć dano ndopušnu zaboao na sandalj, a gud mu

s soko džu, o mu s sjaht kao da žška. A muž j, makasamo o jdn noć, opt muž j. Pa j hata za uku, mluj

j, ljub j; ljub joj pst na uc, ljub joj dlan sudlancu; ljub joj mk poj kod lakta, ljub joj am pa šapć:

- Aman, aman! Da sam znao... Da sam znao da s tolko ljpa,Naj, n bh pstao, da s žnm tobom za ou jdnu noć!

Pa onda joj uzma kosu, ljub j, obja j sb oko uk,oko ata opt j ljub, opt joj šapć:- Aman, Naj, da sam znao da s tako ljpa, n bh nkad

kabulo, da s žnm samo za ou noć!Pa j onda gl, gl j mušk; ljub joj o, lo, obaz, usta,

at; ljub, ljub, ljub, a poljupc mu l kao usjano gožđ,

sak mu s poljubac upj na obaz, na usta, kao pjaca, t sn mož lako otknut. A Naj? Kolko god j u potku htjla,da ostan anodušna, pma ooj noć, u kojoj moa bt tuđažna samo danast sat; kolko god j sanjala samo o somšto skojm sastanku sa emnom; kolko j god moala tpljosnost ljuba soga pmnog, jdnonoćnog muža... pak sazbud; oto o, u kojma j dhtala nka noa, dosad njojnpoznata ata; aš uk njma snažno obgl snažan stasragb-agn oajno uzknu:

- Oh, dakl stna j, stna j!...i potok suza polć joj nz obaz. Mđu tm ragb-aga n

dou njn j, on samo đ suz na obazma; on h sojm lm kao ža usncama suš, a sojm snažnm ukama obglNajn mk stuk; ptšt glau soju na njn gud, ostadugo tako snajuć toga asa o ednskm oošnm toma,gdj tku zo mda mljka, gdj padn nć ostt n

Kabuliti — pstat.

Talaki-selase



RAMAZANSKE VEČERI

142

ućnu, n ldnu stud; gdj ć z zoa Slsbla pt đumbz sbnh phaa, pod sjnkom palama naoa, a opkoljn

ljpm mladm djcama sa lkm cnm oma; djcama,koj nalkuju na zmbl na mdžan; djcama okuglh n-daa, djcama, koj nkad ojk nj takao. A kad s Najamalo azaba, ponoo joj udaš suz na o oajno uzknu:

- Ah, dakl stna j, stna j!...ragb-aga joj poljupcma psj j na usnama, a tho,

šapućuć joj na uo, ppta:- Šta j, lmas'm, šta j stna?- istna j, da ma ljud, koj lpš ljub!... koj lošj

ljub?...- Tb, lmas'm, samo oako mož ojk ljubt, a n

dugaj - tu j ragb-aga ponoo ptšt na gud tolko

snažno, da joj dah u gudma psj. - Samo oako... samooako... šaputaš dalj ragb. A Naj sad tk udaš suz na o.- Što sam saznala, što sam saznala?... - po kšt pst. A

ragb joj mluj kosu pta j:- Pa kako ću lmas'm, da t dam sjuta? rana ć m ostat

na scu. A Naj pla pmšlja nšto; gud joj s soko džu; o

joj sjakt toplotom sunca, pa u jdan put pad ragbu na gud, popšta:

- N daj m!...Pa j od oh j obuz nk stah zagnju glau ragbu

na gud po dhtat, kao da ju j gom udao. valja da u tomasu pojalo joj s lc emnoo, ono bljdo suho lc, što snj ad osušlo splo; on tamn emno o, što su s skoougasl, znuć za njom. A ragb sam jdan as pomsl; sa-mota j, da pkha j, koju j dao, da zgub dosta; ghota

j, da pkha ljuba, koju j u scu osjćao da zgub sću. Al



143

on to pomsl samo jdan as, samo jdan dkk; da nj bloNaj kaj njga, možda b dukj smslo, al oako... ptšt

j na gud, pa dž uku u s, kao da s kun, t l:- Tako m Alaha, da hoću, n mogu t dat! Kamo sć, da

njsam pstao, da s žnm tobom samo za ou noć, al... kad j ć blo... n mogu t dat! Znam samota j ghota pkhat bsu, al... n mogu t dat!...

*Pa n dad j. Gzla ga j sajst; klono s, da s n stn

sa emnom, j ga j samota blo; znao j za pjtnj emno,al - on j mao paa, da zadž žnu, sa kojom s jnao. A jd-noga dana, o Bajamu, kad 'no gokt pušk sa sh stana, pu jdna z Hadž-Agušo dućana pogod ragb-agu š pojasa,

baš spod lj ss. Odnjš ga kuć, da ga da Naj, a onaga n zapta, ja j to puška. Dođoš mjmu z konaka, daun nsttak, da zaptaju na samt ragba, na koga mu plasc, al ragb n , ja ga puška ub. Samo kad dođ sahat,on zonu Naju, da j još jdnom poljub onda joj :

- Dužan sam mu bo... Nka mu j posto!...

Vida — lj; mejmuri — nonc; konak — sud; institak — spt,saslušanj.

Talaki-selase



144

Lale.

Kako j blo što j blo napjd, nću kazat'.Nću n ja da gjšm dušu! Jdn l oako adug onako, koj' ć tu znat' kako j baš pao blo.

A tško t j nać' stnu, kad s to n dšaa sak

dan t da mož' ć: oako bš o put a onako on put, t oosad oako oako n bt'.

D s t uo do sad, da j šćanska cua odbgla za Ana-utnom, manj' ako j zoom ugabo. Ba kod nas s to p putds kad ono Cta Tpkoa odbž u ham ragb-Ag. Jdn

l: pto joj zaklać joj baću, ko ć joj upalt, kuću aslt,

t ona, l, nk bud što bud s njom a ba soj da spas, paotšla mu; dug l jok, ngo ga mloala baš ga onako odduš mloala pa s zaboala, 'z dn, t mu otšla na uk.

A to juto, kad Cta odbž, Ćos-Husn u Uzun-Usnoj ka,kad doska tt ldžan, oaku :

- Znao sam ja ć tu bt nk maskaluk. Mo ja mag-

aza zapustla: ragb-agna; koj' s žal na ćsatluk: ragb-aga.Što ma tuđa u ašju, sako podao nog pa tu, na ćpnakod sabaha do akšama, ragb-agn ćpnak pust a ragb-agaspužo nog t gd j da j, u aoš mahal j. Znao sam ja ćtu nk maskaluk da bud!

i stna b maskaluk! Što ma staj od mladost? Ona n

pta ć n što hoć; staja j ona od pamt od 'za, pa to dš od dna!

*

T pođ laf od jdnog kaja kasab do dugog, pa zđ z

Maskarluk — naljalo djlo.



145

kasab t u nahju, a z nahj od dalj. N dlan o dlan ns udaoa pt nahja znalo ć za taj maskaluk, d šćanka odbgla u

Anautna. A lako j lafu sad potat za dan noć, kad laf ka ok, putuj tloma mašnama, a n nos ga š kdžjkao što ngda bš. T u sh pt nahja jdn l oako a dugonako. Jdn l bš zo, t Cta moad a dug l: jok,ngo htd; un jalnš'lk, zaa s. Pa zad s psma:

Ragib-aga sedi Na sandaliju A Cveta mu služi

Ljutu rakiju.

Pa ta psma pot s jdnog kaja kasab t na dug, t skaja na kaj nahj pa od u sh pt nahja. A ako ptaš ko ppons laf koz ašju a za lafom ko pons psmu, nko dugdo Ćos-Husjn u Uzun-Usnoj ka. Dugo juto pošto odbžCta, kad Ćos-Husjn doska pt ldžan kaf, tu j psmu, pa još dodad:

- i n zou j š Cta ngo Lal!

*

istna j, nazal j Lal; obojl joj nokt k'nom; saskl joj kosu t pustl zoluf, onako lbasansk zoluf; odl j uhamam t nalpl boju; sakojl dmj s udsla ragboamajka, da s zaboa Cta, a da Lal što ljpša stan. A stalastna ljpa, t u Stambolu j nma tak. Samo što joj oko za-

mutlo a duša joj s stgla, t nšto boluj a n kazuj.- Što j Lal? - pta j ragb-aga, a pta j ljpm glasom

mlosno.

Tel — žca, tlgafska u oom sluaju.

Lale



RAMAZANSKE VEČERI

146

- Tško m j, žao m j majk bać...- Pa nka t dođ majka, nka t dođu baća, dobo su došl!

- On nć doć.- Nka dođu!...- Za njh j Cta umla...- S ć poć, Lal, s ć poć! - tš j ragb-aga - šta još

akat nj zljo. izmćmo s, pa ć doć ć ćmo m.Dug put j opt zat, pun joj o suza.

- Što j, Lal? - opt j pta ljpm glasom mlosno.- A juta j bolan Đuđ-dan. Juta ć majka u cku paonda doma, pa ć doć odtlj pjatlj, pa ć... - a ono daljsuz nasta.

- Pa, Lal, ko t kat. Ja t n tažm da mjnjaš u; t sto kstš kad hoćš, molš s Alahu po tom adtu. čuaj toju

u ka ja moju. Ja t štm sc a dušu t n štm. Nka duš juju saka soju u, a sca... sca nka nam jdnu u j-uju.

- T s doba, ragb - koz suz l Lal dohaća mu suk t j pnos ustma lu - al, to, tu m bol, tu pod s-cm; da m j da odm do ck, da pomšm onaj tamnjan; daclam onu konu... Juta j slaa naša, juta ć s zat kolau nas, juta j...

ragb-aga sa uzdhta lc mu s zmn; ost kako munšto pad na dušu pa j ptšt azdob zmlja s pod njmugb a glas mu s u glu zasuš, t umoan klonu na mnd ptšt lo na jastuk pa s tu ptaja. Lal s sto pplaš.

- Što t j, ragb?- Nšta... nšta... - šapć on - poć ć, poć ć.Pa osta još dugo tako obon gla t dahć uzdš, samo

što mu suz n potku. Zatm dž polako glau ustad t pođ atma uz put još dodad:

- Poć ć... suta ć poć!...



147

*

A kad suta sanuo ljp pljp dan, t t s n kao da s

Alah koz taj dan mlosno nasmjšo na soj nsan. Zamsao bagm otud odoud, t mslš nka uka haom ponjla l- antu zmnu. Što j đumb što šbt, onu hau u ljpomdanu da pjš, pa da s bolan ljš. Nj haa ngo mslš ml-

jko j! Cjt zdgao kunu a pobudla s ptca. Bubca s az-gjala t s uznos haom odc pomljl t azgoaaju;

mslš onaj potoak z donj mahal šapć oom z gonj: “čstsam kao djt, bsta kao suza, so kao ptca, ako s t taka,ajd da s stnmo pod gadom, t da zajdno tmo!“

ih, da j sakad takjh dana, ok b dukj bo, j kad jtako ljp dan a t s sćaš Alaha njgo mlost, pa na zlo nmslš. A danas još šćansk paznk, t tamo z dalka, z gonj

mahal, tho udaa mala kambana, saza on koj Pjgamba juju da mu s pomol. A kako b Lal pžalla današnj dan,danas kad joj j slaa? Al ragb-aga s jutos ano pobudo,obukao j stajać uho; mat j sstu poslao ngd još snoća ostao sam sa Laltom. Poljupcm j pobudo a kad s zmla udsla, uzo j za uku pa, n gooć joj nšta, odo j u onumalu sobcu za amamdžka, u saahanu.

Tamo su lk sanduc, s pod kljum katancm. On ot- o jdan lk sanduk t ad polako šho z njga slaž hna dug a s ćut, n n zbo. Pa kad podž posldnj što

j blo, dž sa dna sanduka jdnu konu.- U tb kona, ragb? - pta Lal a obc joj s podgl

soko, usta sabala a šak sastala.ragbu zaga žlca na slpom oku; saba mu s suza u oku a

zadhta mu donja usna.- Pd tom s konom... molo Bogu moj dd s, s p

njga... s...Lal zadhta dušom a n umd jzkom ć oma ga pta a

Lale



RAMAZANSKE VEČERI

148

ragb nasta:- Tako... blo j... sad s š n poat!

- Pa st Đođja? - pta pplašno Lal kst s clakonu.

- St Đođja, Lal, to j bla slaa mojoj kuć; moj otac,ahmt jls'n, - ado j tu konu sak put o stom Đođju zsanduka ppaljao joj sću... slao u cku zjtn... ja takonm dan danas...

Lal dhtaš kao put pd konom a suz joj potokom lju, akad ragb uz da joj usnom suš suz, ona ga nžno otsnu kozsuz mu :

- i moja j slaa... s. Đođja j moja slaa...- Jst toja! - l bolno ragb-aga a lc mu s mnja umo-

an klonu na sanduk obo glau na uk, pa dšć uzdš,

samo što mu suz n potku.Dugo dugo tako sđaš a tada s dž, ama mušk poglda uLal pa, malo dhtam al jasnm glasom, joj l:

- Cto... m nsmo jdno za dugo... mamo jdnu slau... nsmmo gšt dušu... ngo... po Bogu ssta da s m od sada...ajd... ajd, spm s, da t odm majc bać...

*

Opt pođ laf s jdnog kaja kasab na dug, pa zađ zkasab t u nahju, a z nahj od dalj a odatl u pt dughnahja. Opt jdn l oako a dug onako, a m znamo kako j

blo, t nam nj n stalo do sokaklakdj. A na s lakdj ozgo, Ćos-Husjn kad doska šst ldžan

kaf u Uzun-Us okt s t (blo j dt šajta) :- Ja mšlja ragb-ag dosta bš jdan maskaluk a on gl, pa

da un!

Šajit — sdok.







151

POGOvOr

Flp Musl Bgoć

Zaboaljeni Nušić: Sca neka

nam jednu jeu jeuju

U jm kada s u Sbj zat osmansko nasljđ t sgad nka noa “bolja“ Sbja, ptom s nsmtano uš bo-gata osmanska ahtktua, Bansla Nušć pš pangk jdnojkultu koju Sb u današnj jm uglanom ppsuju onmakoj “nabjaju na kolac“. U “ramazanskm ma“ (napsan

1898., objaljn 1922. u Bogadu), dugoj zbc ppojtkBanslaa Nušća, najznamntjg spskog komdogafa po-h alzma, nma n natuh mžnj pma muslmanma slamu, nma cnnog podmtanja, nma zl k na koju smo

ć nakl kada goomo o previranjima na južnoslanskmpostoma. Štoš, Nušć j dobonamjan n pš z pozcjstranca koj s našao u tuđoj kultu, pš z pozcj onoga ko-

j j tmljto stažo slam koj j boao s muslmanma.Spsk knjžn pojsna jojatno nsu znal objasnt zaš-to kako j to moguć da sn sata kta spskog du-šta s tolkm ushtom nsknm zalaganjm opsuj onomuslimansko. Zauđujuć jst to da Nušć u nkm pamapš z pozcj muslmana (dsko b blo ć da j tm stompostao muslmansk psac) koj pokazuj njojatnu kolnuljuba pma onom što opsuj. iz pozcj muslimana pškada opsuj kšćansk paznk: “ih, da j sakad takjh dana,ok b dukj bo, j kad j tako ljp dan a t s sćaš Alaha njgo mlost, pa na zlo n mslš. A danas još šćansk



152

paznk...“ Ljuba usht s ponajbolj mož štat z psma napotku knjg koj j, kao postu, uputo pjatlju pjsnku

Jo ilću, ocu pjsnka vojslaa ilća, j j dom bo sjecište tadašnjg knjžnog Bogada: “ Babo! Postano j nbo, podkojm padn Alahu klanjaju; golmo j casto, što ga j AlahPadšahu podjlo. Sdam moa dšću pod njgom nogama...“

Ako j Nušć štogod ko potumao, a t s slamsk kultužljnja jskh pala, onda j to, duboko smo ujn, z

nznanja a n zbog zl namj. On pak nć uspjt ukazat nas stananost slamsk kultu, j j pak izvanjski pomata,al ntko tko pota “ramazansk “ nć ustdt da psacnj naklonjn sojm lkoma - muslmanma. U š naataNušć ć ctat Ku'an hads, potkpljujuć napsano onošto j potano.

Možda j upao zato današnja spska nkadašnja jugosla- nska knjžna hstoogaja zanmala Nušć “rama-zansk “. Jdnostano nj znala kako s pma njmaodnost, nj muslman znala pomatat Nušćm oma,plašć s, ptom, da ć stcanjm “ramazanskh “umanjt znaaj som stožnom naconalnom pscu. U dobaalzma mjnja s polj utjcaja u kojm s azja spskaknjžnost. Njmak utjcaj, do tada domnantan, ustupamjsto uskoj lajnoj knjžnost. Pod s taju ponajšusk alst: Gogolj, Tugnj, Tolstoj Dostojsk. Kakosljdom toga objasnt Nušć nts pma muslmanskojašj njnom ojntalnom duhu? Upao stoga nj udoda su “ramazansk “ do sada bl zanman da j oozdanj po samostalno nakon onog objaljnog 1922. godnu Bogadu. istom, zauđuj da bosanska knjžna janostnj ppoznala jdnost oh ppojtk, bam kada jj o potcaju mđuknjžnog djaloga. Nušću j onodobnaspska ktka posto nopadano zamjala da j zapadao u



153

nsku, ulganu laku komku, a nj pokazao azumjanj zadublj moaln duštn tžnj (nka Nušća djla su zbog

toga dugo kala na zdaanj). Glan odlk ppoznatljogNušćog knjžnog stla (humoska, onja sata, ktka

bokatzma malogađanštn...) u “ramazanskm ma“pmjtno zostaju. Nam, Nušć nć za zat noo doba koj jnastuplo ospanjm Osmanskog casta, na pjlazu s 19. na 20.stoljć, nć supotstaljat no sjt onom staom koj j na

umanju, ć ć muslmansku ašju opsat u njnom punom talttu bz manh psmstnh tonoa l žala za mnulm mnma. Tm postupkom j potpuno zanmao glanpostulat spskog alzma koj j ustanoo Stoza Makoć,p dolog popagato alzma u spskoj knjžnost: “izlazz kz jst aćanj žotu stanost. Knjžnost moa

služt dušto, ona moa da ptsa podž samna ptanja,da pdstalja stnsk žot naodn, da goo o njgompatnjama, sa gldšta samn nauk, jdnom da j pomslma osćanjma samna.“

Knjžn pojsna Joan Dtć ustdo j da j dugazbka Nušćh ppojtk napsana za njgoog boaka uTuskoj (1898.), t j “pak š plod lkt ngo nposdnogskusta“. Oa konstatacja, pojsnaa knjžnost odom zTbnja, dakl onog koj j moao mat nposdno skustomuslmansk ašj, z nadnh azloga n tba udt. Nušć

jst psao z nposdnog skusta, danas b kl u najboljmduhu ntkultualnog knjžnog mđuljudskog djaloga.Napsao h j za jm sojg dplomatskog služnja u Btolju,Szu, Solunu, Skoplju Pštn, u kojma j poo pkodst godna, ntnzno s dužć s muslmanma. iz postsaznajmo da su ppojtk jojatno nastal (l su zašn)u Szu, Gkoj Makdonj. Potagonst Nušćh ppojtknsu Tuc, zapao Nušć h n jdnom pgodom u tkstu tako



154

n oznauj, ć su to Bošnjac Anaut (Albanc) koj suptžto nastanjal ta poduja. Nušć ć u ppojtkama

uspjlo upotbljaat tadašnj goo muslmansk ašj, to jst, pokušat ć ga mtat, a jak upl tuczama s ksjamajkaskog kaskog gooa tot ć zanmlju st jznmksacj, koja, osm ahazama, nć bost uho tatlju.

iako j u sojm ppojtkama posma sklon muslmanma,Nušć kao psac s stananm unutanjm okom nć ostat

mun na nk duštno – socjaln odn npad koj joto nposdno sjdoo. Za “ramazansk “ slobodnomožmo ć da su studja o položaju muslmansk žnBalkana na pjlazu s 19. na 20 stoljć. Upao j muslmanskažna glana Nušća pokupacja. Za Nušća j žnsk sjtpod fdžom, dakl ono što j mogao samo naslutt, oto

zazoan, fantastan tajanstn. On nć ktzat položajžn u odć patjahalnom okužnju, on ć pj sga s njomsuosjćat, n pkoaujuć ganc n sknać slamsk

jsk postulat. vjojatno j bo sjstan da nj slam taj kojpodjamljuj žnu ć posto ko tumanj nkh muškhglaa. Uostalom, ono što j u om pama pkazano kaopatjahalna npopustljost na šttu žn, smptomatno j za kšćansku sdnu toga mna. Ono što mu nj poznato,dakl ntma žnskog hama l odnos supužnka u banojložnc, psac ć zbjgaat l zazto opzno opsat. Spajanjdoj ljubanka Nušć ć opsat na sljdć nan: “N sa

š dolj u Mahmut-bgooj mahal ganta; n odgoaa joj zLoka-mahal df... Što ć da azgooa za jdno sc?“

Znatžlja koju osjća pma poknoj muslmanskoj žn,ono što psac samo naz pa postaj do mašt, zultat ćsuptlnm otnm nabojm, što ć om pama dat posbnuobojnost planost. “A pod onom fdžom pod gustmptom, kj s kažu, blago kako u caa nma; kako na zmlj



155

nćš nać, a ko zna tamo go u džntskm bahama hoć l j bt, manj ako j zmlja nbu n pozajm. Kazuju šakj njnu

ljpotu njn dlbluk, ama šta znaju šakj! Ba da polonukažu pa b dosta blo no. Šakj ć t napat ćf uhu;otatlsać t dušu ama oko, oko... ostać pusto pazno, a kad bmogao Hatdžu sagldat' jdnom samo, nk b sljpo ostalo, nžal!“ – samo j jdan od pmja kstatkog otskog nabojakojg Nušć doaaa kada opsuj žn pod fdžama. iako

j j o pscu poh alzma, u om pama s šamantnouod odjc omantzma koz ops aškoanja pod kojaposmu za sdaljskm duhom.

Soju zbku ppojtk Nušć zaponj pom “P jaš-mak“ o odć azganoj djojc Znš koja npstano ad

blaj žusto s sađa sa komšjskm djakom Jonuzom. Da b

ju pml majka ttka pdlažu da obuć jašmak, to jst, da spokj. Znš nano pstaj n slutć da ć tm za nju tajnozašt azdagan sjt djtnjsta. Ono što joj j blo dopuštnokao djojc nj kao odasloj djojc koja j pokna t ćNušć uspjlo opsat njnu tugu, al noonastal mocj pmaJonuzu. Onaj s kojm s ngno sađala š nj momć ćmuškaac u kojg s zagldala.

U p “Sdah“ psac ć ljpotnm opsom akšamskogugođaja udooljt sm ptpostakama koj su potbn zasdaljsk ašk. Daut-fndja j mladć kojmu znad usana jošnije ogarilo al ć zaza uzdah na ašj, a Zlj j djojkoja j “tk zasla, tk s pokla. A jm j blo da s pokj;da j još malo ak odla, njn b o bacl jangju u ašju pakaja n b blo sdahu jadu.“ Zlj žl saznat tko j njn

buduć dag t ć psac upotjbt, n možmo znat da lsjsno, klasn mot z ojntaln knjžnost. Nam, Zljć lk Daut-fndj nać u ogldalu putm punog mjsca ttkkoja joj za lđa uć suu Ja'sn z Kua'na. Kostć lmnt



156

fantastnog, Nušć ć ono što j sudbnsko obstnt na udsannan t pojcat u stanost. A sudbna s n mož zbjć,

pogotoo kada j j o sdahu. Psac nas od na sam zosdah pjsm, štoš, ukazat ć na koj nan ona nastaj.Nam, za Dauta Zlj s j blo nodđno dok nsu zašlu naodnoj pjsm. Zlj su izvadili pjsmu (opjal njnuljuba), a nakon što j njna ljuba postala jana š nma šal.Ulog j golm; njn obaz ast, j z pjsm, kada kn, n

mož s pobjć. No, ako j Zlj u ogldalu djla dagoga,on nju nj t j n žl uzt dok mu n pokaž lc. Nušć ćmotom skdanja zaa, pog đnja pog ašk poljupcazašt pu koja odš lmntma sdaha.

Na koj nan muslman tf sjl Nušć ć pkazat up “Hatdžn gjh“. O Hatdž gotoo s saznajmo opsom

opuštnog zlta u pod gdj s s zabaljaju a ona tužnopostanc glda. Sada smtno bolsna, nkad j bla pljpadjojka koja s ožnla za n baš tako ljpog fndju t j zbogtoga bla pod stalnm ogoaanjm ašj koja nj joalada ga j oljla. Tk pd smt sojoj ttk otka stnu sojgjh: muža zasta nj oljla, ć nkog dugog. To n b botolk gjh da nj oljla đaua (njnka). i kako da s pdsmt pokaj kada ga ol dalj t s uz to soj ljuba n std?Nušć oom pom ulaz u posto koj j posto tabu tmasak muslmansk ašj. No, on nj spao nšto što snj dogodlo l s n događa u našm mnu. On ć tatlja,

bz osud, suot s jdnom mogućom stuacjom jdnommogućom dušnom bol koja zaza zku bolst sa smtnmposljdcama. iako mu j blo poznato da j u muslmank takaljuba zabanjna, to jst da tm zlaz z soj j, Nušćnć osudt jsk pops l ulazt u opadaanj takljuba. Moguć j da j Nušć, usljd soj oaanost slamom muslmanskom žnom, u ooj p upao posjdoo nmoć



157

koju j osjćao – da kao nmuslman pstup muslmank. Dubljaastganost glanog lka, zmđu odanost j zabanjn

ljuba, nj dlja, a pshološk ud u lk Hatdž j odćplošan omantan. To n zna da Nušć nj znao opsat onošto b s moglo dogodt kada žna kn putm zabanjnog,smatamo da to z poštoanja pma slamu nj žlo.

U ppojtkama j azdno da Nušću bolj lž duž fomu kojma ć moć azt mžu suodnosa glanh lkoa t dobo

postaljnm ppojdnm nzanjm zantsat tatlja džat ga u naptost. U kaćm fomama j odć lakomsln,nuhodan, banalno ddaktan pddlj, što nć zaudt sobzom na jm u kojm pš – katka pa s kao fomaazja puno kasnj t bz modlatnog uzoa Nušć njmogao bolj. Pmjc, u današnj jm nzamslo j da s

djca od dst godna žn. Nušć u p “Mjm-hanumn b-zuđa“ nć poblmatzat sluaj odtljsk samoolj, on ćs ponajpj pozabat opsom folklonh lmnata sadbnhsanost. U spomnutoj p j ops folkloa “sadb o kojoj spa pat ć s“ jdno što j zanmljo – a pa s odnos nadamu žndb doj nzl djc sm mogućm ngatnmmplkacjama takog odnosa. Nšto j bolj zgađna kaćappojst o somašnom mladom pau etmu Nadžj u p“Bdlj“. etmu j jdna žlja da opm soju žnu kako dos-toj njnoj ljpot da joj sašj pkladnu odjću, j “sdah

jdnako osjća bogataš fukaa“. etm s žtuj postaj bdlj (zamjna) bogatašom snu koj tba poć u ojsku. Zato doba noac kojm ć dostojno opmt Nadžj, al nakonnjgoog odlaska ppojda s sažalja nad etmom suga da s Nadžj odala nmoalnom žotu.

U p “r'z“ (obaz) tatlj b okao da ć psac knutkonnconalnm putm – doj mladh koj s ol al to odtljzabanjuju, a ljuba nšta n mož spjt – al ppojdanj



158

kć nokanm smjom. Đulsm j mzmca soga ocakoj j poštoan u ašj, al djojka s zaglda u Šfa koj j

pjanca, kataš naljalac. Bz opsa kako j do sljubljanjadošlo, Džulsm ostaj tudna n žl otkt tko joj j djtnapao t j otac spa žl ubt da spas soj obaz, al uzpomoć oštoumn majk ona uspja pobjć. Nušć ć u oojp s tagnm kajm (u damskom opusu pokazao s kaouspjšan psac tagdja) zagpst nkolko vrućih tma: što

obaz zna u patjahalnom duštu da l s mož spast jdno oduzmanjm žota, tmu nžljnog djtta odcanjod lastt kć. Tagnost oakh sluaja Nušć ć dodatnoazadt u dojmljoj p “Sal p“ o ilj-hanum koja

j ljpa jdna, al j u ašju donjla Salju koj j p(anbano djt). Kada odast, uz stalno zadkanj ostal

djc, Sal ponj azumjat što zna pič t j tagn kajnzbjžan. Zanmlj j podatak da j oa pa zantgala nspala Stanslaa Bnkog, autoa poznat spsk koanc“Maš na Dnu“, da kompona pu spsku opu. Po odlomkuz damatn tagn p o anbanom djttu Salju, Nušć

j napsao lbto za opu “Na uanku“. Bnk j zapsao da jtškom mukom nagooo Nušća na taj posao: “Obato sam sNušću molo ga da m napš lbto za opu. On spa njhto n da uj za moj pdlog. Konano sam ga pak slomo. Al

j šlo tško; po moao sam mu, tako ć, otmat spodpa...“

U jdnu od najdojmljjh pa zasguno spada ona o o- bnj (džaj) Zlh koju kupuju šamantn Hall Hatuš, da b m odla tolko žljno djt. Nušć potpuno zbjgaa opsspolnog na, a tm gub na mogućm opsu Hatušn ljubomo dojb, al Zlhn nmoć pd oljom obolasnka. U oojp s, za današnj jm, kj pdolna stuacja j jZlha bla tk ptnast godna staa kada joj j Hall zao djt.



159

Slnu damu j damatnj ujljj opsao B. Stankoću sojoj “Nstoj k“. U tadašnj jm dobna ganca

za spoln odnos j ponjala od pog žnskog kanja t jto bo obaj u dugh jskh tnkh skupna. iako njknuo u smju ljubano-spolnh mđuodnosa, n ugađajućtm znatžlj tatlja, Nušć s nokano ba socjalno-duštnm statusom jdn obnj u Osmanskom castuna zdsaju. i u tom j tkako uspo, j, ako j Zlha majka

njhoog djtta, Hall Hatuš nć dojt da ju podaju da bu potpunost spunl soj sno poslal djaka na školoanju ojnu školu. Psac j uspo u tatlja zazat zadnu aznumpatj t ć on, zajdno s lkom obnj, požljaat tugu, bol pj sga npadu. Bz toga da ksplctno zns soj sud,psac ć dojmljo pkazat sbnost banog paa, koj ć s

pogat sudbnom jdn žn.O položaju žn toga doba, ost ukaljanom obazu Nušć

j pogooo u jdnako dojmljoj p pod nasloom “Talakslas“. Sam naslo zna astaa pod odđnm ujtma kojsu za današnj jm smslno zdbno tško shatlj.Nam, po šjatu, pnos Nušć, muž “kad pust posto žnu,

mož j uzt natag kad hoć, a kad j pust na talak-slas,n mož j uzt natag, osm ako b s ona, kao puštna, zakoga dugog udala, pa j onaj pust na talak-slas, t j ondap muž mož uzt, j j n uzma kao soju puštnu žnu,

ć kao tuđu žnu, koja j puštna.“ Upao j taka sluaj bos Naj, koja j kod muža emna zazala pogubnu sumnju ljubomou kada ga j nno sptala o tom “da l s muškac

jdnako ljub“, ujna da on ljub najbolj. emn taž astauna talak slas, al još ujk j ol kada s uj u Najnunnost saznaj kolko još ujk za njm pat, odlu j attpod zazto komplcanm ujtom da s ona ponoo ožn zadugoga da ju taj muškaac osta. Mđutm, potbno j da



160

jdnu noć pod s njgom pjatljm od pojnja, koj j dao j (bsu) da j nć dat da ć mu j sljdć juto

att. Pa kć nokano j j pjatlj ragb ustuknuopd Najnom ljpotom. Kada j Naj otkla da s muškacn ljub jdnako da ragb ljub bolj od emna, tagnzaštak p sa snažnm otskm nabojm j nmnoan.

U p “Hadž Jakub“ psac sjdo z pog lca t pjmlj- o opsuj ljpot amazanskh . Jakub j do sjta t j

autntn ašjsk usmn ppojda. On ć pom zabaljatmuslman za jm posta katt m tako jm. Nušć ćppojdajuć o Jakubom dogodoštnama s hadža, uz jštokoštnj p u p, oblato kostt fantastn lmnt– zmja (žna) koja ma ljudsk osobn zaod muškaca t gaodod u cask odaj u kojma s hadžj s pkazuj kao ljpo

bajno, al zmja postalja ujt... Nušć ć u “Hadž Jakubu“pokazat kolko j upo atmosfu sjla, muhabta sohbtaza amazanskh noć. Pajuć z pog lca, n onog koj gldazana, ć onog koj sudjluj (moguć j da j posto zajdnos muslmanma), Nušć nmalo nć zaostajat za ponajboljmuzoma bogat ppojdn tadcj ojntalnh hikaja.

U p “Dušman“ poslužt ć s Shakspaoskm motomo dj supotstaljn obtlj tj. komšjsk bgosk kuć kojs mz naogld ta ašj, tujuć j sojm natom. No,zmđu njh ž hodža ja žna smsl plan kako h pomt– paom, tako da n znaju z jh su obtlj, t ć nastnjhou djcu da s zaol. Pu odlkuj zstan ops njc zbunjnost doj ljubanka koj n znaju kako ustuknutpd ljuba – kada s, n sam n znajuć zašto, njho kućmz. Kada zajdno pobjgnu to ć zazat šok ta ašj aponajpj njhoh oa koj “dht bjsn kao pojđnzj“. Mlad pa ž u somaštu doba djt t ć hodža,na jdnom amazanskom ftau, pajuć pounu sujsku hkaju



161

azjšt nsuglasc zlu k zmđu dj obtlj. Nušć jkoz lk hodž, koj j djdoma pokazao unuka, postao

suštnsko ptanj: mož l s Allaho amant djlt? Djt koj j pomlo dj bgosk kuć n mož s djlt u sb jponštlo zl k.

Pa o dušmanma zagžnom natu tk j uod u zašnupu o knjg. ragb-aga j oto (njnom oljom) kšćanskudjojku Ctu dao joj noo m – Lal po kojm oa pa nos

m. On j Albanac muslman t s sluaj pouo tam kajm.Za njnu obtlj Cta j umla kada j pošla za muslmana, alon joj n ban da ostan kšćanka da d u cku, j, za azlkuod žna muslmanu j dozoljno da s žn za nmuslmankpod ujtom da su monotstk j. ragb ć joj pout dad u cku j sca m onako “jdnu u juju“. Cta žl u

ck poslat soju obtljsku slau Đuđdan, ljubt konusoj obtlj, al joj j jasno da j to sada paktk nmoguć.Što j oom zašnom pom žlo pontat Nušć nj pos

jasno, tj. nj dljo da l j ragb na kaju postao kšćann lnj, j kako Nušć lk na kaju knjg: nj mu dosta

jdna nolja ć j uno dj. Nam, ragb Ct otkada j njgoa obtlj nkada bla kšćanska da j njhoaslaa takođ bla Đuđdan t z koga ad obtljsku ko-nu koju su nkada obožaal njgo djdo, zakljuujujućptom da ć Ctu moat att j su od sada bat ssta.Tško j pojoat da j Nušć žlo pout muslmanma dasu, kako to danas sto ad on nsklon m nuk, tnk

jsk nphatlj kao potuc koj su “nkada onako bl lSb l Hat“. S obzom na ostatak knjg bt ć da j Nušćžlo nać nk zajdnk jzk, pomt pobatmt dj kul-tu j, dj clzacjsk jdnot. To ć s azotkt uragbooj konstatacj o da sca jdnoj j. Upao j tosuštnska pouka slama – o Jdnom Jdncatom Bogu kojga



162

obožaaju mnoga sca mnog j, Koj j Ndjlj. Na našm južnoslanskm postoma, kako nkad tako u današnj

jm, oa j dja jdno moguća odža. S on koj suzagoaal supotno – jdnu nacju s š ja l jdnu nacjus jdnom jom (na uskatu dugh) nsu opstal t su njhodološk zamsl uodl kopolćm. Nušć j, stoga, u sojm“ramazanskm ma“ oluconaan uzoan, bam kada

j j o ntkultualnom djalogu onh koj su ujžno

jsk tnk supotstaljn. Kolko j dnttta u sb nosoNušć, uz to što j nospono spsk naconaln psac, to samoon zna. To što j po Dtću bo gkog podjtla (nk tdcncaskog l Gko-cncaskog) t j soj pao obtljsko mpomjno, goo samo u njgo plog. Nj npošto usamljnpmj ntkultualnog mđudnttanog požmanja u

južnoslanskm knjžnostma, a blo b dsko, za samogNušća nphatljo, ako mnog na našm postoma n p-zaju od aznh oblka otman knjžnh dnttta, da gaodjdnom nazomo muslmanskm pscm. To nj suštnskduh “ramazanskh “ koj ć, om zdanjm, nadamo s,dodatno ukazat na pjko potban djalog južnoslanskhnaoda.



163

Biogaja autoa

Branislav Nušić (Bogad,8. 10. 1864. - Bogad, 19. 1. 1938.),damata, ppojda, sata,omanopsac, putopsac. Zašo

j pan studj na Unzttu

u Bogadu (1886.). U spsko-bu-gaskom atu (1885.) sudjloao

j kao dobooljac. Pokta j suudnk asopsa “Podnca“(1891.); lan dakcj “Zzd“ J.

vslnoća (1899.). Zbog jdn

pjsm u kojoj j ujdo kaljadospo j u zato, a poslj zatoa upućn j u konzulanuslužbu u kaj pod tadašnjom tuskom lašću (Btolj, Sz,Solun, Skoplj, Pštna), u kojma j poo pko dst godna.Po zlasku z dplomatsk služb obaljao j azn poslo,najš u pozoštu: bo j damatug zamjnk upanka

Naodnog pozošta u Bogadu, šf odsjka za naconalnupopagandu, lo aktan za jm ankson kz, dktoNaodnog pozošta u Noom Sadu, p ssk nalnk u Btolju,oganzato pozošta u Skoplju, poslj Pog sjtskog ataupank j pozošta u Saaju, bblotka Naodn skupštntd. Požo j stahot spskog polanja pko Albanj, u

atu j zgubo sna jdnca. vato s u zmlju skhan ostaot gotoo dj dcnj, od 1911. do 1929. nj dao nšta noou som omljnom žanu, komdj. Pobjdo j pak njgo

talzam, dna njgoa duha. U posljdnjoj dcnj žota ato s knjžnm tžnjama dalma soj mladost: kao



164

psac sa s posto komdj t s poltk pblžo Naodnomfontu, jano stupajuć pot fašzma. Za lana SANU zaban

j 1933.Najznaajnj spsk komdogaf posl J. Popoća Stj,

Nušć j njgoao s damsk st, od tagdj do fas.Njgo dam s naconalno-hstojskm tmama, “Knz iood Smbj“, (1902.) “Hadž Loja“ (1908.), mal su šokupopulanost, al nsu s uspjl odžat na ptoau. Slan

j sluaj s tagdjom “Nahod“ (1923.), ađnoj po naodnojpjsm. Talnt humost sataa nalazo j najbolj zaz najuspjšnju pmjnu u komdj: slka Sbj s kaja XiX. potka XX. jka, u bzm hstojskm pomjnama složnmduštnm, poltkm, konomskm kultunm ktanjma- ma sugstno autntnh cta jdn sdn s pkazom

atmosf mntaltta mna u kojm j žo. U som aduna komdj Nušć s nadozuj na anj spsk komdogaf,Stju Tfkoća. vz s njma su mnogostan ogldajus n samo u tom što j on sto gooo o njma, odaao mpznanj (njgoa pstupna akadmska bsda 1933. bla jposćna Stjnom adu) l u puzmanju komdogafskhtma od njh ngo na dubljm planu, koj otka kontnuttazoja spsk komdogaj. U sojm najboljm komdjamaNušć j sjdno znaajnost Stjn komdogafsk tmatks tuoznošću Tfkoć scnsk thnk t j, pmda ponkma nj dosgao dubnu najboljh Stjnh komdja,stoo najpostanj, najaznosnj najžopsnj komnsjt u spskoj knjžnost.

Nušć j osjtlj knjžn sjdok otka s kao poznaa-lac jdn poh koj j zošto d sluh za kaaktstn, aponkad psudn dsfunkconaln poja soga mna.Ponajbolj s nalaz u tkstoma koj hataju tam spskoggađanskog uspona u hstojskm gma mlad dža. vć u



165

sojm pm komdjama on j slka jdnoga duštnog stanjaj ć stožn lmnt - last, bokatzam, noac potkcja

obljžaat osjtljaat kao tajnj smbol munn plaznogpoda. Sasm mlad, sa dtnast godna, on j u komdj“Naodn poslank“ (napsana 1883.) pkazao palamnta-zam kao lažnu fasadu bskupulozn bob za last pmtnhljud koj lastt nts dntcaju sa naodnm. Polcjskmtod naslja, pa, falskata dugh postupaka, kojma

žm osguaa palamnt sastaljn od poslušnh odanhlanoa, ljud bz poltkog dka bz moaln snag, samosu oznak skanog mhanzma last. U komdj “Sumnjolc“ (1888.), duhotoj slc polcjskog samolašća, pkazujus ogannost sužnost dka koj kaaktzaju duh

bokatzma. Cjla ta slka jdn kanclaj kao mkoćlj

jdnstnog polcjskog oganzma ostauj soj najžlj boju doj šal, smjhu, lakdj nusljnom humou. Komdja“Potkcja“ (1889.) takođ d u d onh koj su obljžl

jdnu od djlujućh sla tadašnjga dušta.“Gospođa mnstaka“ (1931.) j najpodonja najžlja

Nušća dama koja opsuj nutažu nukotu ljudskupohlpu za lašću, nocm ugldom. U dam “St“ (1906.) komdj “Ožalošćna poodca“ (1934.) psac j ulazo u ana-ltka osjtljaanja ljudskh mana nsašnost u azltmmanfstacjama, al j ukazao kako nadladat hpokzju,lažn moal suoost gostkh nagona. Nušća komdja“Pokojnk“ (1937.), koju j napsao pd smt, oznala j dub-lj podo u sjt ć npopaljo zopan stastma zn-

jaanjma ljudskost: tu j sntza naunog, poltkog, duš-tnog nmoala u spz sa ngatnm pojaama ljudsk p-od. Pažnju zaslužuju Nušć ppojtk, koj su spunjnzazto žm lkoma sjžnom autntn duštn atmo-sf. Zbka “Ppotk jdnog kaplaa“ (1886.), pa knjga



166

koju j Nušć objao, nspana spsko-bugaskm atom, danas zbog sog antatnog staa djluj modno. Njgo

humostk ppojtk, kojh j napsao lk boj, su uzSm Domanoć ppoznat kao najznaajnj u tomžanu (“Mnstasko pas“, “Doboto“, “Posmtno sloo“,“Kkandonska posla“ d.). U humostku pozu spadaju njgo mnogobojn fljton šalj oman, kao njgoauna “Autobogaja“ (1924.), jdnstn pmj žotopsa

koj j od potka do kaja psan u humostnom kljuu.

BiBL.: “Lstć“ (ppojtk, 1889.); “Kaj obala Ohdskog jza“ (putops, 1894.); “S Kosoa na snj mo“ (putops,1894.); “ramazansk “ (ppojtk, 1898.); “Obanok“ (komdja, 1902.); “Tako j moalo bt“ (dama, 1900.);

“Ljljan omoka“ (bajka, 1910.); “Šopnhau“ (humoska,1902.); “Puna“ (dama, 1902.); “Opštnsko dt“ (oman,1902.); “rastko Nmanjć“ (poz. komad, 1906.); “Danak uk“ (dama, 1910.); Bn-Akba (fljton, 1907., 1932., 1935.);“Put oko sta“ (komdja, 1910.); “Knjga duga“ (dama,1910.); “vlka ndlja“ (dama, 1920.); “Dt-sto ptnasta“(mmoa, 1921.); “Autobogaja“ (1924.); “Mua“ (komdja,1931.); “Analfabta“ (komdja, 1931.); “Ppotk“ (1931.,1932., 1936.); “Mst Dola“ (komdja, 1932.); “Bogad nkad sad“ (komdja, 1933.); “Hajduc“ (oman za djcu, 1934.);“Ujž“ (komdja, 1935); “D-“ (komdja, 1936.); “vlast“(komdja, ndošna).



167

Naslonca pog zdanja na ćlc





Sadžaj

7

18

30

38

55

67

7482

98

106

126

142

149

161

Pi jašmak

Sedah

Hatidžin gijeh

r'z

Hadži-Jakub bebe

Sali Pič

Mejem-hanumin Beđuza

Džaije

Bedelj

Dušmani

Talaki-selase

Lale

Biogaja autoa

Pogoo:

Filip Musel BegoićZaboaljeni Nušić: Scaneka nam jednu jeu jeuju



Documents

Ramazanske Veceri