RANKO BUGARSKI SABRANA DELA

KNJIGA 10

Recenzenti sabranih dela MILKA IVIĆ

MILORAD RADOVANOVIĆ

Za izdavače

ŽARKO ČIGOJA IVAN ČOLOVIĆ

Likovni urednik IVAN MESNER

Izdavači

Ranko Bugarski

PISMO

Beograd 1997

U vodna napomena

Ovo je preštampan tekst knjige prvi put objavljene u

ediciji Sveznanje (knj. 3) Matice srpske u Novom Sadu, maja

1996. godine. Sadržina i forma knjige određeni su karakte­

rom te edicije kao svojevrsne popularne enciklopedije. Iz­

vorni tekst ovde se prenosi samo sa minimalnim tehničkim

prilagođenjima, uključujući modifikacije u Registru usled

prelaska sa azbučnog poretka ćirilice na abecedni redos/ed

latinice. U Bibliografiji je registrovan međuvremeni izlazak

iz štampe Krista/ove Kembričke enciklopedije jezika kod be­

ogradskog No/ita i Furunovićeve Enciklopedije štamparstva.

Beograd, novembra 1996. R.B.

l Uvod

Šta j e pismo?

Svi mi koji živimo u savremenim društvima svakodnevno

smo okruženi različitim pisanim tekstovima, bilo da ih sami proiz­

vodimo il i da primamo one koje su drugi sačinili . Tako pišemo

pisma, školske zadatke i diplomske radove, razne izveštaje, a često

i pesme i pripovetke, pa i romane. A čitamo novine i knjige, poštu

koju sami dobij amo, obrasce koje treba popuniti i još mnogo toga

- od jelovnika u restoranu do uličnih natpisa ili reda vožnje. Stoga

se slobodno može reći da smo uronjeni u svet slova i da se mnoge

stranice naših života i doslovno ispisuju.

Počev od prvog susreta sa bukvarom, mi odrastamo u jed­

nom grafičkom okruženj u sa koj im uskoro srastamo, doživlja­

vajući ga kao normalan i neophodan deo svakidašnj ice, pa ga

najčešće nismo ni svesni , kao ni vazduha koj i udišemo. Ali čim

se malo zainteresujemo za svet pisanih znakova, čim se od njega

psihološki odmaknemo kako bi smo ga bolje sagledal i , otkri­

ćemo da u njemu ima mnogo zanimlj ivog i još uvek tajanstve­

nog. Tek tada ćemo zapravo da shvatimo kol iki je značaj pisma

u životu čoveka.

7

RANKO BUGARSKI

U ovoj knjizi pokušaćemo da, uz oslonac na naj noviju

naučnu literaturu nekol iko disciplina posvećenih razl ičitim as­

pektima pisma, izložimo jedno moderno shvatanje prirode i suš­

tine pisma, njegovog nastanka i razvoj a, kao i tipologije pisama.

Uz to će biti reči i o pismenosti, što podrazumeva da u žižu

interesovanja dol azi pi smeni čovek, Homo scribens, pa će biti

razmotrene implikacije i posledice mogućnosti pisanja za život

društvenih zajednica i pojedinaca.

Ovakav kombinovani pristup odgovara, verujemo, ne samo

aktuelnim kretanj ima u svetskoj nauci nego i nameni edicije

za koju je knjiga pisana. On omogućuje celovit pogled na ispi­

tivani predmet, kao i formulisanje teorij ski relevantnih uopšte­

nja - dakako, iskazanih jednostavnim jezikom. Kao sažet opšti

uvod u problematiku pisma, ovaj tekst će slediti savremeni ti­

pološko-komparativni pristup ovoj materij i , koji dopunjuje tra­

dicionalna istorijsko-deskriptivna proučavanj a pojedinih pisa­

ma. Ovo znači da će više pažnje biti posvećeno strukturnom tipu

i unutrašnjoj formi pisama nego njihovom spoljnom izgledu i po­

jedinostima okruženja u kojima su nastala. Zbog prostornih ogra­

ničenja neće se moći dublje zalaziti u arheologiju starih pisama,

kao ni u umetničke i tehnološke aspekte pisanja i štampanja. Uo­

stalom, takva obaveštenja mogu se lakše pronaći i drugde (za dalju

orijentaciju moći će da posluži selektivna bibliografija na kraju

knjige).

Prilikom razmatranja pojedinih delova ukupne obrađene

tematike, biće uložen napor da se u granicama mogućnosti bar

dotakne sve što je od većeg značaja. Ovakva knjiga ne može

8

PISMO

da registruje sva vazmJa pi sma u istorij i čovečanstva, ali će

većina nj ih ipak biti pomenuta, a najvažnij a i nešto podrobnije

predstavljena. U tom sklopu daćemo i osnovne podatke o pis­

mima na južnoslavenskom prostoru, al i ovu materiju - inače

bližu i lakše dostupnu našem čitaocu - nećemo šire izlagati

niti i l ustrovati , kako bi više mesta ostalo za podatke koj i će za

njega verovatno biti inforrnativnij i . B iće uvedeno mnoštvo poj­

mova i termina u vezi s pismom i pisanjem, a ilustracije će

biti strogo u funkciji teksta, ne pretendujući - za razl iku od

mnogih knj iga o pi smu - da budu samostalan ukras knjige .

*

Za početak ćemo da se zapi tamo šta je u stvari pismo. U

smislu vrednosnog određenja, svakako se može reći da je to

najvažniji znakovni sistem koj i je čovek izumeo, jer na njemu

počivaju i mnogi drugi sistemi znakova, kao i ljudska civil iza­

cija u cel ini . Ovde treba zapaziti reč izumeo. Naime, nema sum­

nje da je i sam jezik takođe znakovni sistem, i to znatno starij i

i obuhvatnij i od pisma. Ali za jezik se ne može reći da je izum­

ljen, jer je nastao zajedno sa čovekom, kao jedno od njegovih

bitnih obeležja . Čovek bez jezika nije čovek, a bez pisma je

ipak čovek - iako možda nije civi l izovani čovek. Jezik je, dakle,

primarno biološki pa onda i kulturni fenomen, dok pismo nema

izvornu biološku podlogu i u celosti pripada sferi kul ture .

Što se pak tiče definicije pisma, za naše potrebe biće do­

voljno da - izbegavajući razne moguće komplikacije - pismo

sagledamo kao sistem komunikacije među ljudima putem kon-

9

RANKO BUGARSKI

vencionalnih vidljivih znakova, naročito jezičkih. Iz ovakvog

određenja proističe da se pismom u širem smislu mogu nazivati

i s istemi simboličkog saopštavanj a ideja uz pomoć vizuelnih

predstava koje nisu nužno jezički oblikovane, al i da se u osnovi

pismo ipak vezuje za prirodni ljudski jezik. Mi ćemo u ovoj

knj izi uzimati u obzir i navedeni širi smisao tamo gde je to

neophodno (kao pril ikom razmatranja porekla pisma), ali ćemo

u principu prihvatiti suštinsku povezanost pisanih znakova sa

jezičkim jedinicama na različitim nivoima strukture jezika. Pre­

ma tome, poj am pisma prvenstveno se odnosi na proizvođenje

verbal nih poruka pokretanjem nekog predmeta po čvrstoj povr­

š ini, tako da ostaje trag koj i će neko drugi ko raspolaže istim

simboličkim sistemom il i kodom moći da odgonetne, tj . da pro­

čita tu poruku.

Ovo bi, dakle, bilo pismo u opštem smislu - u istoj ravni

apstrakcije kao kada se reč jezik koristi da označi opšteljudsku

moć govora. Ali kao što ista ova reč obeležava i posebne ma­

nifestacije te sposobnosti u vidu pojedinih jezika društvenih za­

jednica (npr. francuski i l i kineski jezik), tako i termin pismo

označava i posebne sisteme pisanj a (npr. hijeroglifsko i l i alfa­

betsko pismo), kao i oblike pisanja prilagođene pojedinim je­

zicima (npr. ruska ćirilica i l i češka latinica takođe su pisma) .

U ovom potonjem slučaju, kada se misli na neku naročitu vrstu

pisma, koristi se i termin grafija (od grčkog korena sa znače­

njem 'pisati, pisanje'), koj i ćemo naći u osnovi mnogih termina

upotrebljenih u ovoj knj izi. Najzad, kao što se reč jezik nalazi

i u raznim specijalizovanim i l i metaforičkim značenj ima (npr.

10

PISMO

jezik l irske poezije, romantizma, Ive Andrića, gluvonemih, pče­

la, računara) , i reč pismo ima sl ične dodatne upotrebe (npr.

pismo doline Inda, kaligrafsko, kurzivno, Morzeovo, žensko

pismo). U skladu sa ovakvom praksom, mi ćemo se služiti

ovom rečju u svim navedenim značenj ima, a iz konteksta bi

trebalo da bude jasno koje se od nj ih ima na umu.

Navedena definicija pisma obuhvata razne sisteme i teh­

nike pisanja, od najstarij ih do savremenih. U davna vremena

pisalo se slikanjem, crtanjem ili urezivanjem na kamenu, ko­

stima, drvetu , gl inenim i navoštenim pločicama, alatkama, grn­

čariji , metalu, zidovima i drugim tvrdim podlogama. Na mek­

šim materij al ima kao što su lišće, papirus, svila i pamuk, per­

gament i papir znakovi su ispi sivani uz pomoć četkice, guščijeg

pera, drvenog i metalnog perceta, sve do nalivpera, grafitne i

hemijske olovke i drugih instrumenata, a uz korišćenje boje,

masti la i drugih vidlj ivih i trajnih tečnosti, te novij ih tehnoloških

sredstava druge vrste .

Sa izuzetkom arhajske faze pisanja, kada su se znaci mogli

grupisati bez nekog naročitog reda i l i ispisivati kružno, pismima

je svojstven konvencionalan l inearni redosled znakova pril ikom

pisanja. U većini pisama simboli se nižu s leva nadesno, ali su

korišćene i druge mogućnosti . Za semitska pisma (kao hebrej­

sko i arapsko) karakterističan je smer zdesna nalevo. U više

starih pisama praktikovan je naizmenični sled - jedan red zde­

sna nalevo, sledeći sleva nadesno, idući opet obrnuto itd. Ovak­

vo alterniranje moglo je da zahvata samo redove, al i i reči u

nj ima, pa i s lovne znakove unutar reči , čime se orijentacija me-

ll

RANKO BUGARSKI

njala kao u ogledalu: ako je npr. idući nadesno stajalo E, u

ovom poslednjem slučaju ono bi se u sledećem redu pisalo

obrnuto, kao 3, pa zatim ponovo kao E, itd. Ovaj poredak, sa

navedenim varijantama, nazvan je bustrofedon, što je grčka ko­

vanica koja upućuje na okret vola pri oranju njive . U tradicio­

nalnom kineskom i japanskom pismu znaci idu odozgo nadole;

sasvim je izuzetan obrnut smer pisanja - odozdo nagore. Često

se koriste i kombinacije, kao u savremenim obl icima pomenutih

dalekoistočnih pisama; a i u modernim evropskim jezicima, gde

se normalno piše sleva nadesno, povremeno nalazimo natpise

i reklame ispisane odozgo nadole .

U ranim fazama starih pisama (kao što su grčko, latinsko,

il i indij sko pismo devanagari kojim je pisan sanskrit, drevni

jezik indijske civilizacije) pisalo se i kontinuirano, što se uglav­

nom još uvek čini u kineskom i j apanskom pismu (lat. scriptura

continua). To znači da nije pravljen razmak između znacima

predstavljenih jezičkih jedinica - u ovom slučaju, reči - na ka­

kav smo mi navikli , što je otežavalo prepoznavanje tih jedinica

u tekstu. Zbog toga je kasnije uveden razmak, ili su reči i re­

čenice razdvajane nekim drugim grafičkim sredstvom (npr. us­

pravnim crticima, kosim crtama, podignutim tačkama i slično,

kao u raznim mediteranski m i bliskoistočnim pismima).

Tehnički uslovi i sredstva pismene komunikacije kroz isto­

riju su odgovarali opštim uslovima života i dostignutom stepenu

civi lizacijskog razvoj a pojedinih ljudskih društava. Već smo

nešto rekli o tome kako se pisalo u drevnim vremenima, a

uglavnom nam je poznato kako se sve piše danas. Ipak neće

12

PISMO

biti naodmet da samo naznačimo širinu današnjeg obuhvata poj­

ma pisanja.

Tu spadaj u naročito rukopis, štampa i njen derivat - ručno

pisanje na mašini i l i daktilografija. Umetničko pisanje je kali­

grafija, a izbor i organizacija grafičkih sredstava u štampanom

tekstu idu u domen tipografije. Postoje i mnoga specijalna pi­

sma - od kriptografije (tajnih pisama) i stenografije (brzog pi­

sanja) do Brajeve azbuke za slepe, Morzeovog koda, naučnih i

umetničkih notacija i transkripcija izvedenih iz konvencional­

nog pisma. Nove, ranije neslućene mogućnosti vizuelne per­

cepcije i produkcije jezika otvaraj u današnje tehnike proizvo­

đenja, obrađivanj a i emitovanja pisanih tekstova e lektronskim

putem. To su, primera radi, teletekst (prenos grafičkih podataka

iz jednog centralnog izvora na televizijski ekran), telefaks (da­

lj inski presl ikač tekstova), potom fotoslog, laserski štampači na

računarima, tekuće vesti i reklame na j avnim zgradama i još

mnogo toga.

Kako vidimo, pojam pisma i pisanog potencijalno je ui­

stinu veoma širok, naročito ako se nj ime obuhvate i ona sredstva

grafičkog izražavanj a koja nisu nužno verbalne prirode. No mi

ćemo, kako smo već rekl i , ipak suziti taj poj am na vizuelno

manifestovanje jezičkih sadržaj a i poruka, jer tek jezik daje pi­

smu njegovu pravu svrhu, pa se bez njega ono ne može zapravo

ni razumeti ni proučavati .

13

RANKO BUGARSK I

Funkcije pisma

Poznato je da jezik obavlja mnoge funkcije - pored komu­

nikacijske, kao osnovne i najobuhvatnije, tu su saznajna, kulturna,

simbolička, estetska, magijska i druge. Sličan red funkcija ima i

pismo, pri čemu se najvažnije među nj ima u ponečemu podudaraju

sa jezičkima - razume se, uz razlike u manifestovanju koje proi­

stiču iz osobenih svojstava i zadataka jezika i pisma.

I u slučaju pisma glavna funkcija tiče se komunikacije,

a l i specijalizovane na način koj i odgovara samoj njegovoj sušti­

ni. Naime, dva fundamentalna obeležja pisma su trajnost i pre­

nosivost napisanog. Govorni iskaz traje samo dok ga proizvo­

dimo, i ne čuje se daleko. Al i jednom zapisan, taj i skaz može

da traje godinama ili vekovima, a često i da se prenosi na vel ike

dalj ine. Jedno od temeljnih svoj stava jezika jeste di slokacija i l i

izmeštanje, tj . prevazilaženje onog što je "sada" i "ovde" : je­

zikom se može govoriti i o vremenski i prostorno udaljenim,

pa i nepostojećim stvarima. Tako je j ezik omogućio čoveku da

i skorači u vreme i prostor. Ali sledeći korak od sedam milja

učinjen je upravo pronalaskom pisma, koje je svoj im pamenu­

tim osobinama oslobodilo govorni čin vezanosti za konkretnu

situaciju ne samo u sadržinskom nego i u fizičkom smislu .

Upravo u ovome je utemeljena osnovna svrha pisma -

komunikacija na vremensku i prostornu daljinu koja razdvaja

pošiljaoca i primaoca poruke. Ona se ostvaruje u razl ičitim ob­

l icima, a uz to leži u osnovi i nekih drugih, posebnih funkcija

pisma. Ovo podrazumeva da pismo deluje kao svojevrsno skla-

14

PISMO

di.,�te informacija, omogućujući beleženje događaja kako stvari

ne bi ostale neraskidivo vezane za vreme i mesto dešavanja,

pa tako predstavlja kolektivnu memoriju čovečanstva. A tako

pohranjene informacije mogu se prenositi u dubinu vremena i

širinu prostora, postajući dostupne nebrojenim korisnicima. Mu­

drost zena kaže : ako ćutimo, jedno smo; ako govorimo, dvoje

smo. Ovome bi se - kako je već negde proniclj iva primećeno

- moglo dodati sledeće : ako pišemo, mnogi smo !

Tokom dalj ih razmatranj a imaćemo pril ike da utvrdimo

kako pismo, pored ove svoje bitne uloge kao čuvara i preno­

snika informacija, služi i kao oslonac pojedinačnog pamćenja

a l i i medijum spoznaje sveta, kao regulator ponašanj a ljudi, kao

sredstvo civi l izacijskog razvitka, društvene kontrole i jezičke

standardizacije, kao simbol magijske moći, rel igij skih uverenja

i grupne pripadnosti , kao izvor estetskog zadovolj stva kroz knji­

ževnu umetnost i istraživanje mogućnosti vizuelnog izraza, i

na više drugih načina. Iz svega ovoga možemo da naslutimo

kol iko bi , za nas opismenjene, život naprečac postao oskudan

ako bismo nekim čudom bili l i šeni veštine pi sanja .

Nauka o pismu

Pomenućemo, na kraju ovog uvodnog pregleda, i najvažni­

Je naučne discipl ine č ij i predmet čine različiti aspekti pisma,

kao i neke važne tehničke termine koj i će nam biti potrebni u

daljem izlaganju . Opšta nauka o nastanku, razvoju i vrstama

pisama nema opšteprihvaćenog naziva, ali se nekada zove gra-

1 5

RANKO BUGARSKI

matologija - od grč . gramma 'slovo', dakle etimološki 'nauka

o slovima'. (Isti koren je i u reči gramatika, izvorno delu sin­

tagme sa značenjem 'veština upotrebe slova'.) Ova nauka, naj­

više zaokupljena porekl om pisma u cel ini , kao i dešifrovanjem

starih pisama i praćenjem nj ihove evolucije, najbliža je arheo­

logij i , a razvijala se mahom pod okriljem sumerologije , egip­

tologije, semiti stike, sinologije i drugih posebnih discipl ina isto­

rijsko-filološkog usmerenj a. Problematiku pisanja na kamenu,

drvetu , glini i drugim tvrdim podlogama izučava epigrafija. An­

tičkim i srednjovekovnim rukopisima bavi se paleografija, a po­

sebno pravnim i administrativnim dokumentima - diplomatika.

Lingvistička disciplina koja proučava sisteme simbola ko­

rišćenih u pisanju pojedinih jezika, naročito sa stanovišta nj ihove

usklađenosti sa funkcionalnim jedinicama glasovnih sistema tih

jezika, zove se grafologija. (Sa ovim ne treba mešati popularno

značenje grafologije kao kvazinaučnog zaključivanja o karakter­

nim crtama pojedinaca na osnovu nj ihovog rukopisa.) Nekada se

iz područja grafologije u naznačenom sistemskom smislu izdvaja

grafetika kao ispitivanje fizičkih, dakle grafičkih svojst�va pisanih

simbola, kao što su izgled, oblik, veličina i sl ično�

Funkcionalne jedinice pisanog jezika nazivaj u se grafeme.

Termini grafologija, grafetika, grafema sačinjeni su prema ter­

mini ma fonologija, fonetika, fonema u i straživanju glasovne

s trukture, dakle govorenog jezika. I kao što je fonema apstraktna

jedinica glasovnog koda koja se u govoru fizički realizuje kao

fon (i l i glas) koji se može čuti, tako je grafema apstraktna j e­

dinica grafičkog koda koja se u pisanju fizički ostvaruje kao

1 6

PISMO

.l.'flif (il i slovo) koje se može videti . (O slovima ovde govorimo

pojednostavljeno, misleći na alfabetska pisma. Kod pisama čije

grafeme prikazuj u jedinice sa značenjem, grafovi se alternativno

nazivaju glifovi ako su urezani u kamen - preciznije, to su pe­

troglifi, za razliku od na kamenu naslikanih petrograma. Iscrtani

grafovi , izvedeni kao i glifovi u više poteza, a naroči to kod

orijentalnih jezika, obično se zovu karakteri. Primeri za prvo

su egipatski i l i majanski hijeroglifi, a za drugo kineski i l i ja­

panski karakteri . Ali ova terminologij a nije sasvim ujednačena.)

Grafeme su ono što u slovima (gl ifovima, karakterima)

prepoznajemo ako vladamo datim kodom, bez obzira na nj ihove

razl ičite fizičke realizacije - alografe (prema alofonima u fo­

nologij i ) . Tako, kada vidimo likove date na S lici l, mi znamo

da je nj ihova sistemska vrednost ista, da su oni samo različite

real izacije iste grafemske jedinice, koju - sledeći notacionu

praksu - uokvirujemo prelomljenim zagradama:

a, a,� . . . = <a>

Slika l.

Pored gramatologije i grafologije , pojedinim aspektima pi­

sma i pisanja bave se i razne druge discipl ine - od sociologije,

psihologije i neurologije do studij a vizuelne komunikacije, teo­

rije knj iževnosti , pa i filozofije . Samo nešto od ovoga moći će

da bude uključeno u naša dalja razmatranja, i to ono što je u

najbližoj vezi sa jezikom.

1 7

2 Govor i pismo

Jezik i njegove realizacije

Pre nego što razmotrimo odnos između govora pisma,

potrebno je da odredimo kako se govor i pismo odnose prema

jeziku. Jezik se može definisati kao organizacija verbalnih zna­

kova kojom vlada svaki pojedinac kao član određene društvene

zajednice. Ovako određen, jezik je u suštini apstraktna pojava.

Međutim, samo poznavanje jednog sistema znakova još nije do­

voljno za komunikaciju : mi se ne sporazumevamo telepatski ,

prostim "čitanjem misl i" - uz moguće krajnje retke i samo de­

l i mične izuzetke.

Za verbalno opštenje očigledno je neophodno da se jezik

materijalizuje , tj . učini dostupnim čulima. Stoga se u svim si­

tuacijama jezi čkog komuniciranj a jezički sistem stavlj a u pokret

i real izuje; a realizacija jezika jeste - govor. Tako j e govor

skup svih pojedinačnih ostvarenja jezika. Govoreći , mi pokre­

ćemo mehanizme jezika na kojima se zasnivaju govorni činovi .

A jezik je šema po kojoj se obrazuju rečenice koje svakodnevno

izgovaramo. Jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke , sistema

i procesa; govor je jezik u akcij i .

1 8

PISMO

Treba zapaziti da u ovom tehničkom smislu, koj i je ušao

u osnove moderne lingvistike, govor ne isključuje pisanje, jer

sc jezi k može ostvarivati različitim sredstvima. Ako se real izuje

u zvučnim talasima, to je govorenje ili usmeni govor ; ako u

grafičkoj masi , to je pisanje i l i pismeni govor ; a ako u gesto­

vima gluvonemih, to je gestikuliranje ili gestovni govor.

Mi ćemo se ipak, radi jednostavnosti, u nastavku služiti

š ire poznatom podelom na govor u značenju usmenog jezika,

upućenog na čulo sluha, i pismo u značenju pismenog jezika,

upućenog na čulo vida. Iz razl ike u prirodi ovih čula proističe

i to da se govor odvija u vremenu, dok se pismo raspoređuje

u prostoru. Prema tome, ako zanemarimo malopre pomenutu

gestovnu realizaciju, jezik ima dve glavne manifestacije: govor

kao auditivno-temporalnu, i pismo kao vizuelno-spacijalnu.

Pri upravo navedenom razlikovanju, sasvim je očigledno

da govoru pripada prvenstvo, i to na više načina. Čovek govori

otkad postoji , što će reći bar l OO 000 godina a možda i znatno

duže, dok piše tek nekih pet mi lenijuma. Uprošćeno i šematski

predstavljeno, ako postoj anje govora zauzima dužinu od jednog

metra, epoha u kojoj postoji i pismo pada tek u poslednjih pet

centimetara, što je odnos reda veličine od 20: l (v. Sliku 2).

govor: l m

Slika 2.

1 9

pismu: 5 cm __...__

RAN KO BUGARSKI

Zatim, u svim ljudskim društvima uvek se govori lo, al i

najveći broj nj ih ni do danas ne zna za pismo. Potom, na svim

se jezicima može govoriti , ali vel ikom većinom njih nikada se

n ije pisalo. Najzad, i svaki pojedinac najpre nauči da govori ,

pa tek onda nauči - ili nikada ne nauči ! - da piše . Ovako gle­

dano, moglo bi se reći da je pismo samo sekundaran i neoba­

vezan pratilac govora, jedna srazmerno kasno stečena veština

nekih govornih zajednica i nekih pojedinaca u nj ima da gla­

sovne iskaze svog jezika predstavljaju putem vidljivih znakova.

Pri tome pismo nigde nije zamenilo govor, nego ga je samo

dopunila: u nekim lj udskim kolektivima se samo govori , u dru­

gima se govori i piše, al i nema nijednog u kojem bi se samo

pisalo.

No koliko god sve ovo bi lo u osnovi tačno, cela priča

ima i drugu stranu. Naime, na pi sanju ipak počiva svekolika

civi l izacija na našoj planeti . Prvi s istemi pisanja obeležavaju

granicu između preistorije čovečanstva i njegove istorije , a život

u savremenom svetu teško bi se mogao zamislit i bez upotrebe

pisma. Mi živimo u društvima u koj ima zvanično nismo došl i

na svet niti ga napusti l i , završi l i neku školu niti stupi l i u brak

s ve dok o tim događaj ima nismo pribavi l i l ist papira posut gra­

fičkim znacima. Pri tome još, kako smo istakli na samom počet­

ku ove knj ige , ispred naših očiju stalno prolaze razni pisani i

štampani tekstovi .

Stoga mi danas uglavnom ne osećamo da je pismo izve­

deno iz govora, da je na bilo koj i način od drugostepenog zna­

čaja . Naprotiv, pre bi se moglo reći da se pisani jezik više ceni

20

PISMO

od govorenog. Uostalom, činjenica je da su razvijena pisma

kojima čovek danas raspolaže nešto više od grafičke predstave

govora: ona poseduju, kao celoviti si stemi, i izvesnu meru sa­

mostalnosti . Zato se može reći - bar kad je reč o civilizovanim,

dakle nužno pismenim društvima - da su govor i pismo dva

ravnopravna sredstva jezičkog izražavanja, dva relativno auto­

nomna komunikacij ska s istema. Oni imaju mnogo zajedničkog

al i se ponegde i znatno razi laze - pri čemu svaki ima i prednosti

i nedostataka u poređenju sa onim drugim.

Razlike između govora i pisma

Podrazumevajući fundamentalne sličnosti između govora

i pisma kao dvaj u medija ostvarivanja jezika, skrenućemo paž­

nju na razlike između nj ih. Usled fizičke blizine sagovornika,

u govoru veliku ulogu igraju modulacije glasa i tona, mimika

i gestovi . Sve se ovo u pi sanju ne može preneti , izuzev donekle

putem interpunkcije (koja grubo odgovara intonacij i u govoru).

Zbog toga što mu je uskraćena pomoć ovakvih izražajnih po­

magala, pisanje zahteva veću ekspl icitnost, pažlj iviju selekciju

jezičkih sredstava i preciznost. Ovu potrebu podvlači i izvesna

bezl ičnost većine formi pisanja : čovek obično zna kome govori ,

a retko kad za koga sve piše - bar kad je reč o javnoj komu­

nikacij i , za razliku od privatne korespondencije i l i ličnih be­

ležaka. Osim toga, govor obično omogućuje proveru uspešnosti

komunikacije u neposrednom kontaktu, kroz zahteve da se re­

čeno bliže obj asni i sl ično, dok pisanje nalaže pokušaj da se

mogući nesporazumi unapred otklone.

2 1

RA!'IKO BUGARSKI

Iz razlika u samoJ prirodi ovih jezičkih medijuma proi­

stiče , dakle, to da je govor dinamičan, tipično ličan , često emo­

tivan i manje obavezujući . Nasuprot tome, pismo je u osnovi

s tatički , objektivnij i , intelektualnij i i svečanij i medij um . Pri to­

me svest o trajnosti napisanog nameće izvesno osećanje oba­

veze, pa i straha od mogućih pos ledica kršenja normi kodifi­

kovanih u pisanju . Tako se pisanom znaku još od pamtiveka

pripisuje svojevrsna moć, najpre u sferama magije i rel igije, a

stari Latini nisu bez razloga stvori l i poznatu kri laticu "Verba

volant, scripta manent" - reči lete, napisano ostaje . U svakod­

nevnom životu , zahtev tipa "Samo ti to napiši ! " do danas je

zadržao vrednost pretnje zakonskom odmazdom za izgovorenu

u vredu, a svojeručni potpis često služi kao glavna overa i ga­

rancija.

Sa svoje strane, pismo raspolaže i nekim mogućnostima

koj ima u govoru ništa ne odgovara - od upotrebe vel ikih i malih

s lova do izbora i rasporeda slovnih tipova, odnosno grafičkih

jedinica i celina kao što su strofe, pasusi ili poglavlja, uklju­

čujući i slobodnij u upotrebu interpunkcije radi postizanja po­

sebnih efekata. Sve se ovo koristi , u umetničke svrhe, naročito

u kaligrafiji i štamparstvu, ali i u knji ževnosti, posebno u ek­

sperimentalnoj poezij i . Primera radi , pesmicu o mišu moguće

je i tipografski predstaviti u formi mišjeg repa, kao što znamo

iz pustolovina male Alise Luisa Kerola . Sl ično je sa "kaligra­

mima" francuskog pesnika Gijoma Apolinera - pesmama gra­

fički obl ikovanim tako da l iče na svoje predmete, pa tekst pe­

sme "Mandolina, cvet i bambus" i scrtava ove tri stvari . U ovak-

22

PISMO

vim slučajevima poenta bi se očigledno izgubi la kada bi se tekst

p isao na konvencionalan l inearni način.

Pomenute razlike oči tuju se na razl ičitim nivoima jezičke

strukture i upotrebe. U leksici, na primer, neke reči (npr. duži

i manje poznati tehnički termini) ređe se javlj aju u govoru, a

druge (npr. skaradne) u pisanju . S intaksa je u pisanju po pravilu

razuđenija i brižlj ivije kontrolisana nego u govoru, gde rečenice

neretko ostaju i nedovršene. Govorni diskurs obično je u većoj

meri sveden, šablonizovan i repetitivan od pisanog diskursa. A

stil koj i bi u govoru bio formalan, čak izveštačen, lakše bi pro­

šao u pisanju .

Iz svega rečenog biće jasno da nekim situacijama i žan­

rovima prirodno bolje odgovara govorni , a drugim pisani me­

dijum. Dijalog bolje izgleda na ul ici nego na hartij i , a filozofski

traktat bolje je pročitati nego odslušati . Teško je i zamisliti go­

vorni ekvivalent velikog dela poslovne korespondencije, slože­

nij ih pravnih odredbi , ili tabelarnog prikaza rasporeda časova

ili reda letenja. Negde na sredini nalaze se deskriptivne forme:

neutralan opis nekog prizora i l i događaja može se podjednako

uspešno dati u govoru i pisanju . A ima i graničnih slučajeva:

pismo prijatelju sasvim je blisko govoru, a izgovorena zdravica

na svečanom ručku - pisanju . Nisu retki ni prelazni oblici , kao

glasno či tanje napisanog govora, što je uzorak pisanog pre nego

govorenog jezika.

Da sveđerno istaknute razl ike, dakako sasvim pojednosta­

vljeno, i govorenje i pisanje su u svojoj suštini akti komunika-

23

RANKO BUGARSKI

CIJe, ali je fokus u prvom slučaju na govorniku, a u drugom

na tekstu . Iz govora se razabire šta govornik namerava da kaže,

a iz pisanog teksta - šta taj tekst po sebi znači. U prirodi je

govora da bude brza, neposredna reakcij a na doživljenu stvar­

nost, dok pismo garantuje pregled nad aspektima stvarnosti koje

konzervira. Sportskim rečnikom rečeno, govor ide na prvu lop­

tu, a pi smo smiruje loptu !

A što se tiče svakodnevnog života svih nas koj i govorimo

i pi šemo, postojanje dveju alternativnih mogućnosti jezičkog iz­

raza omogućuje nam skladniju raspodelu i efektnije aktiviranje

našeg ukupnog verbalnog repertoara . I to stoga što govorenje

i pisanje, kol iko god bili u ponečemu sl ični i načelno ekviva­

lentni , po svojoj prirodi nisu i ne mogu da budu i sto . Ovo bi

trebalo da bude sasvim jasno već iz prethodnog izl aganja; do­

daćemo ipak samo još pogled iz ugla pojedinih jezika kao ce­

lovitih komunikacij skih sistema.

Zanemarujući ovom pri l ikom nepisane jezike, čak i pisani

jezici najčešće imaju svoje nepisane varijetete. Švajcarski dij a­

lekt nemačkog doskora je bio gotovo isključivo govorni vari­

jetet, čij i su predstavnici pisali na književnom nemačkom. U

Indij i , sa njenim stotinama jezika i pisama, pisani jezik nije

prosto zapisan govorni jezik nego institucij a kategorijalno vi šeg

reda. Klasični pisani arapski jeste varijetet koj im niko ne govori

(osim što se pasusi pisani nj ime recituju prilikom verskih obre­

da) , dok mnogim arapskim govornim dij alektima niko ne piše.

Ovaj rascep sve je izrazitij i što se više udaljavamo od alfabetske

grafičke prakse . U kineskom, na primer, govor i pismo nisu

24

PISMO

dva medijuma za saopštavanje istih poruka nego, praktično, dva

odel ita si stema komunikacije. Usled veoma raširene homofonije

(o kojoj će biti reči na drugim mestima u ovoj knj izi) , glasno

čitanje nekog teksta na književnom kineskom često bi bi lo bez­

malo nerazumlj ivo. Iz tog i drugih razloga, za stanovnike is­

točne Azije govor je manjkav, nejasan i dvosmislen odraz pi­

sanog jezika.

"Piši kao što govoriš" - ova formula iz arsenala roman­

tičarske filologije s početka prošlog sto leća sažima jedan pažnje

vredan prosvetiteljski program, i odigrala je važnu ulogu u sklo­

pu Vukovih nastojanja na uklanjanju jaza između pisanog jezika

kulturnih elita i govornog jezika prostog naroda, u korist ovog

drugog. Al i ovo uputstvo danas se ne bi smelo doslovno shvatati

ni kod nas, a pogotovo je neprimereno nealfabetskim tradicija­

ma. Pretpostavka prosečnog Evropljanina da bi se na osnovu

izgovora neke reči moglo bar pribl ižno zaključiti kako je treba

pisati , jednom Kinezu mogla bi se učiniti bizarnom. Iz razlika

na koje smo ukazali proističe da, strogo uzev, niko ne piše kao

što govori , niti govori onako kako piše - to je, jednostavno,

nemoguće . A nemoguće je zbog posledica razlike između dvaju

čula: pismo ne može da bude verna replika govora zato što po

svojoj prirodi nije upućeno na uho nego na oko. Otuda je, l in­

gvistički gledano, prihvatlj ivij a maksima "Piši za oko, govori

za uho" . (Razume se , u oba slučaja zapravo za organ koji di­

ferencirano koordinira funkcionisanje ovih čula i odgovarajućih

jezičkih kodova - ljudski mozak. )

2 5

RANKO BUGARSKI

Govor i pismo u lingvistici

Nauka o jeziku u svojoj novijoj istoriji različito je vred­

nevaJa govor i pismo. Tu se mogu uočiti tri glavna pri stupa, u

sJedećoj gruboj hronologiji . Prvi od njih, ukorenjen u filologiji

i tradicionalnoj gramatici, kao disciplinama mahom posvećenim

proučavanju pisanih tekstova, davao je primat pisanj u . Odraža­

vajući drevna verovanja u magiju pisanog simbola, i vođen tež­

njom da se utvrde i sačuvaju od promena kanonske verzije vi­

soko cenjenih tekstova, sakralnih ali i profanih, ovaj pristup je

s asvim prirodno u pisanju gledao "pravi" jezik, dok je govorna

praksa ostala potpuno izvan kruga njegovog interesovanja . Po

i zumu štampe , on je dobio novu potporu zahvaljuj uć i očigled­

nom uticaju knjiga i drugih štampanih stvari na ljudski život i

civi l izaciju . Odjeci ovakvog shvatanja i danas se osećaju u mno­

gim popularnim reakcijama.

Krajem prošlog stoJeća, usled zanimanja lingvista za gla­

sovne zakonitosti u razvoju jezika, ali i izrastanja fonetike i

dij alektologije, jača svest o važnosti živog govora. U središte

pažnje tako dolazi govor kao istinska manifestacija j ezika, dok

pismo odlazi sasvim u drugi plan i čak mu se, u nekim ek­

stremnim ali uticajnim formulacijama, odriče jezički status , či­

me se njegovo proučavanje praktično i sključuje iz domena l in­

gvistike . Iako se s l ični stavovi mogu naći i kod vodećih evrop­

ski h teoretičara kao što su Herman Paul i Ferdinand de Sosir,

ova tendencija kulminirala je u američkoj deskriptivnoj l ingvi­

stici kao jednom od ranijih obl ika strukturalizma. Glavni pred­

stavnik ove orijentacije, Leonard Blumfild, u svojoj čuvenoj

26

PISMO

knjizi Jezik iz 1933 . godine, odsečno presuđuje da "pismo nije

jezik, nego samo sredstvo beleženja jezika putem vidlj ivih zna­

kova". Ovo stanovište pozivalo se, dakako, na filogenetsko i

ontogenetsko prvenstvo govora, i u nekim l ingvističkim krugo­

vima i ma sledbenika i danas .

Sredinom našeg veka, međutim, kristalizuje se jedno treće

shvatanje, kompromisno, po kome su govor i pismo u suštini dva

sinhronijski ravnopravna i komplementarna medijuma jezika, iz­

među koj ih ne postoj i prosta niti potpuna konvertibilnost. Tako

pismo nije puka reprodukcija govorenog jezika u drugom medi­

jumu, nego formalan sistem sa sopstvenim zakonitostima, u punoj

meri dostojan naučnog proučavanja. Drugim rečima, prethodna

opozicija između jezika i pisma sada se preformuliše u dihotomiju

govoreni jezik/pisani jezik. Ovoj promeni najviše su doprinela pro­

učavanja pisanog jezika u okviru nekih pravaca evropskog struk­

turalizma i funkcional izma (danska glosematička škola, posebno

Praška škola sa Jozefom Vahekom, potom M.A.K. Halidej u En­

gleskoj i dr.) . Ovo gledište danas u svetu dominira, pa se tako

pismo ponovo našlo u okrilju lingvistike, ali na nov i produk­

tivnij i način. Čitalac je svakako zapazio da je ono zastupljeno

i u našem prethodnom izlaganju, a tako će biti i u nastavku.

Interdisciplinarna istraživanja koja su u okviru ovog sta­

novišta obavljena u novije vreme, a naročito tokom poslednje

decenije, usredsredila su se pored ostalog na razlike koje smo

delimično već pomenul i , uglavnom ih pripisujući različitoj pri­

rodi dvaju medij uma, odnosno čula. Govoreni jezik je brži , ma­

hom neformalan, neplaniran, implicitan, fragmentaran, kontek-

27

RANKO BUGARS KI

stualizovan i uronjen u govornu situaciju. U poređenju s ovim,

pisani jezik je sporij i , više formalan, planiran, ekspl icitan, in­

tegri sao, dekontekstualizovan i di stanciran od situacije. Među­

tim, bitan je nalaz da ove razl ike nisu kategorijalne nego kon­

tinual ne, dakle samo pitanje stepena na jednom kontinuumu iz­

među zamišljenih ekstremnih real i zacija. Pri tome sama priroda

jezika kao nadređene cel ine ograničava i usmerava ispoljavanje

ovih parametara u interakcij i različitih registara, žanrova i sti­

lova u govorenju i pisanju.

Ako u svetlu upravo rečenog jezik za trenutak sagledamo

kao sistem normi , onda ispod naj apstraktnijeg sloj a opštejezičkih

normi leži sloj u kome se donekle diferenciraju govorne i pisane

norme, i to kako strukturalno (jedinice, pravila) tako i funkcio­

nalno (primena, dejstvo). Pri tome su govorne i pisane norme u

međusobnoj interakcij i , što znači da govor utiče na pismo, ali i

obrnuto. Istovremeno su one u interakcij i i sa jezičkim normama,

u vidu povratne sprege, što opet znači da govor i pismo, budući

bitno određeni jezikom, sa svoje strane deluju na njega. Ovaj splet

odnosa koji sinhronijski i dijahronij ski regulišu strukturu i evolu­

ciju jezika, govora i pisma prikazan je na Sl ici 3, gde dvosmeme

strelice simbolizuju mrežu uzaj amnih zavisnosti .

JEZIK jezičke r1onne

Slika 3.

28

3 Poreklo pisma

Evolucija ljudske komunikacije

U l . poglavlj u i stakl i smo da je glavna i najopštija funkcija

pisma premošćivanje vremenskih i prostornih udaljenosti izme­

đu učesnika u jezičkoj komunikacij i . Ovo biva omogućeno, ka­

ko smo videl i , trajnošću i prenosivošću napisanog u poređenju

sa izgovorenim. Ali da bismo bolje razumel i razmere ovog do­

stignuća, tako što ćemo ga postaviti u kontekst drugih čoveka­

vih sposobnosti, biće dobro da izvedemo jednu malu evolucionu

rekapitulaciju ljudske komunikacije .

Iako mogu da komuniciraju neposredno, životinje ne mogu

da čuvaju za kasniju upotrebu informacije koje su im dostupne,

pa sa smrću svake jedinke u nepovrat odlazi sve što je ona

tokom svog života nauči la, oseti la ili iskusila - ostavljajući traga

jedino u vidu opšteg genetskog nasleđa date vrste . U suštini je

bilo i sto i sa čovekom - uz sve razl ike koje su ga inače del i le

od životinja - sve dok je njegov mozak bio jedino skladište

informacij a. Bitan prelom u ovom pogledu nastao je tek kada

je čovek počeo da razvij a si steme za pohranu, obradu i prenos

informacija izvan svog mozga, tako ih čineći dostupnima ne

29

RANKO BUGARSKI

samo neposrednim sagovornicima nego i udaljenim savremeni­

cima, kao i potomstvu. Ovakvo povezivanje fizički odel i tih or­

ganizama u prostoru i vremenu, č ime su značajno prevaziđena

ograničenja pojedinačne egzistencije , dalo je nov i znatno bo­

gatij i smisao pojmu komunikacije . Ono je ujedno bilo i važan

preduslov za nastanak civil izacije, koja podrazumeva postojanje

kolektivnog znanja i iskustva, nataloženog kroz bezbroj ne ge­

neracije i sačuvanog u raznovrsnim zapisima, registrima i ka­

talozima, mapama, rečnicima i enciklopedijama - sve do elek­

tronske memorije naših dana.

Ove domete čovek je postigao srazmerno veoma kasno u

svom evolucionom razvoju, al i u etapama između koj ih se raz­

mak višestruko smanj ivao kada je proces jednom krenuo. U

tome je uspeo sekundarnim korišćenjem, u svakoj razvoj noj fa­

zi , s istema kojima je već prethodno raspolagao. Tako je Homo

posle mnogih milenijuma svoje evolucije, tokom koj i h j e sva­

kako disao i jeo, negde do pre l OO 000 godina biološke me­

hanizme koji su omogućaval i ove radnje dodatno pri lagodio u

svrhu govora, postajući tako Homo sapiens. Potom je pre oko

5000 godina sada već moderni čovek izumeo pismo, prenoseći

moć govora u medijum vidlj ivih znakova na čvrstoj površini i

ti me otvarajući put za neslućene dalje prodore . Sledeći vel iki

i skorak učinjen je pre više od 1000 godina izumom štampe,

kao postupkom umnožavanja i razašilj anja rukopi snih tekstova

koj i je omogućio demokratizacij u pismenosti, obrazovanj a i kul­

ture . Najzad, decenije koje već možemo lako prebroj at i donose

razne telekomunikacijske sisteme, zasnovane na ranije osvoje-

30

PISMO

n im znanjima i veštinama, a ubrzani razvoj elektronskog raču­

llarstva koj i se odvija pred našim očima najavljuje novu teh­

nološku revoluciju na području komunikacije .

U ovom sledu treba zapaziti presudnu ulogu pronalaska

pisma, kao bitno novog medijuma ljudskog izraza. U poređenju

s t im, sve što je kasnije usledilo - uključujući i mikročipove

današnj ice - može se svesti na niz tehničkih poboljšanja ko­

munikacijskih kanala u čijoj osnovi ipak leži pi smo. Istina, mo­

derna tehnologij a donekle je rel ativizovala temeljne razlike iz­

među izgovorenog i napisanog. Sredstva kao što su radio, te­

lefon, gramofon, magnetofon, kasetofon, film, televizija, video

i druga omogućuju neposredno konzerviranje i prenošenje go­

vornih i skaza. Ipak, sva ona svoj nastanak i razvoj u krajnjoj

l inij i duguju mogućnosti pisanja .

Između mita i nauke

Još od davnih vremena čovek je fasciniran pisanim zna­

cima kao taj anstvenim simbol ima okultnih moći i natprirodnih

sila. Suočen sa enigmom pisma, primitivni čovek je u njemu

video božanski dar isporučen ljudima preko retkih odabranih

izaslanika - sveštenika, vladara i pisara, koj i su jedini bili po­

svećeni u njegove tajne .

O ovome svedoče mitovi i legende rašireni u svim zajed­

nicama na počecima pisanj a. Stari Egipćani veroval i su da je

pismo izumeo bog Tot i podario ga ljudima. U drevnoj Indij i

se ova uloga pripi sivala Ganešu, božanstvu mudrosti sa slonov-

3 1

RANKO BUGARSKI

skom glavom, koje je čak otkinulo jednu kljovu da bi mu služila

kao pi saljka. U Kini je za pitanja pisma bio "zadužen" bog u

l iku četvorookog zmaja. Is lamska i judeo-hri šćanska rel igij ska

tradicija takođe ističu božansko poreklo pi sma, kao što to čine

i primitivne kulture širom sveta. Pismo je posvuda doživlj avano

kao nekakvo čudo koje prevazilazi snage zemnih bića i nosi

oreol svetog. Otuda nije slučajno to što se i kasnije govori o

svetim knjigama, a Biblija se na neki m jezicima, uklj učujući i

naš , zove "Sveto pi smo" . Tragovi ovog iskonskog sujevemog

i bogobojažlj ivog odnosa prema pisanom tekstu zadržaće se sve

do danas .

U mitološkoj i religijskoj ravni , dakle, odgovor na pitanje

otkud čoveku pismo bio je u suštini jednoobrazan, uz sve lo­

kalne specifičnosti . Za nauku se ovo ne bi moglo reći . Rešenja

koj a su nuđena, još od prvih promišljanj a ove problematike od

strane grčkih i rimskih filozofa i i storičara , preko srednjove­

kovnih i novovekovnih spekulacija sve do dana današnjeg, po­

vremeno su bivala i šire prihvaćena, ali malo kad bez rezervi ,

skepse i protivpredloga . I tako, dok se o razvoju pojedinih starih

pisama danas dosta toga zna, zahvalj uj ući - u mnogim slučaje­

vima - bogatoj sačuvanoj dokumentacij i , pitanje samog porekla

pisma kao takvog još uvek je u vel ikoj meri otvoreno.

Zašto je to tako? Pre svega, očigledno je da dokaznog

materijala u vidu pisanih spomenika bilo koje vrste nema pre

nastanka prvih pisama, pa je sve što je tome prethodilo i do

toga dovelo vi še stvar hipotetičkog zaključivanja nego empirij ­

ski utemeljenog naučnog postupka. Zatim, isto je tako evidentno

32

PISMO

da se pitanje porekla pisma ne može racionalno proučavati bez

prethodne sagl asnosti o tome šta je zapravo pismo - a ove,

kako smo ranije nagovestili, nema izuzev u jednom krajnje uop­

štenom i prilično maglovitom smislu, nedovoljnom za koheren­

tan i sistematski istraživački zahvat u preistorijsku rekonstruk­

ciju. Primera radi, potraga za korenima pisma neće dati iste

rezultate ako se ovaj pojam uzima u najširem smislu, kao vi­

welna manifestacija simboličkog mišljenja i opštenj a, i ako se,

n asuprot tome, vezuje isključivo za grafičku predstavu jezika.

A ako se ovo potonje stanovište dalje suzi - što se neretko

dešavalo u novije vreme - tako što se za prećutni ideal istinskog

pisanja uzima samo alfabetski princip, pa se taj idealizovani

obrazac projektuje u prošlost, pitanje porekla ponovo će se pred­

staviti u drukčijem svetlu . Iz ovih i drugih razloga cela ova

oblast naučnog proučavanja, i pored brojnih postignutih rezul­

tata, ostaje nedovoljno osvetljena.

U svakom slučaju, evolucij a pisma trajala je hiljadama go­

dina. Prva pisma nastala su i razvila se u okrilju drevnih civi­

lizacija, u plodnim nizijama natopljenim velikim rekama ili na

obalama mora. Danas je gotovo izvesno da su potpuna i au­

tentična pisma samoniklo izrasla - dakle, nezavisno jedna od

drugih - na svega nekoliko mesta kroz celu ljudsku istoriju: u

Mesopotamij i i Egiptu, Kini, Srednjoj Americi i možda Indiji.

Prema tome, ne može se govoriti o jednom zajedničkom praiz­

voru svih pisama sveta. Tek znatno kasnije dolazi , usled kul­

turnih i jezičkih kontakata, do ukrštanja, pozajmljivanja i pri­

lagođavanja . Za ovo je bilo dovoljno mogućnosti , jer su naj-

33

RANKO BUGARSKI

važnij a od tih starih pisama traj ala i po 3000 i više godina,

doživljavajući razne modifikacije i transformacije . Za to vreme

i mnogi drugi narodi , bl iski ali i udaljeni, mogli su da od po­

menutih izvora preuzmu u najmanju ruku samu idej u o pismu,

a često i njene konkretne realizacije .

Izvorišta pisma

Govoreći sada nešto određenije o izvorištima pisma, mo­

žemo da kažemo da je ono nastalo kao rezultat sticanj a razl ičitih

lj udskih potreba. Tu su naročito evidencija o posedovanju i trgo­

vačkim transakcijama (pouzdano knj igovodstvo ne može se vo­

diti usmeno ! ) , beleženje i drugih podataka i događaja za kasniju

upotrebu, s lanje poruka prostorno udaljenima, kodifikacij a nor­

mi društvenog ponašanj a u obliku raznih zakonika, ugovora,

povelja i drugog, izražavanje rel igij skih osećanj a i umetničkih

poriva - i još mnogo toga što traži da bude zapisano kako bi

moglo da bude dostupno drugima i ima trajnu vrednost.

Neke od pomenutih funkcija mogu se obavljati i nezavisno

od pisma, putem raznih predmeta ili postupaka ako im se spo­

razumno prida simboličko značenje kakve poruke. Tako slanje

žabe jednom indijanskom poglavici od strane drugog može da

znači obj avu rata, bacanje rukavice označava izazov na dvoboj ,

a pošiljka cveća izraz je pažnje i naklonosti . Vezivanje čvora

n a maramici služi kao podsetnik da se nešto uradi , a broj anica

- da se u nekom narativnom sledu nešto ne ispusti . Upisivanje

u raboš može da posluži kao evidencija o zaduženju, a rezovi

34

PISMO

na štapu i l i čvorovi na konopcu kao beleška o broju grla stoke

izvedene na pašu, koju uveče treba vratiti u tor. U krug sredstava

vizuelnog predstavljanja koje prethodi pi sanju spadaju i razne

oznake vlasništva i l ičnog identiteta (žigosanje stoke, pečati ,

totemi , tetoviranje i drugo što funkcioniše na način analogan

potpisu) .

Al i ovo su tek daleke preteče pisma, a kao oblici od njega

nezavisnog simboličkog ponašanj a najčešće preživljavaju napore­

do s njim i do danas . U bliže preteče i najvažnija izvorišta pisma

ubrajaju se naročito slike i rani sistemi računanja i računovodstva.

"U osnovi svekolikog pisanj a leži slika" - ovaj odrešiti

sud uticajnog američkog gramatologa L J . Gelba pril ično je širo­

ko prihvaćen, iako je zbog nekih teškoća, al i i pod uticajem

novij ih teorija, del imično i osporen. Stanovište koje on sažeto

izražava doista deluje razumno, jer mu u pri log govore mnoge

poznate činjenice. U periodu gornjeg paleoli ta, dakle pre nekih

30 000 godina, na stenama i zidovima pećina u koj ima je obi­

tavao preistorijski čovek javljaju se , širom tadašnjeg naseljenog

sveta i u vel ikom broju , slike i crteži - najčešće ljudi i životinja.

Oni su mogli imati karakter statičkog prikaza, ali - što je već

bliže pismu - i dinamičkog opisa (npr. scene lova), pa i poruke

u vezi s t im. I same predstavljene figure bile su jednim delom

konvencionalno izvedene, ali je još važnije to što se među na­

slikanim i l i urezanim znacima nalaze i brojni apstraktni simboli

- kombinacije l inija, krugova, tačaka itd. - za koje se pretpo­

stavlja da su moral i imati ritualne , magijske, mitološke i ko­

smološke funkcije.

35

RANKO BUGARSKI

Zatim, najstariJI poznati si stemi pisanja, bez izuzetka, u

početku imaju jasnu i manje-više prepoznatlj ivu sl ikovnu po­

dlogu, da bi otuda evoluirali ka principu reprezentovanja je­

zičkih jedinica, odnosno glasovne strukture . Taj put nigde nije

bio obrnut. U ovom smislu poučne su etimološke veze, u raznim

jezicima, između značenj skih polj a sl ikanj a, crtanj a ili šaranja

s jedne strane , i pi sanja s druge. Ponekad su te veze sasvim

neočekivane. Ako nekoga upitamo, na primer, kakva je s l ičnost

između pastrmke i pisma, on verovatno neće umeti da odgovori .

A sličnost je u šarama na koži ribe i l i stu papira , i na nju upu­

ćuje zajednički koren ovih reči donekle sl ičnog zvuka, sa znače­

njem ' šarati, šara' . I l i , zašto se kaže "!ep kao upisan" ? - Zato

što upisan znači ' naslikan ' , dakle !ep kao slika. Istu s ituaciju

nalazimo i u tako različitim jezicima kao što su staroegipatski

i gotski, gde je isti glagol značio 's likati ' i ' pisati ' . U južno­

semitskim jezicima koren shf značio je 'pisati ' ali i 'dubiti ' .

Poj movi urezivanja, grebanja i l i s l ikanja određuju etimologiju

i drugih reči sa značenjem 'pisati ' - npr. grč . grafein, lat . scri­

bere, nem. schreiben, engl . inscribe i td .

A otkud upadlj iva formalna sl ičnost mnogih reč i u vezi

s pisanjem i naziva za bukvu u više evropskih jezika? Nalazimo,

na primer, u našem jeziku reč i kao bukvar, bukvica, bukvalno

' doslovno' prema bukva; u ruskom 6yKea znači 'slovo ' ; u en­

gleskom, book je 'knj iga' a beech - ' bukva' ; u nemačkom, ana­

logno, Buch ' knj iga' i Buche ' bukva ' . Sve se ovo objašnjava

tek saznanjem da su pripadnici indoevropske zajednice koj i su

živel i na tim prostorima pisali - na bukovoj kori . Etimologija

3 6

PISMO

nam, znači , može otkriti ne samo kako se u početku pisalo,

nego i na čemu.

Već i pomenute dvosmi slenosti ukazuju na određene teš­

koće si stematskog razgraničenja "pikturalne" i "skripturalne"

funkcije naslikanog u ranim fazama. Drugim rečima, nije do­

voljno jasna granica između slikanj a kao umetničke ekspresije

rcprezentacionog karaktera i slikovnog saopštavanja koheren­

tnih poruka - to jest, simboličke komunikacije vizuelnim sred­

stvima. Ta razl ika može biti naročito ugrožena kada se slikovne

predstave odvij aju u nizu, kao u tehnici stripa. No u ove kom­

plikacije ovde se ne možemo upuštati .

Što se pak tiče računanja , bilo da je reč o registrovanju

fizičkih predmeta i l i o apstraktnij im kalkulacij ama vremena,

ono pokazuje blisku povezanost, od samih početaka, embrio­

nalnih oblika pisanja sa merenjem i , naročito, brojanjem. Osl i­

kani pećinski zidovi na raznim kontinentima neretko sadrže i neku

vrstu geometrijskih oznaka za računanje vremena, odnosno rudi­

mentarnih lunarnih kalendara, kakvi se i kasnije nalaze u usmenim

ali i pismenim kulturama. Kako se može zaključiti iz već pome­

nutih rezova i čvorova, kao i iz činjenice da i društva koja nikad

nisu čula za pismo redovno umeju da broje bar do 3, 5 il i 1 0 a

često i dalje, brojanje evoluciono prethodi pisanju.

Ali u najbl ižoj vezi sa pi smom, kako danas izgleda, jesu

računovodstveni si stemi koj i su na prostorima Bliskog i stoka

bili korišćeni još pre nekih l O 000 godina, što će reći nekol iko

mi lenijuma pre pojave prvih pisama. Prema nedavno objavljenoj

37

RANKO BUGARSKI

i veoma zapaženoj teorij i američke naučnice Denize Šmant-Be­

serat, pismo zapravo vuče koren od tih sistema, pre nego od

s l ika. Naime, iz tog i kasnij ih perioda pronađeni su u vel ikom

broju gl ineni kamenčići raznih vel ičina i oblika (nazvani "to­

keni" , engl . tokens) , koj i su služili kao registar vrste i kol ičine

robe u nekoj transakcij i . U nj ih su bili urezani različiti kon­

vencionalni znaci - mahom linije i tačke - kakvi će se tek

znatno kasnije javiti na glinenim pločicama u prvim i tek de­

l imično dešifrovanim oblicima sumerskog pi sma. Pri tome je

upadlj iva sličnost između trodimenzionalnih kamičaka i dvodi­

menzionalnih zapisa na pločicama (v. Sl iku 4: l - sedalo, 2 -

broj l , 3 - pas, 4 - ? , 5 - ulje, 6 - kamena posuda, 7 - žitnica,

8 - krava, 9 - srce, materica, 10 - neka životinja?, l l - ?, 12

- vuna) .

• /�w> fl 1\f�., I(D1 81192 � 11�3�11�4<81 l \7 s CL>II'UW 6 f711007�11�serl l� 9 <9 IIGJ10� IIED11call�12q{@l

Slika 4.

38

PISMO

A direktna veza, prema ovoj pretpostavci , jeste u gl inenim

.. kovertama" u koje su tokeni stavljani kako se ne bi rasturiti

i l i izgubil i . Međutim, kako ni ove stvrdnute vrećice nije bilo

lako otvarati radi pro vere sadržaja, vremenom je uvedena praksa

da se taj sadržaj na njih otisne na spolja vidljiv način - dakle,

kol iko i kakvih tokena ima unutra. Tako su tri dimenzije sve­

dene na dve, zamenjivanjem tokena oti skom i stog izgleda, a

sami tokeni su postal i suvišni, kao i vrećice: ista evidencija

mogla se praktičnije otisnuti neposredno na glinenu pločicu.

Jednom izvedena posle milenijumske pripreme, ova fascinantna

semiotička operacija tako je obeležila sam čin rađanja prvog

pravog pisma u ljudskoj i storij i , jer je time otvoren put za po­

vezivanje pisanih simbola ne sa samim predmetima nego sa

rečima koje ih označavaju . U narednim poglavlj ima prikazaće­

mo ovaj proces nešto podrobnije.

Svodeći naše razmatranje porekla pisma, ipak ćemo da

zaključimo da pismo kao celina, po svemu sudeći , nema jedin­

stven početak u sl ici , urezanom kamenčiću ili nečem trećem.

Ono je nastalo u interakciji razl ičitih čovekovih moći i delat­

nosti , a u fazi u koj oj su se stekle razne praktične i druge po­

trebe koje smo pomenuli . Njegovi skromni počeci pre više od

pet milenijuma označil i su produktivan spoj primitivne računo­

vodstvene tehnologije i umetničke ekspresije . U svom potonjem

hodu kroz istoriju ono će, dalje razvijajući svoje potencijale i

umnožavajući svoje zadatke, izrasti u plodotvoran i nezamenljiv

medijum modernog života.

39

4 Od slike do slova

Tipologija pisama

U ovom poglavlj u najpre ćemo da izložimo jednu osnovnu

tipologiju si stema pisanj a, zasnovanu na pitanju šta u kojem

s istemu pisani znak predstavlj a, tj . na kakvu se vrstu nejezičkog

entiteta ili pak jezičke jedi nice on u načelu odnosi .

Ovde postoje dve početne mogućnosti . Jedna je da pisani

znak direktno upućuje na neki element stvarnosti, neki predmet

i l i pojam; takva pisma zovu se semasiografska. Druga mog�ć­

nost je da znaci prikazuju jezičke jedinice na nek<>m od nivoa

jezičke strukture, što je temeljno zajedničko obeležje ._glotograf­

skih pisama.

Semasiografski s istemi dele se, sa svoje strane, na dve

kategorije . U prvu spada piktografsko i l i slikovno pismo, u

sušt in i samo nizanje manje i l i v i še sti l izovanih s l ika i crteža

koj i se nazivaju piktogrami. Princip je sasvim jednostavan,

kako pokazuju primeri na S l ic i 5 .

Drugu kategoriju č ini ideografsko i l i pojmovno pismo, č ij i

ideogrami beleže i apstraktne poj move, dakle ono što se ne

40

PISMO

� = oko \\ = reka � � pti<a

Slika 5.

može neposredno nasl ikati . Tako krug, koj i najpre označava

sunce, kasnije simbol izuje svetlost, toplotu, dan . Poguren ljud­

sk i l ik sa štapom označava starca, ali i starost, nemoć i l i oslo­

nac. A dok jedan određeni kineski znak označava ženu, dva

takva znaka jedan do drugog ne označavaju dve žene već -

svađu . Ideogrami mogu da budu još apstraktnij i , a i s loženi ,

što vidimo iz primera na Sl ic i 6.

prijatelj stvo

� noć

X neprijateljstvo

d<> plodnost (ptica+jaje)

Slika 6.

Pri ideografskom principu, kako vidimo, pisani znak nije

više sl ika, kao u piktografiji , nego postaje simbol , time što do­

bija konvencionalno značenje koje se iz njega samog ne može

neposredno niti nedvosmisleno iščitati .

Prelazeći na glotografske sisteme, polazimo od okolnosti

da jezičke jedinice postoje na razl ičitim nivoima strukture je­

zika, što daje više teorij skih mogućnosti nj ihovog odražavanja

4 1

RANKO B UGARSK I

u pismu - od koj ih se koriste samo one koje su za ovu svrhu

podesne. Osnovna podela i ovde je na dve kategorije : na pisma

koj a registruju jezičke jedinice sa značenjem (logografska, čiji

su znaci logogrami) , i ona koja reprezentuju jezičke jedinice

bez samostalnog značenja (jonografska, sa fonogramima kao

svoj im znacima).

Prva grupa nosi kompromisan i zapravo neprecizan naziv,

al i ćemo se mi nj ime služiti jer je sasvim uobičajen. Naime,

termin upućuje na reči, a ove nisu jedine jedinice sa značenjem.

Veće takve jedinice - sintagme i rečenice - možemo odmah

da isključimo, jer zbog nj ihovog beskonačnog broja ne bi moglo

da funkcioniše pi smo koje bi moralo imati nov i drukčij i znak

za svaku od nj ih . Na drugoj strani , manje značenj ske jedinice

od reči (u l ingvističkoj terminologiji moifeme, pri čemu jedna

reč može da sadrži jednu i l i više morfema) predstavljaj u bolju

osnovu za pismo već i zato što ih je u jezicima uvek manje

nego reči , pošto se mnoge morfeme ponavljaju u celi m nizo­

vima reči . Otuda bi bilo teško upotreblj ivo i pismo koje bi bilo

dosledno logografsko, u tom smislu što bi imalo zaseban znak

i za svaku složenu reč , uključujući i gramatičke elemente u

njenoj strukturi . U primeni na srpskohrvatski , na primer, ono

bi moralo da ima različite znake za reči čitati, čitanje, čitam,

čitao itd. , pa sve to opet različito za pisati, pisanje, pišem, pisao

itd. , što znači da bi se broj znakova merio desetinama i l i sto­

tinama hilj ada. M nogo je ekonomičnije zasnovati pismo na mor­

femi , što višestruko smanjuje broj ukupno potrebnih znakova,

iako on i dalje ostaje velik. Pisma koja se obično nazivaju lo-

42

PISMO

gografskim, kao kinesko, zapravo su u osnovi ovakva, tj . mor­

fografska (sa morfogramima), ali se ovi termini ređe koriste.

Fonografska pisma - čij i znaci , rekosmo, prikazuju isklju­

čivo glasovne vrednosti, bez neposredne veze sa značenjem -

ponovo se dele na dve glavne skupine. Prvu čine silabička i l i

slogovna pisma, i l i silabariji, čij i silabogrami predstavljaju slo­

gove datog jezika, obično parove konsonant-vokal . U nekim

prelaznim oblicima, ovde kao stožer najčešće služi konsonant,

dok se njemu pridruženi vokali ubeležavaju neobavezno i ne­

sistematski . Zašto tako, a ne obrnuto? - Zato što u jezicima

po pravilu ima znatno više konsonanata nego vokala, pa su oni

utoliko informativnij i . Mi bismo vokale često mogli čak i da

izostavimo, a da poruka ipak ostane prepoznatlj iva. Tako, re­

čenicu "Zašto piješ kad ti škodi?" nije teško dešifrovati i ako

se iz nje ispi šu samo konsonanti (Zšt pjš kd t škd), ali bi to

bilo nemoguće učiniti ako bismo videli samo njene vokale (ao

ie a i oi) .

Najzad, u drugoj skupini nalazimo alfabetska i l i glasovna

pisma, u koj ima jedan pisani znak predstavlja jednu osnovnu

funkcionalnu glasovnu jedinicu datog jezika - dakle, jedna gra­

fema predstavlj a jednu fonemu. Iz ovog određenja vidi se da

je reč o segmenta/nim jedinicama, koje uistinu čine osnovu

praktično svih nesi labičkih fonografskih pisama. Postoji još jed­

na mogućnost, ali margi nalna - da znaci pisma ne predstavljaju

fonološke segmente u vidu fonema nego distinktivna fonološka

obeležja (tipa vokalsko/konsonantsko, oralno/nazalno, zvuč­

no/bezvučno, napeto/opušteno i td.) čij im se opozicij ima konsti-

43

RANKO BUGARSKI

tuišu foneme . Za ovaj tip nema zgodnog naziva (mogao bi se

zvati obeležni prema engl . featural), al i je on i inače više teo­

rij ska nego praktična mogućnost. Te je vrste si stem binarnih

opozicij a izgrađen za naučne potrebe u savremenoj generativnoj

fonologij i , koji bi , međutim, bio krajnje nepodesan za širu prak­

tičnu upotrebu. Treba ipak reći da istorija beleži bar jedno us­

pešno konvencionalno pismo izgrađeno na ovakvoj osnovi , i to

još u 1 5 . veku - korej ski hangul, o kojem ćemo još neku reč

reći kasnije.

Izloženu tipološku klasifikaciju pi sama možemo grafički

da predstavi mo kao na Slici 7 .

pt srna

� - - - .......__l -------,, semasiografska glotografska

. - - - - L - - - - , l l

piktografska ideografska

~ logografska fonografska

silabička alfabetska "obeležna"

Slika 7.

44

PISMO

Na ovoj skici pune crte idu ka sistemima koj i su u svakom

pogledu punopravna i š iroko zastupljena pisma, dok isprekidane

l:rlc vode sistemima koj i su marginalni , iako na razl ičite načine

i nije slučajno to što se oni nalaze upravo na ekstremima.

Scmasiografija, real izovana kao piktografija, a u manjoj meri i

kao ideografij a, još uvek nije pi smo u pravom smislu reči , jer

ne reprezentuje jedinice jezika - a mi smo pismo ipak povezali

sa jezikom. Na suprotnom kraju , kod "obeležne" fonografije,

još uvek je reč o jezički m jedinicama, al i na jednom vanisku­

stvenom nivou apstrakcije koj i bolje odgovara naučnoj trans­

kripcij i nego konvencionalnoj grafij i . Ovo ujedno znači da sušti­

nu pisma treba videti u glotografij i , ostvarenoj logografski i l i

fonografski , a u okviru ovog potonjeg principa, na sil abički i l i

alfabetski način - uz izvesne rezerve u pogledu adekvatnosti

nekih od ovih termina.

Hronologija evolucije pisma

Polazeći od uloge slikovnog elementa u pismu, kao jedine

racionalne osnove za ovakav poduhvat, u ovom odeljku izveš­

ćemo sažetu rekapitulaciju evolucije pisma, u meri u kojoj je

ona danas nauci poznata. To je jedna intelektualno uzbudlj iva

povest, koja svedoči o jednom od najvećih dostignuća ljudskog

uma. I za ovaj pregled može da nam posluži dijagram na Slici

7, koj i je sačinjen tako da pored tipologije odsl ikava - bar u

opštim crtama - i hronologiju razvoj a pisma u celini , i dući sleva

nadesno. U tom smislu su tipologija pisama i hronologija pisma

globalno paralelne.

45

RANKO BUGARSK I

Prva faza u istorijskom razvoju pisma jeste piktografij a,

na koju se logično nastavlja ideografija . U embrionalnim obl i­

cima pisanja, kada je grafičko beleženje bilo retka i tematski

ograničena aktivnost, za zapise o posedovanju, pozajmicama i

dugovima, prenosu imanja, porezima i sl ičnom moglo je da bu­

de dovolj no nizanje prostih pi ktograma i ideograma za obične

predmete i pojmove, uz skučen repertoar ličnih imena i simbola

za brojeve .

Ali sa porastom potrebe za zapisivanjem, kao i širenjem

kruga pi sanih materij ala na razne ugovore, proglase, zakonike

i drugo, postala su neophodna grafička sredstva za izražavanje

specifičnijih sadržaja, uključujući i gramatičke distinkcije . A za

ovo je postojao samo jedan način - vezivanje pisanih znakova

za jezik date civil izacije . Stoga o istinskom pi smu govori mo

tek kada potezi na crtežu prestaju da predstavljaju neki predmet

i l i radnju , pa i izveden pojam, i počinju da simbolizuju jedinice

određenih jezika. Ovaj proces od fundamentalnog značaj a za

razvoj pisma, pri kome vizuelni znak predmeta dobija jezičko

tumačenje, naziva se fonetizacija.

Glavno uporište fonetizacije u početku su bile reči i l i ma­

nje značenj ske jedinice u nj ihovom sastavu, što je vodi lo lo­

gografskom načinu pisanja. Daljom stil i zacijom, odnosno fo­

netizacijom, dolazi do predstavljanja glasovnih skupova u po­

jedin im rečima nekog jezika. Ovde je klj učnu ulogu odigrao

princip rebusa, izveden iz homofonije - raširene pojave da reči

istog glasovnog sklopa imaju različita značenja. Homofonij i je

i inače pripalo važno mesto u poboljšavanju mehanizama pi-

46

PISMO

!-.anja. U ovom slučaju, na primer, sumerski piktogram koj i je

predstavljao strelu počeo je da se koristi i za označavanje pojma

' /.ivot ' , koj i sa poj mom strele nije uopšte bio povezan po zna­

(·enju a l i jeste na čisto zvučnom planu - jer su sumerske reči

t.a strelu i život imale identičan fonetski obl ik, /ti/.

Princip rebusa, koj i je označio prelomnu tačku u prelasku

na [onografiju, nešto podrobnije ćemo prikazati na jednom ve­

štačkom ali , nadamo se, razumlj ivom primeru. Zamisl imo da

je posredi srpskohrvatski jezik, i da u njemu crtež stola počinje

da označava ne samo taj predmet nego i broj l OO. Ova dvo­

smislenost mogla bi se ukloni ti tako što bi uz taj crtež radi

ispravnog "čitanja" , tj . razumevanja, u prvom slučaju bio dodat

mali crtež stolice, a u drugom, recimo, mala šaka sa napola

savijenim prstima, koj a bi asociral a na brojanje; v. Sl iku 8.

f� Slika 8.

Ovakvih dodataka, zvanih determinativi, bilo je mnogo u

pismima starog sveta. Međutim, u sledećem koraku isti crtež

stola mogao bi da označava i slučajan sled tih glasova u bilo

kojoj reči , pa bi se reč stoka mogla pi sati kao na S l ici 9 .

47

RANKO B UGARSKI

r � �1 KA

Slika 9.

Na ovaj način pisanje postaje zavisno od konteksta. Tu

već uveliko teče proces konvencionalizacije pisma - to jest, nje­

govog udaljavanja od vanjezičke prepoznatlj ivosti , uz spora­

zumno zadobijanje čisto jezičkih vrednosti . Narednu i završnu

fazu ovog procesa predstavlj aju fonografska pi sma, koja se naj­

pre ostvaruju kao silabička; od ovih je bio samo jedan korak,

al i presudan, do l ingvistički najdoslednijeg, pa u tom smislu i

naj savršenijeg, oblika pi sanja - alfabetskog pisma.

Ovom principu kao da je težila hilj adugodišnja evolucija

pisma, prelazeći dugačak i konceptualno skokovit put od s lo­

bodne slike, koja se može "pročitati" na bilo kom jeziku - što

znači i bez jezika - do potpuno konvencionalnog znaka za jednu

fonemu jednog određenog jezika.

U prethodnom razmatranju izložili smo suštinu različito

ustrojenih si stema pisanja . Međutim, važno je razumeti da se

data kl asifikacij a odnosi na principe ustrojstva, te da navedeni

tipološki i logički sled "od slike do slova" predstavlja šematsku

rekonstrukciju pređenog puta iz moderne perspektive, a s ob­

zirom na pismo u celini . Drugo je pitanje kako su se razvijala

48

PIS�IO

l '' ' l ''d i n a i storij ski nastala pisma. Ako sada pažnju usmerimo

� � � u j i ma, izneta podela ukazaće nam se kao samo uslovna, sa

1 1 1 1 1 1 •g i rn mešanim i prelaznim oblicima. Istorijski gledano, ona

., , . ""no del i mično podudara sa danas poznatom hronologijom

I ' Vo l ucije pojedinih pisama, koja po pravilu nije bi la ni jedno­

� t a v n a ni jednosmerna. Mnoga od tih pisama nisu nikada ni

·. t t g l a do alfabetske faze, niti su uopšte nužno smerala tom ci lju .

l 'r i najvažanij a i najdugotrajnija pisma starog sveta - sumersko,

l ' g ipatsko i kinesko - tokom svog veoma dugog postojanja u

broj n im varij antama i derivatima, a uz mnoga vrludanja i zao­

l.. rl'te , u pojedinim razvojnim fazama različito su kombi novala

l' kmente više pomenutih tipova - al i su uvek zapravo bi la kom­

h i novana. I samo izrazi tija i l i trajnij a prevaga nekog od nj ih

donekle opravdava uobičajena pojednostavljenja pri koj ima se

neko dato pismo bez rezerve naziva ideografskim, logograf­

� k i rn, si labičkim i sl ično. Pisma ipak nisu proizvod laboratorije,

nego života i istorije . Tako i ovde nalazimo situaciju poznatu

i z l ingvističke tipologije u vezi s jezicima, koj i , kako god bi l i

svrstani u tipološke klase, opkoračuju svaku od ovih, i spolja­

vajući samo eventualnu dominaciju nekog od apstraktno kon­

cipiranih tipova, i uz to podložni tipološkim promenama u vre­

menu.

Da u pomenutim kombinacijama nema ničega neobičnog,

lako ćemo da zaključimo čim se podsetimo da je i u našem al­

fabetizovanom svetu sasvim normalna intruzija drugih elemenata.

Da počnemo izvan pisma u užem smislu, mnogi saobraćajni i

drugi znaci su piktografske prirode, jer se na njima direktno vidi

49

RANKO B UGARSKI

šta označavaju. Takvi znaci , koji svojim izgledom preslikavaju

glavna obeležja označenog predmeta, u semiotičkoj terminolo­

giji nazivaju se ikoničkim. Neke pri mere vidimo na Sl ici 1 O.

® Slika JO.

Drugi su pak ideografski , budući apstraktni konvencio­

nalizovani , kao što su ovi na S l ici 1 1 :

a Slika l l .

Znaci obeju vrsta sasvim su uobičajeni, a najviše i h na­

lazimo na mestima kao što su aerodromi , železničke stanice,

saj movi i hotel i , gde se okupljaju predstavnici mnogih jezika,

pa je daleko lakše preneti odgovarajuću informaciju tim putem

nego i spi sivati natpise na više jezika.

Logografski znaci već su sasvim obični i u samom pismu,

kao kada se brojevi pišu brojkama - i i zgovaraju, naravno, kao

reči , različito u raznim jezicima (npr. l = jedan/eins/one/uno . . . ) .

50

PISMO

l 'u k vi logogrami su i matematički simboli kao +, -, = itd . , s im­

hul za procent %, oznake valuta kao E i l i $, zatim engleski

1 1 1 a k & (tzv. ampersand) , ekvivalentan reči and ' i ' , i mnogi

d rugi . Oni se često koriste i u konvencionalnom pismu, a nj ihov

hroj znatno se uvećava u specijalnim naučnim notacijama.

Ali i uopšte uzev, pomenuti tipovi retko su kad ostvareni

u i o le čistom vidu, kako smo već konstatovat i . Potpuno "čistih"

p i sama zapravo i nema - kao, uostalom, ni jezika i l i rasa. Svi

ra n i logografski sistemi u stvari su bili logosilabički, jer su nj i­

hovi znaci , pored označavanja reči, po pravilu kori šćeni i za

delove složenih reči . S lično tome, mnoga stara i novija pisma

s u kombinacije silabičkog i alfabetskog pi sanja . Pri tome je,

k ako ćemo videti u nastavku, veoma važnu ulogu igrala struk­

t ura jezika koj i je bivao pisan. Sve je ovo samo jedan aspekt

opšte evolucije pisma kao procesa postepene sistematizacije raz­

norodnih postojećih elemenata, prethodno možda primenj ivanih

parcij alno, pa i haotično.

Semiotika pisma

Gledano iz ugla semiotike kao opšte teorije znakova i zna­

kovnih sistema, na početku ranije skiciranog puta nalazimo sa­

držaj bez izraza, zato što u igru još nije ušao jezik. A na nje­

govom kraj u imamo izraz bez sadržaja, jer grafeme (kao ni

foneme koje predstavljaju) nemaju nikakvo značenje uzete po­

jedinačno, nego označavaju tek kada se kombinuju u rečima.

Dok je slikovno "pi sanje" sasvim nezavisno od jezika, alfabet-

5 1

RANKO BUGARSKI

sko pisanje od njega u potpunosti zavis i ; a između ovih krajnosti

vizuelno reprezentovanje predmeta i poj mova postepeno ali s i­

gurno zamenjuje se beleženjem nj ihovih naziva u pojedinim je­

zicima. Ta putanja, dakle , vodi od ikoničkog znaka do čistog

simbola.

U ovom procesu odigrala se jedna uistinu temeljna semio­

tička promena, koju smo pri kraju prethodnog poglavlja ilustrovali

primerom rađanja sumerskog pisma. Naime, na početku pisanja

vizuelni kod je upućivao direktno na predmete, pa su njegovi ele­

menti bili maci za stvari, i l i prvostepeni znaci . Ali sa interven­

cijom jezika vizuelni elementi upućuju na reči koje označavaju

te predmete, tako postajući maci znakova za stvari, i l i drugoste­

peni znaci . Same stvari su na taj način postale suvišne, jer je

nj ihovu ulogu preuzeo jezik, i "ispale su" , da tako kažemo, iz

pisma. Suština ove promene može se predstaviti kao na Slici 1 2.

� j ezik �

Slika 1 2.

Potom je, kako smo videli , i sama predstava o reči ana­

l i tički razložena u njene sastavne delove .

Osnove teorije o prvostepenim i drugostepenim znacima

nalaze se već kod Aristotela. Ovaj misli l ac uz to je verovao,

kao i mnogi posle njega, da pismo naprosto reprodukuje govor.

52

PISMO

Ali iz našeg pregleda može se izvesti opšti zaključak da pismo

zapravo nije nikada bilo sredstvo transkribovanja govora; takvu

ambiciju mogu i danas imati samo specijalni sistemi naučne,

fonetske transkripcije . Umesto toga, ono je bilo i ostalo instru­

ment za vizuelno predstavljanje jezika putem grafičkog repre­

zentovanja njegovih različitih jedinica. Pri tome pisani znaci

uz manj i ili veći stepen vemosti odražavaju akustičke vrednosti

odgovarajućih jedinica datog jezika u određenom razdoblju.

Izloženi s led događaja u razvoju pisma podrazumeva još

jednu semiotički , a i inače, bitnu pojavu - linearizaciju . Na

samim počecima pisanja, i za beleženje sasvim jednostavnih

podataka, redosled grafičkih simbola nije morao biti važan . Ako

je, na primer, trebalo zabeležiti podatak o posedovanju četiri

ovce i tri krave, znak za ovcu mogao se javiti četiri puta, a za

kravu tri puta, u grupi. Ali rađanje potrebe za razvijenij im i

specifičnij im zapisima, koje je podrazumevalo intervenciju je­

zika, u isti mah je nalagalo poredak znakova u nizu, što je ka­

rakteristično za sve glotografske sisteme. Opštije govoreći, sin­

tetički doživljaj sl ike, koja se može obuhvatiti jednim pogledom,

pretače se u analitički izraz jezika, koj im se zbog linearne pri­

rode govora to celovito opažanje mora razložiti u sukcesivne

elemente . Drugim rečima, fizički svet se prelama kroz jezik, i

tek tako prelomljen nalazi odraza u pismu. Ovaj proces , na či­

jem je kraju pisanje konačno uhvati lo korak sa l ineamošću go­

vora, obeležava vel iki intelektualni uspon čoveka. To ostvarenje

omogućilo mu je da i u pismu u potpunosti oblikuje, i u njemu

pohrani , sve bogate plodove svoje jezičke moći .

53

RANKO BUGARSKI

Da ovo i lustrujemo običnim primerima iz svakodnevnog

života. Ako neki pojedinac, neka se zove Dušan, sedeći u svojoj

sobi baci pogled kroz prozor i vidi grupu dečaka kako juri za

loptom po susednom dvorištu, njegov doživljaj tog prizora je

u suštini sintetičan: on u ist i mah vidi sve što ulazi u njegov

vidokrug. Ali ako Dušan zatim poželi da Ivanu, koji sedi dalje

od prozora, opiše prizor koji mu se ukazuje pred očima, celo­

vitost njegovog doživljaja automatski ustupa pred sukcesivnoš­

ću koj u nameće anal itički mehanizam govora koj i je, odvijaj ući

se u vremenu, nužno l inearan . On mora da počne od dečaka,

ili od lopte, ili od dvorišta, pa da onda neki m redom opisuje

ono što vidi .

S l ikar i l i vaj ar, pri stupajući izradi svog umetničkog dela,

mora negde da počne - kao i mi, ukoliko želimo da završeno

delo posmatramo detalj po detalj ; ali mi isto tako možemo da

ga vidimo i u celini , j er ono postoji u prostoru. Međutim, ono

što se odvija u vremenu podložno je nekom redosledu : slušajući

kakvu simfoniju, mi smo - kao i u govoru - vezani za red

koj i m vibracije vazduha dopiru do nas . Za razl iku od govora,

a zaj edno sa dečacima koje Dušan gleda, proizvodima likovnih

umetnosti, i svim drugim što doživljavamo čulom vida, pismo

postoj i u prostoru - ali je, kao i vremenski vezani govor, a u

kontrastu prema vizuelnim fenomenima, strogo podređeno za­

konitostima linearnog odvijanja.

S toga, ako Dušan sada svoj prikaz igre pretoči u pisanu

reč i da to Ivanu da pročita, ovaj se opet služi čulom vida, kao

i Dušan dok je gledao kroz prozor - ali ako pokuša da kao i

54

PISMO

ovaj jednim pogledom obuhvati sve, neće videti ništa, i moraće

da čita redom. Ovo pokazuje kako je govor intervenisao svojom

l i nearnošću i analizirao Dušanov prvobitni si ntetički doživlj aj .

Ova analitička moć oduvek Ježi u osnovi jezika i govora,

1 l i ngvisti zato s pravom govore kako jezik anal izira realni , pa

imaginarni svet u kome žive ljudska bića. Ali pi sanje nije

uvek i malo ovo jedinstveno obeležje, nego ga je razvilo tek

tokom procesa l inearizacije. Neraskidivo vezan sa fonetizaci­

jom, ovaj proces s igurno vodi stvaranju prvih kompletnih, dakle

sistematskih i formalizovanih pisama. Pri nj ihovoj upotrebi po­

stoj i svest da je reč upravo o pisanju - nasuprot ranij im nesi­

s tematizovani m pojedinačnim ili bez reda grupisanim crtežima

i l i grafičkim znacima, čije su funkcije mogle da budu razl ičite:

umetničke, magij ske, pa i komunikacijske . Prva dva potpuna

pisma u danas poznatoj istorij i sveta su sumersko i egipatsko,

koj ima sada pristupamo.

55

5 Najstarija pisma

Sumersko pismo

Prvi nesumnjivi primeri konvencionalne upotrebe pisanih

znakova nalaze se utisnuti na glinenim pločicama sa prostora Bli­

skog istoka. To je tzv. klinasto pismo ili klinopis, kojim su se

počev od oko 3200. godine pre nove ere služili Sumerci . Prirodno

je što do rađanja pisma prvobitno dolazi upravo u donjoj Meso­

potamij i, plodnom međurečju Eufrata i Tigrisa - toj kolevci ci­

vilizacije, gde su iznikli i prvi gradovi na zemaljskoj kugli (Uruk,

Ur, Vavilon i drugi) . Sumersko pismo ujedno može da posluži

kao svojevrstan prototip nekih bitnih obeležja pisanja i procesa u

razvoju pisma uopšte, koji će - razume se, sa lokalnim varijaci­

jama - u suštini biti ponovljeni tokom evolucije drugih starih pi­

sama. Stoga ćemo njih ovde prikazati nešto podrobnije, a slične

tendencije u drugim slučajevima samo ćemo da registrujemo.

Posle Sumeraca, Akađani , Vavilonci, Asirci, Ugariti, Elamiti ,

Hetiti, Persijanci i drugi stari narodi tog područja pisali su svoje

tipološki i genetski različite jezike prilagođenim verzijama kl ina­

stog pisma, da bi ono svoj dugi vek završilo negde sa dolaskom

hrišćanstva.

56

PISMO

Š to se tiče predmeta ovih zapisa, u početnoj fazi to su

1 1 11 l a v nom bili primitivni računovodstveni dokumenti raznih vrs­

l t l Ndto kasnije javljaju se magijski i religijski tekstovi , kao

1 1 va n i čn i proglasi i zakoni . Potom slede hronike, te zapisi pou­

t' n l lg , naučnog i zabavnog sadržaja . (Sl ična hronologija pisanih

l t l nrova uglavnom važi i za druga stara pisma, uz izvesne spe­

' l l i (· nosti . Savremenog či taoca, naviklog da visoko vrednuje pi­

�anu književnost, možda će da zainteresuje podatak da pisma na­

' l a ju iz izrazito praktičnih potreba, dok se beletristički tekstovi

p1 1 pravilu javljaju nešto kasnije u njihovom životnom toku.)

U pogledu formalnih principa, odnosno tipologije, arhaj ski

1 1h l ici sumerskog pisma su piktografskog, dakle j asno motivi­

�anog ili ikoničkog karaktera. Ali ova ikoničnost rano se izgu­

hi la, tako da je pismo već do oko 2500. godine p.n .e . sti lizovano

u pravcu logografskog i si labičkog pisanj a, uz dodatak fonetskih

demenata - naročito pošto su ga, posle samih Sumeraca, drugi

pomenuti narodi pri lagodil i drukčij im strukturama svojih jezika.

Ovakav razvoj , kako ćemo odmah videti , uveliko je diktirala

sama tehnika pisanja, pod kojom podrazumevamo prirodu po­

dloge i pi saljke , kao i način obl ikovanja grafičkih znakova. U

svakoj civi l izacij i , materij alnu osnovu pisanja pružalo je ono

čega je bilo u izobilju ; za Sumerce to su bi le glina i trska.

Pomenuti proces omogućuje uvid u jedan od najfascinan­

tnij ih aspekata čovekove evolucije - genezu glotografskog pi­

sma. Njegovu rekapitulaciju za sumerski period dajemo na Slici

1 3 , koja na primeru nekoliko grafičkih znakova uprošćeno Hu­

struje nastanak i razvoj klinastog pisma. Stubac I daje nj ihov

57

RANKO BUGARSKI

izvorni oblik, u kojem su skoro svi prepoznatlj ive s l ike, sa sle­

dećim značenjima: 1 - glava; 2 - usta, govori ti ; 3 - voda; 4

(kombinacija glave i vode) - piti ; 5 - noga, ići, stajati , doneti ;

6 - zvezda, nebo, bog ; 7 - zemlja (motivacija ovog znaka je

izgubljena); 8 - stidnica, žena; 9 - planina; 10 (kombinacija

žene i pl anine) - robinja (Sumerci su uzimali robinje od pl a­

ninskih plemena na istoku) . Svim ovim znacima odgovarale su,

razume se, fonološke vrednosti , pa su to bi le pisane reči - tačni­

je, morfeme - sumerskog jezika, o kome nauka inače malo zna.

U tom smislu je sistem bio logografski . Ali njegov izvorni pik­

tografsko-ideografski karakter ogleda se upravo u neposrednoj

prepoznatljivosti znakova, što znači da su oni mogli da pred­

stavlj aj u i reči drugih jezika, dakako drukčijeg zvučnog obl ika.

U skoro su svi znaci roti rani za 90 stepeni u levo, što po­

kazuje stubac Il. Ovaj na prvi pogled neobičan i proizvolj an

zaokret izgleda da je usledio zbog načina držanja pločice i lak­

šeg praćenja pi sareve ruke. Inače, sama pojava naginj anja i l i

preokretanja znakova, izazvana raznim čini ocima, bogato je do­

kumentovana i u drugim pismima. (Uostalom, takva opšta prak­

sa, koj a ostavlja dosta prostora i individualnim navikama, pa i

u trenutnoj ćudi pisara i prepisivača, potrajaće do znatno ka­

snij ih vremena, kroz različite antičke i srednjovekovne rukopi­

sne tradicije . Do stabilizacije i standardizacije oblika i položaja

grafičkih znakova zapravo će u punoj meri doći , kako ćemo

kasnije videti , tek sa izumom štampe.)

S tubac III donosi , međutim, jednu daleko važniju, funda­

mentalnu promenu . Naime, u prethodnim etapama slike su is-

58

PISMO

I II m

1 \? � <U r qf-:f 2 \f (!k , � , �

- u H rf -3

4 )?dl az� � �

5 fL r::=d· � �

6 * * * � 7 • � • � 8 v t> � $--

� a <J �v � o � <J 9

w� (? a� + � � � 1 0

Slika 13.

59

RA:-IKO BUGARSKI

crtavane na glinenoj podlozi zaoštrenom pi saljkom, što je pru­

žalo široke mogućnosti vizuelnog reprezentovanja, al i je naro­

č i to za pi sanje u nizu bi lo nepraktično zbog rnrljanj a izazvanog

glinom izbačenom potezima pisaljke. (Treba imati u vidu da

se radilo na vlažnim pločicama, koje su se po ispisivanj u suši le

i stvrdnjavale na suncu i l i , ređe, pekle u pećima.) Stoga se ubrzo

prešlo na tehniku utiskivanja pisaljke od trske sa trouglastim

vrhom u gl inenu tablicu, što je davalo uti sak klina, zbog čega

se celo pismo i naziva klinastim. Ovom tehnikom teško su se

mogle izvoditi duže i naročito zaobljene l inije , pa je otuda kl i­

nasto pismo srazmerno brzo evoluirala do sadržajno ispražnje­

nog i fonetski fiksiranog si stema za manipulaciju manjeg broja

tipiziranih otisaka koj i su se po određenim pravil ima kombi­

noval i u složene znakove.

Ovaj proces gubljenja motivisanosti znakova kroz apstrak­

cij u i konvencionalizaciju , i lustrovan u stupcu III, uznapredovao

je , uz dodatna formalna uprošćenja radi l akšeg i bržeg pi sanja

i čitanj a, do etape prikazane u stupcu IV. Znaci ovde već deluju

sasvim arbitrarno sa stanovišta sadržaja, al i i m se zvučna vred­

nost precizira i utvrđuje - između ostalog, uz ograničavanje

dejstva poli semije i homonimije. Pri tome je nova manipul a­

tivna tehnika omogući la drastičnu redukciju broja odelitih zna­

kova: dok se u arhajskoj piktografsko-ideografskoj fazi taj broj

možda peo i na 2000, već do 2000. godine p.n .e . on se sveo

na nekih 500 znakova u opštoj upotrebi . Pomenute tendencije

biće j oš izraženije u potonjim verzijama klinastog pisma, pa

će tako staropersijski si labarij stići gotovo na prag alfabetskog

60

PISMO

p i sanja. Kako pokazuje Sl ika 14 , on je sadržavao svega 36 zna-

J.. ova (uz 4 l ogograma) koj i su mogli da označavaju bilo s logove

l l i pojedinačne foneme. (Kako je ovo već 6. vek p.n .e . , ovde

'e mora računati sa uticajem već nekol iko stoleća postojećih

okolnih alfabeta - aramejskog, grčkog i drugih.)

1>-- t{< �� Yf m a , a Š • ta b , ba �· . ""' J

� �l= i<(( �� TI i , i g , gi e . ea r , T i:l

(1f u , u �Tr T t , t.a �( n , na IH(( r , r u

�� k , ka Mt>- t , t u ((� . � l ' l a n , nu

<(j k , ku fr d , da �>-TTT • · ma Tt: s, sa

<(TI�>- 8 · ga �TI d ' d i l(� ll , Ill T� z , z a

� g , gu <Q:i d , du � l m , mu « Q , �a

((TY � . ba f<(l 3. h T� y , ya � llr , �ra

1>-- "i= r...r� <(::( h , ha 'ijr>- e , ea � p , pa D'- v , '-'l

Slika 1 4.

Egipatsko pismo

Pribl ižno paralelno sa sumerskim pismom, iako sa malo

kasnij im početkom (možda oko 3 1 OO. god. p.n.e .) i verovatno

pod njegovim del imičnim uticajem, u starom Egiptu razvijao

6 1

RANKO BUGARSKI

se osoben oblik pisanja koj i su Grci nazval i hijeroglifima (ot­

pri l ike 'svetorez' ) . Ovo ceremonijalno pismo najčešće se nala­

zi lo po sveti l ištima kao što su hramovi i grobnice, te na usprav­

nim kamenim blokovima spomeničke funkcije (tzv. ste/ama) .

Nasuprot formalnoj svedenosti i geometrij skoj apstraktnosti

poznog klinastog pisma kao sredstva za zadovoljavanje ovoze­

maljskih potreba, hijerogl ifi se obraćaju bogovima i večnosti ,

pa svoj om vizuelnom upečatlj ivošću i raskošnom lepotom obl i­

ka i boj a čine jedinstven amalgram pisma i umetnosti .

Ovakvim svoj im izgledom hijerogl ifi deluju kao autentič­

no piktografsko pi smo, ali je ovaj utisak varlj iv. Pismo je za­

pravo od samog početka mešovite prirode: uz nesumnjiv udeo

semasiografije, ono je ipak u osnovi glotografsko, na naročit

način se služi principom rebusa, a sadrži tri vrste znakova (si­

stemski gledano, sl ično sumerskom) . Prvu čine logografski in­

terpretirani piktogrami i ideogrami - sti l izovani crteži ljudskih

glava, ptica, životinj a, cveća i raznih predmeta . Drugu predsta­

vlj aju fonogrami - posebni dodaci koj i , ukazujući na čisto zvuč­

ne vrednosti, olakšavaju čitanje uklanj anjem dvosmislenost i . A

treću obrazuju determinativi - semantički klasifikatori koj i oz­

načavaju red pojava na koje upućuje osnovni znak. Na primer,

ako i sti znak usled homonimije služi za beleženje reči sa zna­

čenjem ' kuća ' i 'otići ' , tom znaku u ovom drugom značenju

dodaj u se dve noge kao simbol kretanja. (Ovaj mehanizam već

smo, na nešto apstraktnijem nivou, i lustroval i u prethodnom po­

glavlj u .) Zanimlj ivo je, uzgred, da jedan od determinativa nosi

značenje ' apstraktan predmet' - što je samo po sebi veoma ap-

62

PISMO

strak tan pojam ! (V. Sl iku 1 5 , koja sadrži razne vrste znakova;

to je "stranica" iz tzv. egipatske Knjige mrtvih.)

Slika 1 5.

I pored svoje naglašene sakralne namene, egipatsko pi smo

moralo je, iz razumlj ivih razloga, da se kori sti i u različite sve­

tovne svrhe - počev od spiskova robe i poseda, preko bračnih

i drugih ugovora i pravnih kodeksa, do književnih formi (himne,

sage, basne, l irika) i naučnih rasprava. Među ovim poslednjim

pomenućemo, kao posebno aktuelna, područja geografije i as­

tronomije; potrebe navodnjavanj a i pretnja od poplava Nil a vo­

dile su izradi solarnog kalendara. A materijal i na kojima se sve

to pisalo uključivali su, pored kamena, krečnjaka i grnčarije, i

63

RANKO BUGARSKI

mekše podloge papirusa i pergamenta, uz upotrebu pisaljke

masti la .

Očigledno je da se ovakav raspo!) nije mogao pokriti pri­

menom izvorne monumentalne verzije urezanih ili slikanih hi­

jerogl ifa. Čim je pi sanje postalo nešto šira delatnost, što je

proizvelo potrebu za manje nezgrapnim i bržim zapi sivanjem,

u Egiptu su - kao, videćemo, i u drugim kulturama - razvijene

kurzivne forme pisanja . Za razl iku od dekorativnih monumen­

talnih formi, primerenih spomenicima i javnim natpisima, kur­

zivni obl ici pri lagođeni su efemernij im potrebama, te pisanju

na mekšim materijal ima. (Prateći ruku, on i su u kasnij im s i ­

stemima pisanja bivali i ukošeni , pa se naziv kurziv do danas

zadržao u tipografiji za kosa slova kojima se često ističu delovi

teksta.) Ovakvi praktičnij i obl ici egipatskog pisma bili su hije­

ratsko pismo za religijske i demotsko za svetovne svrhe. Oni

su sti l izacijom postepeno izgubil i svoj sl ikovni karakter, pot­

puno se l išavajući ikoničnosti , ali ipak nisu prerasli u alfabet .

Jedino se može reći da su to već izrazito fonografska pisma,

dok je prvobitno hijeroglifsko pi smo, kako smo videl i , bilo sa­

mo del imično takvo. (V. Sliku 1 6, koja prikazuje pomenuti pro­

ces : l - hijeroglifsko, 2 - hijeratsko, 3 - demotsko pismo.)

Prethodno smo videli kako se sumersko pismo usled prak­

tičnih potreba srazmerno brzo menj alo u upravo naznačenom

pravcu. Međutim, zahvaljujući upravo tome što su hijeratsko i

demotsko pismo preuzeli na sebe širok opseg praktičnij ih za­

dataka, izvorni hijeroglifi mogl i su da ostanu suštinski neiz­

menjeni , u svom punom reprezentacionom i koloritnom piktu-

64

PISMO

ralnom sj aju , tokom svog veoma dugog postojanja. Jedino se

nj ihov broj , koji je u početku verovatno bio osetno veći , posle

nekog vremena ustalio na oko 500.

1 2. 3

l t& t1\ "' l' rn ta t� � � / J J r J ? _p / / l -Jo- � � � � � .J-. 4 � L ( ,..._)

-:2 ......." ,_IL A � � (O- )\ n

& � � ?J � ?l 1' v r ).e=.

P1 fl i»> � � rn ll. (tJ N r (:� l

aE!I!!III c:::a::. ..... .... = � .a. � b '( � :& � l"000-2100 l70G-lOOQ ' !.:0<>0-1100 :.,uoo >W-100 ' 1.100 ' I'JOQ " ""' , :zgg --•oo •e oc ac K K K K K

Slika 1 6.

Za razl iku od sumerskog pisma, egipatskim pismom pi san

Je samo jedan jezik, egipatski , a takođe pribl ižno do nastupa

nove ere . Nešto duže održala se jedino demotska verzija � do

5 . veka nove ere, kada je ovaj jezik u svoj im kasnij im fazama,

a pod uticajem hrišćanstva, počeo da se pi še modifikovanim

grčkim slovima. Sveta pismena teokratske egipatske civili zacije

tako su, posle više od 3000 godina kontinuirane upotrebe, po-

65

RAN KO BUGARSKI

tonula u mraku istorije, da bi nauka nj ihovu tajnu odgonetnula

tek početkom prošlog stoleća - o čemu će biti reči u završnom

odelj ku ovog poglavlja . Iako nije posl užilo kao gotov obrazac

za dalje prilagođavanje u primeni na jezike mlađih kultura,

drevno egipatsko pismo verovatno je predstavljalo bar početnu

inspiraciju za rađanje prvih semitskih pisama na susednim geo­

grafskim prostorima - proces u koj i ćemo da zavirimo u sle­

dećem poglavlju .

Kinesko pismo

Dok su sumersko i egipatsko pismo davno izumrli zajedno

sa s tarim civi l izacijama koje su ih iznedrile, kinesko pismo,

kao jedna od vrhunskih tekovina najstarije žive civil izacije , upo­

treblj ava se u kontinuitetu bar nekih 3500 godina, sve do danas .

Na tom dugom putu ono je sačuvalo svoja osnovna strukturalna

obeležja, iako je doživelo razne promene - najčešće na l inij i

formalnog uprošćavanja komplikovanog grafičkog nasleđa. Ne­

ke od ovih promena i ovde su bile uslovljene tehnikom pisanja

- od ranih obl ika urezivanja na životinj skim kostima i ljuštu­

rama, potom na grnčarij i i metalu , do i spisivanja kičicom i ma­

stilom na pločicama od drveta i bambusa, te na mekšim po­

dlogama kao što su svila, pergament i papir.

Poreklom takođe piktografsko-ideografsko, kinesko pismo

je vremenom sti l izovano i donekle fonetizovano, opet uz pomoć

principa rebusa, a razvi l i su se i različiti stilovi pisanj a, uklju­

čujući i kurzivne forme. (S lika 1 7 i lustruje promenu nekih ka-

66

PISMO

raktera od naj starij ih oblika do nj ihovih modernih ekvivalenata, a Slika 1 8 razne stilove pisanja, rastuće kurzivnosti . )

b i k ovca drvo mesec zemlja voda tronožac

l f � t } _o_ �) 'ft lF tt * .11 ± 7k MU

Slika 1 7.

-t JE �l -t- tt w - � .i. J -:t 1

n n � �� j)t : jtf J ,ft tK ;rk : 7� � 1 �1 �

Slika 1 8.

Najstarij i danas poznati primerci kineskog pisma nalaze se na tzv. "orakularni m kostima" - kostima stoke i ljušturama kornjača, iz perioda dinastije Šang (oko 1 500 godine p.n.e. ) .

67

RAI>KO B UGARSKI

Predmet ovih zapi sa su razna proročanstva, što govori o ranoj

primeni kineskog pisma u magijsko-religij ske svrhe; no n ije iz­

vesno da je to i njegova najranija upotreba, jer - u Kini kao i

drugde - eventualni ranij i zapisi na mekšim materij al ima lako

su mogli propast i , a arheološke i skopine mogu da budu stvar

is torij ske slučajnosti . U svakom slučaju, pismo jedne tako bo­

gate i razvijene civi lizacije van svake sumnje je pokrivalo uku­

pan raspon njenih raznovrsnih potreba, od računovodstva i me­

renja do poezije i estetike.

Pri tome je - sl ično Egiptu , ali na drukčij i način - čisto

util itarna funkcija pi sma, zahvaljujući već i samom izgledu i

s loženosti njegovih znakova, kombinovana sa artističkom ek­

spresijom. Tako karakteri koj i obrubljuju neki kineski pej saž

često jednovremeno predstavljaju tekst i dekoraciju , a tradicio­

nalna kineska kal igrafija u mnogim svoj im ostvarenj ima dosti­

gla je retko viđene vrhunce elegancije i vizuelne poetičnosti .

Š to se pak tiče unutrašnje, sistemske strane ovog pisma,

treba reći da ono uopšte nije ideografsko, premda se neretko

takvim smatra. Ono, naime, ne prikazuje značenja neposredno,

nego preko jedinica kineskog jezika, što znači da je u suštini

logografske prirode. Ali i ovakvo određenje treba precizirati . U

kineskom, kao jeziku korenske ( i l i izolativne) strukture, nosioci

značenja su međusobno jasno razgraničene morfeme, koje se

u iskazima prosto nižu jedna za drugom, pa su s intaksički ek­

vivalentne rečima. I morfeme su zapravo ono na šta se odnose

kineski karakteri . S druge strane, kako se jedna morfema u iz­

govoru najčešće ostvaruje kao jedan slog, a slogovi su takođe

68

PIS�lO

odelite jedinice, karakter i ma zvučnu vrednost na nivou sloga.

Ovo je, međuti m, sekundarna podudarnost koja kinesko pismo

ne čini s i labičkim: setimo se da s i labogrami upućuju na či sto

glasovne skupove, a ne na značenj ske jedinice.

Ovako izvedeni trougao karakter-morfema-slog donekle je

ideal izovan, jer u modernom standardnom kineskom, za razl iku

od klasičnog ki neskog, znatniju ulogu igraju i reči složene od

dve, pa i više morfema, a već ina reči danas ima i dva ili više

slogova. Otuda su i mnogi karakteri s loženi . Ipak, ostaje bitna

činjenica da svaki kineski karakter sadrži obaveštenja u pogledu

značenja (morfema) i zvuka (slog) . Ovo je svakako povoljna

situacija, utol iko što onaj koji je ovladao principima ovog pisma

pri pogledu na bilo koj i karakter otkriva i šta on znači i kako

"zvuči " . Ali ove indikacije često su samo približne , pa i nesi­

gurne, iz razl oga na koje ćemo odmah ukazati .

Naznačena struktura kineskog jezika u posebno zaoštre­

nom vidu nameće pitanje jezičke ekonomije, u smislu postizanja

potrebnih semantičkih distinkcij a formalno ograničenim sred­

stvima. Broj morfema u modernom kineskom višestruko nad­

mašuje broj fonološki mogućih s logova. Pri strukturalnom prin­

cipu da jednoj morfemi odgovara jedan slog, iz ovog raskoraka

sledi da će mnoge morfeme, često sasvim nepovezane po zna­

čenju , imati identičnu zvučnu real izaciju . Drugim rečima, ovde

se u još akutnijem obl iku j avlja problem homofonije : gotovo

da nema slogova koji bi nedvosmisleno izražavali samo po jed­

nu morfemu, prosek je možda 5-6 morfema po slogu, a neretko

i po desetak i više morfema zvuči potpuno isto !

69

RANKO BUGARSKI

U govoru se ovaj problem rešava kontekstualno; međutim,

u si stemu pisanja čij i znaci primamo prikazuju morfeme a ne

s logove, karaktera bi načelno moralo da bude približno onoliko

kol iko u jeziku ima morfema. Ovo izgleda krajnje nefunkcio­

nalno, ali bar uveliko redukuje dvosmislenost govornog jezika.

Upravo je zahtev da jedinice istog zvuka budu u pisanj u pred­

stavljene razl ičitim karakterima, jer upućuju na različita znače­

nja, urodio nepreglednim mnoštvom karaktera. A ovo je opet,

sa svoje strane, zakonito porodi lo različite mehanizme raste­

rećenj a glomaznog tradicionalnog grafičkog inventara. Pre sve­

ga, drastično je smanjen broj karaktera . Dok vel iki starij i rečnici

sadrže i do 50 000 karaktera, od kojih su mnogi zastarel i i l i

specij al izovani , obrazovani ljudi danas barataju - kako se pro­

cenj uj e - sa možda 5-6000 njih, dok je za osnovnu pismenost

dovolj no i "svega" 2000 (što je za evropske pojmove takođe

ogroman broj različitih grafičkih znakova). Zatim, l ikovno su

uprošćeni i sami pojedinačni karakteri . I treće, oni su tako ustro­

jeni i klasifikovani da je nj ihova manipulacij a osetno olakšana.

Da ilustrujemo ovo poslednje, karakteri se formalno kla­

sifikuj u po broju poteza kičicom potrebnih da bi se i spisali -

u pojednostavljenoj savremenoj verzij i , od l do 25 ; S lika 1 9 prikazuje spisak od 300 primamih karaktera, poredanih redo­

sledom rastuće grafičke kompl ikovanosti , a koj i se mogu upo­

treblj avati samostalno i l i u kombinacijama. Vel ika većina svih

karaktera pripada kategorij i semantičko-fonetskih složenica -

karaktera složenih od semantičkog klasifikatora (tzv. radikala) ,

koj i upućuje na značenje, i fonetske oznake (tzv. fonetika), koj i

70

-, 1:::. ll ,:ic el T Ul

l ll i, :12 /R G% cp n

� 37JS3 ft43 •l!.· 13

./ 4 -n 34 JTG4 J!:. N

r li '"J :sr. -;tas lij• l..& 7)34 /IAI A� l_.7 Jt.37 "\:; C7 11:9'1 L• X38 fLG8 11.• J . o X liO AL 6o �9'.1 < 10 r.a fl70 7(. 100

l ll r� � tn :u: 101

.=.t2 .y 42 n 12 Ft 102

_LIS T" on f"t103 "-.H "5" !eP• 1f.t04 /\1& rt$ F •.

.� t\ lot

)\.16 .:::.48 e.�� 3t lOG

l \.11 �n En ii 107

JL 1e ({{ 48 ? �8 �WI iLl\/ { 4.9 � �9 m 101 11..,'20 1'10 :i. se 1::. 110

fL 21 6n .. ,, 81 �111 +22 "Jn ......... ., t 112

tQ R&3 rp a =F ll.S

n2' �54 lfJ" $114 ....... 23 �16 Ll.JU *115 LJ !l �". Ill• lJ- lli

LJ. rl �- 67 ±ll nm AtS !i_68 I.• }:1 118

L :t 1\.» T-• ?f" Ut

C:JO *eo {tili -=f 120

PISMO

/Tm m !�! re 111

f5t22 ffitm .f. 152

� 123 .illi. t&! =f 183

tf 126 .§_1!>4 �184 t-ur; §tl!G �IM � 126 (5 IGG $tas *127 E. 157 �187 .. ' Jfl28 E9 168 � 188

/1<..120 .A��� *189 !1<.130 �180 m-1110 *: 131 8111 ffl191 11\ 132 � IC2 -ffl-m "- 133 pg1G3 § 193

::1: l:U }jtt64 g tu

129 135 *'� J!19S ·s 13G �IM e! lUG

8137 3f ll� iiii 197

.FJ 138 JR.l88 im 19tl

E,t39 �IllO �IW ž 140 r.x 170 ilfi200 :i: lU � 171 i!§ 201 1: 142 + 1'12 f\202 8 1&3 ;Em �103 }1;J 144 11t 174 8Z04 J{. Uli * 175 tit !'l& liJ ld 'E 171 �-11Ju7 � 171 m-Ep Ul * 178 !liJ• Rl '" � 17t �:!OO i!J-160 � 180 �� %10

Slika 19.

71

�t 211

M 212

tJ. 213

{t2u ..a 210

g ne

�717 (2: 218

lm 219

�220 lj� :!21

E:Jm /?f223 � 2"1,

�m šf(m ;ift= Efi! m

mm

: : ft =n §m .134 Jt235 !12311 -jt:!:l7 1fm 1t �9 1! 2to

Sl 24.1

��� * 243

jl2u ;l; 2&6

� 2cG �m fEJ 248

mm *250 m 251

� 202 'H 2:.3

4J:.204 tt us

im 2611

1it %67

-= 268

fi 269

�200 �tsl �:zU *263 �te& .268 ·-jflw. ��--�289 $�o

�271 * 272

·�!<.l Pi z;.

Oi �h � ... � 275 .

fl! m

§m � 209

�280 �t2�1 if m

at283 � 2�,

.�29S ��!lG $787 .

�: lt{ m

l] 291

.2!1'� #293 ft2<U ... 2();.

9_29G �m �291 .m ft300

RANKO B UGARSKI

ukazuje na izgovor. Radikali i fonetici imaju uzajamno diskri­

minativnu funkcij u: jedan bez drugog pružaj u samo nagoveštaj

značenja odnosno zvuka, al i u spoju daju j asniju sl iku. Radikal i ,

koj ih je prethodno bilo više stotina, svedeni su na broj od 214 ,

al i mogućnost različitog kombinovanja radikala i fonetika um­

nožava grafički repertoar.

Tako, na primer, karakter za re č /t' an g/ 'šećer' sadrži ra­

dikal sa značen jem 'pirinač', koj i kaže da je posredi nešto u

vezi sa žitaricama, i fonetik sa izgovorom /t'ang/, koj i inače

samostalno služi kao karakter za l ično ime, a ovde je samo

pozajmljen kao indikator zvuka, zbog homofonije sa reč i 'še­

ćer'. Drugim rečima, u sastavu ovog složenog karaktera radikal

kao da kaže "ovaj fonetik do mene nije l ično ime nego žitarica",

a fonetik kao da uzvraća "ovaj radikal do mene je upravo ona

žitarica koja zvuči kao j a, dakle šećer" . Ovo može da nas pod­

seti na sl ične diskriminativne mehanizme koje smo pominj ali

ranije , posebno kod egipatskog pisma. Ako se pak zapitamo

zar ne bi bi lo jednostavnije imati prost karakter sa značenjem

'šećer', odgovor je da bi možda bilo, u tom pojedinačnom slu­

čaju kao i u drugima, al i da bi time bio narušen temelj ni pri ncip

ekonomije na kome počiva ceo sistem. Naime, tako bismo opet

dobi l i nesavladivo vel ik broj različitih karaktera koj i se moraju

učiti kao odelite jedinice - a daleko je ekonomičnije operisati

manjim brojem komponenti koje različitim kombinacijama po

potrebi daju složene znakove . Na spisku od svega 21 4 radikala,

kao nosi laca semantičkih kategorija, može biti mesta samo za

neodređen opšti pojam žitarica, zastupljen pirinčem, al i ne i za

72

PISMO

svaku žitaricu ponaosob; za specifikaciju, kako smo videli , pri­

begava se odgovarajućim foneticima, koji drugde funkcionišu

i samostalno, što je opet ekonomično.

Na taj način , u kineskom pismu ponovo vidimo na delu

kombinatomi princip koji je početni glomazni inventar sumer­

skog pisma vremenom sveo na manipul isanje tipiziranim oti­

scima kao komponentama znakova. Odis ta fascinira nalaz da

su u tako davna vremena, i nezavisno jedni od drugih, korisnici

prvih pisama dolazili na slične ideje o tome kako uprosti ti i

operacionalizovati inherentno glomazne logografske sisteme pi­

sanja. A pomenuti kombinatomi princip doći će do punog izra­

žaja, kako ćemo videti u sledećem poglavlju, sa pojavom alfa­

betskih pisama.

Počev od sredine prošlog stoleća bilo je i nekol iko pro­

jekata romanizacije - to jest, latiničke alfabetizacije - kineskog

pisma, što je jedna u nizu kineskih jezičkih reformi, preduzi­

manih u razna vremena, sa nejednakim dometom i uspehom.

Aktuelna verzija romanizacije, zvana pin-jin (pin-yin), zvanično

odobrena 1 958 . godine, predstavlja funkcionalno ograničenu do­

punu tradicionalnog sistema pisanj a u domaćoj i međunarodnoj

upotrebi , al i ne i i stinsku zamenu za njega.

Tradicionalno kinesko pismo preuzeto je i prilagođeno za

pisanje drugih dalekoistočnih jezika - japanskog, korejskog, vi­

jetnamskog. Ovaj potez bio je prirodan u svetlu OgJOmnog pre­

s tiža kineske civilizacije u tom delu sveta (u istočnoj Azij i Kina

je odigrala ulogu Grčke i Rima u Evropi), al i je bio �kopčan

73

RANKO B UGARSKI

sa vel iki m praktičnim teškoćama jer je reč o jezicima tipološki

veoma razl ičitim i od kineskog i međusobno. Stoga su u ovim

kulturama ponikli i al ternativni sistemi pisanja. Pomenute pro­

bleme i lustrovaćemo kratkim osvrtom na j apanski slučaj .

Negde oko 5 . veka nove ere u Japanu se počelo pisati pi­

smom kanđi (kanji) , izvedenim iz tradicionalnih kineskih karak­

tera. Ali to nije išlo nimalo lako, jer dok korenskoj strukturi ki­

neskog odgovara kombinacija logografskog i silabičkog principa,

aglutinativnoj strukturi japanskog daleko je primereniji izrazito si­

labički tip pisanja. Zato je iz kanđija derivirano japansko silabičko

pismo kana, čije se dve srodne i izomorfne verzije, svaka sa po

48 znakova, danas zovu katakana i hiragana; v. Sliku 20.

1 I ro h ,a nl ho he to Chi rl nu ru lwlc ---l- romađi 2 1 D r' - rt. - Jo + lJ x .ft..- 9

2- katakana 3 .... ... � n. r: l! - ! 't � JQ � :t

3- hiragana 1 2

wa ka yo ta re so ISU ne na ra mu u -- -r- -- � ry tJ 9 ? L.-- ., •'J �- -r 7 A ?

3 ;h %1• j. � tt � "? n � b (.r ; 1 w)i no o ku )B ma ke tu ko e te a -2 -* / ;;t ? Jf( '? "T 7 :J z 7 7 3 l> � t: < -'(::> 1 H" .J. .. � 't SJ ._

1 sa k l yu me ml s hl We hl rno se su n -2 it � .:1 .;1 . � ..::E. t � �-7.. ;... -3 � tt � � .H. l .i. ZA � -tt -r �

Slika 20.

74

PISMO

S obzirom na nj ihov nastanak i istorij ski razvoj , prvi si­

stem je pogodnij i za stručnu, a drugi , kurzivnij i , za svakodnevnu

i književnu upotrebu .

Odskora uz to postoj i i romanizovana verzija japanskog

pisma, zvana romađi (romaj i ) . Međutim, ovo danas nisu četiri

al ternativna sistema za pisanje istih tekstova, nego komponente

zajedničkog konvenc ional nog pisma u opštoj upotrebi - što zna­

či da se elementi svih nj ih kombinuj u u bezmalo svakoj rečeni­

ci . Okvirna raspodela pri tome je sledeća: karakterima kanđija

piše se većina leksičkih reči , uključujući naročito one kineskog

porekla; karakterima hiragane gramatičke morfeme i neke do­

maće reči ; karakterima katakane reči transkribovane iz zapadnih

jezika i drugi delovi teksta koj i se posebno ističu; a romađijem

- reklamni segmenti , internacionalne skraćenice i sl ično, npr.

u štampi. Ova mešavina čini japansko pismo najkomplikovani­

j im na svetu, s loženij im i od kineskog, iz koga je prvobitno

poteklo. Tolerisanje takve s loženosti , sa uti l itarnog stanovišta

začuđujuće, može se obj asniti jedino kao odraz ukorenjene so­

ciolingvističke tradicije . Naime, pisanje je u ovoj zemlj i od po­

četka uživalo status prestižne arti stičke delatnosti, pa je japan­

sko pismo i zamišljeno upravo tako da bude intelektualno i

umetnički izazovno, a ne jednostavno i funkcionalno - i to na­

sleđe, kol iko god moglo izgledati anahrono u modernim vre­

menima, održalo se do danas.

75

RANKO B UGARSKI

Dešifrovanje starih pisama

Ukazaćemo još na problem odgonetanja zapisa pisanih ne­

poznatim pismima. Ovaj del ikatni i mukotrpni posao zahteva

određena predznanja o istorij i i kul turi date zajednice, a uz to

i i nventivnost (pa i detektivske sklonosti ! ) onoga koj i mu pri­

stupa . Uspešno rešenje može, međutim, da bude od izuzetne

vrednosti. Ocenjuje se da je dešifrovanje klinastog pisma done lo

više saznanj a o civi l izacij i Sumera i Vavilona nego svi arheo­

loški nalazi sa tog područja . A ako se tome doda i dešifrovanje

hijeroglifa, može se reći da su ova dva intelektualna dostignuća

1 9 . veka, uzeta zajedno, našem poznavanju prošlosti dodala tri

milenijuma zabeležene istorije .

Tekst na nepoznatom pismu po pravilu se može odgonet­

nuti samo ako je poznat jezik tog dokumenta, ili bar jedan od

jezika ukoliko je reč o dvojezičnom ili vi šejezičnom zapisu (bi­

lingvalu, trilingvalu, kvadrilingvalu) . Upravo ova potonja srećna

okolnost omogući la je dešifrovanje egipatskih hijeroglifa 1 822.

godi ne . Naime, Napoleonova ekspedicija u Egiptu 1 799. godine

otkri la j e u delti Nila kamen od crnog bazalta, nazvan rozeta

po mestu nalaza, sa tekstom na grčkom i na egipatskom, pri

čemu je ovaj drugi pisan u dve verzije - hijeroglifskoj i de­

motskoj . (Kako je kasnije utvrđeno, kamen potiče iz 1 97 . go­

dine p .n .e . , a predmet zapisa je sveštenički dekret povodom km­

nisan j a Ptolomej a V; v. Sl iku 21 . )

Polazeći od grčkog, francuski egiptolog Žan-Fransoa Šam­

polion uspeo je da dešifruje ostal a dva pisma. On je time de-

76

PISMO

finitivno opovrgao i jednu ukorenjenu zabludu. Dugo se sma­

tral o da su hijerogl ifi piktogrami i l i ideogrami koj i direktno

upućuj u na svete sadržaje, al i je on, sledeći svoj u intuiciju, sa­

mim činom dešifrovanja dokazao da je si stem u osnovi gloto­

grafski, jer je reč o zapisima na egipatskom jeziku, i to deli­

mično fonografski .

Slika 21.

77

RANKO B UGARSKI

Sl ičan podvig izveo je 1 952. godine britanski arhitekt Majki

Ventris uz pomoć klasičara Džona Čedvika. On je posle dugo­

traj nih napora, ovog puta bez oslonca u drugom jeziku, dešifrovao

tzv. Linear B, pokazujući da je jezik tog dugo zagonetnog pisma,

otkrivenog tokom arheoloških iskopavanj a u Knososu na Kritu

1 900. godine, bio grčki . Tačnije, to je bio grčki dijalekt koj i se

između 1 400. i 1200. godine upotreblj avao na Kritu i u južnoj

Grčkoj . Time je pružen i dokaz o postojanju preal fabetske pismene

kul ture na grčkom tlu, jer je ovo pismo relativno čist primer si­

labičkog tipa (v. tabl icu iz Pilosa na Slici 22).

Slika 22.

78

PISMO

U oba slučaja, kao i inače pri odgonetanju zaboravljenih

pisama, važnu početnu pomoć pružila je identi fikacij a vlastitih

imena , često pozaj mljenih iz drugih i nauci poznatij ih jezika.

Tako je Ventrisu veoma pomoglo j avljanje toponima Knosos i

Pi los, a Šampolionu - imena Ptolomeja, Kleopatre i Aleksandra

Velikog . U ovom potonjem slučaju , koj i ćemo kratko da i lu­

strujemo, imena vladara nije bilo teško uočiti, jer su zbog svoje

važnosti isticana stavljanjem u ovalan i l i duguljast okvir; to su

tzv. kartuši (franc. cartouche) - u neku ruku, prototip kurziva ! Šampolion je najpre dešifrovao kartuš sa imenom Ptolomeja, da­

jući znacima fonetske vrednosti, a zatim, prateći nj ihovo ponavlja­

nje, i one sa imenima Kleopatre i Aleksandra (v. Sl iku 23) .

P T O L M Y S Oo fl �e= qq P

Ll JZ",� :h .."" �.__-:).____,

- ��-

L k S E n '! R s

Slika 23.

• Cleopatra

= Alexander

Tako je uvećao broj odgonetnutih znakova, što je u pri­

meni na celinu teksta progresijom dovelo do dešifrovanja celog

pisma. Sve ovo nije , naravno, bilo tako jednostavno kako smo

79

RANKO BUGARSKI

mi to uprošćeno prikazal i ; pored vel ikog znanja i strpljenja,

kao i stvaralačke intuicije, uspehu je ponajviše doprinela zdrava

l ingvistička metodologija .

Tokom prošlog veka najvećim delom je dešifrovano kli­

nasto pismo (najpre u staropersij skom si labarij u, kao njegovom

najjednostavnijem i n�jsistematskijem obl iku) , naj vi še zaslu­

gom Nemca Georga Fridriha Grotefenda i Engleza Henrija Ro­

l i nsona. Ovde je ključ pronađen proučavanjem trojezičnih za­

pisa pers ij skih kraljeva, pisanih s taropersij skom , elamitskom i

akađanskom verzijom klinastog pisma. Zatim je, u prvim de­

cenij ama našeg stoleća, uglavnom odgonetnuto hetitsko pismo,

koj e se upotrebljavalo od oko 1 500. do 700. godine p.n .e . na

prostorima Anatol ije i Sirije, i to najpre u njegovoj klinastoj a

potom i hijeroglifskoj real izacij i (Čeh Bedžih Hrozni , odnosno

Amerikanac l. J. Gelb i drugi) . Ovi hetitski sil abarij i sadrže

naj starije nauci poznate zapise jednog indoevropskog jezika.

Međutim, u odsustvu neophodnih uslova mnoga dokumen­

tovana pi sma nisu ni do danas odgonetnuta (neka su samo ma­

nji m del om pročitana), tako da predstavlj aju otvoren izazov ot­

krivačkom duhu. Nj ih ima u raznim delovima sveta i u razl i­

č i tim kulturama. Na prostoru Mediterana i Bl iskog istoka, to

se u prvom redu odnosi na preostal a važnija pi sma tog regiona

- protoelamitsko u Elamu, drevnom kraljevstvu istočno od Va­

vilonije , neznatno mlađe od sumerskog i egipatskog ali mnogo

kraćeg trajanj a (3 000-2200. p.n.e .) , te na pisma kritske i l i mi­

nojske kulture (2000-1 200. p.n .e . ) . Među ovima su Linear A i

potpuno nepoznato pismo piktografskog lika pronađeno jedino

80

PISMO

na obe strane poznatog gl inenog diska iz Festosa, verovatno iz

1 7 . veka p.n.e . , sa utisnutim znacima spiralno raspoređenim u

grupama od dva do pet, što upućuje na si labarij (v. S l iku 24).

Slika 24.

U dol ini Inda, na lokal itetima Harapa i Mohendžo-Daro,

iz mulja je iskopano nekol iko stotina pečata od kamena i bakra

sa urezanim l ikovima životinja i predmeta i pratećim grafičkim

znacima, grubo datiranih u period oko 2200. godine p.n .e. O

kratkovekoj preindoarij skQj kulturi koj oj su pripadal i ne zna se

ništa, pa tako ostaju nepoznati jezik i pismo ovih kratkih zapisa.

Ovo pismo nauka registruje kao protoindijsko (v. Sl iku 25) .

Kao svojevrstan kuriozitet vredi pomenuti još zagonetno

pismo zvano rongo-rongo na drvenim pločama i stenama uz

džinovske kamene figure Uskršnjeg ostrva u Polinezij i , koje

svoj u tajnu - ako je uistinu reč o pravom pismu, u što neki

sumnjaju - ljubomorno čuva još od Uskrsa 1 7 22. godine, kada

je ostrvo otkrio holandski admiral Jakob Rohefen.

8 1

RANKO B UGARSKI

Slika 25.

Među nedovoljno upoznatim pismima ipak je najmarkan­

tnij a porodica pisama prekolumbovske Srednje i delimično Juž­

ne Amerike, po svemu sudeći nezavisnog nastanka, sa počecima

možda tokom poslednjih stoJeća pre nove ere. Ovim pismima

kroz vekove su se služile kulture Olmeka, Maj a, Tolteka i Aste­

ka, a prvi dešifrovani spomenici padaju u 2. i 3. vek nove ere .

Naj važnije među nj ima je pismo kulture Maj a na Jukatanu, koja

je i i nače dostigla visok civil i zacijski nivo. Majansko pismo

čine hijeroglifi osobenog i upečatlj ivog izgleda, urezani u ka­

men ili isl ikani na papiru od l i stova agave u vidu i luminiranih

rukopisa (v. Sl iku 26) .

Pojedinačni glifovi imaj u obl ik zaobljenih kvadrata, koj i

su u kodeksima kurzivno ukošeni, obično s u raspoređeni dvo­

stubačno i čitaju se u parovima odozgo nadoJe. Iako su majanski

jezici i danas u upotrebi na toj teritorij i , hijerogl ifi su samo

delimično odgonetnuti zato što su španski osvajači u svom pra-

82

PISMO

Slika 26.

83

RANKO BUGARSKI

vovernom destruktivnom žaru uništili gotovo sve što se od ove

"varvarske" kulture moglo uništit i , uklj učujući i skoro sve ru­

kopise. Stoga su dosad uglavnom dešifrovani datumi, brojevi i

imena vladara, dok je sa kontinuiranim tekstovima išlo mnogo

teže . Ipak je utvrđeno da je pismo naj vi še korišćeno u kalen­

darske i hronološke svrhe, za beleženje važnij ih događaj a u ži­

votu vladara, te u ritualnim, mitološkim i astrološkim funkci­

jama.

I ovaj sistem dugo je smatran čistom piktografijom i l i ide­

ografijom, ali su novij a proučavanja iza mnogih od više stotina

sačuvanih slikovnih znakova otkril a logografiju sa elementima

[onografije, i to uz, kako izgleda, neizbežni princip rebusa. Tako

učestala pojava glave ajkule na glifovima nalazi objašnjenje u

homofonij i reči sa značenjem 'ajkula' i 'broj ati ' /šok/, pa je

ova "sl ika" zapravo znači la 'od', 'do' i slično u vezi s datira­

njem . Ovo pokazuje kol iko kod logografskih sistema spolj ni

i zgled znakova može da zavara ako se samo gledaj u sl ike ume­

sto da se u nj ima traže reči . A šire govoreći , i ovde se u nekim

bitnim tačkama ponovi la priča o razvoj u pisma u Starom svetu .

U poj edi nostima je tu i tamo bilo i inovacija ; u elaboriranom

pi smu Asteka, na primer, pronađeni su i crteži lj udskih likova

koj i ma iz usta i zlazi balončić sa upisanim tekstom, kao u mo­

dernim stripovima.

Napomenimo još da kod hijerogl ifa, majanskih kao i egi ­

patskih , sl ika neke životinje i l i bi ljke (krokodila, psa, određenog

cveta i sličnog) često ima i simbolička značenja, vezivanjem

za lokalna kulturna verovanja o smrti i zagrobnom životu , sreći

84

PISMO

i nesreći, lj ubavi i neverstvu i td. Ovakva simbolika tekstu daje

dodatnu dimenziju, ali kako se iz njega ne može neposredno

iščitati , predstavlja i dodatnu teškoću za dešifranta ukoliko mu

dati kulturni obrasci nisu već poznati .

Šematski sumirajući izložene di leme, nalazimo da jedna

sl ika u nekom hijerogli fskom nizu ima čak četiri mogućnosti

tumačenja - kao l. upravo to, dakle sl ika ili i lustracij a, vanje­

zički ornament; 2. s imbol neke apstraktne kategorije; 3. reč ko­

jom se naslikano imenuje u datom jeziku; 4. neka "sasvim de­

seta" reč, sa prethodnom povezana slučajnošću homofonije . Sve

ovo pokazuje koliko je trnovit i raznim zamkama posut put

odgonetanj a nepoznatih pisama, naročito u početnim fazama tog

procesa, i ujedno objašnjava činjenicu da bogata riznica takvih

pisama širom planete još uvek čeka svoje ključare.

Slika 27.

85

RANKO B UGARSKI

Na kraju ovog pregleda najstarij ih pisama, na Sl ici 27 pri­

kazujemo lokacije glavnih pisama do početaka alfabetskog pi­

sanj a: l - sumersko, 2 - egipatsko, 3 - protoindijsko, 4 - krit­

ska, 5 - heti tske, 6 - kinesko, 7 - sevemosemitski protoalfabet.

86

6 Alfabetska pisma

Počeci alfabetskog pisanja

Alfabetski princip pisanj a, po kome jedna grafema odgo­

vara jednoj fonemi, proistekao je iz hi ljadugodišnje evolucije

pisma. Stoga se zasluga za njegovo otkriće ne može u celosti

pripisati samo jednom narodu. Pa ipak, presudni korak od si­

labarija ka alfabetu autohtono je učinjen, koliko se danas zna,

samo jednom: negde između 18. i 1 6 . veka pre nove ere , na

teritorij i današnj e Sirije i l i Palestine . Otuda se ne može sasvim

isključiti - iako nije nimalo verovatna - mogućnost da je u

ovom konceptualnom skoku od izvanrednog značaja, koj i nama

u retrospekcij i izgleda kao logičan završetak jednog mi lenijum­

skog procesa, važnu ulogu odigrala i individualna inspiracija

nekog anonimnog genija koj i izranj a iz pepela vekova, pružaj ući

nam osnov buduće pismenosti naj većeg dela čovečanstva - fo­

nemsko načelo pisanja. Međutim, mnoga pitanja u vezi s na­

stankom i razvojem alfabeta j oš uvek su u nauci sporna, pa

tako i mera eventualnog pojedinačnog doprinosa ostaje u do­

menu spekulacije .

87

RANKO BUGARSKI

S druge strane, bitni prelomni događaj i mogu se dosta po­

uzdano smestiti u šire prostorne i vremenske koordinate. Do

nj ih je po pravi lu dolazilo, kao i inače u razvoj u pisma, u pro­

cesu pri lagođavanja već postojećih sistema pisanj a jezicima

drukčije strukture od onih za koje su ti sistemi prvobitno uo­

bličeni . Kako smo već videli , dve vel ike civi l izacije Bliskog

istoka, mesopotamska i egipatska, u nekim elementima pri bl i ­

žile su se alfabetskom pisanju, ali ga u celini ni su dostigle .

Ono se u potpunijoj formi razvi lo tek na prostoru između nj ih,

nastanjenom starim jevrejskim narodima.

Kako je do toga došlo? Pre svega, i egipatski i sumerski

s istem imali su u silabičkoj komponenti svoj ih mešovitih gra­

fičkih repertoara znake koji su mogli da predstavljaj u i poj e­

dinačne foneme ako bi se pod određenim okolnostima slogovi

sveli na njih. Tako su neki egipatski znaci prikazivali jedno­

konsonantske korene, a neki sumerski - vokalske vrednosti . Već

u ovome može se videti embrion alfabetskog pisanj a. Polazeći

od ovakvih silabičkih elemenata i podešavaj ući ih strukturi se­

mitskih jezika, pomenuti jevrejski narodi izradil i su prve kon­

sonantske alfabete, kod kojih su pisani znaci zapravo predsta­

vlja l i inventar konsonanata. Naime, u semitskim jezicima no­

si lac leksičkog značenj a je koren sačinjen od konsonanata, dok

vokali uglavnom unose modifikacije gramatičke prirode , za koje

se na počecima alfabetskog pisanj a smatralo da su od sekun­

darne važnosti jer se ionako najčešće mogu razabrati iz kon­

teksta (tako npr. koren ktb u arapskom nosi porodicu reči i obli­

ka u vezi s pisanjem). Stoga su u pisanju vokali bivali izosta-

88

PISMO

vljeni , ili upisivani posebnim oznakama oko konsonanata. Ovaj

postupak zove se vokalizacija teksta, a same dodatne oznake

koje omogućuju da se tekst i spravno i precizno pročita poznate

su pod sl ikovitim nazivom matres lectionis ('majke či tanja') ;

takvo pisanje zvalo s e 'puno' (scriptio plena).

Najstarij i poznati protoalfabet, severnosemitski, sastojao

se od 22 konsonantska znaka, a potiče iz perioda oko 1700. godine p.n.e. Od njega vode koren mnoga pisma ovog tipa, uk­

lj učuj ući feničansko, aramej sko, hebrejsko i arapsko. Kako se

iz izloženog može zaključiti , konsonantski alfabeti su u stvari

prelazni oblici između sil abarija i potpunih alfabeta, pa ih stoga

neki stručnjaci i ne svrstavaju u alfabetski nego u silabički tip

pisanja. Većina nj ihovih simbola reali zuje se silabički ; tako he­

brejski znak zvani bet nema zvučnu vrednost samog konsonanta

lb/ nego slogova /bal, !bel, !bil, !bol ili /bu/. (Ovo je istovremeno

povezano sa okolnošću, važnom za nastanak alfabeta, da se -

za razliku od vokalskih fonema - konsonanti po pravilu ne iz­

govaraju samostalno nego uz neki prateći vokal , tako dobijajući

"i zgovorlj iva"

imena; uporedimo i danas latinične nazive slova

"be"

, "ce"

, "de"

, "ef', "ge"

, "ha"

itd.) . Međutim, mali i nventar

simbola - do 30 - ove si steme ipak određuje kao alfabetske.

U drevnom Mediteranu, kao basenu u kome se odvijao

intenzivan privredni, trgovački i kulturni život, u znaku brojnih

kontakata i razmene materij alnih i duhovni h dobara između ve­

likog broja lokalnih al i i udaljenij ih naroda, nastajala su, menja­

la se, odumirala i u drugim oblicima oživlj avala mnoga i raz­

novrsna pisma. Tu su, primera radi, koegzistirati ili se smenji-

89

RANKO BUGARSKI

vali tipološki razl ičita pisma Krita i Mikene, kiparski i hetitski

silabarij, te prvi konsonantski alfabeti . Pri tome su se neka od

nj ih ostvarivala sredstvima nasleđenog klinastog pisma, al i su

većinom razvijane i drukčije, primerenije grafičke aparature . U

takvim uslovima veza između tipologije i hronologije, ustanov­

Uena u 4. poglavlju ove knj ige, nužno se relativizuje, pa tako

treba posmatrati i okvirnu podelu s imbol izovanu naslovima

prethodnog i ovog poglavlja. Naime, u rel ativnoj , "tipološkoj"

hronologij i takva deoba či ni se opravdanom, iako su u apso­

lutnoj hronologij i sami počeci alfabetskog pisanja - za razl iku

od njegovih potpunij ih obl ika - možda nešto starij i od kineskog

pisma u njegovoj dokumentovanoj i već pri l ično razvijenoj fazi .

Jedno od važnij ih mediteranskih pisama bio je ugaritski

klinasti konsonantski alfabet (nazvan po gradu U gari tu bli zu

Biblosa) oko 1400. god. p .n.e . , sa 22 konsonantska znaka. Za­

menj uj ući klinasto pismo znacima s lovnog tipa, Feničani su oko

l 000. god. p.n.e. ostvari l i konsonantski princip u najčistijem i

najprostijem vidu, što je - udruženo sa nj ihovom pokretlj ivošću

kao vodećih moreplovaca i trgovaca i stočnog Mediterana - uči­

nilo da su upravo iz ovog pisma, a preko grčkog, potekla naj ­

važnij a pisma zapadnog sveta. (Slika 2 8 prikazuje feničanski

zapi s iz Biblosa.)

Ali pre nego što nastavimo sa pričom o prel asku konso­

nantskih alfabeta u potpune alfabete, kratko ćemo se osvrnuti

na naj važnije prelazne oblike silabičkog i alfabetskog pisanja

u ovom delu sveta. Pri tome moramo imati na umu metodološki

važnu okolnost da je upotreba naziva kao što su semitska pisma,

90

PISMO

hebrej sko, arapsko i l i grčko pismo stvar naučne konvencije . Pri­

bližna datiranja nekih od ovih pisama koja će da uslede ne znače

da su narodi koj i se u nj ihovim nazivima pominju pre toga bil i

nepismeni , nego, najčešće, da su se oni - il i nj ihovi delovi -

ranije služi l i drugim pismima. Tako su Jevrej i pretežno pisali

aramejskim pismom; Grci na Kritu i Kipru prealfabetskim si­

labarijima; a među nekim Arapima preislamsko južnoarabijsko

pismo, čij i je moderni izdanak etiopsko pismo, bi lo je u upotrebi

dobar milenijum pre pojave pisma koje nazivamo arapskim.

•�f� K 6C9 1'V(j• 11 S l<)� 1 ćo .:9 ftlr (o) I if f k

J j {o 1f'*l' -l- �+ If' 1.] _j�

Itf fl j• K�t-J1}7f�•)'(lfY1j-.vlf ��'YtfJtk � J'?+.i+J3m ;wjlyeEJiif:+t/+t1T '�1/:':. 1 {1�J'Ić5]71'Z.Co IJV14)JW/'"tl1ii,• K "3y,{g1,{o,l1191-l+l1J't'21•tp K�-v

Slika 28.

Među potomcima severnosemitskog protoalfabeta iz reda

semitskih pisama posebno važna uloga pripal a je aramejskom

pismu, počev od oko 1 0. veka p .n.e . , čij i će jezik vekovima

s lužiti kao sredstvo šire komunikacije na Bl iskom istoku. Za­

jedno sa hebrejskim, aramejsko je i zvorno pismo Starog zaveta.

Ono se ugasilo negde do 3. veka n.e. , al i su od njega potekla

neka značaj na pisma - sirijsko, potom persij sko pismo pah/avi

9 1

RA:'IKO BUGARSKI

i preko njega avestijsko, verovatno i brahminsko u Indij i , a iz­

vesno hebrejsko i arapsko. Za razliku od aramejskog, hebrej sko

i arapsko pismo ostal i su u kontinuiranoj upotrebi do danas, i

to u suštinski neizmenjenom obliku.

Dok je starohebrejsko pismo, kao i feničansko, izvedeno

preko kanaanskog pisma, kvadratno hebrejsko pismo, direktne

aramejske derivacije , konsolidovano je tokom poslednjih stoJeća

pre nove ere, sa 27 znakova u potpunij im verzijama. Tzv. kva­

dratna pisma pri menj ivana su u klasičnim varijantama nekih

sistema pisanja u zvanične i svečane svrhe. Tu su znaci pravilno

upisivani u zamišljene uzastopne kvadrate iste veličine, što je

tekstu davalo odmerenost i eleganciju (v. primer na Slici 29) . Tek znatno kasnije, za praktičnije potrebe uvedene su i kurzivne

forme hebrej skog pisma.

--\

..... \

-· l \

\

Slika 29.

Znatno mlađe arapsko pismo derivirano je iz aramejskog

preko nabatejskog i sinajskog pisma, a dokumentovano je od

92

PISMO

4. veka nove ere . Grafički se veoma razlikuje od hebrejskog, budući izrazito kurzivnog karaktera : nasuprot kvadratima odli­kuje se obl inama, a često i povezanošću znakova koji teku u nizu (tzv. ligatura ; istim terminom označavaju se, kod potpunih alfabeta, spojena slova kao JE, re). Tipološki je, međutirrl, sa­svim blisko hebrejskom; alfabetski uređeni sistem sadrži 28 konsonantskih znakova, jedan poluglasni znak i dijakritike za beleženje vokala. (Dijakritičkim znacima nazivaju se razne crte, kukice, tačke i druge oznake preko ili oko pojedinih slova ra­zličitih alfabeta u cilju finijeg razlikovanja vrednosti nekih op­štij ih s imbola - npr. li), �. ti, a, ć, š, fi, g itd.)

Ali hebrejsko i arapsko pismo uporedljivi su i po visokom prestižu koji uživaju u svoj im kulturama, jer su oba smatrana svetinjom, božjim darom. Arapi su veroval i da je Alah proroku Muhamedu Kuran kazivao u pero. Vizuelni odraz ovakvog sta­tusa jeste izuzetna kaligrafska ornamentika ovih pisama; tako neupućeni posmatrač može da se nađe u dilemi da li impresivne šare na nekom spomeniku predstavljaju nejezički ukras i l i pak dekorativno ispisan arapski tekst (kao kuranski tekst na Tadž Mahalu, prikazan na S lici 30) . (Sl ične nedoumice izazivali su i egipatski hijeroglifi , kao takođe vrhunski spoj umetnosti i pi­sanja.)

Vezano za rel igiju koja zabranj uje slikanje. svetih, a nekad i profanih sadržaja, arapsko pismo je u potpunosti preuzelo na sebe dekorativnost koj a dolikuje svetilištima, a jedno od nje­govih glavnih obeležj a je mnoštvo grafičkih varijanti i stilova u koj ima se javlja.

93

RANKO BUGARSKI

Slika 30.

Vraćajući se procesu alfabetizacije , nal azimo da su nJe­

govu završnu fazu izvel i Grci , na način koj i nikada kasnij e neće

biti nezavisno ponovljen ni ti suštinski prevaziđen. Upoznavši

se sa feničanskim pismom, oni su na toj osnovi , verovatno do

800. godine p.n.e., stvori l i prvi potpun) alfabet. Taj odlučuj ući

korak oni su izveli tako što su za vokale dodali posebne znake

is te vrste kakvi su bili konsonantski nosioci semitskih s logova,

ovom operacijom pretvoreni u čiste konsonantske znake. Time

su Grci konsonante i vokale treti ral i ravnopravno, jer je to od­

govaralo strukturi nj ihovog jezika - za razliku od semi tskih je­

zika, g de je vokalima pripadala manj a uloga. Nedostajuće znake

oni su pozajmil i od aramejskog konsonantskog alfabeta, pri l a­

gođavajući njegove s imbole za konsonante koj ih u grčkom n ije

94

PISMO

bilo u svrhu obeležavanj a grčkih vokala. Potom su i sami izu­meli neke dodatne si mbole, čime je stvoren alfabet od 24 slovna znaka - 17 konsonantskih i 7 vokalskih (v. klasičnu verziju na Sl ici 3 1; u zagradi je savremena latinična transli teracija).

����������������� l:, T, Y, <I>, X, '11, Q (i.e. A, B, G, D, E, Z, E, Th, I, K, L, M, N, Ks, O, P, R, S, T, U/0, Ph, Kh, Ps, Č)

Slika 31.

Uz neznatne izmene, ovaj alfabet, koji se upotrebljavao i širom Istočnog rimskog carstva, do danas je ostao u upotrebi u Grčkoj i na Kipru .

Stari Grci su uspostavi li i razliku između izvornih velikih slova, korišćenih za natpise na kamenu, i malih slova kasnije uvedenih za obično pisanje na grnčarij i , papirusu i navoštenim tabl icama. Ovo razlikovanje, potom preneto u druge alfabete, poznato je pod latinskim nazivima majuskula (maiusculus ' ove­ći ' ) i minuskula (minusculus ' omanj i ' ) . Oba tipa slova mogu da budu uspravna (kapitala, od capi tal is ' glavni ' ) ili ukošena (kurziv, od scriptura cursiva ' pismo koje trči ' ) . Minuskula se razvila iz uncijale (uncialis 'veličine unce ' ) - knj iškog maju­skulnog pisma sa vel ikim ali zaobljenim slovima, preko po­

luuncijale (semiuncialis) - pretežno crkvenog rukopi snog pisma smanjenih slova. Uncijala i poluuncij ala, veoma česte u grčkim i latinskim rukopis ima između 4. i 8 . veka, tako čine prelazne obl ike od maj uskule ka minuskuli , a poluuncijala je neposredni

95

RANKO BUGARSKI

izvor savremenih mal ih slova. Nasuprot velikim slovima, koja

se pišu između dve zamišljene linije, mal a slova ispisuj u se

između četiri , jer neka od nj ih idu iznad i l i ispod dveju osnovnih

li nija .

Kako smo već ranije videl i , razvoj pisma u celosti je obe­

ležen rastućom apstraktnošću znakova, koj a do punog izražaja

dolazi sa alfabetskim pi sanjem. Pa ipak se u oblicima današnj ih

s lova, kol iko god ona bila konvencional izovana i s ti l izovana,

još uvek krije trag nj ihovog sl ikovno-pojmovnog porekla . Preu­

zimajući egipatske hijeroglife, Semiti su izvrši l i del imičnu fo­

netizaciju uvođenjem principa akrofonije ('prednjeg glasa') . To

je konvencija po koj oj preuzeti s l ikovni znak počinje da oz­

načava prvi slog ili glas u domaćoj reči koja ga sadrži . Drukčije

rečeno, pojedina slova najčešće su imenovana prema običnim

rečima koje su nj ima počinjale.

Tako se u slovu A može prepoznati preokrenuta volovska

glava - od semitske reči alef 'vo'. Ta reč je inače ovekovečena

u prvom delu same reči alfabet; njen drugi deo, naziv slova B,

je od bet 'kuća' - a uz mal i napor mašte u njemu se još može

videti ograđen prostor. Naziv trećeg slova hebrejskog al fabeta,

gimel (doslovno 'kami la', potom i ugl asti štap za bacanj e na

protivnika), obj ašnjava moguću asocijaciju grčkog slova gama

i ć iri l ičnog r sa grbom kamile . Ako s lovo O nekoga podseti

na oko, a latinično N na zmij u, to neće biti slučajno. (Sl ičan

princip nal azimo u savremenim dečj im azbukama tipa "A je

kao a la, B je kao brat, V je kao vi la . . . " .) Prema preovlađuj ućem

mišlj enju , upravo je akrofonija otvori la vrata al fabetizacij i .

96

PISMO

Alfabetsko pisanje ukazuje nam se kao logičan završetak jednog razvojnog toka od prostog ikoničkog znaka do čisto ap­straktnog simbola. U svemu bitnom, taj proces je okončan po­javom prvog potpunog alfabeta u istorij i čovečanstva, grčkog, koj i će da posluži kao prototip svih potonjih alfabetskih sistema. Ovo ujedno znači da su se svi ključni intelektualni proboji u fascinantnoj istorij i pisma odigrali u davnoj prošlosti . Da reka­pituliramo, to su sledeća dostignuća: l. sama ideja o si stemat­skom pisanju (za razliku od sl ikanja, crtanj a i primitivnih mne­motehničkih radnji), čija je gestacij a mogla traj ati više hiljada godina; 2. prelazak od semasiografije na glotografiju uz pomoć principa rebusa i nastanak prvih pravih pisama počev od 3200.

god. p.n.e . ; 3 . izrada prvog konsonantskog alfabeta, verovatno na bazi akrofonije, oko 1 700. god. p.n.e . ; 4. ravnopravno do­davanje vokalskih znakova inventaru znakova za konsonante, čime je rođen potpuni alfabet, oko 800. god. p.n.e. (Sva dati­ranja su, dakako, samo približna i podložna korekcij i u svetlu novih saznanja.) Prva dva dostignuća ostvarena su na nekol iko mesta nezavisno, a druga dva samo po jednom, da bi nj ihovi rezultati potom bi li preuzimani i prilagođavani _drugde.

Zadivljuje pomisao da su ove domete postigli ljudi u ranim fazama civil izacije, i to u procesu sopstvenog opismenjavanja - a, razume se, bez oslonca u bi lo čemu što bi ličila na modernu tehnologiju . U poređenju s tim, sve što se desilo u potonjem razvoju pisma, koliko god bilo važno sa mnogih stanovišta, mo­že se svesti na sukcesivna tehnička poboljšanj a bez većeg prin­cipijelnog značaja. Pošto je alfabetsko pisanje, oblikujući se od

97

RANKO B UGARSKI

svoj ih prikazanih nesistematskih početaka u "razbijanju" slo­

gova, uz to očišćeno od raznih determinativa i logografskih sim­

bola, u grčkom pismu konačno sistematizovano na nivou do­

sJednog formativnog principa, dalje od toga se nije imalo kuda

ići . Tako je alfabet kroz narednih blizu 3000 godina do danas

ostao strukturalno istovetan, pa mu je preostalo jedino da se

umnožava i širi po svetu uz odgovarajuća doterivanja "kozme­

tičkog" karaktera. Stoga će od ove tačke i naš pregled biti nešto

selektivniji i sažetij i .

Alfabet osvaja svet

Jednom izumljen, alfabetski princip srazmerno brzo se

proširio po svetu . Ako računamo i konsonantske alfabete , ko­

j ima se pišu arapski , hebrejski i drugi semitski jezici na Bli skom

istoku (uz neke nesemitske drugde po svetu), onda je, uz jedan

važan izuzetak i više praktično beznačajnih, do danas alfabe­

ti zovan ceo zemljin šar. Važni izuzetak je i stočna Azija, gde se

logografsko pisanje održalo zahvaljujući moćnoj kulturi i tra­

dicij i Kine . Ovo znači da je zemlj ina lopta uglavnom podeljena

između dva glavna si stema pisanja - fonografskog, izvorno se­

mitskog a sa nekim uzorima u egipatskom i sumerskom pismu,

u kome su ukorenjene razne verzije arapskog, hebrejskog, g rč­

kog, latinskog i ćiri l ičnog pisma, i logografskog u delovima

Azije pod kineskim uticajem. Pri tome je unutar fonografije de­

lovala snažna tendencija prelaska od silabičkog principa, zastu­

pljenog u mnogim starim mediteranskim i bliskoistočnim kao i

još nekim pismima (a do danas zadržanog, među većim jezicima,

98

PISMO

jedino u japanskom pismu), ka alfabetskom. Sva modema pisma

- u načelu, i uz manja ili veća odstupanja - alfabetskog su

tipa. A sva pisma koja nisu istorijski povezana ni sa jednim od

dva velika pomenuta izvora, semitskim i kineskim - od Lineara

B do osobenog korejskog pisma - bila su i ostala ograničena

na pojedine, relativno marginalne kulture.

Otkud ovako fenomenalan uspeh alfabetskog pisanj a na

ogromnim prostorima koji su ranij e bi l i tipološki raznovrsnij i

i l i još uopšte nisu bil i opismenjeni? Najpre ćemo letimično da

ukažemo kako je do toga došlo, a onda, u sledećem odeljku, i

- zašto. Počećemo, pri rodno, sa potomstvom grčkog pisma, kao

neposrednog i l i posrednog pretka većine srodnih s istema. Grčki

al fabet poslužio je kao baza za nekol iko porodica pisama. Neka

od ovih su mahom lokalnog značaja: koptsko, za pisanje naj­

mlađeg obl ika drevnog egipatskog jezika, zapravo kombinacija

grčkog i egipatskog demotskog pisma, nastala u 3 . i l i 4. veku

i još uvek u liturgij skoj upotrebi u j užnom Egiptu i Etiopij i ;

gotsko, koje je u 4 . veku sačinio vizigotski bi skup Vul fila za

prevod Novog zaveta; te jermensko i preko ovog gruzijsko, iz

4. i 5. veka, oba i danas u funkcij i nacionalnih pisama. Ali dve

porodice su od najveće svetske važnosti - latinsko pismo u raz­

nim vari jantama i ć i ri lična slovenska pi sma.

Latinsko pismo, sačinjeno prema grčkom modelu uz važno

posredstvo etrurskog kao pisma jedne upečatlj ive ali slabo poz­

nate civi l i zaci je, javlja se počev od 7. veka p.n.e. u desetak

verzij a na tlu Ital ije. U svom klasičnom obliku sadrži 23 slova;

ovaj broj kasnije će porasti na 26, koliko standardna latinica

99

RANKO BUGARSKI

ima sve do danas . Naročito impresivna realizacij a ovog pi sma

jeste monumentalna rimska kapitala, i to najpre kvadratna a

potom i rustična (sa užim i izduženim s lovima) i uncijalna. Za

efemernije svrhe i ovde će se razviti kurzivni obl ici, koj ima su

ispisani , između ostalog, i grafiti na zidovima Pompej a. (Sl ika

3 2 prikazuje natpis na stubu cara Trajana u Rimu, jedan od

najbolj ih primera spomeničke kvadratne kapitale.)

Slika 32.

Neki važni ji rani alfabeti , zakl jučno sa latinskim, p rika­

zani su na Sl ici 33 , redom: l. feničanski , 2. starohebrejski , 3 .

rani g rčki , 4 . kasnij i grčki , 5. etrurski , 6 . rani latinski ; pod 7. je data moderna latinica.

1 00

PISMO

-t:: .,.. A A A � Ae ' ' 3 8 B Bb 1 ., "' \ > < Cc

.o. � � ć o Dd ' � � E 3 � Ee y T � <l> � /"" Ff 1 '\ B Gg ,_ f\ H B 1-4 H h l l l l li

_. "' Jj )! 3 � K -" t< Kk l. l. 1 /'. .l t- ll

, � -.., ,.-... """""-1 M Mm 1 '1 ..., N ......, ;V N n o o o o o o Oo , , ., rr -, r Pp • l <P a Q Oq ... q, � p 4 p RT

"""' ...., l L. � > Ss ,. ,. A. T l t" ...,.... Tt

y y v v Uu V v Ww

X - X Xa Yy

1. z. �

1 2 3 4 5 6 7

Slika 33.

Raspad Zapadnog rimskog carstva doveo je do progresiv­

nog umnožavanja latinskog pisma, koje je na toj teritori ji tokom

Srednjeg veka porodi lo vel iki broj modifikovanih kurzivnih mi­

nuskula, koje paleografija naziva "nacionalnim". Ovaj proces

svojevrstan je grafički ekvivalent rastakanja govornog latinskog

jezika na moderne romanske jezike. Među ovim regionalnim

derivatima latinice su beneventana (južna Italija i Dalmaci ja),

langobardsko pismo (severna Ital i ja), vizigotsko pismo (Špani -

101

RANKO BUGARSKI

ja) , merovinško pismo (Francuska), te insularna (ostrvska, an­

glo-irska) pi sma. Ovi obl ici pisanja bil i su i u kancelarij skoj

upotre bi , u crkvenim i dvorskim pisarnicama. U ci lju reduko­

vanja ovog šarenila, u sklopu reformi Karla Velikog u 8. veku

proizvedena je karolinška minuskula ili karolina - važno fra­

načko pismo, zamišljeno kao opšteevropski oblik latinice, i do­

sta široko prihvaćeno zahvaljujući svojoj jasnoći kao i estetskim

kval itetima. Između 8. i 12 . veka afirmaciju latini ce na svoj

način je potpomogla tzv. kurija/a - pismo rimske papske kan­

celarije , u vi še verzija .

Počev od 12. veka izdanak karol ine nazvan gotica (koj i

ne treba mešati sa prvobitnim gotskim pismom biskupa Vul file)

proširio se na severozapadu Evrope, među germanskim naro­

dima, al i je od 15 . veka počeo da se povlači pred neodoljivim

naletom humanistike - italij anske humanističke prerade karol i ­

ne . S asvim u duhu vremena, tamna i izlomljena s lova goti ce

ustupil a su mesto svetlim i zaobljenim pismenima humanistike,

upravo kao što se u arhitekturi gotski način građenja povukao

pred renesansnim romans kim sti lom. (Poslednje upori šte gotica

je našla u Nemačkoj , gde se uz latinicu, a u statusu kvazina­

cional nog nemačkog pisma, upotrebljavala sve do II svetskog

rata, kada ju je nacistički režim proterao iz zvanične upotrebe

kao, navodno, jevrejski izum!) Tako je humanistika prevladala

na celom latiničnom području, postajući osnovom današnje in­

ternacionalne latinice.

Latinica će tokom vekova služiti kao uzor za sve zapadne

alfabete, pa je ona u svoj im različitim verzij ama danas naj rašire-

1 02

PISMO

nije svetsko pismo. Uz celu Evropu izuzev ćiri l ičnog i grčkog

područja, ona pokriva vel ike delove sveta, uključujući i tako

razl ičite jezike kao što su turski, svahi l i , vijetnamski i indo­

nežanski (kod kojih je zamenila neko ranije pismo), a i većina

pisama danas u izradi za ranije nepisane jezike Afrike, Amerike

i drugih kontinenata jeste latinična. Dodajmo tome projekte ro­

manizacije kineskog, japanskog i l i arapskog, i dobićemo sliku

svetske prevlasti latini ce kao nesumnjivo praktičnog i interna­

cionalno upotreblj ivog pisma, ali i važnog simbola prestižne

zapadne civilizacije .

Prve slovenske alfabete, odnosno azbuke, izradili su Ćirilo

i Metodije i njihovi učenici u 9. i 10. veku. Kako početkom 10. veka svedoči monah Crnorizac Hrabar, Sloveni pre primanja hriš­

ćanstva nisu imali pismo, nego su se sporazumevali, čitajući i

gatajući, "črtami i rezarni"

(dakle, rezovima u drvetu), ali su po­

tom prihvati l i slovenska pismena. Hronološki je prvenstvo po svoj

prilici imala glagoljica (od stsl . glagoljati 'govoriti'), namenjena

prevođenju crkvenih knjiga na staroslovenski. Ovo komplikovano

i nepraktično pismo, čija derivacija nije pouzdano utvrđena iako

njeni uglavnom izmišljeni znaci odaju opštu grčku inspiraciju,

imalo je dva glavna oblika: starij i obli (bugarski), i mlađi uglasti

(hrvatski). Ova potonja verzija (kojom je pisana poznata Baščan­

ska ploča, iz Baške na Krku, oko 1100. godine) zadržaće se u

crkvenoj upotrebi u Dalmacij i do sredine 1 9. veka.

Glagolji cu je ubrzo potisnula i po važnosti daleko nad­

maši la jednostavnija ćiril ica, sastavljena po obrascu grčke un­

cijale . Njena tri osnovna tipa su ustavni, najstarij i i svečani, sa

1 03

RANKO BUGARSKI

odelitim uspravnim slovima, čiju lepotu odlično ilustruje Mi­roslavljevo jevanđelje sa kraja 12. veka - najstariji sačuvani srpski ćiri lični spomenik; iz ovoga izvedeni poluustavni; te br­zapisni za potrebe rastuće svetovne pismenosti . (Navedeni ter­mini, uobičajeni u slovenskoj paleografij i , odgovaraju uncij al i , poluuncijali i kurzivu u latinskoj .) Ćiril ica je tokom stoJeća u raznim nacionalnim redakcijama više puta reformisana, kako bi uhvatila korak sa jezičkim promenama od staroslovenskog perioda i bila prilagođena specifičnostima pojedinih slovenskih jezika. Tako je Vuk Karadžić izveo dalekosežnu reformu srpske ćiri l ice , prvi put primenjenu u njegovom Srpskom rječniku

1 8 1 8, a zvanično prihvaćenu 1 868. godine. A ruska ćirilica, koju je početkom 1 8 . veka preuredio Petar Vel iki , svoj današnj i obl ik dobija posle Oktobarske revolucije. Pored slovenskih jezika, pri­lagođenim verzijama ćiri l ice pišu se i neki jezici bivšeg S ov­jetskog Saveza (kao tatarski, uzbečki i kirgiski), a del imično i mongolski . I ćirilica se koristi pri izradi novih pisama, premda znatno manje nego latinica. Sve ovo obezbeđuje ćiril ici drugo mesto po svetskoj raširenosti .

Na srpskqhrvatskom jezičkom području danas su u širokoj upotrebi samo ćirilica i latinica, ali su u prošlosti, uz nj ih i glagolj icu, tu bila zastupljena i druga pisma. U srednj ovekovnoj Bosni pisalo se i bosančicom - zapadnom, pretežno katol ičkom i hrvatskom varijantom brzopisne ćiri l ice, čij i je poznat spo­menik povelj a Kulina bana iz 1 1 89. godine. Jugoslovenski Je­vrej i služili su se i hebrej skim pismom, a sa dolaskom Turaka na ove prostore stiglo je i arapsko pismo. Nedugo potom mu-

1 04

PISMO

s l imani su sačinili arabicu, obl ik ovog pisma pri lagođen za pi­

sanje srpskohrvatskog jezika. Arabica je korišćena i za štam­

panje knj iga, pa je u Bosni i Hercegovini od 1 6. veka do II

svetskog rata nastao značajan korpus alhamijado literature (ovaj

arapski termin, sa značenjem 'nearapski', označava dela pisana

španskim, a potom i drugim jezicima, ali arapskim pismom).

Latinsko pismo verovatno je inspi risalo neke osobene i

do danas nedovoljno razjašnjene oblike pisanja, kao što su ger­

manske rune. Ovo pismo oštrih poteza, po tradicij i (ali proble­

matično) asoci rano sa okultni m moćima, korišćeno je u seve­

rozapadnoj Evropi između 3 . veka p.n.e . i 1 7. veka za kraće

zapi se na amajl ijama i nadgrobnim spomenicima. Zajednički

starogermanski runski alfabet, nazvan futark (futhark) po ime­

nima svoj ih prvih šest slovnih znakova, sadržavao je 24 takva

znaka, sasvim idiosinkratično uređena u tri serije od po osam

- možda po nekom magijskom principu, ili pak u pedagoške

svrhe, radi lakšeg učenja (v. Sliku 3 4) .

,. !"--.. p F= R < X l> t u l> a r k g W'

N � <"> .r [:::: .,.. s h n i j Z: p z. s

1' D M M r <> [Xl � t b e m n g d o

Slika 34.

1 05

RANKO BUGARSKI

Rune su umele da zađu i duboko u ,.tuđe" teritorije , pa je tako runski alfabet pronađen i na jednom spomeniku u ruševi­nama crkve iz 6. veka u Brezi (Bosna). Latinica ih je ipak vre­menom sasvim potisnuta.

U ranom keltskom periodu na Britanskim ostrvima se j a­vilo i krajnje neobično pismo zvano ogam (ogam, ogham), neu­tvrđene derivacije, sa 20 simbola sačinjenih kombinacij ama ta­čaka (za vokale) i crtica (za konsonante) i urezivanih u kamene blokove ili drvene ploče, naročito duž uglova, i to u istorij i pisma izvanredno retkim smerom odozdo nagore. Zahvaljujući svoj oj prostoj strukturi, ovaj alfabet - koji modernog čitaoca može da podseti na Morzeov kod - od svih je najlakši za ure­zivanj e i ispoljava najmanje kaligrafskih pretenzij a (v. Sliku 35).

i. -= " ,.. =s

� ,_l

�b 1\ 1\

Slika 35.

•

n g u

l D

m a

Idući iz Evrope dalje po svetu, treba da uz već ranije na­vedene pomenemo još neke al fabete . U Indij i počev od 3 . veka

p.n .e . nalazimo veliku i razgranatu porodicu od preko 200 al-

106

PISMO

fabeta, koja (bez ikakve moguće veze sa protoindij skim pismom

iz dol ine Inda) po svoj pri lici vodi poreklo od mediteranskih

uzora, posebno aramej skog i feničanskog pisma (zahvaljujući

trgovačkim putevima između Indije, Arabi je i Mediterana) . In­

dij ski prototip svih ovih pi sama, koja danas opslužuju stotine

jezika u Indij i i okolini , jeste brahminsko pismo; naporedo s

nj im u početku je korišćeno i pismo kharošti , ali je ono izašlo

iz upotrebe ne ostavljajući potomke. Naj raši reni ji izdanak brah­

minskog pi sma je devanagari ('sveto gradsko pismo') , koj im

je pisan sanskrit a i danas se pišu hindi i mnogi drugi jezici.

Ovaj al fabet, dokumentovan od 7. veka, ima 48 slovnih znakova

(34 konsonantska i 14 vokalskih) ; međutim, svi vokali osim a

upisuju se dodatno uz konsonante, kao i u drugim indijskim

pismima, što otkriva nj ihov semitski praizvor i donekle im us­

kraćuje status potpunih al fabeta kakvi su grčki i latinski . Naj­

upadljivije vizuelno obeležje devanagarija je horizontalna crta

iznad svakog znaka, što u kontinui ranom tekstu daje punu gor­

nju l iniju na koju su znaci "okačeni" (v. Sl iku 36, sa l atiničnom

transl iteracijom odlomka) .

f14q�'i'ttq: 4�""ilittn.J•C@m: � �tflUl�ljtti"(OI -: 11\11

ryavabaran nrpab pasyed vidvadbhir brtihmanaib wha dharmaiastriinuuire!Jtl krodha.lobha..,ivarjil4b

Slika 36.

1 07

RANKO BUGARSKI

Zbog prestiža kineske civilizacije, u Vijetnamu i Koreji se

vekovima pisalo prilagođenim kineskim karakterima. Danas se vi­

jetnamski piše romanizovanim pismom koje su sačinili portugalski

jezuiti u 1 7. i 1 8. veku. A u Koreji je, delimično usled tipološki h

nepodudarnosti , kralj Sejong 1447. godine uveo svojevrstan fo­

netski alfabet, koji je verovatno izumeo on sam uz pomoć savet­

nika na svom dvoru. On je najpre nazvan onmun 'narodno pismo'

(za razl iku od elitnog kineskog), ali je početkom 20. stoleća prei­

menovan prestižnije kao hangul (han ' giil 'veliko pismo'). Danas

se u Južnoj Korej i oba sistema, kineski i hangul, upotrebljavaju

naporedo, al i je u Severnoj Koreji hangul potpuno potisnuo stariji

sistem. Hangul je prvobitno imao 28 slovnih znakova, ali su četiri

vremenom zastarela i izašla iz upotrebe. Ono što ovaj oblik pisanja

čini sasvim izuzetnim jeste okolnost da u njemu segmenti simbola

za grafeme analitički predstavljaju artikulaciono-akustička obelež­ja govornih glasova (tipa napeto/opušteno, aspirovano/neaspi­

rovano, otvoreno/zatvoreno), što ne čini nijedno drugo konven­

cionalno pismo na svetu. Tako se iz izgleda nekih grafema može

videti, pri mera radi, gde vrh jezika dodiruje nepce ! Hangul je

otuda ingeniozan sistem, l ingvistički na nivou danas aktuelnih

fonoloških teorija, i u tom smislu verovatno najsavršenij i alfabet

svih vremena; no ovo ipak ne znači da je i u praksi nužno

nadmoćan drukčije utemeljenim sistemima pisanja. (Slika 37

prikazuje osnovne kombinacije konsonanata /levo/ i vokala /go­

re/ u savremenoj verzij i ovog pisma.)

Rasprostiranje po svetu alfabeta - i pisama uopšte - po

pravilu je sledi lo pravce širenja pojedinih religija - putem geo-

1 08

P IS :viO

� � i � ...... ....... -r .,.,.. - l a ya eo ye o o yo u yu eu i

--, &{k) 7\- 7� 71 'i .:i!. -'il T- ;r .:L 71 L n '-!- "" L. i � .!s:.. .h. .... '- � '-l T .,.,..

e. d t:� r � r.i t� .s:. .b.. 1: -ff- .5.. c-1 T

2. r(l) i!l i!.� ii! i � .i. s. 3F- -ii- � i!. l o m "r u � vi .; !l. lL .. * g " l T

tl b tt}- ��� lli lt-j � lL .. .. ..!!. .. , T "TT"

A s "'t .... � ..Ci ,ej đ:. :!:. 4'- 'iT- t;_ ... , o !tE o f- o � oi o:1 .9... _s_ o o 2... o J -r -rr

:A j ;cf- ... � ..li �i 1!:- .a <r 11- . .e_ ;.rJ * ch �� ;;i)= :ii � ::t. .A. -'} {- a .::\ ] ==t k 7'� 7'): � � 5i ll!. =r -n- .:. 7'] E l E.}- f): &i fi � E + -ft- ..!. &] ......

JI p ll\- J � lli � I lL + ll � -'"l "TT"

"t" b t\- �� � 1-1 � 1 .!:. + t- .:t. tl

Slika 37.

grafskih osvajanj a i kul turnih uticaja - sa koj ima su glavna pi­

sma, kao i najvažniji nj ima pisani jezici, bival i u manjoj i l i

većoj meri pois tovećeni . Takva veza postoj i između indij skih

alfabeta i hinduizma, hebrejskog pi sma i judaizma, arapskog

pisma i is lama, l atinice i katoličanstva, ćiri l ice i pravoslavlja.

U tom sklopu verski razlog umeo je da nadjača l ingvističku

s tvarnost. Tako je arapski alfabet, podesan za pisanje arapskog

jezika, preuzet i za niz drugi h jezika i slamskih naroda, čijoj

s trukturi zapravo ne odgovara - persij ski , urdu, ujgurski u Kini ,

1 09

RANKO BUGARSKI

doskora malaj ski i turski, pa del imično, u posebnim okolnosti­

ma, španski i srpskohrvatski i td. Ovo je arapsko pismo dovelo

na treće mesto po svetskoj rasprostranjenosti, posle latinice i

ćiri l ice .

S ada smo u prilici da malo izoštrimo sliku grafičkog omo­

tača naše planete , datu na početku ovog poglavlja. Pomenuta

kretanja, uz veliku kolonijalnu ekspanziju u 1 9. veku, dovela

su do toga da danas u svetu imamo pet glavnih zona. Dve naj­

veće, latinična i ćiri lična, sustižu se na teritorij i bivše Jugosla­

vije, presecajući srpskohrvatski jezik. Od Hrvatske kao svoje

istočne granice latinica ide kroz celu zapadnu i severnu Evropu,

zatim preko Atlantika u obe Amerike i dalje, pokrivajući naj­

većim delom Pacifik i Okeaniju, a uz to i dobar deo Afrike. Ćirilici je zapadna granica u Srbij i, odakle se prostire u velikom

istočnoevropskom i delimično centralnoazijskom pojasu sve do

Pacifika. Zona arapskog pisma obuhvata sevemu Afriku i preko

Bliskog i stoka proteže se delom centralne Azije do Indonezije .

Kinesko pismo zauzima istočnu Aziju - Kinu, Tajvan, delimično

Japan i Koreju . Najzad, velika porodica indijskih pisama širi

se iz Indije u Tibet, Burmu, Tajland, Laos, Kampućiju, Šri Lan­

ku i dalje do Filipina. Na rubovima ili u džepovima ovih pet

velikih zona nalaze se i mnoga druga pisma, mahom lokalnog

značaja . Od "neraspoređenih" pisama po važnosti se ističu j a­

pansko, kineskog porekla ali ipak samosvojno, te grčko u Evro­

pi i hebrejsko u Izraelu. Već nam je poznato da su sva ovde

pomenuta pisma, osim kineskog i japanskog, alfabetskog tipa,

iako nisu sva potpuni alfabeti .

110

PISMO

U dva tabelama pregleda na kraju knjige dat je grafički rezime našeg izlaganja o pismima sveta. Sl ika 4 1 pokazuje gru­bu i delimičnu, mestimično još uvek spekulativnu, genealogiju i hronologiju važnij ih pisama pomenutih u ovoj knjizi . Skica se ne srne uzimati doslovno, već služi samo za najopštiju ori­jentaciju . Kao i u tekstu, pojedini nazivi se često zapravo odnose na cele porodice pisama, ili na ranije odnosno kasnije faze ne­kog pi sma, pa stvarna grafička istorija sveta pokazuje mnogo više kontinuiteta i prepl itanj a nego što to ovakvi dijagrami mo­gu da nagoveste . A Slika 42 pribl ižno prikazuje životni tok glav­nih pisama, ubedlj ivo govoreći o nj ihovoj dugovečnosti . Naj­duže je dosad traj alo egipatsko, u svoja tri oblika (3600 god.), a nešto kraće klinasto (3200 god.) . Ali kako su se ova pisma davno ugasila, apsolutni rekorder uskoro će postati kinesko pi­smo (3500 god. do danas, i sa izglednom budućnošću) . Grčki alfabet (2800 god.) takođe će ubrzo preći granicu od tri mile­nijuma trajanja, a nešto kasnije latinica, i hebrejsko pismo. I

ćiri l ica, kao najmlađe svetski rašireno pistno u aktivnoj upo­trebi , već je starija od hilj adu godi na.

Pismo, nacionalnost i jezik

Primarno povezano sa religijom, pismo će se u \asnijem sledu događaja, sa raspadom starih imperija i počecima 'k�msti­tuisanja nacija, sekundarno vezivati - opet u različitoj meQ -i sa nacionalnošću. Sa ovog stanovišta, na primer, rune i agam su rana "nacionalna" pisma germanskih i keltskih naroda, uz Izvesnu meru diferenciranja (npr. nemačke, skandinavske, en-

1 1 1

RANKO BUGARSKI

gleske, škotske i l i irske verzije). Sl ično tome, klasična rimska

latinica vremenom će poroditi široku lepezu izdanaka (francu­

sku, ital ijansku, špansku, rumunsku, nemačku, englesku, holan­

dsku, švedsku, dansku, finsku, češku, poljsku, mađarsku, hrvat­

sku itd.). Ćiri lica će se takođe umnožiti kroz verzije kao što

su staroslovenska, bugarska, ruska, ukraj inska, beloruska, srp­

ska, makedonska itd. U drugim delovima sveta izradiće se

mnoštvo pisama za jezike pojedinih naroda. (Sl ika 38 sadrži

mali izbor pisama koja ranije nisu i lustrovana.)

Ipak ne treba uzimati da je veza između pisma i nacio­

nalnosti nužna, univerzalna i nepromenljiva. Naprotiv, u mno­

gim s lučajevima nju bi bilo teško ustanoviti, tim pre što nije

nikakva retkost da neki narod iz civi l izacijskih, konfesionalnih,

ideoloških ili praktičnih razloga, sopstvenom voljom ili pod ne­

kom vrstom istorijske prinude, svoj e tradicionalno pismo za­

meni nekim drugim, ne gubeći time svoj nacionalni identitet.

Malopre smo pomenuli neke primere takve zamene pisma. Do­

dajmo tome da su neki narodi bivšeg Sovjetskog Saveza stica­

jem političkih okolnosti čak dva puta u ovom veku menjali pi­

smo (od arapskog u latinicu pa onda u ćirilicu). Bliže nama,

Rumuni su 1 863. godine prešli sa ćiril ice na latinicu, dok su

Turci pod evropski i modemizatorski orijenti sanim Ataturkom

1 928. godine arapsko pismo zamenil i latinicom. Ovde se treba

setiti i maločas pomenutog japanskog pisma, sačinjenog od više

odelit ih komponenti, koje bi zbog tako mešane istorij ske deri­

vacije bi lo teško dovesti u vezu s nacionalnim identitetom Ja­

panaca.

1 1 2

etiopsko

k opt sk o

jermensko

gruzijsko

sirijsko

l tamilsko

burmansko

tibetsko

čerokijsko

eskimsko

PISMO

fia.tpnt ";..,.p l. �t .utnpt nst<oc:.u.oc 2.....:n n•q\!1Rp1 .U....a.Ta.Tq trr(<{TRiq ttna. DW"DI\RI6(K t.8Ka.l!_t ipoq HT<q\!ITU&Ta.t<D

lf _..;�" "" n ....... ._,. "".".,,." •frr"·' -��,.,r�t.· Jfit.L&. "" Jfr. ... t.fo\ n,..,./r." "'"j"''- o H,..,,." .," IUo/(.-\

l �)3001'0/:JW.OOI 'li:J"" :��)<'>) �3:Jti>IM•i u"""J:J<:::'" :Jli:J , 3no»�aql( d:J<.P cn3u" ab""<:::'"'l!!· ,.:ry/.�. �r -� r:.s..r ...:..r """' � -4 , ... ,.; fl' .�j; ' -� t'-&.;.,..f t» �. ·'� / -�i l;;

#rL....� fir �LDC!JD•'-ILJ tjl11 Cu(!!• ew ��� �-trlF�tru!1(3&�pofir fT'fa!JJJLD o.,:_(JJ,jau�r&/f�M.) ti�firu rl•&. Li Qu�

O?'PI::O�o:l�l ::O'J:�O)� �6��: WJnS�d, OJ'XXj!l:l::onS9�Чć:·91 "cmq�::o�: coo5o? D:l&:oro:�� #��'JČ• gjcro'XO::o�:cfl ��-.ljl;�·cr'i'i'fl·�·.rra,l·'l<; 1 611P.'il'i"<l&."'''i'\·q·�·'il·.,.S.· ;... , 'i�"61iiJ·��-!141'"JS-rr2f:C,�· .. N 1 �-"""'1"1' �.,·�·�JI'SfiiN'<rl&'i'<l'�l

6,nr.,u; lotiV ()I'JlWo-..4 O'• :r-c-n :v ll G" .A , •oo•n:v oo? lit ()!>. eJ. IOi:V O'�R.AC" O'�.lloQ.A1 :VIil

t.L• jn< <'<.•?<T-ri>< .,.. ... rv•, .o.'cr)<i.,. ).,. _,J, .o. .".;.n• e>• N>' č<'.J'� ci-e>c�.;.r<, . .;'j n� >ro.... ,o. .,jnl.<c�c ... rc.

(Poslednja dva su silabarij i , a ostali su alfabeti)

Slika 38.

1 1 3

RANKO BUGARSKI

I narodi koji se sinhronij ski služe dvama pismima, kol iko god predstavljali srazmernu retkost, relativizuj u pomenutu aso­cij acij u - što je dobro poznato mnogim govornicima srpsko­hrvatskog koj i prihvataju oba njegova pisma, ne deleći ih na

"svoje" i "tuđe" . A š ire gledano, "nacionalne" verzije latinice i ćiri l ice danas u opticaju u Evropi (da ne idemo dalje po svetu) najčešće su toliko slične da bi retko kome palo na pamet da svoj etnički identitet vezuje za male specifičnosti u pisanju -osim, razume se, ako se tako nešto radi u svrhe poli tičke ma­nipulacije, za što je pismo kao i jezik zahvalna materija. Ukrat­ko, premda se pismo i jezik često osećaj u kao činioci nacionalne pripadnosti , u istočnoj i jugoistočnoj Evropi izrazitije nego drugde, to nema snagu opštevažeće norme, kako za društvene zajednice tako ni za nj ihove pojedinačne članove.

Na kraju, kao što nema nužne podudarnosti između pisma i nacionalnosti, tako je nema ni između pisma i jezika. Već smo više puta konstatovaH da pojedini tipovi pisama bolje odgovaraju određenim tipovima jezičke strukture nego nekim drugim. Ali smo isto tako utvrdil i da je iz raznih vanjezičkih razloga često pribe­gavano prilagođenjima nepodesnih preuzetih pisama strukturama sopstvenog jezika. Već pominjanim primerima možemo dodati da su hebrej skim pismom između ostalog pisani i ladino (dij alekt španskog) i j idiš (dijalekt nemačkog). A tokom arapske vladavine u Španij i Jevrej i su govorili arapski ali su pisali hebrejski, dok su Arapi koj i su po povratku španske vlasti prihvatili španski kao svoj govorni jezik svoja dela na tom jeziku pisali arapskim pi­smom, tako stvarajući izvornu alhamijado pismenost.

1 1 4

PISMO

Kao što je evidentno da se jednim pismom mogu pisati različiti

'\ jezici , tako u punoj meri važi i obrnuto, da se jedan l

jezik m�že pisati razl ičitim pismima. Na sinhronijskom planu ovo dokjumentuju primeri srpskohrvatskog, japanskog i korej­skog, a lu dijahronij skoj projekcij i takvi slučajevi se višestruko umnož�vaju , pri čemu se i sti jezik neretko presvlači u tipološki sasvirri raznol ika pisma. U davna vremena hetitski je, na primer, pisan /najpre klinastim pismom pa potom hijeroglifima. Persij ski je ta�ođe krenuo od klinastog pisma, da bi preko pisama pahlavi i av):stijskog stigao do arapskog (da su novije političke prilike bile drukčije , lako je mogao da završi sa latinicom). A egipatski , kao jezik sa najdužom zabeleženom kontinuiranom i storijom, pisan je klasičnim hijeroglifima, zatim hijeratskim i demotskim pismom, i najzad grčkim odnosno koptskim alfabetom.

Zaključujemo da pismo pokazuje izvesne korelacije sa je­zičkom strukturom, a potom i sa društvenim kategorijama kao što su rel igija i nacija, u novije vreme i država - ali ono ispoljava i nemalu meru autonomije u tim odnosima. Moguće su razl ičite kombinacije ovih elemenata, a svaka empirij ska situacija u po­nečemu je sui generis; zato se ovde treba čuvati neodmerenih tvrđenja i komotnih uopštenja.

Uporedno vrednovanje pisama

Pošto smo u prethodnim odeljcima videli kako se alfabet­sko pisanje raširi lo po ogromnim svetskim prostranstvima, sada ćemo da razmotrimo već naj avljeno pitanje - zašto je ta uloga

1 1 5

RANKO BUGARSKI

pripala upravo alfabetskim, a ne nekim drugim sistemima pi­sanj a. Sociološki odgovor mogao bi da bude da je to obična istorij ska slučajnost, jer su se po svetu naj više proširi l i narodi čij i su jezici već bili alfabetizovani . U ovome ima istine, ali takvo rasuđivanje zanemaruje činjenicu da su kroz istoriju alfabet prihvatal i i mnogi narodi koji se nisu nigde naročito širili i koji su mogl i da učine i drukčiji izbor. A lingvistički odgovor bio bi da je alfabet jednostavno po sebi najbolj i tip pisma. I u ovome ima i stine, ali to opet nije sve: takav stav ne srne da pomuti pogled na neka dublja i kompleksnija pitanja uloge pisma u životu ljud­skih zajednica, na koja ćemo se u nastavku takođe osvrnuti .

S a čisto l ingvističkog stanovišta, za alfabetsko pisanje se može reći da predstavlja naj savršenij i oblik pi sanja - naj više zbog svoje jednostavnosti , ekonomičnosti i prilagodlj ivosti . Ono je jednostavno utol iko što ne kombinuje jedinice različitih vrsta i n ivoa, što neal fabetske sisteme po pravilu čini nezgrapnim. Ekonomično je zato što operiše malim brojem osnovnih zna­kova - približno onol ikim koliki je i broj fonema datog jezika, a to je najčešće oko 20-40. Različitim kombinacij ama ovih je­dinica dobijaju se desetine, pa i stotine hiljada reči , čime se od malog dobij a mnogo. Ovako gledano, manje su ekonomični s i labički sistemi , sa više desetina ili koj om stotinom osnovnih jedinica (jer mogućih slogova u svakom jeziku ima znatno više nego fonema) , a pogotovo logografski s istemi , sa više hilj ada znakova koj i se od početka moraj u zasebno učiti , pa je i opi­smenj avanje u principu mnogo lakše u alfabetskim s istemima. S druge strane, ovi ipak imaj u dovolj an broj jedinica da reči

1 1 6

PISMO

ne moraj u da budu predugačke kako bi se međusobno razliko­v�le (što bi bio slučaj kada bi ih bilo, recimo, manje od deset). Tako alfabeti pogađaju pravu meru ekonomičnosti . Najzad, oni su prilagodlj ivi jer se lakše usklađuju sa strukturama različitih jezika nego, na primer, logogrami , čija je modifikacija najčešće kompl ikovana. Ove osobine učinile su alfabetski tip pisanja naj­pogodnijim i za internacionalnu komunikaciju .

U upravo naznačenim odnosima krije se bar deo objaš­njenja nauci poznate činjenice da su sva stara pisma bez izu­zetka, dospevši iz semasiografske u glotografsku fazu, unutar ove potonje počinjal a uz dominaciju logografije, i spoljavajući jaku težnju ka silabografij i i potom fonografij i (iako su ovu poslednju dostizal a samo u manjoj meri) . Drugim rečima, lo­gografski sistemi evolutivno teže da se preobrate u silabičke, a ovi u alfabetske. Taj proces mogao je kod pojedinih pisama da se realizuje i l i ne, ali je bitno da on nikada i nigde nije bio obrnut: nijedan već alfabetizovan sistem nije naknadno postao silabarij , niti je koj i silabarij krenuo na "pogrešnu" stranu, ka logografij i .

Iz svega ovoga, međutim, ne treba bez rezervi zaključiti da su alfabeti u svakom pogledu nužno i pojedinačno superiorni al ternativnim oblicima pisanja . Svi ti sistemi ne mogu se ob­jektivno rangirati na nekoj dekontekstualizovanoj skal i apsolut­nog kval iteta, pa su istaknute prednosti alfabeta, po sebi ne­sumnj ive, u stvarnosti ipak relativne . Pre svega, što se samog alfabeta tiče, treba imati u vidu da je u njegovoj osnovi jedan apstraktan princip, kao takav teorij ski čist i elegantan, ali da u

1 1 7

RANKO B UGARSKI

njegovoj primeni na pojedine jezike neizostavno dol azi do kom­plikac ij a jedne ili druge vrste . Ali j oš važnije od ovoga je to što, u načelu, svakoj kulturi odgovara sistem koj i je sama stvo­ri la za svoje potrebe - pri čemu važna uloga pripada i struk­turnom tipu njenog jezika. Uz to, i svaki pojedinac prirodno prihvata tradicionalni s istem kroz koj i se opismenio, i obično nije sklon da ga bez vel ike nužde menja za nešto "bolje" .

Ako se do kraja proslede implikacije modernog shvatanja da pi smo poglavito služi za skladištenje i transmisiju informa­cija , onda, strogo uzev, svaki si stem pisanja i spada jednako vre­dan : svako društvo pohranjuje i prenosi i nformacije koje su mu potrebne, na način koj i mu je dostupan . Tu , dakle, nema mnogo smisla govoriti o pretečama i razvijenim obl icima, ili o savršen­stvu alfabetskog principa. Ovaj "egal itarizam" naizgled se su­protstavlj a "evolucionizmu" prihvaćene sl ike o razvoju pi sma iz perspektive tipologije i hronologije . Međutim, ova dva pri­stupa zapravo se uzajamno ne isključuju, jer je ipak reč o ra­zl ičit im stvarima, pa ih je produktivnije sagledati kao komple­mentarne .

Naime, stav o jednakoj vrednosti odnosi se na nepono­vlj ivu raznolikost ljudskih kultura, uključujući i nj ihove jezike i pisma, a ove ne podležu apriomoj aksiološkoj hijerarhizacij i . A s tav o kretanju od jednih obl ika ka drugima, koj i mogu sa određenih gledišta da budu razvojno prilagođenij i , pa utol iko i "progresivnij i" , važi za pismo kao celovit fenomen i tu je me­todološki bitan. Kako smo već ranije videli , kol iko god bio še­matska rekonstrukcija, on ipak unosi kakav-takav red i omo-

1 1 8

PISMO

gućuje racionalno i koherentno razmatranje jednog pitanj a koje bi bez toga lako moglo da potone u kovitlacu partikularnih fa­kata i proizvoljnih sudova o nj ima. U naj manju ruku, dakle, tu imamo princip organizovanja jednog naučnog područja - u ko­me, inače, među relevantnim autorima ima dosta neslaganja upravo o ovakvim pitanj ima.

Koliko je, inače, cela stvar komplikovana i dvosmislena na nivou pojedinačnih empirij skih situacija može se pokazati na primeru Kine . Poznato je da bez većih teškoća pismeno opšte i mnogi Kinezi koji se u govoru, usled vel ikih dijalekatskih razl ika, ne bi mogli sporazumevati . Tako je zajedničko pismo - .. a ne zajednički govorni jezik ! - postalo glavni objedinjujući

· � faktor kineske nacije, civilizacije i kulture, što mu je dalo izu-zetan prestiž. Zato se tradicionalni način pisanja, koj i je uz to primeren strukturi samog jezika, održao sve do danas . I zato alfabetizacija kineskog, premda moguća - kao što pokazuju pin­-jin i slični projekti - a sa nekih stanovišta i lingvistički pre­poručlj iva, ostaje ograničenog dometa. U širem obimu ona bi bila kulturno neostvariva, jer bi označi la prekid sa hiljadugo­dišnjom tradicijom logografske pismenosti . Ali i sa stanovišta sinhronijske komunikacije između Kineza ona bi pored mo­gućih prednosti imala i dva krupna nedostatka. Dosledna alfa­betizacija, upućena na glasovne a ne na značenjske jedinice, imala bi za posledicu prenošenje visokog stepena homofonije govornog jezika u pismo, dakle razgranatu homonimiju, dok bi s druge strane svaki od velikih kineskih dijalekata, u govornom smislu zapravo odel itih jezika, morao da dobije zasebno pismo.

1 1 9

RANKO BUGARSK I

Na istom primeru mogu se ilustrovati još neke teškoće i nedoumice u vezi s vrednovanjem pisama. Kada se bolje po­gleda, vidi se da na pitanje "Šta čini dobro pismo?" nema je­dinstvenog odgovora : pokazuje se da postoj i više mogućih kri­terijuma valj anosti pisma, koj i se uz to mogu međusobno su­koblj avati . Okvirno uzeto, oni se mogu svesti na meri la efika­snosti i lakoće učenja i upotrebe. Pod efikasnošću se ovde naj­v iše mis l i na ekonomičnost, jednostavnost, brzinu, preciznost i sl ična manje-više formalna svojstva nekog si stema i njegove primene. Sa ovog stanovišta alfabetski sistemi su generalno u prednosti nad logografskim, pa i s i labičkim. Ovo preimućstvo, vidlj ivo i u običnom pisanju, još je izrazi tije u novij im tehno­logij ama, pa se kineski i japanski pokazuj u srazmerno nezgod­nim za štampanje i daktilografiju . Doduše, ovaj krupan nedo­statak donekle je umanjen u potonjoj računarskoj tehnologij i , koj a dopušta drukčiju konfiguraciju i manipul acij u elemenata u strukturi znakova. Druga realna slabost kineskog i japanskog pisma koj a je aktuel izovana modernizacijom života - pisanje stranih imena i uopšte pozajmljenica iz zapadnih jezika - ostaje problem kome se ne vidi zadovoljavajuće rešenje.

Međutim, lakoća učenja čitanja i pisanj a i kasnije primene ovih veština nije u očekivanoj korelacij i sa faktorima efikasno­sti . Naime, iako je potreban znatno veći inicij alni napor za usva­janj e jednog tako složenog sistema kao što je kineski nego za neki alfabetski si stem, čitanje kineskog, kada se to jednom nau­či , ide lako i brzo. Prema nekim istraživanj ima, lj udi koj i pod­jednako tečno čitaju kineski i engleski , kineski čitaju brže . Ovu

1 20

PISMO

možda neočekivanu razliku podupim i opštij i nalazi da se pri normalnom čitanju na bilo kojem pismu zapravo ne "hvataju"

pojedinačna slova nego cele reči , grupe reči pa i rečenice - što bi značilo da su u tom pogledu logografski sistemi ekonomičnij i od alfabetskih . (Uz to je reč o razl ičitim vrstama teškoća: učenje mnoštva zasebnih logograma je napor za memorij u, ali čitanje alfabetskih tekstova podrazumeva anal itičku sposobnost seg­mentovanja grafičkih celina na nj ihove sastavne jedinice . Ne­kome može jedno biti teže , drugome - drugo.)

Analogno je, najvećim delom, i u pisanju. Svakako je da­leko teže naučiti pisati kineski nego koj i alfabetizovan jezik (iako kod nedosledne alfabetizacije, kao u savremenom engle­skom, deca imaju nemal ih početnih teškoća), al i pi sanje kine­skog kasnije ide za evropske pretpostavke neobično brzo i ele­gantno. Ovde dodatnu potkreplj ivačku ulogu igra i motivacija, jer je pravi izazov savladati takav sistem, a njegovi inherentni kal igrafski elementi pridodaju tome i važan sastoj ak umetničkog izraza. (Uzgred rečeno, da li je psihološki realno očekivati da će neko ko je to postigao, i već time stekao određen prestiž, tek tako sve to da napusti u korist ekonomičnijeg ali ogoljenog i toliko "nekineskog" pin-j ina?)

Sa ovim je u uskoj vezi i pitanje šireg opismenj avanja. Standardne zapadnjačke pretpostavke, po koj ima bi stopa pi­smenosti u tako komplikovanim pismima morala biti ni ska, i ovde padaju u vodu. Iako je za ranije periode teško doći do pouzdanih podataka, računa se da je nivo pismenosti u kineskoj civi l izacij i kroz istoriju bio bar uporedlj iv sa onim u Evropi .

1 2 1

RANKO B UGARSKI

A po procenama Uneska, Japan je sredinom našeg stoleća imao 97-98% pismenog odraslog stanovništva - više nego Francuska, Belgij a i l i SAD. Nasuprot tome stoj i niska pismenost Indije , zemlje koju već vekovima karakterizuje mnoštvo alfabetskih pi­sama. Takođe, na 25 teritorija u Africi i Azij i koje je Unesko klasifikovao kao one sa najnižom stopom pismenosti u svetu -do 5 % - bez izuzetka su u upotrebi fonografski sistemi pisanj a. Očigledno je, dakle, da nivo pismenosti određuje stepen razvi­jenosti društva, više nego sam tip pisma.

Prema tome, izneti uporedni podaci j asno govore o rel a­tivnosti alfabetizacije kao pretpostavke masovnog opismenj a­vanja . Kao što je ranije navedeno, alfabet u većini slučajeva olakšava ovaj proces, ali ima i značaj nih izuzetaka, jer logo­grafski sistemi istočne Azije uporno i uspešno drže svoj teren, i sa dobrim razlozima. Kinesko i japansko pismo, uz sve svoje nezgode i komplikacije, proizveli su neke od najpismenij ih kul­tura koje svet poznaje . (Procenjuje se, na primer, da je sve do polovine 1 8 . veka više knj iga objavljeno na kineskom nego na svim drugim jezicima sveta zajedno.) S druge strane je , recimo, geometrij ski jednostavni ogam zauvek ostao zatvoren u malom krugu pisara na srednjovekovnom evropskom severozapadu. Stoga je tvrđenje kako j e tradicionalno kinesko pismo nekako propustilo da uhvati korak, da se modemizuje u pravcu s i la­bičkog i najzad alfabetskog pisanja, običan evropocentrični ste­reotip. Š to važi za većinu ne mora da važi za sve - naročito ako ima valjanih protivrazloga.

1 22

PISMO

Možemo da zaključimo da mate matički formal izam, kome su po svom duhu bliski alfabetski sistemi pisanja, ima nesum­njivih preimućstava ali ne predstavlja nužno vrednost po sebi, nezavisno od kulturnog konteksta svake sredi ne ponaosob. Sva­ki s istem pisanja ima i prednosti i nedostataka, i za neke svrhe nije osobito plodotvorno odmeravati ih in abstracto sa nekih pretpostavljenih univerzalnih polazišta. Umesto toga valja ih razmatrati u odnosu prema specifičnim jezicima i kulturama, a s obzirom na mogućnosti i potrebe razl ičitih grupa kori snika datog pisma. Pri tome, kako pokazuje širi uvid u konkretne empirij ske situacije, u izradi i prihvatanju si stema pisanja či sto l ingvistički kriterijumi kval iteta, kao što su ekonomičnost, efi­kasnost i s l ični , u cel ini igraju manju ulogu od vanjezičkih čini­laca - istorijskih, civi l izacijskih, kulturnih, verskih, privrednih, političkih i drugih.

1 23

7

Pismenost

Šta je pismenost?

U dosadašnjem izlaganj u mi smo povremeno, uz razma­tranje pisma, pominjali i očigledno srodni pojam pismenosti,

ne daj ući nikakvu njegovu definiciju . Međutim, u ovakvoj knj izi pismenost se ne srne uzimati kao unapred poznat, neanaliziran koncept, i sada je vreme da se i nj ime malo pozabavimo. Pa šta je , onda, pismenost? Standardna rečnička definicija glasi da je to sposobnost čitanja i pisanja. Ovo je neosporno tačno, al i sasvim nedovoljno: kako se moglo naslutiti kroz ceo prethodni tekst, i kako će biti eksplicitnije pokazano u nastavku, pisme­nost je mnogo više od toga. Naime, sama sposobnost čitanj a i pisanj a podrazumeva i podstiče niz drugih umenja i veština sa koj ima se višestruko prožima, pa se otuda mora govoriti o ra­zl ičit im kognitivnim, psihološkim, sociološkim i drugim impl i­kacij ama i posledicama pi smenosti .

Zato je ovo područje naročito tokom poslednje decenije postalo predmet intenzivnog multidi scipl inarnog proučavanj a, uz učešće l ingvistike, antropologije, sociologije, psihologije , ne­urologije , komunikologije, i storiografije, pedagogije i drugih di-

1 24

PISMO

sciplina, a najčešće pod zajedničkim imenom "studija pisme­nosti" (engl . literacy studies). A pored sticanja naučne aktuelnosti , pitanja pismenosti zadržala su svoju vekovnu društvenu aktuelnost, jer u svakom društvu ima raznih problema i dosta nezadovoljstva u vezi s pojedinim aspektima pismenosti (ili nepismenosti , ili po­lupismenosti !) njegovih članova, naročito ali ne isključivo na polju učenja i nastave čitanja i pisanja, i uopšte obrazovanja, od predškol­skog do visokog, uključujući i edukaciju odraslih.

Nemajući mogućnosti da zalazimo u sve ovo, ovde ćemo dati samo neke opštije napomene. Najpre, što se tiče mogućeg šireg određenja pojma pismenosti kako se on danas mahom shvata, to nije samo sposobnost čitanj a i pisanja nekog pisma (il i , u višejezičnim situacijama, dvaju ili više nj ih), nego i skup društveno organizovanih praktičnih aktivnosti povezanih sa vla­danjem jednim dodatnim simboličkim sistemom i kanalom ko­munikacije. B iti pismen znači aktivno i pouzdano obavljati ove delatnosti, u različite svrhe i u specifičnim kontekstima upo­trebe, što opet podrazumeva razvijanje opštih intelektualnih spo­sobnosti - naročito ako se pismenost stiče na vreme i u toku školskog obrazovnog procesa. (Pozitivne saznajne posledice obično izostaju u akcijama opismenj avanja odraslih, gde je do­bitak više tehničke i pragmatičke prirode). Pismen čovek je uz to po svojoj prirodi čovek od znanj a i obaveštenosti , al i i po­tencijalni stvaralac u novim svetovima koje otvara pismo; stoga je razvoj pismenosti istorij ski bio praćen izrastanjem novih obli­ka umetnosti , među nj ima i verbalne. Čak i kada je reč o go­voru, govoriti jednim pisanim jezikom nije isto što i govoriti

1 25

RANKO BUGARSKI

nepisanim jezikom ; kako je još Gali lej pri meti o, raspolagati mo­gućnošću pisanja znači stvarati jedan svet na papiru.

Dalje , bitno je da se zapazi da pismenost nije univerzal na lj udska sposobnost, te da se i tamo gde postoj i ona ne j avlja kao jednoobrazna veština, nego u celoj lepezi veoma razl ičit ih ispoljavanja . Stoga značenje pismenosti varira od jedne ljudske zajednice do druge i od jednog razdoblj a do drugog u okviru istog kolektiva. Uz to idu i velike varij acije u vrsti , stepenu i funkcij ama pismenosti između pojedinih društvenih grupa, kao i pojedinaca. Stoga se u najnovijoj l iteraturi i sama reč "pi­smenost" često javlj a u množini , pa se govori o razl ičitim pi­

smenostima.

Među društvima u kojima postoj i pismo ima onih koja su samo rudimentarno pismena, kao i drugih u kojima je ova spo­sobnost tol iko bitna i raširena da se naprosto podrazumeva. U manj im zajednicama na nižem stepenu civil izacijskog razvitka pi­smenost je po pravilu ograničena na mali broj posvećenih i po­vremeno se praktikuje samo u nekim domenima, kao što su re­ligija, računovodstvo ili trgovina. Nomadska populacij a Tuarega Ra severu Afrike, na primer, već dugo poseduje pismo ali se njime veoma retko koristi , i to samo za stvari kao što su čarolije i pisanje ljubavnih pisama. Na drugom kraju skale, u razvijenim modernim društvima gotovo da je teško navesti bilo koju važniju oblast života gde pismenost ne bi igrala nikakvu ulogu.

Pomenuti raspon obuhvata i evoluciju u vremenu, pa i sta zajednica može u ranij im fazama da ima elitnu, a kasnije, upo-

1 26

PISMO

redo sa svoj im opštim civilizacij skim napretkom, i masovnu pi­smenost. A taj razvoj ide raznim tokovima, tako da specifični karakter pismenosti odražava lokalni civi l izacij ski tip, dominan­tne kulturne obrasce i s isteme društvenih vrednosti . U nekim kulturama preovlađuje "pragmatička" i l i "egzaktna" , u drugima

"spekulativna" ili "humanistička" vrsta pismenosti (npr. u Kini, odnosno Indij i ) . Unutar ovakvih opštih kategorija dol azi do da­ljeg diferenciranja pismenosti po žanrovima - npr. na svakod­nevnu, naučnu, literarnu i druge, često sa još fi nij im podelama, a u širem i slobodnijem smislu govori se i o muzičkoj , mate­matičkoj , tehničkoj i l i elektronskoj pismenost i .

Među činiocima koj i određuju pretežni tip pismenosti može da bude i samo pismo: formalne odlike i izražajni potencijal si­stema pisanja u konvencionalnoj upotrebi ponekad utiču na ka­rakter date pismene tradicije. Takav je slučaj , na primer, kod in­herentne kaligrafskih pisama kakva su arapsko ili japansko, koja svoj im kulturama tako daju i svoj osoben pečat, nasuprot svede­nom i srazmemo "isposničkom" evropskom alfabetizmu. Ali ovde se treba kloniti grubih uopštenja, kao kada se tvrdi da su stari Grci rano dostigl i zavidan nivo teorijskog mišljenja i logičkog ra­suđivanja samo zahvaljujući svom apstraktnom alfabetu, dok je sličan razvpj na Dalekom istoku navodno otežavalo "prizemnije"

logografsko pisanje. Ako u drevnoj Kini logika nije posebno ne­govana, razlog za to biće u drukčijem usmerenju tradicionalne kineske kulture, pre nego u nekakvoj manjkavosti njenog pisma.

Unutar iste zajednice, neki društveni slojevi (uglavnom in­telektualci) takoreći danonoćno nešto čitaju i pišu, a drugi (kao

1 27

RANKO B UGARSKI

fizički radnici) svoje aktivnosti ove vrste možda svode na po­vremeno čitanje stripova i nažvrljane pozdrave na razglednici sa odmora. Ponegde se , u tradicionalnim kao i u modernim kul­turama, mogu zapaziti i izvesne polne razl ike, odnosno dife­renciranje na "mušku" i "žensku" pismenost.

A što se tiče pojedinaca, do danas je ostalo sporno pitanje šta zapravo treba smatrati individualnom pismenošću, i kakvi standardi i memi instrumenti tu treba da važe. Ovde se moraj u uzeti u obzir i velike razlike zavisne od uzrasta, ne zaboravljajući ni probleme pismenosti kod odraslih, kao i razlike između samih veština čitanja i pisanja. Čitanje se po pravilu lakše uči (po nekim nalazima, približno dvostruko lakše) i šire praktikuje nego pisanje. Otuda mnogo više ljudi urne da čita nego da piše, a i oni koji umej u oboje gotovo uvek mnogo više čitaju nego što pišu. U

pogledu standarda, teško bi se mogao nazvati pismenim čovek koji urne samo da se potpiše i da s mukom odgonetne neki javni natpis, ili da sričući pročita običan članak u novinama, i koji uz to ima problema i sa brojanjem; a ovakvih ima mnogo među for­malno opismenjenima. Ove teškoće čine metodološki problema­tičnim zvanične statistike o procentu pismenih u pojedinim zem­ljama, naročito onim zaostalijim, gde je posebno teško izgraditi adekvatan i pouzdan instrumentarij za proveru pismenosti.

Da bi se izbegle zamke elementarne pismenosti ili polu­pismenosti kao veoma raširenih pojava, u novije vreme se kao meri lo i obrazovni cilj postavlj a tzv. funkcionalna pismenost -

to jest , opremljenost za učestvovanje u onim oblicima života određene zajednice ili društvene grupe koj i podrazumevaj u pi-

1 28

PISMO

smenost. A ove oblasti veoma se razlikuju u pojedinim društvi­ma, zbog specifičnih životnih uslova koj i određuj u ne samo obim nego i glavne funkcije i opšti prestiž pismenosti . Ono što se u jednoj kulturi ubraja u najvažnije zadatke pi smenosti , kao naučni i tehnološki razvoj il i značajna pisana književnost, neće uopšte biti na dnevnom redu neke primitivnije zajednice, kojoj pismenost treba samo za trgovanje i l i veronauku. Pitanje dometa i vrste pismenosti u zaoštrenom obliku se postavlja u aktuelnoj civi lizacijskoj epohi razvijenog dela čovečanstva . Recimo samo da se ovde, s pogledom u budućnost koj a je već počela, sada sa dobrim razlozi ma govori o računarskoj pismenosti kao meri potrebnih znanja i veština.

Najzad, valja istaći da pismenost nije sama sebi cilj , nego sredstvo za postizanje izvesnih društvenih i individualnih cilje­va, već prethodno postojećih ili novih, omogućenih upravo pi­smenošću . Stoga nije toliko važno šta ljudi postaju samim tim što su pismeni , koliko šta oni rade sa svojom pismenošću i kako se koriste njenim potencijal ima. Ne postoj i pismenost koja bi bila ista za sve, uvek i svuda, pa nikakav univerzal i stički i statički pogled ovde ne može da bude od neke veće koristi . Pismenost je složen i dinamički poj am koj i treba diferencirano i anal itički primenj ivati na pojedine empirij ske situacije, sa pu­nom otvorenošću prema njegovim raznolikim manifestacij ama, uslovljenim nizom civil izacijskih, kulturnih, istorijskih, društve­nih i indvidualnih okolnosti .

Ali da bi se ovakvo gledanje i stinski prihvatilo, potrebno je osloboditi se nasleđenih predrasuda, apriornih vrednosnih su-

1 29

RANKO BUGARSKI

dova i evropocentričnih stereotipa koj i pismenost pojednosta­vljeno vide kao očigledan, neproblematičan i za sve obavezan put ka racionalnost i , modernizacij i i lj udskoj sreći . Uz sve što je rečeno o nespornim prednostima pismenosti , jasno je da pro­blemi nerazvijenog sveta neće nestati samim njegovim opisme­njavanjem, iako se ti m putem lakše mogu stvoriti uslovi za nj i­hovo rešavanje . Osim toga, nije nimalo humano predstavlj ati odsustvo pismenosti kao kakvu bolest i l i pošast (kao u popu­larnim propagandnim sloganima o i skorenj ivanj u nepi smenosti ) , a mil ione ljudi u svetu koj i u svoj im okvirima sasvim lepo fun­kcionišu bez pisma, kao defektne predstavnike ljudske vrste. Ovo tim pre što ovakve predstave , veoma raširene naročito u pol itičkim i obrazovnim krugovima, nemaj u valj anog oslonca u poznatim činjenicama o istorijskom razvoj u i današnjem sta­nju čovečanstva. O razvoju čoveka bez pisma već smo ranije dovoljno rekli , a što se tiče današnjice dodaćemo samo sledeće. B iti nepismen u visoko pismenom društvu najčešće jeste oz­bilj an hendikep i oko toga se vredi potruditi ; al i biti nepismen u kolektivu male ili nikakve pismenosti naprosto je prirodno stanje . Drugo je pitanj e da l i takva zajednica ima želju i l i mo­gućnost da se uključi u tehnološku civilizacij u zapadnog tipa, za što bi pismenost predstavljala neophodan preduslov.

Širenje pismenosti

Između izuma pisma u Starom svetu i samog poj ma ma­sovne pismenosti proteklo je nekol iko hi ljada godina. Naime, kroz sve ovo vreme pismene su bile samo malobroj ne elite,

1 30

PISMO

verske kao i svetovne. Pismenost je veoma dugo smatrana da­rom božj im koji nije za obične smrtnike, pa je bi la strogo u nadležnosti faraona, careva i kraljeva, sveštenika, dvorskih i po­tom manastirskih pi sara i prepi sivača. Osim toga, ona je omo­gućavala pristup znanju i moći , postajući prerogativom i učenih krugova. S ve ovo učinilo je pi smenost snažnim instrumentom društvene kontrole. Stoga nije čudo što su pismeni pojedinci u raznim tipovima društava ljubomorno čuva!i ovaj svoj dragoceni posed, daleko od svake pomisl i da ga podele sa neposvećenim masama. (Delimični izuzeci su Grčka i Rim.)

Kako smo već ranije imali pri l ike da vidimo, na počecima pisanja uveliko se pi salo na raznovrsnim prirodnim ili proizve­denim tvrdim podlogama, gde nije postojala mogućnost um­nožavanja i razašiljanja istog teksta - a takva mogućnost je osnovna pretpostavka svake šire pismenosti . Ali ovo ograničenje nije važilo za meke materijale, od koj ih je papirus veoma rano bio u širokoj upotrebi, da bi mu se posle pridružili pergament i, znatno kasnije , papir. Na nj ima i spisani tekstovi mogli su se prenositi i pohranj ivati u ranim bibliotekama, od kojih je naj­veća bila Aleksandrijska - za koju se računa da je u jedno vreme sadržavala čak 700.000 spisa. (Reči biblioteka, Biblija i nj ima srodne upućuju na ime drevnog feničanskog grada Biblosa, sre­dišta proizvodnje i izvoza papirusa, pa je Biblija etimološki za­pravo 'papirus; knj iga od papirusa ' ; a reč pergament analogno potiče od imena grada Pergamena u Maloj Azij i . ) Meke podloge svakako su bile praktičnije, al i i daleko podložnije propadanju, pa i gubljenju, što je dugoročno ipak moglo da ograniči nj ihovu

1 3 1

RANKO BUGARSKI

traj nost . Stoga je mnoštvo na nj ima pisanih tekstova u raznim kulturama ostalo nedostupno nauci jer naprosto nisu sačuvani , verovatno uklj učujući i mnoge iz ranih faza pismenosti starih civi l izacija .

S vojevrstan prel azni obl ik od tvrdih ka meki m podlogama predstavljale su navoštene tabl ice od gl ine ili drveta, utol iko što su one dopuštale brisanje i ponovno ispisivanje zaoštrenom pisaljkom (lat . stilus - otuda i reč stil) . Takve tabl ice su bivale i preklopljene radi zaštite napisanog i spojene sa strane - po dve, tri i l i vi še (diptih, triptih, poliptih ; is ti termini u slikarstvu označavaju slike analogno sastavljene iz delova). Ova tehnika, poznata još Asircima počev od 8. veka p.n.e. i potom Grcima, u starom Rimu je već široko korišćena za svakodnevne potrebe. Ovakvi kodeksi (lat . codex) već predstavlj aju zametak knjige

kakvu mi poznajemo.

Međutim, poj am rukopisa u pravom smislu reč i , kao glav­nog oblika pisanj a na mekim materij al ima pre izuma štampe, vezuje se naročito za papirus, koj i su masovno upotreblj aval i još stari Egipćani , i potom pergament. Često korišćen rukopisni obl ik bio je svitak ( lat . rotulus) - dugačka ispisana rolna, nekada sa drvenim štapom na jednom i l i oba kraj a radi lakšeg savij anja i odvij anj a. Poznati su, na primer, tzv. S vici Mrtvog mora, i l i Kumranski rukopi si - kul tumoistorij ski veoma važna zbirka iz­vorn ih jevrejskih tekstova iz perioda oko 1 80. godine p.n .e . , većinom pisanih kvadratnim hebrejskim pismom, koje su pasti ri slučaj no otkril i u pećinama uz obalu Mrtvog mora 1 947. godine.

1 32

PISMO

Rukopisi dominiraju naroči to počev od ranog Srednjeg ve­ka, mnogo puta prepis ivani u okviru razl ičitih prepisivačkih ško­la i tradicija, najčešće po manastirima, u posebnim odajama zvanim skriptoriji ; kroz sledećih hilj adu godina u Evropi će veština pisanja praktično ostati monopol kaluđera. Iako po pra­vilu anonimni , prepisivači su mogl i da unose i obeležja vlasti te ruke, uključujući i povremene "autorske" greške . Rukopisi su rađeni kaligrafski, i mnogi od nj ih su prava umetnička remek­del a. Nj ihovoj vizuelnoj lepoti doprinosila je upotreba vi še boja i , osobito, iluminacija - posebnih dekoracija teksta. Među ovi­ma je važno mesto pripadalo inicijalu - prvom slovu na početku poglavlja i l i pasusa, većih dimenzija i ukrašenom ornamentima i l ikovnim motivima; sam tekst često je bio prošaran mal im i lustracijama, zvanim minijature. Sastavlj ane su i lepo povezi­vane zbirke na pergamentu pisanih rel igijskih i klasičnih tek­stova, koje se takođe zovu kodeksi ; to su zapravo prve prave knj ige, premda rukopisne.

Radi štednje dosta skupog materijala, i l i pak u cilju na­memih izmena postojećeg zapisa, tekstovi rukopisa su često bri­sani , odnosno strugani , kako bi se na istoj podlozi ispi sao nov tekst, i to neretko u više slojeva. Takav rukopis zvao se palim­

psest (od grč . ' ponovno struganje' ) . Otkrivanje starijeg teksta i spod gornj ih slojeva, koje se danas postiže primenom speci­jalnih fotografskih tehnika, od višestrukog je značaja za paleo­grafiju, jer može da pruži dragocene morfološke, hronološke i kulturnoistorij ske podatke .

1 33

RANKO BUGARSKI

Što se tiče sadržaj a, srednjovekovni rukopisi bili su po­svećeni verskim temama, budući rađeni po nalogu crkvenih kru­gova i plemstva. Od početka 1 3 . veka j avljaju se i gilde sve­tovnih pisara, koje za potrebe mlade građanske klase izrađuju rukopise i knjige poslovne, pedagoške, naučne, zabavne, ku­l inarske, beletri stičke i druge tematike .

Ali od najveće važnosti bio je pronalazak papira i štam­

parske tehnike, koj i je omogućio srazmerno brzu, jednostavnu i j eftinu izradu kopija nekog izvornika u velikom broju prime­raka, a time i razvoj pismene kulture i kulturnu difuziju . Papir je kineski izum iz 1 05 . godine nove ere, koj i su Arapi preuzeli negde u 7: veku a u Evropu preneli preko Španije u 1 2 . veku . Štampa je takođe pronađena u Kini , i to najkasnije u 7 . veku u smislu pravljenj a otisaka original nog teksta, a počev od 1 1 .

veka i kao tehnika pokretnih drveni h (od kraja 1 4. veka i me­talnih) kockica sa urezanim pojedinačnim karakterima. U na­rednim stolećima ovo otkriće biće masovnije korišćeno u Korej i nego u samoj Kini .

U Evropi se štampa j avlja sredinom 1 5 . stoleća, možda nezavi sno od kineskog prethodnika, a pripisuje se Johanesu Gu­tenbergu, koji je u Maj ncu načinio ručnu presu za štampanje putem pokretnih metalnih slova. Jedna od prvih tako proizve­denih knj iga, tzv. Gutenbergova Biblija , dovršena je 1 456. go­dine , a štampana je na latinskom, goticom i - što će ostati redovna praksa ranih štampara - u vernoj imitacij i rukopisnog sti la , sa rukom dodatim iluminacij ama (Sl ika 39 prikazuje jednu stran icu) .

1 34

PISMO

Slika 39.

Do kraja veka štamparije su iznikle po celoj Evropi. Go­dine 1 494. štampana je i prva srpska ćiril ična knj iga, urađena sa bogatim dekoracij ama u štamparij i Crnojevića na Cetinju -

Oktoih ( ' osmoglasnik' : knj iga za liturgij sko pojanje u osam gla­sova u pravoslavnoj crkvi) . Iste godine u Senj u je na hrvatskoj glagolj ici štampan Misal (knj iga molitvi i pesama korišćena pri­l ikom služenja mise), prvi za koj i se pouzdano zna da je nastao na južnoslavenskom tlu. Sve knj ige štampane u tom prvom raz­doblju , zaključno sa 1 500. godinom, zovu se inkunabule (lat. incunabulum ' povoj ; početak' ) .

1 35

RANKO B UGARSKI

Tokom narednih vekova izrađeno je mnoštvo slovnih t i­pova latiničnog al i i ćiri l ičnog pisma, na bazi rukopisnih tra­dicij a i stilova, uz delimično regionalno, konfesionalno i nacio­nalno diferenciranje. Time su i ranije pomenute verzije ruko­pisne latinice dobile svoje štampane ekvivalente (npr. goticafra­kturu a humanistika antikvu), dok je štamparstvo sa svoje strane iznedrilo i nove forme tipografskih pisama. Naporedo s t im, pravoslavni Sloveni na istoku i jugoistoku Evrope obl ikuj u ra­zličite varijante ćiri l ice .

Ovakav razvoj događaj a stvorio je tehnološke uslove za postepenu demokratizaciju pisanja. U davna vremena, kada se pisalo po sistemu "kl in u ploču" ili sl ikanjem komplikovanih hijeroglifa, pisanje ni čisto tehnički gledano nije moglo bit i po­pularna delatnost. U ovom smislu njegovom širenju doprinele su, kako smo ranije ustanovi li , kurzivne i minuskulne forme. A štamparstvo i tipografij a dodaće tome bitnu komponentu um­nožavanja i razašiljanja tekstova u različitim grafičkim verzij a­ma, č ime su postignute tehnološke pretpostavke za šire i brže opismenjavanje. Za razliku od prethodnog razdoblja, kada su knj ige bile retke i skupe, i najčešće na latinskom, novostvorena građanska či talačka publ ika mogla je i na svom jeziku da čita, pored visoko cenjenih religij skih i umetničkih dela, štivo proiz­vedeno radi pouke i zabave, što je dalo zamah popularnoj pi­

smenosti.

S voj prilog ovom procesu dale su i prateće insti tucije kao što su izdavačke, knjižarske i novinske kuće, koje su zadovo­lj avale potrebe rastućeg tržišta štampanih materijala. Profesio-

1 36

PISMO

nalni izdavači i knj ižari počinju da posluju ne dugo po pojavi prvih štamparija - ne računajući nj ihove prethodnike koji su radili sa rukopisima. Prve prave novine i časopisi u Evropi se javljaju u 1 7 . veku (nj ihov embrionalni preteča su Acta diurna

'dnevni spisi ' u Rimu Jul ij a Cezara počev od 59. god. p.n.e. -neka vrsta zidnih novina, a u Srednjem veku su postoj al i ru­kopisni bi lteni s l ične name ne).

Ručno slaganje biće mehanizov�no tek u 1 9 . veku (kada na scenu stupa i pisaća mašina, naprava zamišljena znatno ra­nije ali ostvarena tek 1 867 . godine kao izum američkog pro­nalazača Kristofera Šoulza) . Polovinom našeg stoleća u širu upotrebu će ući fotoslog i , potom, danas aktuelni računarski

slog. Nov proboj u širenju navike čitanj a označila je masovna poj ava broširanih i jeftinih džepnih knjiga, izazivajući pravu re­volucij u u izdavaštvu sa početkom oko 1 930. godine . A sada se proizvode međunarodna izdanja enciklopedija, stručnih i umetničkih knj iga i časopisa na više jezika istovremeno, što značajno smanjuje troškove produ'kcije i ubrzava proces širenja informacija. Treba, najzad, pomenuti i sada masovno kori šćenu mogućnost umnožavanja tekstova putem kseroksiranja (fotoko­

piranja), kao i sve š iru praksu komuniciranja tzv. elektronskom

poštom i sl ičnim medij ima.

Ali od bar jednake važnosti bili su spoljni , društveni uslovi za razvoj pismenosti . U ranij im epohama pismenost se mahom rasprostirala po svetu osvajanjem novih teritorija za stare im­perije, pa je tako latinica marširala sa rimskim legij ama, a arap­sko pismo je galopiralo sa ratnicima polumeseca. Sl ične posle-

1 37

RANKO BUGARSKI

dice i malo je, dakako, i širenje i stočnog i zapadnog hrišćanstva.

U ranom modernom periodu od Renesanse do industrij ske re­

volucij e - okvirno, između 1 500. i 1 800. godine - širenje pi­

smenosti , naročito alfabetske, išlo je u korak sa savremenim

oblicima opštenja, udruživanja i razmene unutar i između druš­

tvenih kolektiva, sa razvojem školstva, komunikacija i privrede,

sa stvaranjem pol i tičkih zajednica i obl ikovanjem nacionalne

svesti . Posebno treba zabeležiti dopri nos pismenosti opštoj de­

mokratizacij i života, jer je ona u svojim strogo ograničenim

ranij i m obl icima pre delovala suprotno, kao instrument represije

elita nad masama (što se ponegde održalo i do danas) . Međuti m,

idej e sadržane u knj igama, novinama, brošurama i na plakatima

svoj i m brzi m rasprostiranjem omogućile su i takve društvene

prevrate kao što su američka i francuska revolucija, koje su

pripremile teren za pl odan razvoj građanske demokratije . A vi­

zij a mogućih blagodeti potonjeg industrijskog, naučnog i teh­

nološkog razvoj a sa svoje strane je podstakla opismenjavanje

novih sredina i društvenih slojeva.

Tako je pismenost - ne zaboravimo, snažno podržana

štamparstvom - odgovorila određenim ljudskih potrebama i

ujedno stvori la prostor za čitav niz novih delatnosti . No uz sve

to, shvatanje o masovnoj pi smenosti kao opštem društvenom

dobru zapravo se razvija tek tokom 1 9. stoJeća (pri čemu je

još oko 1 850. godine umela da čita i piše jedva jedna deseti na

odrasle svetske populacije), da bi naš vek došao i do ideala

pismenosti kao univerzalnog ljudskog prava. Ali od prava do

ostvarenja i ovde je, kao i u mnogim drugim životnim domenima,

1 38

PISMO

veoma dugačak put. Uprkos novijem razmahu pismenosti, i po­

red učestal ih i neretko uspešnih nacionalnih i međunarodnih

projekata za suzbijanje nepismenosti, još smo daleko od opi­

smenjenosti svih ljudi . Prema podacima Uneska, u svetu danas

živi blizu milijardu nepismenih iznad 1 5 godina starosti, što bi

moglo da znači da je najmanje svaki treći odrasli stanovnik

naše planete još uvek nepismen.

Pri tome postoje izuzetno velike razl ike između najrazvi­

jenijih i najs labije razvijenih zemalja, u rasponu od praktično

stoprocentne do minimalne pismenosti - ne računajući, dakako,

nebrojene male plemenske zajednice koje uopšte ne znaju za

pismo. U današnjoj Jugoslavij i , prema podacima iz 1 99 1 . go­

dine, potpuno nepismenih među odraslima ima 1 0 - 1 5% ; broj

funkcionalno nepismenih teško je utvrditi , ali se, računat prema

broj u onih bez završene osnovne škole, penje na dobri_h 30%

(kod žena čak 40%) - zaista skroman rezultat za jednu evropsku

državu !

Nepismeni su, dakle, naj gušće koncentrisani u naj slabije

razvijenim zemljama; uz to ih je uvek više među siromašnij im

nego bogatij im društvenim slojevima, među ženama nego muš­

karcima, i na selu nego u gradu. Prema tome, svetski prototip

nepismene osobe jeste siromašna seljanka u nerazvijenoj zemlj i .

A što se tiče pomenutih kampanj a za opismenjavanje, one naj­

češće postižu samo relativan uspeh, čak i tamo gde ima stvarnog

interesovanja - jer ima i zajednica koje za tako nešto nisu zain­

teresovane, naprosto zato što u svom životu ne osećaj u nikakvu

potrebu za pismom (ima i takvih pojedinaca u pismenim druš-

1 39

RANKO B UGARSKI

tvima) . S druge strane, već postojeća mera pismenosti kolektiva

i pojedinaca može se u nepovoljnim okolnostima i izgubiti, pa

se postavlja i pitanje održavanja stečene pismenosti . Vidimo,

znač i , kako se teorij ski apsolutno pravo na pismenost u životu

ipak relativizuje.

Na kraju, kako stvari stoje ako pismenost dovedemo u

odnos , ne prema broju ljudi, nego prema broju jezika - ne za­

boravlj aj ući da svi pripadnici pisanih jezika nisu nužno pisme­

ni? S tatistički gledano, ovde je slika pri l ično sumorna. Razma­

traj uć i prostiranje pisma po svetu, ustanovili smo da je manj i

broj opštih obrazaca pri lagođavan strukturama novih jezika, pa

se broj pisama brzo umnožavao. Ali ako bi se iz toga stekao

utisak da su do danas manje-više svi jezici sveta dobili pismo,

to bi , nažalost, bilo veoma daleko od istine. Tačno je da nema

nijednog većeg i važnijeg jezika bez pisma, ali ovakvi jezici

čine samo manj i procenat svih postojećih jezika.

U ovom trenutku š irom planete nalazimo pravo bogatstvo

od neki h hiljadu pisama. Ovaj broj se s jedne strane uvećava

izradom pisama za ranij e nepisane jezike, al i se s druge strane

smanj uje gašenjem nekih del imično pisanih idioma malih za­

jednica. Međutim, jezika danas ima čak oko 5000. Ovo znači ,

grubo uzev, da se tek na svakom petom jeziku može pisati -

da i ne govorimo o pisanju kao raširenoj svakodnevnoj delat­

nosti , a pogotovo o značaj nijoj pisanoj knj iževnosti kao nekom

meri lu , j er je ovako nešto ostvareno možda samo u stotinak

jezika. Pomenute proporcije još su izrazitije ako se podseti mo

da su mnogi jezici nastal i , odslužili svoje i nestal i još pre izuma

1 40

PISMO

pisma. A i u savremenom svetu smo svedoci dramatičnog odu­miranj a vel ikog broja malih jezika koj i su već nestali - ili će ubrzo nestati - sa l ica zemlje nikada ne stekavši mogućnost da se nj ihovi iskazi zapišu. Ako sve ovo uzmemo u obzir, ne može­mo izbeći zaključak da je, gledano komparativno i kvantitativno iz jezičkog ugla, pismenost daleko od univerzalnosti, skoro predstavljajući kulturnu retkost - pre izuzetak nego pravi lo. Pi­smo i pisanje ostaju nedosanjani san za veliku većinu jezika prošlosti i sadašnjosti.

Standardizacija pisma

Jedan važan uslov širenja pismenosti , koj i objedinjuje teh­nološke i kulturne aspekte ovog fenomena a koji u prethodnom odeljku nije eksplicitno naveden, zaslužuje posebnu obradu u ostatku ovog poglavlja; to je standardizacija pisma i pisanja.

U ranim fazama pisma bi lo je dosta kolebanja u broju, izgledu i orijentacij i pojedinačnih grafičkih simbola, kao i u smeru nj ihovog ispisivanja u nizu. Sa širenjem prakse pisanja postepeno se smanjivao obim ovih varijacija - to jest, krenuo je proces standardizacije razl ičitih aspekata pisma i pisanja. Do izvesne mere ujednačavanja i regul isanj a došlo je tokom stoJeća i u najstarij im pismima, da bi stabilizacija najveći stepen do­stigla u alfabetskim oblicima pisanja.

Početni inventar znakova jednog alfabetskog sistema to­kom vremena je tipično doživljavao određene modifikacije, uki­danjem nekih simbola a dodavanjem drugih, ili pak razdvaja-

141

RANKO BUGARSKI

njem odnosno spajanjem pojedinih među nj ima. Pri tome su simboli dobijali svoj manje-više konačan vizuelni oblik u ma­lom broju standardnih varijanti (velika i mala, pisana i štam­pana, osnovna i kurzivna slova, te kod nekih pisama - siste­matski samo u arapskom - poziciono određeni alografi, tj . raz­ličiti oblici istih grafema u nezavisnom i u početnom, srednjem i završnom položaju u rečima). Konsolidovanje izgleda znakova uključivalo je i orijentaciju, pa oni više nisu mogli - kao u nekim starim obl icima pisanja - proizvoljno da "gledaju" levo il i desno, nagore il i nadole. Sva slova su pojedinačno imeno­vana, a utvrđen je i njihov redosled u okviru alfabeta. (U ovom poretku nekada su kodirane i mitološke i l i kosmološke pred­stave strukture sveta i toka stvari - upor. i danas izraze tipa "alfa i omega", "od A do Š".) Imena i redosled u nizu važni su za utvrđivanje porekla i hronologije pojedinih alfabeta, zbog mogućeg preuzimanja ovih elemenata od datiranih sta­rij ih uzora.

I pojedine vrste alfabeta dobi le su svoje nazive, najčešće - kao i kod reči alfabet -prema imenima dvaju ili više početnih slova u tako uređenom nizu. Latinički , a ređe i drugi alfabeti zovu se i abecede, a ćiril ički azbuke - po latinskim imenima slova A, B, C, D, odnosno slovenskim nazivima slova A (az)

i B (buki). Kasnije uvedena slova, domaća i l i preuzeta, redovno se svrstavaju na kraj niza. Smer pisanj a, koji je inače većina pisama menjala tokom svog trajanj a, takođe je standardizovan. Sva modema pisma teku sleva nadesno i odozgo nadole; u ne­kim nealfabetskim pismima, kao što su kinesko i japansko, ko-

142

PISMO

riste se i različiti smerovi , ali su i takve kombinacije podložne određenim pravilima.

Iako je stabi lizacija grafičke prakse počela još u davna vremena, najveći podsticaj standardizacij i pisma pružio je izum štamparske tehnike. Samom svojom prirodom štampa smanjuje obim prostornih, vremenskih i socijalnih varijacij a, pa tako na­meće i stroga ograničenja raznolikosti rukopisnih tradicija i in­dividualnim prepisivačkim slobodama (i greškama), favorizu­jući jednoobrazna rešenja koja kodifikuju pisanu reč razdvaja­jući je od šareni la govorne prakse. Tako je jednom utvrđenu kanonsku verziju nekog teksta mogao u istovetnom obliku i istovremeno da ima pred očima veliki broj čitalaca, što ranije nije bilo moguće, a što je unapredilo egzaktnost, udarnu snagu i uticaj štampanog materijala. Sa novom tehnikom, mesto ru­kopisne kaligrafije uveliko je preuzela tipografij a, koja je pri­lagodila neke od već postojećih tipova slova i uvela nove.

Primera radi , grčki alfabet, koji je nakon nekoliko stoJeća slobodnije upotrebe u više svoj ih formi stabilizovan u svom kla­sičnom obliku u 5. veku p.n.e . , uveo je pisanje između dve linije, dajući ispisanom tekstu geometrijski dosledan likovni utisak, koji će štampa samo pojačati. Razlika između majuskule i minuskule, takođe grčkog porekla, tipografski se uobličava kao verzal (velika slova) nasuprot kurentu (mala slova), sa međuoblikom zvanim ka­

pitala (slova oblika verzala a veličine kurenta, dakle "mala velika slova"). A odblesak razlike između uglastog i zaobljenog, odnosno kvadratnog i kurzivnog načina pisanja, u tipografi ji se javlja kroz podelu na normal (osnovni , nemarkirani slog) i kurziv (markirani

143

RANKO BUGARSKI

a A tj 'D j J HH e e xX 5 B e E K }{ fb }-b T T u. U B B >K}f{ nJI o o h n q q r r 3 3 JbJb niT y y J,J l)

.l ll Hl1 MM p p lP� mill

a A dD gG l L o o t T b B džDž h H lj Lj p p uU e e dD l I mM r R v V č č e E j J n N s s z z ć ć f F k K nj Nj š š ž ž

aA l) D j J HH e e xX

6B e E KK fb lb T T u, U a B :HC)[( AJI oO li 'Ii t.tq z r 3 3 .lb lb n ll yY fl. lJ o ,a uH .MM p P ljJC/J w.Hl

a: A d_ D gG lL oO tT bB džDž h H lj Lj p P uU cC dD il mM rR v V č Č e E jJ n N sS zZ

ćĆ fF kK nj Nj š Š ž Ž

Slika 40.

1 44

PISMO

slog za posebna isticanja). Unutar ovih osnovnih slovnih tipova vremenom su izrađene mnogobrojne stilski diferencirane vari­jante za posebne štamparske i tipografske svrhe.

Sl ika 40 (preuzeta iz Pravopisa srpskoga jezika, str. 38) prikazuje osnovne standardizovane oblike savremene srpskohr­vatske ćirilice i latinice. Za naučne i druge specijalne potrebe u našoj latinici koriste se i dopunske grafeme iz opšte latinice: <q, W, X, y>.

Kao poseban aspekt grafičke kodifikacije pomenućemo iz­

radu pisama za ranije nepisane jezike. Popularno rečeno, tu se ide od glasa do slova - za razliku od dešifrovanja starih pisama, gde je pravac kretanj a od slova do glasa. Usmene kulture su se kroz istoriju najčešće opismenjavale u dvostepenom postup­ku. Najpre bi njihove elite usvoj ile kompletan pisani jezik nekog prestižnog suseda, pa je taj jezik služio kao medijum domaće pismenosti , a potom bi - često nakon dužeg vremena - dvoje­zični pojedinci ostvarival i zamisao da pismo drugog jezika pri­lagode za pisanje svog maternjeg. Tako su, na primer, postupili Hetiti u odnosu prema sumerskom i akađanskom, a Japanci, Korejci i Vijetnamci u vezi s kineskim.

Iako je, kako smo ranije videli, nastanak pojedinih pisama plod truda mnogih generacija i otuda po pravilu anoniman, za­sluge za prilagođavanje već postojećih pisama novim jezicima ponekad pripadaju i nadahnutim pojedincima, vođama svojih naroda. Ovde se možemo setiti kralj a Sejonga i korejskog han­gula, iako je ovaj slučaj specifičan zbog inovativnosti ispoljene

145

RANKO BUGARSKI

u konstruisanju ovog sasvim apartnog pisma. Mnogo je tipičnija situacija kada do takvih poduhvata dolazi u uslovima predsto­jeće i l i već obavljene kolonizacije.

Primitivne zajednice širom sveta često su autohtono raz­vile oblike piktografskog i l i pikto-ideografskog pisanja - od Es­kima na Aljasci i severnoameričkih Indijanaca do Bušmana u Africi , i od australijskih domorodaca do Jukagira u Sibiru. Al i nijedna od ovih zajednica, svakako zbog odsustva civi lizacijskih preduslova, nije spontano dostigla fazu fonografije, dakle pra­vog pisma. Tek sa dolaskom hrišćanskih misionara i koloniza­cijom tih prostora stvorena je mogućnost primene evropskih ob­razaca fonografske pismenosti u izradi pisama za jezike lokalnih zajednica, bilo da su se tog posla poduhvatali sami misionari i l i pak domaći uglednici . Kao rani primer prvog slučaja na­vešćemo alfabet koj i je za jezik Maja polovinom 1 6. veka izu­meo španski biskup Dijego de Landa. Ovaj sistem nije, doduše, bio uspešan, pa nije ni doprineo dešifrovanju autentičnog ma­janskog hijerogl ifskog pisma; u kasnij im vremenima, a naročito u ovom veku, misionari (često sa valjanim l ingvističkim obra­zovanjem) će imati mnogo više uspeha u ovom poslu, proiz­vodeći adekvatna pisma za stotine jezika.

Drugu mogućnost i lustruje indijanski poglavica Sekvoja, koji je 1 82 1 . godine sačinio originalan silabarij za svoj jezik čeroki , koj im su se decenijama potom služil i misionari. Zanim­lj iv je i slučaj pisma za jezik naroda Bamum u Kamerunu, koje je krajem 1 9. veka izradio kralj Ndžoja. Ovo pismo je veoma brzo prešlo put od izvorne piktografije do si labografije (sa sve

146

PISMO

manje znakova, do nekih 70 na kraju, i sa tendencijom alfabe­tizacije). To je bi la svojevrsna rekapitulacija inače hi ljadugo­dišnjeg procesa, pod uticajem priručnih stranih uzora; sl ične pojave zapažene su i kod drugih pisama nastalih kolonizacijom. U savremeno doba, pak, izradom pisama većinom se bave ti­movi stručnjaka, uglavnom lingvista. Uopšte uzev, ovde je naj­pre potrebno izabrati i adaptirati odgovarajući sistem pisanja, najčešće alfabetski, a zatim utvrditi i pravila pisanja, dakle pra­vopis (o pravopisu će biti više reči u narednom odeljku).

Kod već utvrđenih pisama može se iz raznih razloga uka­zati potreba za nj ihovom reformom. Kada je posredi samo po­kušaj da se modifikacijom pravila pisanja uhvati korak sa pro­menama u jeziku, to je srazmerno lako postići. Međutim, ne­kada se - iz raznih vanjezičkih, a ređe i jezičkih razloga - ide i na promenu samog pisma, što je korak od dalekosežnog i dugoročnog značaja, i lustrovan u prethodnom poglavlju. I kako je na tom mestu već istaknuto, čisto l ingvistički kriterijumi mo­raju se u ovakvim poslovima, bilo da je reč o izradi i l i o reformi pisma, kombinovati sa sociolingvističkim, kulturnim i politič­kim meril ima, kako bi rezultat bio uistinu prihvaćen u jezičkoj zajednici. Ovo stoga što vidlj ivost čini pisma i pravopise emo­cijama podložnim segmentima svakog jezika, koj i simbolizuju grupnu lojalnost i identitet, pa otuda mogu snažno da utiču na društvenu strukturu i vrednosne sisteme zajednice. Tu važna uloga pripada kolektivnim stavovima prema jeziku, koj i mogu učiniti veoma poželjnim da jedan jezik bude vizuelno sl ičan nekom drugom, i l i pak da se od njega što više razl ikuje. Ube-

147

RANKO BUGARSKI

dljive potvrde za ovo mogu se naći na raznim stranama, uklju­čujući i noviju istoriju južnoslovenskih naroda sa njihovim je­zicima i pismima. U celini, jezičke reforme obično su više stvar politike nego lingvistike.

Pismo i pravopis

Ako su se napomene u prethodnom odeljku uglavnom od­nosile na standardizaciju samog pisma kao inventara grafičkih simbola, sada treba nešto da kažemo i o standardizovanju pi­sanja kao procesa, a ovde središnja uloga pripada izradi pra­vopisa. Dok pojam pisma il i grafije podrazumeva bilo kakvo pisanje, uži pojam ortografije ili pravopisa odnosi se na pra­

vilno pisanje. Pravopis je , dakle, skup konvencionalnih pravila za ispravnu, tj. stručno normiranu i društveno sankcionisanu upotrebu neke grafije u datom jeziku. To je standardizovan si­stem za pisanje nekog posebnog jezika, koji uključuje - kod alfabetskih pisama, koja ćemo ovde uzeti za primer - propisan skup grafema, odnosno slovn ih znakova i znakova interpunkcije,

i niz pravila za njihovo kombinovanje pril ikom pisanja (npr. upotreba vel ikih i malih slova, sastavljeno i rastavljeno pisanje, glasovne promene u nizu, skraćenice, pisanje pozajmljenica i imena iz drugih jezika, i td.). Posebnim dodatkom ovom inven­taru mogu se smatrati znakovi za brojeve, većinom logogrami izvedeni iz oblika običnih slova, čiji je poredak u nizu mogao imati i numeričku vrednost (kao u grčkom alfabetu), i l i pak specijalno konstruisani (kao rimski i arapski brojevi; ovi drugi ,

148

PISMO

koj i poznaju i bitan pojam nule, zapravo potiču iz Indije, odakle su ih Arapi preuzeli u 7. veku i preneli u Evropu).

Pravopis je još konvencionalnij i od alfabeta: mnogi jezici pišu se latinicom, čak njenim sasvim bl iskim ako ne i iden­tičnim verzijama, al i ne postoje dva sa istovetnim pravopisnim pravilima. Jednom stabi lizovani , naročito uz pomoć štampe, al­fabet i pravopis čine temelj za izgrađivanje standardnih ili knji­

ževnih jezika - jezičkih varijeteta kodifikovanih u normativnim priručnicima, među kojima su za standardizaciju pisanja, osim pravopisnih, veoma važni i rečnici.

Pravopisi mogu da budu ustrojeni na različitim principima. Pravopis koj i odražava starija stanja jezika i l i u pisanju stranih imena prenosi nj ihov izvorni pisani oblik obično se zove eti­

mološki, a onaj koj i teži reprodukcij i savremenih zvučnih vred­nosti -fonetski. Tako se u pisanju latinicom u Hrvatskoj kom­binuju ova dva načela, sa aktuelnom tendencijom porasta eti­mološkog, dok se u Srbij i u upotrebi obaju pisama sledi fonetski princip (uz moguće alternativno i l i dodatno izvorno pisanje ime­na iz latiničnih jezika). Treba uzgred da primetimo da su po­menuti popularni termini zastarel i i sa naučne strane neprecizni. U prvom slučaju zapravo je više reč o morfološkim nego o eti­mološkim obaveštenjima, a u drugom o fonološkom a ne fo­netskom nivou - što, dakako, podrazumeva moderno i u svetu prihvaćeno razlikovanje fonologije kao nauke o funkcionalnim jedinicama glasovnih sistema od fonetike kao nauke o fizičkim svojstvima pojedinih glasova.

149

RANKO BUGARSKI

Pravopis odražava specifične kulturne i društvene norme pojedinih zajednica, pa je podložan i raznim vanjezičkim uti­caj ima, kao i dejstvu jezičkih promena u vremenu. Ove pro­mene glavni su razlog što se savremeni pravopisi alfabetskih pisama toliko razlikuju u meri ostvarivanja sistemske fonem­sko-grafemske korespondencije. Već nam je poznato da je takva korelacija tipa l: l samo princip i ideal; u realizacij i , nijedan konvencionalni sistem pisanja nije dosledno i potpuno fonem­ski, a još je manje fonetski. Naime, iako jedna grafema često predstavlja jednu fonemu (npr. sh. <k>), neretko ista grafema izražava više fonema (npr. franc. <s> je /s/ ili /z/) , a i obrnuto, više grafema izražava istu fonemu (npr. špan. <b> i <v> su /v/). Kako latinski alfabet nije imao poseban znak za fonemu /š/, jer takve u latinskom nije bilo, ona se danas u raznim je­zicima predstavlja razl ičitim grafemama: i tal . <sc> i l i <sci>, franc. <ch>, nem. <seh>, polj . <sz>, mađ. <s> itd.

Kako vidimo iz ovih primera, grafeme se mogu pisati jed­nim slovom, ali i slovnim grupama: digramima sa dva znaka, trigramima sa tri , tetragramima sa četiri (npr. nem. <tsch> za /č/). Sa izuzetkom latiničnih digrama <lj , nj , dž>, oba pisma srpskohrvatskog jezika imaju jednoslovne grafeme za foneme koje zastupaju. (Za teleprinterske potrebe u latinicu se uvode i posebni digrami, kao <sx> za /š/ i l i <zh> za /ž/). Pri tome se isti osnovni znaci mogu modifikovati dodavanjem dijakritičkih znakova za obeležavanje drukčije zvučne vrednosti , kao kod naših latiničnih <ć , č, š, ž , đ>, polj. <S, i>, nem. <a, o, ii> i td.

150

PISMO

I u istom jeziku može da bude značajnih odstupanja u

oba pravca. Tako engl. fonema If/ ima četiri grafološke alter­native u raznim rečima; obrnuto, grafološkoj sekvenci <ough> odgovara čak šest fonemskih vrednosti. Ali čak i tako naizgled haotičan odnos između izgovorenog i napisanog kakav nalazimo u engleskom (i li, u nešto manjoj meri, u francuskom) ipak po­čiva na pomenutom fonemskom principu, poznatom otkad po­stoj i alfabet. Stvar je samo u tome što su narodi ovih jezika to načelo uveli znatno ranije, al i u međuvremenu nisu bitno pri­lagođaval i svoj pravopis. A rastući raskorak između jednom utvrđenog pravopisa i stalnih govornih promena upravo i urađa takvim neusaglašenostima između govora i pisanja kakve danas nalazimo u engleskom i francuskom. Pisanje na ovim jezicima vemije odražava davnašnj i nego današnj i izgovor; tako se engl. knight ('dečak' , potom 'vitez') pre pet vekova uistinu izgovaralo /kniht/, dok je usled međuvremenih glasovnih promena savre­meni izgovor /nait/.

Prema tome, činjenica da oba pisma srpskohrvatskog je­zika idu u red onih koja se u najvećoj meri približavaju fo­nemsko-grafemskoj korespondencij i nije rezultat nikakve inhe­rentne "fonetičnosti" ovog jezika, odnosno njegovih pisama i l i pravopisa, kako su to laici skloni da veruju. Jednostavno, mi smo danas u srećnijem položaju od većine drugih naroda, zah­valjujući tome što je Vukova reforma izvedena dosledno i sraz­memo nedavno, pa nije bi lo vremena za ispoljavanje malopre navedenog raskoraka između govora i pisanja.

15 1

RANKO BUGARSKI

Prenošenje znakova iz jednog pisma u drugo - često ogra­ničeno nepodudarnostima između grafoloških sistema, naročito kod jezika u tom pogledu veoma različ itih - zove se translite­

racija. Ovaj postupak razlikuje se od transkripcije- prenošenja glasova u pismo, koje je sa svoje strane sputano nemogućnošću pretakanja svih zvučnih vrednosti u grafički medijum. Tu se razl ikuj u šira i l i fonološka transkripcija, koja se zadovoljava prenošenjem fonemskih jedinica i kojoj su neki pravopisi bliski, i uža i l i fonetska transkripcija, koja nastoj i da registruje i po-

. jedinosti fonetskog reda, a koristi se u specijalnim stručnim pi­smima od koj ih je najpoznatije Međunarodni fonetski alfabet (International Phonetic Alphabet - l. P. A.). Postupci translite­racije i fonološke transkripcije primenjuju se, nekada i kombi­novano, pri l ikom prenošenja imena iz jednog jezika u drugi; problemi su najveći kada se u evropske jezike prenose npr. arap­ska i l i kineska imena.

Ovde je važno primetiti da mi sve vreme govorimo o je­dinicama jezičkog koda, a ne o nj ihovoj realizacij i u govoru, i to zato što je samo ono prvo, a ne i ovo drugo, relevantno za pravopis - bar u principu. Nijedno pismo niti pravopis u opštoj upotrebi ne mogu da reprodukuju sve čujne vrednosti, ni ti im to uopšte može da bude cilj . (Tome mogu samo donekle da se približe pomenuti sistemi notacije koje za svoje potrebe izrađuju fonetičari .) Stvar je u tome što - kako je to još pre više od jednog veka veoma jasno izrazio nemački l ingvist Herman Paul - jedna i zgovorena reč nije sled određenog broja nezavisnih glasova, od kojih bi se svaki mogao predstaviti nekim alfabet-

152

PISMO

skim znakom. U suštini , ona predstavlja kontinuiran i sl iven glasovni tok sačinjen od neodređeno velikog broja mogućih seg­menata, pa alfabetski simboli uspevaju samo da približno oz­nače neke karakteristične tačke u tom toku. U terminologij i mo­derne fonologije, ovo znači da alfabetsko pisanje nastoj i da za­beleži distinktivne jedinice glasovne strukture koje percipiramo u govornom nizu, a ne sam taj niz - foneme, a ne fone.

Drugim rečima, alfabetskom pisanju u načelu odgovara fonološki pravopis. Međutim, sasvim je normalna pojava da jed­na ortografija kombinuje jezički nivo koji načelno i primarno predstavlja sa elementima drugih nivoa, pa izgleda da u ovom smislu i nema "čistih" ortografija. Od fonološkog nivoa moguća su odstupanja u dva pravca: prema "gore" , ka nivou morfofo­nologije i morfologije, pa i leksikona, i prema "dole" , ka nivou fonetike. Prvi slučaj ("duboku ortografiju") imamo kada se želi sačuvati morfološka prozirnost napisane reči , očuvanjem zaseb­nog identiteta sastavnih morfema, a time i njena etimologija, po cenu odstupanja od izgovora. U drugom slučaju ("pl itka or­tografija") ide se ka što bližoj reprodukcij i izgovome vrednosti , bez obzira na identitet morfema. U našem jeziku, pisani lik predsednik približno bi ilustrovao morfofonološki princip, lik pretsednik fonološki , a l ik precednik - fonetski . Pošto važeća pravopisna pravila normira ju prvi navedeni lik, već i ovaj primer pokazuje da naš u osnovi fonološki pravopis sadrži elemente morfofonološkog predstavljanja, čime inklinira u pravcu suprot­nom od fonetskog.

153

RANKO BUGARSKI

Ovakva inklinacija inače je tipična za fonološki ustrojene pravopise , i predstavlja snažnu dijahronijsku tendenciju. Jezičke promene, ako nisu propraćene ortografskim prilagođenjima, vremenom unose nered u površinsku fonemsko-grafemsku si­stematiku, ali se zato u pravopisu jasnije ocrtavaju ne samo pređašnja stanja jezika nego i veće jedinice na jednom dubljem nivou reprezentovanja. Stoga su ovakva odstupanja veća u ranije ustanovljenim pravopisima, a manja kod kasnije uvedenih il i nedavno reformisanih, pa su srpskohrvatska, litvanska, finska, španska, češka ili turska ortografija bl iža ostvarenja fonološkog principa nego engleska i l i francuska (tj . prve su srazmemo ,.pli t­ke" , a druge su već postale pril ično "duboke").

Treba reći da je pomenuta tendencija, kakve god bi le prak­tične posledice njenog delovanja (npr. za učenje čitanja i pisanja na engleskom), u saglasnosti sa psiholingvističkim i neurolin­gvističkim nalazima da pojedinačni konsonanti i vokal i nisu pla­uzibi lne minimalne jedinice u procesima produkcije i percepcije govora, nego da takve jedinice treba pre tražiti na nivou većih segmenata - slogova, odnosno morfema. Zasad ostaje u sferi spekulacije zanimlj ivo pitanje da li ovo ima veze i sa činjenicom da su silabički i logografski sistemi pisanja samoniklo nastajali u raznim delovima Starog sveta, dok je alfabetsko pisanje i zum­ljeno svega jednom.

Međutim, nazvati tip pravopisa o kojem govorimo fono­loškim zapravo je, strogo uzev, takođe svojevrsno uprošćenje. Naime, fonološki nivo, pored segmentalnih fonema kakve su konsonanti i vokali , obuhvata i suprasegmentalne i l i prozodijske

154

PISMO

fenomene kao što su akcent, dužina i i ntonacija, koj i su u go­voru često distinktivni (tj . utiču na razlikovanje značenja) a u pisanju se najčešće odražavaju nesistematski i l i fakultativno, i l i se pak nikako ne odražavaju. Kategorijalno posmatrano, ovo je glavna slabost alfabetskih, tj . fonoloških ortografija. Doduše, ne­ki pravopisi ovog tipa nastoje da i to pokriju u nekoj meri - npr. španski i italijanski beleže naglasak, a češki i finski dužinu. In­tonacija se samo okvirno može nagovestiti interpunkcijom.

Iz navedenog razloga ovakve pravopise pre bi trebalo zvati fonemskim, misleći na segmentalne foneme. Ali ni tu nije kraj kritičkoj anal izi pojmova i termina, jer dok je kod konsonanata stvar manje-više u redu, kod vokala, kao glavnih nosilaca po­menutih prozodijskih pojava, fonemsko-grafemska podudarnost neretko je daleko od potpune. Ovo je produžena posledica "is­točnog greha" samog alfabeta, koji je kao izvorno semitski pro­izvod, već smo videl i, od samog početka zapostavljao beleženje vokala. I pored vel ikog grčkog doprinosa, ova neravnomernost ni do danas nije sasvim uklonjena, pa često nalazimo da vo­kalskih fonema ima više nego vokalskih grafema (što onda zna­či da je u mnogim alfabetski pisanim jezicima i ukupan broj fonema veći od broja grafema). Usled toga se u jezicima sa distinktivnim akcentom i kvantitetom te razlike u običnom pi­sanju generalno ne registruju, iako se po potrebi nekada mogu obeležiti posebnim dijakritičkim dodacima.

Pokušajmo, primera radi, da pročitamo sasvim obične rečenice našeg jezika kao što su "Nema radnika", "Grad je pao" i l i "Šta je radio?" . Ovde nam neće pomoći školsko pra-

155

RANKO BUGARSKI

vi lo da se ima čitati "kako je napisano" , prosto zato što se ne zna šta j e napisano: u svakom primeru moguća su dva seman­tički j asno različ ita "čitanja" (donekle veštački primer "Gore je gore" , recimo, nudi čak četiri). Postoje samo dve mogućnosti: ispravno čitanje mora se ili dedukovati iz šireg konteksta, i l i obezbediti dodavanjem znakova za akcent i kvantitet pri l ikom pisanja. Prvi postupak uopšte više nije pitanje ortografije, a dru­gi ostaj e u njenim granicama ali na poseban način, zahtevajući dodatnu obuku i specijalno znanje izvan normalne upotrebe konvencionalnog pisma.

Dvosmislenosti pomenutog tipa mogle bi se sistematski izbeći jedino ako bi u ovakvim jezicima bilo mnogo više za­sebnih vokalskih grafema. U našem standardnom jeziku, sa nje­govih pet vokala koji mogu da budu kratki i l i dugi , nenaglašeni ili naglašeni , i silaznog ili uzlaznog tona ako su naglašeni, mo­ral i bismo imati nekoliko puta više odelitih vokalskih simbola. Tek tada bismo, strogo govoreći, imali potpun fonemski pra­vopis, koj i bi uveliko bio i fonološki - ali ne bi, iz iznetih razloga, ni tada bio fonetski. Iz svega rečenog sledi zaključak da u praksi nema savršenih pisama niti pravopisa, te da se može govoriti samo o stepenu aproksimacij e principima koj i čine os­novu datog sistema pisanja.

156

8

Svet u ogledalu pisma

Pismo i civilizacija

Na samom početku ove knjige utvrdil i smo da je jezik neodvoj iv od suštine čoveka, a da je pismo čovekov izum, nešto bez čega su ljudi živeli hiljadama godina, pa i danas često žive. Ali tehnologija pisanja ipak je označila ogromnu prekretnicu u životu čovečanstva. U ovom, završnom poglavlju osmotrićemo neke implikacije i posledice veštine pisanja i pismenosti.

U svim ljudskim zajednicama se govori , a u nekima od nj ih se uz to i piše - ali je ta pismenost uvek utemeljena u usmenoj kul turi i njome okružena. Otkad je sveta i veka, društva bez pisma u svojim okvirima ipak mogu da dostignu punoću življenja. Nj ima nipošto nisu nedostupni mnogi oblici privrede il i trgovinske razmene, pa ni verbalna umetnost visokog dome­ta; setimo se samo drevnih epova, balada i drugih spevova, koji su usmeno prenošeni kroz bezbroj ne generacije da bi tek kasnije bili zapisani - od mesopotamskog Gilgameša, indijske Mahab­

harate i Ramajane, grčke Ilijade i Odiseje do germanskih i nor­dijskih saga i naših narodnih pesama. Postoje i svedočanstva o začuđujućoj sposobnosti orijentacije bez oslonca na pisani jezik

157

RANKO BUGARSKI

i računske operacije koje on omogućuje. Jedno od nj ih je na­vigacija preistorijskih plemena Polinezije, bez kompasa i karte, hiljadama milja po Pacifiku. A kako smo videl i u prethodnom poglavlju , čak i danas , u jeku raznih projekata opismenjavanja, neke zaj ednice osećaju da mogu i dalje komotno da žive bez pisma, onako kako su uvek živele.

No i pored svega ovoga, činjenica je da su isklj učivo us­mene zajednice mahom male, upravo kao što je i komunika­cijski dobačaj ljudskog glasa ograničen. One su uz to i prostije ustrojene. A složeni oblici socijalne organizacije, kakve podra­zumeva rađanje starih civi l izacija, nisu nigde nastali bez pisma. Ovo uključuje naročito razvijenu poljoprivredu i uzgoj domaćih životinja, razuđenu trgovinu i saobraćaj , metalurgiju i početke industrije , upravljačke institucije, razvoj umetnosti i drugo. Bez pisma je posebno nezamisliv nastanak gradova i razvitak urbane ku tl ure.

Upravo rečeno važi za sve vel ike drevne imperije bez izu­zetka - od Mesopotamije i Egipta, preko Persije, Grčke i Rima, do Indije i Kine. Nijedna od nj ih ne bi mogla da funkcioniše bez oslanjanja na pismo. Tako, na primer, učvršćivanje grčke vladavine i donošenje jedinstvenih standarda administracije i prava na ogromnom prostoru od Peloponeza do doline Inda ne bi se n ikako moglo ostvariti bez kohezivne snage pisane reči. A tu snagu može da nam predoči i kontrast između šarol ikih i fragmentarnih usmenih kultura američkih Indijanaca i jedin­stva centralizovanog kineskog carstva, gde je zajedničko pismo okupil o - i zadržalo na okupu - stotine miliona ljudi. Ovaj

158

PISMO

primer podvlači suštinsku razliku između usmenih zajednica, kod kojih je međugeneracijski prenos znanja i iskustva sveden na lične i porodične kontakte, i društava koja su u pi smenosti stekla akumulativno sredstvo što prevazilazi ova ograničenja, obezbeđujući civilizacijski kontinuitet. Kad je reč o pomenutim prostranim carstvima, treba zapaziti da za stvaranje i održavanje njihovih razgranatih komunikacijskih mreža nije potrebna ma­sovna, pa ni šira pismenost: dovoljna je administrativna infra­struktura sačinjena od malog broja pismenih državnih činovni­ka, raspoređenih na ključnim mestima.

Veština pisanja pružila je, dakle, osnovu za praktično fun­kcionisanje starih c ivilizacija u administraciji , trgovini , đipio­matiji , zakonodavstvu. Zakonik vavilonskog kralja Hamurabija oko 1 800. godine p.n.e. , na primer, utvrdio je, na način vidljiv svim podanicima, šta sve nije dozvoljeno i kakve kazne očekuju prekršioce. S druge strane, pismo je , udruženo sa sposobnošću izvođenja sofisticiranih računskih operacija, omogućilo rano po­stignute uzlete u matematici , astronomiji , logici , filozofiji i dru­gim disciplinama ljudskog duha. Ipak, iz svega ovoga ne treba zaključiti da je pismo samo po sebi bilo presudni činilac u na­stanku civilizovanog života, jer su u igri očigledno bili i drugi faktori. Adekvatniji opšti zaključak biće da je pismo i stovre­meno proizvod i instrument civilizacije, nešto što ona donosi ali i što reguliše njene tokove. Nema civilizacije bez pisma, ali ni pisma bez civilizacije.

A da Ii je za pravi civilizacijski zamah dovoljno bilo kakvo pismo, ili su neki tipovi pisma - recimo, alfabetski - već samom

159

RANKO BUGARSKI

svojom prirodom predodređeni da civilizatorsku ulogu ispunja­vaju u najvećoj meri , i uspešnije od drugih sistema pisanja? Ovo teorijski zanimljivo pitanje podstaklo je tokom poslednjih decenija raspre u koje su se uključi li stručnjaci iz raznih disci­pl ina i koje još ne jenjavaju. U osnovi se spor vodi između zastupnika tzv. "alfabetske hipoteze" , koji veruju da je tek al­fabetsko pisanje prokrči lo neke bitne puteve materijalnog i du­hovnog napretka ljudskih društava, i onih koji osporavaju ovako povlašćen položaj ovog sistema pisanja u odnosu prema dru­gima.

Uz "alfabetsku hipotezu" stoje neka poznata imena. Istak­nuti predstavnik starije škole mišljenja u gramatologiji , Dejvid Dirindžer, svom kapitalnom delu dao je naslov "Alfabet - ključ za istoriju čovečanstva" . Njegov sunarodnik, britanski antropo­log Džek Gudi, u nekoliko knjiga je obrazlagao stanovište da samo alfabet odslikava prave mogućnosti ljudske inteligencije i kulture, dok logografski sistemi ograničavaju raspon mogućih načina mišljenja i kulturnih obrazaca. Kao najbolji primer on ističe visok nivo teorijske i naučne misli kod alfabetizovanih Grka, koja je položila temelje svekolikoj zapadnoj civil izaciji. Kanadski komunikolog Maršal Makluan čak je ispevao svoje­vrsnu himnu alfabetskom principu, u nizu karakteristično lapi­darnih, problematičnih al i podsticajnih opaski. A glavna opo­zicija ovim autorima dolazi upravo ovih godina iz redova mla­đih, svestranije obaveštenih i utoliko manje dogmatičnih l in­gvista specijal izovanih za pitanja evolucije i tipologije sistema pisanja, koji ističu da su prednosti alfabeta samo uslovne i re-

160

PISMO

la tivne, te da je insistiranje na njihovoj apsolutizaciji samo izraz zapadnjačkih predrasuda prema drugom i drukčijem.

Argumenti obeju strana ovde se ne mogu ni sumarno izlo­žiti. Reći ćemo samo da je alfabetska pi smenost neosporno išla ruku pod ruku sa krupnim civilizacijskim dostignućima zapad­nog sveta, ali da to još ne znači da je ona jedini validan uzor za celu planetu. Alfabet jeste podržao procese modernizacije na raznim stranama, ali današnji Japan, na primer, kombinuje najsloženije nealfabetsko pismo sa jednom .od najrazvijenijih svetskih tehnologija. Ne treba zaboraviti ni na ranije date po­datke o stopi pismenosti u pojedinim zemljama, ukrštene sa zastupljenim sistemima pisanja. Sve u svemu, izgleda da se po­menuta hipoteza, ma koliko mogla izgledati atraktivna, u svojim ekstremnim formulacijama ne može održati. Pre će biti da je bitan generator promena i napretka samo pismo, dok njegov specifični tip u najboljem slučaju igra sekundarnu ulogu u jed­nom sklopu u kome primat pripada lokalnim civilizacijskim, kulturnim i društvenim okolnostima.

Donekle po strani od ovog sporenja stoji jedan broj značaj­nih autora koji su u novije vreme iz različitih uglova podstakli teorijsko interesovanje za proučavanje prirode pisma i njegovog mesta u ljudskoj kulturi . Tako, recimo, francuski filozof Žak Derida pod imenom gramatologije razvija učenje po kome su pismo i knjige apsolutno bitni za naše moderno shvatanje jezika, ljudskih bića i društava. Njegov sunarodnik i kolega Rolan Bart razrađuje koncepciju pi sma kao "skripture" (ecriture), koja će uticati na književnoteorijske pristupe problematici pisanja: uk-

16 1

RANKO BUGARSKI

ljučujući i karakteristike ,,rukopisa" pojedinih škola, razdoblja, polova ili autora. A britanski lingvist Roj Haris nedavno je i zlo­žio osobeno shvatanje identiteta pisma kao pisma, a ne kao proste grafičke alternative govoru. U ovom viđenju, pi smo čini grafičku komunikaciju načinom opštenja sui generis, koji otuda može ali i ne mora uvek da se oslanja na strukturalne modele koje nude drugi načini opštenja, na prvom mestu govoreni jezik. Ovakvi pristupi još jače ističu izvesnu nezavisnost pisma u naj­širem smislu od govora; to im garantuje filozofsku i semiotičku aktuelnost, ali- tako nam bar zasad izgleda- po cenu slabljenja sistematske osnove za koherentno proučavanje pisma i pisama.

Pismo i ljudski um

Da bismo razumeli kako je pismo moglo da deluje tako podsticajno na razvoj čoveka i njegove civilizacije i kulture, potrebno je da bar u najkraćem razmotrimo njegov učinak na ljudski um. Taj učinak ima više komponenti. Pre svega, već smo videli da pismo, pored unapređivanja komunikacije i drugih funkcija, služi i kao nezamenljiv oslonac memoriji, kroz mo­gućnost zapisivanja podataka za kasniju upotrebu. Među sva­kidašnjim primerima su vođenje beležaka na času u školi, bez čega bi primljeni sadržaj bio brzo zaboravljen, zatim vođenje dnevnika, l iste za kupovinu, rokovnici i sl ično. Uz to kod alfa­betskih pisama utvrđeni redosled simbola dodatno olakšava sve vrste organizovanja i klasifikovanja podataka, pa i njihovo zapam­ćivanje. (Ne može se uzeti ozbiljno primedba nekih tradicionali­stički nastrojenih komentatora da je pismo evolutivno unazadilo

162

PISMO

čoveka utoliko što je omogućilo da r.1U memorija usled slabijeg treninga "zakržlja", a što je onda ugrozi lo i kontinuitet oralne tradicije. Usmeni spevovi odlično se čuvaju zapisivanjem, a mo­derni čovek valjda ima i prečeg posla nego da naizust uči i doživotno pamti hiljade stihova!)

Pismo, dakle, otvara pristup informacijama nezavisno od prisustva drugih ljudskih bića. Stoga pismenost i jeste nešto više od veštine čitanja i pisanja: ona je istinska vežba uma, uporedljiva sa jačanjem mišića kroz fizičke vežbe, jedna pot­puno nova "tehnologija intelekta" , kako je nazivaju neki autori. Tako je čovek, otkrivajući mogućnost pisanja, otvorio sebi put u jedan novi mentalni svet.

Pismen čovek može da zaustavi misao u letu, pretvarajući je u znake na papiru, te da je okreće i obrće, ponavlja, sažima i proširuje, tako razvijajući sposobnost uočavanja i upoređiva­nja, analize i argumentacije. Filozof Fransis Bekon još davno je rekao da pisanje stvara egzaktnog čoveka. Pored razvijarJa logičkog mišljenja i boljeg razumevanja sveta, tim putem se na viši stepen podižu umeće introspekcije i samosvest ljudske je­dinke. Nasuprot anonimnosti oralne tradicije, čovek se pisanjem individualizuje. Uz to, dakako, pismenost omogućuje upozna­vanje sa intelektualnim bogatstvom nataloženim kroz stoJeća u nebrojenim pisanim tekstovima, što između ostalog doprinosi stvaranju svojevrsnog kolektivnog "pismenog mental iteta" , ali i duhovne sredine u kojoj pojedinac može u potpunosti da raz­vije svoje potencijale za kreativno pisanje. Sve ovo u velikoj meri podstiče i kritičko mišljenje, zbog čega su pismeni ljudi

163

RANKO BUGARSKI

kroz istoriju često bivali - a ponegde i do danas ostali - predmet podozrenja, pa i progona. O tome rečito govore razni crkveni i svetovni indeksi zabranjenih knjiga, kao i ritualno spalji­vanje knjiga u ostrašćenoj režiji total itarnih režima.

Prema iznetom, pismo našem umu nudi osnovni mne­monički okvir, a s druge strane i moćan anal itički princip. Stoga prelaženje iz usmenosti u pismenost, kao i iz jedne pismenosti u drugu, nije samo tehnički korak nego i prelomna tačka u obrascima učenja i saznanja.

Svoj uticaj na l judsku misao, a time i na sav čovekov realni i imaginarni svet, pismo uveliko ostvaruje delujući i na sam jezik. Gledano najpre spolja, da tako kažemo, pismo kao relativno autonoman jezički kod otkriva neočekivane potencijale grafičkog izraza, možda najupečatljivije u vizuelnoj lepoti i slo­ženosti istočnjačkih pisama, kao i u kaligrafiji uopšte.

Zatim, i važnije od ovoga za razvoj civilizacije, pisani je­zik utvrđuje društvene norme, regul iše pravila ponašanja, pri čemu ta autoritarna funkcija utiče i na njegovu sopstvenu struk­turu i evoluciju. (Primetimo uzgred da reči autor i autoritet

imaju isti koren, sa značenjem 'poroditelj, stvaralac'.) Japanski jezik je, na primer, pretrpeo velike promene otkad je počeo da se piše kineskim karakterima. Latinski se čak ugasio kao go­vorni jezik, porađajući moderne romanske jezike, upravo kada je stekao pismo i tako kodifikovan počeo da okoštava. I kad smo već pomenul i latinski , dodajmo u prolazu da pismo na neki način obezbeđuje jezicima zagrobni život. Dok nepisani

1 64

PISMO

jezici koji izgube svoje govornike nepovratno odlaze bez ikak­vog traga, baš kao i narodi koji su nj ima govoril i , jedan pisani jezik može i dalje da živi u svojim sačuvanim tekstovima - pa čak, ako je dovoljno važan, i da posthumno poizvodi nove tek­stove religij skog il i naučnog sadržaja, naravno kroz delatnost govornih predstavnika drugih, živih jezika.

A opštije uzev, zahvaljujući moći pi smenih elita i prestižu pisanog jezika, konvencije pi sanja u ponečemu postaju obrazac i za kultivi sanu govornu upotrebu. Tu je od najvećeg značaja bio nastanak ortografija, o čemu je već bilo reči , i razvoj stand­ardnih odnosno knj iževnih jezika, visoko cenjenih u poređenju sa drugim jezičkim varijetetima. Njihovom ugledu doprinela je i simbolička vrednost koju jeziku, videli smo, daje stabi l izovano vizuelno ostvarenje . Sve ovo podvlači takođe već pominjanu ulogu pisma kao mehanizma društvene kontrole. S druge strane, s tim je u vezi i uloga pismenosti u izgrađivanju apstraktnog jezika konceptualne analize, kao i posebnih simbol ičkih jezika matematike, geometrije, fizike, hemije, računarstva i drugih ob­lasti . Menjajući tip čoveku dostupnih kognitivnih i mentalnih operacija, pisanje unapređuje sposobnost "meta-mišljenja" kao i upotrebe metajezika, odnosno kritičku kontrolu misaonih pro­cesa i jezičkih operacija.

Povratni uticaj pisma na jezik verovatno je najdublj i u ravni percepcije jezičkih, a preko nj ih i psihičkih struktura i procesa u svesti samih govornika. Ako jezik čini svet objektom refleksije, pismo preobraća i sam jezik u predmet koj i se može posmatrati , otelovljujući ga u grafičkom medijumu; ono ujedno

165

RANKO BUGARSKI

pruža i instrumente za njegovu anal izu. Pismo omogućuje lju­dima da raščlanjuju govorni tok u delove i celine, tipove i ka­tegorije, te da ga rekonstruišu putem analitičkih i sintetičkih mehanizama koj i su na neki način, bar latentno, moral i postojati u govoru al i koji, osvešćeni putem pisma, povratne deluju i na sam govor. Na taj način, pismo ne preslikava samo već neza­visno postojeću strukturu jezika, nego mu i nameće deo struk­ture, oblikujući ga onako kako to bez pisma ne bi bilo moguće. Ove mogućnosti leže u osnovi lingvistike kao nauke o jeziku. A bez pisma, razume se, ne bi ni bilo lingvistike, kao ni drugih nauka.

Ali i obični ljudi, nestručnjaci za jezičku problematiku, pokazuju se podložnim dubokom uticaju pisma kojim pišu svoj maternj i jezik, bili toga svesni ili ne. Ako je pi smo kod koj im se i spisuje svaka kultura, ono je u i sti mah i deo intelektualne opreme svakog njenog opi smenjenog člana. Ovo se pokazuje i u svakodnevnoj komunikacij i. Kinezi i Japanci, na primer, mogu se naći u položaju da teže shvataju šta se govori ako ne znaju kako se date reči pišu. A dešava se i da se učeni kineski sa­govornici, kada upotrebe neku redu i l i izrazito višesmislenu reč, ispomažu tako što prstima u vazduhu "nacrtaju" dati karakter, što se odmah razume!

Razvijajući svest o jeziku, o jedinicama sopstvenog jezika i njegovim gramatičkim mogućnostima, pismo unapređuje poi­manje jezičkih poj ava, ali ide i dalje i dublje od toga. Da počne­mo jednim banalnim i ekstremnim primerom, izgleda da u ne­kim nepisanim jezicima zapadne Afrike ne postoji reč sa zna-

1 66

PISMO

čenjem 'reč' - što bi valjda značilo da njihovi govorniCI ne poseduju čak ni pojam o ovoj osnovnoj jezičkoj jedinici. Pred­stavnici pisanih jezika, pak, po pravi lu su svesni upravo onih nj ihovih jedinica koje nj ihovo pismo izdvaja i reprezentuje. Ta­ko alfabetska pismenost vodi fonemskoj segmentacij i - il i , pro­stije rečeno, za običnog predstavnika nekog alfabetski pisanog jezika reči su sastavljene od s lova. Nasuprot tome, logografska pismenost rađa svest o jedinicama na nivou slogova i l i morfe­ma, u kojoj nema mesta za pojedinačne foneme, pa se u tom slučaju reči automatski dele n a slogove, odnosno morfeme. Sve se ovo odražava u specifičnim problemima učenja i podučavanja čitanja i pi sanja na tipološki razl ičitim jezicima i pismima, a pomenute intuicije obilato su potvrđene u nizu eksperimenata.

Povrh toga, kod pisanih jezika percepcija jezičkih pojava na supti lne načine se stapa sa širim kulturnim obrascima, sistemima vrednosti, pa i konvencionalnim načinima viđenja sveta izvan je­zika. O ovome postoji mnogo svedočanstava - od etnopsiholoških i kulturnoistorijskih do psiholi ngvističkih i neuropsiholoških. Se­timo se samo emotivnih reakcija na sopstveno pismo, naročito kada se ono simbol ički poveže sa konfesionalnom ili nacionalnom pripadnošću, ili nalaza da se obeležj a različitih pisanih tradicija pojedinih naroda u nekim slučajevima mogu dovesti u vezu sa specifičnostima sistema pisanja u kojima su oblikovane. (Ovo po­gotovo važi za autohtone tradicije u istraživanju samog jezika, dakle lingvističke škole - od s tare Grčke do Indije i Kine.)

Idući dalje, ustanovićemo da karakter pi sma kojim se neka zajednica služi može da utiče - na veoma prefinjene i još nei-

167

RANKO BUGARSKI

stražene načine - na neke aspekte percepcije, anal ize i razu­mevanj a spoljnog sveta od strane njenih članova. Reč je, dakle, o nekoj vrsti grafičke relativnosti, kao mogućeg a ranije neza­paženog segmenta tzv. jezičke relativnosti - hipoteze po kojoj specifič·na struktura pojedinih jezika ima uticaja na način na koj i nj ihovi predstavnici doživljavaju svet oko sebe. Ovde je važan i pojam grafičke intuicije - jezičke intuicije uslovljene sistemom pisanja kojim raspolažu članovi neke kulture. Budući vezane, ne za pismo uopšte, nego za konkretna pisma razl ičitih etnojezičkih zajednica, grafičke intuicije doprinose naroči tim j e­zičkim percepcijama asociranim sa određenim sistemom pisanja kao sredstvom analize i interpretacije, pa mogu da imaju i ta­nane kognitivne efekte - što ih upravo i dovodi u sferu jezičke relativnosti.

Osvrćući se sada na psihološki položaj i društveni status pojedi_naca u vezi s pismom, moramo da ukažemo na očigledno razl ičitu poziciju nepismenog čoveka u nepismenoj i u pismenoj zajednici. Prvi slučaj je prirodan, da tako uslovno kažemo -uz važnu dodatnu napomenu da u takvim kulturama neki pre­stižni govorni žanrovi i stilovi igraju ulogu analognu funkcij i pisanj a u pismenim društvima. Ali sasvim j e nešto drugo biti nepismen u okruženju pismenih: to može da bude i te kakav hendikep. Nešto je bolje, iako daleko od dobroga, biti polupi­smen - a dobro je, u takvim okolnostima, samo biti pismen (uz sve prethodno iznete ograde u pogledu sadržine i merenj a te sposobnosti). A u situacijama gde s u u opticaju dva pisma, dobro je biti i "dvopismen" .

168

PISMO

Ako smo ovako obeležil i skalu između nepismenosti i "dvopismenosti", možemo, imajući u vidu raznol ike empirijske s ituacije u svetu, naznačiti malu probnu tipologiju pismenosti. Tako bi smo imali jednostruku pi smenost u jednom jeziku, dvo­struku pismenost u istom jeziku, dvostruku pismenost u dva jezika, i višestruku pismenost u više jezika. Ovde ne možemo ići u šira razmatranja, pa ćemo se ograničiti na empirijski sraz­memo redak, a teorij ski zanimljiv i eksperimentalno bar valjano načet, slučaj naporedne upotrebe dvaju pisama za isti jezik. Nai­me, važna uloga koja pismenosti pripada u učenju, saznanju i pamćenju ovde se prelama kroz dva grafička kOda u istom "jed­nojezičnom" mozgu, i time otvara novu perspektivu proučava­nju tih procesa.

Upravo naš jezik jedan je od retkih koj i se sinhronijski služe dvama pismima u opštoj upotrebi, doduše u ovom slučaju sasvim bli skim, izomorfnim i uzajamno konvertibilnim. Dvo­azbučnim govornicima sprskohrvatskog mogu se, na primer, po­kazati alfabetski dvosmisleni l ikovi, dakle takvi koj i se mogu proč itati bi lo ćiri l icom i l i latinicom, dajući različite rezultate (PECA: resa i l i Peca? HEBA: Neva i l i Heba?). Tada brzina prepoznavanja, odnosno uključivanje jednog i l i drugog koda, pokazuje koj i je od nj ih bliži datom ispi taniku. Iz ovakvih i sličnih ogleda izvlače se i druge vrste zaključaka - o strukturi mentalnog leksikona, o pohranj ivanju leksičkih i gramatičkih jedinica u mozgu, o procesima odlučivanja pri likom izloženosti rečima i ne-rečima (tj. grafološki mogućim ali leksički neostva­renim l ikovima kao što su vosar i l i blikac) u oba pisma, itd.

169

RANKO BUGARSKI

Još perspektivnij i rezultati dobijeni su eksperimentima sa subjekt ima koj i svoj jezik alternativno pišu tipološki veoma ra­zliči t im pismima, recimo jednim logografskim a drugim sila­bičkim i l i alfabetskim, kao što su Japanci i Korejci. Istraživanja su ukazala na mogućnost da različiti si stemi pisanja angažuju razl ičite moždane funkcije i l i su pak Jokal izovani u razni m de­lovima mozga. Tako su, na primer, ponovljena neurol ingvistička ispitivanja disleksije (teškoće u čitanju izazvane povredom moz­ga) nagovestila da se logografski i fonografski simbol i odvojeno obrađuju kod čitalaca upoznatih sa s istemima koj i sadrže oba tipa, kao kod kandi i kana karaktera u japanskom. Naime, ošte­ćenja j ednog tipa s imbola nisu automatski praćena slabostima u percepcij i drugog tipa.

Ovo bi značilo da razlike između logografskih i fonograf­skih s istema nisu prosto površinske razl ike kodiranja, nego su povezane sa neuropsihološkim razlikama u pohranjivanju i ob­radi j edinica pi sanog jezika. Pri tome japanski pacijenti znatno ređe gube sposobnost identifikacije logografskih nego fonograf­skih s imbola; a korejski subjekti, kako se pokazalo, bolje pamte reči predstavljene kineskim pismom nego hangulom. Da li, on­da, čvrsta usidrenost logografskih sistema na dalekom Istoku ima, pored kulturne, i neurolingvističku podlogu? Vremena da je stekne svakako je bi lo dovoljno!

Istraživanja ove vrste pokazuju da je za potpunije razu­mevanj e fenomena pisanja potrebno proučiti i objedini ti niz raz­norodnih čini laca, među njima i neuroanatomsku bazu pisme­nosti. Ovim se još jednom potvrđuje da za pismene zajednice

170

PISMO

pojedince, pisma nisu puka sredstva preslikavanja govornog toka u njegovu grafičku predstavu, nego sastavni delovi ukupnih jezičkih sistema koj i se njima služe. Otuda i imaju tako dubok uticaj na poimanje jezičkih jedinica i na opštu jezičku svest svoj ih kori snika.

Budućnost pisma

Ovu knj igu, koja se u svom naj većem delu bavila dalekom i bližom prošlošću, kao i sadašnjim stanjem pisma i pismenosti, završićemo spekulativnim pogledom u budućnost. Šta se na ovom području može očekivati u 2 1 . veku?

Skorašnj i proboj i u oblasti računarske tehnologije i tele­komunikacija već su doneli nove tehnike proizvođenja, skla­dištenja, prenosa i razmene zapisa i tekstova - od mikrofilmova, mikroprocesora i kompakt diskova, preko elektronske pošte i računarskih �onferencij a, do teleteksta i telefaksa. Ove novosti zahvatile su razne životne domene, a taj proces svakako će se ubrzavati u godinama koje dolaze.

Da uzmemo za primer samo oblast izdavaštva, prema ne­kim očekivanjima već kroz dvadesetak godina elektronsko izda­vaštvo bi moglo da postane dominantan oblik prenosa i širenja informacij a. Već se uveliko eksperimentiše sa potpuno novim medij ima, kao što su tzv. elektronske novine, koje se (sa svim i lustracijama) prelistavaju i čitaju preko računarskog ekrana, sa perspektivom da se putem prijema zvučnog zapisa i - slušaju! Reč je o multimedijskoj "informativnoj kutij i" , kombinaciji no-

17 1

RANKO BUGARSKI

vina, televizije i radij a, koja bi uz to dopuštala direktno uklju­čivanj e novinara i reportera na video-kanal i neposrednu ko­munikaciju sa "čitaocima" - dakle, jedan kontinuiran proces obnavljanja i razmene informacija.

Ako je ovo vizija novina bez hartije, već se uveliko radi na proizvodnj i knj iga bez papira - na disketama. Ovde je

načelno i teorijski najinteresantnije eksperimentisanje sa tzv. hi­

pertekstom - tehnikom proizvođenja tekstova za prijem preko interaktivnog ekrana, koj a čitaocu omogućuje računarsko ma­nipul isanje nj ihovim fragmentima. Čitalac tako "šeta" po tekstu u više pravaca, istovremeno sagledava različite blokove, uočava nj ihove dodirne tačke i moguće veze, pa ih, sledeći razne ra­spoložive staze po svom nahođenju, povezuje u novim kombi­nacijama. Tekstovi tako nemaju zadat jedinstven početak, tok i završetak, nego dopuštaju višesmerno "raščitavanje" sa al ter­nativnim ulazima, putanjama i izlazima.

Ova tehnika krije u sebi znatne heurističke potencijale, pa se može koristiti u didaktičke svrhe (udžbenici raznih struka, rečnici, enciklopedije i sl ično). Pojedini entuzijasti već neko vreme eksperimentišu hipertekstom u kreativnoj knj iževnosti, doživljavajući ga kao tehnološki odgovor na intuitivne izazove ovakvom eksperimentisanju sklonih pisaca - od Lorensa Sterna i Denija Didroa u 18. veku, preko Džojsa i Borhesa, do Milo­rada Pavića kod nas. Hipertekst, koj i aktuel izuje razne moderne i postmoderne ideje o otvorenom delu, o dekonstrukcij i i in­tertekstualnosti, omogućuje prekomponovanje i razgranavanje teksta uspostavljanjem novih mreža, a l i i njegovu ekstenziju u

172

PISMO

druge, srodne tekstove koj i se po želj i mogu pozvati na ekran (kao kada se u konvencionalnom čitanju prosledi referenca u fusnoti). Uz mnoštvo razl ičitih čitanja ide i mogućnost slobod­nog dopisivanja, što čitaoca dovodi u stvaralačku simbiozu sa autorom, pa se time i sam pojam autorstva relativizuje. (U ovom pogledu hipertekst je sličan usmenoj knj iževnosti, gde narod­ni pevač ima analogne slobode u interpretacij i teksta.) Pred­nosti, kao i moguće s labosti, hiperteksta u knj iževnosti vre­menom će svakako da proceni knj iževna teorij a i kritika.

Što se pak nas tiče, bitno je da zapazimo da se ovakvim postupcima razbij a l inearnost, po sebi jedno od glavnih opštih obeležja pi sma. Pred nama je fenomen nesekventivnog pisanja i nel inearnog organizovanja vizuelnih informacija, kakvo do­pušta računarski ekran, što teorij ski čini jasan prekid sa line­arnošću tradicionalnog štampanog teksta. Zato se ovde može govoriti o trećoj tehnološkoj revolucij i na području pisanja: po­sle samog izuma pisma i kasnijeg otkrića štamparske tehnike (Gutenbergove galaksije po Makluanu), na dnevni red dolazi elektronska pismenost. Ona čoveku pruža mogućnost da se najzad otrgne od fiksiranosti štampanog teksta, koji se mora čitati redom steva nadesno, odozgo nadole, od prve do poslednje stranice.

lako neki medijski proroci naj avljuju skoru smrt knj ige, o tome je preuranjeno govoriti, jer knjiga čak i fizički uzeto ima prednosti koje joj garantuju dug život i u izmenjenim uslo­vima (na primer, može se poneti u krevet i na put!) . Kultura štampane knj ige kakvu poznajemo po svoj pri l ici će se održati, iako uz izvesne modifikacije .

173

RANI<,O BUGARSKI

Međutim, kakva god ih sudbina očekivala, knjige i novine su samo jedan aspekt šire teme pisma i pismenosti koju mi raz­matramo. Gledano u celini, može se reći da smo u pogledu ma­sovne pismenosti stigli na prag svojevrsnog paradoksa: ideal sve­opšte pismenosti po prvi put u istorij i izgleda dostižan upravo u eri kada elektronski audio i video uređaji u mnogim domenima potiskuju pisanu reč. Drugim rečima, nekadašnja "primarna" us­menost većine, koju je odmenila rasprostranjena pismenost, sada kao da se vraća u vidu "sekundarne", tj . postpismene, usmenosti. Ali paradoks je samo prividan, jer će pismo, makar i u donekle izmenjenim oblicima, nesumnjivo sačuvati svoja glavna uporišta. Moguća je izrazitija specijalizacija po domenima i žanrovima, tako što će se neki sadržaji još više nego danas upućivati na oralne a drugi na grafičke kanale. U ukupnom obimu ovo bi moglo da vodi oštrijem diferenciranju govora i pisma kao jezičkih mediju­ma, uz izvesnu redukciju potonjeg. Time bi pismo ostalo važan medijum jezika, ali bi se još u većoj meri "odlepilo" od govora nego što je do toga došlo već po izumu štampe.

Principijelne i uopšteno gledano, šta se zapravo desilo? Koja j e bitna novost koju donosi elektronska revolucija u pi­smu? Pozivajući se na naš ranije izloženi okvir u kome se pis mo pre svega povezuje sa informacijama, nalazimo da se informa­cije mogu ponovo pohranjivati u memorij i , kao i pre nastanka pisma, ali sada u memorij i - računara! I kao što je pismo izum­ljeno kada je obim informacija prerastao mogućnosti ljudskog pamćenj a, tako nova tehnologij a izrasta zato što je opseg po­stojećih informacija prevazišao ono što se može sačuvati u kon-

174

PISMO

vencionalnom pismu. Štaviše, pohrar:jivanje je danas moguće i bez tradicionalnog pisma, čija se uloga naprosto preskače time što elektronsko štampanje direktno preobraća informacije u ob­l ik čitljiv za mašinu. Time načelno prestaje potreba za pisarima, izdavačima i knj ižarima, jer je sve neposredno dostupno na zah­tev. Recimo, i najveće enciklopedije se mogu ekranizovati, uz mogućnost kontinuiranog inoviranja, pa se pritiskom na dugme lako dobijaju podaci koji bi inače zahteval i dugo i mukotrpno prelistavanje i upoređivanje. A moguć je i dijalog (akustički, vi­zuelni ili kombinovani) između čoveka i elektronske memorije.

Sve ovo ima mnogo implikacija, u koje ovde ne možemo ulaziti. Treba ipak istaći da je tu uveliko reč o teorij i, dok se u praksi stvari mnogo sporije menjaj u, a različi ti tokovi još dugo teku naporedo. Drukčije rečeno, svemoćni računar ipak još nije ovladao ljudima i nj ihovom okolinom u meri koja bi nama, pa i našim bližim potomcima, davala razloga za zabrinutost. Iz­među ostalog, nema realnih izgleda da će ljudi koj i prave i prodaju knj ige i novine uskoro ostati bez posla!

Može biti da će u predstojećem razdoblju čovečanstva tra­dicionalna pismenost postati manje važna u svakodnevnom ži­votu i običnoj komunikacij i, u administracij i, trgovini i politici, gde će je odmeniti elektronski oblici usmenog saobraćaja. Iz­vesno je, međutim, da će ona svoju punu važnost zadržati u daljem razvoju ljudske misli, obrazovanju, nauci i tehnologiji, kao i u književnosti. To znači da će čovekov napredak u sferama saznanja i razumevanja nastaviti da zavisi od pismenosti, makar i osetno modifikovane.

175

RANKO BUGARSKI

Da se na kraju još j ednom vratimo pojedinim pismima i jezicima. U pogledu distribucije glavnih tipova pisma, svet će po svoj prilici uglavnom ostati podeljen onako kako je to ranije konstatovano, uz izrazitu i možda rastuću dominaciju alfabet­skih s istema al i i uz opstanak logografskih pisama kod pribl ižno jedne petine ·Čovečanstva u istočnoj Aziji . Ne izgleda verovatno da bi alfabet, koj i se u svom prodoru zaustavio pred Kineskim zidom, mogao u budućnosti da savlada i tu prepreku. Još su manj i izgledi da bi u ulozi širom sveta prihvaćenih konvencio­nalnih svakodnevnih pisama mogli konačno da se nađu univer­zalni si stemi znakova i simbola koj i bi se razl ičito čitali u sva­kom jeziku, poput brojeva. Ovaj još srednjovekovni ideal možda je neke šanse imao u 1 8. veku, potom je u ograničenoj meri ostvaren kroz specij alizovane sisteme tipa "Vidlj ivog govora"

(Visible Speech) ili Međunarodnog fonetskog alfabeta, ali su do danas tzv. nacionalne ortografije toliko ukorenjene da mogu samo da budu povremeno modifikovane ali ne i ugrožene bilo kakvim projektom svetske grafičke unifikacije. Svet ne izgleda ništa spremnij i za jedinstven sistem pisanja nego za jedan sveopšti jezik, ili pak za zajedničku svetsku vladu.

A može li se očekivati neka radikalna promena veoma nepovoljne proporcije pisanih i nepisanih jezika? Rekli bismo da može, i to nabolje - ali , da tako kažemo, najvećim delom iz pogrešnih razloga. Naime, neće se nekom naglom i koordi­niranom akcijom opismeniti svi danas postojeći jezici (iako neki od nj ih svakako hoće), nego će naj veći broj jezika da izumre u doglednoj budućnosti. Praktično bez izuzetka, to će biti ne-

176

PISMO

pisani jezici malih zajednica (koj ih je i inače daleko najveći broj među jezicima sveta), pa će u onome što preostane pisani jezici početi da čine većinu. Čak je verovatno da će, kada uku­pan broj jezika padne na oko hilj adu, što se pri sadašnjem stanju stvari može očekivati pre kraj a idućeg veka ako ne i znatno ranije, manje-više svi preživel i jezici imati pismo. Ovo otuda što je u životu jezika postojanje pisma evoluciono važna adap­tacija - potkrepa za govornike manj ih i inače ugroženih jezika da ipak ostanu pri svom jeziku, ne prelazeći na neki prestižnij i idiom.

Pri jednom ovakvom scenariju, lakše bi se širi la grupna kao i pojedinačna pismenost, bar globalno posmatrano, i sa izu­zecima koj i su uvek mogući al i koj i ne utiču bitnije na opštu sliku. (Razume se da bi osnovni preduslov za ovo ipak bio eko­nomski napredak: nepismenosti će biti dok god ima krajnje be­de.) Tako bi konačno bio ostvaren ideal univerzalne pismenosti - u epohi u kojoj će, kako smo malopre nagovesti l i , konven­cionalnom pisanju pripadati drukčija i, verovatno, nešto manja uloga nego danas. Ali pismo će dobiti nove oblike, od koj ih se neki već naziru. U svakom slučaju, ostaće na snazi zapažanje da se čovekov svet uveliko ogleda u njegovom možda najvećem izumu - pismu.

177

p.n .e.

3200 3000 2800 2600 2400 2200 2000 1 800 1600 1400 ugaritsko

� 1200 � 1 000

� l $:l 800 ""' ...... 600 staropersijsko

400 200

o 200 američka 400 gotsko 600 800

1000

+ n. e.

kritska

l sevemosemitsko

heti tsko �1nsko

ansko staro- gr· ko

. etrursko hebreJsko ' tatinica

ćinlica

tijsko

protoindijsko

etiopske

p.n.e.

3200 3000 2800 2600 2400 2200 2000 1 800 1 600

kinesko 1 400 � 1200 z

1000 !j "'

800 e Cl

600 ;.. "' Vl

400 �

200 o

200 japansko 400

600 800

1000

+ n. e.

--..J 1.0

� � � !'J

p.n.e. 3000 2500 2000 1 500 1 000 500 o 500

n.c.

1 000 1 500 2000 l l l

!EGIPATSKO (hijcroglifsko;hijeratsko, demotsko) / / / / / / / /// ' · / /] iPROTOELAMITSKO l

jPROTOINDIJSKO j IKRITSKA Z]

IHETITSKO '2] jKINESKO /77r�777//// . / // '/ , / ' · /

'

/ / / j !ARAMEJSKu , / / / / l

jdR.CJ(()(aifabetsko) '/ ' / / / //T• / / '////// / /� '/] !LATINICA ) ' ; ,· / / T ; • • • T ' ' / • ; ' l

/ / / / / / / / / / / . / / / ' / / / / / · · - - .... - ........ ... ........ ... . I HI:ltsKI:lJ:'Il\.U (Kvaoramo) / / . ' / / / / / / ' / / · · ' l

! INDIJSKA ( lt' b ' l ' ' ' ' ' .· · ' ' 1 1 l a a eh · / / / / / / / / / / / /

IAMERIĆKA / / ' / //' / /'l jARAPSKO // . T / / // / / / / /j

!JAPANSKO / . 7 // / · / / / ' · /) ICIRILICA ' ' / / / / j

l l l l l l l l l l l

3000 2500 2000 1 500 1 000 500 o 500 1 000 1 500 2000 p.n.e. n.c.

"" v; s: o

B ibliogra1ij a

Iako u svetu postoj i veoma obuhvatna li teratura o pojedi­nim aspektima pisma i pisanja, nije bilo gotovih obrazaca za pisanje sintetičke a obimom nevelike knj ige ove vrste. Za šira obaveštenja čitaoca upućujemo samo na manji izbor dela, re­dosledom koji okvirno prati tok naših izlaganja. O opštim pi­tanj ima pisma, naročito njegove istorije, na našem jeziku postoj i samo obimni kompendij Z. KuJundžića Knjiga o knjizi, I tom: Historija pisama, Zagreb 1 9572, krcat arheološkim i etnograf­skim podacima, ali nedovoljno pregledan i nužno zastareo; v. sada i leksikonski jezgrovit a veoma informativan opšti pregled D. Škiljana "Pismo", Lingvistički časopis SOL, br. 1 2- 1 3 , Za­greb, 1 99 1 . Među najpoznatije tradicionalno pisane preglede na drugim jezicima idu M. Cohen, La grande invention de l ' ecri­

ture et son evolution I-III, Paris 1 958; H. Jensen, Die Schrift

in Vergangenheit und Gegenwart, Berlin 1 9693; D. Diringer, Writing, London 1 962; B . 11cTpHH, Bo3HUK1WBeHue u pa3-Bumue nucb.Ma, MocKBa 1 965 . Modernije poglede zastupaju l . J . Gelb, A Study of Writing: The Foundations of Grammato­

logy, Chicago 1 9632 i A. Gaur, A History of Writing, London 1 984. - Zapažena studija o odnosu govora i pisanja u perspektivi

18 1

RANKO BUGARSKI

aktuelnih istraživanja je D. Biber, Variation Across Speech and

Writing, Cambridge 1988, a prirodu pisanog jezika istančano anal izira J . Vachek, Written Language Revisited (ed. P. A. Luel­sdorff), Amsterdam 1988. - Pitanje porekla pisma provokativno razmatra R. Harris, The Origin of Writing, London 1 986, dok hipotezu o računovodstvenim korenima pisma autori tativno iz­laže D. Schmandt-Besserat, Before Writing, Austin, Texas 1992 .

Savremen prikaz postanka i razvoja starih pisama ponaosob, u koricama jedne knj ige, daje zbornik: W. M. Senner (ed.), The

Origins of Writing, Lincoln, Nebraska 1989. - Moderno kon­cipiranu l ingvističku tipologiju pisama iznose G. Sampson, Wri­

ting Systems: A Linguistic Introduction, London 1 985, i F. Coul­mas, The Writing Systems of the World, Oxford 1989. O samom alfabetu j oš je nezamenlj ivo monumentalno delo: D. Diringer, The Alphabet: A Key to the History of Mankind I-II, New York 1 968

3. - O usmenim i pismenim tradicijama i žanrovima re­

prezentativno obaveštava zbornik: S. Petrović (ur.), Usmeno i

pisano/pismeno u književnosti i kulturi, Novi Sad 1 988, a mo­nografske prikaze ove materije ilustruje E. A. Havelok, Muza

uči da piše, Novi Sad 199 1 (E. A. Havelock, The Muse Learns

to Write, New Haven/London 1986) . - Iscrpan uvod u prouča­vanje rukopisa daje V. Novak, Latinska paleografija, Beograd 1 99 1

3, a osnovne pojmove iz štamparstva i tipografije H. Klajn ,

Mali leksikon štamparstva i grafike, Beograd 1 979. Sažet pre­gled razvoja pi sma i štamparstva dat je u svesci Komunikacija

i jezik (Savremena ilustrovana enciklopedija), Beograd/Ljublj a­na 1968. N. sada i D. Furunović, Enciklopedija štamparstva

I-III, Beograd 1 996/. Istoriju knj ige podrobno prikazuje A. Stip-

182

PISMO

čević, Povijest knjige, Zagreb 1 985 . - Razmatranje nekih pitanja standardizacije pisanja, uz osnovne podatke o istorij i naših pi­sama, sadrži uvodno poglavlje o pismu novog Pravopisa srpsko­

ga jezika (prir. M. Pešikan, J. Jerković i M. Pižurica), Novi Sad 1 993. Šire, naročito o ćiri l ici i njenim tipografskim nor­mama, piše M. Pešikan, Naša azbuka i njene norme, Beograd 1 993 ; standardna istorijska rasprava o ćiri l ici je P. Đorđić, Isto­

rija srpske ćirilice, Beograd 1 9903

. - O aktuelnim raspravama sa područja pismenosti i njenih kognitivnih, psiholoških i so­cioloških implikacija iscrpno obaveštavaju skorašnj i zbornici: D. R. Olson, N. Torrance, A. Hildyard (eds.), Literacy, Lan­

guage and Learning: The Nature and Consequences of Reading

and Writing, Cambridge 1 985 ; D. R. Olson, N. Torrance (eds.), Literacy and Orality, Cambridge 1 99 1 ; R. J. Scholes (ed.), Li­

teracy and Language Analysis, Hillsdale, New Jersey 1 993. Ta­kođe i dve najnovije monografije: D. R. Olson, The World on

Paper: The Conceptual and Cognitive Implications of Writing

and Reading, Cambridge 1 994, i D. Barton, Literacy: An In­

troduction to the Ecology of Written Language, Oxford 1 994.

- Filozofsku misao o pismu ilustruje uticajno delo: Ž. Derida, O gramatologiji, Sarajevo 1976 (J. Derrida, De la grammato­

logie, Paris 1 967). - Enciklopedijske podatke o raznim aspek­tima pisma daje D. Kristal, Kembrička enciklopedija jezika (deo V - Jezički medijum: pisanje i čitanje), Beograd 1 996 (D. Cry­stal, The Cambridge Encyclopedia of Language, Cambridge 1 987).

183

RANKO BUGARSKI

Napomena : Na nekol iko mesta u ovoj knj izi u tekst su uneti prilagođeni kraći delovi iz autorovih ranije objavljenih radova, što zbog prirode i namene knj ige nije posebno naz­

načeno.

184

Registar

Ovaj registar ima tri dela. Prvi obuhvata 80 pisama koja se u knj izi pominju. Drugi sadrži blizu 150 tehničkih termina '

uključujući i neke važnije opšte poj move, ali nij e n i izdaleka kompletan poj movnik (skraćenica p. ovde znači "pismo" i l i "pi­sma"). U oba dela, kod pisama odnosno termina koji se u tekstu nalaze više puta, upućuje se samo na najvažnij a mesta. Treć i deo čini indeks od 50 l ičnih imena.

l. Pisma

akađansko 80

američka 82-85, 1 46

arabica 1 05

aramejsko 9 1 , 94

arapsko 92-93 , 1 09- 1 1 0

astečko 84

avestijsko 92

bamumsko 1 46- 1 47

beneventana l O l

185

bosančica l 04

brahminsko 92, l 07

burmansko 1 1 3

čerokijsko 1 1 3 , 1 46

ćiri lica 1 03-1 04, l l O, l 1 2, 1 44

demotsko 64, 76

devanagari l 07

egipatsko 6 1 -66, 76-77, 84

elamitsko 80

eskimsko 1 1 3

etiopsko 9 1 , 1 1 3

etrursko 99-1 OO

feničansko 90, l OO

glagolj ica l 03

gotica l 02, 1 34

gotsko 99, 1 02

grčko 94-95, 1 00, 1 43

gruzijsko 99, l 1 3

hangul 44, 108, 1 45

hebrejsko 92-93, 1 32

hetitsko 80, 86, 90

hijeratsko 64

hiragana 74-75

humanistika l 02

indij ska 1 06-1 07, 1 1 0

insulama l 02

japansko 74-75, 1 20, 1 70

jermensko 99, 1 1 3

južnoarabij sko 9 1

RANKO BUGARSKI

kana 74

kanaansko 92

kandi 74-75

karolina l 02

katakana 74-75

kharošti l 07

kinesko 66-75 , 86, 1 1 0, 1 1 9- 1 22

kiparsko 90

koptsko 99, 1 1 3

korejsko v. hangul

kritska 78-80, 86, 90

kuri jala l 02

langobardsko l O l

latinica 99- 1 03, 1 10, 1 1 2, 1 44

linear A 80

linear B 78

majansko 82-84, 1 46

merovinško l 02

mikenska 89-90

minojska v. kri tska

nabatejsko 92

ogam 1 06, I l l , 1 22

186

pahlavi 9 1

persijsko 9 1 , 1 1 5

pin-j in 73, 1 1 9, 1 2 1

protoelamitsko 80

protoindijsko 8 1 , 86

romađi 74-75

rongo-rongo 8 1

rune 1 05- 1 06, I l l

semitska 90-9 1

severnosemitsko 86, 89

sinajsko 92

2. Termini

abeceda 1 42

akrofonija 96

alfabet 88, 94, %, 14 1 , 1 60--1 61

alfabetsko p. 43-45, 48, 5 1 -52, 87-1 1 0, 1 1 6- 1 23

alhamijado 1 05 , 1 1 4

alograf 1 7, 1 4 1 -1 42

antikva 1 36

az buka l 03, 1 42

biblioteke 1 3 1

bilingval 76

PISMO

187

sirij sko 9 1 , 1 1 3

starohebrejsko 92, l OO

staropersijsko 60, 80

sumersko 37-39, 56-6 1 , 86

tamilsko 1 1 3

tibetsko 1 1 3

ugaritsko 90

vijetnamsko l 08

vizi gotsko l O l

Brajevo p. 1 3

brojanje 37

brojevi 46, 50, 148

brzopis 1 04

bustrofedon 1 2

daktilografija 1 3 , 1 37

determinativi 47, 62

digram 1 50

dijakritički znaci 93, 1 50

diplomatika 1 6

diptih 1 32

elektronska pošta 1 37

elektronske novine 1 7 1

epigrafija 1 6

Festos (disk) 8 1

fonetik 70-73

fonetizacija 46

fonografija 42-45, 1 70

fonogram 4 1 -42, 62

fotokopiranje 1 37

fotoslog 1 37

fraktura 1 36

futark 1 05

glasovno p. v. alfabetsko p.

gl if 1 7 , 82-84

glotografija 40-45

graf 1 6- 1 7

grafema 1 6, 1 49-1 5 1

grafetika 1 6

grafička intuicija 1 68

grafička relativnost 1 68

grafija 1 0, 1 48

grafiti 1 00

grafologij a 1 6

gramatologija 1 5-1 6, 1 6 1

RANKO BUGARSKI

188

hijeroglifi 1 6-1 7, 6 1 -62, 64-65, 76-78, 8 1 -85

hipertekst 1 72- 1 73

homofonija 46, 69, 72, 84

ideografi ja 40-4 1 , 45-46

ideogram 40-4 1 , 50-5 1 , 62

ikonički znaci 48-49, 57-59

i luminacije 1 33

inicijal 1 33

inkunabule 1 35

interpunkcija 1 48

izrada pisama 1 45- 1 47

kaligrafija 1 3, 68, 92

kaligram 22

kapitala 95 , 1 00, 1 43

karakteri 1 7 , 66-75

kartuš 79

klinasto p. 37-38, 56-6 1 , 80, 89-90

klinopis v. klinasto p.

knjiga 1 32- 1 34, 1 36- 1 37, 1 7 1 - 1 73

kodeks 1 32-1 33

konvencionalizacija 48, 60

kriptografija 1 3

kseroksiranje 1 37

kurent 1 43

kurziv 64, 95, 1 43

kvadratna p. 92, 1 OO

kvadri1ingval 76

ligatura 93

l inearizacija 53-55, 1 73

logografija 40-44, 1 1 9-1 23 , 1 70

logogram 42, 50

1ogosilabička p. 5 1

majuskula 95

matres Jectionis 89

Međunarodni fonetski alfabet 1 52, 1 76

minijature 1 33

minuskula 95

monumentalna p. 64, 99

monografija 42-43

morfogram 43

Morzeovo p. 1 3 , 1 06

normal 1 43

novine 1 37, 1 7 1

"obeležno" p. 43-44, 1 08- 1 09

ortografija v. pravopis

PISMO

paleografija 1 6

pal impsest 1 33

papir 1 34

papirus 1 32

pergament 1 32

petroglif J 7

petrogram 1 7

piktografija 40, 45-46, 58-59, 8 1

piktogram 40, 49-50, 59, 62

pismenost (statistike) 1 2 1- 1 22, 1 39

poj movno p. v. ideografija

po1iptih 1 32

poluuncijala 95

polu ustav l 04 pravopis 1 48- 1 56

računarski slog 1 37

računarstvo 30, 1 7 1 , 1 73-1 7 4

radikal 70-73

rebus 46, 96

reforma pisama 147

romanizacija 73-75, 1 02-103, 1 08

rotacija znakova 5 8-59

rozeta 76-77

189

rukopi s i 95 , 1 32-1 33

rustika 1 00

scriptio plena 89

scriptura continua 1 2

semasiografija 40, 45

si labarij 43-45, 60-6 1 , 74, 80-8 1

si labogram 43

skriptorij 1 33

sl ikovno p. v. piktografija

slogovno p. v. si labarij

slovo 1 7, 1 48, 1 50

smer pisanja 1 1 - 1 2, 1 06, 1 4 1 - 1 42

stela 62

stenografija 1 3

strip 37, 84

svitak 1 32

3. Imena

Aleksandar Veliki 79

Apoliner, Gijom (G. Apol l inaire) 22

Aristotel 5 2

Ataturk, Kemal (K. Ataturk) 1 1 2

RANKO BUGARSKI

štampa 30, 1 34- 1 37, 1 43-1 45

telefaks 1 3

telekomunikacija 30, 1 7 1

teletekst 1 3

tetragram 1 50

tipografija 1 3 , 1 36, 1 43

transkripcij a 1 52

transliteracija 1 52

trigram 1 50

tri l ingval 76

triptih 1 32

uncijala 95 , 1 00

ustav 1 03

verzal 1 43

vokalizacij a 89

Bart, Rolan (R. Barthes) 1 6 1

Bekon, Fransis (F. Bacon) 1 63

Blumfild, Leonard (L. B loomfield) 26

Borhes, Horhe Luis (J. L. Borges) 1 72

190

Crnorizac Hrabar l 03

Čedvik, Džon (J. Chadwick) 78

Ćirilo 1 03

Derida, Žak (J. Derrida) 1 6 1

Didro, Deni (D. Diderot) 1 72

Dirindžer, Dejvid (D. Diringer) 1 60

Džojs , Džejms (J. Joyce) 1 72

Gali lej (G. Gal i lei) 1 26

Gelb, Ignacius (1. J. Gelb) 35, 80

Grotefend, Georg Fridrih (G. F. Grotefend) 80

Gudi , Džek (J. Goody) 1 60

Gutenberg, Johanes (J. Gutenberg) 1 34, 173

Halidej , Majki (M. A. K. Hall iday) 27

Hamurabi 1 59

Haris , Roj (R. Harris) 1 62

Hrozni , Bedžih (B . Hrozny) 80

Julije Cezar 1 37

PISMO

19 1

Karadžić, Vuk Stefanović 25, 1 04, 1 5 1

Karlo Veliki 102

Kero! , Luis (L. Carroll) 22

Kleopatra 79

Landa, Dijego de (D. de Landa) 1 46

Makluan, Maršal (M. McLuhan) 1 60, 1 73

Metodije l 03

Napoleon (N. Bonaparte) 76

Ndžoja (Njoya) 1 46

Paul , Herman (H. Paul) 26, 1 52

Pavić, Milorad 1 72

Petar Vel iki l 04 Ptolomej 76, 79

Rohefen, Jakob (J. Roggeveen) 8 1

Rol inson, Henri (H. Rawlinson) 80

Sejong (Sejong) 1 08 , 145

Sekvoja (Sequoia) 1 46

RANKO BUGARSKI

Sosir, Ferdinand de (F. de Saussure) 26

Stem, Lorens (L. Sterne) 1 72

Šampolion, Žan-Fransoa (J.-F. Champollion) 76, 79

Šmant-Beserat, Dcniz (D. Schmandt-Besserat) 38

192

Šoulz, Kri stofer (C. L. Sholes) 1 37

Trajan 1 00

Vahek, Jozef (J. Vachek) 27

Ventri s , Majki (M. Ventris) 78, 79

Vulfila (Wulfila) 99, l 02

Sadržaj

Uvodna napomena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

l . UVOD Šta je pismo? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Funkcije pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Nauka o pismu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 5

2 . GOVOR I PISMO Jezik i njegove realizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 8 Razlike između govora i pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1 Govor i pismo u lingvistici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

3 . POREKLO PISMA Evolucija ljudske komunikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Između mita i nauke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 1

Izvorišta pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

4. OD SLIKE DO SLOVA Tipologija pisama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Hronologija evolucije pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Semiotika pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 1

193

RANKO BUGARSKI

5 . NAJSTARIJA PISMA Sumersko pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Egipatsko pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 1 Kinesko pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Dešifrovanje starih pisama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

6. ALFABETSKA PISMA Počeci alfabetskog pisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Alfabet osvaja svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Pi smo, nacionalnost i jezik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 1 Uporedno vrednovanje pisama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 5

7. PISMENOST Šta je pismenost? 1 24 Širenj e pi smenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 30 Standardizacij a pi sma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 4 1 Pismo i pravopis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

8 . SVET U OGLEDALU PISMA Pi smo i civi l izacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 57 Pi smo i ljudski um . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 62 B udućnost pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 7 1

B ibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 8 1 Registar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 85

l . Pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 85 2. Termini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 87 3 . Imena 1 90

1 94

CIP - KaTaJJ OrH3al.\Hja y ny6JJ H Kal.\Hj H HapoAHa 6H6JJHOTeKa Cp6Hjc, EeorpaA

003(09 1 )

EYfA PCKl1 , PaHKO Pi smo l Ranko Bugars.ki . - Beograd : Čigoja

štampa, 1 997 (Beograd : Cigoj a štampa). - 1 94 str. : i lustr. ; 2 1 cm. - (Sabrana del a l Ranko Bugarski ; knj . 1 0)

Prema u vodnoj napomeni ovo je preštampano l . izd. iz 1 996. - Tiraž l 000. - Bibliografija: str. 1 8 1 - 1 84. - Registri .

930.27 a) ITHCMO - l1 CTopHja 6) ITaneorpaqmj a 1 0=566272 1 2